EPICONDYLITIS

LATERALIS
HUMERI
TENISKI LAKAT

Mateji Milan; Maja Damjanac

Teniski lakat je termin koji opisuje

zapaljenje pripoja miia opruaa
ake na spoljanjem epikondilu
nadlaktice. Javlja se kod ljudi koji
se bave zanimanjima koja
iziskuju preterano
korienje miica
opruaa ake, a
ne samo kod
sportista, kao
to naziv asocira.

ETIOPATOGENEZA
Da bismo razumeli na koji nain nastaje teniski lakat,
potrebno je da analiziramo bekhend udarac u tenisu. Za
vreme izvodjenja ovog udarca, opruai (ekstenzori)
podlaktice se snano kontrahuju kako bi stabilizovali
aku koja dri reket. Ponavljane koncentrine i statike
kontrakcije ovih miia, naroito ako se udarac
nepravilno izvodi, skrauje ove miie, poveavajui
njihovu tenziju i pojaavaju silu koja se preko miia
prenosi do mesta pripoja za kost (spoljanji epikondil).
Ovakve kontrakcije miia koje se iznova i iznova
ponavljaju, poveavaju hroninu napetost na mestu gde
se tetiva pripaja za kost (entezu), to vodi ka smanjenoj
vaskularizaciji tog mesta i iritaciji nervnih zavretaka.
Rezultat toga je aseptino zapaljenje.

 Najee se radi o pripoju kratkog opruaa

ake (ekstenzorkarpi radialis brevis), mada u
nekom procentu mogu biti zahvaeni i susedni
miii koji imaju slinu funkciju (opruanje
ake i prstiju). Konstantno prenaprezanje ovih
miia i tetiva dovodi do hiperplazije, uveanja
broja fibroblasta na pripoju. Hiperplazija
fibroblasta onemoguava prirodno zaceljenje i
stvara uslove za nastavak upalnog procesa.
Hronino zapaljenje izaziva mikro oteenja na
samoj tetivi, a ako se ne lei moze da dovede i
do njene rupture.

KLINIKA SLIKA
Dominantni simptom teniskog lakta je bol na mestu
pripoja tetive za kost (spoljanji epikondil). Takodje,
postoji napetost miia spoljanje strane podlakta koja
se moe u nekim sluajevima spustati celom duinom
podlakta, sve do ake.

Prema simptomima, teniski lakat se deli na etiri faze:

Bol se javlja nekoliko sati nakon aktivnosti
Bol nastaje pri kraju i neposredno posle same aktivnosti
Bol se javlja u toku aktivnosti i pojaava se postepeno
Bol postoji i u stanju mirovanja i spreava bilo kakvu
aktivnost koja ukljuuje zahvaenu ruku

DIJAGNOSTIKA
Anamneza
Inspekcija
Palpacija
Ultrasonografija
Rendgen
Magnetna rezonanca
Specijalni testovi (Kozenov,
Milerov...)

Kozenov
test

Milerov test

LEENjE
Leenje teniskog lakta moe biti
neoperativno i operativno.
Cilj leenja, bilo kineziterapijskim ili
fizikalnim procedurama, je ukloniti
inflamaciju, smanjiti preoptereenje
lakta, poveati elastinost, snagu i
izdrljivost gornjeg ekstremiteta.
Vrlo je vano da se sa terapijom mora
poeti to je pre mogue.

Prva faza:
Imobilizacija
Krioterapija
Medikamentozna (Diklofen, Brufen...)
Elektroterapija
Laseroterapija
Magnetoterapija
Cilj nam je smanjiti bol, otok i zapaljenje
tretirane regije i omoguiti izvoenje
kineziterapije.

Druga faza:
U proseku ve u drugoj nedelji leenja,
poinje se sa vebama istezanja
spoljanje strane podlakta (ekstenzori
ake). Takoe, poinje se i sa statikim
vebama. Pacijente treba obuiti kako
da ih rade sami, u kunim uslovima.

Trea faza
U treoj fazi pacijenti se vraaju postepeno svojim
aktivnostima ali im se savetuje upotreba
specijalnih ortoza (steznika) za teniski lakat. Ako
su u pitanju teniseri vrlo je vano da se koriguje
sama tehnika izvodjenja udaraca, hvat, materijal
od kog je reket napravljen, njegova teina I
zategnutost ica. Nakon svake aktivnosti poeljno
je hladjenje, istezanje i odmor kako bi se spreio
recidiv.

H
V
A
L
A
N
A
P
A

Nj
I