Uvod u graansko pravo

Pojam graanskog prava

- u objektivnom smislu: sistem normi kojima su regulisani imovinski odnosi u odreenoj drutvenoj zajednici (sadrano u zakonima, propisima) - u subjektivnom smislu: pravno ovlaenje subjekta u konkretnom odnosu na osnovu graanskog prava u objektivnom smislu

Predmet

su odnosi (imovinski) koje graansko pravo ureuje. To su: stvarnopravni, obligacionopravni, naslednopravni odnosi itd. Obuhvata:uvod u graansko pravo, stvarno pravo,obligaciono, nasledno i porodino pravo. U irem smislu obuhvata privredno i radno pravo. npr-Stvarno pravo je skup pravnih pravila kojima su ureeni odnosi pravnih subjekata povodom stvarnih prava.

Subjektivno graansko pravo

Ovlaenje ili pravo Zahtev (anpruh) ili tuba u materijalnom smislu- mogunost prinudnog ostvarenja ovlaenja iz subjektivnog prava Pr. Objektivna norma: Roditelji su duni da izdravaju svoju decu Pr. Odnos poverioca i dunika

Metod i Naela graanskog prava

Autonomija volje-sloboda zakljuenja pravnih poslova i sloboda vrenja prava; l.10 ZOO ograniava je prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obiajima. Ravnopravnost strana-uesnici gr.pr.odnosa su u jednakom poloaju, fizika i pravna lica su ravnopravni;l.14 ZOO Zabranjuje se da se prilikom zasnivanja prava i obaveza za bilo koga stvara ili iskoriava ekonomski poloaj na tritu. Ravnopravost garantovana i Ustavom. Prenosivost graanskih prava-titular moe svoje pravo preneti na drugoga, npr.pravo svojine; neka prava, najee neimovinska, su neprenosiva (roditeljska prava, pravo izdravanja..). Imovinska sankcija-odgovornost subjekta za neispunjenje obaveze, ili za zadocnjenje ispunjenja. sprovodi se na imovini dunika (ne na linosti kao u krivinom) u skladu sa naelom jednake vrednosti davanja;Osnovni princip naknade tete-dovoenje oteenikove materijalne situacije u ono stanje u kome bi se nalazio da nije bilo tetnikove radnje ili proputanja. Zatita na privatni zahtev-pravo imaoca prava koje je povreeno ili ugroeno da trai zatitu pred sudom ili organom uprave, najee -parnini postupak; ne pokree postupak dravni organ po slubenoj dunosti, ve ostaje inicijativa stranke. Naelo dispozitivnosti normi-obligacije; l.20 ZOO Strane svoj obligacioni odnos mogu urediti drugaije nego to je to zakonom odreeno, ako iz pojedine odredbe zakona ili iz njenog smisla ne proizilazi ta drugo. Ogranieno imperativnim normama.

Izvori

Dele se na formalne i materijalne. Formalni izvor prava (objektivno pravo) odraava i potvruje materijalni izvor kroz opte norme (pravne akte). Najvaniji je zakon, obiaji samo ako su potvreni od dravnih organa. Materijalni izvor prava-drutvena snaga koja propisuje norme-volja vladajue klase, po jednom shvatanju.

Kodifikacija i unifikacija

Kodifikacija je zakonski akt (ili vie njih) koji potpuno i sistematski regulie sva vanija pitanja jedne oblasti.

Unifikacija je donoenje zakonskih akata npr iz oblasti graanskog prava koji vae jedinstveno na podruju cele drave a na kojoj pre toga ova oblast nije bila regulisana.

Prve kodifikacije

Hamurabijev zakonik- spomenik drevne Mesopotamije, donet cca 1728g.p.n.e.-1686. p.n.e.- kazuistian, regulisao najvie pitanja ugovora, braka i porodice, naslea.. Justinijanova kodifikacija Corpus iuris civilisizvor evropskog kontinentalnog prava-prvo donet Novus codex Iustinianus 529., a zatim 533. god. Donose se Digesta-kodifikacija celokupnog ius-a i Institucije-udbenik prava i kasnije Novele.

Evropske kodifikacije

Opte zemaljsko pravo Pruske 1794.god, Frdrih Veliki, radili Kockeji i Svarec, sadri preko 19000 paragrafa, privatno i javno pravo. Francuski graanski zakonik Code civil, 1804.god., rad na unifikaciji, Napoleon, Trone, laicizam, individualna svojina, osnovne slobode i prava.., vie od 200 god. Austrijski opti graanski zakonik 1811. god., Marija Terezija, odredbe o zakonima, pravu lica, pravima na stvari i zajednike odredbe. Nemaki graanski zakonik 1896 god.,nakon ujedinjenja donet, Vinajd i Plank; recepcija rimskog; sadri opti deo, stvarno, obligaciono, porodino, nasledno i mpp. vajcarski graanski zakonik 1912. god,prof. Eugen Huber, sadri statusno, porodino, nasledno, stvarno i obligacije, trgovako pravo takoe. Izuzetno pohvaljen u strunim krugovima. Sudija duan da pri tumaenju zakona uzme u obzir stvarnost u drutvu.

Kodifikacije kod nas

Srpski graanski zakonik 1844. god, Jovan Hadi, po uzoru na OGZ Austrije, ima 950 paragrafa, sadri lina prava, stvarna prava i zajednika pravila za lina i stvarna. Obiajna pravila za nasledne i porodine odnose. Opti imovinski zakonik CG, 1888 god., Valtazar Bogii, kodifikovano imovinsko pravo (stvarno i obligacije), originalno kodifikatorsko delo, jezik prilagoen narodu, stil jasan i razumljiv, uvedeni novi termini: docnja, ruljiv ugovor, tetnik, punoletan, punovlastan, drina..

Izvori graanskog prava

Ustav-osnovna graanska prava ZAKON- najvaniji pisani izvor, formalni izvor-ZOSPO, ZOO, ZON, PZ,.. Pravna pravila-primenjuju se kad odreeni graanskopravni institut nije regulisan vaeim propisima, da je taj instutut sadran u zakoniku koji je izgubio pravnu snagu i sada ima svojstvo pravnog pravila, i da nije protivan Ustavu RS, zakonima i ostalim vaeim propisima RS. Primenjuju se na osnova Zakon o nevanosti; Pravila sadrana u SGZ, OIZ, AGZ OBIAJI - izvor gp ako ga strane ugovore ili ako proizilazi iz zakona:, formalno obavezujui samo ako su priznati od zakonodavca ili suda, jer sud sudi na osnovu Ustava, zakona, ratif.me.ugovora.; Uzanse pisani trgovinski obiaji, ako su strane ugovorile njihovu primenu ili su njihovu primenu htele, Opte uzanse za promet robom-kofikovani od Glavne arbitrae Jugoslavije, i dalje se primenjuju; Posebne uzanse-samo za odreenu trgovinsku oblast, ako ih stranke ugovore njihovu primenu. Opti uslovi poslovanja skup pravila prethodno pripremljeni od jedne strane a koja su obavezujua za obe ugov.strane.To su formalni ugovori, priprema, uslovi pod kojim posluje jedno preduzee. Dok adhezioni ugovoriu celosti se ili prihvataju ili odbijaju, druga strana ne moe da ih menja. Sudska praksa-odluke sudova, posebno drugostepenih;sednice vea Vrhovnog suda; Pravna nauka-pisana saznanja pravnih pisaca, komentari

Subjekti graanskopravnog odnosa

ili imaoci pravne sposobnosti (mogunost subjekta da ima prava i obaveze) su Fizika i Pravna lica (organizacija fizikih lica) druga bia ne mogu biti subjekti graanskopravnih odnosa, nisu subjekti prava (npr.ivotinje)

Fizika lica

Pravna sposobnost: mogunost lica da ima prava i obaveze, sticanje roenjem (nasciturus-kada je u njegovom interesu), prestanak smruproglaenjem nestalog lica za umrlo. Poslovna sposobnost: mogunost lica da svojom voljom sklapa pravne poslove, stie se sa 18g. ako nad njim nije produeno roditeljsko pravo ili nije lieno posl.spos., (izuzetno se stie ranije-emancipacija sa 16 g.); potpuno poslovno nesposobna lica (do 14 god., samo poslovi malog znaaja i kojima stiu prava i punoletnici koji su liseni posl.sp.) ogranieno poslovno sposobna lica (od 14-18 god.-mogu raspolagati svojom zaradom, sve ostalo uz saglasnost roditelja i punoletnici kojima je produeno rod.staranje usled bolesti ili smetnji u psih.fizikom razvoju nije sposobno za rasuivanje); Deliktna sposobnost: odgovornost za prouzrokovanu imovinsku tetu, stie se sa 14 god. Atributi fizikog lica: lino ime (stie se upisom u MKR, odreuju roditelji, pravo na promenu linog imena sa 15.god), prebivalite-mesto u kom se lice nastani sa namerom da tu trajno ostane, boravite-mesto u kom se lice privremeno zadrava bez namere da tu trajno ostane, dravljanstvojavnopravni odnos izmeu drave i pojedinca, stie se poreklom, roenjem na teritoriji RS, me.ugovorom ili prijemom.

Pravna lica

Organizacija fizikih lica koja: 1) ima imovinu 2) nije zabranjena imperativnim propisima 3) izriito priznata od pravnog sistema Nisu pravna lica: dravni organi(sud, tuilatvo, policija..), porodina zajednica, brana zajednica.. Pravna lica su: privredna drutva(ad, doo, od, kd), javna preduzea, javne agencije, zadruge, zadubine, fondovi, privredne komore, fakulteti, Obeleja: poslovno ime, sedite, akt o osnivanju, dozvoljeni cilj, organi. Ima pravnu (nema lina prava), poslovnu i deliktnu sposobnost. Atributi: ime (poslovno ime ili naziv), sedite, dravljanstvo. Odgovara imovinom drutva, ne odgovaraju osnivai niti zaposleni Svojstvo pravnog lica stie se upisom u sudski registar odnosno u registar APR-a Dele se i na udruenja(korporacije i lina udruenja) i ustanove(zadubine, fondovi). Mogu biti profitna i neprofitna, jednolana i vielana, sa jednim ili vie oblika svojine. Prestanak: steaj, likvidacija, brisanje iz Registra

Graanskopravni odnos

1) 2)

Odnos koji nastaje izmeu subjekta koji ima odreeno subjektivnograansko pravo i subjekta na kome lei izvesna graanskopravna obaveza koja odgovara tome pravu Elementi: subjekti prava-nosioci prava i obaveza Prava i obaveze Objekti nisu elementi graanskopravnog odnosa, objekat je pretpostavka gra.pr.odnosa, zbog koga on i nastaje. Objekti mogu biti: stvari, radnje, lina dobra i intelektualna dobra.

Pravne injenice

Pojam: to su injenice za koje objektivno pravo vezuje neko pravno dejstvo odnosno injenice od kojih zavisi postanak, prestanak ili promena gra.subj.prava. Razlikovati ih od normi gp na osnovu kojih nastaje neki gra.pravni odnos (subj.gp), dok za pravnu injenicu norma vezuje nastanak, promenu, prestanak tog prava. Dele se na: 1) Prirodni dogaaji- nastaju mimo volje oveka (zemljotres, udar groma..) 2) Radnje (ljudske)- nastaju voljom oveka i mogu biti: a) dozvoljene- npr.pravni poslovi b) nedozvoljene- npr.delikti injenini skup- sve injenice koje treba da se steknu da bi nastalo, prestalo ili se promenilo neko pravo. Npr. Testament (jedna pravna injenica), Ugovor (dve ili vie)

Pretpostavke

Pretpostavke- injenice za koje se pretpostavlja da postoje. Dele se na oborive i neoborive. Oborive-doputaju mogunost da se odgovarajuim dokazima utvrdi suprotno od onog to se normom pretpostavlja. pr. Ako je dete roeno u braku, ocem deteta smatra se mu majke deteta. Neoborive (presumtio iuris et de iure)-iskljuuju mogunost dokazivanja postojanja suprotne injenice. Npr. Dete mlae od 7 god je potpuno deliktno nesposobno, nije doputeno dokazivati suprotno.

Fikcije

Fikcije su injenice koje u stvarnosti ne postoje ali se uzima da postoje. Pr. Smatra se da je zaeto dete roeno ako je to u njegovom interesu (nasciturus). Pr. Naslednik koji se odrekao nasledstva u svoje ime, smatra se kao da nikada nije bio naslednik.

Via sila - vis maior

Via sila-nesavladiv, nepredvidljiv, spoljni dogaaj u odnosu na sferu delovanja odgovornog lica. Pr.sankcije OUN zbog kojih dunik nije mogao izvriti svoju obavezu; provala u prostorije odgovornog pravnog lica; Spoljni dogaaj mora biti u uzronoj vezi sa tetom, da bi postojao osnov za osloboenje graanske odgovornosti za tetu, u suprotnom lice je odgovorno. Ako je predmet obaveze, usled vie sile ili sluaja, postao nemogu, pre zakljuenja ili u vreme zakljuenja ugovora, takav ugovor je nitav. l.46 i 47 ZOO

Sluaj

Za razliku od vie sile, sluaj nastaje u sferi delovanja odgovornog (fizikog ili pravnog) lica i stoga ima unutranji karakter. Subjektivna odgovornost-poiva na krivici koja postoji ako je tetnik prouzrokovao tetu namerno ili krajnjom nepanjom, ali ne i sluajem. Objektivna odgovornost postoji bez obzira na krivicu i tetnik tada odgovara i za sluaj. Via sila je osnov iskljuenja objektivne odgovornosti. Pr.odgovornost za tetu nastalu usled opasne stvari ili opasne delatnosti

Subjektivno graansko pravo i srodni pojmovi

PRAVNA MO-postoji onda kada ne postoji pravo (u smislu skupa ovlaenja) kome odgovara neka obaveza, ali postoji mogunost nekog lica da svojom izjavom volje utie na postanak, promenu ili prestanak nekog subjektivnog prava. Tj. Izjavom volje subjekt prava ima mogunost da stvara, menja ili ukida pravni odnos. Npr. Izjava o odricanju od naslea, pravo na razvod braka, izjava o odustanku kod nekih ugovora, prihvat ponude... Razlika u odnosu na sgp je u duini trajanja i u objektu. Sgp due traju dok je pravna mo obino vezana za neki prekluzivan rok. Npr. Naslednik moe da se odrekne naslea do kraja ostavinske rasprave. Sgp ima objekat koji se uvek moe izraziti kao imovinska vrednost (npr svojina), dok pravna mo nema objekat.

Pravno stanje

Pravno stanje postoji kada postoje neki elementi (okolnosti, injenini skup) koje kad im se u budunosti prikljui jo neki element (odluujua pravna injenica), mogu da se pretvore u neko subjektivno pravo. Npr.savesni posednik(dralac) moe protekom odreenog roka, odrajem, da postane vlasnik stvari. On ima pravnu nadu, iekivanje. Npr.zakonski naslednik kada nema testamenta je na osnovu same injenice srodstva u odreenom pravnom stanju (smru bliskog srodnika on postaje naslednik).

Pravni status i pravni institut

Pravni status ili pravni poloaj-je skup okolnosti u vezi sa jednim licem koji utie na sticanje, vrenje i zatitu njegovih subjektivnih prava. To su svojstva koja poseduje neki subjekt prava. Npr. Pravna sposobnost, poslovna sposobnost, procesna sposobnost, dravljanstvo... Pravni institut-predstavlja sve one norme koje reguliu jedan odreeni drutveni odnos. Npr.pravni institut svojine, pravni institut nunog dela, pravni institut zastupnitva..

Podela subjektivnih graanskih prava

I Apsolutna prava -ona prava iji imalac ima neposrednu vlast nad dobrima koja su predmet tog prava; deluju prema svim treim licima (erga omnes), a obaveza treih lica je da se uzdre od radnji kojima bi se titular ometao u vrenju svog prava. Vai pravo sledovanja-da titular ima pravo da sledi stvar, zahteva povraaj svoje stvari od svakog lica kod koga se ona nae. Nezastariva su; 1) Lina-pravo na ivot, slobodu, telesni integritet, poslovni ugled... 2) Stvarna-pravo svojine, pravo slubenosti, runa zaloga, stanarsko pravo, pravo graenja, zakup, posluga; 3) Intelektualna-autorsko pravo i pravo industrijske svojine(pronalazako pravo-patent, ig, model, uzorak..) II Relativna prava -ona prava koja deluju izmeu tano odreenih lica (inter partes), poverioca i dunika; imaju imovinski karakter sa odreenim sadrajem (davanje, injenje i neinjenje, trpljenje), snabdevena su sankcijom obaveznog ispunjenja odn, naknadom prouzrokovane tete za sluaj neispunjenja. Zastarevaju protekom odreenog vremena;

Imovinska i neimovinska prava

Imovinska prava su ona prava iji su predmeti iskazani u novanom iznosu ili se mogu izraziti u protivnovanoj vrednosti. Npr.pravo prodavca da od kupca zahteva isplatu prodajne cene; Neimovinska prava su ona prava koja nisu iskazana u novanom iznosu niti se mogu izraziti u novanoj protivvrednosti. Npr.Lina prava su neimovinska jer za svoj predmet imaju ivot, ast, slobodu...ako su ta prava povreena moe se traiti naknada tete.

Prenosiva i neprenosiva prava

Graanska prava su generalno prenosiva ili prometljiva-mogu se prenositi pravnim poslom na druga lica. Neimovinska prava su neprenosiva bez izuzetka, dok su imovinska prava po pravilu prenosiva. Npr.pravo na zakonsko izdravanje je vezano za linost imaoca i ne moe se preneti na drugo lice. Izuzetak: pravo plodouivanja iako je imovinsko pravo, ono nije prenosivo, jer je vezano za linost plodouivaoca, traje do njegove smrti.

Imovina

Je skup svih subjektivnih graanskih prava jednog lica. Predmet imovine: stvarna prava (stvar), intelektualna prava imovinskog karaktera(autorsko delo), obligaciona prava (prestacije) koja se mogu novano izraziti i pravo na naknadu tete, prava linosti samo u smislu naknade (ne)imovinske tete u sluaju povrede dobra(lino dobro). Inae lina prava ne ulaze u sastav imovine jer se ne mogu novano izraziti (pravo na ime, ast..) Imovina je nedeljiva i predstavlja jedinstvenu celinu. Odvajanje imovine od f.lica-putem ugovora o ustupanju i raspodeli za ivota, od pravnog-steajem npr. Bitno obeleje-promenljivost, uveavanje i smanjivanje, realna subrogacija-prenos prava svojine sa jednog lica na drugo. Ili univerzalna sukcesija-prenos imovine sa ostavioca na naslednike. Zaostavtina nije sva imovina. Moemo govoriti o imovini deteta, imovini branih drugova, imovini ostavioca, imovini pravnog lica...

Objekti graanskog prava

Su pretpostavke, a ne elementi graanskopravnog odnosa, povodom njih nastaje graanskopravni odnos,to su: stvari (objekt stvarnog prava), radnje (objekat oblig.prava, injenje, davanje, neinjenje i trpljenje), lina (pravo na ivot, slobodu, na ime..) i intelektualna dobra(objekat autorskog i prava industrijske svojine, autorska dela, ig, dizajn, model, patent..). Stvar je materijalni deo prirode u vlasti oveka na kojoj postoji neko subj.gr.pravo. (npr.ne moe biti Sunce, a ne mogu biti ni stvari koji su neodvojivi od oveka(ugraeni zubi). Stvari mogu biti i budue stvari, vano je da na njima lice moe stei neko subj.graansko pravo.

Radnje, lina i intelektualna prava

Aktivna ili neaktivna ponaanja na koja je dunik obavezan poveriocu na osnovu nekog obligacionog odnosa. Ta ponaanja moraju se odraziti na imovinu jednog ili drugog. To su: davanje, injenje, neinjenje, trpljenje. Lina prava-prava na linim dobrima, neodvojiva od linosti, pr. pravo na ivot, slobodu, ast..Jednim delom se tite imovinskim pravom ako se mogu izraziti u imovinskom vidu (nematerijlna teta, kao nov. satisf.). Intelektualna prava-tvorevine ljudskog uma koja za svoj predmet imaju autorska prava i prava ind.svojine (patent, ig..). Pored moralne komponente (pravo na objavljivanje dela) imaju i imovinsku komponentu (iskoriavanje pronalaska).

Pravni poslovi

Pravni posao je izjava volje uinjena sa ciljem da se zasnuje graanskopravni odnos, da nastane, da se prenese ili da se ugasi neko subjektivno pravo, ako to doputa pravni poredak. Svaka izjava volje nije pravni posao, jer izjavom mogu nastati i pravne radnje. Izjava mora biti slobodna(bez prinude, pretnje ,zablude), ozbiljna(sa namerom da se zakljui), stvarna (da se ne prikriva neki drugi posao), da ima predmet (mogu, doputen, odreen ili odrediv-u suprotnom pravni posao je nitav) i osnov (mora da postoji i da je doputen-u suprotnom pp je nitav). Moe biti data izriito ili preutno (konkludentnim radnjama). utanje nije pristajanje.

Sastavni delovi pravnog posla

Bitni sastojci: oni elementi koji moraju da postoje da bi pravni posao uopte nastao. Ukoliko nema bitnog sastojka, pravni posao ne proizvodi pravno dejstvo. Pr. ugovor o kupoprodaji je zakljuen kad su se strane saglasile oko predmeta i cene. Prirodni sastojci: po prirodi se nalaze u samom pravnom poslu i oni su na snazi iako stranke prilikom sklapanja posla nisu o njima nita ugovorile. Pr.kod ugovora o kupoprodaji prodavac odgovara za skrivene nedostatke stvari, iako u ugovoru to nije navedeno. Sluajni (sporedni) sastojci: nisu predvieni u samom zakonu, nego postoje po volji stranaka koje su ih posebno predvidele kako bi pr.posao modifikovale i prilagodile svojim potrebama. Pr.klauzula o uslovu, roku, kapari...Moraju biti izriito navedeni jer se njihovo postojanje ne pretpostavlja, a onaj koji tvrdi da postoje sluajni sastojci mora to i da dokae.

Jednostrani, dvostrani i viestrani pravni poslovi

Jednostrani pravni poslovi nastaju, proizvode pravno dejstvo i prestaju izjavom samo jedne volje. Pr.sainjavanje testamenta, ponuda za zakljuenje ugovora. Razlikovati ih od jednostranih ugovoranpr.ugovor o poklonu-obaveza se stvara samo za poklonodavca. Dvostrani pravni poslovi su ugovori, nastaju izjavama obe strane. Razlikovati ih od dvostranih ugovora-nastaju obaveze za obe strane. Svaki ugovor pa i jednostrani je dvostrani pravni posao. Podela na jednostrane i dvostrane pravne poslove izvrena je s obzirom da li jedna ili obe strane izjavljuju volju, a podela na jednostrane i dvostrane ugovore je izvrena prema podeli prava i obaveza izmeu stranaka.

Teretni i dobroini, formalni i neformalni pravni poslovi

Teretni su oni pravni poslovi kod kojih se daje naknada(nagrada) za korist koja se poslom dobija. Za inidbu jedne strane druga strana daje protivinidbu. Pr. Kupoprodaja, razmena, zakup.. Dobroini su oni pravni poslovi kod kojih jedna strana ne daje nikakvu naknadu za korist koju dobija od druge strane. Pr.poklon, posluga... Formalni su oni pravni poslovi za iju se punovanost trai odreena forma i ta forma je bitna, ini konstitutivni elemenat pr.posla. Npr. Za ugovor o kupoprodaji nepokretnosti uslov punovanosti je pismena forma sa potpisima stranaka koji su overeni u sudu. Pravni posao je neformalan ako se moe zasnovati na bilo koji nain, reima, ubiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti da je pravni posao nastao. ZOOl.28.

Kauzalni i apstraktni pravni poslovi, inter vivos i mortis causa

Kauzalni su oni pravni poslovi kod kojih je cilj (kauza) jasno istaknut, tako da se pouzdano moe utvrditi obaveza jedne (poklon) ili obeju strana (kupoprodaja). Vidljiva je svrha obavezivanja i poznata su dejstva meu stranama pr.posla. Apstraktni pravni poslovi su oni kojih kauza nije istaknuta, te se ne vidi zbog ega se stranke obavezuju. Kauza iako nije istaknuta, ona mora da postoji, u suprotnom ugovor je nitav.Pr.izdavanje menice jer se iz menine isprave ne vidi osnov obavezivanja njenog izdavaoca,tj.treim licima ostaje nepoznato da li se menini iznos duguje korisniku po osnovu zajma,prodaje... Poslovi inter vivos nastaju za ivota onih koji su ih zakljuili i oni proizvode po pravilu dejstvo samo za ivota stranaka, ali mogu proizvoditi i posle smrti samo ako pravni posao nije zakljuen s obzirom na posebna svojstva subjekta (intuitu personae) Pravni poslovi mortis causa su oni ije dejstvo poinje smru odreenog lica. Pr.testament, legat...

Modifikacija pravnih poslova USLOV

Uslov je budua i neizvesna okolnost koja nastupanjem ili nenastupanjem utie na pravni posao. Pravni posao u kome je postavljen odloni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, nitav je u celosti. Nitav je i pravni posao koji je zakljuen pod nemoguim uslovom. Osnovno obeleje uslova-neizvesnost. Ugovor je zakljuen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neke neizvesne injenice. Ako je uslov unet u pravni posao, on postaje njegov bitan sastojak.

Vrste uslova

Uslovi se mogu podeliti na: odlone i raskidne, potestativne, kauzalne, meovite, neprave, pozitivne i negativne. Odloni uslov odlae dejstvo pravnog posla sve dok se uslov u odreenom roku ne ispuni. Ako se uslov ne ispuni, pp nece proizvoditi pravno dejstvo.Kada se odloni uslov ispuni, pp deluje momenta njegovog zasnivanja, osim ako iz prirode posla ili volje strana ne proistie neto drugo. Pr.naslednik odreen testamentom pod odlonim uslovom, ako se uslov ostvari konano stie nasledna prava. U suprotnom, ne nasleuje Pravni posao koji sadri raskidni uslov proizvodi pravno dejstvo od poetka, a dalja vanost pp zavisi od ispunjenja ili neispunjenja tog uslova. Ukoliko raskidni uslov nije ispunjen, ne nastupi, pravni posao ostaje na snazi, punovaan je. Ali, ako nastupi raskidni uslov, pravni posao tog trenutka prestaje da vai bez ikakve radnje pravnog subjekta u tom poslu i njegovo dejstvo se protee na ubudue. Dejstva koja je pr.posao proizvodio do nastupanja raskidnog uslova su punovana. Pr. test.nasl. pod raskidnim gubi prava ako se ostvari

Rok-pojam i vrste

Rok je trenutak u vremenu, ili odreeni protek vremena, ijim nastupanjem pravni posao nastaje ili prestaje. Rok je izvesna, budua injenica koja uvek nastupa. Sluajan je sastojak pravnog posla odreen voljom ug.strana, kojim pravno dejstvo pr.posla nastaje od odreenog trenutka ili traje do odreenog momenta. Rok koji ne moe nastupiti ili je neprimereno dug, je nitav. Dele se na odlone, raskidne, subjektivne,objektivne,imperativne, dispozitivne, prekluzivne, zakonske, sudske.. Odloni-pravni posao deluje od odreenog trenutka u vremenu(od 1.aprila). Raskidni-nastupanjem dejstvo pravnog posla prestaje (zakup 1 god). Subjektivni rok-tee od saznanja subjekta za pravno relevantnu injenicu, a Objektivni rok se rauna od nastanka pravno relevantne injenice (priinjene tete, zaklj.ugovora), njegovim istekom istekao je i subjektivni rok, dui je. Imperativni rokovi su odreeni prinudnim propisima, i ne mogu se menjati voljom ugovornih strana, npr.zastarelost potraivanja. Dispozitivni su odreeni po pravilu zakonom, i mogu se menjati voljom ug.strana.

Podele rokova-Prekluzivni rokovi i rokovi zastarelosti...

Prekluzivni rokovi su takoe predvieni zakonom, u okviru njih se mogu stei neka prava, preduzeti neka radnja ili tititi neko pravo. Protekom prekluzivnog roka u kome pravo nije steeno, ono se potpuno gubi ili po sili zakona prestaje mogunost preduzimanja radnje ili zatite prava (on je peremptoran). Rok za albu. Razlikovati ih od rokova zastarelosti ijim istekom se gubi samo zahtev u materijalnom smislu, ali ne i pravo, pa obligacija postaje naturalna, ne moe se utuiti, te dunik ako istakne prigovor zastarelosti, sud e odbiti zahtev poverioca. Prekluzivni su po pravilu krai od rokova zastarelosti i nije mogu prekid ili zastoj tog roka. Prekluzivni rokovi su ustanovljeni najee za apsolutna prava i pravne moi (preobraajna prava) i sud o njima vodi rauna po slubenoj dunosti za razliku od rokova zastarelosti-prigovor. Materijalnopravni rokovi su odreeni materijalno pravnim propisima, npr.ZOO-om, a procenopravni odreeni su procesnim zakonima, npr.povraaj u preanje stanje, rok za albu-ZPP-om. Zakonski rokovi su odreeni zakonom, ne mogu se produivati ili skraivati, dok su sudski rokovi mogu produiti novom sudskom odlukom, ocena sudije. Rokovi takoe mogu biti odreeni pravnim poslom, te se moe menjati voljom ugovornih strana.

Raunanje rokova

Rokovi se raunaju u danima, nedeljama, mesecima ili godinama, na osnovu kalendara, tzv.civilno raunanje vremena (prihvatio ZOO). Dan se uzima kao celina, traje od 00-24h. Rok odreen u danima poinje da tee prvog dana posle dogaaja od koga se rok rauna (ako je odreen za tri dana od danas, poinje da tee sutra), a zavrava se istekom poslednjeg dana roka (istie treeg dana u 24h), ne moe biti neradni dan ili praznik. Rok odreen u nedeljama,mesecima ili godinama, zavrava se onog dana koji se po broju i imenu posklapa sa danom nastanka dogaaja od koga rok poinje da tee, a ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, rok istie poslednjeg dana tog meseca. Astronomsko raunanje vremena je raunanje vremena na sate i minute i primenjuje se samo kada je to izriito propisano ili ugovoreno ili proizilazi iz prirode pravnog posla, u suprotnom vai civilno raunanje vremena, npr.upis u zemljine knjige, upis u registar patenata, igova..prior tempore, potior iure.

Nalog

Nalog je teret (obaveza) koji se namee korisniku dobroinog raspolaganja (nasledniku, legataru, poklonoprimcu). Moe se sastojati u bilo kojoj inidbi koja moe biti predmet obligacije, a obaveza je na sticaocu koristi. Nalog mora biti mogu, razumljiv i jasan, u skladu sa javnim poretkom i dobrim obiajima. Ugovor o poklonu se moe raskinuti od strane poklonodavca, ako poklonoprimac ne ispuni nalog. Npr.testamentom testator naloi nasledniku ili legataru da neto uini ili da se uzdri od neeg to bi inae bio ovlaen da ini (da mu podigne spomenik, da osnuje zadubinu), tako da izmeu njih ne nastane obligacioni odnos-nema naela ekvivalentnosti prestacija.

Forma pravnih poslova

Prihvaen je princip neformalizma u zasnivanju pravnih poslova u savremenom pravu (ZOO l.67)tj, pravilo je da se za zasnivanje pravnog posla ne zahteva odreena forma, sem ukoliko je zakonom ili ugovorom predviena odreena forma-onda je formalan i bez te predviene forme ne proizvodi pravno dejstvo. Za punovanost nekih pr.poslove je obavezna pismena forma , npr.ugovor o kupoprodaji nepokretnosti (pismena forma, overa potpisa u sudu, upis u zknj), ugovor o kreditu, ugovor o graenju... Za pisani testament-pisana forma i 2 svedoka. Ugovor o do.izdravanju-pismena forma, overen od sudije i proitan stranama. Za sve kasnije izmene i dopune takoe.

Zastupanje

Zastupanje je preduzimanje pravnih poslova u ime i za raun zastupanog fizikog ili pravnog lica, na osnovu ovlaenja za zastupanje. Pravni posao zakljuen preko zastupnika smatra se pravnim poslom zastupanog lica i pravne posledice takvog pravnog posla pogaaju zastupanog (njegovu imovinu), kao da ga je on sam zakljuio. Zastupnik-lice koje preduzima pravne poslove u okviru datog mu ovlaenja. Zastupani-lice u ije ime i za iji raun se posao preduzima. Tree lice-lice sa kojim zastupnik preduzima pravne poslove u ime i za raun zastupanog. Sluajevi kada pravni subjekt nije u stanju da neposredno izjavi svoju volju iz pravnih i faktikih razloga. Pravni-nedostatak poslovne sposobnosti-maloletnici i lica liena poslovne sposobnosti. Faktiki razlozi-udaljenost, odsutnost, pravna neukost... Nema zastupanja kod ugovora intuitu personae, niti kod testamenta, a samo iz opravdanih razloga kod verenika pri zakljuenju braka...

Zastupnitvo i drugi instituti

Ugovor o komisionu-komisionar zakljuuje pravne poslove u svoje ime ali za tui raun, dok kod zastupanja zastupnik preduzima pr.poslove u ime i za raun zastupanog. Ugovor o posredovanju-posrednik se obavezuje na preduzimanje faktikih radnji, da pronae i dovede u vezu sa nalogodavcem lica koja bi stupila sa njim u pregovore radi zakljuenja ugovora. Za razliku od nalogodavca, koji preduzima faktike radnje, zastupnik i komisionar preduzimaju pravne radnje. Nezvano vrenje tuih poslova-preduzima jedno lice bez ovlaenja gospodara posla, ali u njegovom interesu. On preduzima i pravne i faktike poslove, zastupnik samo pravne i samo uz ovlaenje zastupanog.

Zakonsko zastupnitvo
Zakonsko zastupnitvo postoji u sluajevima kada se neposredno na osnovu zakona odreuje zastupnik i obim njegovog ovlaenja. Zakonski zastupnik je fiziko lice koje je zakonom ovlaeno da preduzima pravne radnje u ime i za raun zastupano (fiziko ili pravno lica).

Pr.roditelji su na osnovu zakona zastupnici svoje maloletne dece, imaju pravo i dunost da zastupaju dete u svim pravnim i poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta. Ono traje dok dete ne stekne poslovnu sposobnost (ali roditelji ne mogu priznati oinstvo, podneti zahtev za dozvolu brakajer su to poslovi koji su strogo vezani za linost maloletnika). Zakonsko zastupnitvo prestaje kada nestanu razlozi koji su do njega doveli, npr. Kada poslovno nesposobno lice stekne poslovnu sposobnost, okona se postupak steaja privrednog drutva..

Zastupnitvo na osnovu odluke dravnog organa

Zakonsko zastupnitvo postoji u sluaju kada su uslovi za postavljanje zastupnika i obim ovlaenje odreeni zakonom, a zastupnik je odreen odlukom suda ili drugog dravnog organa. Npr. To je sluaj sa zastupanjem poslovno nesposobnih lica(tienika) od strane njihovih staralaca. Prema PZ-u Staralac se postavlja licu koje nije pod roditeljskim staranjem, kao i prema licima lienim poslovne sposobnosti. Za poslove koje prelaze obim redovnog upravljanja (pr.otuenje nepokretnosti tienika), staralac mora da dobije odobrenje organa starateljstva. Sudsko zastupnitvo nastaje odlukom suda kojom se odreuje zastupnik i obim njegovih ovlaenja. Pr. Sud e prema ZPP-u svojom odlukom postaviti privremenog zastupnika tuenom ako nije parnino sposoban a nema zak.zastupnika, ili ako obe strane imaju istog zak.zastupnika...

Zastupanje pravnih lica I

Statutarno zastupnitvo je predstavljanje pravnih lica od strane njihovih organa odreenih statutom pravnog lica, kojim se odreuje obim ovlaenja organa prilikom istupanja u pravnom prometu. Poslovodni organ (direktor) je na osnovu zakona zastupnik privrednog drutva (ZPD). Prokura je nain zastupanja pravnog lica. Privredno drutvo moe ovlastiti jedno ili vie lica da zakljuuje pravne poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa delatnou pr.drutva. Prokura ne sadri ovlaenje za zakljuenje pr.poslova kojim se otuuju ili optereuju nepokretnosti. Prokura se daje u pismenoj formi, samo fizikom licu, neprenosiva je, ne moe se dati na odreeno vreme niti se moe vezati za uslove. Pr.drutvo u svako doba moe opozvati prokuru. (ZPD) Steajni i likvidacioni upravnici su zakonski zastupnici privrednog drutva u steaju ili likvidaciji, dok se postupak ne okona. (ZPD)

Zastupanje pravnih lica II

Poslovno punomoje je jedan od oblika zastupanja pravnog lica i privredno drutvo ga moe dati u granicama zakona i njime ovlastiti punomonika da zakljuuje ugovore i obavlja druge poslove koji su uobiajeni u vrenju njihove poslovne delatnosti. Moe biti ogranieno na odreene poslove. Nisu redovno poslovanje poslovi otuenja nepokretnosti, menino jemstvo, uzimanje zajma..

Trgovinski putnik je punomonik privrednog drutva koji je ovlaen da preduzima samo one poslove koji se odnose na prodaju robe i koji su navedeni u punomoju koje mu je drutvo dalo. Mora imati posebno ovlaenje da bi mogao da zakljui ugovor, ili da naplati cenu... Punomonici po zaposlenju su radnici privrednog drutva koji rade na poslovima zakljuenja ugovora, kao to su prodavci u prodavnicama, ugostitelji, radnici na alterima.. Ovlaenja za zakljuenje i ispunjavanje ugovora proizilazi iz injenice da obavljaju radnu dunost.

Ugovorno zastupanje

Nastaje ugovorom izmeu vlastodavca (zastupanog) i punomonika (zastupnika) kojim se ovlauje punomonik da u ime vlastodavca preduzima odreene pravne poslove, tako da oni neposredno obavezuju vlastodavca i drugu stranu (tree lice-sa kojim punomonik zakljuuje ugovor). Ovlaenje za zastupanje je punomoje. Ako je za pravni posao propisana forma, ista forma vai i za punomoje. Punomoje moe biti opte ako se punomonik ovlasti da preduzima iri obim poslova u ime i za raun vlastodavca koji se odnose na redovne poslove. Punomoje je specijalno-kada se tano odrede pravni poslovi koje punomonik moe preduzeti u ime i za raun vlstodavca. Npr.za prodaju stana Punomonik moe preduzimati samo one poslove za koje je ovlaen. Pravni posao koji zakljui zastupnik sa treim licem obavezuju neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. Vlastodavac moe u svako doba otkazati punomoje za zastupanje bez posebne forme. Prestaje punomoje i smru vlastodavca odnosno punomonika ako su fiz.lica, odnosno prestankom pravnog lica-ako su pravna lica, gubitkom posl.sposobnosti, otkazom..

Nevaei pravni poslovi

su oni pravni poslovi koji ne proizvode pravno dejstvo jer im nedostaje neka od pretpostavki odreenih zakonom. Da bi pravni posao proizvodio pravno dejstvo potrebno je da postoje: poslovna sposobnost subjekta, slobodna, saglasna i ozbiljna izjava volje, mogu, doputen i odreen-odrediv predmet obaveze, doputen osnov i zakonom ili voljom strana predviena forma pravnog posla. U suprotnom pravni posao nije punovaan. Nevaei pravni poslovi dele se na nitave i ruljive. Nepostojei pravni posao je takav pravni posao kome nedostaje elemenat koji je bitan za njegov nastanak. On ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo jer pravni posao nije ni nastao. On se ne ponitava jer nije ni zakljuen. Ukoliko bi sud proglaavao ovakav posao nepostojeim mogao bi da donese samo deklaratornu odluku. Npr.izjava volje apsolutno poslovno nesposobnog lica

Nitavi pravni poslovi

Nitav je onaj pravni posao koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima jer se njima vrea opti interes. Ne proizvode nikakvo pravno dejstvo i smatra se kao da nisu ni zakljueni. Takav pravni posao je od poetka bez pravnog dejstva i protekom vremena ne moe postati punovaan. Tuba odnosno zahtev za utvrivanje nitavog pravnog posla ne zastareva, a mogu je podneti strane u pravnom poslu, druga zainteresovana lica i dravni organi po slubenoj dunosti. Na nitavost sud pazi po slubenoj dunosti. Ako su ispunjenje obaveze iz nitavog pravnog posla, svaka strana je duna da vrati drugoj sve ono to je primila po osnovu takvog posla, a ako nije mogue vraanje, daje se naknada u novcu prema cenama u vreme donoenja sudske odluke.

Konvalidacija i konverzija

Nitav pravni posao se izuzetno moe konvalidirati i to ako je zabrana bila manjeg znaaja, a ugovor je izvren, nitavost se ne moe isticati.Takoe, za ugovore za koje je uslov punovanosti forma ugovora, mogu se osnaiti ako su izvrile u celini ili pretenom delu obaveze iz tog pravnog posla, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana ne proizilazi ta drugo.

Konverzija-pretvaranje jednog pravnog stanja u drugo. Nitav pravni posao moe se konvertovati u punovaan ukoliko ispunjava pretpostavke za punovanost nekog drugog posla, da je taj drugi pravni posao u skladu sa ciljem koji su ug strane imale u vidu prilikom zakljuenja pravnog posla i da bi ug.strane zasnovale taj drugi pravni posao da su znale za nitavost svog pravnog posla.
Delimina nitavost-nitavost sporednih odredaba ugovora koja ne povlai nitavost i samog ugovora i to ukoliko ugovor moe da opstane bez nitave odredbe koja ne sme biti uslov niti odluujua pobuda zbog koje je ugovor zakljuen.

Fiktivni i simulovani pravni poslovi

Fiktivan je onaj pravni posao koji se zakljuuje da bi se stvorio privid za trea lica o njegovom postojanju, iako ga ugovorne strane stvarno ne ele i izjavljuju volju koja nije stvarna nego prividna. Nema namere strana za preuzimanje prava i obaveza. Cilj zakljuenja je izigravanje zakonskih obaveza ili prava treih lica. Ne proizvodi pravna dejstva i smatra se kao da nije zakljuen. Prividnost se ne moe isticati prema savesnom treem licu. Nitav je. Pr. Otuenje nepokretnosti da bi se izigrao poverilac Simulovani je onaj pravni posao koji strane zakljuuju iako njegovo dejstvo ne ele da bi prikrile drugi pravni posao ije dejstvo ele da se ostvari(disimulovan pr.p). Simulovani nema pravno dejstva meu ugov.stranama. Disimulovani e proizvoditi pravno dejstvo ako ispunjava uslove za punovanost. Npr. zakljue ugovor o poklonu da bi prikrili ugovor o kupoprodaji i sl.

Zabranjeni i zelenaki pravni posao

Zabranjeni su oni pravni poslovi koji su zabranjeni zakonom, suprotni su imperativnim normama, kao npr.ugovor o nasleivanju, brak lica istog pola... Zelenaki pravni posao je onaj u kome jedna strana koristei se nudom ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou ili zavisnou, ugovori za sebe ili nekog treeg, korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je on drugoj strani dao ili uinio, ili se obavezao dati ili uiniti. ZOO-l.141. Njime se kri naelo jednakosti davanja, jer je kod njih oigledna nesrazmera uzajamnih davanja ali i namera jedne ug.strane da iskoristi okolnosti koje su se stekle kod druge ug.strane (razlika u odnosu na prekomerno oteenje), ali se kri i naelo savesnosti i potenja i dobrih obiaja. Samo kod teretnih, dvostrano obaveznih ugovora. Pr.zajam sa previsokom kamatom. Oteena strana moe traiti u roku od 5 god smanjenje obaveze na pravian iznos i ako sud to dozvoli ugovor ostaje na snazi. Ne moe se konvalidirati, nitav je.

Pravni poslovi posl.nesposobnih lica i neprofitnog pravnog lica

Mlai maloletnici (do 14 g) su potpuno poslovno nesposobni, ali mogu preduzimati poslove malog znaaja, poslove kojima se pribavljaju iskljuivo prava i pr.poslove kojima ne stiu ni prava ni obaveze. Takoe i punoletna lica koja su potpuno liena poslovne sposobnosti. Nitavi su svi pravni poslovi koje oni zakljue, van navedenih. Pravni posao neprofitnog lica koje ono preduzme van okvira svoje pravne sposobnosti je nitav, a savesna strana moe zahtevati naknadu tete. Ako se radi o profitnom pr.licu, ovi poslovi e obavezivati drutvo osim ako je tree lice bilo nesavesno a isto se dokae.

Ruljivi pravni poslovi

Ruljivi ili relativno nitavi pravni poslovi su oni koji proizvode pravno dejstvo, ali mogu biti poniteni u odreenom roku na zahtev lica u ijem je interesu ruljivost ustanovljena, zbog nedostatka kojim se vrea pojedinani interes. Tubu za ponitaj moe podneti lice iji je interes povreen u prekluzivnom roku, ijim istekom-ako se ne podnese tuba- se ruljiv posao osnauje od zakljuenja. Ako sud donese odluku o ponitenju pravnog posla, ponitenje ima retroaktivno dejstvo-povraaj u preanje stanje i naknada tete. Ruljivi su pravni poslovi zakljueni u zabludi, pod prevarom, pretnjom ili prinudom, kao i poslovi ogranieno posl,spos. Lica ako su zakljueni bez saglasnosti zak.zastupnika i pravni poslovi kod kojih postoji prekomerno oteenje.

Zabluda

Zabluda-pogrena predstava o stvarnosti odn. o nekoj injenici koja je bitna za punovanost gra.pr.odnosa. Prema ZOO samo bitna zabluda je relevantna i to: ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zasniva pr.posao, i na okolnosti koje se smatraju odlunim za neki pravni posao, a strana koja je u zabludi ne bi inae zasnovala takav pravni odnos da je znala za pravo stanje stvari. Strana koja je bila u bitnoj zabludi ima pravo da zahteva poniptaj pravnog posla, osim ako nije postupila sa panjom koja se u prometu zahteva. Subjektivni rok za ponitaj je 1 god od saznanja za razlog ruljivosti, odnosno 3 god od zakljuenja ugovora. Druga ugovorna strana ako je savesna, ima pravo da trai naknadu tete bez obzira to strana koja je bila u zabludi nije kriva za svoju zabludu.

Prevara, pretnja i prinuda

Prevara je namerno izazvana ili odravana zabluda kod jedne strane da bi izjavila odreenu volju, zakljuila pravni posao-kvalifikovana zabluda. Za postojanje prevare bitno je da postoji namera da se drugo lice dovede u zabludu ili u njoj odri, i da se ona realizuje preduzimanjem faktikih radnji. Ponitaj pravnog posla moe traiti prevarena strana ako je savesna i ako dokae da je prevara uticala na zakljuenje pravnog posla. Prevaru moe izazvati i tree lice u sluaju dobroinog pravnog posla. Pretnja je stavljanje u izgled nekog zla kojim se izaziva strah kod druge strane, radi zakljuenja pravnog posla. Da bi bila razlog ruljivosti pretnja treba da izazove opravdani strah kod druge strane, da odluujue utie na formiranje volje druge strane, da je protivpravna a strah mora biti osnovan.Ponitenje pravnog posla povlai njegovu nevanost od zakljuenja i povraaj u ps. Prinuda je upotreba fizike sile sa ciljem da se od strane u pravnom poslu u momentu njegovog zakljuenja iznudi neko ponaanje. Pravni posao zakljuen pod prinudom jenepostojei, jer nema volje. U sluaju podizanja tube za ponitaj, sud donosi utvrujuu presudu, konstatuje da pp nije ni nastao.

Konvalidacija ruljivog pravnog posla

Da bi konvalidacija proizvela pravna dejstva potrebno je: da se radi o ruljivom pravnom poslu,da se preduzima od lica u ijem je interesu ruljivost ustanovljena a ono je svesno toga i upoznato je sa razlozima ruljivosti, poslovno je sposobno i u mogunosti je da slobodno izjavi svoju volju. Konvalidacijom se otklanja nedostatak usled koga je pravni posao bio epajui,uslovno vaei, i ruljiv posao postaje punovaan od poetka. Konvalidaciju razlikovati od ratifikacije pravnog posla koja predstavlja naknadno odobrenje pravno valjanog posla koji je zakljuio punomonik prekoraenjem granica ovlaenja vlastodavca, dok konvalidacija predstavlja osnaenje manljivog pravnog posla u punovaan pravni posao.

Prekomerno oteenje
Prekomerno oteenje-sredstvo kojim se u dvostrano obaveznim ugovorima titi princip jednake vrednosti davanja izmeu ugovornih strana. Postoji ako su strane zakljuile dvost.obav.ugovor, ako postoji oigledna nesrazmera uzajamnih davanja i ukoliko oteena strana u vreme zakljuenja ugovora nije mogla znati za pravu vrednost svoje obaveze. Tuba za ponitaj ruljivog posla-1 god od zakljuenja ovog pravnog posla. Ne moe oteeni zahtevati odstranjenje oigledne nesrazmere. Moe druga strana da ugovor odri na snazi ako ponudi oteenom dopunu do prave vrednosti. Ako je ugovor poniten, ponitenje deluje od poetka i smatra se da ugovor nije ni zakljuen. Vri se restitucija ako su strane ispunile svoje obaveze u celini ili delimino.

Zloupotreba prava

l. 13 ZOO- Zabranjeno je vrenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog kojeg je ono zakonom ustanovljeno ili priznato. l-4 ZOSPO-Zabranjeno je vrenje prava svojine protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato, ili protivno moralu drutva. Vrenje prava koje kao iskljuivi cilj ima nanoenje tete drugome, istovremeno je institucionalna i individualna zloupotreba prava, jer se javlja kao suprotnost cilju radi kojeg je ustanovljeno i kao povreda naela savesnosti i potenja.

Npr.ikanozno vrenje prava-kad se pravo vri iskljuivo da se drugom nanese teta, beskorisno-kada titular vri svoje pravo bez opravdanog interesa i time nanosi tetu drugom, nesrazmernovrenje prava kojim se ostvaruje interes koji je u oiglednoj nesrazmeri u odnosu na tetu koja se drugom nanosi...

Zastarelost
Zastarelost je protek vremena u kojem titular prava nije vrio svoje pravo unutar zakonom utvrenog roka, usled ega gubi pravo na zahtev odnosno tubu u materijalnom smislu.Pravo u ovom sluaju ne prestaje ve se pretvara u prirodnu-neutuivu obligaciju. Nastupa kada protekne zakonom odreeo vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Ako poverilac i zahteva ispunjenje obaveze, dunik uvek moe istai prigovor zastarelosti, ukoliko ga ne istakne i plati potraivanje nema pravo da trai povraaj. Zastarevaju samo relativna prava.Opti rok zastarelosti 10 god. Dui rokovi jedino kod naknade tete prourokovane krivinim delom. Rok zastarelosti poinje da tee od dospelosti potraivanja. Kod prestacija koje glase na injenje rok poinje da tee prvog dana posle dana kada je poverilac mogao da zahteva ispunjenje obaveze, a ako se dunikova obaveza sastoji u neinjenju, proputanjuili trpljenju, prvog dana posle dana kada je dunik postupio protivno obavezi. Potraivanje koje je vezano za nastupanje uslova ili roka, rok zast. Poinje tei kada se odloni uslov ostvari odnosno nastupi rok. Rok zastarelosti potraivanja naknade tete poinje tei od saznanja oteenog za tetu i poinioca tete.

Posebni rokovi zastarelosti

Krai su od opteg roka zastarelosti i odnose se na pojedina zakonom utvrena prava. Za 3 god. zastarevaju potraivanja: povremenih davanja (rok tee od dospelosti svakog pojedinog davanja, a samo pravo iz koga proistiu povr.davanja za 5 god), meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu roba i usluga i naknada tete po tom ugovoru, potraivanje zakupnine i naknade prouzrokovane tete u subj.roku, u obj 5 god. Za 1 god. zastarevaju potraivanja: naknade za isporuenu el.energiju, gas, vodu, istou.. kada je isporuka izvrena za potrebe domainstva, potraivanja radio stanice i rtv stanice, pote, telegrafa i telefona, pretplate na povremene publikacije i asopise.. Potraivanja ugovaraa osiguranja iz ugovora o osiguranju ivota zastareva za 5 god, a iz ug o osiguranje imovine i ostalih za 3 god.

Zastoj zastarelosti

Spreava poetak toka zastarevanja iz uzroka odreenih zakonom, usled ega vreme potrebno za zastarelost ne moe poeti da tee ili ve zapoeto vreme prestaje da tee. Po prestanku uzroka koji je doveo do zastoja, rok zastarelosti se nastavlja, a proteklo vreme se uraunava u zakonom odreeni rok zastarelosti. Zastarelost ne tee: izmeu roditelja i dece dok traje rod.pravo, izmeu branih partnera dok traje brana zajednica, izmeu tienika i staraoca-organa starateljstva dok traje starateljstvo. Zastarelost ne tee u pogledu onih lica koja se na nalaze na vojnoj dunosti u vreme mobilizacije, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili rata. Zastarelost ne tee u pogledu potraivanja koja imaju lica zaposlena u tuem domainstvu prema poslodavcu, dok taj radni odnos traje. Razlozi zastoja zastarelosti su nesavladive prepreke objektivnog karaktera:elem,nepogode, rat, moratorijum, via sila..

Prekid zastarelosti

Je pravna situacija koja nastaje radnjama poverioca ili dunika, a ima za posledicu da zastarevanje koje je poelo tei ne proizvodi pravno dejstvo te se ni ne rauna u zakonom odreeni rok zastarelosti, pa rok zastarelosti poinje tei iznova posle prekida. Radnjama dunika se prekida ukoliko prizna dug, izjavom poveriocu ali i posredno, davanjem otplate, plaanjem kamate, davanjem obezbeenja. Radnjama poverioca (procesnim) se prekida rok zastarelosti, kada podigne tubu, istakne prigovor prebijanja potraivanja u sporu...Tuba ne sme da ima formalne nedostatke, mora biti podneta nadlenom sudu i pre isteka roka zastarelosti za konkretno potraivanje, da se njome trai utvrivanje postojanja potraivanja.

Prigovor zastarelosti

Posledice zastarelosti ne nastupaju po sili zakona protekom vremena potrebnog za zastarelost, nego je potrebna volja dunika da se primeni zastarelost. ZOO l.360- sud se ne moe obazirati na zastarelost, ako se dunik na nju nije pozvao. Primenie se pravila o zastarelosti po prigovoru zastarelosti dunika u sporu koji istie tueni dunik protiv tubenog zahteva poverioca. To je peremtorni prigovor, ima za posledicu odbijanje tube u mat.smislu i nemogunost ostvarenja tube poverioca. Prigovor dunik moe istai u dva sluaja: u postupku pred sudom koji je pokrenuo poverilac spornog potraivanja i ukoliko je sam dunik pokrenuo postupak tubom za utvrenje zastarelosti odreenog potraivanja

Prekluzija

Se zasniva na injenici proteka nevrenja prava u zakonom predvienom roku. Rok u kom se mora podii tuba ili izvriti odreena radnja pod pretnjom gubitka prava.Protekom vremenaroka, gubi se pravo u celini (kod zastarelosti se gubi samo pravo na tubu umat.smislu dok samo pravo postaje prirodna obligacija) ili po sili zakona prestaje mogunost zatite prava. Prekluzija nastupa ako se pravna mo nije vrila u odreenom roku (kod zastarelosti se ne vri oblig.pravo). Prekluzivni rok tee neprekidno, nema zastoja i prekida. Na prekluziju sud pazi ex officio, a na zastarelost po prigovoru tuenog. Ukoliko je dunik ispunio obavezu po proteku prekluzivnog roka, moe da zahteva povraaj onoga to je dao, dok kod isteka roka zastarelosti zakon zabranjuje ovu mogunost ak i u sluaju da je dunik bio u zabludi u pogledu zastarele obaveze. Prekluzivni rokovi mogu biti subjektivni i objektivni, odnosno materijalnopravni i procesnopravni.

Odraj

je institut stvarnog prava, predstavlj dravninu stvari ili stv.prava koja traju odreeno vreme i na osnovu koga jedno lice stie pravo svojine ili drugo stvarno pravo, to za posledicu ima istovremeno i prestanak stvarnog prava njenog ranijeg imaoca. Posledice odraja su suprotne posledicama zastarelosti i prekluzije. Primenjuje se samo na stvarna prava, i njime se mogu stei samo stvarna a ne i druga prava. Sam odraj ne moe dovesti do sticanja prava svojine, potrebno je da postoji savesnost draoca. Odrajem se faktiko stanje pretvara u pravno.

Prava koja traju odreeno vreme

Imovinska intelektualna prava istekom zakonskog roka prestaju da postoje po sili zakona i ne mogu se produavati, niti se taj rok moe prekinuti, zastati. Autorska imovinksa prava traju za ivota autora i 70 g posle njegove smrti. Filmsko delo-rok trajanja autorskog prava traje 70 g od smrti reisera, scenariste, kompozitora muzike za film.. Patent traje 20 god od datuma podnoenja prijave. Pravo na dizajn traje 25 god od podnoenja prijave za priznanje dizajna organu uprave.

Samozatita

Je oblik vansudske zatite povreenog ili ugroenog subj.gra.prava koju vri samovlasno titular tog prava. Doputena je pod sledeim uslovima: pravo koje se titi treba da postoji, a ne ako je obaveza zastarela ili je pravo prestalo usled prekluzivnog roka, ili ga se titular odrekao; da u datom sluaju sudska zatita ne bi bila blagovremena ili efikasna-postoji opasnost od povrede prava; radnja titulara mora biti neophodno potrebna-da nije preduzeta pravo se ne bi zatitilo i primerena- da odgovara radnji povrede prava; da pravo koje se titi nije nesrazmerno manje vrednosti od tete koja se zatitnom radnjom nanosi drugome. Vidovi samozatite: nuna odbrana, krajnja nuda i samopomo.

Sudska zatita

Graanska subjektivna prava se mogu tititi u parninom, vanparninom i izvrnom postupku po zahtevu njihovog titulara. Parnini postupak-sporovi iz oblasti linih, porodinih, radnih, trgovakih, imovinskih i drugih gra.pravnih odnosa. Vanparnini- isto samo ako nema spora. Izvrni- sprovoenje prinudnog ostvarenja potraivanja na osnovu verodostojne ili izvrne isprave i sprovode obezbeenje potraivanja.

Tuba i vrste

Tuba je inicijalni akt kojim se pokree parnini postupak, a tuioevo traenje u pogledu glavne stvari i sporednih davanja je tubeni zahtev-petitum. Kondemnatorna-tuba na osudu, inidbu-traenje tuioca da se tueni obavee na neko injenje u njegovu korist i podobna je za prinudno izvrenje. (npr.tuba za naknadu tete) Preobraajna ili konstitutivna-tuba kojom se zahteva uspostavljanje novog stanja (npr.tuba za razvod braka), nije podobna za izvrenje Deklarativna ili utvrujua.tuba kojom tuilac zahteva da sud utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog prava-pravnog odnosa, ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave (npr. Tuba za utvrenje prava svojine), nije podobna za izvrenje. Vrsta tube odreuje i vrste presuda. Odluka u vidu reenja se donosi u sporu zbog smetanja dravine. Prinudno se izvrava samo ona odluka koja je postala pravosnana a protekao je paricioni rok.

Prenoenje i sticanje imovinskih prava

Je prelazak subjektivnog graanskog prava prethodnika u imovinu sticaoca prava. Ne mogu se prenosti neka imovinska prava, npr.line slubenosti kao ni lina prava. Prema obimu sticanja, sukcesija moe biti univerzalna, singularna, translativna ili konstitutivna.

Derivativno sticanje

Postoji ako sticalac subjektivno graansko pravo izvodi iz prava prethodnika. Prenosilac ne moe na sticaoca preneti vie prava nego to ih sam ima. Prenos se vri pravnim poslom-ugovorom. Mora postojati iustus titulus-pravni osnov i modus acquirendi-nain sticanja. Pr.ugovor o prodaji pokretne stvari je pravni osnov a nain sticanja je predaja stvari. Neka imovinska prava se stiu na osnovu samog pravnog posla-npr. Ugovor o cesiji, ugovor o preuzimanju duga, ugovor o licenci..

Originarno sticanje

Postoji ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz prava prethodnika ve na osnovu injenica odreenih zakonom. Npr. Zakoniti i savesni dralac stvari stie pravo svojine na toj stvari odrajem protekom tri godine, l.28 ZOSPO.

Translativan prenos

Translativan prenos ili sukcesija postojae u sluaju kada prethodnik na sticaoca prenese u celini pravo koje ima (npr.ugovorom o prodaji prenese mu pravo svojine na kat.parceli). Deli se na singularnu (prethodnik na pravnog sledbenika prenosi jedno ili vie tano odreenih prava, ali tako da sledbenik ne stie sva prava prethodnika, npr.legatar) i univerzalnu sukcesiju (prelazak svih prava i obaveza sa prethodnika na sledbenika na osnovu jednog akta, npr.naslednik). Konstitutivan prenos nastaje kada prethodnik na pravnog sledbenika ne prenosi svoje pravo u celini nego delimino, u uem obimu (pravo slubenosti).

Subrogacija

Je promena subjekta (lina subrogacija) ili objekta (realna ili stvarna subrogacija) u graanskopravnom odnosu tako da njegove osnovne pravne osobine ostaju neizmenjene. Lina subrogacija- npr. zakljuenjem ugovora o cesiji ili ugovora o preuzimanju duga-menja se linost poverioca odnosno dunika. Stvarna subrogacija-kada prestaje jedan objekt pravnog posla a umesto njega se pojavljuje drugi, pritom on zadrava bitne osobine. Npr. Zaloena stvar po dozvoli suda se moe prodati za odreenu cenu, koji iznos se stavlja u depozit suda na mesto zaloene stvari, kako bi se iz njega namirilo poverioevo potraivanje. Subrogacija moe biti ugovorna i zakonska.

Prestanak imovinskih prava

Stvarna prava mogu prestati odricanjem od prava svojine( tzv,derilikcija), propau stvari ili prenoenjem na drugog pravnim poslom. Obligaciona prava najee prestaju izvrenjem dugovanih inidbi od strane dunika. Mogu prestati i prebijanjem, otputanjem duga, prenovom, sjedinjenjem, nemogunou ispunjenja, protekom vremena, otkazom ugovora koji je na odreeno vreme zakljuen.