Stjepan Gredelj

Institut za filozofiju i drutvenu teoriju

Beograd

UDK 328.185:378.4(497.11)
Originalni nauni rad
DOI:10.2298/FID0703237G

STAVOVI ZAPOSLENIH NA BEOGRADSKOM

UNIVERZITETU O KORUPCIJI*
Apstrakt: Korupcija je iroko rairena pojava u svim zemljama tranzicije.
Srbija u tom pogledu nije izuzetak, naprotiv, uvek je bila veoma visoko rangirana na
svim indeksima korumpiranosti Transparency International. Meu drutvenim sferama koje se smatraju proetim korupcijom dosta visoko mesto u percepciji korupcije
uvek je zauzimala, naalost, oblast visokog obrazovanja. Da bismo proverili opravdanost ovakvih percepcija, sprovedeno je istraivanje meu zaposlenima na Univerzitetu u Beogradu. Nalazi su potvrdili da korupcije u visokom kolstvu ima, kao i da
nema prevelike spremnosti da se ovoj pojavi stane na put, da se bar umanji, ako se
ve ne moe iskoreniti.
Kljune rei: univerzitet, korupcija, mito, nepotizam, klijentelizam, kronizam.

Korupcijom kao sociopatolokim fenomenom u srpskom drutvu u tranziciji bavim se jo od kraja devedesetih godina prolog
veka (dakle, pre nego to je on, posle oktobarskih promena 2000,
postao konjunkturna ideoloko-politika mantra) teorijski, istraivaki/akciono a od 2003. godine i praktino/akciono, kao lan Saveta za borbu protiv korupcije pri Vladi Republike Srbije. 1
Negde do 2000. godine korupcija je bila zanemarljivo uoena
pojava u Srbiji, kako u javnom mnjenju i medijima, tako i u strunim
(istraivakim i ekspertskim) krugovima, o zvaninoj politici da ne
*
Tekst je nastao kao rezultat rada na projektu Regionalni i evropski aspekti
integrativnih procesa u Srbiji: civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za budunost Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju, koji finansira Ministarstvo nauke
Republike Srbije (149031).
1
U Savet sam kooptiran (Savet je ad hoc a ne izborna institucija) na poziv
premijera Zorana inia, koji mi je upuen preko tadanje predsednice, prof. Zagorke Golubovi. Poziv sam, naravno, prihvatio i prvoj sednici u svojstvu novog lana trebalo je da prisustvujem 12. marta 2003. godine. Ako je pre tog dana uee u
radu Saveta bila ast, nakon toga postalo je i neopoziva moralna obaveza.

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2007

Uvod

237

STJEPAN GREDELJ

238

govorimo. Velovi neznanja (ili nojevskog zabijanja glave u pesak)

bili su delimino razgrnuti frapantnim izvetajem Indeks percepcije korupcije meunarodne nevladine organizacije Transparency International 1996, u kojem je Srbija svrstana na drugo mesto najkorumpiranijih drava u svetu (iza Nigerije!). Indeks korumpiranosti
iznosio je neto iznad 2. (Indeks se formira na skali 1 10, pri emu
je jedan najvea korupcija, a 10 najmanja). No, nelagoda izazvana
ovim nalazom nije se dugo odrala u javnosti jer je bila potisnuta
drugim istorijskijim prioritetima. Jedino su drutveni istraivai i
analitiari dobili novu zanimljivu temu.
Moj teorijsko-analitiki angaman na razumevanju korupcije
je obuhvatio uee na seriji okruglih stolova Otvoreno o korupciji
tokom 2000. godine, u organizaciji nevladinih organizacija Friedrich
Ebert Stiftung, Evropskog pokreta u Srbiji i Transparentnost Srbija, uz saradnju Instituta drutvenih nauka. U ovoj seriji odrano je est
sesija (o korupciji u carini, zdravstvu, kolstvu, policiji, pravosuu i
poreskim slubama), diskusije na svakoj od sesija su publikovane.
Istraivaki/akcioni angaman se odvijao nekako simultano.
Prva empirijska istraivanja o korupciji u kojima sam sudelovao datiraju od 2000. godine, kao pododeljci dva projekta o Javnom mnjenju Srbije (mart i novembar te godine). Mnjenje o rairenosti korupcije od prvih istraivanja dosta je stabilno, uz relativno blagi
trend opadanja percepcije rairenosti korupcije (u martu 2000. godine izrazitu rairenost korupcije je konstatovalo 69% ispitanika, a u
novembru 66%). Regionalno istraivanje dve godine kasnije (Albanija, BiH, Bugarska, Hrvarska, Makedonija, Rumunija i Srbija i
Crna Gora) belei 60% ispitanika u dravnoj zajednici koji rairenost korupcije ocenjuju kao izrazitu. Ali, iako su graani Srbije
prepoznali korupciju kao jedan od najveih drutvenih problema,
ipak su je po drutvenoj opasnosti svrstali tek na peto mesto, iza politike nestabilnosti, siromatva, nezaposlenosti i kriminala. U Crnoj
Gori korupcija je dobila drugu poziciju, odmah iza problema politike nestabilnosti. 2
2

Ono to konstatujemo i danas, posle ovoliko godina, jeste da ne postoji ba

jasno prepoznavanje korupcije. Jer, graani koji nisu ni duni da imaju ba teorijski
izotrena znanja, esto brkaju korupciju sa nekim drugim pojavama, sa zloupotrebom poloaja, iznudom u slubi, itd.
S druge strane, korupcijom se ne smatra ono to se zove obiajnost, transakcione
usluge (ja tebi, ti meni), zaviajni lobiji. Ljudi najee aavanje ne smatraju

koruptivnim inom, davanje poklona ne smatraju koruptivnim inom, pogotovu, recimo, lekarima, mada je lekarska profesija poseban problem u ovoj prii, mislim da
korupcije u zdravstvu nema, to je iznuda i ucena ivotom i zdravljem, to je mnogo
gore nego to je korupcija.
3
Zbog toga u suoavanju sa podacima stavovskih istraivanja treba imati u
vidu upozorenje istraivaa koje podvlai da, kada se ocenjuje korupcija, koja je
(ocena) neretko zasnovana i na stereotipima i glasinama, ocene treba da se koriguju
pomou stavova o korupciji koji se temelje na iskustvu ispitanika, jer se onda dobija
upola manji, pa i nie od toga postotak uverenja o rairenosti korupcije u Srbiji.
4
Dileme graana su ponekad potpuno razumljive jer, kada je korupcija tako
endemska pojava kao kod nas, teko je ponekad precizno rei ta ona jeste kao pojava, jer neka iroka definicija koja je opte prihvatljiva, ne pokriva uvek sve njene pojavne oblike. U svakom sluaju, konstatacija da je ovo drutvo u kojem ivimo u prilinoj meri ogrezlo u korupciji postala je danas gotovo opte mesto, ali se svest o
tome prilino sporo probijala.

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2007

Imajui u vidu da je u svakom od ovih istraivanja bila ispitivana pre svega percepcija korupcije a ne sama korupcija (to je
istraivaki nemogu zadatak), moe se konstatovati da je u naem
drutvu na poetku tranzicije bila prisutna dosta negativna slika o
rasprostranjenosti korupcije, katkad i preterana. Ove ocene na neki
nain formiraju i rang listu najkorumpiranijih institucija, odnosno
svedoe o velikom nepoverenju u institucije i itave sektore drutvenog ivota. (Tabela 1 u Prilogu)
Kada bi ovakve percepcije bile bar priblino tane (tj. odgovarale stvarnosti), drutvo verovatno ne bi moglo opstati i raspalo bi
se.3 Ali, i ako su preuveliane (u strahu su velike oi), one su upozoravajue za proskribovane sektore i institucije, jer je redosled
verovatno adekvatan stvarnosti, makar ne u takvom obimu. I ovome
slian redosled se ponavljao, gotovo bez izuzetaka, u svim empirijskim istraivanjima.
Pri svemu tome ne treba zanemariti ni dvojni moral ocenjivaa (ispitanika), tj. generalna osuda korupcije kao sredstva za
reavanje svakodnevnih ivotnih problema osim ako nije nuna,
pa i korisna. Tako je spremnost na lino koruptivno ponaanje esto u sukobu sa iroko rasprostranjenom generalnom ocenom o korupciji kao drutveno neprihvatljivoj pojavi. Drugaije reeno, iako
je marta 2000. godine ak 81% ispitanika tvrdilo da su mito i korupcija rak rana svakog drutva, istovremeno su se u 67% sluajeva
sloili i sa konstatacijom da sitno podmiivanje nije neka velika
teta za drutvo, a moe pojedincu mnogo da pomogne.4 U ovom

239

kontekstu se u velikoj meri podmiivanje ili barem neformalna plaanja i pokloni smatraju normalnim.
Istina, re je uglavnom o percepciji tzv. male (sitne) korupcije (petty corruption) koja predstavlja prepoznatljivo iskustvo iz svakodnevnog ivota obinih graana: podmiivanje slubenika sa ciljem
da se ubrza proces izdavanja graevinske dozvole, zakae operacija ili
izbegne plaanje kazne za saobraajni prekraj, tipine su situacije
koje ilustruju pojave male korupcije. Pri tome se u javnom diskursu
esto napadno pojavljuju razlike izmeu poklona, mita i korupcije i korupcijom se smatra samo ono to kodi javnom interesu.
U istraivanju 2002. godine (Analitikog i istraivakog centra Argument i Centra za prouavanje alternativa)5 testirana je upravo gore pomenuta moralna dvosmislica izmeu generalne osude
korupcije i autoindulgencija za eventualno sopstveno koruptivno
ponaanje, pitanjima kada je korupcija opravdana.
Tabela 2. Uee u korupciji je opravdano ako je to:
A. Jedan od naina da ovek ostvari svoj interes (%)
1. Opravdano

40

2. Neopravdano

51

3. Ne znam

B. Jedan od naina da ovek ostvari interes svoje porodice (%)

1. Opravdano

58

2. Neopravdano

33

3. Ne znam

STJEPAN GREDELJ

C. Jedan od naina da se ostvari korist za preduzee (%)

1. Opravdano

39

2. Neopravdano

48

3. Ne znam

13

D. Jedan od naina da se ostvari korist za dravu (%)

1. Opravdano

39

2. Neopravdano

47

3. Ne znam

14

Rezultati objavljeni u publikaciji: Gredelj, S, Krsti, V, Milivojevi, Z. i Nikoli, M, Uputstvo za upotrebu korupcije, Analitiki i istraivaki centar Argument,
Beograd, 2002.)

240

Ova benevolentnost prema korupciji nije karakteristika samo srpskog

drutva ve i svih drutava u tranziciji. Brojna istraivanja pokazala su da se u bivim
komunistikim drutvima vie naglaavaju vrednosti preivljavanja, a na tetu vrednosti samoizraavanja, ukljuujui i onih koje su vezane za zajednicu. Prema indeksu, koji je na osnovu Svetskog istraivanja vrednosti i Evropskog istraivanja vrednosti (izmeu 1981. i 2001. godine), sainio Alehandro Moreno (Moreno, 2002.)
biva komunistika drutva imaju najvii skor tolerancije prema korupciji, uz esto
tvrdu opravdavajuu argumentaciju: Drava se ne brine za nae zdravlje, za nae
stare roditelje mi to moramo sami da inimo. Radije u iskoristiti svoj novac od poreza u te svrhe. Ukoliko bih plaala porez poteno, ne bih mogla da preivim. Mi smo
pametni i znamo kako da preivimo. Ne moe se iveti drugaije u takvom sistemu.
Oni koji ive negde drugde to ne bi mogli da razumeju. Ljudi su nas na to navikli i
primorani smo da ivimo na taj nain. (Karklins, 2007: 75. Navedeni iskaz je, istina,
iz Rusije, ijih 63% graana tvrdi da je njihova drava kriminalna, korumpirana, a
41% da je udaljena, otuena.)

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2007

Ovaj vrednosni raskorak protumaen je kao deo procesa navikavanja na pojave korupcije (normalizacija korupcije) i uoen je
kao indikator bolesnog drutva, koje je siromano, razoreno i utopljeno u haos sitnih sebinosti, nesolidarnosti i odsustva oseanja
za javno dobro.6
Iako i ova vrsta korupcije (sitna) utie na drutvo u celini,
siromane pogaa najvie. Korupcija tanji ionako nedovoljan budet
siromanih, odnosno poveava trokove ivota, to u praksi najee
znai redukovanje zadovoljavanja potreba lanova siromanih domainstava. Meunarodna istraivanja pokazuju da siromani na
ovaj nain troe vei deo svojih prihoda nego to je to, proporcionalno gledano, sluaj s bogatima. Tim pre to su siromani vie zavisni
od javnih usluga i retko sebi mogu priutiti usluge privatnih bolnica
ili kola.
Pored lekara, policija i carina, a zatim i poreski organi, optinske slube i sudovi vieni su oima graana Srbije kao najkorumpiraniji. Slubenici ovih slubi eksplicitnije od ostalih postavljaju
pred graane zahteve za nekom vrstom dodatne nadoknade (naravno, neoporezovane!) za svoje slubene usluge, za koje inae primaju
platu iz budeta koji popunjavaju ti isti graani, plaajui porez.
Dakako, drutveno opasnija i po efektima dugoronija je tzv.
velika korupcija (grand corruption).
Na makro nivou, ova korupcija ima efekte na sposobnost
zemlje da privue strane investicije; ona utie na efikasnost domaih
institucija, visinu budetskih prihoda koji se ostvaruju kroz oporezivanje (fiskalna efikasnost) i ukupan drutveni i ekonomski razvoj.

241

STJEPAN GREDELJ

Velika korupcija utie i na nain na koji se novac rasporeuje/alocira u okviru dravnog budeta, usmeravajui sredstva sa
manje lukrativnih sektora, poput zdravstvene zatite ili obrazovanja,
na sektore poput graevinarstva, saobraaja, prometa nepokretnostima, dravnih javnih nabavki, gde se sredstva na jednostavniji nain
prebacuju u privatne depove. Korupcija podstie, u istom smislu,
vea ulaganja u kapitalintenzivne projekte, radije nego u radnointenzivne, koji tradicionalno zapoljavaju siromane kategorije
stanovnitva.
Velika korupcija je istraivaki teko dostupna (nemogua
misija). Ona se dogaa van vidokruga graana i istraivaa, koji
najee nisu njeni uesnici, pa time ni njeni svedoci. Tu vlada vrsti
zakon omerte. Do sada nije razvijena metodologija koja omoguava uvid u razmere pojava velike korupcije, te ove pojave pratimo
tek indirektno, najee posredstvom medija, ije obavetavanje o
pikantnim aferama esto treba uzimati cum grano salis.
Svesni da se sa velikom korupcijom nije mogue nositi ni
istraivaki, a jo manje akciono, ova potonja delatnost je usmerena
ka polju mogueg ukljuivanju graana u lociranje i suzbijanje
sitne korupcije. Pogotovo jer je pompezno politiki mantrana borba protiv korupcije na institucionalnom nivou kaskala u ritmu korak napred tri koraka nazad. 7
Suoavanje sa ovakom tromou i trapavou zvaninih institucija u borbi protiv korupcije (namernom ili sluajnom, drugo je

242

7
U sve su se na svoj nain poele ukljuivati i institucije nove vlasti, voljno
ili nevoljno, sa ili bez pritisaka spolja. Pripremljen je ili donet itav niz antikorupcijskih zakona. Inoviran je i Krivini zakonik uvoenjem niza lanova o krivinim
delima primanja i davanja mita, sa pootrenim zapreenim sankcijama. Potpisane su,
mada ne u potpunosti i ratifikovane, brojne meunarodne konvencije (recimo, Konvencija UN o borbi protiv korupcije, Meksiko, 2003). Srbija je pristupila SPAI i
GRECO evropskim antikorupcijskim inicijativama, formiran je, na inicijativu premijera Zorana inia i u praktinoj izvedbi ministra finansija Boidara elia i njegove pomonice Aleksandre Drecun, Savet za borbu protiv korupcije (2001). ak je
zapoet (i u hodu neslavno propao) projekat formiranja antikorupcijskih timova pri
organima lokalne samouprave u 30 optina u Srbiji iji je jedan lan trebalo da bude
i predstavnik Slube dravne bezbednosti. Treba li mnogo mudrosti da se zakljui
zato nijedan sluaj lokalne korupcije nije prijavljen ovim timovima?! Verovatno i
zato to velik broj ljudi ima negativnu sliku o dravi i njenim institucijama, tj. to
njen legitimitet permanentno opada, jer ogromna veina ljudi smatra da dravna
mainerija radi protiv interesa drutva. (Videti ponovo Tabelu 1!)

8
U zvaninom odgovoru na anketu SPAI-a Ministarstvo pravde je obavestilo
da se od svih otkrivenih krivinih dela u Srbiji tokom 2004. godine samo oko 10%
odnosilo na davanje i primanje mita a da je jo zanemarljiviji postotak (4%) procesuiran i okonan pravosnanom presudom. Treba li naglasiti da su se sva ova krivina
dela odnosila na sitnu korupciju, a da nijedna krupna korupcionaka afera nije ni
dotaknuta?!

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2007

pitanje)8 prirodno je vodilo ka ideji o ukljuivanju u antikorupcijsku

akciju nevladinog sektora, odnosno odreenog broja nevladinih organizacija iz lokala, koje je trebalo da bude alternativa onako loe
zamiljenom cinkarenju (i) SDB-u, mada, naravno, na tragu, svega onoga to je bilo proputeno u okviru normativno-motivacionog
delovanja drave. Prethodni korak je bilo obezbeivanje, kako
prepoznavanja predmeta posmatranja (know what) tako i naina
(know how) ukljuivanja u borbu za suzbijanje korupcije. Nakon serije radionica sa predstavnicima NVO, medija i lokalnih vlasti u
est gradova u Srbiji, kao jedan od rezultata ovog rada bila je i gore
ve pomenuta publikacija, sa malo cininim naslovom Uputstvo za
upotrebu korupcije. Publikacija je tampana u tirau od 10.600 primeraka na srpskom i 1.000 na engleskom jeziku. Tira je trebalo da
bude raspodeljen nevladinim organizacijama u Srbiji sa ciljem da im
se prui elementarno znanje ta je korupcija i uputstvo o nainima
borbe protiv korupcije.
Naalost, efekat je bio mnogo manji nego to se oekivalo i na
neki nain i to je govorilo o spremnosti vlasti da se bori protiv korupcije. Recimo, 3.000 primeraka bilo je ustupljeno Vladi Srbije, tj. Ministarstvu finansija, koje je tada bilo navodni bastion borbe protiv
korupcije, da ih distribuira po svom nahoenju. Koliko znam, nije raspodeljeno vie od 300 primeraka, a navedeni deo tiraa je Ministarstvu ustupljen besplatno, poto su itav projekat finansirale dve
strane nevladine organizacije. Uzgred, Vladini koordinatori za saradnju sa NVO sektorom su se vie koordinirali oko svojih buduih
uhlebljenja (izbori su bili na pomolu i valjalo je uhvatiti dobre startne
pozicije u predstojeoj kadrovskoj trci). Onda je usledilo ta je usledilo (ubistvo premijera inia, vanredno stanje i premetanje koordinacije u borbi protiv korupcije pod direktno okrilje kabineta Zorana ivkovia) pa je i ova graanska inicijativa aptom zamrla.
Napokon, iako ne i na poslednjem mestu, najzrelija aktivnost
u okviru akcione faze bila je zamisao da se borba protiv korupcije
vrati u okvire proskribovanih profesija (onih sa vrha liste najko-

243

STJEPAN GREDELJ

244

rumpiranijih, tj. najvie osumnjienih za korupciju), da one same

ponu aktivno da deluju protiv koruptivnog ponaanja svojih pripadnika, promocijom standarda ponaanja javnih slubenika, odbrane profesionalnog dostojanstva i ve zaboravljene kategorije profesionalne etike. Svrha je bila da se aktiviraju profesionalna udruenja
u revitalizaciji moralnih okvira profesija, posredstvom kodeksa profesionalne etike. Konani cilj je bio formulisanje jednog univerzalnog kodeksa profesionalne etike, dovoljno opteg da bi bio prihvatljiv i obavezujui za bilo koju profesiju.
Projekat je bio realizovan uz pomo kancelarije OEBS u Beogradu i Fonda za otvoreno drutvo kroz seriju okruglih stolova (fokus grupnih razgovora) i dubinskih intervjua sa predstavnicima
razliitih ugroenih profesija (carinici i pediteri, sudije, advokati
lekari, knjigovoe i univerzitetski profesori) i trajao je est meseci
tokom 2003. i 2004. godine. Dodatni deo projekta bila je sekundarna
analiza kodeksa profesionalne etike u okviru ovih profesija (tamo
gde ih je uopte bilo). Iskustva sa projekta objavljena su u knjizi Profesija (i) korupcija.9
Uprkos tome to rairenost korupcije u bilo kojoj od etabliranih
(i nekih ranije visoko cenjenih) profesija, o kojoj se javno govori (ili
uti), izaziva gorak ukus u ustima, moram da priznam da su mi tokom
realizacije projekta najtee padala svedoenja (pa i vrlo dokumentovana!) o ovoj pojavi u zdravstvu i u visokom obrazovanju. A pogotovo njihovo opravdavanje. S jedne strane, uprkos neumoljivim injenicama (meu onih 4% sankcionisanih krivinih dela primanja
mita najvie je lekarskih plavih narukvica, viskija i bombonjera
koje krue) i dalje sam, verovatno, rob iluzije o uzvienoj posebnosti
i (hipokratskoj?) posveenosti ljudskom zdravlju i ivotu pripadnika
ove profesije. S druge strane, poto sam pripadnik univerzitetskog
miljea (i po obrazovnom backgroundu ali i po profesionalnom angamanu u univerzitetskoj instituciji), na kvarnost/kvarljivost unutar
ovog ambijenta gledam i kao na atak na lini profesionalni integritet.10
9
Gavrilovi, Z, Gredelj, S i oli, N, Profesija (i) korupcija, Centar za monitoring i evaluaciju, Beograd, 2005. Saradnju je odbilo jedino Udruenje tuilaca, dok
je Sindikat policajaca ustupio samo svoje Kodekse policijske etike.
10
Ipak, ponovo o neumoljvim injenicama, svidele se one nekome ili ne. Na fokus razgovoru sa lekarima u medicinskom centru u unutranjosti Srbije objanjeno je
zato lekari moraju da uzimaju narukvice i slino. Ta oni su potroili silne godine na
svoje obrazovanje i usavravanje, dok su drugi komotno sticali materijalna i druga

Ako je gore pomenuto kvalitativno istraivanje korupcije u

pojedinim profesijama bilo rodno mesto, neposredan povod za
ovaj projekat bilo je studentsko istraivanje, koje je sproveo tim Studentske unije BU u prolee 2005. godine, na uzorku od 1000 studenata. Nalazi ovog istraivanja dobili su velik publicitet, ali i izazvali
nezadovoljstvo i negativne reakcije meu zaposlenima na Univerzitetu. Naime, istraivanjem je konstatovana velika rasprostranjenost
korupcije, ali i jo vea spremnost na koruptivno ponaanje svih
segmenata na Univerzitetu, od studenata, do nastavnog kadra i nenastavnog osoblja. Studenti iz uzorka su sa gotovo brutalnom iskrenou svedoili o brojnim razraenim modelima dovijanja u izvrdavanju propisa i pravila, mukama pri upisu na fakultete, polaganju
ispita, o tarifama za razliite ekstalegalne usluge, nainima i akterima posredovanja u realizaciji obostrano dobro shvaenih interesa.
Bez obzira na negativnu atmosferu, stvorenu oko ovog istraivanja,
gotovo niko se nije usudio da se javno baci kamenom na Mariju
Magdalenu. Oito, malo je bilo potpuno nevinih...ako uopte?!
Iako su studentskim istraivanjem samo obelodanjena (i statistiki
grupisana) mnoga frapantna glasna utanja, koja okruuju, navodno, pojedinane i izolovane incidentne sluajeve, ipak je ostala
senka sumnje u kredibilnost ovog istraivanja.
U dogovoru i u saradnji sa Rektoratom BU kao naruiocem,
odluio sam da sprovedem istraivanje meu nastavnim osobljem,
da bi se ula i druga strana. Nosilac istraivanja bila je nevladina
organizacija Transparentnost Srbija, koja je obezbedila sredstva
dobra. Sada to treba ubrzanom metodom nadoknaivati, jer uz njihov status neminovno idu i nova kua, auto, letovanja u inostranstvu, ta e ljudi reiitd. A i profesionalna promocija i napredovanje u struci (via zvanja, putovanja na simpozijume i
kongrese, potpisi na referatima onih koji treba) imaju svoju cenu, koju neko treba
da plati, zna se ko.
Tokom fokusa na drugom po veliini univerzitetu u Srbiji dobio sam na uvid detaljan
(naravno, neformalan) cenovnik prolaznih, ali i viih ocena na pojedinim fakultetima,
sve precizno razraeno po fakultetima, godinama studija i teini predmeta. isto
trini kriterijumi, sve je jasno, nema lai, nema prevare. Dobro, eto, nema laiAli,
da li nema prevare?! Navodno su trini ambijent stvorili i trine uslove diktirali
grki studenti, koji su tokom devedesetih godina preplavili univerzitete u Srbiji, gde
je studiranje za njih bilo jeftinije, u svakom pogledu.

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2007

Percepcija korupcije na BU: rezultati istraivanja stavova

zaposlenih

245

za istraivanje, i poverila ga meni i timu istraivaa koji sam samostalno formirao, dakle, bez ikakvog uticaja, bilo naruioca, bilo nosioca (finansijera).

STJEPAN GREDELJ

Metod istraivanja

246

Istraivanje je koncipirano kao eksplorativno i nije bilo usko

ogranieno samo na pojave korupcije na BU, ve se odnosilo i na iri
drutveni kontekst i vrednosnu potku u kojima je ovaj fenomen mogu, a takoe je trebalo da pripremi akcioni ambijent za iznalaenje
raspoloivih sredstava za njegovo percipiranje, praenje, prevenciju
i eventualno ograniavanje, ako ve ne i iskorenjivanje.
U tu svrhu (eksplorativnog istraivanja) konstruisan je kompleksan upitnik sa ukupno 91 pitanjem, od ega je 28 bilo u okviru tri
skale stavova (anomije, politike anomije i makijavelizma), dok su
ostala 63 bila rasporeena u etiri baterije pitanja: sociodemografski
profil ispitanika (ukljuujui drutvenu pokretljivost, ocene o sopstvenom kvalitetu ivota i osnovne vrednosne obrasce), opti stavovi o korupciji, stavovi o korupciji na BU i stavovi o korupciji na
vlastitim fakultetima.
Poto su sva pitanja bila zatvorenog tipa (zaokruivanje izabranog odgovora, osim u malom broju pitanja gde je trebalo izabrati
najvie tri ponuena odgovora), nadalje, imajui u vidu da se radi o
najviem obrazovnom nivou ispitanika i, napokon, jer se raunalo sa
veom iskrenou prilikom odgovaranja na osetljivija pitanja ako
nema posredovanja anketara pri popunjavanju upitnika, izabran je
self-administered postupak tzv. samopopunjavanje. Upitnici su
prema uzorakom planu podeljeni na fakultetima BU, uz zadatak fakultetskih administracija da popunjene upitnike nakon dve nedelje
vrate na Univerzitet.
Dobra strana ovakvog (samo)popunjavanja je, pored ve
apostrofirane pretpostavljene vee iskrenosti ispitanika, i dosta komotan rok za popunjavanje, dok je izrazita mana (slino kao i kod
potanskih anketa) rizik od nedgovornog ponaanja ispitanika (od
preskakanja pitanja pa do nevraanja upitnika istraivaima).
Oba ova rizika su se ispoljila u punoj meri i u realizaciji ovog
istraivanja.

11
Dva kruga treba shvatiti uslovno. Prvi krug je u smislu odaziva bio katastrofa. U toku tri nedelje tokom maja i juna 2005. godine najumnije glave BU su uspele da popune i vrate istraivaima ukupno 152, dakle, oko polovine od planiranog
broja upitnika! Pri tome je 27 od navedenog broja najumnijih glava propustilo da
upie trivijalan podatak na kojem fakultetu su zaposleni. Naravno da je u konanoj obradi podataka ovaj kontingent no name upitnika bio eliminisan kao neupotrebljiv za svrhu istraivanja. Priliku za popravni rok (drugi krug u septembru
mesecu iste godine) iskoristio je tek mali broj preostalih potencijalnih ispitanika,
tako da je konaan broj realizovanih upitnika dosegao frapantnih 171. Umanjeno za
pomenute nevaee upitnike, validan broj za analizu dosegao je fantastinih 144
(48% od planiranog uzorka). Toliko o profesionalnoj odgovornosti intelektualne elite
sa BU! Poseban kuriozitet predstavljao je, u pozitivnom smislu, Poljoprivredni fakultet, gde je popunjeno dva upitnika vie nego to je bilo planirano!
12
Za mene je ipak najvee razoarenje bio odaziv na matinom, Filozofskom fakultetu 3 od 17 popunjenih upitnika (17,6%). Bez obzira na uvaavanje

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2007

Kao to se vidi iz Tabele 3 (u Prilogu), odaziv (povraaj ispunjenih upitnika nakon dva kruga istraivanja)11 bio je, u najmanju
ruku, alostan, tj. razoaravajui (57%). No, ukupan broj makar i nepotpuno popunjenih upitnika je jo zadivljujui u poreenju sa
strukturom realizacije. Naime, na tek neto vie od etvrtine fakulteta (8, odnosno 26,7%) ostvarenost planiranog uzorka je bila potpuna, tj. svi predati upitnici su popunjeni i vraeni. U istom postotku
(26,7%) su zastupljeni fakulteti gde je bilo popunjeno dve treine i
vie upitnika, to je jo uvek statistiki zadovoljavajue. U ove dve
grupacije fakulteta odazvalo se 103 ispitanika (34% ukupnog, odnosno 71% validnog uzorka).
Ovde je gotovo zanimljivija struktura neodazivanja na upitnik. U prvom krugu istraivanje je ignorisano na 5 (16,7%) predvienih fakulteta, sa ukupno 89 potencijalnih ispitanika (29,7% ukupnog
uzorka). Nakon drugog kruga, odazvao se ukupno jo 41 ispitanik, od
ega 17 sa Medicinskog fakulteta. I sa ovom dopunom, na pomenutom fakultetu odaziv je bio tek oko jedne treine (32,7%) planiranih ispitanika. Kako god, istraivanje je u celini ignorisala jedna etvrtina po default-u vrhunskih akademskih graana na BU (24%) sa
etiri (13,3%) fakulteta! Vredi ih ovekoveiti za ovu priliku: Saobraajni, Filoloki, Uiteljski i Matematiki fakultet.
Ovakav nulti saldo ne bi trebalo da potpuno pokrije i opravda navodni (pseudo) odaziv na jo tri fakulteta koji su, eto, navodno ispunili formu, ali su, zapravo, dezavuisali i omalovaili sutinu:
Filozofski (3 od 17 = 17,6%),12 Graevinski (1 od 9 = 11%) i Elektrotehniki (1 od 14 = 7%).

247

ta je uzrok ovakvom ponaanju moe se samo dodatno

istraivati. Ignorancija i/ili lenjost univerzitetske i fakultetskih administracija? Arogancija, profesionalna sujeta i sledstveno, opstrukcija ispitanika? Loa savest? Nepotovanje legitimne (valjda i
obavezujue) preporuke Nauno-nastavnog vea Beogradskog univerziteta? Sve to zajedno, ili pojedinano, ali razliito rasporeeno
po akterima?
Poto nema prostora (a ni materijala, tj. argumenata) za propitivanje svih navedenih hipoteza (i uz pretpostavku da smo bar jednu
pretresli u primedbi 12), ini se da bar jo jedna ima nekakvo statistiko pokrie, koje nije puka analogija ili proizvod predrasude. Naime, izgleda da je vie nego verovatno da se raspored odbijanja
uea u istraivanju u velikoj meri poklapa sa statistiki visoko iskazanim stavovima ispitivanih aktera (subjektivnih ocena, naravno)
u kojima se izraava uverenje u rasprostranjenost korupcije na pojedinim fakultetima BU. (Ispitanici su mogli da rangiraju prvih 5 fakulteta, po njihovom miljenju, najsumnjivijih na korupciju.)

STJEPAN GREDELJ

Tabela 4. Pet fakulteta BU na kojima je korupcija prisutnija

nego na drugim

248

Fakultet

Udeo u ukupnom
rangiranju (%)

Uestalost rangiranja
na prvih pet mesta (%)

Odaziv na
anketu (%)

Medicinski

24,5

87,7

32,7

Pravni

23,5

85,8

28,6

Ekonomski

21,4

80,2

87,5

Stomatoloki

9,5

33,0

63,0

FON

6,1

20,8

37,5

delovanja poznatog truizma da niko nije prorok u svojoj kui iznenadile su me negativne, a visoko kompetentne reakcije na predmet i metod istraivanja, javno izreene tek na javnoj prezentaciji preliminarnih rezultata prvog kruga istraivanja, na
sednici Nauno-nastavnog vea BU. Pored principijelnih, prevashodno metodolokih primedbi (a najvea zamerka je bila duina upitnika!) koje su mogle, ali i nisu
morale biti uvaene, mada prethodno nisu bile ni nagovetene, a prilika za to je bilo,
iznete su i neke krajnje neobine opaske i natuknice, napose o moguoj, ak verovatnoj osobenoj materijalno-finansijskoj motivaciji realizatora istraivanja (itaj: korumpiranosti mene i mojih saradnika)! To nije bilo dovoljno, ve je ova ocena overena i intervjuom u jednom visokotiranom petparakom dnevnom listu.

U uzorku je bilo 59% mukaraca i 41% ena. Tri petine ispitanika je starosti izmeu 35 i 55 godina a po jedna petina do 34, odnosno iznad 55 godina.
Vie od etiri petine ispitanika (83,6%), odnosno njjhovih suprunika (81,7%) je roeno u gradu. Tri etvrtine (75,4%) oeva ispitanika i vie od dve treine (67,8%) majki imalo je zavreno srednje
obrazovanje i vie, od ega je fakultet zavrilo 45% oeva i 27,4%
majki. Nadalje, etiri petine (89,8%) suprunika ispitanika ima najmanje srednje obrazovanje, odnosno vie od tri etvrtine zavren fakultet. Napokon, dve petine oeva ispitanika (bili) su strunjaci
(25,1%) odnosno vii rukovodioci i menaderi (15,8%), dok preko
polovine suprunika (51,9%) takoe spada u strunjake. Moe se rei
da se, bar prema navedenim parametrima, u velikoj meri odvija reprodukcija (nasleivanje) porodinog slojnog poloaja visokog
srednjeg sloja (klase?!) i da je univerzitetska karijera, ini se, sve
manje kljuni kanal vertikalne drutvene pokretljivosti.
Samoprocene kvaliteta ivota i ivotnih stilova negde su na
prelasku od materijalistikih ka postmaterijalistikim potrebama i
vrednostima.
Iako se materijalna situacija sopstvenog domainstva ocenjuje ambivalentno (pesimistiki nezadovoljavajua i ne oekujem
poboljanje 10,5%), blago optimistiki nezadovoljavajua, ali
oekujem poboljanje 35,1%, fatalistiki zadovoljavajua, ali
ne oekujem poboljanje 19,9%, odnosno veoma optimistiki
zadovoljavajua, ali oekujem poboljanje 34,5%) materijalna
sigurnost kao komponenta kvaliteta ivota nije dominantna. Vie je
u tom pogledu potpuno i uglavnom zadovoljnih (37,5%) nego
uglavnom (22,8%), odnosno potpuno nezadovoljnih (7,6%).
Oko treine (32,2%) nije ni zadovoljno, niti nezadovoljno.
Za blizu tri etvrtine ispitanika (73,6%) znaajna komponenta kvaliteta ivota je zdravlje, kojim je potpuno zadovoljan gotovo
svaki esti, dok je uglavnom zadovoljno vie od polovine (56,1%).
Od postmaterijalistikih vrednosti najvie zadovoljstva stvara ispunjenost sopstvenim poslom (46,2% potpuno zadovoljnih i
43,3% uglavnom zadovoljnih), steeni ugled (koliko drugi cene
vae miljenje) tri etvrtine potpuno i uglavnom zadovoljnih, odnosno, u istoj meri, mogunost oslonca na prijatelje.

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2007

Socijalni profil ispitanika u uzorku

249

STJEPAN GREDELJ

Meu preferiranim ivotnim stilovima preovlauju zdrave navike (zdravo telo i zdrav duh): rekreacijom se esto bavi skoro svaki
peti, a povremeno blizu tri etvrtine; neki hobi esto upranjava svaki
sedmi, a povremeno svaki drugi ispitanik. Zanimljivo je da odlazak u
bioskop ili pozorite nije naroito zastupljen oblik duhovne rekreacije: jedna petina ispitanika to ini esto, a svaki sedmi povremeno.
Zato se preferiraju kune zabave, 44% se esto, a 54% povremeno
drui sa prijateljima. Van Srbije esto letuje vie od etvrtine (28,7%),
a povremeno svaki drugi ispitanik. Privatno u inostranstvo esto putuje svaki osmi a povremeno sedam od deset ispitanika.
Za ovakav ivotni stil redovna primanja nisu uvek dovoljna.
Dopunski prihod u obliku penzije nekog od lanova domainstva
ostvaruje 20% ispitanika, dok preko 2/3 njih prihode dopunjava honorarnim radom, od toga vie od etvrtine esto radi honorarne poslove a 2/5 povremeno.
Velika panja posveuje se usavravanju svog znanja (82%
uzorka). Tako svaki trei esto prisustvuje strunim skupovima u
zemlji, a svaki deseti i u inostranstvu. Povremeno strunim skupovima u zemlji prisustvuje gotovo dve treine ispitanika, odnosno u
inostranstvu sedam od deset.
Kakva je tzv. drutvena inkluzija? Jedva neto vie od etvrtine ispitanika (27,5%) se esto ukljuuje u rad svojih strunih udruenja, dok neto preko polovine (55,6%) to ini povremeno.
S druge strane, iako je na pitanje o efikasnom nainu poboljavanja sopstvenog drutvenog poloaja najvie prvorangiranih odgovora bilo da je to politiko delovanje 60,8% (na drugom rangu
je bilo uspostavljanje kontakta sa ljudima od uticaja 46,8%), jedva svaki dvadeseti ispitanik se esto, a manje od dve petine povremeno bavi javnim delovanjem, dok preko polovine (56,7%) to ne ini
nikada.

Opti stavovi o korupciji

Ukupna percepcija korupcije u ovom uzorku bila je, po akterima, slina kao i u optoj populaciji,13 iako sa znatno drugaijom
13

I ovde se potvrdilo pravilo, uoeno u brojnim istraivanjima stavova o korupciji u postkomunistikim zemljama, da su iskustva, bolje rei, iskazi pripadnika
pojedinih profesija slina onima koje ima opta populacija, osim kada je re o

250

njihovoj profesiji, gde se stepen prepoznavanja korupcije znatno sputa. Kada bolnike doktore pitate o bolnikim doktorima, uitelje o uiteljima, carinike o carinicima i tako dalje, broj onih koji kau da su pokloni neizbeni sputa se sa 70 na 51 posto u proseku. (Miller, Grodeland, Koshechkina, 2001)

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2007

hijerarhijom kvarljivih profesija: na elu su politiari svih nivoa

(za oko polovinu uzorka oni su u celini ili veinom korumpirani), u
stopu ih prate carinici, slede dva bloka tradicionalno sumnjivih
dravnih slubenika lekari, ministri, poreski slubenici (izmeu
dve petine i jedne treine uzorka), odnosno policajci, sudije i javni
tuioci (izmeu jedne petine i jedne etvrtine uzorka). (Prilog Tabela
5 i Tabela 1 komparativno)
Nizak(!) plasman grupacije predstavnika ministarstava ljubavi i istine verovatno se moe pripisati injenici da gotovo etvrtina ispitanika u uzorku ne zna ima li korupcije u javnim tuilatvima, blizu petine ne zna za sudstvo, a svaki deseti za policiju.
Na dnu liste su, sasvim oekivano, pripadnici brane (nastavnici i profesori, te slubenici na univerzitetima) jedva svaki dvadeseti ispitanik u tom dimu nalazi i neke vatre, to je u vapijuoj disproporciji sa ocenom iz generalne populacije (43% ispitanika tvrdilo je
da je kolstvo svih nivoa korumpirano). Interesantno je da drugo
pravilo iz studije navedene u fusnoti 13 da su ak i profesije koje
meusobno imaju velike slinosti veoma kritine jedne prema drugima nije potvreno. Naprotiv, izgleda da se ovde radi o delovanju
treeg pravila da vrana vrani oi ne vadi, pa moda jo jednog
da se ne see grana na kojoj se sedi. Kako, inae, protumaiti procenu da su univerzitetski slubenici (inae tradicionalno obeleeni
kao kljuni posrednici u uzimala-davala transakcijama u visokom
kolstvu) istiji ak i od profesora i asistenata (?!), odnosno da petina potonjih u uzorku o moguim nuz-aktivnostima svojih slubenika
pojma nema?! Kako drugaije tumaiti nego isprepletenim korporativnim vezama i odgovarajue umreenom korporativnom solidarnou, gde se znaju pravila igre unutar interesnih sfera, iji akteri se usaglaavaju da ne napadaju jedni druge i da se uklope u sistem
meusobnog pokrivanja utanjem? (O ovome e jo biti rei kasnije.)
Da se sada vratim optim stavovima o korupciji u drutvu.
Ispitanicima je ponueno pet grupa iskaza, od kojih se etiri odnose
na tzv. veliku (zarobljavanje institucija, klijentelistika korupcija,
podrivanje slobodnih izbora, nepotizam) odnosno jedna na sitnu korupciju (administrativna korupcija).

251

STJEPAN GREDELJ

252

(1) Zarobljavanje institucija je koncept koji su imenovali i

objasnili strunjaci Instituta Svetske banke, koji su napomenuli da se
tom prilikom dogaa da takozvani oligarsi manipuliu procesom
stvaranja politike i stvaraju pravila koja e pomoi da se igra po njihovom i tako da oni budu u znaajnoj prednosti.
Politike i institucionalne reforme koje su neophodne za
unapreenje vladavine bivaju podrivene tajnim dogovorima monih
firmi i dravnih funkcionera koji ubiraju znaajne privatne koristi od
toga da nain upravljanja ostane slab. 14
Po dve treine ispitanika smatra da je zakonodavna delatnost
mnogo i osrednje usaglaena sa interesima nosilaca vlasti i njima bliskim ljudima, a svega jedna etvrtina da ima i kupovine
sudskih odluka (Tabela 6 u Prilogu).
(2) Nepotizam se deava, bilo kao poseban korupcionaki akt,
bilo kao sredstvo da se olaka drugi takav akt. Visoki poloaji na kojima se odluuje o velikoj dravnoj imovini glavni su cilj. Na primer,
to su poloaji u ministarstvima finansija, ekonomije, saobraaja,
agenciji za privatizaciju, upravljaki poloaji u dravnim preduzeima i infrastrukturnim voritima, carinskim i poreskim inspekcijama. (World Bank, 1998)
Nepotizam se ubedljivo najee vezuje za roake i zaviajne veze i lobiranja kod zapoljavanja u dravnim slubama (preko
85% ispitanika to uoava kao mnogo i osrednje prisutnu pojavu), a znatno ree za korienje veza u prekorednom, burazerskom obezbeivanju sebi i svojima lukratinih poslova za dravu
(svega petina ispitanika smatra da je to mnogo prisutno). (Tabela 7
u Prilogu)
(3) Klijentelistika korupcija je oblik pritajene strukturalne i
sistemske korupcije, baziran na kvaziinstitucionalnim skrivenim
mreama moi, koji treba razlikovati od individualnog ina korupcije (Andras Sajo, 1998). Ovo treba naglasiti zato to su mnoge definicije korupcije, koje se uobiajeno koriste, toliko uske da ne obuhvataju fenomene poput odnosa izmeu patrona i klijenata niti druge
14

Zarobljena drava je sistemska korupcija velikog obima u kojoj se uspostavlja skriveni politiki reim suprotan svrsi koju dravne institucije imaju po ustavu.
Analitiari primeuju da ovakvo zarobljavanje mogu da izvre ne samo privatne firme i uske interesne grupe, ve i politiki lideri (Joel Hellman, Daniel Kaufman, 2001
i The World Bank, 2000).

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2007

odnose do kojih dolazi u okviru nelegalnih grupa. Stvaranje tajnih

politikih kartela je samo po sebi korupcija (Karklins, 2007).
Za tri etvrtine ispitanika najprepoznatljiviji oblik klijentelizma, koji je mnogo i osrednje prisutan je lanstvo u upravnim odborima preduzea i dodatni prihodi koji iz toga proizlaze, naravno,
za odabrane. (Tabela 8 u Prilogu)
Jedan od estih oblika klijentelizma je kronizam, omoguavanje privilegovanog ubiranja rente lanovima i istaknutim simpatizerima vlastite stranke (tzv. postizborni plen), ime se kupuje
njihova lojalnost, ali, u vidu povratne sprege, osigurava se i ekstralegalno finansiranje, izmeu ostalog, stranakih aktivnosti iz ovih
plenidbenih prihoda.
(4) Kronizam je, inae, jedna od osnova za podrivanje slobodnih izbora nepropisnim finansiranjem partija i sumnjivim sredstvima za finansiranje kampanja. Uzvratna plaanja u korist politike stranke ili politikih kampanja je esta pojava, koja je, istina,
uoena u svim zemljama u tranziciji (James H. Anderson, 2000).
Tri petine ispitanika uoilo je veliko prisustvo najoiglednijeg oblika kronizma trgovine uticajima (finansiranje politikih
partija od strane biznismena, radi sticanja privilegija), a znatno
manje, svega jedna petina, jo opasnijeg oblika podrivanja slobodnih izbora, de facto preuzimanja itave drave ili javne institucije od
strane kartela politike elite i privrednih oligarha tajkuna (davanje novca poslanicima ili strankama da bi u skuptini glasali za ili
protiv odreenih zakona). (Tabela 9 u Prilogu)
(5) Administrativna korupcija je model sitne korupcije15 koji
je najblii svakodnevnom iskustvu veine graana. (Tabela 10 u Prilogu) Sadrinski (u smislu davanja/primanja) najvie se vezuje za
primanje malih poklona, dvostruko vie od primanja vrednih poklona, a znatno manje za davanje mita radi utaje poreza, a pogotovo za primanja novca kao protivusluge. Zanimljivo je da je uz
potonje dve transakcije vezano i najvie iskazanog blaenog
neznanja uesnika istraivanja: dve petine ne zna nita o davanju
mita inovnicima da bi pripomogli u utaji poreza, a gotovo treina
niti o primanju novca kao protivusluge (Tabela 11 u Prilogu).
15

Terminom sitna korupcija ne oznaava se obim i znaajnost pojave ve

injenica da ona obuhvata svakodnevne interakcije izmeu slubenika i graana. Po
strukturi je, inae, kompleksna i vieznana.

253

STJEPAN GREDELJ

Kako jedna od najznaajnijih drutvenih elita u Srbiji ocenjuje uzroke rasprostranjenosti korupcije u drutvu? Bilo je mogue
rangirati tri najvanija uzroka.
Ako se izuzme svaki deseti ispitanik, koji uzronost na prvom
mestu fatalistiki pripisuje ljudskoj prirodi (svemu mogu da odolim, osim iskuenju), ak dve treine je na prvo mesto stavilo moralnu krizu, zatim treina neefikasnost pravosudnog sistema, napokon, preko etvrtine loe zakonodavstvo. Jo etvrtina robuje
uvreenoj predrasudi o malim platama slubenika u dravnom sektoru i, sledstveno, njihovom siromatvu (petina ga stavlja na prvo
mesto meu uzrocima korupcije)16
Zanimljiva je bila i ocena motiva korumpiranog odnosno koruptora u koruptivnoj situaciji (Tabele 13 i 14 u Prilogu).
Podaci ukazuju da je dolo do poodmaklog stadijuma normalizacije korupcije. Posmatrano iz perspektive korumpiranog
(ako se izuzme materijalna korist), blizu polovine uzorka (48,8%)
smatra da je korupcija je postala normalan oblik ponaanja, a jo
blizu treine (32,4%) i da je to oblik vraanja duga (prolog ili,
mogue, budueg).
Iz perspektive koruptora, pored nemogunosti da se na drugi
nain ostvare svoja prava (74%), uoava se i navika da se neka prava ostvaruju davanjem mita (69%) te spremnost gradana da svoja
prava ostvaruju i van zakonskog okvira (49%). tavie, normalno
je da se osoba koja ljudima zavri posao nekako nagradi (29%).
S obzirom na normalnost, moe li se korupcija opravdati?
Moe! (Tabela 15 u Prilogu.)
Tano polovina uzorka smatra da se korupcija u nekoj meri
moe opravdati ako je to jedini nain da pojedinac ostvari interese i
prava svoje porodice. 45% uzorka bi korupciju opravdalo u sluaju

254

16

Oba ova uzroka ne piju vodu. Nijedno poveanje plata posle 2000. godine
nije poboljalo stanje u tuilatvu, sudstvu ili, recimo, u carini, bilo u smislu efikasnosti rada ili suzbijanja korupcije. Naprotiv.
S druge strane, zvanine plate su esto samo vrh ledenog brega primanja dravnih
slubenika. esto se plate dravnih funkcionera i javnih slubenika dopunjavaju iz
skrivenog/paralelnog budeta, kroz razne naknade i bonuse. Ovakvi bonusi su esto visine i do pet mesenih redovnih zarada. Dovoljno je da se prisetimo sluajeve
pojedinih poslanika u Skuptini Srbije, koji su na blagajni podizali putne trokove
kao da su za est meseci pet puta obili planetu po ekvatoru, ili koji su uzimali
dnevnice za put iako uopte nisu naputali glavni grad.

da je to jedini nain ostvarivanja zakonom utvrenih prava, jedna

treina ako je to mehanizam zatite linih interesa, dok petina smatra da je opravdana ako je to nain da se isprave nepravde u nagraivanju javnih slubenika.
Gotovo dve petine (38%) ispitanika bi imalo vrst karakter i
ne bi dalo novac niti bi pruilo bilo koju protivuslugu ak i ako bi
trebalo da rei neki veliki problem. Potpuno isti broj ne bi platio,
ako bi postojao drugi nain da rei svoj problem (inae, verovatno,
bi?!) Svaki osmi je bio potpuno otvoren da bi platio/uzvratio, a ako
pribrojimo jo svakog desetog koji ne zna kako bi postupio, proizlazi da se jaka petina uzorka sastoji od potencijalnih koruptora.
Stavljeni u hipotetiku poziciju (slabo plaenog) slubenika
kojem je ponuen novac/usluga, gotovo tri etvrtine (72%) ispitanika
bi s gnuanjem odbilo nepristojnu ponudu, zanemarljivo mali broj
(2,5%) bi je bezrezervno prihvatilo, bilo iz obiajnih (svi to rade),
ili iz altruistikih razloga (ako time mogu da pomognu reavanje
neijeg problema). ta, meutim, misliti o 16% onih koji bi ponudu
prihvatili, ukoliko ne bi bila skopana s velikim rizikom, ili jo 9%
onih koji ne znaju kako bi postupili? (Tabela 16 u Prilogu.)
Lina iskustva s korupcijom nisu osobito bogata, ali ih ima.
Vie od etvrtine uzorka (26,9%) je nekoliko puta tokom proteklih
godinu dana bilo u situaciji gde im je direktno traen novac, poklon
ili protivusluga, dok se u istom periodu svaki deseti naao u situaciji
da obea novac, poklon ili protivuslugu.

Ispitanicima je bilo ponueno da rangiraju tri najefikasnija

postupka u drutvenoj borbi protiv korupcije. (Tabela 17 u Prilogu)
Najvie rangirani su bili legalistiki metodi delovanje
mehanizama pravne drave (u skladu s onim kako se ona ovde shvata): ubedljivo dominantni na prvom rangu su bili dosledna primena
postojeih antikorupcijskih zakona (55,7%) i drastino kanjavanje svih onih koji su se do sada bavili korupcijom (43,7%). Dakle,
batina. Daleko ispod toga je zalaganje za mehanizam vladavine
prava: samostalan i efikasan rad sudstva (oko petine ispitanika
odluno podrava ovu opciju).

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2007

Borba protiv korupcije

255

Za delovanje tzv. socijalnih mehanizama (vee plate zaposlenih, odnosno smanjenje siromatva) umereno se zaloilo po
oko jedne petine ispitanika. Napokon, za veu transparentnost institucija, kao mehanizma spreavanja njihovog kvarenja, optiralo je
blizu treine (31,7%).
Sve ovo dosta dobro zvui, ali kakva je lina spremnost za angaman u ovoj borbi? Zvui manje dobro. (Tabele 18 i 19 u Prilogu.)
Naelno, znatno vie od dve treine (69%) ispitanika bi prijavilo sluaj korupcije, dodue, ako bi im bila garantovana sigurnost i
anonimnost (31,9%), odnosno ako on/a i bliske im osobe ne bi zbog
toga trpelo nikakve posledice niti tete (31%). Gotovo svaki deseti
ispitanik bi ocinkario ako bi se time razotkrila velika korupcija.
(Samo) svaki peti ispitanik bi to uinio bezuslovno, kao odgovoran
i moralan graanin.
Meu gotovo jednom treinom (31%) onih koji su bili nevoljni da prijave sluajeve korupcije, nadmone tri etvrtine ine
institucionalni skeptici (gde dominira njihova neverica da bi bilo
ko ta uradio na sankcionisanju ovog krivinog dela, nadalje, pseudolegalistiki stavovi da je korupcija teko dokaziva, odnosno da
oni lino ne poznaju svu pravnu proceduru), naspram ukupno jednoj petini koja, ili priznaje da se plai moguih posledica ovakvog
ina (12,7%), ili je dosledna svojoj jatakoj naravi (ne eli nikoga da potkazuje 9%).

STJEPAN GREDELJ

Korupcija na (recimo, beogradskom) Univerzitetu. Da li je ima?

256

Na ovo retoriko pitanje dobijali smo, uglavnom, manje-vie skladno upakovan, ali ipak dovoljno nedvosmislen odgovor:
IMA! Makar ovakav odgovor ponegde bio proceen kroz zube, ili
izvuen na miie. Ali i to je sasvim dobro kao pokazatelj, bar za
poetak (Tabela 20 u Prilogu). Naime, ova samoprocena pojave
ukazuje na neke znaajne stvari. Najpre, da sve strukture na BU imaju manje-vie musave ruke, svaka od njih proporcionalno svom
domenu kompetencije i distribucije moi. Drugo, da su u koruptivne radnje (bar osrednje ili malo) upleteni i profesori (zbirno
53% odgovora), i asistenti (46%) i operativne fakultetske administracije (44%), neto manje (dosta kontrolisane) uprave fakulteta
(31%), odnosno aktivisti studentskih organizacija (33%).

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2007

Od standardne opravdavajue argumentacije za pojave korupcije, nijedan dominirajui item ne pije vodu naroito, a pogotovo ne srceparajua opta mesta (lo materijalni poloaj nastavnog
kadra na BU 57%, maehinski odnos Vlade prema obrazovanju
38%, napose, neadekvatan sistem finansiranja visokog kolstva
21%). Dalo bi se vie raspravljati o realnijim (a skromnije zastupljenim) itemima, poput kadrovske politike 20%, odnosno
svesti i stavova nastavnog kadra na Univerzitetu 46% (Tabela 21
u Prilogu).
Ako je za utehu, direktno finansijsko nadoknaivanje dobrih
usluga u visokom obrazovanju je dvostruko manje zastupljeno
nego kada je re o uslugama optinskih uprava ili policije, dva i po
puta je ree nego u sudstvu, a ak tri puta je ree nego u zdravstvu
(Tabela 22 u Prilogu). Zato je ova oblast pravo carstvo klijentelizama, gde dominiraju prijateljske, rodbinske i poslovne veze (33% odgovora ukazivalo je na ovako motivisane transakcije).
Na sasvim direktno pitanje o eventualno realno postojeim
sluajevima korupcije u njihovim akademskim sredinama i o svom
postupanju u tim sluajevima, najvei deo ispitanika bi nastojao da
ne talasa i da se prljav ve ne iznosi u javnost (po tri petine ne bi
sluaj prijavilo policiji, odnosno ne bi podnelo krivinu prijavu,
dok frapantna treina ne zna da li bi ita uradila! (Tabela 23 u
Prilogu)
Ovo je verovatno u skladu sa oekivanjima ta bi se dogodilo kada bi se otkrilo da je neki od kolega na fakultetu korumpiran:
treina bi se priklonila veini koja bi traila da se pokrene odgovarajua pravna procedura (elegantan eufemizam za zatakavanje),
svaki sedmi bi bio za blae sankcionisanje (privremenu suspenziju i
novano kanjavanje), svaki dvadeseti bi se zaloio za otro
kanjavanje (iskljuivanje sa fakulteta), ali bi i blizu 10% imalo
razumevanja i zatitilo bi kolegu. Moda je najbolja ilustracija
spremnosti na borbu protiv korupcije ona petina ispitanika koju to
ne bi interesovalo! (Tabela 24 u Prilogu). I to bez obzira to jedna
treina ispitanika ima iskustvo sa sluajevima korupcije na svojim
fakultetima, otkada su tamo. Dodue, isto toliko tvrdi da nema takvo
iskustvo, dok se trea treina ne sea (Tabela 25 u Prilogu).

257

***

STJEPAN GREDELJ

Ovaj tekst verovatno ne bi nastao da u prolee ove godine nije

prasnula korupcionaka afera na Pravnom fakultetu Univerziteta u
Kragujevcu prodaje/kupovine ispita, specijalizacija i diploma. Bez
obzira na nau sklonost ka bombastinom preterivanju (medije je popunila univerzitetska mafija), ovaj dogaaj imao je najmanje sledee dodatne, kolateralne dimenzije. Prvo, gotovo trivijalno, utvreno
je ono o emu su u Kragujevcu ve i vrapci ukali. Drugo, prste duboko umoene u tom pekmezu imala je jedna visoka inovnica Vlade,
tj. jednog njenog Ministarstva. Konano, tree, mada ne i na poslednjem mestu, majstorsko pismo ovog umenog zanata isklesano je u
beogradskom hramu legalizma, ijeg se visokog mesta na neslavnoj
rang listi u ovom istraivanju valja ponovo setiti. Da se ne zaboravi.

258

Prilozi
Tabela 1. Korumpiranost drutvenih sektora i dravnih institucija u Srbiji
Sektor

% Ispitanika koji smatraju da je korupcija u tom sektoru

veoma prisutna

Zdravstvo

62

Carina

56

Pravosue

52

Policija

52

Dravni vrh

45

kolstvo

43

Javna preduzea

41

Gradska uprava

41

Politike stranke

37

Republika uprava

33

Fakultet

Planirano

Ostvareno

% realizacije

Arhitektonski

75

Bioloki

100

Bogoslovski

33

Defektoloki

33

Fakultet fizike kulture

100

Ekonomski

87,5

Elektrotehniki

14

Farmaceutski

75

Fakultet civilne odbrane

100

Filozofski

17

17,6

Fizika hemija

100

Fiziki fakultet

75

Fakultet organizacionih nauka 8

37,5

Fakultet politikih nauka

67

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2007

Tabela 3. Planirani i realizovani uzorak

259

Tabela 3. Planirani i realizovani uzorak

Fakultet

Planirano

Ostvareno

% realizacije

Geografski

100

Graevinski

11

Hemijski

100

Mainski

15

33

Poljoprivredni

19

21

110 (!)

Pravni

28,6

Rudarsko geoloki

14

28,6

Stomatoloki

11

63

umarski

89

Tehnoloko metalurki

10

10

100

Veterinarski

77,8

Medicinski

52

17

32,7

Saobraajni

Filoloki

16

Uiteljski

Matematiki

Nepoznato

27

100

Total

300

171

48

STJEPAN GREDELJ

Tabela 5. U kojoj meri je prisutna korupcija u sledeim profesijama

i ustanovama

260

Skoro svi su Veina je

Ukupno Skoro Ne znam
korumpirani korumpirana
niko nije
Lokalni politiki lideri

18,1

36,3

54,4

0,6

14,0

Lideri politikih partija

i koalicija

16,4

32,2

48,6

0,6

13,5

Carinici

12,3

33,9

46,2

1,2

13,5

Lekari

11,1

26,9

38,0

5,3

8,8

Ministri

9,4

26,9

36,3

2,9

19,9

Poreski slubenici

5,3

29,8

35,1

0,6

22,8

Tabela 5. U kojoj meri je prisutna korupcija u sledeim profesijama

i ustanovama
Skoro svi su Veina je
Ukupno Skoro Ne znam
korumpirani korumpirana
niko nije
Policajci

5,3

24,6

29,9

2,9

9,9

Sudije

7,0

21,1

28,1

2,3

18,7

lanovi parlamenta

9,9

27,5

27,4

0,6

16,4

Javni tuioci

7,0

15,8

22,8

3,5

23,4

Univerzitetski slubenici 1,2

8,2

9,4

15,2

21,6

Nastavnici u kolama

0,6

4,7

5,3

12,3

16,4

Univerzitetski profesori 0,6

i asistenti

4,1

4,7

12,3

11,7

U kojoj meri su prisutne sledee

pojave

mnogo osrednje malo nimalo ne znam

Donoenje uredbi i zakona

u skladu sa linim ili grupnim
interesima nosilaca vlasti

40,4

24,6

9,9

0,6

22,8

Donoenje uredbi i zakona

u skladu sa linim ili grupnim
interesima ljudi bliskih vlasti

37,4

28,7

8,2

1,2

22,2

Kupovina sudskih odluka

25,7

31,0

10,5

1,2

29,2

Tabela 7. Nepotizam
U kojoj meri su prisutne sledee mnogo osrednje malo
pojave

nimalo ne znam

Zapoljavanje preko veze

dece, rodbine i prijatelja u
dravnim instucijama

69,6

15,8

2,9

2,3

9,4

Uticaj na dobijanje stana za

korienje, kupovinu pod
povoljnim uslovima ili dobijanje
povoljnog kredita za sebe ili
bliske osobe

25,1

41,5

17,0

0,6

14,6

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2007

Tabela 6. Zarobljavanje institucija

261

Tabela 7. Nepotizam
U kojoj meri su prisutne sledee mnogo osrednje malo
pojave

nimalo ne znam

Pomo da se bliske osobe

zaposle ili napreduju u karijeri,
bez obzira na strunost

25,7

45,0

20,5

0,6

6,4

Uticaj da privatna preduzea,

sopstvena ili bliskih osoba,
zakljue poslove sa dravom

21,6

36,3

15,8

1,2

22,2

Tabela 8. Klijentelizam
U kojoj meri su prisutne sledee
pojave

mnogo osrednje malo nimalo ne znam

Uticaj na donoenje odluka drugih

dravnih organa, koji su van njihove
nadlenosti

12,3

29,2

26,3 0,6

28,7

Korienje informacije koje su

dravna tajna za linu korist

15,2

18,7

22,2 1,8

40,4

Kontrolisanje medija od strane

zakupaca reklamnog prostora

32,2

24,6

11,7 1,2

28,1

Dodatne plaene funkcije kroz

lanstvo u upravnim odborima
poduzea i sl.

36,8

39,2

9,9

11,7

2,4

Tabela 9. Podrivanje slobodnih izbora

STJEPAN GREDELJ

U kojoj meri su prisutne sledee pojave mnogo osrednje malo nimalo ne znam

262

21,1
Davanje novca poslanicima ili
strankama da bi u skuptini glasali za ili
protiv odreenih zakona

21,6

7,0

0,6

48,0

Finansiranje politikih partija od strane

biznismena, radi sticanja privilegija

59,6

22,8

2,9

0,6

11,7

Davanje novca i obeavanje privilegija

poslanicima da bi promenili stranku

23,4

35,1

14,0 2,4

25,1

Nuenje novca i obeavanje privilegija

istaknutim javnim linostima da bi
pristupili nekoj stranci

25,1

33,3

9,9

29,8

1,9

Tabela 10. Korupcija u svakodnevnoj interakciji izmeu slubenika

i graana
1. Podmiivanje javnog slubenika da zaobie pravila
Inicirano od graana
Inicirano od strane slubenika pojedinca
Organizovana iznuda od strane grupe slubenika
2. Zamagljivanje propisa od strane slubenika i preregulisanje
Kako bi se izvuklo to vie mita
Kako bi se poveala ovlaenja i kontrola
3. Zloupotrebe ovlaenja za izdavanje odobrenja i vrenje inspekcijskog
nadzora
(Delimino se preklapa sa potkategorijama 1 i 2)

(Izvor: Kirklans, 2007, str. 29. Tipologija korupcionih dela)

U kojoj meri su prisutne sledee

pojave

mnogo osrednje malo nimalo ne znam

Davanje mita dravnim slubenicima

da bi se izbeglo plaanje poreza

25,1

24,6

6,4 1,8

39,8

Primanje malih poklona, znakova

panje za obavljenu uslugu

40,4

28,1

11,1 0,6

17,5

Primanje vrednih poklona za

obavljenu uslugu

19,3

37,4

19,3 0,6

21,6

Primanje novca za obavljenu uslugu

15,2

25,1

25,7 1,2

31,0

Uzimanje provizije za pomo svojim

uticajem da se neki posao zakljui

19,9

42,7

18,7 0,6

15,2

Omogucavaju lake dobijanje raznih

dozvola; gradevinskih, za uvoz robe i
sl., iz usluge

25,7

48,5

14,6 0,6%

8,8

Tabela 12. Tri najznaajnija faktora korupcije u naem drutvu

Moralna kriza

65,3

Nesankcionisanje onih koji su se u proteklih 15 godina nelegalno

obogatili

34,7

Neefikasnost pravosudnog sistema

33,5

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2007

Tabela 11. Administrativna korupcija

263

Tabela 12. Tri najznaajnija faktora korupcije u naem drutvu

Loe zakonodavstvo

27,6

Male plate slubenika u dravnom sektoru

24,7

Siromatvo

22,9

elja onih koji su na vlasti da se brzo obogate

22,4

Odsustvo stroge unutranje kontrole u dravnim ustanovama

18,8

Ljudska priroda

10,6

Tabela 13. Motivacija ljudi da budu korumpirani

Materijalna korist

95,3

Korupcija je postala normalan oblik ponaanja

48,8

Vraanje usluge (pamti pa vrati)

32,4

Ouvanje svog drutvenog poloaja

25,9

Osoba koja ima mogunost da nekanjeno zloupotrebljava poloaj

23,5

Da bi poboljali ili odrali poloaj lanova porodice

15,9

Tabela 14. Motivacija ljudi da korumpiraju druge

Nemogunost da se na drugi nain ostvare svoja prava

74,1

Navika da se neka prava ostvaruju davanjem mita

69,4

Nespremnost graana da se bore za svoja zakonom propisana prava 52,9

STJEPAN GREDELJ

Spremnost graana da svoja prava ostvaruju i van zakonskog okvira 49,4

264

Normalno je osobu koja ljudima zavri posao nekako nagradi

28,8

Stvar je prestia u okruenju da imaju mogunost da daju mit

6,5

Tabela 15. Kada je korupcija opravdana?

Moe se opravdati Malo Ne moe
Ako je to jedini nain da pojedinac
ostvari interese i prava svoje porodice

32,1

17,5

49,1*

Ako je to jedini nain ostvarivanja

zakonom utvrenih prava

33,3

11,7

53,8

Tabela 15. Kada je korupcija opravdana?

Moe se opravdati Malo Ne moe
Ako je to jedini nain da pojedinac
ostvari svoj interes

17,0

17,0

64,9

Ako je to nain da se isprave nepravde

u nagraivanju javnih slubenika

10,0

11,1

77,2

* Razlika do 100 u svakom redu je odgovor ne znam

Tabela 16. Ako biste imali veliki problem i neko bi Vam direktno
zatraio novac ili protivuslugu da vam rei problem, ta biste uinili?
%
Platio bih ako ne bih mogao da svoj problem reim na drugi nain

11,1

Platio bih ako bih mogao to sebi da priutim

1,2

Ne bih platio ako bi postojao drugi nain da reim svoj problem

38,0

Ni u kom sluaju ne bih platio/ponudio protivuslugu

38,0

Ne znam

9,9

Total

100,0

Dosledna primena postojeih antikorupcijskih zakona

55,7

Drastino kanjavanje svih onih koji su se do sada bavili korupcijom

43,7

Javna kontrola vlasti od strane graana

31,7

Vee plate zaposlenih

22,8

Smanjenje siromatva

20,4

Samostalan i efikasan rad sudstva

19,2

Tabela 18. Ispitanici koji bi prijavili sluaj korupcije pod sledeim uslovom:
Samo ukoliko bi mi bila garantovana sigurnost i anonimnost

31,9

Samo ako ja i meni bliske osobe ne bismo zbog toga trpeli nikakve
posledice

17,6

Samo ako ja i meni bliske osobe ne bismo zbog toga pretrpeli tetu

13,4

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2007

Tabela 17. ta bi najvie doprinelo efikasnoj borbi protiv korupcije?

265

Tabela 18. Ispitanici koji bi prijavili sluaj korupcije pod sledeim uslovom:
Samo ukoliko bi mi bila garantovana sigurnost i anonimnost

31,9

Samo kada bih znao da e se na taj nain otkriti velika korupcija

9,2

Ukoliko bih za to dobio neku vrstu moralne satisfakcije

1,7

Kao odgovoran i moralan graanin prijavio bih svaku nezakonitu

radnju

20,2

Ne znam

5,9

Total

100,0

Tabela 19. ispitanici koji ne bi prijavili sluaj korupcije zbog:

Neverice da bi blio ko ta uradio na sankcionisanju

43,6

Korupcija je teko dokaziva

16,4

Ne zna svu pravnu proceduru

16,3

Straha od moguih posledica

12,7

Ne eli nikoga da potkazuje

9,1

Kada se ne kanjavaju veliki prestupnici, zato bi se kanjavala

sitna korupcija

1,8

Total

100,0

Tabela 20. U kojoj meri je korupcija prisutna meu:

STJEPAN GREDELJ

Veoma U velikoj Osrednje Malo Nimalo Nemam

meri
stav

266

Univerzitetskim profesorima

1,2

1,2

17,5

35,7 25,1

16,4

Asistenatima

1,2

1,2

8,8

36,8 29,2

19,9

Administrativnim osobljem

1,2

3,5

13,5

30,4 25,7

22,8

lanovima uprava fakulteta

1,2

2,3

9,4

21,1 33,9

29,2

Aktivistima studentskih
organizacija

0,6

1,8

11,7

21,1 21,1

40,9

Tabela 21. ta najvie doprinosi korupciji na Univerzitetu

Materijalni poloaj nastavnog kadra na BU

56,6

Svest i stavovi nastavnog kadra

45,8

Odnos Vlade prema obrazovanju

38,0

Struktura kadrova na BU

21,7

Svest i stavovi studenata

21,1

Sistem finansiranja

20,5

Kadrovska politika

19,3

Nepostojanje strategije razvoja visokog obrazovanja

18,7

Tabela 22. Koja se sredstva korupcije koriste?

Davanje Klijentelizam Zloupotreba
novca
moi

Ne
znam

U osnovnom i srednjem kolstvu 14,0

33,0

4,1

14,6

U viem i visokom kolstvu

22,2

18,5

2,3

12,9

U zdravstvu

66,7

9,9

3,5

9,4

U sudstvu

53,8

10,8

9,9

12,9

U policiji

40,4

12,2

21,1

12,8

U optinskoj upravi

38,6

9,9

14,0

13,4

U vladinim institucijama

25,1

12,0

20,5

14,6

Ukoliko biste saznali da je neki kolega

spreman da primi mito, ta biste uinili?

da

ne

ne znam

Ukazali na to ostalim kolegama

63,7

11,1

18,1

Prijavili nadlenima na fakultetu

56,1

8,2

28,7

Prijavili policiji

5,3

57,9

28,1

Podneli krivinu prijavu

2,3

62,0

26,9

Obavestili medije

1,2

59,6

30,4

Ne bih nita uradio

7,0

48,0

33,3

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2007

Tabela 23. Postupanje u sluaju sumnje u spremnost da se primi mito

267

Tabela 24. Sankcije za primanje mita

Kada bi se otkrilo da je neki od Vaih kolega na fakultetu korumpiran,
ta bi se najverovatnije desilo:

Veina kolega bi traila da se pokrene odgovarajua pravna procedura 32,7

Veina kolega bi traila njegovo iskljuivanje sa fakulteta

5,3

Veina kolega bi traila privremenu suspenziju i novano kanjavanje

8,2

Veina kolega bi traila privremenu suspenziju

7,6

Veina kolega ne bi takvo ponaanje opravdala, ali bi ga razumela

5,8

Veinu kolega to ne bi interesovalo

21,1

Veina bi stala u zatitu svog kolege

3,5

Ne znam

13,5

STJEPAN GREDELJ

Tabela 25. Iskustvo sa sluajevima korupcije

268

Da li je na Vaem fakultetu, od kada radite tamo, bilo

sluajeva u kojima je neko bio osumnjien za korupciju?

Da, bilo ih je

33,9

Nije ih bilo

32,2

Ne seam se

31,6

Bibliografija
Anderson H. James (2000), Corruption in Slovakia: Results of Diagnostic
Surveys, World Bank, Washington DC
Hellman, J, Kaufman, D. (2001), Confronting the Challenge of State Capture in Transition Economies, Finance and Development, September
Karklins, Rasma (2007.), Sistem me je naterao: korupcija u postkomunistikim drutima, OEBS, Misija u Beogradu, Beograd
Miller, W. I, Grodeland, A. B, Koshechkina (2001), A Culture of Corruption? Coping With Government in Post-Communist Europe, Central
European University Press, Budapest
Moreno, Alejandro (2002), Corruption and Democracy: A Cultural Assessment, Comparative Sociology, 3-4
Sajo, Andras (1998), Corruption, Clientelism and the Future of the Constitutional State in Eastern Europe, East Europe Constitutional Review 7, No. 2, Spring
World Bank (1998), New Frontiers in Diagnosing and Combating Corruption, Notes no. 7, October
World Bank (2000), Anticorruption in Transition: A Contribution to the Policy Debate, Washington DC, September

ATTITUDES OF BELGRADE UNIVERSITY EMPLOYEES

ON CORRUPTION
Summary
Corruption is widely overspread phenomenon in all transition countries. In
this sense Serbia is not exception, on the contrary, it was always highly ranked in all
corruption indeces of Transparency International. Among social areas which are considered as saturated with corruption highly ranked is the field of university education.
In order to check justification of such perceptions, we have conducted a survey among Belgrade University employees. The findings confirmed that there exist
corruption in high education on one side and that there is not too much readiness of
employees to oppose it, if not to tear it out, than at least to diminish it.
Key words: university, corruption, bribe, nepotism, clientism, cronysm.

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2007

Stjepan Gredelj

269

Bibliografija
Anderson H. James (2000), Corruption in Slovakia: Results of Diagnostic
Surveys, World Bank, Washington DC
Hellman, J, Kaufman, D. (2001), Confronting the Challenge of State Capture in Transition Economies, Finance and Development, September
Karklins, Rasma (2007.), Sistem me je naterao: korupcija u postkomunistikim drutima, OEBS, Misija u Beogradu, Beograd
Miller, W. I, Grodeland, A. B, Koshechkina (2001), A Culture of Corruption? Coping With Government in Post-Communist Europe, Central
European University Press, Budapest
Moreno, Alejandro (2002), Corruption and Democracy: A Cultural Assessment, Comparative Sociology, 3-4
Sajo, Andras (1998), Corruption, Clientelism and the Future of the Constitutional State in Eastern Europe, East Europe Constitutional Review 7, No. 2, Spring
World Bank (1998), New Frontiers in Diagnosing and Combating Corruption, Notes no. 7, October
World Bank (2000), Anticorruption in Transition: A Contribution to the Policy Debate, Washington DC, September

ATTITUDES OF BELGRADE UNIVERSITY EMPLOYEES

ON CORRUPTION
Summary
Corruption is widely overspread phenomenon in all transition countries. In
this sense Serbia is not exception, on the contrary, it was always highly ranked in all
corruption indeces of Transparency International. Among social areas which are considered as saturated with corruption highly ranked is the field of university education.
In order to check justification of such perceptions, we have conducted a survey among Belgrade University employees. The findings confirmed that there exist
corruption in high education on one side and that there is not too much readiness of
employees to oppose it, if not to tear it out, than at least to diminish it.
Key words: university, corruption, bribe, nepotism, clientism, cronysm.

FILOZOFIJA I DRUTVO 3/2007

Stjepan Gredelj

269