Bronhijalna astma

Branislava Milenkovi
Astma je vrlo esta bolest od koje boluje 300 miliona ljudi u svetu. I pored dostupnih
savremenih lekova za astmu, ova bolest jo uvek nije dobro kontrolisana kod veine obolelih.
Deset posto odraslih obolelih od ove bolesti ima teku astmu, odnosno oblik bolesti koji se teko
lei.
Astma se ispoljava ponavljanim epizodama disajnih tegoba, odnosno oteanim disanjem,
zvidanjem u grudima i kaljem, povezanim sa prolaznom (varijabilnom) bronhoopstrukcijom.
Karakterie se zapaljenjem (inflamacijom) disajnih puteva koja uzrokuje poveanu osetljivost i
reaktivnost bronhija na razliite nadraaje. Smatra se da je za nastanak i razvoj astme odgovorna
interakcija brojnih faktora rizika, i to naslednih faktora, kao i faktora iz spoljne sredine, i to:
virusnih infekcija, alergijskih faktora (alergeni iz vazduha i hrane), fizikih stimulanasa
(promene vremenskih uslova, magla, veoma hladan vazduh), iritansa (duvanski dim, rasprivai u
aerosolu, jaki mirisi, emocionalni stres i anksioznost, smeh ili plakanje), neki lekovi (aspirin,
nesteroidni antireumatici, beta-blokatori) i fiziki napor.
Astma je hronina bolest koja uzrokuje ne samo fizike simptome, ve i tekoe u koli i na
radnom mestu, kao i u drutvenoj i emotivnoj sferi ivota. Tako, deca sa astmom imaju vee
probleme u ponaanju i izraeniju anksioznost, manje samopotovanje, vea ogranienja u
obavljanju dnevnih aktivnosti nego njihovi vrnjaci bez astme. Adolescenta oboleli od astme
ee imaju potekoa u uenju, porodinom funkcionisanju, socijalnim odnosima, pa i ee
rizino ponaanje. Psiholoki faktori poput depresivnosti i poricanja bolesti su esti problemi kod
ovih osoba.
Astma, prema uzroim faktorima koji je izazivaju, moe biti atopijska ili alergijska
(extrinsic) i neatopijska ili nealergijska (intrinsic). Nealergijska intrinsic astma je najee
izazvana akutnim infekcijama disajnih puteva, emotivnim poremeajima ili veim psihofizikim
naporima. Kod najveeg broja dece i adolescenata je astma alergijska, jer postoji nasledna
predispozicija za alergijsku reakciju na alergene. Veliki broj bolesnika je pre pojave astme ve
bolovao od neke druge alergijske bolesti (atopijskog dermatitisa ili alergijske kijavice).
Alergijsku astmu najee izazivaju kuna praina, grinje, poleni drvea i korova, ivotinjska
dlaka, razne industrijske hemikalije, itd.
Zajednika karakteristika svih oblika astme jeste bronhijalna hiperreaktivnost (poveana
osetljivost i reaktivnost) disajnih puteva. Pojaana reaktivnost se objanjava postojanjem
zapaljenskog procesa u disajnim putevima. Prilikom izlaganja disajnih puteva nekom od uzronih
faktora astme, aktiviraju se zapaljenske elije (eozinofilni leukociti, mastociti, bazofilni leukociti,
alveolarni makrofagi) i inflamacijski medijatori (histamin, bradikinin, leukotrijeni, faktor
aktivacije trombocita, prostaglandini, tromboksan). Nakupljanje eozinofilnih leukocita je
karakteristino za astmu. Delovanjem zapaljenskih elija i medijatora nastaje kontrakcija glatkog
miia bronha (bronhokonstrikcija), kongestija krvnih sudova, pojaano stvaranje sluzi i
smanjenje mukocilijarnog klirensa.
Patoloke promene zahvataju zid bronhija i njihov lumen (slika 1): sluzni epovi koji
mogu u potpunosti da zatvore disajni put, raznovrsna oteenja epitela (deformacije elija,
gubitak treplji, deformacija i deskvamacija elija, uveanje sluznih zleda), zadebljanja bazalne
membrane, poveana propustljivost krvnih sudova, edem, hipertrofija glatkih miia bronhijalnog
zida. Stoga nastaje osnovna patofizioloka odlika astme bronhoopstrukcija (smanjenje
promera disajnih puteva sa posledinim porastom otpora strujanju vazduha kroz disajne puteve,
smanjenja plune funkcije, a vremenom i prevelike koliine vazduha (hiperinflacije) u pluima).

Prehlade ili bronhitisi vremenom postaju sve ei, pojavljuje se oteano disanje i kaalj, a
kasnije i tipini napadi astme. Napadu astme, naroito alergijske, mogu da prethode
uznemirenost, glavobolja, svrab koe, smetnje u varenju, kijavica ili zapuen nos, kaalj (u
poetku suv, a kasnije vlaan). Meutim, napad astme moe nastati i naglo, bez ikakvih
upozorenja. Napadi astme traju razliito dugo, najee jedan do dva sata. Sa poputanjem
napada poinje oskudno iskaljavanje ilavog sekreta. Najtei kliniki oblici astme u toku kojih
je bolesnik ivotno ugroen su akutni teki napad astme i napad guenja koji ne prestaje ni
nakon 24-asovnog leenja (status asthmaticus).
Dijagnoza astme postavlja se na osnovu podataka o tegobama (simptomima), fizikalnog
pregleda bolesnika i rezultata ispitivanja plune funkcije. Tegobe se najee javljaju u
epizodama izmeu kojih se oboleli odlino osea.
S obzirom da bronhoopstrukcija esto prolazi spontano, i bez lekova, testovi ispitivanja
plune funkcije su veoma znaajni. Koriste se za otkrivanje i procenu teine opstrukcije, imaju
veliki znaaj u praenju toka astme i evaluaciji uspenosti terapije.
Merenje plune funkcije vri se pomou spirometra (slika 2) ili meraa vrnog protoka
(slika 3). U pogoranju astme su smanjeni: vitalni kapacitet (VC), forsirani vitalni kapacitet
(FVC), forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi (FEV 1)., U remisiji astme su ovi parametri
najee normalni. Mera vrnog protoka meri vrni, maksimalni protok vazduha u toku
ekspirijuma (PEF), a moe pomoi i pri ranom otkrivanju znakova pogoranja. Na dijagnozu
astme ukazuju: znaajno poveanje PEF-a (vie od 20%) nakon udisanja bronhodilatatora,
izrazita dnavna promenljivost ili varijabilnost PEF-a (moe se utvrditi merenjem PEF-a ujutru
nakon buenja, kada su vrednosti najnie, i 12 sati kasnije, kad su vrednosti najvie; varijacije
vee od 20% izmeu ova dva merenja sugeriu postojanje astme), kao i snienje PEF-a za 15 ili
20% nakon tranja ili nekog drugog napora.
Najee je nalaz na radiografiji grudnog koa normalan.
Alergoloki testovi se sprovode sa ciljem otkrivanja uzronog alergena kod alergijske
astme i atopijskog statusa koji je u korelaciji sa teinom i prognozom bolesti. Vre se na dva
naina: aplikovanjem (nanoenjem) alergena na kou, odnosno konim (prick) alergijskim
probama, i aplikovanjem alergena na ciljni organ, odnosno alergen-specifinim
bronhoprovokacijskim testovima. Fiziki napor je najprirodniji nain merenja reaktivnosti
bronhija i esto se primenjuje kod dece.
Leenje
Hronino leenje astme
Ciljevi leenja obolelog od astme su: smanjivanje tegoba sa disanjem (ili kontrolisanje
simptoma), spreavanje pogoranja astme, smanjivanje broja i teine napada, proreivanje
intervencija hitnih medicinskih slubi, odravanje normalne funkcije plua, odravanje
optimalnog funkcionisanja osobe (npr. pohaanje nastave u koli, obavljanje poslova na radnom
mestu, uestvovanje u raznim drutvenim aktivnostima, itd.), poboljanje kvaliteta ivota, to
manje neeljenih efekata lekova. Za najbolje rezultate u leenju, kljuni su redovna primena
propisane terapije i redovne kontrole sa ciljem procene efekasnosti terapije. Svakako, u cilju
prevencije napada astme je veoma vano izbegavanje faktora koji podstiu napad, kao i leenje
alergijske kijavice, sinuzitisa, gojaznosti, gastroezofagusne refluksne bolesti, anksioznosti i
depresivnosti.
Inhalaciona terapija
Za bolesnike sa atmom je najefikasnija primena lekova putem inhalacije, odnosno
primenom inhalera. U apotekama se ovi lekovi mogu nai u obliku merno doziranog aerosola
(pumpice ili MDI) (slika 3), aparata za inhalaciju (nebulizatora) (slika 4) i inhalatora suvog

praha (diskusa i turbuhalera) (slika 3). Ostvaruje se vrlo brz efekat zbog neposrednog i brzog
kontakta leka sa velikom povrinom disajnih puteva. Primenjuju se manje doze leka nego kada se
uzme tableta ili primi injekcija leka, pa su i neeljeni efekti samo lokalni (promuklost, suvoa
usta, kandidijaza usne duplje), dok su reakcije preosetljivosti izuzetno retke.
Neophodna je adekvatna tehnika udisanja leka da bi se ispoljio njegov lekoviti uinak. Kod
ljudi koji ne mogu da savladaju pravilnu tehniku primene leka za inhalaciju pa se njima
preporuuje da koriste komore za inhalaciju (spacer) (slika 5).
Medikamenti koji se koriste za leenje obolelih od astme mogu se podeliti u dve grupe:
lekovi za dugotrajnu prevenciju (antiinflamacijski lekovi) koriste se svakodnevno, i lekovi za
spas, odnosno brzo irenje disajnih puteva (bronhodilatatori) koriste se po potrebi.
Antiinflamacijski lekovi su:
inhalacioni kortikosteroidi spreavaju aktivnost zapaljenskih elija i smanjuju stvaranje
brojnih medijatora zapaljenja;
antileukotrieni (ili modifikatori leukotriena) spreavaju stvaranje i delovanje cisteinil
leukotriena, medijatora zapaljenja;
inhalacioni dugodelujui 2 agonisti prvenstveno su bronhodilatatori mada i deluju na
zapaljenje;
sistemski kortikosteroidi (koriste se u obliku tableta ili injekcija) - spreavaju aktivnost
zapaljenskih elija i smanjuju stvaranje brojnih medijatora zapaljenja;
dugodelujui teofilin u malim dozama deluju potiv zapaljenja u disajnim putevima,
inhalacioni kromoni smanjuju olobaanje nekih medijatora zapaljenja delujui na granule u
zapaljenskim elijama;
antitela na immunoglobulin E (anti-IgE) smanjuju vezivanje imunoglobulina IgE za njegove
receptore.
Od svih navedenih preventivnih lekova, najbolju prevenciju pogoranja astme
omoguavaju inhalacioni kortikosteroidi. Treba to pre zapoeti sa njihovom primenom jer oni
mogu spreiti napredovanje bolesti.
Bronhodilatatori su:
inhalacioni brzodelujui 2 agonisti proiruju bronhije delujui na svoje ( 2 adrenergike)
receptore u glatkom miiu disajnog puta;
inhalacioni antiholinergici - proiruju bronhije delujui na svoje (holinergike) receptore u
glatkom miiu disajnog puta;
kortikosteroidi u tabletama ili injekcijama smanjivanjem zapaljenja proiruju lumen disajnog
puta;
teofilin proiruju bronhije delovanjem na glatki mii disajnog puteva;
oralni kratkodelujui 2-agonisti - proiruju bronhije delujui na svoje (beta-2 adrenergike)
receptore u glatkom miiu disajnog puta;
Prilikom izbora adekvatne terapije se prvo vri procena teine bolesti, i to na osnovu
intenziteta simptoma i rezultata plune funkcije. Stepenasti terapijski pristup podrazumeva da se
terapija i teina bolesti, odnosno kontrola astme, usklauju u zavisnosti od postignutog rezultata u
kontrolisanju bolesti (slika 5). Tako, kada astma nije dovoljno dobro kontrolisana, sa lekovima se
ide stepenik vie, odnosno terapija se pojaava. Ukoliko je bolest optimalno kontrolisana, ide
se stepenik nie, odnosno terapija se smanjuje.
Prvi korak u leenju: za osobe koji retko imaju simptome preporuuje se udisanje leka za
spas (-2 agonista ili antiholinergika), po potrebi. Ako se koristi vie od dve inhalacije leka za
spas nedeljno, leenje se pojaava i prelazi na sledei stepenik.

Drugi korak u leenju: osim povremenog udisanja leka za spas (-2 agonista ili
antiholinergika), po potrebi, koriste se antiinflamacijski lekovi (ili inhalacioni kortikosteroid ili
antileukotrien). Ako je obolelom potrebno vie od dve inhalacije za spas nedeljno, leenje se
pojaava i prelazi na sledei stepenik.
Trei korak u leenju: osim povremenog udisanja leka za spas (-2 agonista ili
antiholinergika),
i redovne primene jednog antiinflamacijskog leka, uvodi se drugi
antiinflamacijski lek ili se doza inhalacionih kortikosteroda poveava. Ako je obolelom potrebno
vie od dve inhalacije za spas nedeljno, leenje se pojaava i prelazi na sledei stepenik.
etvrti korak u leenju: osim povremenog udisanja leka za spas (-2 agonista ili
antiholinergika), kao i dotadanje redovne primene antiinflamacijskih lekova, ili se poveava
doza inhalacionih kortikosteroda ili uvodi se uvodi jo jedan antiinflamacijski lek. Ako je
obolelom potrebno vie od dve inhalacije za spas nedeljno, leenje se pojaava i prelazi na
sledei stepenik.
Peti korak u leenju: uz svu dotadanju terapiju se redovno koristi ili anti-IgE ili oralni
kortikosteroidni preparati (prednizon ili prednizolon). Zbog brojnih neeljenih efekata
kortikosteroida, uvodi se najmanja doza leka dovoljna za odravanje dobre kontrole bolesti.
Mnogi bolesnici sa astmom koriste i komplementarnu i alternativnu medicinu
(complementary and alternative medicine - CAM). Ovaj vid leenja se definie kao skup vebi
povezanih sa zdravljem koje su izvan konvencionalne medicine, a vebe ukljuuju korienje
prirodnih proizvoda (npr. vitamini, bilje), joge, meditacija, molitve, manipulativne i na telu
zasnovane terapije (npr. kiropraktika, masaa), itd. CAM-a se sme primeniti samo uz
konvencionalnu medikamentnu terapiju.
Primena alergen-specifine imunoterapije ima mali znaaj za bolesnike sa astmom, a
pokazala se efikasnom samo ukoliko postoji jasna preosetljivost na samo jedan alergen.
Napad astme
Napad astme je epizoda progresivnog poveanja guenja, teskobe u grudima, kalja,
zvidanja u grudima ili kombinacije ovih simptoma. Njegova teina varira od blagih do napada sa
visokim smrtnim rizikom. Izazivaju ih: stimulusi bronhokonstrikcije (hladan vazduh, magla,
fiziki napor), stimulusi inflamacije (alergeni, profesijski iritansi, ozon, respiratorni virusi), kao i
nedovoljna i neadekvatna terapija za prevenciju pogoranja.
Prepoznaje se na osnovu respiratornih i kardiovaskularnih simptoma i znakova (guenje,
tahipnoja (preko 30 udisaja u minutu), uznemirenost, korienje pomone disajne muskulature,
ujno sviranje u grudima, isprekidan govor, ubrzan rad srca (puls vei od 120 u minutu), pojava
cijanoze.
Leenje se zapoinje sa ponavljanim inhalacijama brzodelujueg 2-agonista
(2 do 4 inhalacije svakih 20 minuta u toku prvog sata) koje je najbolje primeniti putem merno
doziranog aerosola sa komorom ili preko aparata za inhalaciju. Moe se dodati antiholinergik.
Epinefrin (adrenalin) se ne koristi jer je indikovan samo za leenje anafilaksije
i angioedema. Kiseonina trerapija se primenjuje u skladu sa teinom napada i to putem nazalne
kanile ili maske sa protkom od 2 do 5 L/min. Ukoliko ova terapija ne ovede do smirivanja napada
astme, primenjuju se sistemski kortikosteroidi, i to prednizolon ili metilprednizolon, bilo oralnim
ili intravenskim putem. Ne preporuuju se: sedativi , mukolitika sredstva, antihistaminici,
hidriranje velikom koliinom tenosti. Bolniko leenje je potrebno ako se ne ubrzo ne kupira
napad ili se poboljanje ne odrava bar 3 sata. Mehanika ventilacija se primenjuje kod najteih
napada astme.
Prognoza

Astma je hronina bolest i moe imati dobru prognozu ukoliko pacijent u potpunosti
prihvati predloene higijensko-dijetetske mere, kao i propisanu terapiju. Na nepovoljan tok
bolesti ukazuju: neprihvatanje predloenog leenja, puenje (aktivno i pasivno), enski pol, teki
napadi u prolosti, postojanje pridruenih bolesti.
Kontrola bronhijalne astme
Savremeno leenje bolesnika sa astmom se zasniva na postizanju i odravanju kontrole
astme. Smatra se da je astma dobro kontrolisana ukoliko pacijent: dnevne simptome bolesti ima
najvie dva puta nedeljno, ukoliko kratkodelujui bronhodilatator uzima najvie 2 puta nedeljno,
ukoliko moe da obavlja svakodnevne aktivnosti bez ogranienja i ukoliko ima normalnu plunu
funkciju.1 Oko 30 do 80% pacijenata nema optimalnu kontrolu astme i pored postojeih
nacionalnih i internacionalnih preporuka za dijagnostikovanje i leenje astme.1
Optimalan terapijski reim za postizanje dobre kontrole astme se odreuje na osnovu:
teine bolesti, prethodnog naina leenja, potreba bolesnika i dostupnosti antiastmatskih lekova.
Da bi rezultati leenja bili to bolji, potrebno je za svakog pacijenta skrojiti optimalan terapijski
reim, kao i sprovesti njegovu edukaciju o bolesti i terapiji.
Poboljanje kontrole bolesti se postie intenziviranjem antiinflamacijske terapije, i to:
poveanjem doze inhalacionog kortikosteroida, uvoenjem oralnog antileukotrijena, uvoenjem
dugodelujueg beta-2 agoniste ili uvoenjem teofilina. Neeljeni efekti navedene terapije e u
velikoj meri uticati na odluku lekara i pacijenta o izboru dodatnog medikamenta.
Saradnja bolesnika sa zdravstvenim radnikom (lekarom, farmaceutom, medicinskom
sestrom)
Najvei problem u postizanju kontrole astme predstavlja nedovoljna saradnja lekara i
pacijenta u sprovoenju terapijskog postupka, odnosno nedovoljna komplijansa ili adherencija.
Nepridravanje terapijskog reima moe dovesti do pogoranja bolesti, njene egzacerbacije, bre
progresije i oteenja kvaliteta ivota.
Smanjena adherencija je posebno vana kao problem kod hroninih bolesti, kao to je i
astma. Najee bolesnici redovno sprovode propisanu terapiju kada su simptomi astme
intenzivni, ali im osete poboljanje smanjuju ili prekidaju terapiju. Stoga, adherenciju treba
proveravati. Jedan od naina je i postavljanje konkretnih pitanja bolesniku koliko puta dnevno
uzima terapiju. Sigurniji metod je brojanje tableta koje su ostale u kutiji ili doza inhalacionog
leka koji je ostao u pumpici.
Poseban problem predstavlja loa adherencija kada se primenjuju inhalacioni lekovi pumpice. Osnovni razlozi su: predrasuda da se stalnom upotrebom pumpica vremenom razvija
zavisnost, da se efikasnost pumpice vremenom smanjuje itd. Bolesnici se onda tede kako bi
im leenje upotrebom pumpica to due bilo efikasno. Nedovoljna saradnja u leenju je vrlo
esto posledica straha od neeljenih efekata lekova.
Na komplijansu, odnosno adherenciju veliki uticaj ima i komfornost u uzimanju terapije.
Ukoliko bolesnik mora da uzima vie lekova u toku dana i ako se tome doda jo i da neki lek
mora uzimati i vie puta u toku dana, verovatnoa da e se pridravati terapije je manja. Trend je
zato, da se kada god je to mogue terapija uzima jednom dnevno.
Znaaj edukacije pacijenta, njegove porodice, kolega sa radnog mesta i drugova iz
kole
Neophodna je kontinuirana edukacija svih zdravstvenih radnika o znaaju postizanja
optimalne kontrole astme. Svaki lekar treba da zna koji su savremeni terapijski principi, a koji
ciljeva leenja osoba koje boluju od astme, a koja ogranienja u izboru medikamenata. Edukaciju
treba sprovoditi na svim nivoima zdravstvene zatite, i to u vidu teorijskih predavanja i radionica.

Takoe, veoma je vano sprovoditi edukaciju bolesnika i njegove porodice, ali osoba sa
kojima provodi preostalo vreme (kolege sa posla, drugovi iz kole, nastavnici), kao i celokupne
javnosti. Jedino e se na taj nain postii prihvatanje bolesti, a tako i postii bolji rezultati
leenja.
Astma kod dece
stma obino poinje u znatno ranijem ivotnom dobu nego druge hronine bolesti i zato
predstavlja doivotno optereenje za obolele, njihove roditelje i negovatelje. Bolest je esta, a
oekuje se porast uestalosti u istonoj Evropi. Ispoljavanje bolesti je obino provocirano
udisanjem alergena, virusnom infekcijom donjih disajnih puteva, pasivnim puenjem, fizikim
vebanjem. Smatra se da ak 65% svih napada astme kod kolske dece nastaje usled infekcije
rinovirusima. Terapijski pristup deci sa astmom je vrlo slian leenju odraslih, a zasniva se na
primeni bronhodilatatora i antiinflamacijskih medikamenata.
U cilju smanjenja broja napada astme kod dece treba preduzeti mere predostronosti u
kolama da bi se smanjila izloenost dece sa alergijskom astmom, a na nastavi fizikog vaspitanja
staviti akcenat na prepoznavanje astme i pruanje pomoi prilikom napada astme.
Astma kod adolescenata
Telesne i kognitivne promene doprinose nedovoljnoj kontroli astme kod adolescenata tako
to mogu da smanje pridravanje terapiji i tako dovedu u pitanje kontrolu astme. Uzrast od 1516godina je naroito ranjiv, jer je tada od primarnog znaaja razdvajanje od roditelja i
identifikovanje pojedinca sa vrnjakom grupom. Prezirui mogunost da se, kao drugaiji od
vrnjaka, izdvajaju iz grupe, adolescenti mogu da poriu, kriju ili ignoriu svoje simptome astme
i potrebu za leenjem. Stoga je u ovom uzrastu uspostavljanje odnosa poverenja izmeu pacijenta
i lekara od kljunog znaaja.
Astma i alergijska kijavica
Ove bolesti se vrlo esto javljaju istovremeno i odlikuju visokom prevalencijom,
morbiditetom i velikim trokovima leenja. Imaju znaajan uticaj na kvalitet ivota povezan sa
zdravljem, radnu spospobnost, uspeh u koli, odsutvovanje sa posla ili iz kole. Oko 85%
obolelih od astme istovremeno ima i alergijsku kijavicu. Do 40% pacijenata sa alergijskom
kijavicom ima astmu ili e je dobiti.
Inflamacija ima kljunu ulogu u nastanku obe bolesti, kao i da ih povezuje. Verovatno je da
ova stanja predstavljaju manifestaciju inflamacijskog procesa u jedinstvenom disajnom putu,
odnono da nisu potpuno odvojene bolesti.
Prisustvo simptoma bolesti gornjih disajnih puteva negativno utie na tok astme, odnosno
da su pogoranja atme ee ukoliko postoje obe bolesti. Postojanje jedno oboljenja poveava
verovatnou da e se i druga bolest uskoro ispoljiti. Tako, dokazano je da je alergijska kijavica
faktor rizika za nastanak astme i kod dece i kod odraslih.
Kontrolisanje procesa inflamacije u mukozi gornjih disajnih puteva i simptoma kod
bolesnika sa astmom poboljava zdravstvene i ekonomske ishode ove bolesti. Stoga se bolji
rezultati leenja postiu ranijim zapoinjanjem leenja, odnosno kombinovanom strategijom
leenja i gornjih i donjih disajnih puteva.
Prevencija
Kod dece u ijim porodicama ima astme ili alergijskih bolesti, poetni razvoj astme se
moe prevenirati dugim dojenjem, izbegavanjem izloenosti duvanskom dimu (pasivnom
puenju) i supstancijama koje iritiraju disajne puteve, kao i razlitim alergenima (grinjama, kunoj
praini, alergenima u hrani, alergenima koji potiu od maaka ili drugih ivotinja, polena, itd).

Na Kongresu respiratorne medicine je posebna panja posveena primeni

standardizovanih upitnika za procenu kontrole astme, kao to su: Test kontrole astme (Asthma
control test - ACT), Upitnik o kontroli astme (Asthma control quesstionnaire - ACQ) i Upitnik
o proceni terapije astme (Asthma therapy assessment quesstionaire- ATAQ). Oni se sastoje od
niza pitanja koja se odnose na teinu astme, a procena odgovora omoguava pribavljanje
neophodnih informacija o bolesti i efikasnosti terapije.
ACT je upitnik koji se sastoji od 5 pitanja o: 1) ograniavanju izvoenja kunih poslova, 2)
intenzitetu tegoba (nedostatka daha, kalja, sviranja u grudima), 3) buenja u toku noi), 4)
upotrebi inhalacionih lekova za spas i 5) percepciji samog pacijenta o kontroli njegove bolesti
u toku protekle 4 nedelje.
Takoe, prodiskutovane su nove dijagnostike metode za dijagnostikovanje astme, kako
nealergijske, tako i profesijske astme. Merenje nivoa azot monksida u izdahnutom vazduhu ima
znaaja za procenu stepena inflamacije u disajnim putevima, odnosno za procenu efikasnosti
antiinflamacijske terapije. Prikazana je nova standardizacija testova za dijagnostikovanje astme
izazvane naporom (exercise induced asthma).
Posebnu panju je izazvalo izvaredno izlaganje Prof. Dr Ratka ukanovia (Academic Unit of
Infection, Inflammation and Immunity, Faculty of Medicine, University of Southampton,
Great Britain) o topolokoj mapi astmatiara. On je ekspert za opstruktibne bolesti plua i
rukovodilac meunarodne studije o razliitim karakteristikama bolesnika sa astmom. Cilj ovog
istraivanja je da se iznae personalizovani pristup svakom pacijentu.

Slika 1. Disajni put kod bolesnika sa astmom je suen zbog sluznih epovi, raznovrsnih
oteenja epitela, zadebljanja bazalne membrane, otoka sluznice, hipertrofija glatkih miia.

Slika 2. Merenje plune funkcije spirometrijom.

Slika 3. Mera vrnog ekspirijumskog protoka.

Slika 6. Leenje je u skladu sa teinom astme..

Slika 5. Aparat za inhalaciju ili nebulizator.

Slika 4. Razliiti ureaji za inhalaciju

aerosol i suvog praha.

Slika 6. Komora (spacer) za inhalaciju leka.