• Rasuđivanje je smišljanje dobrih (racionalnih)

razloga za neki stav ili odluku koja je podložna

osporavanju – rasuđuje se kad postoji problem ili
spor
• Rasuđuju matematičari, naučnici, lekari, detektivi,
sudije itd.
• Rasuđivanje, kao racionalno izvođenje zaključaka
o nekom sporu ili problemu, zasniva se na nekom
od oblika zaključivanja (dedukcija, indukcija,
analogija itd) kojima se bavi logika.
• Deduktivni zaključak je sačinjen od tri povezana
suda: velike i male premise iz kojih sledi
konkluzija

• VELIKA PREMISA: “Svi ljudi su smrtni”

• MALA PREMISA: “Grci su ljudi”
• Zaključak: “Grci su smrtni”

• Srednji pojam “ljudi” povezuje subjekat “Grci” i

predikat “smrtni” u zaključak.
• Deduktivni zaključak je nužno istinit kada su obe
premise istinite i kada je forma zaključka ispravna
• VP: „Neki profesori lepo pevaju“
• MP: „Miodrag Jovanović je profesor“
• ZAKLJUČAK: „Miodrag Jovanović lepo peva“

• Forma zaključka je neispravna, jer srednji pojam

(profesori) nije raspodeljen bez ostatka u
velikoj premisi, tako da konkluzija nije nužno
istinita.
• Premise logičkog silogizma su AKSIOMI (ili pojmovi
zasnovani na njima)
• Aksiom je istina koja je toliko očigledna da joj nije
potreban dokaz.
PREMISE:
• Zbir uglova u svakom trouglu je 180°
• Jednakostranični trougao ima tri jednaka ugla
ZAKLJUČAK:
• Svaki ugao
jednakostraničnog trougla
ima 60°

• Stoga je takav zaključak nužno

istinit
• Premise praktičkog silogizma nisu aksiomi,
jedna od njih je uvek norma, a zaključak je
odluka
• Oko premisa se može sporiti
 Primer: U okupiranoj zemlji sinu jedincu je
teško bolesna samohrana majka. Kako sin
treba da odluči?
• Moralne norme: Treba braniti otadžbinu od
okupatora/Treba brinuti o bolesnim
roditeljima
• Odluka: Sin treba/ne treba da ode u
antiokupatorsku gerilu?
• Pravno rasuđivanje je rasuđivanje u skladu s
pravnom normom – pravnik rasuđuje i izvodi
zaključke na osnovu neke pravne norme.
• Ono se ispoljava i u stvaranju prava, ali
najviše u primeni prava i donošenju pravnih
odluka - zato je pravno rasuđivanje
praktičko.
• Primena prava je svaka radnja koju pravni
subjekti vrše u skladu sa pravnim
normama.
• Primena je, dakle, konkretizacija opšte norme
važećeg prava u situacijima koje se opisuju u
pretpostavci dispozicije (ili pretpostavci
sankcije).
• Prilikom primene prava, pravno rasuđivanje se
(formalno posmatrano) obavlja u obliku pravnog
silogizma, u kojem je uvek jedna od premisa
pravna norma.
Velika premisa – tekst opšteg
pravnog akta, na primer,
zakona

Mala premisa - opis činjeničnog stanja

na koje treba primeniti pravni tekst

Zaključak – odluka o pravnim

posledicama
VP: „Ko uvredi drugog, putem štampe, radija, televizije ili drugih
sredstava javnog informisanja kazniće se novčanom kaznom
od
150.000 do 450.000 dinara.“ (čl. 170. st.2 KZ)

MP: Petar je u radio emisiji rekao da je direktor njegove firme

Velja J., sadista koji uživa da maltretira radnike.

ZAK (ODL): Petar je putem radija uvredio Velju te se kažnjava

novčanom kaznom od 200 hiljada dinara.
VP: „Ko uvredi drugog, putem štampe, radija,
televizije ili drugih sredstava javnog informisanja
kazniće se novčanom kaznom od 150.000 do
450.000 dinara.“ (čl. 170. st.2 KZ)

MP: Petar je odštampao i po hodnicima filozofskog

fakulteta delio letak u kojem, uz sliku prof. Velje J.
stoji: „Profesor Velja predaje nauku o moralu, a sam
je najobičnija moralna nula, jer zlostavlja studente“
 Da bi se dao odgovor da li je Petar počinio delo
uvrede potrebno je protumačiti zakonsku odredbu
u kontekstu činjeničnog stanja.
 Pitanje je da li letak može da se smatra „drugim
sredstvom javnog informisanja“.
 Tako nastaje srednja premisa pravnog silogizma –
ona govori o značenju teksta zakona nakon
sprovedenog postupka tumačenja.
• Srednja premisa (moguće tumačenje): Pod sredstvima
javnog informisanja na osnovu “Zakona o informisanju”
smatraju se: radio, televizija, internet portali, dnevne
novine i nedeljnici. Prema tome, po važećem zakonu leci
nisu sredstva javnog informisanja.

• Pošto je sintagma “sredstvo javnog informisanja” tako

protumačena da ne obuhvata letke, onda se Petrovo
ponašanje pravno ne kvalifikuje kao uvreda.

• ODLUKA:
„Petar će biti oslobođen.“
◦Velika premisa – tekst pravnog akta (opšta
pravna norma)
◦Srednja premisa – značenje pravnog teksta u
kontekstu činjeničnog stanja, do kojeg se
dolazi tumačenjem
◦Mala premisa: opis činjeničnog stanja na koje
treba primeniti pravni tekst
◦Zaključak – odluka o pravnim posledicama
 MP:Petar je delio
VP:Ko uvredi letak u kojem, uz
drugog, putem sliku prof. Velje
štampe, radija, J. stoji: „Profesor
televizije ili drugih Velja predaje
sredstava javnog nauku o moralu,
informisanja a on sam je
kazniće se najobičnija
novčanom kaznom moralna nula, jer
od 150.000 do je psihopata i
450.000 dinara.“ sadista“

SP: Shodno Odl.: Petar nije

zakonu o uvredio Velju
javnom na sredstvu
informisanju leci javnog
ne spadaju u
sredstva javnog informisanja te
informisanja će biti
oslobođen
• Primena prava pokreće dva ključna pitanja: faktičko
i pravno.
• Faktičko pitanje je sadržaj male premise - tiče
se opisa pravno relevantnog činjenjeničnog
stanja.
• Za rešavanje faktičkog pitanja, to jest za
utvrđivanje pravno relevantnih činjenica, pravo je
stvorilo dokaze ili dokazna sredstva (svedoci,
veštaci, isprave itd) na osnovu kojih donosimo
tvrdnje o pravno relevantnim činjenicama (faktima)
slučaja.
• Činjenično stanje po prijavi:
Marko i Marina su u bili u emotivnoj vezi 8
meseci. Pre 7 dana su iznajmili stan na period
od 6 meseci. Marina se nakon tri dana
zajedničkog života pojavila u bolnici, s
rasekotinom iznad oka i masnicom ispod. Na
osnovu njene izjave, bolnica je događaj
prijavila policiji. Protiv Marka je pokrenut
istražni postupak.
• U konkretnom slučaju, faktičko pitanje se može
razložiti na nekoliko potpitanja - tvrdnji koje
tužilac treba da dokaže:
• Da li kod Marine postoji fizička povreda i
kakva je ona?
• Da li je povredu naneo Marko?
• Da li je Marko, ukoliko je on naneo povredu,
bio svestan svog dela i da li je to delo
hteo?
• Da li su Marko i Marina živeli zajedno i da li su
bili u emotivnoj vezi?
• Pravno pitanje je dvojako:

• Prvo: da li za utvrdjeno činjenično stanje postoji

i, ako postoji, koja se pravna norma odnosi na
to činjenično stanje (velika premisa).

• Drugo: potrebno je razumeti značenje te

norme, u kontekstu činjeničnog stanja na koje
se primenjuje (srednja premisa).
• U obzir dolazi primena različitih odredbi zakona:
• (1) Čl. 122 KZ: (1) Ko drugog lako telesno povredi ili mu
zdravlje lako naruši, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom
do jedne godine.“
ili
• (2) Čl. 194 KZ: „Ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti
na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava
spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje
porodice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.“
• Čl. 112 KZ: „Članom porodice smatraju se…vanbračni partneri
i njihova deca....“
• Čl. 4 PZ: „Vanbračna zajednica je trajnija zajednica života
žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji (vanbračni
partneri).“
• Slučaj Marka i Marine pokazuje da je ono
što je u primeni prava ključno je da se dođe
do premisa.
• Zato je pravni silogizam samo forma procesa
primene prava, ne i njegova suština, jer
premise pravnog silogizma nisu aksiomi, o
njihovom sadržaju se stranke spore!
• Zbog „spornosti“ premisa zaključak
praktičkog silogizma – ODLUKA – nije nužno
istinita poput zaključka logičkog silogizma
• SUŠTINA PRAVNOG RASUĐIVANJA

• Ipak, iako odluka ne može biti istinita, jedna

može biti ispravnija, bolja ili razboritija od
druge – to zavisi od uverljivosti i kvaliteta
argumenata koji se pružaju za ili protiv
određenog sadržaja premisa.
“Ono što je specifično pravno u rasuđivanju,
nije formalno ispravno izvođenje nekog
zaključka polazeći od premisa – po tome
izvođenje u pravu nije ništa posebno – već su
to rasuđivanja koja dovode do utvrđivanja tih
premisa u okviru važećeg pravnog sistema.”
(Perelman)
• Dakle, proces donošenja odluke u pravu
je proces argumentacije. Argumenti se
daju za ili protiv određenog sadržaja
premisa pravnog silogizma da bi se
donela što ispravnija odluka.
• Prvi element argumentacije je da ona najčešće
služi da reši neki praktičan spor ili problem.

• Drugi element su ARGUMENTI. Učesnici u sporu

iznose razloge, kojima potkrepljuju argumentovanu
tezu, to jest svoj stav o tome kako spor ili problem
treba da bude rešen.

• Argument je iskaz koji služi da podupre

određeni stav ili rešenje problema.
• Treći element argumentacije je OSNOV
ARGUMENTA – to su široko usvojeni stavovi
ili principi iz kojih se izvode argumenti.
• To su na primer korisni ciljevi koje želimo da
postignemo, empirijske generalizacije i principi,
prihvaćene društvene vrednosti (sloboda,
pravda), a u tumačenju prava to su i
opšteprihvaćena sredstva tumačenja pravnih
normi
• Stav o rešenju spora – ARGUMENTOVANA
TEZA
- je rezultat argumentacije i rasudjivanja i on
je
ČETVRTI element argumentacije.
Argument/razlog Argumentovana teza
Osno
v

U životu treba Petar treba

Petar voli da radimo ono da upiše
pravo što volimo pravni
fakultet

Istraživanja
eksperimentalne
psihologije pokazuju da
srećan život uključuje Potpora za
izbor posla koji volimo osnov
da radimo
•Argumentacija je racionalno
raspravljanje spora, a ne
svađa

• Nisu argumenti (ili su loši agumenti) sila, ad

hominem, neosnovani ili logički manjkavi argumenti
itd.
• Spor oko sadržaja premisa pravnog
silogizma može da se pojavi kod sve tri
premise, to jest oko faktičkog pitanja, kao
i oko pravnog pitanja, to jest oba
pravna podpitanja.
• U pravu se stranke pred sudom vrlo često
spore oko faktičkog pitanja (male
premise), to jest oko toga šta se
dogodilo.
• Do rešenja faktičkog pitanja dolazi se
kroz proces argumentacije na bazi
dokaza – dokazi su argumenti
 Osnov/opravdanj
Argument/dokaz e dokaza Argumentovana teza

Petar je posvedočio Svedok je u stanju

da je s terase svog da s visokom Marko je Marini
stana (udaljenost 12 verovatnoćom
m.) video kako je prepozna identitet naneo povrede na
Marko udario lica s udaljenosti od licu
Marinu 12 metara

Verovatnoća
prepoznavanja lica s
udaljenosti od 12 m. je
18 tačnih na jedno Osnov (potpora)
pogrešno
prepoznavanje (.94)
• Kad je reč o sporovima povodom velike i
srednje premise, da bismo ustanovili njihov
sadržaj, pribegavamo tumačenju, tj.
argumentaciji za i protiv određenog
sadržaja velike odnosno srednje premise
(značenja norme).
• U obzir dolazi primena različitih odredbi zakona:
• (1) Čl. 122 KZ: (1) Ko drugog lako telesno povredi ili mu
zdravlje lako naruši, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom
do jedne godine.“
ili
• (2) Čl. 194 KZ: „Ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti
na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava
spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje
porodice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.“
• Čl. 112 KZ: „Članom porodice smatraju se…vanbračni partneri
i njihova deca....“
• Čl. 4 PZ: „Vanbračna zajednica je trajnija zajednica života
žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji (vanbračni
partneri).“
• U zavisnosti od tumačenja, odrediće se velika premisa (tekst opšte
norme u konkretnom slučaju) i njeno značenje (srednja premisa)
 argument Osnov/opravdanje Argumentovana teza o
značenju norme

Trajnija zajednica U naučnoj literaturi se Trajnija (vanbračna)

života ne gleda se ispravno odbacuje zajednica postoji i
u odnosu na jezički argument kada traje kratko,
značenja reči ukoliko je jasna
vreme trajanja, “trajnija”, već se namera partnera da
već na nameru prihvata animus da se se ona protegne u
partnera da je zajednica zasnuje budućnost
zasnuju.

Argument autoriteta
je opšte prihvaćen u
pravnoj praksi u Osnov /potpora
ovom pitanju.
• Kada uporedimo značenje protumačenih opštih
pojmova iz norme s utvrdjenim činjenicama,
ukoliko utvrdjene činjenice mogu da se podvedu
pod protumačene pojmove iz norme (pravna
kvalifikacija), onda proizilazi zaključak – odluka
o pravnim posledicama.
• Kako tumačiti značenje sledeće termine iz pravnih tekstova?:
• Da li se potpis nadimkom ispod testamenta može smatrati
kao
„potpis imenom“?
• Da li se dečiji elektromobil može smatrati „vozilom“ (kojem
je zabranjen ulazak u park)?
• Da li se otključano vozilo može smatrati
„zatvorenim prostorom“?
• Da li trampa automatske puške za narkotike može da se
smatra kao „korišćenje oružja za vreme ili u vezi s
krivičnim delom trgovinom drogom“?
• Da li je letak „sredstvo javnog informisanja“
 argument Osnov/opravdanje Argumentovana teza o
značenju norme

U zakonu o javnom Značenje jedne

informisanju letak norme otkriva se
pomoću značenja Sredstva javnog
se ne ubraja u drugih normi koje informisanja ne
sredstva javnog regulišu isti ili sličan obuhvataju
informisanja društveni odnos letke

Sistematsko tumačenje
se široko zastupa i
primenjuje u pravnoj Osnov /potpora
praksi