Сестринске интервенције оболелих од алергијске болести , дифузних

болести везивног ткива дегенеративних болести зглобова и кичменог

стуба
Aнафилактички шок је системска алергијска реакција организма које настаје акутно у току
првих секунди или минута после излагања антигену, на који је организам већ специфично
сензибилисан.

Етиологија:-

- убод инсеката,

- серуми који се користе у лечењу инфективних болести ( тетанус, дифтерија,

беснило, ботулизам, против змијског уједа),

- Вакцине ( против инфлуенце, пертусиса, морбила),

- биолошки екстракти ( инсулин)

- Храна ( јаја, пасуљ, риба, кромпир, јагоде, шкољке)

- хемијска средства ( козметички препарати, хемијска испарења)

- Лекови ( антибиотици, аспирин, контрастна средства).

За настајање анафилактичког шока нема разлике између начина примене лека ( орално,
локално, парентерално)

Најбржее наступа у случају парентералног давања лека (интравенски).

Клиничка слика: С 0бзиром на то да представља генерализовану алергијску реакцију

организма , манифестује се симптомима и знацима више система: централни нервни систем,
кардиоваскуларни систем, респираторни систем, дигестивни систем ,кожа ,али у клиничкој
слици доминирају едем ларинкса, бронхоспазам, васкуларни колапс

Лечење анафилактичког шок:а

- болесника треба изнети са места где се шок догодио или прекинути давање
лека.

- поставити болесника у хоризонтални положај са главом нижом у односу на тело,

( položaj autotransfuzije)

- обезбедити прилив ваздуха ( маска за уста и нос или назални катетер) а по

потреби вештачко дисање или ендотрахеалну интубацију и извршити вештачко
дисање помоћу маске и балона,

- адреналин даје се одмах и када дође до пада ТА ( 0,1 мл разблаженог iv)

- kортикостероиди ( amp. Urbason ili Dexason)

- аминофилин у инфузији,
 - инфузије NaCl 0,9% од 500 до 1000 мл у току 30 минута.

РЕУМАТОИДНЕ БОЛЕСТИ могу имати различиту етиологију, могу се испољавати

различитим симптомима али је главно место њихове локализације су зглобови.Због своје
учесталости, трајних и често дефинитивних оштећења до којих доводе, имају велики
социјални- медицински значај. Она доводе до инвалидитета код великог броја оболелих и то у
периоду највеће радне активности, пошто се најчешће јављају код особа средњег доба.

Подела реуматоидне болести:

1.запаљенска реуматолошка обољења,

2.дегеративна реуматолошка обољењам ( углавном обољења кичменог стуба и периферних

зглобова)

3. метаболичке болести костију и зглобова,

4. ванзглобни реуматизам обољења меких ткива локомоторног апарата)

5. нереуматоидне болести

6. инфекцијске реуматске болести.

Сестринска интервенција се односи на узимање крви за лабораторијске анализе ( биохемијске,

реуматолошке, имунолошке, СЕ, ЦРП, фибриноген и др.

Нега реуматолошког болесника: основни циљ је сузбијање запаљенског синдрома ,превенција

стварања деформација зглобова и побољшања његове функције. Да би се спречила укоченост
зглоба( контрактура) зглобови се смештају у удлаге у којима зглоб заузима
физиолошки,положај. Неопходне су редовне вежбе, мишићна активност као и физикална
терапија.Лична хигијена и хигијена постељног рубља .

Нега болесника са системским обољењем везивног ткива ( SLE)

Системски еритемски лупус представља аутиомуну болест чије су главне одлике захваћеност
више органских система, присуство многобројних аутоантитела, од којих нека учествују у
имунолошком оштећењу ткива. Најчешће су нападнути кожа, бубрези, зглобови, хематопоезно
ткиво, централни нервни систем.

Узроци: генетска предиспозиција, хормонски статус, инфективни агенси.

Кл. слика:

- почетак болести је праћен неспецифичним симптомима, боловима у мишићима,

зглобовима, малаксалошћу, променама на кожи.

- Зглобно-мишићни симптоми

- Кожне промене се манифестују као еритем образа ( у облику лептира) и као оспа
која захвата веће површине коже изложене сунцу, ранице на слузокожи носа и
уста
 - Суви или ексудативни плеуритис, промене на бубрезима, анемије, тромбозе
малих крвних судова

- Епилепсије или психозе

Нега болесника: болесници треба да мирују, потребна је редовна контрола виталних функција,
излучевина, превенција декубитуса, лична хигијена).

Исхрана болесника са обољењм локомоторног система и болестима везивног ткива зависи од

његове ухрањености, и од оштећења појединих органа и система (срце, бубрези, јетре).

Исхрана болесника са лупусом- код дуготрајне примене кортикостероида долази до ретенције

натријума те се због тога ограничава унос соли и даје се хиперпротеинска храна богата
калцијумом због појаве остеопорозе.

Реуматоидни артритис је хронично запаљенско реуматско обољење

РА најчешће захвата ситне зглобове шака, стопала, али се може јавити на било ком зглобу и не
ретко на унутрашњим органима, кожи и нервном систему. Најјачи бол пацијенти осећају
ујутру након буђења. Бол је праћен отоком и осећајем дуготрајне укочености зглобова које
траје дуже од пола сата.

Дијагноза се поставља на основу клиничког прегледа, лабораторијских анализа ( Убрзана СЕ,

повишен С реактивни протеин CRP, налаз специфичних антитела и реуматоидног фактора),
ултразвука зглобова ( да ли у зглобу има течности, оштећења, запаљења).

Процедуре физикалне терапије су поред медикаментозне, саставни део лечења болесника.

Код реуматоидног артритиса болесници су обично потхрањености, и треба да узимају

хиперкалоријску и хиперпротеинску храну уз ограничење уноса соли.