Тема бр.

4 Милан Матејић FS 16/61

Блез Паскал је настојао да покаже како се треба кладити на постојање бога који суди по

критеријуму веровања или неверовања у њега, и, по приказу његове аргументације,

указаћу у овом раду на неадекватност понуђене матрице која је упрошћена и не нуди

све могуће околности и исходе, што је релевантно за доношење одлуке о опклади.

Заступаћу оно што он назива охолошћу,1 тј. нерелигиозни начин живота.

Oн у параграфу 233. у Мислима сматра да чим смо упознати са тврдњом о постојању

бога у обавези смо, због могуће казне услед неверовања, да се кладимо или да он

постоји (А1), или да не постоји (А2) јер су и околности такве да или га има (S1) или га

нема (S2)2. Разумски не можемо порећи ни једно од то двоје3, али услед ризика,

разумно је донети одлуку. У случају oпкладе А1 и околности S1 исход (V1,1) је

бесконачна вредност бесмртног срећног живота. У случају опкладе А1 и околности S2,

губитак (V1,2), у виду телесних задовољстава којих смо се одрекли услед религиозног

начина живота, је мали или никакав. Паскал то сматра јер тај исход (V1,2), који је

коначан, пореди са бесконачним исходом V1,1, наспрам кога је све коначно ништавно-

равно нули. У случају опкладе А2 и околности S1 исход (V2,1) је страшна казна

неверовања за коју ћемо, ради ојачања аргумента, узети да је коначна вредност. При

опклади А2 и околности S2 исход (V2,2) у виду срећног живота је коначан (због

коначности истог), али, поново поредећи са бесконачним бескрајно срећним загробним

животом, добитак је ништаван. Очекивану корисност (ОК) у опклади верника добијамо

као збир производа њених исхода и вероватноћа њиховог јављања, где су исходи дати

преко нумеричких вредности, а збир појединачних вероватноћа је једнак јединици, јер

је извесно да ће се остварити једна од околности које се међусобно искључују4. Како је

овде реч о одлуци у условима ризика или мерљиве неизвесности, 0,5 је вероватноћа да

1
Паскал Б., Мисли, БИГЗ, Београд 1980, &249.
2
Ибид &233 стр. 114.
3
Ибид &233 стр. 115.
4
https://sites.ualberta.ca/~vladan/IstorijaIIa2017%20Predavanje%205.html слајд 19.

1
Тема бр.4 Милан Матејић FS 16/61

бог постоји, а чак и да је мања, како у рачуну имамо бесконачност, очекивана

корисност верника би била бесконачна. ОК у опклади неверника рачунамо исто, и она

је коначна вредност. Метод максималне очекиване користи (МОК) налаже да је

рационално да бирамо акцију (А1/А2) којом максимизирамо своју добробит5 па тако

Паскал закључује да је и опклада на божије постојање рационална, и да би требало да

се тако и кладимо. Ако би неко дао као примедбу неспособност веровања у божанство,

савет Паскала је да се неверство лечи придржавањем верничких ритуала, узимањем

освећене водице, клечањем уз молитве и сл.6

Сада ћемо погледати шта би се могло приговорити понуђеном аргументу. Сматрам да

понуђена матрица приказује рационалност само у наведеном случају, али да нису узете

у обзир другачије околности и исходи које оне повлаче. Паскал као да сматра да смо

упознати само са хришћанском концепцијом бога и његовом жељом за аплаудирањем.

Неоправдано је дата привилегија само оваквом схватању бога. Ми смо такође упознати

и са идејом бога који је индиферентан по питању нашег веровања у њега и који суди

само по нашим делима. Такође, упознати смо и са учењима у којима нема вечног

боравка душе у рају, већ оне реинкарнирају. У тим алтернативама нема опсесивних

понављања ритуала, аутосугестија и одрицања задовољстава. Матрицу бисмо

допунили околностима у којима је бог незаинтересован за наше веровање (S3) и у

којима нема вечног боравка у рају већ постоји реинкарнација (S4). Из овога би следило

да исходи V1,3 и V2,3 имају исту вредност – бесконачну награду вечног блаженства.

Исход V1,4 би био коначна вредност а V2,4 би био бесконачан рађањем ad infinitum.

Како ми немамо никакав однос са богом7 и могућим загробним животом, принципом

5
Дубравка Павличић, Теорија одлучивања, Центар за издавалачку делатност Економског факултета у
Београду, 2010, стр.124.
6
Ибид. стр.117.
7
Паскал Б., Мисли, БИГЗ, Београд 1980, &233. стр. 114.

2
Тема бр.4 Милан Матејић FS 16/61

недовољног разлога8 можемо приписати једнаку вероватноћу околностима S1 и S3 у

којима има бога, и околностима где га нема са коначним исходом (S2) и оној са

бесконачним исходом (S4). Тако су вероватноће свих стања 0,25. ОК за А1 и за А2 у

овако понуђеној матрици су изједначене услед бесконачности у оба рачуна.

На овај начин је опклада на бога (А1) изгубила своју доминантност у односу на ону

неверникову (А2). ОК обе акције су међусобно једнаке. Међутим, иако је овим

сугерисано да би требало да будемо индиферентни у одлуци, погледајмо зашто то није

случај. У опклади А1 исходи код непостојања бога (V1,3 и V1,4) представљају наше

губитке услед одрицања ужитка живота, дакле, свега што имамо. У опклади А2 таквих

улога нема. Могућност добитка бесконачне награде је у исходима V2,2 и V2,4, и

коначне V2,3 (која је коначна као и наш живот) без улагања свега што имамо.

Вероватноћа добитка у овој опклади нам је 0,75 и сматрам да је у овом случају то

добар критеријум за одлучивање. Како је рационално да радимо оно што увећава нашу

добробит, а то је као што смо видели опција А2, можемо закључити да се треба

кладити на непостојање бога и сачувати разум да бисмо сачували и живот. У игри где

ће пасти глава или писмо, мислим да је ипак боље кладити се на главу, али не ону коју

је Паскал предложио9.

Паскал Б., Мисли, БИГЗ, Београд 1980

https://sites.ualberta.ca/~vladan/IstorijaIIa2017%20Predavanje%205.html

Дубравка Павличић, Теорија одлучивања, Центар за издавалачку делатност Економског

факултета у Београду, 2010

https://plato.stanford.edu/entries/pascal-wager/

8
Дубравка Павличић, Теорија одлучивања, Центар за издавалачку делатност Економског факултета у
Београду, 2010, стр. 58.
9
Паскал Б., Мисли, БИГЗ, Београд 1980, &233. стр. 115.