Tema br 4.

Ognjen Ugljenović FS 15/12

U ovom radu ću izložiti argument pod nazivom “Paskalova opklada” , a zatim ću napadati korišćenje

beskonačne koristi u slučaju da Bog postoji a da sam se ja kladio da postoji.

Najjača interpretacija Paskalovog Argumenta glasi ovako 1:

1. Bog postoji ili ne postoji, vi se možete kladiti da postoji ili ne postoji. Korisnost relevantnih ishoda

su kao u tablici, gde su f1, f2 i f3 konačni brojevi:

Bog postoji Bog ne postoji

Kladim se da Bog postoji ∞ f1
Kladim se da Bog ne postoji f2 f3

2. Racionalno je pridodati božijem posotjanju verovatnoću koja je pozitivna i nije infinitezimalna.3.

Racionalno je raditi ono što ima maksimalnu očekivanu korist (ukoliko ona postoji).4. Racionalno je

kladiti se da bog postoji.5. Treba se kladiti da Bog postoji.

U slučaju da Bog postoji i da se kladim da Bog postoji, dobiću, po ovoj interpretaciji Paskalove

opklade, bekonačnu korist jer koliku god korist dobijao iz f3 ona će uvek biti manja od večnosti u raju

(pri čemu verovanje u boga podrazumeva poštovanje Hrišćanskih običaja itd.2).

Računica očekivane koristi izgleda ovako

О.К. (da Bog postoji) = ¥ × k3 + f1 × (1 − k) = ¥

О.К. (da Bog ne postoji) = f2 × k + f3 × (1 − k) = konačan broj

Smatram da je beskonačna korist nemoguća, baš kao što vidimo i u Sv. Peterzburškom

paradoksu4 korisnost u jednom trenutku mora da dostigne granicu. Koristiću se Von Neuman-

Morgenster teorijom korisnosti (u daljem tekstu VNM).

Ova teorija nam daje 4 osnovna aksioma, pri čemu ću se u dajem tekstu koristiti samo trećim

1 Uporediti sa beleškama Prof. Đorđevića Vladana, dostupno na internet adresi:

https://sites.ualberta.ca/~vladan/IstorijaIIa2015%20Predavanje%205.html ; slajd broj 16; 25/11/2016
2 Pascal, Blaise Pensées, dostupno na internet adresi:https://www.ccel.org/ccel/pascal/pensees.iv.html,paragraf233,pasus13.
3. k označava mogućnost postojanja boga koja je u ovom slučaju pozitivna i neinfinitezimalna
4. Više o St. Peterzburškom paradoksu videti na internet adresi : https://plato.stanford.edu/entries/paradox-stpetersburg/
aksiomom jer mislim da je on sasvim dovoljan da se pokaže nemogućnost korišćenja beskonačne

koristi .5

3. Aksiom (aksiom kontinuiteta): Ako subjekt S preferira A nad B i B nad C, onda je verovatnoća

p6 ∈ [0,1] tako da:

{p x A + (1-p) x C} ∼B

Dakle, ako je uzmemo da je sveukupna verovatnoća da će se desiti A i B 1, onda zbir vrednosti

pomnožen njihovim verovatnoćama treba da nam bude jednak vrednosti B. Na primer, ako preferiram

Čokoladu (A) više od Sladoleda (B), a Sladoled više od Lizalice (C), pri čemu je vrednost A=3 i

vrednost C=1, u situaciji gde je verovatnoća da ću dobiti A p = 0.3, onda je vrednost B = 1.6

{0.3 x 3 + 0.7 x 1 } = 1.6

Uzmimo da je p=k, A=¥, B= f3 i C=f1. Računica bi izgledala ovako: {k x ¥ + (1-k) x f1}= ¥ što nije

jednako sa f3 koji treba da je konačan broj. Ovo je nekonzistentno sa trećim aksiomom VNM, što nam

govori da beskonačna korist ne može da se koristi u ovakvom modelu teorije odlučivanja.

Dakle korist koju dobijamo u raju mora biti ograničena bez obzira šta dobijamo i koliko dugo toga

nečega dobijamo u raju, jer ako nije, onda se ne može razmatrati u okviru racionalnog izbora.

Ukoliko je ta korist ograničena, onda se izražava konačnim brojem.

Iz svega ovoga slede dva moguća slučaja. Slučaj A i slučaj B. Ili je korist u oba dobitna slučaja

ista (A) ili različita (B).

U slučaju A, ako je dobitak u oba sveta jednak, dobijamo sledeću matricu7:

Bog postoji Bog ne postoji

Kladim se da Bog postoji f1 f2
Kladim se da Bog ne postoji f3 f1

5. Uporediti sa člankom o Toriji odlučivanja na Stanfordovoj Filozofskoj enciklopediji, dostupno na internet adresi:
https://plato.stanford.edu/entries/decision-theory/
6. p označava verovatnoću između 0 i 1
7. U ovoj i narednoj matrici f2 i f3 dobijaju vrednosti u zavisnosti od naših preferencija
U tom slučaju dobijamo:

О.К. (da sam u W1) = f1 × k + f2 × (1 − k)= (zavisi od f2 i k)

О.К. (da sam u W2) = f3 × k + f1 × (1 − k)= (zavisi od f3 i k)

U B, ako je dobitak u oba sveta različit, on mora da zavisi od naših preferencija. Matrica u

slučaju B izgleda ovako:

Bog postoji Bog ne postoji

Kladim se da Bog postoji f1 f2
Kladim se da Bog ne postoji f3 f4

U tom slučaju dobijamo:

О.К. (da sam u W1) = f1 × k + f2 × (1 − k) = (zavisi od f1, f2 i k)

О.К. (da sam u W2) = f3 × k + f4 × (1 − k) = (zavisi od f3,f4 i k)

Zaključak je da u svakom slučaju (A i B), ukoliko nema beskonačne koristi, ishod zavisi od ličnih
preferencija.