ЈУ Пољопривредна и медицинска школа

Бијељина

Матурски рад
Тема: Четвороћелијске купке

Ментор: Ученик:

Проф. Тања Ступар-Марковић

Бијeљина, април, 2017.

 САДРЖАЈ:

УВОД.........................................................................................................................................3
1. ФИЗИКАЛНА ТЕРАПИЈА..................................................................................................4
1.1. ЕЛЕКТРОТЕРАПИЈА - Примена електричне енергије у циљу лечења...................4
1.2. ФОТОТЕРАПИЈА..........................................................................................................8
1.3. МАГНЕТОТЕРАПИЈА (ЕМП)......................................................................................8
1.4. СОНОТЕРАПИЈА - ТЕРАПИЈСКИ УЛТРАЗВУК (УЗ)...........................................11
2. ХИДРОТЕРАПИЈА.............................................................................................................13
3. ЧЕТВОРОЋЕЛИЈСКА КУПКА.........................................................................................15
3.1. Галванска струја...........................................................................................................18
3.2. Хидрогалванотерапија.................................................................................................19
ПРАКТИЧНИ РАД.................................................................................................................20
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................21
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................23

2
 УВОД

Лијечење водом је врло стара метода лијечења. У хидротерапијским

процедурама користимо позитиван учинак дјеловања воде на тијело које је у њу
уроњено, уз позитиван учинак загријане воде од 36 до 37 ступњева. Овај облик терапије
проводи се у кадама с топлом водом. У нашој ординацији користимо каду с више
могућности.
Подводна туш масажа која користи усмјерени млаз воде притиска између 2-
4кг/цм2 или мултијет када с притиском воде из више млазница. Изузетно је учинковита
код масажа великих група мишића и дјелује на дубља ткива уз позитивни учинак топле
воде.
Бисерна купка представљају купке с топлом водом (36 до 37 ступњева) у којој се
упухавају мјехурићи зрака под тлаком од 1-2 бара. Мјехурићи зрака драже рецепторе у
кожи и дјелују као микромасажа и имају изражено седативно и релаксирајуће
дјеловање. Примјењује се код спастичне мускулатуре након цереброваскуларног
инзулта код психичке напетости и као уводна терапија прије вјежби за савладавање
контрактура.
Галванска купка омогућује примјену константне или испрекидане истосмјерне
струје на читаво тијело, осим главе, које је уроњено у воду. На кади су причвршћене
електроде, са сваке стране по три електроде и двије за ноге. Струја тече кроз воду од
једне до друге електроде. Кроз тијело улази 1/3 струјног тока. Јачина струје је 300-1500
мА. Галванска струја има вазодилататорни, антиинфламаторни, анагетички учинак,
повећава подражљивост и видљивост у моторичком живцу и мишићу. Примјењује се
код пареза и парализа периферних живаца, реуматских болести, поремећене
циркулације, дијабетичне полинеуропатије и посттрауматских едема. Галванска купка
се може комбинирати с подводном или с бисерном купком као Стангеријева купка.

3
 1. ФИЗИКАЛНА ТЕРАПИЈА

Физикална терапија представља примену разних облика физичке енергије

(механичке,светлосне, топлотне, електричне, магнетне, …) у циљу превенције, лечења
и функционалног оспособљавања оболелих и повређених (медицинска рехабилитација).
Назив физикална терапија потиче од грчке речи “фyсис”, што у преводу значи
“природна”, тј.примена природних фактора у сврхе лечења. Још су стари Асирци,
Египћани, Грци и Римљани користили сунчеву светлосну енергију у сврхе
лечења.Такође, у грчкој и римској историји налазе се први записи о електротерапији,
примени животињског електрицитета у терапијске сврхе ( Аристотел, Скрибоние,
Диоскурид ). И стари Кинези су користили природне агенсе у сврхе лечења, посебно
топлоту, покрет, убод (пресуру)…
Захваљујући напретку и развоју технологије, посебно електронике, долази и до
наглог развоја - апаратурне физикалне терапије ( електро -, магнето -, фото -,
сонотерапије…). кинезитерапија- терапија покретом је такође саставни, и вероватно
најважнији део физикалне терапије.
Још један терапијски избор чини масажа као облик механотерапије.

1.1. ЕЛЕКТРОТЕРАПИЈА - Примена електричне енергије у циљу

лечења

ГАЛВАНСКА СТРУЈА (галванизација и електрофореза лекова). Назив је добила по

италијанском научнику Л.Галванију (1786.год.), а њену појаву објаснио је Ј.Волт
(1800.год.), који је и творац првих извора галванске струје, Волтиних елемената,
батерија. Примена једносмерне струје, константног напона у сврхе лечења.
Дејства галванске струје на организам, као секундарна појава су:
 побољшање циркулације (примарна и реактивна хиперемија),
 смањење запаљења ткива и побољшање локалног метаболизма ткива,
 аналгетско дејство ( смањење осећаја бола),
 краткотрајно повишење тонуса и надражљивости мишића,
 уношењем лекова преко коже помоћу галванске струје(ЕЛЕКТРОФОРЕЗА)
комбинује се дејство саме струје и лековите супстанце.

4
Индикације за примену галванске струје:
- неуралгије, неуритиси,
- периферне парезе и парализе( убрзава опоравак нерава, исхрану и њихову
подражљивост ),
- миофасцијални синдром,
- периартритис, бурзитис, тендинитис, ентезопатије (запаљење меких ткива око
зглобова),
- артрозе, артритис ( болна колена, кукови, зглобови шаке),
- цервикални и лумбални синдром(болни синдроми у врату и леђима),
- посттрауматски отоци и хематоми, дисторзије, дистензије (повреде меких
ткива),
- поремећаји периферне циркулације (облитерирајући тромбангитис,
облитерирајућа артериосклероза, Рејноов синдром ( Раyнауд)

Контраиндикације за примену галванске струје су:

- дефекти коже на месту примене, екцеми, дерматитис, младежи,
- акутни гнојни процеси,
- метал у ткиву,
- малигни тумори и сумња на малигне туморе,
- фебрилна стања,
- крварења и склоност ка крварењу,
- декомпензација срца, плућа, бубрега и јетре,
- срчани пејсмејкер,
- трудноћа.

ДИЈАДИНАМИЧКЕ СТРУЈЕ (ДДС) - То су једносмерне нискофреквентне импулсне

струје полусинусоидног облика. Француски стоматолог Пјер Бернар их је осмислио и
увео у терапијску примену па се називају и Бернарове струје.
Најважнији терапијски ефекти ових струја су:
- снажно аналгетско дејство (брзо се постиже смањење осећаја бола које траје
неколико часова),
- стимулација циркулације – шири крвне судове, смањује оток и хематом,
- смањује спазам (“грч”) мишића и тиме редукује бол,

5
 - стимулација мишића нормално инервисаних након краћег или дужег
инактивитета (мировања).
Индикације за примену ДДС:
- артрозе и артритис у фази јаких болова,
- цервикални и лумбални синдром,
- радикулопатије,
- неуралгије, неуритиси,
- дисторзије, контузије, сублуксације ( повреде меких ткива),
- алгодистрофични синдром-Судеков синдром,
- посттрауматске контрактуре (укоченост зглобова),
- поремећаји периферне циркулације (облитерирајући ендартеритис, Рејноова
болест).

Контраиндикације за примену ДДС:

- опште контраиндикације (фебрилна стања, малигни тумори, крварење и
склоност ка крварењу, декомпензација срца, плућа, бубрега и јетре, трудноћа),
- акутни и субакутни тромбофлебитис и флеботромбоза (запаљење и тромбоза
дубоких вена).

ИНТЕРФЕРЕНТНЕ СТРУЈЕ (ИФС) - ИФС су нискофреквентне наизменичне

синусоидне струје добијене унутар ткива интерференцијом две средњефреквентне
струје. Открио их је аустријски научник Немец (Немецове струје). Предност ових
струја је што остварују терапијски ефекат у дубини ткива.
Метал није контраиндикација за примену ових струја! То је веома битно код
терапије прелома костију или других ортопедских интервенција, када постоје металне
шине, шрафови…у ткиву.
Терапијска дејства ових струја су:
- побољшање исхране и снабдевања ткива кисеоником, ширењем крвних судова и
бржим уклањањем штетних продуката метаболизма,
- смањење бола – смтра се да је снажније него код других видова електротерапије,
- надражајно дејство на мишиће,
- побољшање и убрзање зарастања костију након прелома – стварање калуса,
- стимулација опоравка повређених нерава.

6
Контраиндикације за примену ИФС :
- опште КИ,
- акутни и субакутни тромбофлебитис,флеботромбоза,
- срчани пејсмејкер,
- поремећаји срчаног ритма.

ЕКСПОНЕНЦИЈАЛНЕ СТРУЈЕ (ЕС) електростимулација мишића - То су једносмерне

струје испрекиданог тока (импулсне), које карактерише постепени пораст интензитета
(експоненцијални импулси). Терапијски значај ових струја је селективна стимулација
денервисаних мишића при повредама и оштећењима периферних нерава.
Индикације за примену (ЕС):
- периферне парезе и парализе код повреда и оштећења нерава ради спречавања и
лечења хипотрофије и атрофије мишићног ткива.

РУСКЕ СТРУЈЕ - Руске или “Коцове” струје су временски модулисане (испрекидане)

наизменичне синусоидне струје које се користе за стимулацију здравих мишића (са
нормалном инервацијом) за њихово јачање и хипертрофију. Руски лекар Јаков Коц је
1977.год. објавио да је додатним тренингом овим струјама постигнуто значајно
повећање мишићне снаге за 30 до 40 % код руских спортиста који су на Олимпијади
имали добре резултате.

ТРЕБЕРТОВЕ СТРУЈЕ - Ултрастимулативне струје су монофазни правоугли импулси

ширине 2мс и паузе 5мс.
Њихово ТЕРАПИЈСКО Дејство је:
- аналгетско (смањују осећај бола),
- вазодилататорно ( ширење крвних судова).
Индикације:
- болна стања код реуматских болести, после трауме (повреда) и друге генезе.

7
 1.2. ФОТОТЕРАПИЈА

ИР лампа . Иинфрацрвена лампа је емитује инфрацрвено зрачење које продире

дубоко испод површине коже и ефикасно загрева поткожна ткива, побољшавајуци
ћелијски метаболизам. Топлотно дејство делује благотворно и умирујуће на нерве.
Препоручује се за мишићну напетост, упалне процесе, артритис, синузитис, тениски
лакат, ишчашења, неуралгије. Болове у мишићима и ледјима, и друге мишићно-
скелетне проблеме.

Биоптрон лампа - Производи поларизовану светлост фреквенције таласа од 400

до 2000 нм (нанометара). Поларизација настаје дејством система кристала са посебно
обрађеним површинама. Енергија Биоптрон поларизоване светлости је константна и
износи 2,4 Јоула, а продире у ткиво у дубину до 2,5 цм зависно од дужине експозиције
(изложености дејству).Због свог веома позитивног ефекта на здравље поларизована
светлост има примену у медицини као допуна других начина лечења (хируршко и
конзервативно лечење).
Убрзава правилно зарастање свих врста рана и смањује ризик од појаве
инфекција као и формирање ожиљака.Убрзава процес регенерације ткива након
опекотина.

1.3. МАГНЕТОТЕРАПИЈА (ЕМП)

Примена нискофреквентног електромагнетног поља у лечењу. Електромагнетно

поље делује на нивоу ћелије (на њене физичке особине, хемијске и биолошке процесе у
ћелији) из чега проистичу многобројна терапијска дејства на цео организам:
- антифлогистичко (антиинфламаторно – против запаљења),
- аналгетичко (смањење осећаја бола),
- антиедематозно дејство (смањење отока),
- побољшава оксигенацију ткива, садржај кисеоника у ткивима се повећава и до
200% у односу на стартне вредности.
- побољшава метаболизам,
- побољшава проток крви и лимфе,
- смањује вискозност и коагулабилност крви (делује на ендотел крвних судова),

8
 - стимулише регенерацију ткива,
- стимулише остеогенезу – обнављање коштаног ткива,
- смањује тонус спастичних мишића,
- стимулише имунолошки систем (јача одбрамбене снаге организма).

Како функционише магнетна терапија ?

Све живе ћелије у ткиву поседују напонске потенцијале између унутрашњости и
спољашности ћелијске мембране. Ови потенцијали су фиксне вредности код здравих и
неоштећених ћелија. Овај потенцијал , на пример код нервних и мишићних ћелија,
износи око -70мВ. Када је ћелија оштећена ови потенцијали се мењају проузрокујући
промену тог баланса на самој ћелији и то тако што долази до привлачења позитивних
јона у саму ћелију и избацивања негативних елемената и протеина изван ћелије. Крајњи
резултат је тај да долази до привлачења течности у међупростор и појаве отеклина.
Примена магнетне терапије помаже телу да успостави нормалне ћелијске потенцијале
убрзаним темпом, што помаже у лечењу многих рана и много бржег редуковања
отеклина.

Предности ЕМП:
- терапија избора за многобројна болна стања и патологије,
- убрзање зарастања костију након прелома – стимулација стварања калуса
- могућа примена и за време гипс-имобилизације
- могућа примена и при постојању метала у ткиву
- снажно антиедематозно дејство (смањење отока) и аналгетско дејство (смањење
осећаја бола)
- побољшање ИМУНОЛОШКИХ СНАГА ОРГАНИЗМА
- побољшање циркулације и одређених особина крви ( смањење агрегације
тромбоцита )

Индикације за примену ЕМП су:

- преломи костију који споро зарастају
- повреде зглобова, лигамената, тетива и мишића
- алгодистрофични синдром -Судекова болест
- остеопороза
- поремећаји периферне циркулације

9
 - трофичке лезије због поремећаја артеријске и венске циркулације (варикозни
улкуси- Улцус црурис)
- запаљењска и дегенеративна реуматолошка обољења, као и ванзглобни
реуматизам
- радикулопатије
- неуритиси и полинеуропатије
- хронична запаљења женских полних органа
- псоријаза
- екцем
- астма и хронична опструктивна болест плућа

Контраиндикације за МАГНЕТОТЕРАПИЈУ су:

Магнетне терапија нискофреквентним пољем нема никаквог термичког дејства на
ткиво и практично нема контраиндикација.
- срчани ПЕЈСМЕЈКЕР
- трудноћа
- крварење и склоност ка крварењу
- тромбоза
- метал није контраиндикација, осим метални имплантати од нерђајућег челика
који могу за стално да се намагнетишу!

1.4. СОНОТЕРАПИЈА - ТЕРАПИЈСКИ УЛТРАЗВУК (УЗ)

У терапијске сврхе користи се ултразвук фреквенције од 0,75 до 3,0 МХз.

КОНТИНУИРАНИ УЗ
ИМПУЛСНИ УЗ

СОНОФОРЕЗА (уношењем лека путем УЗ комбинује се дејство лека и самог УЗ)

Терапијски ефекти ултразвука потичу од његовог механичког, топлотног, физичко-
хемијског и неурорефлексног дејства на људски организам. Најважнији терапијски
ефекти УЗ су:
- аналгетичко дејство(против бола),
- антиинфламаторно ( против запаљења),

10
 - смањује спазам (“грч”) мишића,
- повећава локалну циркулацију, смањење отока и депозита калцијума у слузним
кесама и другим ткивима,
- делује репараторно ( поспешује зарашћивање тетива после повреда и сутура ),
- побољшава екстензибилитет тј. растегљивост ожиљног ткива јер има дубљи
топлотни ефекат на зглобне капсуле, лигаменте и тетиве (зато се користи – код
контрактура зглобова и као увод у вежбе истезања, као и код ожиљака).

Индикације за примену УЗ:

- келоиди и ожиљци,
- Дипитренова контрактура,
- посттрауматске контрактуре зглобова,
- повреде тетива и лигамената,
- алгодистрофични синдром,
- осифицирајући миозитис,
- миофасцијални синдром,
- тендовагинитис и ентезитис (запаљење тетива и њихових припоја), бурзитис
(упала слузних кеса око зглобова), периартритис рамена и других - зглобова,
- петни трн (цалцар цалцанеи),
- цервикални и лумбални синдром,
- реуматоидни артритис,
- анкилозирајући спондилитис (Бехтеревљева болест)
- херпес зостер,
- неуралгиа,
- кокцигодинија.

Контраиндикације за примену УЗ :
- малигни тумори и преканцерозна стања,
- акутне и хроничне инфекције,
- крварење и склоност ка крварењу,
- акутни тромбофлебитис и флеботромбоза,
- оклузивна артеријска обољења,
- срчани ПЕЈСМЕЈКЕР,
- спина бифида,

11
 - ламинектомија,
- остеопороза.

Термотерапија је примена топлоте у лечењу и заснива се на својству организма

да прима топлоту из средине, уколико је загрејаност те средине већа или да је преда
околини ако је температура тела виша од температуре околине.
Парафинотерапија је једноставна и конфорна метода којом се постижу добри
резултати у терапији. Користи се у течном стању са тачком топљења око 50Ц.Након
скидања парафина кожа је црвена, влажна, топла и еластична.Примена парафина може
бити самостална или увод у неку од физикалних процедура.
Криотерапија је примена хладноће (лед) у физикалној терапији и као и топлота
има сличне ефекте али они много дуже трају. Хладноћа делује у првом тренутку на
крвне судове тако што делује на њихово сужавање, а после неког времена долази до
њиховог наглог ширења уз јаку навалу крви. Примена термотерапије је најчешћа код
отока (углавном хладно) и болних стања (топло и хладно).

12
 2. ХИДРОТЕРАПИЈА

Ријеч хидротерапија настала је од грчих ријечи хyдор (вода) и тхерапеиа

(цијељење). Од давнина је познато како примјена физикалне терапије у води помаже
код бројних клиничких обољења. Сви знамо да је данас готово немогуће свом кућном
љубимцу, који силом прилика живи најчешће у градској средини, приуштити
фантастичан ужитак пливања и трчања у води. Стога овај облик рехабилитације чини
не само изнимно здрав и ефикасан приступ рјешавању бројних болести, него и поклон
јединственог доживљаја.
Хидротерапија дјелује топлином, притиском воде на површину тијела и учинком
одтерећења тјелесне тежине са екстремитета и краљежнице.
Топлина воде опушта мишићје, доводи до боље прокрвљености чиме се стварају
увјети за боље прехрањивање, брже цијељење, опуштање и сузбијање боли особито
мишићно-скелетног механизма. Смањен опсег покретљивости зглобова, најчешће
узрокован болом, отоком или укочењем, у окружењу темпериране воде врло ефикасно
се враћа у физиолошке (нормалне) вриједности.
Хидростатски тлак воде у комбинацији са активацијом мишићја вјежбама у води
врло успјешно сузбија присутна отечења (едеме) на површини тијела мобилизирањем
текућине (дренажом) у захваћеном подручју. Смањење оптерећења тјелесне тежине са
екстремитета и краљежнице у воденом окружењу омогућава бољу покретљивост те
повећан опсег кретњи зглобова.

Третмани у којима користимо хидротерапију

Преоперацијски третман пацијента: Јачање кардиоваскуларног сустава,
побољшавање функције плућа, смањивање сувишне тјелесне тежине уз јачање
мускулатуре важан су предувјет успјешности планираног операцијског захвата али и
бржег и успјешнијег враћања организма у здраво стање.
Постоперацијска рехабилитација: како у хуманој медицини тако и у
ветеринарској медицини све је важнији третман хидротерапијом након извршених
операцијских захвата. Оно што пружају „топлице“ у програму постоперацијске
рехабилитације људи, омогућено је хидротерапијом кућних љубимаца на подводној
покретној траци или базену. Примјерице, након операција кука, кољена као и других
ортопедских захвата када је у постоперацијском периоду строго ограничено кретање,

13
хидротерапија представља готово једини начин вјежбања, одржавања покретљивости
читавог организма, чиме се избјегавају бројне компликације, а резултати лијечења су
знатно бољи.
Побољшање опћег здравственог стања организма
- Ортопедска проблематика
- Неуролошка проблематика

ПОДВОДНА МАСАЖА спроводи се тако што се особа угодно смјести у каду

напуњену топлом водом а терапеут врши масажу тако што млаз воде под притиском
усмјерава према тијелу пацијента. Врши се масажа цијелог тијела, а процедура траје до
30 минута. Ово је изузетно корисна процедура за релаксацију тијела након изложености
напору или обављања спортских активности, за смањење свих врста бола и за
побољшање циркулације.
ГАЛВАНСКА КУПКА – примјењује се у кади на чијим зидовима су уграђене
електроде које емитују електричну струју. Процедура је потпуно безбједна, а пацијент
осјећа само благо пецкање по кожи. Примјењује се као физикална процедура за разна
болна стања, парезу нерва, упале, артрозу зглобова, проблеме са циркулацијом и др.
ЧЕТВОРОЋЕЛИЈСКА КУПКА је намијењена за екстремитете. Техника
примјене је иста као за галванску купку.
КОНТРАСТНА КУПКА је намијењена за третман доњих екстремитета, односно
поткољеница, а представља наизмјеничну примјену топле и хладне воде. То доводи до
ширења и скупљања крвних судова, што представља својеврстан тренинг за крвне
судове, и може се назвати „васкуларним вјежбама”. Процедура траје 25-30 минута.
Користи се код спортских повреда (уганућа, ишчашења), проблема са циркулацијом, у
терапији уморних и отечених ногу.

14
 3. ЧЕТВОРОЋЕЛИЈСКА КУПКА

Комбинована четвороћелијска купка за вежбу или електрогалванску масажу за

руке и ноге. Израђена је од ојачане пластике која је температурно и киселински
отпорна. Ћелије за руке су хоризонтално постављене. Када се раде у две верзије :

К-12 : Комбинована четвороћелијска купка за вежбу, разгибавање руку и ногу

К-12 Е : Комбинована четвороћелијска купка за вежбу, разгибавање и електрогалванску
масажу руку и ногу

Свака ћелија је опремљена са две електроде, које омогућују третман сваког уда
посебно. Микропроцесорскаи електростимулатор нуди 6 различитих струјних облика
(галвански, дијадинамски и фарадски).

Општи подаци
Дужина 125cm
Ширина 150cm
Висина 90cm
Запремина 90lit.
Тежина 45kg
Материјал Ојачана пластика
Боја По избору

Технички подаци

Топлотна проводљивост 0,86 W/mK

Напајање са мреже 220V

Снага 65W

15
 Слика 1. Четвороћелијска купка

Слика 2. Четвороћелијска купка у процесу рехабилитације пацијента

16
 3.1. Галванска струја

Галванска струја је једносмерна струја код које се јони крећу константно истим
интензитетом у једном смеру.
При проласку галванске струје кроз ткива човека настају поларни, интерполарни
и специфични ефекти. Поларни ефекти настају због кретања јона ка супротно
наелектрисаним електродама (електролитска дисоцијација). Електрична проводљивост
ткива зависи од садржаја течности у њима. Организам човека је богат течностима и
електролитима. Од свих електролита највише има НаЦл, тако да се струја највише
преноси јонима На+ и Цл-. Када јон На+ доспе до катоде, а јон Цл- до аноде, они
прелазе у атоме. Атоми На и Цл представљају примарне продукте електролизе.
Међутим, поред НаЦл ткива су богата и водом Х2О, тако да се при проласку струје
одиграва следећа реакција: на аноди се ослобађа хлороводонична киселина, док се на
катоди ослобађа натријум-хидроксид. Због тога се електроде изолују газом или
сунђером да се спречи настанак коагулационе некрозе (опекотина киселином) или
коликвационе некрозе (опекотина базом). У зависности од садржаја течности ткива су
различито способна да проводе струју. Најбољи проводници су: крв, лимфа,
цереброспинална течност, мишићи, док слабије струју проводе масно ткиво, тетиве и
кости. Струју не проводе нокти и длаке. Када струја савлада отпор коже, даље се креће
путем најмањег отпора. Током свог кретања јони наилазе на отпор ћелијских мембрана,
где се накупљају и стварају поларизовано поље. Позитивни јони са једне и негативни са
друге стране стварају разлику у потенцијалу на тим местима. Поларизација мења
пропустљивост мембрана утичући на процесе дифузије и осмозе. У пределу аноде
осмотски притисак се смањује, а у пределу катоде повећава, што доводи до кретања
воде од аноде ка катоди. Галванска струја доводи до измена тонуса и надражљивости
мишића, снижења у пределу аноде (анелектротонус) и повећања у пределу катоде
(кателектротонус). До смањења надражљивости периферних сензитивних и моторних
нервних завршетака долази у пределу аноде, а до повећања у пределу катоде.
Интерполарни ефекти испољавају се вазодилатацијом са последичним убрзањем
циркулације и метаболичких процеса, убрзаног одвођења свих негативних продуката
метаболизма. Сматра се да она настаје као одговор на проток јона. Из истог разлога
настаје интерполарни топлотни ефекат услед повећања трења.

17
 Специфични ефекти везани су за понашања електролитних лекова у пољу
галванске струје.
Иако анода има већи потенцијал у изазивању аналгезије, она ипак настаје и под
катодом. Томе доприносе вазодилатација и топлотни ефекат, како под катодом, тако и
због интерполарног деловања.
До мишићне контракције долази искључиво када се струјно коло отвара и
затвара или се нагло повећа јачина струје.
Примена галванске струје доводи до аналгетског ефекта, побољшане регенеративне
способности и боље трофике ткива.
Галванска струја се примењује путем електрода, које се адекватно изолују,
поквасе и фиксирају на део тела. Може да буде стабилна (обе електроде су фиксиране),
лабилна (једна је фиксирана друга се помера) и ритмичка (обе електроде су фиксиране,
али се струја ритмички прекида). Може бити монополарна и биполарна. Према
положају електрода галванизација може бити: попречна или трансферзална и уздужна
или лонгитудинална. Дозирање зависи од места примене, узраста и индивидуалне
подношљивости болесника. Параметри галванске струје су јачина струје у
милиамперима (мА) и површина електрода у квадратним центиметрима (цм²).У
терапијске сврхе примењује се галванска струја густине од 0,01 до 0,2 мА/цм². Трајање
процедуре је 15 минута, у серији од 10 до 15 терапија са паузом између серија у трајању
од 2 до 3 седмице.

3.2. Хидрогалванотерапија
Овај вид терапије може да се примени као четвороћелијска купка или галванска
када. Четвороћелијске купке су кадице напуњене водом температуре од 36º Ц до 37º Ц
са могућношћу проласка галванске струја. Хидрогалванске купке се примењују у
кадама у којима пацијент заузима полулежећи став, где је интензитет струје много већи
него у кадицама (300 до 500 мА), а температура је 37° Ц. Параметри трајања и паузе су
као код галванске струје.

18
ПРАКТИЧНИ РАД

19
 ЗАКЉУЧАК

Под хидротерапијом подразумевамо спољну примену воде у циљу профилаксе

или лечења. Иако се примењује од античких времена, стручно тумачење промовисано
је тек у 20. веку.
Три су основна својства воде које је чине незаменљивим агенсом у физикалној
медицини и рехабилитацији.
Прво својство је што је одличан кондуктивно-конвексан медијум за пренос
топлоте, јер има висок специфичан топлотни капацитет и велику способност преноса
топлотне енергије. Топлота је и даље најефикаснији начин да се побољша растегљивост
структура састављених од колагена, али се мора водити рачуна о деловању различитих
температурних зона на крвне судове коже (кроз коју пролази око 1/3 крви) и на могућу
консензуалну и општу реакцију на загревање. Температура воде већа од индиферентне
температуре (за воду је индиферентна температура 34º Ц) изазива активну хиперемију,
а знатнија повећања температуре (преко 39º Ц) паралитичну вазодилатацију, која је
непожељна. Стога се хидрокинезитерапија углавном спроводи у води индиферентне
температуре или загрејаној до температуре тела (36–37º Ц).
Друго својство су механичке особине, односно сила потиска и сила притиска.
Сила потиска, према Архимедовом закону, доводи до појаве да тело потопљено у воду
постаје лакше за тежину истиснуте течности, тако да тело потопљено у воду има само
10% телесне тежине. То омогућава извођење покрета са значајно мањом мичићном
снагом и са мањим оптерећењем на сегменте. Ангажман мишића се може повећати у
води уколико се промени смер покрета, брзина покрета или се вежба уз додатак отпора
(пловке). Ово је од јединственог значаја за пацијенте који немају довољну мишићну
снагу, ни обим покрета, нити смеју да се ослоне на екстремитет на сувом (трауме
локомоторног апарата). Хидрокинезитерапија омогућава бржу моторну реедукацију у
биомеханичким околностима које одговарају природним активностима (ход). Сила
притиска доводи до пражњења капиларног базена и редукције отока.
Треће својство воде је да је она одличан растварач, тако да се могу додавати
различита хемијска средства одређеног биолошког деловања или су већ у њој природно
растворени (угљен-диоксид, водоник-сулфид, радон, јод, етерична уља, разне соли и
сл.).

20
 Посебан терапијски значај вода има зато што се кроз њу могу апликовати и
други физикални агенски, као што су галванска струја и ултразвук.
Све хидротерапијске процедуре се деле на опште и локалне.
1. Опште се спроводе у базену или кадама.
2. Локалне се спроводе у кадицама.

Према температури воде хидротерапија може бити хладна (10–20° Ц), свежа (21–
27° Ц), млака (28–33° Ц), индиферентна(34–35°Ц), топла (36–38° Ц) и врела (39–42° Ц).
Температура воде и трајања процедуре одређује се према циљу вежби и према стању
пацијента.

Индикације. Све болести и повреде код којих је индикована кинезитерапија могу

се спроводити и у води ако не постоје контраиндикације.
Контраиндикације. Не би требало примењивати општу хидротерапију код
болесника са тежим срчаним, кожним и урогениталним болестима и епилепсијом. Код
инконтинентних и болесника са декубиталним улцерацијама може се спроводити
општа хидротерапија у одвојеним кадама (Хуббард танк-када у облику лептира за
асистирано вежбање).

21
 ЛИТЕРАТУРА

Conić, Ž., Fizijatrijske metode i njihovo racionalno korišćenje u toku banjskog i klimatskog
lečenja, I jugoslovenski balneoklimatološki kongres sa međunarodnim učešćem, Zbornik
41–45, Beograd, 1987.

Jevtić, Miodrag, Vesović-Potić, Fizikalna medicina, udžbenik fizikalne medicine za redovnu i

poslediplomsku nastavu, Medicinski fakultet u Kragujevcu, 1997.

Jorga I., Starčević V., Čutović M, Mujović V.: Fizička aktivnost i kardiovaskularni faktori
rizika, Kardiovaskularna oboljenja, urednici: Vukotić M., Nedeljković S., Mujović V.,
Đukić V. Medicinski fakultet u Beogradu: Društvo fiziologa Srbije, Beograd, 1991, str.
556–559.

Kahn J. Principles and Practice of Electrotherapy. New York: Churchill Livingstone, 2000.

Mihajlović D., Savremeno stanje banjskog i klimatskog lečenja. Problemi, perspektiva

razvoja, 1995.

22