Шта је право?

- о начинима дефинисања -
Nastavnik: Goran Dajović
Email: gorand@ius.bg.ac.rs
 Шта је право?

• У чему је разлика између ове три норме?

1. “Приликом поздрављања руку прво увек

пружа старија особа млађој.”

2. “Војник је увек дужан да поздрави

официра у ставу “мирно”.”

3. “Кардинали приликом сусрета

поздрављају Папу целивањем у руку”
• Највећи број људи може интуитивно да
препозна ‘право’ – већина образованих људи
о праву зна следеће:

– Право се састоји од правила

– Нека правила су виша (на пример правила у
уставу) од неких других;
– Та правила су обавезна;
– Та правила “штити” држава;
– У правном систему постоје судови који одређују
када су правила прекршена и који изричу казне;
– У правном систему постоји законодавно тело
које доноси нова а укида стара правила итд...
• Знати и разумети право – две различите
ствари – баш као код Августинове изреке о
времену.

• Појам права је теоријски појам, а не

творевина правне праксе
 Појам права – теоријска спорења
• “Право је државна воља; то је скуп правила
којима је држава дала обвезну снагу.”
(Слободан Јовановић)

• “Право је воља за правдом.” (Г. Радбрух)

• “Оно што подразумевам под правом јесте

прорицање шта ће судови у ствари учинити
и ништа претенциозније.” (Холмс)
• На питање шта је право, нема
општеприхваћеног одговора

• Три аспекта, три димензије правног

феномена : вредносни, нормативни и
фактички.

• Отуда и проблем с дефиницијом права –

не може се једноставном дефиницијом
разграничити нешто тако сложено.
 О дефинисању уопште

• definio (ограничити)

• Дефиниција – суд којим се одређује садржај

(битна својства) једног појма

• Дефиниција повлачи граничну линију између

појаве коју дефинишемо и појава које су јој
сродне.
 О врстама дефиниције
• За потребе изучавања права, задржаћемо
се на три облика дефинисања

1. Класична (дескриптивна) дефиниција

2. Прототипска дефиниција
3. Прескриптивна (прописујућа) дефиниција
 Класична дефиниција
• Још се зове и per genus et differentiam
дефиниција, јер се састоји од 2 корака:

1. тражење најближег рода (genus

proximum) којем припада предмет
дефинисања
2. тражење особене разлике (differentia
specifica), на основу које се дати предмет
разликује од других који припадају истом
роду
 Примери
• Шта је банана?
• Банана је • Шта је столица?
1.јужно воће (genus • Столица је
proximum) 1. комад намештаја
2.жуте боје, (genus proximum)
карактеристичног, 2. који служи за
закривљеног седење (differentia
облика (differentia specifica)
specifica)
Пример класичне дефиниције права

• Право је
1. друштвена норма (genus
proximum)
2. санкционисана од стране
државе (differentia specifica)
 Својства класичне дефиниције
• Јасно и оштро раздваја дефинисане
предмете.
• Унутар групе дефинисаних појава сви
појединчани примерци су истоветни – нема
мање или више типичних представника групе.

• Све оно што не испуњава услове из

дефиниције није право
• Нема мање и више типичног права
 Слабости класичне дефиниције

• Стварност је много комплекснија и многе

се појаве налазе на граници неког појма
(нпр. да ли се под појам “нежења” могу
подвести мушкарац у ванбрачној вези или
калуђер)

• Људи су склони да праве разлику између

типичних и нетипичних примерака појма
Примери који показују слабост клас. дефиниције
Кад кажем “столица” мислим на...
Шта је банана?
 Прототипска дефиниција

• Према прототипској теорији појмова,

појам је прототип – збир типичних
особина једне појаве.
• Типичне су оне особине које се
најчешће јављају у појединачним
примерцима дате појаве.
 Прототипски појам права
• Типичне карактеристике права:
1. институционалност
2. принудност
3. нормативност

• То нису једине карактеристике права –

праведност
Предности прототипске дефиниције права

• Прототипски тип дефиниције није затворен и

искључив.
• Изван таквог појма не би остале многе појаве
које се интуитивно сматрају правом – норме
уставног, међународног, обичајног права,
права ЕУ.
• Прототипска дефиниција нам омогућава
разликовање типичног од нетипичног права.