NEUROLOGIJA

ANAMNEZA
qui bene interogat, bene diagnoscit!
GENERALIJE
ime i prezime? starost? zanimanje? mesto boravka? brano stanje? broj dece?
da li je denjak/levoruk/ambidekster?
da li je ovo prva ili ponovljena hospitalizacija?
GLAVNE TEGOBE
pobrojati sve tegobe koje pacijent navodi (nekada pacijent nije u stanju da
odgovori na ovo pitanje (npr. kada mu je snien IQ! pa se tegobe navode na osnovu
sadanje bolesti
SADANJA BOLEST
kada se prva tegoba desila?
ta je prethodilo tegobama (in"ekcija! stres! dizanje tereta!...?
da li su tegobe nastale naglo ili postepeno?
kada se javila slede#a tegoba! i sve ostale?
da li se bolest do danas pogoravala / poboljavala / nije bilo promena?
da li tegobe osciliraju tokom dana (npr. u m$asteniji se pogoravaju od jutra?
ako se javlja bol% gde se javlja (npr. migrena eta! a bol od tumora je uvek u istom
delu glave? da li je tite#i! are#i? da li se iri?
da li ste se javili lekaru zbog tegobe?
da li ste uzimali lekove i da li &am je od njih bolje?
imate li smetnje sa s"inkterima (mokrenje! stolica?
da li imate problema sa potencijom (npr. mladi#i sa '( imaju?
da li ste gubili na teini?
da li ima neto to sam propustio da &as pitam?
LINA ANAMNEZA
I koje ste dete po redu u porodici i od koliko dece?
da li &am je majka priala jeste li na vreme progovorili i prohodali? nekad je
potrebno uzeti )*+*,-./.'/*01 2 majku deteta pitati slede#e% da li je to bila eljena
trudno#a? da li je dete rodjeno na vreme ili pre/posle termina? da li je rodjeno plavo pa
oivljavano? kada je dete poelo da die glavu! sedi! stoji! hoda! govori?
kada ste poli u kolu? kakav ste bili 3ak? ta ste zavrili od kole?
ta radite? koliko imate radnog staa? jeste li zadovoljni poslom?
jeste li sluili vojsku? da li ste je odsluili do kraja? u kom rodu?
kada ste imali prvu menstruaciju? da li su menstruacije bolne! uredne? koliko
spontanih abortusa ste imali? kada ste imli poslednju menstruaciju? kada ste poslednji put
bili na ginekolokom pregledu?
II imate li hipertenziju? koliko dugo? da li je leite i ime?
imate li e#ernu bolest? koliko dugo? da li je leite i ime?
imate li probleme sa srcem! plu#ima! bubrezima!...?
da li ste operisani? zbog ega? kada?
da li ste imali povrede glave! kime?
da li ste gubili svest?
da li ste kao dete imali "ebrilne konvulzije 2 "ras (znaaj u epilepsiji?
III da li puite? koliko dugo? koliko dnevno?
uzimate li alkohol? koliko dnevno? koliko esto se opijate?
da li uzimate drogu?
IV da li ste alergini na lekove ili hranu?
PORODINA ANAMNEZA
da li bra#a! sestre imaju sline ili neke druge bolesti? otac! majka! babe! dede!
tetke! strievi! ujaci! njihova deca?
da li neko od njih ima +45 ili druge zarazne bolesti! karcinom! duevne bolesti!
da li je neko izvrio homocid ili suicid! da li neko ima hipertenziju! e#ernu bolest! log!
sranu bolest?
da li su ivi roditelji? od ega su umrli i sa koliko godina?
SOCIOEPIDEMIOLOKI PODACI
kakvi su &ai uslovi ivota?
ivite li u ku#i ili u stanu?
imate li gradski vodovod i kanalizaciju?
imate li doma#e ivotinje?
NEUROLOKI PREGLED
(pored neurolokog vri se i somatski i psihijatrijski pregled

1. PREGLED GLAVE
veliina glave je bitna u dejoj neurologiji
oblik glave
kosmatost
izgled lica
perkutorna bolna osetljivost lobanje
palpacija tragusa! perkusija mastoida
palpacija &aleiovih taaka

2. PREGLED KRANIJALNIH IVACA
I kra!"a#! $!%a& ' N. OL(ACTORIUS
senzorni ivac; receptori su krai nastavci neurona gornjeg dela nosne sluznice i
okrueni su pomonim Bowmanovim lezdicama; dui nastavci u vidu 15-20 snopia sa
svake strane pod nazivom fila olfactoria kroz lamina crirosa ossis et!moidalis dolaze u
uluse olfactoriuse" koje me#usono odvaja cr$sta galli; dui nastavci sekundarni!
neurona mirisnog puta odlaze u centar za miris u predelu uncusa g$rusa !ippocampi u
temporalnom renju
6. kod pacijenta prvo trebati utvrditi prohodnost nosnica tako to dune kroz jednu
dok je druga zatvorena 2 /-(/I5* -4-(+,./- 7,-)-8/*
9. pacijent muri! prinosimo mu pod nos supstancu jasnog mirisa (benzin!
alkohol i pitamo ga da li ose#a i prepoznaje miris 2 7.5I:*/+ -4-(+,./- -(*;. I
7,*7-0/.:* 'I,I(*
poreme#aji mirisa%
< kvantitativni% )!*+,-!"a. a+,-!"a ' kod tumora "rontalnog renja razvija se
=oster<>ened$jev sindrom koji ukljuuje jednostranu anosmiju! atro"iju ipsilateralnog
optikusa i papilu stagnans kontralateralno
)!*/r+,-!"a 2 kod trudnica! histerinih osoba
< kvalitativni% *ar+,-!"a. kak+,-!"a 2 pacijent ose#a nepostoje#e mirise (miris
zapaljene gume! lea! treba sumnjati na temporalnu epilepsiju! tumore! izo"reniju
II kra!"a#! $!%a& ' N. OPTICUS
senzorni ivac; receptori su sme%teni u retini &pigmentne ; %tapii ma!om
periferno" i 'epii u fovea centralis; ipolarne ( i umetnute !orizontalne i amakrine;
ganglijske ( koje orazuju n( opticus); nastavci ganglijski! ( skupljaju se na mestu
nazvanom papila n( optici &macula caeca); odatle polazi n( opticus u duini od *-5 cm;
c!iasma predstavlja mesto ukr%tanja vlakana iz nazalni! polovina retine; od c!iasme
polazi tractus opticus do corpus geniculatum laterale; odavde deo vlakana odlazi u
primarni refleksni opti'ki centar u area pretectalis" tj( colliculus superior laminae
+uadrigeminae; preostala vlakna daju radiatio optica &,racioletov snop) koja se zavr%ava
u area striata okcipitalnog renja
6. otrina vida se precizno ispituje kod o"talmologa! a za grubo ispitivanje od
pacijenta se trai da broji prste svakim okom pojedinano na udaljenosti od ? m@ ako
pacijent ne vidi! pribliavamo se dok tano ne izbroji prste@ ako ima re"raktarnu anomaliju
pacijent treba da stavi naoare! kontaktna soiva 2 1,*8/. -A+,I/. &I8. /. -4.
->. 10/4*0 >-,*>5I:* /.-B.,I'. (7.5I:*/+ 4,-:I 7,(+* (.
18.C:*/-(+I -8 ? m (. -4. ->. 7-:*8I/.B/-
a-0#!+*!a 2 ote#enje vida
a-a1r+2a 2 potpuno slepilo
9. irina vidnog polja precizno se meri perimetrijom! a mi to inimo metodom
kon"rontacije@ pacijent sedi naspram ispitivaa i gleda u njegov koren nosa@ ispitiva uvodi
prst sa gornje! donje! nazalne i temporalne strane@ kada pacijent vidi prst! treba da kae
DsadE@ normalno je irina temporalnog vidnog polja FG < 6GGH! donjeg IGH! gornjeg ?GH! a
nazalnog oko JGH < AI,I/. &I8/-K 7-C:. I(7I+./. '*+-8-'
>-/=,-/+.5I:* 1,*8/. :* /. -4. ->.
presecanje desnog n. opticusa daje ,#/*!#+ desnog oka@ delimino ote#enje n.
opticusa! daje ,#a0+%!3+,4@ proces na sredini chiasme (tumor hipo"ize daje 0!4/-*+ra#1
)/4/r+!-1 )/-!a+*,!"1@ ote#enje vlakana iz temporalne polovine retine na levoj
strani! daje nazalnu hemianopsiju levog oka@ ote#enje temporalnih vlakana oba oka dovodi
do 0!a2a#/ )/4/r+!-/ )/-!a+*,!"/@ pritisak na chiasmu odozgo dovodi do 3+"/
)+r!2+4a#/ 5a#4!413!a#/6 )/-!a+*,!"/! a pritisak odozdo do 7+r"/ )+r!2+4a#/
5a#4!413!a#/6 )/-!a+*,!"/@ presecanje jednog tr. opticusa daje k+4ra#a4/ra#1
)+-+!-1 )/-!a+*,!"1@ ote#enje radiatio optica daje obino k+4ra#a4/ra#1
)+-+!-1 k%a3ra4 a+*,!"1@ ote#enja areae striatae dovode do optike nepanje!
agnozije ili kompletnog duevnog slepila (k+r4!ka#a a-a1r+2a to se moe desiti u
in"arktu oba renja pri zaepljenju a. cerebri posterior! uz to se moe javiti .ntonov
sindrom (pacijentu se ini da vidi
L. ono dno se ne ispituje rutinski@ normalno se vidi rumenkasta! jasno ograniena
papila n. optici@ temporalno bledilo papilae javlja se u multiploj sklerozi@ porcelansko bela
atro"isala papila sre#e se u dugotrajnom pove#anju intrakranijalnog pritiska ili pri trovanju@
razlivena i ispupena papila (oedema papilae javlja se na poetku pove#anja
intrakranijalnog pritiska i ispupenost se meri dioptrijama@ u aterosklerozi mogu biti
pozitivni Kun i Kist@ od mitohondrijalnih miopatija moe se javiti retinitis pigmentosa
III. IV ! VI kra!"a#! $!%a& ' BULBOMOTORI
N. OCULOMOTORIUS
motorni i vegetativni ivac; jedra su sme%tena u mesencep!alonu" glavna je
lateralna grupa od koje idu vlakna za inervaciju mi%ia o'ne jau'ice; vlakna proijaju n(
ruer" izlaze na unutra%njoj ivici crura cereri na mestu grananja a( asilaris" prolaze kroz
zid sinusa cavernosusa i kroz fissuru oritalis superior ulaze u o'nu duplju granajui se u
dve grane; gornja grana inervi%e m( rectus sup( &navi%e upolje) i m( levator palperae
superioris" a donja m( rectus med( &unutra)" m( rectus inf(&nanie upolje) i m( oli+uus inf(
&navi%e unutra); u mesencep!alonu sme%teno je i ps$ -estp!al-.dingerovo jedro
odgovorno za reakciju zenice na svetlost; parna mezencefali'na /erliina jedra odgovorna
su za konvergenciju ulusa
N. TROCHLEARIS
jedro je sme%teno u mesencepa!alonu; jedini od kranijalni! ivaca ima vlakna
koja se ukr%taju i jedini izlazi na zadnjoj strani modanog stala" ispod colliculusa
inferiora; prolazi kroz spolja%nji zid sinusa cavernosusa; kroz fissura oritalis sup( ulazi u
o'nu duplju i inervi%e m( oli+uus sup( &nanie unutra); ako je ovaj nerv o%teen" osoa se
ali da vidi duple slike kad silazi niz stepenice; ima najdui put kroz loanjsku duplju
N. ABDUCENS
jedro je sme%teno u ponsu iznad nc( nervi facialis; izlazi u predelu fossae
postpontinae" dospeva u pontocereelarni ugao" pa u %upljinu sinusa cavernosusa spolja
od a( carotis internae; kroz fissura oritalis superior dospeva u o'nu duplju i inervi%e m(
rectus lat( &upolje); ima dug put kroz loanjsku duplju
(LM &fasciculus longitudinalis medialis) me#usono povezuje jedra ulomotora
KORTIKALNI CENTAR ZA HORIZONTALNI POGLED sme%ten je area 0"
u zadnjem delu druge i tree frontalne vijuge; ako se nadrai ova regija" ulusi skreu na
suprotnu stranu od strane draenja; pri razaranju ove regije &npr( infarkt)" ulusi skreu
ka strani lezije 1 2pacijent gleda u svoje ari%te3; postoji i PONTINI CENTAR ZA
HORIZONTALNI POGLED
CENTAR ZA VERTIKALNI POGLED sme%ten je u predelu laminae
+uadrigeminae; u !$drocep!alusu dece javlja se 2fenomen zalazeeg sunca3 1 ulusi su
usmereni nadole
CENTAR ZA RE(LEKSNO PRA8ENJE POGLEDOM sme%ten je u
okcipitalnom renju u area 10 i 14
6. posmatramo rimae oculi 2 ,I'.* -51CI :*8/.>*! (I'*+,IB/*
pacijent moe imati *4+21 ili ,/-!*4+21 (delimino sputen kapak to se moe
javiti ako su ledirani okulomotori! odnosno s$m centar u vratnom delu kime 4udge@ kako
4udgeov centar inervie m. tarsalis sup! m. orbitalis i m. dillatator pupillae! to se u leziji
ovog centra ( naje#e kad pacijent ima pancoast tumor javlja K#+3'B/rar'H+r/r+%
,!3r+-! koji ukljuuje semiptozu! eno"talmus i miozu@
(test ukrtene potencijacije 2 diemo jedan kapak pacijentu! a drugi kapak se sputa! jer se
tako gubi voljna kontrola@ ovo je gotovo patognomonino za m$asteniu gravis
9. 41C41(I '*8I-7-/I,./I
L. ispitujemo pokretljivost bulbusa u svim pravcima (Dbritanska zastavaE@ (kada
pacijent gleda dole! potrebno je podi#i kapke@ posmatramo da li ima nistagmusa i pitamo
pacijenta da li vidi duple slike 2 41C41(I 7->,*+/I 1 (&I' 7,.&5I'.! /*'.
8I7C-7I:. /I /I(+.K'1(.
strabizam bez prisustva duplih slika javlja se kao uro3eni (k+k+-!4a4!
,4ra0!2a- u kom je pokretljivost bulbusa normalna! ili kada je jedno oko slabovido (kada
zatvorimo zdravo oko! slabovido dobro "iksira@ k+%/r7/4! ,4ra0!2a- podrazumeva da
se osovine pogleda seku! duple slike se neukrtene i slab je spoljanji pokreta oka
(zatvaranjem levog oka gubi se leva slika@ 3!%/r7/4! ,4ra0!2a- podrazumeva da se
osovine pogleda razilaze! duple slike su 1krtene i slab je 1nutranji pokreta oka
(zatvaranjem desnog oka! gubi se leva slika@ 3/+r,1- %/r7/, je tip strabizma u kom su
bulbusi usmereni nanie! a ,1r,1- %/r7/, usmereni navie! dok u ,k/9 3/%!a4!+ postoji
devijacija osovina 2 jedan bulbus usmeren navie! drugi nanie
!,4a7-1, prema pravcu delimo na horizontalni! vertikalni! rotatorni i meoviti!
prema brzini na brz! srednje brz i spor! a prema veliini amplituda sitan! srednji! veliki
(grub@ normalno se javlja +*4+k!/4,k! !,4a7-1, kada se kre#emo i posmatramo
predmete koji miruju@ kod osoba koje misle da su slepe! a zapravo nisu (deca! histerine
osobe! prisustvo optokinetskog nistagmusa iskljuuje amaurozu@ *a4+#+:k! !,4a7-1,
javlja se u leziji n. vestibularisa! labirinta! malog mozga! kraniocervikalnog prelaza
kimene modine@ */31#ar! !,4a7-1, prisutan je kod izrazite miopije (preko <6G!
podse#a na kretanje klatna i postoji i u miru
M. 0*/I5* /-,'.C/* &*CIBI/* (L<Jmm! 7,.&IC/I) I&I5.!
I0->-,IB/*
J. pacijentu kre#u#i iza uha uvodimo lampicu u vidno polje 2 0*/I5*
,*.K1:1 /. 8I,*>+/- -(&*+C:*/:* 7,-'7+/- I I08.A/-
?. postavimo ruku na koren nosa ispitanika! jedno oko osvetlimo lampicom! a
posmatramo reakciju drugog oka 2 >-/(*/01.C/. ,*.>5I:. 7,-'7+/. I
I08.A/.
I. traimo od pacijenta da gleda u daljinu! pa onda u na prst udaljen otprilike 6m@
prst potom privlaimo korenu nosa pacijenta 2 >-&*,K*/5I:. 41C41(. -B1&./.@
,*.>5I:. 0*/I5* /. .>-'-8.5I:1 1,*8/. (za proces akomodacije odgovoran
je centar u kori i to je voljna radnja! dok je za konvergenciju odgovoran centar u 7erliinim
jedrima u mesencephalonu
ps$ vlakna smetena su na peri"eriji n. oculomotoriusa i ona prva bivaju ote#ena@
H14&!,++%a 2/!&a! iroka zenica koja ne reaguje na svetlost! javlja se u subduralnom i
epiduralnom hematomu kada pove#an intrakranijalni pritisak utie da temporalni reanj
pritiska n. oculomotorius! radi se o urgentnom stanju@ Ar7;##<R+0/r4,++%a 2/!&a ne
reaguje ili slabo reaguje na direktno osvetljenje ! reakcija na akomodaciju je ouvana! vi3a
se u luesu! re3e u diabetes mellitusu! encephalitisu@ A3!/"/%a 2/!&a je benigno stanje!
pupillotonia! radi se o proirenoj zenici koja se usporeno suava i usporeno iri! obino je
stanje udrueno sa ugaenim mii#nim re"leksima i esto je kod ena u petoj deceniji
lezija stabla bulbomotora daje +=4a#-+*ar/21 (ogranienu pokretljivost bulbusa
ili +=4a#-+*#/7!"1 (potpunu nepokretnost bulbusa@ moe biti eNterna i !4/ra! kada je
ote#en i n. oculomotorius pa je ote#ena i reakcija zenice na svetlost
lezija u jedrima u modanom stablu daje a#4/r! ,!3r+- koji podrazumeva ispad
"unkcije kranijalnog ivca na strani lezije i kontralateralnu hemiparezu ili hemiplegiju@ npr.
ote#eno jedro n. oculomotoriusa daje Oeberov sindrom
ote#enje =C' naziva se !4/r1k#/ara +=4a#-+*#/7!"a@ e#a je gornja
(prednja od zadnje (donje intern. o"talmoplegije i karakterie se monookularnim
nistagmusom abdukovanog oka i nepotpunom addukcijom addukovanog oka
V kra!"a#! $!%a& ' N. TRIGEMINUS
me%oviti ivac; motorno i glavno senzitivno jedro &dodir) sme%teni su u ponsu
&vlakna se pridruuju lemniscusu medialisu)" mezencefali'no u donjem delu srednjeg
mozga" spinalno jedro ide od glavnog senzitivnog do 52" a uz njega paralelno ide tr(
spinalis n( trigemini &ol i temperatura); senzitivni i mali motorni koren ivca dospevaju u
pontocereelarni ugao; ganglion semilunare ,asseri nalazi se na vr!u piramide i odatle
polaze tri grane; senzitivni n. ophtalmicus V1 ulazi u spoljni zid sinusa cavernosusa pa
kroz fissura oritalis sup( u o'nu duplju; pridodat mu je ganglion ciliare &m( ciliaris" mm(
sp!incter et dillatator pupilae); inervi%e kou gornjeg dela lica" deo nosne sluzokoe i
delove tvrdi! modanica; senzitivni n. maxillaris V2 dospeva u o'ni zid kavernoznog
sinusa" kroz foramen rotundum ulazi u fossa pter$gopalatina pa kroz fissura
pter$goma6ilaris u infratemporalnu jamu odakle kao n( infraoritalis dolazi kroz fissura
oritalis inf( u oko; pridodat mu je ganglion pter$gopalatinum &suzne" nosne i nep'ane
lezde); inervi%e kou srednjeg dela lica" delove nosne sluzokoe" nepce" zue i desni
gornje vilice i deo tvrdi! modanica; me%oviti n. mandibularis V3 kroz foramen ovale
dospeva u infratemporalnu jamu gde daje zavr%ne grane; pridodatmu je ganglion oticum
&parotidna lezda) i ganglion sumandiulare &podvili'na i podjezi'na lezda) inervi%e sva
'etiri mastikatorna mi%ia i iz nji! izvedene mi%ie" donji deo lica" slepoo'ni predeo i
spolja%nji u%ni kanal" te prednje dve treine jezika" donje zue i desni i deo tvrdi!
modanica
6. ispitujemo senzibilitet lica u predelu tri grane n. trigeminusa! a potom grub
dodir (tupom i otrom stranom igle i temperaturu u vidu koncentrinih krunica oko nosa i
usana 2 4*0 7,-'*/. (*/0I4ICI+*+. CI5.
u siringomijeliji (siringobulbiji javlja se ispad senzibiliteta u obliku koncentrinih
krunica! tj. lukovice 2 S>#3/r+%! *r,4/+%!
9. ispitujemo tro"iku mastikatornih mii#a tao to ih palpiramo dok pacijent jako
stee zube (za m. masseter i m. temporalis! odnosno pomera donju vilicu levo<desno (za
mm. pter$goidei 2 +,-=I>. '.(+I>.+-,/I) 'IAI;. -B1&./.
L. re"leks massetera (mandibularni re"leks ispituje se tako to pacijent blago
otvori usta a ispitiva preko svog prsta udari eki#em u predelu ispod donje usne! normalni
odgovor je slaba kontrakcija m. massetera 2 ,*=C*>( '.((*+*,. /-,'.C./
est je pojaan odgovor u ote#enjima kortikobulbarnog puta@ klonus se javlja kod
demencije i "rontalne simptomatologije
M. zigomatini re"leks
J. re"leks retrakcije glave 2 udarac eki#em po gornjoj usni dovodi do trzaja glave
i vrata put nazad kod obolelih od .C(
?. kornealni i konjuktivalni re"leks se ispituju tako to dodirnemo zailjenom
vatom konjuktivu! odnosno korneu pacijenta@ normalan odgovor je treptanje oba oka 2
-B1&./ >-/:1>+I&.C/I I >-,/*.C/I ,*=C*>(
snien ili ugaen konjuktivalni re"leks na oba oka nije ozbiljan neuroloki znak!
jer se javlja kod osoba sa hroninim konjuktivitisom@ snien ili ugaen kornealni re"leks na
jednom oku moe biti prvi znak tumora pontocerebelarnog ugla! dok ispad na oba oka
ukazuje na duboku komu
VII kra!"a#! $!%a& ' N. (ACIALIS
me%oviti ivac; motorno jedro sme%teno je u ponsu lizu jedra n( aducensa;
tako#e ima ps$ nc( salivatorius sup" nc( gustatorius koje doija informacije o ukusu i nc(
spinalis n( trigemini koje mu pripada malim delom; n( facialis i n. intermedius Wrisbergi
&senzitivni) izlaze kroz fossa postpontina" dospevaju u pontocereelarni ugao" ulaze u
meatus acusticus internus" pa u canalis n( facialis gde je sme%ten ganglion geniculi;
odavde ivci idu u vidu jednog stala koje izlazi kroz foramen st$lomastoideum u parotidnu
lou; inervi%e mi%ie lica" ps$i'ki inervi%e suzne" nosne" nep'ane" podvili'ne i podjezi'ne
pljuva'ne lezde" gustativno inervi%e prednje dve treine jezika" a senzitivno unu duplju;
kortikoularni put daje ilateralnu inervaciju jedara kranijlani! ivaca" osim jedara n(
facialisa za mi%ie donjeg dela lica &m( oricularis oris i plat$sma)" za jedra n(
!$poglosssusa &re#e i n( accessoriusa) gde je inervacija kontralateralna
&/4ra#a *ara#!2a =a&!a#!,a podrazumeva ote#enje korteksa ili kortikobulbarnog
puta pri emu se uoava da je kontralateralni ugao usana sputen! a nazolabijalna brazda
pli#a@ */r!=/r! =a&!a#!, 5B/##+%a *ara#!2a6 oznaava ote#enje jedra n. "acialisa ili stabla
ivca pri emu cela istostrana polovina lica ima slabosti miminih mii#a
6. ispitujemo snagu miminih mii#a 2 za "rontalne mii#e od pacijenta traimo da
nabere elo pri emu mi pokuavamo da mu oborimo obrve nadole@ za ispitivanje m.
orbicularis oculi od pacijenta traimo da jako zamuri dok mi pokuavamo da mu otvorimo
kapke@ za ispitivanje m. orbicularis oris traimo da pacijent pokae zube! posmatramo da li
je poloaj usana simetrian@ zatim ispitujemo snagu mii#a obraza trae#i od pacijenta da
naduva obraze! dok mi pokuavamo da ih izduvamo pokretom prsta@ za ispitivanje
plat$smae od pacijenta traimo da ih zategne 2 (/.K. 'I'IB/* '1(>1C.+1,*
1,*8/.
9. re"leks m. orbicularis oculi izvodi se tako to se eki#em udari po naboranoj
koi spoljanjeg ugla oka a odgovor je treptaj
L. glabelarni re"leks se izvodi udarcem eki#a po glabeli pri emu je odgovor lak
simetrian treptaj
M. re"leks m. orbicularis oris podrazumeva pu#enje po udarcu u predelu iznad
gornje usne@ normalno je odsutan! osim kod beba gde je "izioloki@ nalaz ovog re"leksa kod
odraslih jeste jedan od 3/2!)!0!&!+!) 2ak+%a
J. pitamo pacijenta da li ose#a slatko! kiselo! slano
?. pitamo pacijenta da li mu dobro lue suzne i pljuvane lezde
VIII kra!"a#! $!%a& ' N.VESTIBULOCOCHLEARIS
N. ACUSTICUS
senzorni ivac; receptori su u 7ortijevom organu u puu unutra%njeg u!a koji
vestiularna i azilarna memrana deli na scala vestiuli" scala media i scala t$mpani; na
azilarnoj memrani sme%tene su prizmati'ne ( za zvu'ne viracije oko koji! su distalni
nastavci ( spiralnog gangliona; proksimalni nastavci isti! ( grade n( acusticus koji se
spaja sa n( vestiularisom i kroz meautus acusticus internus ulazi u pontocereelarni
ugao; potom se odvaja od n( vestiularisa i ide u jedra izme#u ponsa i medulae
olongatae; odatle vlakna u vidu lemniscusa lateralisa idu do colliculusa inf( pa do
corpora geniculata medialia; odatle polazi radiatio acustica i zavr%ava se u kortikalnom
centru u 8esc!lovoj vijuzi insulae temporalnog renja
6. sluh precizno ispitujemo a13!+-/4r!"+-@ manje precizno ispitivanje
podrazumeva da ispitiva sa I m ponavlja +4+4!*+%/ (jednoslone rei kao npr. dak! roj!
poj! raj dok je ispitaniku zatvoreno jedno pa drugo uho@ najgrublje! a3 &+&)a-
ispitivanje primenjuje se u neurologiji i podrazumeva pribliavanje zvune viljuke jednom
pa drugom uhu ispitanika! a potom se poredi da li pacijent sa iste udaljenosti uje na oba
uva
9. ,ineov test se izvodi postavljanjem zvune viljuke na mastoidni nastavak pa
ispred uva@ normalno je vazduna provodljivost dua 2 ,I/* :* 7-0I+I&./
,ine je negativan u sluaju k+31k4!%/ a7#1%+,4!
L. (chPabachovim testom poredi se kotana provodljivost ispitanika i ispitivaa@
kada pacijent prestane da ose#a vibracije prislanjamo viljuku na svoj mastoidni nastavak i
normalno ne ujemo vibracije 2 A&.4.) :* /-,'.C./
ako mi ujemo vibracije posle pacijenta! radi se o */r&/*4!%+" a7#1%+,4!! a
Avabah je skra#en
M. Oeberov test 2 pacijentu prislanjamo zvunu viljuku na teme i on normalno
ose#a zvuk podjednako na oba uva 2 &*4*, /* C.+*,.CI01:*
ako &eber lateralizuje na bolesno uvo! tj. uvo gde je slabija vazduna
provodljivost! radi se o k+31k4!%+" a7#1%+,4!
ako &eber lateralizuje na zdravo uvo! tj. uvo gde je bolja kotana provodljivost!
radi se o */r&/*4!%+" a7#1%+,4!
N. VESTIBULARIS
senzorni ivac; receptori su u neuroepitelijalnim ( utriculusa" saculusa i
semicirkularni! kanalia" nervni nastavci poloeni su u kupulu i pomeranjem kupule se
drae; nervu je pridodat 9carpeov ganglion; proksimalni nastavci ( ovog gangliona grade
n( vestiularis koji se spaja sa n( acusticusom pa kroz meatus acusticus internus dospeva u
pontocereelarni ugao i zavr%ava se u jedrima na prelazu izme#u ponsa i medulae
olongatae &:valeovo" ;olerovo" <ajtersovo" Be!terevljevo); odatle vlakna idu na tri
strane= preko fasciculusa longitudinalisa medialisa" tractusa vestiulospinalisa &do
cervikalne ki'mene modine) i tractusa vestiulocereelarisa" osnovni poremeaji ovoga
ivca su vertigo i nistagmus
6. ,ombergov test 2 pacijent skupi noge! isprui ruke! stavi glavu na jedno rame!
pa zamuri! normalno uspeva da odri ravnoteu
ako pacijent pada sa otvorenim oima kao kip! radi se o leziji VIII kra!"a#+7
$!%&a@ ako pacijent pada sa otvorenim oima kao slomljen! radi se o leziji &/r/0/##1-a@
ako pacijent odrava ravnoteu sa otvorenim oima! a klati se kad ih zatvori! radi se o
ote#enju 2a3"!) ,+*+%a k!?-// -+$3!/
9. test mimo pokazivanja ispruenih ruku 2 izvodi se kada pacijent ne moe da
ustane@ pacijent i lekar usmere kaiprste jedan prema drugom@ potom pacijent zamuri@ kod
bolesnog prsti skre#u na stranu lezije
L. test kompasnog hoda (4abinski<&ajlov test 2 pacijent zatvori oi! napravi L<M
koraka napred! pa nazad i to ponovi nekoliko puta@ ote#enje jednog n. &III dovodi do toga
da pacijent put napred skre#e u bolesnu stranu! a put nazad u zdravu
I@ ! @ kra!"a#! $!%a& ' N. GLOSSOPHARANGEUS /4 N. VAGUS
me%oviti ivci 1 motorna" autonomna i somatosenzorna funkcija; jedra su
sme%tena u produenoj modini; motorno jedro nc. ambiguus veim srednjim delom
pripada n( >" rostralnim delom n( ?>" a kaudalnim n( >?; vlakna iz ovog jedra slue za
inervaciju mi%ia mekog nepca" drela i grkljana; autonomno jedro n( ?> nc. salivatorius
inferior daje vlakna za ganglion oticum te za inervaciju parotidne lezde i sluznice drela;
ps$ jedro n( > nc. originis dorsalis n. vagi daje vlakna za inervaciju tra!eje" ron!ija" srca
i digestivnog trakta; somatosenzitivno jedro n( ?> i n( > nc. terminalis accessorius &nc(
spinalis n( trigemini) doija senzacije za dodir" ol i temperaturuiz mekog nepca" drela"
tonzila" korena jezika" .usta!ijeve tue" mastoidni! nastavaka" modanica zadnje
loanjske jame" spolja%njeg u%nog kanala; nc. tractus solitarii zajedni'ko za @??" ?> i >
ivac jeste viscerosenzitivno jedro; njegov rostralni deo je nc. gustatorius koje doija
senzacije ukusa iz korena jezika" drela" epiglotisa; n( glossop!ar$ngeus izlazi kroz sulcus
posterolateralis medulae olongatae i napu%ta loanju kroz foramen jugulare; n( vagus
izlazi neposredno ispod n( ?> i izlazi kroz foramen jugulare
6. ispitivanje motornih "unkcija zapoinjemo posmatranjem simetrinosti
nepanih lukova 2 /*7B./I C1>-&I /-,'.C/- 7-(+.&C:*/I! 1&1C.
'*8I-7-/I,./.
9. traimo od pacijenta da "onira (izgovara DaaaE pri emu se podiu nepani
lukovi 2 7->,*+C:I&-(+ '*>-K /*75. 7,I =-/.5I:I 1,*8/.! (I'*+,IB/.!
4*0 8*&I,./:. 1&1C*
L. palatinalni re"leks ispitujemo tako to patulom dirnemo jedno pa drugo meko
nepce pri emu se ono die otprilike kao pri "onaciji (mada re"leks moe biti i snien!
ugaen! pojaan 2 /-,'.C./ 7.C.+I/.C/I ,*=C*>(
M. "aringealni re"leks 2 patulom dodirnemo zadnji zid drela i kod pacijenta
izazovemo nagon na povra#anje (i ovaj re"leks moe biti snien! ugaen! pojaan 2
/-,'.C./ =.,I/K*.C/I ,*=C*>(
01#0ara *ar/2a (paraliza jeste peri"erna lezija koja nastaje du stabla ivca ili u
meduli oblongati 2 pri "onaciji se nepce slabije podie! a re"leksi su snieni do ugaeni@
*,/13+01#0ara *ar/2a (paraliza jeste centralna lezija nastala ote#enjem
kortikobulbarnog puta ili korteksa 2 redukovana pokretljivost pri "onaciji! re"leksi pojaani
ako se javi postepena i jednostrana pareza mekog nepca slika izgleda ovako 2
uvula devira na zdravu stranu! zdravo nepce se normalno podie! na ote#enoj strani su
re"leksi snieni do ugaeni! nema smetnji pri govoru i gutanju@ nagli nastanak jednostrane
pareze daje dis"oniju sa rinolalijom i dis"agiju@ obostrana slabost mekog nepca (voda se
vra#a na nos javlja se u m$astenia gravis
J. pitamo pacijenta da li ose#a gorko
@I kra!"a#! $!%a& ' N. ACCESSORIUS
'isto motorni ivac; inervi%e m( sternocleidomastoideus i m( trapezius; ima dve
grane= r( internus &kranijalni deo)" polazi iz donjeg dela nc( amiguusa u meduli olongati"
i r( e6ternus &spinalni deo)" polazi iz prednji! rogova prvi! %est segmenata cervikalne
ki'mene modine" ulazi u loanju kroz foramen magnum" spaja se sa kranijalnim delom i
daje n( >?; n( >? napu%ta loanju kroz foramen jugulare" kranijalna vlakna se odvajaju i
priklju'uju n( vagusu" dok spinalna daju grane za m( sternocleidomastoideus i m( trapezius
6. ispitivanje tro"ike m. sternocleidomastoideusu vri se tao to pacijent savije
glavu da bradom dodirne rame a ispitiva palpira mii#@ ponekad je mii# hipotro"ian
toliko da izgleda kao jedna vrpca
procena snage 2 od pacijenta traimo da se odupre dok mi palpiraju#i mii#
pokuavamo da vratimo glavu
oba mii#a "unkcioniu kao ante"leksori vrata i glave pa im se snaga ispituje tako
to ispitiva postavi ruku na elo ili bradu pacijenta suprotstavljaju#i se pacijentu koji
savija vrat put napred
/-,'.C/. +,-=I>. I (/.K. '. (+*,/-5C*I8-'.(+-I8*1(.
9. hipotro"ija m. trapeziusa teko se uoava jer je to tanak mii#@ izraena
hipotro"ija dovodi do podizanja scapula i pojave scapulae alatae! a napred su uoljivi
kotani trouglovi! tzv. bon$ trapezius (npr. u "acio<skapulo<humeralnoj mii#noj distro"iji
kako m. trapezius podie ramena uvis i ruke iznad horizontale! snaga se ispituje
tako to od pacijenta traimo da slegne ramenima i da digne ruke iznad horizontale@ potom
pacijentu postavimo ruke na ramena i opiremo se dok on pokuava da ih digne
m. trapezius i jo neki mii#i vre retro"leksiju glave i vrata pa se snaga oba
mii#a ispituje tako to se lekar suprotstavlja retro"leksiji glave pacijenta
/-,'.C/. +,-=I>. I (/.K. '. +,.7*0I1(.
ovi mii#i mogu biti ote#eni i bez ote#enja n. accessoriusa! npr. u tumoru
jugularne regije javlja se jednostrano ote#enje mii#a@ u centralnoj leziji nema velikih
promena! jer je kortikalna inervacija jedara naje#e obostrana@ u bolestima poput mii#nih
distro"ija ne postoji ote#enje nerva! ve# samo mii#a@ u m$asteniji gravis! poliom$ositisu!
dermatom$ositisu ouvana je tro"ika! ali ne i snaga mii#a
@II kra!"a#! $!%a& ' N. HAPOGLOSSUS
'isto motorni ivac; inervi%e mi%ie jezika &m( genioglossus" m( !$oglossus" m(
c!ondroglossus" m( st$loglossus; m( longitudinalis sup" m( longitudinalis inf" m(
transversus liguae" m( verticalis linguae); jedro je sme%teno u meduli olongati ispod poda
?@ modane komore; izlazi kroz sulcus anteolateralis" iz loanje izlazi kroz foramen n(
!$poglossusa" spu%ta se do donjeg ugla mandiule i ulazi u mi%ie jezika; kortikalna
inervacija je ilateralna" osim za m( genioglossus &oprua jezik)" koji je inervisan iz
kontralateralne !emisfere
6. pomo#u lampice posmatramo jezik dok mirno lei u usnoj duplji@ obra#amo
panju na tro"iku i "ascikulacije (jezik u .C( opisuje se kao vre#a puna crva 2 /*'.
)I7-+,-=I:*! /I &I8C:I&I) =.(5I>1C.5I:. :*0I>.
9. traimo od pacijenta da isplazi jezik i posmatramo da li je jezik u srednjoj liniji
pri protruziji 2 7,I 7,-+,10I:I :*0I> /* 8*&I,.
L. snagu jezika ispitujemo tako to od pacijenta traimo da preko jednog pa
drugog obraza jezikom gura na prst 2 (/.K. 'IAI;. :*0I>. -B1&./.
u &/4ra#+" #/2!"! javlja se devijacija na kontralateralnu stranu pri opruanju
jezika! a tro"ika nije ote#ena@ u */r!=/r+" #/2!"! javljaju se ipsilateralna hipotro"ija jezika
i "ascikulacije! a jezik pri protruziji devira na stranu lezije@ lezija nc. nervi h$poglossi i
kontralateralna hemipareza ine alterni sindrom! u ovom sluaju :acksonov s$
B. PREGLED VRATA
6. posmatramo da li je vrat normalne veli'ine@ kratak vrat javlja se u K#!**/#<
(a!#+%+- ,!3r+-1 kod kog dolazi do srastanja prljenova vratne kime to je esto
udrueno sa siringomijelijom i posledinom nemogu#no#u ose#aja toplog i hladnog@ tanak
labudov vrat javlja se u distro"inoj miotoniji! a inklinacija glave na jednu stranu kod
tortikolisa
9. na vratu se mogu javljati nevoljni pokreti u vidu tremora ili u vidu uvrtanja
(distonini tortikolis
L. ispitivanje aktivne pokretljivosti vrata vrimo tako to od pacijenta traimo da
bradom dodirne grudnu kost! da pomeri glavu unazad i da dodirne bradom jedno pa drugo
rame
M. u sluaju kada vrat nije aktivno pokretan! ispitujemo pasivnu pokretljivost (ona
je npr. smanjena u 4ehterevljevoj bolesti kod koje postoje kratki ligamenti vrata
J. tonus mii#a vrata se ispituje tako to jednu ruku postavimo na vrat a drugu na
teme bolesnika pa pomeramo vrat napred i nazad posmatraju#i da li ima otpora@ nekad se
moe uoiti )!*+4+!"a@ nekad je tonus povien! i to je uvek ispad po ekstrapiramidalnom
tipu (u centralnoj leziji! tj. kada je ote#en piramidalni put! tonus vrata je uvek normalan 2
6. ispad u vidu r!7+ra u kom je tonus plastino povien! a vrat se savija kao olovna cev ili
ipka@ 9. ispad u vidu N/7r++%+7 =/+-/a ("enomena zupastog toka odlikuje se time
da vrat pri ante"leksiji! odnosno retro"leksiji ide kao preko zubaca to se sre#e npr. u 'b.
7arkinsoni
C. PREGLED EKSTREMITETA
6. posmatramo trofiku mii#a
9. gledamo da li ima fascikulacija@ ako ih nema! pokuavamo da ih isprovociramo
na perkusiju
L. ispitujemo aktivnu pokretljivost u zglobovima ruku% u ramenu 2 traimo od
pacijenta da podigne ruke put napred! iznad glave! unazad! da izvri abdukciju@ u laktu 2 da
izvri "leksiju i ekstenziju@ u zglobu ruja 2 da izvri "leksiju i ekstenziju@ u prstima 2 da
izvri abdukciju! addukciju! stisak ake! opoziciju palca sa svim prstima
u zglobovima nogu% u kuku 2 ako
pacijent lei! traimo da podigne nogu do FGH! a ako stoji da pomera nogu put nazad! te da
izvri abdukciju i addukciju@ u kolenu 2 da izvri "leksiju i ekstenziju@ u skonom zglobu 2
da izvri dorzalnu i plantarnu "leksiju stopala
.>+I&/. 7->,*+C:I&-(+ 1,*8/.
ako je pokretljivost ograniena napiemo na koliko stepeni! a onda ispitamo
pasivnu
M. pasivnu pokretljivost ispitujemo samo ako aktivna nije uredna@ ako je
ograniena! radi se o k+4rak41r!
J. mi%ini tonus ispitujemo pokretanjem ekstremiteta u laktu! ruju i kolenu
/-,'.C./ 'IAI;/I +-/1(
)!*+4+!"a se javlja kod lezije cerebelluma i peri"ernih lezija 2 ote#enje prednjih
rogova! korena nerva! nerva! mii#a@ *+%!:/ 4+1, moe biti po ekstrapiramidalnom tipu!
i to u vidu rigora ili /egroovog "enomena! odnosno plastino povien tonus u vidu
peroreza (otpor koji slabi pri otvaranju i zatvaranju! a javlja se kod centralnih lezija 2
ote#enje 4etzovih #! kortikobulbarnog! kortikospinalnog (piramidalnog puta
?. snagu mi%ia ocenjujemo prema slede#oj skali%
G 2 nema kontrakcije
6 2 kontrakcija bez pokreta
9 2 pun pokret u smeru gravitacije
L 2 pun pokret i u smeru protiv gravitacije
M 2 pokret nasuprot sili ispitivaca
J 2 puna snaga
snagu m. deltoideusa ispitujemo opiru#i se pacijentu koji pokuava da digne ruke
savijene u laktu@ snagu m. pectoralis maiora ispitujemo na suprotan nain@ m. biceps
brachii testiramo tako to se opiremo "leksiji u laktu@ m. triceps brachii tako to
spreavamo ekstenziju u laktu@ snagu distalne muskulature ispitujemo tako to traimo da
pacijent prstima stegne naa dva prsta@ razlika snage desne i leve ruke moe se ispitati tako
to pacijent abdukuje prste a ispitanik pokuava da ih addukuje@ izvodimo probu tonjenja
(Oartemberg i u sluaju centralne lezije javlja se pronacija ili semipronacija na paretinoj
strani
'ingacinijeva proba slui za ispitivanje snage mii#a nogu i izvodi se tako to su
noge pacijenta savijene u kolenima i kukovima i posle odre3enog vremena paretina noga
se sputa@ 4areova proba je vrlo slina! ali pogodnija za ene kada nose suknju! a izvodi se
tako to pacijent lei na trbuhu i digne potkolenice! na paretinoj strani potkolenica
propada
I. refleksi
ispitujemo re"leks m. brachioradialisa (5J<?! n. radialis 2 pacijent dri aku jednu
u drugoj! ugao u zglobu lakta je FGH! a u ruju MJH! udaramo eki#em direktno po tetivi@
re"leks m. biceps brachii (5J<?! n. musculocutaneus < pacijentov lakat je na dlanu
ispitivaa! palac ispitivaa na tetivi mii#a! a nadlaktica pacijenta oslonjena na nadlakticu
ispitivaa! udaramo eki#em preko palca@ re"leks m. triceps brachii (5?! D! Q! n. radialis 2
pridravamo ruku pod FGH u zglobu lakta i udaramo eki#em po tetivi
patelarni re"leks (C9<M! n. "emoralis 2 provlaimo ruku iza kolena ispitivane noge
i naslanjamo na koleno druge noge! eki#em udaramo po tetivi@ .hilov re"leks (CJ! S1! 9!
n. tibialis 2 noga pacijenta koji lei blago abdukovana i savijena u kolenu! izvedemo
dorzalnu "leksiju stopala i udarimo eki#em po tetivi
re"leksi mogu biti +r-a#!@ ,!$/! 2 u peri"ernoj leziji@ *+"a?a! 2 u centralnoj
leziji (npr. piramidni sistem kada dobijamo i *a4+#+:k/ r/=#/k,/%
re"leks "leksora prstiju 2 eki#em preko svog kaiprsta udaramo izme3u distalnih i
proksimalnih "alangi II 2 & prsta@ )o""manov znak 2 okidanje distalne "alange srednjeg
prsta daje "leksiju ostalih@ suprapatelarni re"leks 2 kontrakcija m. Ruadriceps "emoris dobija
se i udarcem iznad patelle@ ukrteni re"leks adduktora@ znak 4abinskog 2 povlaenjem
tupog predmeta po planta pedis izazivamo dorzalnu "leksiju palca i irenje ostalih prstiju@
(trSmpellov znak 2 drimo aku na pacijentovom kolenu i traimo da on savije nogu pri
emu se javlja i dorzalna "leksija i supinacija stopala@ -ppenheimov test 2 pritiskom
palcem i kaiprstom iznad tibije dobija se znak 4abinskog @ znak digiti Ruinti (abdukcija
malog prsta pri Oartembergovoj probi 2 nekad je to prvi znak piramidne lezije
klonus patele 2 izvodi se naglim DskupljanjemE patellae istovremeno odozgo i odozdo@
klonus stopala 2 izvodi se naglim izvo3enjem dorzalne "leksije stopala pacijenta
3/2!)!0!&!+! =/+-/!% re"leks pu#enja 2 udarac eki#em iznad gornje usne@ re"leks
buldoga 2 pacijent ugriza patulu stavljenu izme3u zuba@ re"leks hvatanja 2 preko dlana
pacijenta prevodimo neki predmet@ palmomentalni re"leks 2 grebanjem po dlanu pacijenta
izazivamo kontrakciju m. mentalisa
Q. testovi na istezanje
B!k/#/,+% 4/,4 2 ruku pacijenta postavimo u abdukciju a onda jo malo
potegnemo@ pozitivan znak jeste pojava bola to govori o patolokom procesu u nivou
cervikalnih korenova spinalih ivaca ili pleNusa brachialisa
La2ar/%!E/% 4/,4 2 negativan znak je kada pacijent bez bola podie nogu do FGH@
pozitivan znak javlja se kod protruzije diskusa! ote#enja n.ischiadicusa
ako su svi testovi na istezanje pozitivni! radi se o akutnom poliradikuloneuritisu
F. PREGLED TRUPA
6. posmatramo da li su normalne krivine ki'menog stua
9. perkusijom pr%ljena utvr3ujemo bolnost koja se javlja u patologiji kimenog
stuba
L. koni tru%ni refleksi izvode se prevlaenjem tupog predmeta preko koe
trbuha@ epigastrini 2 vertikalno prevlaimo tupu stranu plastine igle@ gornji (+hI!Q@
srednji (+hF!6G@ donji (+h66!69
nedostatak re"leksa sa jedne strane ukazuje na piramidnu leziju@ na osnovu
re"leksa moe se odrediti nivo lezije u kimenoj modini
G. PREGLED SENZIBILITETA
sistem lemniscusa medialisa prenosi senziilitet za lak dodir" taktilnu
diskriminaciju" viracije" duoki poloajni senziilitet; iz receptora informacije idu preko
periferni! nerava" senzitivni! gagliona do zadnji! rogova ki'mene modine gde ulaze u
istostrani fasciculus gracilis et cuneatus &,ollov i Burdac!ov put) i idu do istoimeni!
jedara u donjem delu medulae olongatae gde se prekidaju; odatle vlakna prelaze na
kontralateralnu stranu &decussatio lemniscorum je u nivou decussatio p$ramidum) i grade
lemniscus medialis; vlakna odatle idu u t!alamus a potom u g$rus postcentralis u
senzitivnoj kori
tractus spinothalamicus Edinger prenosi senzacije za gru dodir" pritisak" ol"
temperaturu" seksualne senzacije" golicanje; receptori su sme%teni po koi" duljim
tkivima"zgloovima" periostu; informacije putem perifernog nerva stiu do senzitivnog
gangliona pa do zadnji! rogova ki'mene modine odakle ispred canalisa centralisa odlaze
na suprotnu stranu i ulaze u sastav kontralateralnog tr( spinot!alamicusa anter( et lat;
dalje" vlakna preko t!alamusa dospevaju u corte6
na poetku pregleda kaemo pacijentu da muri@ na trupu! rukama i nogama
ispitujemo%
6. senzibilitet za lak dodir pomo#u plastine igle ili vate
9. grub dodir i bol pomo#u igle sa tupim i otrim krajem
L. temperaturu pomo#u epruveta sa vru#om i hladnom vodom
M. vibracije (palestezija pomo#u zvune viljuke pri emu se noica postavlja na
kost na najdistalnijem delu ekstremiteta@ pacijent treba da kae DsadE kad vie ne ose#a
vibracije i ako je to kad viljuka prestane da vibrira! kaemo da ima /-,'.C./
&I4,.5I:(>I (*/0I4ICI+*+@ ako kae DsadE! a viljuka jo vibrira! radi se o
)I7-7.C*(+*0I:I (ili ak .7.C*(+*0I:I i viljuka se postavlja proksimalnije@ na
nogama to ide slede#im redom sa prednje strane% (inter"alangealno! malleolus! cr$sta
tibiae! genu! spina illiaca ant. sup! rebarni luk! clavicula! a sa zadnje ide preko processusa
spinosusa
J. duboki poloajni senzibilitet se ispituje od distalnih "alangi@ uhvatimo "alange
pacijenta sa strane i prvo ga pitamo koji prst smo uzeli! a potom blago pomeramo "alangu
put gore ili put dole! a pacijent treba da pogodi smer@ ako ovde ne ose#a! prelazimo na
proksimalne "alange! prst! ruje! ali ovde je duboki senzibilitet retko ote#en
ispad senzibiliteta moe biti 1 %!31 +%a#!) *+#"a kada je ote#en jedan nerv i
zahva#en njegov dermatom 2 u polju se javlja hipestezija (anestezija! hipoalgezija
(analgezija@ pri ote#enju ve#eg broja nerava (polineuropatije dolazi do simetrinih ispada
svih modaliteta senzibiliteta *+ 4!*1 r1ka%!&a (kratkih ili damskih i *+ 4!*1 ?ara*a
(soknica ili dokolenica@ ispad senzibiliteta na rukama i nogama 1 %!31 1231$!) 4raka!
odnosno na trupu 1 %!31 )+r!2+4a#!) 4raka javlja se kod lezije korenova 2 na ruci traka
prema palcu 5?! prema srednjem prstu 5I! prema malom prstu 5Q@ na nogama trake kre#u
od C6! preko CM u nivou kolena do CJ prema palcu! dok je u zadnjem delu inervacija od (
segmenata@ pri ote#enju caudae eRuinae u sluaju tumorskih metastaza ili protruzije
diskusa javlja se ispad 1 %!31 "a)aE!) ?ak:!ra! tj. perianalno! perigenitalno! sa unutranje i
zadnje strane potkolenice@ ispad senzibiliteta *+ 4!*1 !%+a javlja se u leziji kimene
modine 2 ispad do nivoa donje ivice mandibule 2 5?! mamilae +hM!J! rebarni luk +hI!
umbilicus +h6G! inguinum +h69! C6@ Br+9<S/H1ar3+% ,!3r+- javlja se pri
polupreseku kimene modine usled traume ili plaka u '( 2 ako se javlja presek na nivou
+hI desno! do#i #e do ispada senzibiliteta ispod rebarnog luka levo za bol i temperaturu! a
desno za vibracije i duboki poloajni senzibilitet uz parezu ili plegiju iste strane@ ispad
senzibiliteta *+ ,!r!7+-!"/#!?+- 4!*1 javlja se pri proirenju canalisa centralisa usled
h$drom$eliae! s$ringom$eliae intramedularnog kanala! odnosno pri okluziji a. spinalis ant
2 ote#en je samo *dingerov put! tj. ose#aj bola i temperature! a ouvan ose#aj vibracija i
dubokog poloajnog senzibiliteta! tzv. disocijacija senzibiliteta po siringomijelinom tipu@
,!3r+- 2a3"!) ,+*+%a (8ezerenov javlja se u ote#enju sistema dorzalne kolumne pri
emu se javlja sindrom lavaboa! tj. osoba pada kad zamuri da se umije! jer je ote#en
ose#aj za vibracije i duboki poloajni senzibiliet (,ombergov test je pozitivan sa
zatvorenim oima@ ,!3r+- ,%!ra"a a k#a%!r1 (DklavierspielhendeE nemakih! odnosno
Dpiano pla$ingE engleskih autora podrazumeva pseudoatetotozni sindrom kada pacijent
muri! a javlja se usled ote#enja dubokog poloajnog senzibiliteta to najpre ukazuje na
demijelinizaciju zadnjih korenova usled "unikularne mijeloze u de"icitu vitamina 469! a
re3e se javlja u tabes dorsalisu i nekim polineuropatijama
primarna senitivna !ora sme%tena je u g$rusu postcentralisu i na njoj se moe
predstaviti tzv( senzorni !omunculus
lezija desne polovine kore dovodi do )/-!)!*/,4/2!"/ na levoj strani tela@ kd
organskih lezija ispad ide tano po sredini lica! a na trupu je uvek malo pomeren na jednu
stranu! inae ukazuje na "unkcionalno ote#enje (histerija@ ,/2!4!%a /*a$"a javlja se
kad pacijent ne percipira dodir sa strane suprotne od strane lezije parijetalne kore pri
istovremenom dodirivanju obe polovine tela@ a,4/r/+7+2!"a postoji kada pacijent ne moe
da prepozna predmet opipavanjem dok muri! a nastaje zbog lezije u parijetalnoj kori iza
regije za senzibilitet ake i ispituje se tako to od pacijenta traimo da prepozna neki
predmet koji mu je u aci! pa se to ponovi sa drugom akom@ a0ar+7+2!"a 50ar+a7+2!"a6
postoji kad pacijent ne moe da uporedi teinu dva predmeta na akama dok muri@
7ra=a/,4/2!"a se javlja kad pacijent ne prepoznaje brojeve i slova koje mu ispitiva pie
tupim predmetom po koi trupa! a javlja se na kontralateralnoj strani u odnosu na ote#enje
u mozgu@ +:4/E/a 4ak4!#a 3!,kr!-!a&!"a znai da pacijent ne razlikuje dodir dvema
iglama specijalnog estara! ve# ga doivljava kao jedan@ =/+-/ a14+4+*a7+2!"/
()/-!,+-a4+a7+2!"a! "enomen neglekta postoji kod ote#enja nedominantne hemis"ere
pri emu pacijent ne prepoznaje svoje delove tela ili celu polovinu tela
)edove probe 2 od pacijenta traimo da stavi levu ruku na teme! dodirne desnom
rukom vrh nosa! dodirne levom rukom desno uvo! dodirne desnom ruom levo oko@ na ovaj
nain stiemo utisak da li bolesnik razlikuje desnu i levu stranu i da li razume govor ili ima
senzitivnu dis"aziju
D. POREME8AJI GOVORA
*+r/-/Ea" =+a&!"/ 53!,=+!"a. a=+!"a6 2 pacijent lepo izgovara i razume reeno!
ali je govor promukao ili rinolalian (govri kroz nos@ rinolalija se sre#e u m$asteniai
gravis i pogorava se testom brojanja! jer meko nepce pada sve vie
*+r/-/Ea" ar4!k1#a&!"/ 53!2ar4r!"a. aar4r!"a6 2 pacijent oteano izgovara rei
zbog ote#enja govorne muskulature ili nerava koji inerviu ove mii#e@ javlja se kod
alkoholisanih! prekomerno sediranih pacijenata@ u .C(<u (bolest motornog neurona
postoji slabost jezika i osoba govori Dkao da ima vru# krompir u ustimaE@ od takvog
pacijenta traimo da kae Dprva srpska brdska artiljerijska brigadaE
*+r/-/Ea" ra21-/%a"a 53!,=a2!"a. a=a2!"a6 2 ,/2+ra a=a2!"a se javlja zbog
ote#enja Oernickeovog podruja dominantne hemis"ere i podrazumeva da osoba ne
razume ni svoje ni tu3e rei iako obino mnogo pria (rei su odvojene od pojmova@
-+4+ra a=a2!"a se javlja zbog ote#enja 4roca<inog podruja dominantne hemis"ere!
bolesnik razume govor ljudi oko sebe! ali nije u stanju da bilo ta kae