NEUROLOGIJA uzimate li alkohol? koliko dnevno?
koliko često
ANAMNEZA
qui bene interogat, bene diagnoscit!
GENERALIJE
ime i prezime? starost? zanimanje? mesto boravka?
bračno stanje? broj dece?
da li je dešnjak/levoruk/ambidekster?
da li je ovo prva ili ponovljena hospitalizacija?
GLAVNE TEGOBE
pobrojati sve tegobe koje pacijent navodi (nekada
pacijent nije u stanju da odgovori na ovo pitanje (npr. kada
mu je snižen IQ), pa se tegobe navode na osnovu sadašnje
bolesti)
SADAŠNJA BOLEST
kada se prva tegoba desila?
šta je prethodilo tegobama (infekcija, stres, dizanje
tereta,...)?
da li su tegobe nastale naglo ili postepeno?
kada se javila sledeća tegoba, i sve ostale?
da li se bolest do danas pogoršavala / poboljšavala /
nije bilo promena?
da li tegobe osciliraju tokom dana (npr. u
myasteniji se pogoršavaju od jutra)?
ako se javlja bol: gde se javlja (npr. migrena šeta, a
bol od tumora je uvek u istom delu glave)? da li je tišteći,
žareći? da li se širi?
da li ste se javili lekaru zbog tegobe?
da li ste uzimali lekove i da li Vam je od njih bolje?
imate li smetnje sa sfinkterima (mokrenje, stolica)?
da li imate problema sa potencijom (npr. mladići sa
MS imaju)?
da li ste gubili na težini?
da li ima nešto što sam propustio da Vas pitam?
LIČNA ANAMNEZA
I koje ste dete po redu u porodici i od koliko dece?
da li Vam je majka pričala jeste li na vreme
progovorili i prohodali? nekad je potrebno uzeti
HETEROANAMNEZU – majku deteta pitati sledeće: da li
je to bila željena trudnoća? da li je dete rodjeno na vreme ili
pre/posle termina? da li je rodjeno plavo pa oživljavano?
kada je dete počelo da diže glavu, sedi, stoji, hoda, govori?
kada ste pošli u školu? kakav ste bili đak? šta ste
završili od škole?
šta radite? koliko imate radnog staža? jeste li
zadovoljni poslom?
jeste li služili vojsku? da li ste je odslužili do
kraja? u kom rodu?
kada ste imali prvu menstruaciju? da li su
menstruacije bolne, uredne? koliko spontanih abortusa ste
imali? kada ste imli poslednju menstruaciju? kada ste
poslednji put bili na ginekološkom pregledu?
II imate li hipertenziju? koliko dugo? da li je lečite
i čime?
imate li probleme sa srcem, plućima,
bubrezima,...?
imate li šećernu bolest? koliko dugo? da li je
lečite i čime?
da li ste operisani? zbog čega? kada?
da li ste imali povrede glave, kičme?
da li ste gubili svest?
da li ste kao dete imali febrilne konvulzije – fras
(značaj u epilepsiji)?
III da li pušite? koliko dugo? koliko dnevno?
se opijate?
da li uzimate drogu?
IV da li ste alergični na lekove ili hranu?
PORODIČNA ANAMNEZA
da li braća, sestre imaju slične ili neke druge
bolesti? otac, majka, babe, dede, tetke, stričevi, ujaci,
njihova deca?
da li neko od njih ima TBC ili druge zarazne
bolesti, karcinom, duševne bolesti, da li je neko izvršio
homocid ili suicid, da li neko ima hipertenziju, šećernu
bolest, šlog, srčanu bolest?
da li su živi roditelji? od čega su umrli i sa koliko
godina?
SOCIOEPIDEMIOLOŠKI PODACI
kakvi su Vaši uslovi života?
živite li u kući ili u stanu?
imate li gradski vodovod i kanalizaciju?
imate li domaće životinje?
NEUROLOŠKI PREGLED
(pored neurološkog vrši se i somatski i psihijatrijski pregled)
1. PREGLED GLAVE
veličina glave je bitna u dečjoj neurologiji
oblik glave
kosmatost
izgled lica
perkutorna bolna osetljivost lobanje
palpacija tragusa, perkusija mastoida
palpacija Valeiovih tačaka
2. PREGLED KRANIJALNIH ŽIVACA
I kranijalni živac – N. OLFACTORIUS
senzorni živac; receptori su kraći nastavci neurona
gornjeg dela nosne sluznice i okruženi su pomoćnim
Bowmanovim žlezdicama; duži nastavci u vidu 15-20
snopića sa svake strane pod nazivom fila olfactoria kroz
lamina cribrosa ossis ethmoidalis dolaze u bulbuse
olfactoriuse, koje međusobno odvaja crysta galli; duži
nastavci sekundarnih neurona mirisnog puta odlaze u
centar za miris u predelu uncusa gyrusa hippocampi u
temporalnom režnju
1. kod pacijenta prvo trebati utvrditi prohodnost
nosnica tako što dune kroz jednu dok je druga zatvorena –
NOSNICE OBOSTRANO PROHODNE
2. pacijent žmuri, prinosimo mu pod nos supstancu
jasnog mirisa (benzin, alkohol) i pitamo ga da li oseća i
prepoznaje miris – PACIJENT OBOSTRANO OSEĆA I
PREPOZNAJE MIRISE
poremećaji mirisa:
- kvantitativni: hiposmija, anosmija – kod tumora
frontalnog režnja razvija se Foster-Kenedyjev sindrom koji
uključuje jednostranu anosmiju, atrofiju ipsilateralnog
optikusa i papilu stagnans kontralateralno
hiperosmija – kod trudnica,
histeričnih osoba
- kvalitativni: parosmija, kakosmija – pacijent
oseća nepostojeće mirise (miris zapaljene gume, leša), treba
sumnjati na temporalnu epilepsiju, tumore, šizofreniju
II kranijalni živac – N. OPTICUS
senzorni živac; receptori su smešteni u retini
(pigmentne ć; štapići mahom periferno, i čepići u fovea
centralis; bipolarne ć. i umetnute horizontalne i amakrine;
ganglijske ć. koje obrazuju n. opticus); nastavci ganglijskih
ć. skupljaju se na mestu nazvanom papila n. optici (macula
caeca); odatle polazi n. opticus u dužini od 4-5 cm; chiasma
predstavlja mesto ukrštanja vlakana iz nazalnih polovina
retine; od chiasme polazi tractus opticus do corpus
geniculatum laterale; odavde deo vlakana odlazi u primarni
refleksni optički centar u area pretectalis, tj. colliculus
superior laminae quadrigeminae; preostala vlakna daju
radiatio optica (Gracioletov snop) koja se završava u area
striata okcipitalnog režnja
1. oštrina vida se precizno ispituje kod
oftalmologa, a za grubo ispitivanje od pacijenta se traži da
broji prste svakim okom pojedinačno na udaljenosti od 6 m;
ako pacijent ne vidi, približavamo se dok tačno ne izbroji
prste; ako ima refraktarnu anomaliju pacijent treba da stavi
naočare, kontaktna sočiva – UREDNA OŠTRINA VIDA
NA OBA OKA UZ/BEZ KOREKCIJE NAOČARIMA
(PACIJENT BROJI PRSTE SA UDALJENOSTI OD 6 m
SA OBA OKA POJEDINAČNO)
ambliopia – oštećenje vida
amauroza – potpuno slepilo
2. širina vidnog polja precizno se meri
perimetrijom, a mi to činimo metodom konfrontacije;
pacijent sedi naspram ispitivača i gleda u njegov koren nosa;
ispitivač uvodi prst sa gornje, donje, nazalne i temporalne
strane; kada pacijent vidi prst, treba da kaže „sad“;
normalno je širina temporalnog vidnog polja 90 - 100˚,
donjeg 70˚, gornjeg 60˚, a nazalnog oko 50˚ - ŠIRINA
VIDNOG POLJA ISPITANA METODOM
KONFRONTACIJE UREDNA JE NA OBA OKA
presecanje desnog n. opticusa daje slepilo desnog
oka; delimično oštećenje n. opticusa, daje slabovidost;
proces na sredini chiasme (tumor hipofize) daje
bitemporalnu heteronimnu hemianopsiju; oštećenje
vlakana iz temporalne polovine retine na levoj strani, daje
nazalnu hemianopsiju levog oka; oštećenje temporalnih
vlakana oba oka dovodi do binazalne heteronimne
hemianopsije; pritisak na chiasmu odozgo dovodi do donje
horizontalne (altitudinalne) hemianopsije, a pritisak
odozdo do gornje horizontalne (altitudinalne)
hemianopsije; presecanje jednog tr. opticusa daje
kontralateralnu homonimnu hemianopsiju; oštećenje
radiatio optica daje obično kontralateralnu homonimnu
kvadrant anopsiju; oštećenja areae striatae dovode do
optičke nepažnje, agnozije ili kompletnog duševnog slepila
(kortikalna amauroza) što se može desiti u infarktu oba
režnja pri začepljenju a. cerebri posterior, uz to se može
javiti Antonov sindrom (pacijentu se čini da vidi)
3. očno dno se ne ispituje rutinski; normalno se vidi
rumenkasta, jasno ograničena papila n. optici; temporalno
bledilo papilae javlja se u multiploj sklerozi; porcelansko
bela atrofisala papila sreće se u dugotrajnom povećanju
intrakranijalnog pritiska ili pri trovanju; razlivena i
ispupčena papila (oedema papilae) javlja se na početku
povećanja intrakranijalnog pritiska i ispupčenost se meri
dioptrijama; u aterosklerozi mogu biti pozitivni Gun i Gist;
od mitohondrijalnih miopatija može se javiti retinitis
pigmentosa
III, IV i VI kranijalni živac – BULBOMOTORI
N. OCULOMOTORIUS
motorni i vegetativni živac; jedra su smeštena u
mesencephalonu, glavna je lateralna grupa od koje idu
vlakna za inervaciju mišića očne jabučice; vlakna probijaju
n. ruber, izlaze na unutrašnjoj ivici crura cerebri na mestu
grananja a. basilaris, prolaze kroz zid sinusa cavernosusa i
kroz fissuru orbitalis superior ulaze u očnu duplju granajući
se u dve grane; gornja grana inerviše m. rectus sup. (naviše
upolje) i m. levator palpebrae superioris, a donja m. rectus
med. (unutra), m. rectus inf.(naniže upolje) i m. obliquus inf.
(naviše unutra); u mesencephalonu smešteno je i psy
Westphal-Edingerovo jedro odgovorno za reakciju zenice
na svetlost; parna mezencefalična Perliina jedra odgovorna
su za konvergenciju bulbusa
N. TROCHLEARIS
jedro je smešteno u mesencepahalonu; jedini od
kranijalnih živaca ima vlakna koja se ukrštaju i jedini izlazi
na zadnjoj strani moždanog stabla, ispod colliculusa
inferiora; prolazi kroz spoljašnji zid sinusa cavernosusa;
kroz fissura orbitalis sup. ulazi u očnu duplju i inerviše m.
obliquus sup. (naniže unutra); ako je ovaj nerv oštećen,
osoba se žali da vidi duple slike kad silazi niz stepenice; ima
najduži put kroz lobanjsku duplju
N. ABDUCENS
jedro je smešteno u ponsu iznad nc. nervi facialis;
izlazi u predelu fossae postpontinae, dospeva u
pontocerebelarni ugao, pa u šupljinu sinusa cavernosusa
spolja od a. carotis internae; kroz fissura orbitalis superior
dospeva u očnu duplju i inerviše m. rectus lat. (upolje); ima
dug put kroz lobanjsku duplju
FLM (fasciculus longitudinalis medialis)
međusobno povezuje jedra bulbomotora
KORTIKALNI CENTAR ZA
HORIZONTALNI POGLED smešten je area 8, u
zadnjem delu druge i treće frontalne vijuge; ako se nadraži
ova regija, bulbusi skreću na suprotnu stranu od strane
draženja; pri razaranju ove regije (npr. infarkt), bulbusi
skreću ka strani lezije – „pacijent gleda u svoje žarište“;
postoji i PONTINI CENTAR ZA HORIZONTALNI
POGLED
CENTAR ZA VERTIKALNI POGLED smešten
je u predelu laminae quadrigeminae; u hydrocephalusu
dece javlja se „fenomen zalazećeg sunca“ – bulbusi su
usmereni nadole
CENTAR ZA REFLEKSNO PRAĆENJE
POGLEDOM smešten je u okcipitalnom režnju u area 18 i
19
1. posmatramo rimae oculi – RIMAE OCULI
JEDNAKE, SIMETRIČNE
pacijent može imati ptozu ili semiptozu
(delimično spušten kapak) što se može javiti ako su ledirani
okulomotori, odnosno sym centar u vratnom delu kičme
Budge; kako Budgeov centar inerviše m. tarsalis sup, m.
orbitalis i m. dillatator pupillae, to se u leziji ovog centra
( najčešće kad pacijent ima pancoast tumor) javlja Klod–
Bernar–Hornerov sindrom, koji uključuje semiptozu,
enoftalmus i miozu;
(test ukrštene potencijacije – dižemo jedan kapak pacijentu,
a drugi kapak se spušta, jer se tako gubi voljna kontrola; ovo
je gotovo patognomonično za myasteniu gravis)
2. BULBUSI MEDIOPONIRANI
3. ispitujemo pokretljivost bulbusa u svim
pravcima („britanska zastava“); (kada pacijent gleda dole,
potrebno je podići kapke); posmatramo da li ima nistagmusa
i pitamo pacijenta da li vidi duple slike – BULBUSI
POKRETNI U SVIM PRAVCIMA, NEMA DIPLOPIJA NI
NISTAGMUSA
strabizam bez prisustva duplih slika javlja se kao
urođeni (konkomitantni) strabizam u kom je pokretljivost
bulbusa normalna, ili kada je jedno oko slabovido (kada
zatvorimo zdravo oko, slabovido dobro fiksira);
konvergentni strabizam podrazumeva da se osovine
pogleda seku, duple slike se neukrštene i slab je spoljašnji
pokretač oka (zatvaranjem levog oka gubi se leva slika);
divergentni strabizam podrazumeva da se osovine pogleda
razilaze, duple slike su ukrštene i slab je unutrašnji pokretač
oka (zatvaranjem desnog oka, gubi se leva slika); deorsum
vergens je tip strabizma u kom su bulbusi usmereni naniže,
a sursum vergens usmereni naviše, dok u skew deviation
postoji devijacija osovina – jedan bulbus usmeren naviše,
drugi naniže
nistagmus prema pravcu delimo na horizontalni,
vertikalni, rotatorni i mešoviti, prema brzini na brz, srednje
brz i spor, a prema veličini amplituda sitan, srednji, veliki
(grub); normalno se javlja optokinetski nistagmus kada se
krećemo i posmatramo predmete koji miruju; kod osoba
koje misle da su slepe, a zapravo nisu (deca, histerične
osobe), prisustvo optokinetskog nistagmusa isključuje
amaurozu; patološki nistagmus javlja se u leziji n.
vestibularisa, labirinta, malog mozga, kraniocervikalnog
prelaza kičmene moždine; pendularni nistagmus prisutan
je kod izrazite miopije (preko -10), podseća na kretanje
klatna i postoji i u miru
4. ZENICE NORMALNE VELIČINE (3-5mm),
PRAVILNIH IVICA, IZOKORIČNE
5. pacijentu krećući iza uha uvodimo lampicu u
vidno polje – ZENICE REAGUJU NA DIREKTNO
OSVETLJENJE PROMPTNO I IZDAŠNO
6. postavimo ruku na koren nosa ispitanika, jedno
oko osvetlimo lampicom, a posmatramo reakciju drugog oka
– KONSENZUALNA REAKCIJA PROMPTNA I
IZDAŠNA
7. tražimo od pacijenta da gleda u daljinu, pa onda
u naš prst udaljen otprilike 1m; prst potom privlačimo
korenu nosa pacijenta – KOVERGENCIJA BULBUSA
OČUVANA; REAKCIJA ZENICE NA AKOMODACIJU
UREDNA (za proces akomodacije odgovoran je centar u
kori i to je voljna radnja, dok je za konvergenciju odgovoran
centar u Perliinim jedrima u mesencephalonu)
psy vlakna smeštena su na periferiji n.
oculomotoriusa i ona prva bivaju oštećena; Hutcinsonova
zenica, široka zenica koja ne reaguje na svetlost, javlja se u
subduralnom i epiduralnom hematomu kada povećan
intrakranijalni pritisak utiče da temporalni režanj pritiska n.
oculomotorius, radi se o urgentnom stanju; Argyll-
Robertsonova zenica ne reaguje ili slabo reaguje na
direktno osvetljenje , reakcija na akomodaciju je očuvana,
viđa se u luesu, ređe u diabetes mellitusu, encephalitisu;
Adiejeva zenica je benigno stanje, pupillotonia, radi se o
proširenoj zenici koja se usporeno sužava i usporeno širi,
obično je stanje udruženo sa ugašenim mišićnim refleksima
i često je kod žena u petoj deceniji
lezija stabla bulbomotora daje oftalmoparezu
(ograničenu pokretljivost bulbusa) ili oftalmoplegiju
(potpunu nepokretnost bulbusa); može biti externa i interna,
kada je oštećen i n. oculomotorius pa je oštećena i reakcija
zenice na svetlost
lezija u jedrima u moždanom stablu daje alterni
sindrom koji podrazumeva ispad funkcije kranijalnog živca
na strani lezije i kontralateralnu hemiparezu ili hemiplegiju;
npr. oštećeno jedro n. oculomotoriusa daje Weberov
sindrom
oštećenje FLM naziva se internuklearna
oftalmoplegija; češća je gornja (prednja) od zadnje (donje)
intern. oftalmoplegije i karakteriše se monookularnim
nistagmusom abdukovanog oka i nepotpunom addukcijom
addukovanog oka
V kranijalni živac – N. TRIGEMINUS
mešoviti živac; motorno i glavno senzitivno jedro
(dodir) smešteni su u ponsu (vlakna se pridružuju
lemniscusu medialisu), mezencefalično u donjem delu
srednjeg mozga, spinalno jedro ide od glavnog senzitivnog
do C2, a uz njega paralelno ide tr. spinalis n. trigemini (bol
i temperatura); senzitivni i mali motorni koren živca
dospevaju u pontocerebelarni ugao; ganglion semilunare
Gasseri nalazi se na vrhu piramide i odatle polaze tri
grane; senzitivni n. ophtalmicus V1 ulazi u spoljni zid
sinusa cavernosusa pa kroz fissura orbitalis sup. u očnu
duplju; pridodat mu je ganglion ciliare (m. ciliaris, mm.
sphincter et dillatator pupilae); inerviše kožu gornjeg dela
lica, deo nosne sluzokože i delove tvrdih moždanica;
senzitivni n. maxillaris V2 dospeva u bočni zid kavernoznog
sinusa, kroz foramen rotundum ulazi u fossa
pterygopalatina pa kroz fissura pterygomaxilaris u
infratemporalnu jamu odakle kao n. infraorbitalis dolazi
kroz fissura orbitalis inf. u oko; pridodat mu je ganglion
pterygopalatinum (suzne, nosne i nepčane žlezde); inerviše
kožu srednjeg dela lica, delove nosne sluzokože, nepce, zube
i desni gornje vilice i deo tvrdih moždanica; mešoviti n.
mandibularis V3 kroz foramen ovale dospeva u
infratemporalnu jamu gde daje završne grane; pridodatmu
je ganglion oticum (parotidna žlezda) i ganglion
submandibulare (podvilična i podjezična žlezda) inerviše
sva četiri mastikatorna mišića i iz njih izvedene mišiće,
donji deo lica, slepoočni predeo i spoljašnji ušni kanal, te
prednje dve trećine jezika, donje zube i desni i deo tvrdih
moždanica
1. ispitujemo senzibilitet lica u predelu tri grane n.
trigeminusa, a potom grub dodir (tupom i oštrom stranom
igle) i temperaturu u vidu koncentričnih kružnica oko nosa i
usana – BEZ PROMENA SENZIBILITETA LICA
u siringomijeliji (siringobulbiji) javlja se ispad
senzibiliteta u obliku koncentričnih kružnica, tj. lukovice –
Sölderovi prstenovi
2. ispitujemo trofiku mastikatornih mišića tao što ih
palpiramo dok pacijent jako steže zube (za m. masseter i m.
temporalis), odnosno pomera donju vilicu levo-desno (za
mm. pterygoidei) – TROFIKA MASTIKATORNIH
MIŠIĆA OČUVANA
3. refleks massetera (mandibularni refleks) ispituje
se tako što pacijent blago otvori usta a ispitivač preko svog
prsta udari čekićem u predelu ispod donje usne, normalni
odgovor je slaba kontrakcija m. massetera – REFLEKS
MASSETERA NORMALAN
čest je pojačan odgovor u oštećenjima
kortikobulbarnog puta; klonus se javlja kod demencije i
frontalne simptomatologije
4. zigomatični refleks
5. refleks retrakcije glave – udarac čekićem po
gornjoj usni dovodi do trzaja glave i vrata put nazad kod
obolelih od ALS
6. kornealni i konjuktivalni refleks se ispituju tako
što dodirnemo zašiljenom vatom konjuktivu, odnosno
korneu pacijenta; normalan odgovor je treptanje oba oka –
OČUVAN KONJUKTIVALNI I KORNEALNI REFLEKS
snižen ili ugašen konjuktivalni refleks na oba oka
nije ozbiljan neurološki znak, jer se javlja kod osoba sa
hroničnim konjuktivitisom; snižen ili ugašen kornealni
refleks na jednom oku može biti prvi znak tumora
pontocerebelarnog ugla, dok ispad na oba oka ukazuje na
duboku komu
 VII kranijalni živac – N. FACIALIS
mešoviti živac; motorno jedro smešteno je u ponsu
blizu jedra n. abducensa; takođe ima psy nc. salivatorius
sup, nc. gustatorius koje dobija informacije o ukusu i nc.
spinalis n. trigemini koje mu pripada malim delom; n.
facialis i n. intermedius Wrisbergi (senzitivni) izlaze kroz
fossa postpontina, dospevaju u pontocerebelarni ugao,
ulaze u meatus acusticus internus, pa u canalis n. facialis
gde je smešten ganglion geniculi; odavde živci idu u vidu
jednog stabla koje izlazi kroz foramen stylomastoideum u
parotidnu ložu; inerviše mišiće lica, psyički inerviše suzne,
nosne, nepčane, podvilične i podjezične pljuvačne žlezde,
gustativno inerviše prednje dve trećine jezika, a senzitivno
bubnu duplju; kortikobulbarni put daje bilateralnu
inervaciju jedara kranijlanih živaca, osim jedara n.
facialisa za mišiće donjeg dela lica (m. orbicularis oris i
platysma), za jedra n. hypoglosssusa (ređe i n.
accessoriusa) gde je inervacija kontralateralna
centralna paraliza facialisa podrazumeva
oštećenje korteksa ili kortikobulbarnog puta pri čemu se
uočava da je kontralateralni ugao usana spušten, a
nazolabijalna brazda plića; periferni facialis (Bellova
paraliza) označava oštećenje jedra n. facialisa ili stabla
živca pri čemu cela istostrana polovina lica ima slabosti
mimičnih mišića
1. ispitujemo snagu mimičnih mišića – za frontalne
mišiće od pacijenta tražimo da nabere čelo pri čemu mi
pokušavamo da mu oborimo obrve nadole; za ispitivanje m.
orbicularis oculi od pacijenta tražimo da jako zažmuri dok
mi pokušavamo da mu otvorimo kapke; za ispitivanje m.
orbicularis oris tražimo da pacijent pokaže zube,
posmatramo da li je položaj usana simetričan; zatim
ispitujemo snagu mišića obraza tražeći od pacijenta da
naduva obraze, dok mi pokušavamo da ih izduvamo
pokretom prsta; za ispitivanje platysmae od pacijenta
tražimo da ih zategne – SNAGA MIMIČNE
MUSKULATURE UREDNA
2. refleks m. orbicularis oculi izvodi se tako što se
čekićem udari po naboranoj koži spoljašnjeg ugla oka a
odgovor je treptaj
3. glabelarni refleks se izvodi udarcem čekića po
glabeli pri čemu je odgovor lak simetričan treptaj
4. refleks m. orbicularis oris podrazumeva pućenje
po udarcu u predelu iznad gornje usne; normalno je odsutan,
osim kod beba gde je fiziološki; nalaz ovog refleksa kod
odraslih jeste jedan od dezinhibicionih znakova
5. pitamo pacijenta da li oseća slatko, kiselo, slano
6. pitamo pacijenta da li mu dobro luče suzne i
pljuvačne žlezde
VIII kranijalni živac – otvorenim očima kao slomljen, radi se o leziji cerebelluma;
N.VESTIBULOCOCHLEARIS
N. ACUSTICUS
senzorni živac; receptori su u Kortijevom organu u
pužu unutrašnjeg uha koji vestibularna i bazilarna
membrana deli na scala vestibuli, scala media i scala
tympani; na bazilarnoj membrani smeštene su prizmatične
ć. za zvučne vibracije oko kojih su distalni nastavci ć.
spiralnog gangliona; proksimalni nastavci istih ć. grade n.
acusticus koji se spaja sa n. vestibularisom i kroz meautus
acusticus internus ulazi u pontocerebelarni ugao; potom se
odvaja od n. vestibularisa i ide u jedra između ponsa i
medulae oblongatae; odatle vlakna u vidu lemniscusa
lateralisa idu do colliculusa inf. pa do corpora geniculata
medialia; odatle polazi radiatio acustica i završava se u
kortikalnom centru u Heschlovoj vijuzi insulae temporalnog
režnja
1. sluh precizno ispitujemo audiometrijom; manje
precizno ispitivanje podrazumeva da ispitivač sa 7 m
ponavlja ototipove (jednosložne reči kao npr. džak, roj, poj,
raj) dok je ispitaniku zatvoreno jedno pa drugo uho;
najgrublje, ad concham ispitivanje primenjuje se u
neurologiji i podrazumeva približavanje zvučne viljuške
jednom pa drugom uhu ispitanika, a potom se poredi da li
pacijent sa iste udaljenosti čuje na oba uva
2. Rineov test se izvodi postavljanjem zvučne
viljuške na mastoidni nastavak pa ispred uva; normalno je
vazdušna provodljivost duža – RINE JE POZITIVAN
Rine je negativan u slučaju konduktivne
nagluvosti
3. Schwabachovim testom poredi se koštana
provodljivost ispitanika i ispitivača; kada pacijent prestane
da oseća vibracije prislanjamo viljušku na svoj mastoidni
nastavak i normalno ne čujemo vibracije – ŠVABAH JE
NORMALAN
ako mi čujemo vibracije posle pacijenta, radi se o
perceptivnoj nagluvosti, a Švabah je skraćen
4. Weberov test – pacijentu prislanjamo zvučnu
viljušku na teme i on normalno oseća zvuk podjednako na
oba uva – VEBER NE LATERALIZUJE
ako Veber lateralizuje na bolesno uvo, tj. uvo gde
je slabija vazdušna provodljivost, radi se o konduktivnoj
nagluvosti
ako Veber lateralizuje na zdravo uvo, tj. uvo gde je
bolja koštana provodljivost, radi se o perceptivnoj
nagluvosti
N. VESTIBULARIS
senzorni živac; receptori su u neuroepitelijalnim ć.
utriculusa, saculusa i semicirkularnih kanalića, nervni
nastavci položeni su u kupulu i pomeranjem kupule se
draže; nervu je pridodat Scarpeov ganglion; proksimalni
nastavci ć. ovog gangliona grade n. vestibularis koji se
spaja sa n. acusticusom pa kroz meatus acusticus internus
dospeva u pontocerebelarni ugao i završava se u jedrima na
prelazu između ponsa i medulae oblongatae (Švalbeovo,
Rolerovo, Dajtersovo, Behterevljevo); odatle vlakna idu na
tri strane: preko fasciculusa longitudinalisa medialisa,
tractusa vestibulospinalisa (do cervikalne kičmene moždine)
i tractusa vestibulocerebelarisa, osnovni poremećaji ovoga
živca su vertigo i nistagmus
1. Rombergov test – pacijent skupi noge, ispruži
ruke, stavi glavu na jedno rame, pa zažmuri, normalno
uspeva da održi ravnotežu
ako pacijent pada sa otvorenim očima kao kip, radi
se o leziji VIII kranijalnog živca; ako pacijent pada sa
ako pacijent održava ravnotežu sa otvorenim očima, a klati
se kad ih zatvori, radi se o oštećenju zadnjih snopova
kičmene moždine
2. test mimo pokazivanja ispruženih ruku – izvodi
se kada pacijent ne može da ustane; pacijent i lekar usmere
kažiprste jedan prema drugom; potom pacijent zažmuri; kod
bolesnog prsti skreću na stranu lezije
3. test kompasnog hoda (Babinski-Vajlov test) –
pacijent zatvori oči, napravi 3-4 koraka napred, pa nazad i to
ponovi nekoliko puta; oštećenje jednog n. VIII dovodi do
toga da pacijent put napred skreće u bolesnu stranu, a put
nazad u zdravu
IX i X kranijalni živac – N.
GLOSSOPHARYNGEUS et N. VAGUS
 mešoviti živci – motorna, autonomna i
somatosenzorna funkcija; jedra su smeštena u produženoj
moždini; motorno jedro nc. ambiguus većim srednjim
delom pripada n. X, rostralnim delom n. IX, a kaudalnim n.
XI; vlakna iz ovog jedra služe za inervaciju mišića mekog
nepca, ždrela i grkljana; autonomno jedro n. IX nc.
salivatorius inferior daje vlakna za ganglion oticum te za
inervaciju parotidne žlezde i sluznice ždrela; psy jedro n. X
nc. originis dorsalis n. vagi daje vlakna za inervaciju
traheje, bronhija, srca i digestivnog trakta;
somatosenzitivno jedro n. IX i n. X nc. terminalis
accessorius (nc. spinalis n. trigemini) dobija senzacije za
dodir, bol i temperaturuiz mekog nepca, ždrela, tonzila,
korena jezika, Eustahijeve tube, mastoidnih nastavaka,
moždanica zadnje lobanjske jame, spoljašnjeg ušnog
kanala; nc. tractus solitarii zajedničko za VII, IX i X živac
jeste viscerosenzitivno jedro; njegov rostralni deo je nc.
gustatorius koje dobija senzacije ukusa iz korena jezika,
ždrela, epiglotisa; n. glossopharyngeus izlazi kroz sulcus
posterolateralis medulae oblongatae i napušta lobanju kroz
foramen jugulare; n. vagus izlazi neposredno ispod n. IX i
izlazi kroz foramen jugulare
1. ispitivanje motornih funkcija započinjemo
posmatranjem simetričnosti nepčanih lukova – NEPČANI
LUKOVI NORMALNO POSTAVLJENI, UVULA
MEDIOPONIRANA
2. tražimo od pacijenta da fonira (izgovara „aaa“)
pri čemu se podiu nepčani lukovi – POKRETLJIVOST
MEKOG NEPCA PRI FONACIJI UREDNA,
SIMETRIČNA, BEZ DEVIRANJA UVULE
3. palatinalni refleks ispitujemo tako što špatulom
dirnemo jedno pa drugo meko nepce pri čemu se ono diže
otprilike kao pri fonaciji (mada refleks može biti i snižen,
ugašen, pojačan) – NORMALAN PALATINALNI
REFLEKS
4. faringealni refleks – špatulom dodirnemo zadnji
zid ždrela i kod pacijenta izazovemo nagon na povraćanje (i
ovaj refleks može biti snižen, ugašen, pojačan) –
NORMALAN FARINGEALNI REFLEKS
bulbarna pareza (paraliza) jeste periferna lezija
koja nastaje duž stabla živca ili u meduli oblongati – pri
fonaciji se nepce slabije podiže, a refleksi su sniženi do
ugašeni; pseudobulbarna pareza (paraliza) jeste centralna
lezija nastala oštećenjem kortikobulbarnog puta ili korteksa
– redukovana pokretljivost pri fonaciji, refleksi pojačani
ako se javi postepena i jednostrana pareza mekog
nepca slika izgleda ovako – uvula devira na zdravu stranu,
zdravo nepce se normalno podiže, na oštećenoj strani su
refleksi sniženi do ugašeni, nema smetnji pri govoru i
gutanju; nagli nastanak jednostrane pareze daje disfoniju sa
rinolalijom i disfagiju; obostrana slabost mekog nepca (voda
se vraća na nos) javlja se u myastenia gravis
5. pitamo pacijenta da li oseća gorko
XI kranijalni živac – N. ACCESSORIUS
čisto motorni živac; inerviše m.
sternocleidomastoideus i m. trapezius; ima dve grane: r.
internus (kranijalni deo), polazi iz donjeg dela nc.
ambiguusa u meduli oblongati, i r. externus (spinalni deo),
polazi iz prednjih rogova prvih šest segmenata cervikalne
kičmene moždine, ulazi u lobanju kroz foramen magnum,
spaja se sa kranijalnim delom i daje n. XI; n. XI napušta
lobanju kroz foramen jugulare, kranijalna vlakna se
odvajaju i priključuju n. vagusu, dok spinalna daju grane za
m. sternocleidomastoideus i m. trapezius
1. ispitivanje trofike m. sternocleidomastoideusu
vrši se tao što pacijent savije glavu da bradom dodirne rame
a ispitivač palpira mišić; ponekad je mišić hipotrofičan
toliko da izgleda kao jedna vrpca
procena snage – od pacijenta tražimo da se odupre
dok mi palpirajući mišić pokušavamo da vratimo glavu
oba mišića funkcionišu kao antefleksori vrata i
glave pa im se snaga ispituje tako što ispitivač postavi ruku
na čelo ili bradu pacijenta suprotstavljajući se pacijentu koji
savija vrat put napred
NORMALNA TROFIKA I SNAGA M.
STERNOCLEIDOMASTOIDEUSA
2. hipotrofija m. trapeziusa teško se uočava jer je to
tanak mišić; izražena hipotrofija dovodi do podizanja
scapula i pojave scapulae alatae, a napred su uočljivi koštani
trouglovi, tzv. bony trapezius (npr. u facio-skapulo-
humeralnoj mišićnoj distrofiji)
kako m. trapezius podiže ramena uvis i ruke iznad
horizontale, snaga se ispituje tako što od pacijenta tražimo
da slegne ramenima i da digne ruke iznad horizontale;
potom pacijentu postavimo ruke na ramena i opiremo se dok
on pokušava da ih digne
m. trapezius i još neki mišići vrše retrofleksiju
glave i vrata pa se snaga oba mišića ispituje tako što se lekar
suprotstavlja retrofleksiji glave pacijenta
NORMALNA TROFIKA I SNAGA M.
TRAPEZIUSA
• ovi mišići mogu biti oštećeni i bez
oštećenja n. accessoriusa, npr. u tumoru
jugularne regije javlja se jednostrano
oštećenje mišića; u centralnoj leziji nema
velikih promena, jer je kortikalna
inervacija jedara najčešće obostrana; u
bolestima poput mišićnih distrofija ne
postoji oštećenje nerva, već samo
mišića; u myasteniji gravis,
poliomyositisu, dermatomyositisu
očuvana je trofika, ali ne i snaga mišića
XII kranijalni živac – N. HYPOGLOSSUS
čisto motorni živac; inerviše mišiće jezika (m.
genioglossus, m. hyoglossus, m. chondroglossus, m.
styloglossus; m. longitudinalis sup, m. longitudinalis inf, m.
transversus liguae, m. verticalis linguae); jedro je smešteno
u meduli oblongati ispod poda IV moždane komore; izlazi
kroz sulcus anteolateralis, iz lobanje izlazi kroz foramen n.
hypoglossusa, spušta se do donjeg ugla mandibule i ulazi u
mišiće jezika; kortikalna inervacija je bilateralna, osim za
m. genioglossus (opruža jezik), koji je inervisan iz
kontralateralne hemisfere
1. pomoću lampice posmatramo jezik dok mirno
leži u usnoj duplji; obraćamo pažnju na trofiku i
fascikulacije (jezik u ALS opisuje se kao vreća puna crva) –
NEMA HIPOTROFIJE, NI VIDLJIVIH FASCIKULACIJA
JEZIKA
2. tražimo od pacijenta da isplazi jezik i
posmatramo da li je jezik u srednjoj liniji pri protruziji – PRI
PROTRUZIJI JEZIK NE DEVIRA
3. snagu jezika ispitujemo tako što od pacijenta
tražimo da preko jednog pa drugog obraza jezikom gura naš
prst – SNAGA MIŠIĆA JEZIKA OČUVANA
u centralnoj leziji javlja se devijacija na
kontralateralnu stranu pri opružanju jezika, a trofika nije
oštećena; u perifernoj leziji javljaju se ipsilateralna
hipotrofija jezika i fascikulacije, a jezik pri protruziji devira
na stranu lezije; lezija nc. nervi hypoglossi i kontralateralna
hemipareza čine alterni sindrom, u ovom slučaju Jacksonov
sy
3. PREGLED VRATA
1. posmatramo da li je vrat normalne veličine;
kratak vrat javlja se u Klippel-Failovom sindromu kod kog
dolazi do srastanja pršljenova vratne kičme što je često
udruženo sa siringomijelijom i posledičnom nemogućnošću
osećaja toplog i hladnog; tanak labudov vrat javlja se u
distrofičnoj miotoniji, a inklinacija glave na jednu stranu
kod tortikolisa
2. na vratu se mogu javljati nevoljni pokreti u vidu
tremora ili u vidu uvrtanja (distonični tortikolis)
3. ispitivanje aktivne pokretljivosti vrata vršimo
tako što od pacijenta tražimo da bradom dodirne grudnu
kost, da pomeri glavu unazad i da dodirne bradom jedno pa
drugo rame
4. u slučaju kada vrat nije aktivno pokretan,
ispitujemo pasivnu pokretljivost (ona je npr. smanjena u
Behterevljevoj bolesti kod koje postoje kratki ligamenti
vrata)
5. tonus mišića vrata se ispituje tako što jednu ruku
postavimo na vrat a drugu na teme bolesnika pa pomeramo
vrat napred i nazad posmatrajući da li ima otpora; nekad se
može uočiti hipotonija; nekad je tonus povišen, i to je uvek
ispad po ekstrapiramidalnom tipu (u centralnoj leziji, tj.
kada je oštećen piramidalni put, tonus vrata je uvek
normalan) – 1. ispad u vidu rigora u kom je tonus plastično
povišen, a vrat se savija kao olovna cev ili šipka; 2. ispad u
vidu Negroovog fenomena (fenomena zupčastog točka)
odlikuje se time da vrat pri antefleksiji, odnosno retrofleksiji
ide kao preko zubaca što se sreće npr. u Mb. Parkinsoni
4. PREGLED EKSTREMITETA
1. posmatramo trofiku mišića
2. gledamo da li ima fascikulacija; ako ih nema,
pokušavamo da ih isprovociramo na perkusiju
3. ispitujemo aktivnu pokretljivost u zglobovima
ruku: u ramenu – tražimo od pacijenta da podigne ruke put
napred, iznad glave, unazad, da izvrši abdukciju; u laktu –
da izvrši fleksiju i ekstenziju; u zglobu ručja – da izvrši
fleksiju i ekstenziju; u prstima – da izvrši abdukciju,
addukciju, stisak šake, opoziciju palca sa svim prstima
u kada dobijamo i patološke reflekse:
zglobovima nogu: u kuku – ako pacijent leži, tražimo da
podigne nogu do 90˚, a ako stoji da pomera nogu put nazad,
te da izvrši abdukciju i addukciju; u kolenu – da izvrši
fleksiju i ekstenziju; u skočnom zglobu – da izvrši dorzalnu
i plantarnu fleksiju stopala
AKTIVNA POKRETLJIVOST UREDNA
ako je pokretljivost ograničena napišemo na koliko
stepeni, a onda ispitamo pasivnu
4. pasivnu pokretljivost ispitujemo samo ako
aktivna nije uredna; ako je ograničena, radi se o
kontrakturi
5. mišićni tonus ispitujemo pokretanjem
ekstremiteta u laktu, ručju i kolenu
NORMALAN MIŠIĆNI TONUS
hipotonija se javlja kod lezije cerebelluma i
perifernih lezija – oštećenje prednjih rogova, korena nerva,
nerva, mišića; povišen tonus može biti po
ekstrapiramidalnom tipu, i to u vidu rigora ili Negroovog
fenomena, odnosno plastično povišen tonus u vidu peroreza
(otpor koji slabi pri otvaranju i zatvaranju), a javlja se kod
centralnih lezija – oštećenje Betzovih ć, kortikobulbarnog,
kortikospinalnog (piramidalnog puta)
6. snagu mišića ocenjujemo prema sledećoj skali:
0 – nema kontrakcije
1 – kontrakcija bez pokreta
2 – pun pokret u smeru gravitacije
3 – pun pokret i u smeru protiv gravitacije
4 – pokret nasuprot sili ispitivaca
5 – puna snaga
snagu m. deltoideusa ispitujemo opirući se
pacijentu koji pokušava da digne ruke savijene u laktu;
snagu m. pectoralis maiora ispitujemo na suprotan način; m.
biceps brachii testiramo tako što se opiremo fleksiji u laktu;
m. triceps brachii tako što sprečavamo ekstenziju u laktu;
snagu distalne muskulature ispitujemo tako što tražimo da
pacijent prstima stegne naša dva prsta; razlika snage desne i
leve ruke može se ispitati tako što pacijent abdukuje prste a
ispitanik pokušava da ih addukuje; izvodimo probu tonjenja
(Wartemberg) i u slučaju centralne lezije javlja se pronacija
ili semipronacija na paretičnoj strani
Mingacinijeva proba služi za ispitivanje snage
mišića nogu i izvodi se tako što su noge pacijenta savijene u
kolenima i kukovima i posle određenog vremena paretična
noga se spušta; Bareova proba je vrlo slična, ali pogodnija
za žene kada nose suknju, a izvodi se tako što pacijent leži
na trbuhu i digne potkolenice, na paretičnoj strani
potkolenica propada
7. refleks
ispitujemo refleks m. brachioradialisa (C5-6, n.
radialis) – pacijent drži šaku jednu u drugoj, ugao u zglobu
lakta je 90˚, a u ručju 45˚, udaramo čekićem direktno po
tetivi; refleks m. biceps brachii (C5-6, n. musculocutaneus) -
pacijentov lakat je na dlanu ispitivača, palac ispitivača na
tetivi mišića, a nadlaktica pacijenta oslonjena na nadlakticu
ispitivača, udaramo čekićem preko palca; refleks m. triceps
brachii (C6, 7, 8, n. radialis) – pridržavamo ruku pod 90˚ u
zglobu lakta i udaramo čekićem po tetivi
patelarni refleks (L2-4, n. femoralis) – provlačimo
ruku iza kolena ispitivane noge i naslanjamo na koleno
druge noge, čekićem udaramo po tetivi; Ahilov refleks (L5,
S1, 2, n. tibialis) – noga pacijenta koji leži blago
abdukovana i savijena u kolenu, izvedemo dorzalnu fleksiju
stopala i udarimo čekićem po tetivi
refleksi mogu biti normalni; sniženi – u perifernoj
leziji; pojačani – u centralnoj leziji (npr. piramidni sistem)
refleks fleksora prstiju – čekićem preko svog
kažiprsta udaramo između distalnih i proksimalnih falangi II
– V prsta; Hoffmanov znak – okidanje distalne falange
srednjeg prsta daje fleksiju ostalih; suprapatelarni refleks –
kontrakcija m. quadriceps femoris dobija se i udarcem iznad
patelle; ukršteni refleks adduktora; znak Babinskog –
povlačenjem tupog predmeta po planta pedis izazivamo
dorzalnu fleksiju palca i širenje ostalih prstiju; Strümpellov
znak – držimo šaku na pacijentovom kolenu i tražimo da on
savije nogu pri čemu se javlja i dorzalna fleksija i supinacija
stopala; Oppenheimov test – pritiskom palcem i kažiprstom
iznad tibije dobija se znak Babinskog ; znak digiti quinti
(abdukcija malog prsta pri Wartembergovoj probi) – nekad
je to prvi znak piramidne lezije
klonus patele – izvodi se naglim „skupljanjem“ patellae
istovremeno odozgo i odozdo; klonus stopala – izvodi se
naglim izvođenjem dorzalne fleksije stopala pacijenta
dezinhibicioni fenomeni: refleks pućenja – udarac čekićem
iznad gornje usne; refleks buldoga – pacijent ugriza špatulu
stavljenu između zuba; refleks hvatanja – preko dlana
pacijenta prevodimo neki predmet; palmomentalni refleks –
grebanjem po dlanu pacijenta izazivamo kontrakciju m.
mentalisa
8. testovi na istezanje
Bikelesov test – ruku pacijenta postavimo u
abdukciju a onda još malo potegnemo; pozitivan znak jeste
pojava bola što govori o patološkom procesu u nivou
cervikalnih korenova spinalih živaca ili plexusa brachialisa
Lazarevićev test – negativan znak je kada pacijent
bez bola podiže nogu do 90˚; pozitivan znak javlja se kod
protruzije diskusa, oštećenja n.ischiadicusa
ako su svi testovi na istezanje pozitivni, radi se o
akutnom poliradikuloneuritisu
5. PREGLED TRUPA
1. posmatramo da li su normalne krivine kičmenog
stuba
2. perkusijom pršljena utvrđujemo bolnost koja se
javlja u patologiji kičmenog stuba
3. kožni trbušni refleksi izvode se prevlačenjem
tupog predmeta preko kože trbuha; epigastrični – vertikalno
prevlačimo tupu stranu plastične igle; gornji (Th7,8); srednji
(Th9,10); donji (Th11,12)
nedostatak refleksa sa jedne strane ukazuje na
piramidnu leziju; na osnovu refleksa može se odrediti nivo
lezije u kičmenoj moždini
6. PREGLED SENZIBILITETA
sistem lemniscusa medialisa prenosi senzibilitet za
lak dodir, taktilnu diskriminaciju, vibracije, duboki
položajni senzibilitet; iz receptora informacije idu preko
perifernih nerava, senzitivnih gagliona do zadnjih
rogova kičmene moždine gde ulaze u istostrani fasciculus
gracilis et cuneatus (Gollov i Burdachov put) i idu do
istoimenih jedara u donjem delu medulae oblongatae gde se
prekidaju; odatle vlakna prelaze na kontralateralnu stranu
(decussatio lemniscorum je u nivou decussatio pyramidum)
i grade lemniscus medialis; vlakna odatle idu u thalamus a
potom u gyrus postcentralis u senzitivnoj kori
tractus spinothalamicus Edinger prenosi senzacije
za grub dodir, pritisak, bol, temperaturu, seksualne
senzacije, golicanje; receptori su smešteni po koži, dubljim
tkivima,zglobovima, periostu; informacije putem perifernog
nerva stižu do senzitivnog gangliona pa do zadnjih rogova
kičmene moždine odakle ispred canalisa centralisa odlaze
na suprotnu stranu i ulaze u sastav kontralateralnog tr.
spinothalamicusa anter. et lat; dalje, vlakna preko
thalamusa dospevaju u cortex
na početku pregleda kažemo pacijentu da žmuri; na
trupu, rukama i nogama ispitujemo:
1. senzibilitet za lak dodir pomoću plastične igle ili
vate
2. grub dodir i bol pomoću igle sa tupim i oštrim
krajem
3. temperaturu pomoću epruveta sa vrućom i
hladnom vodom
4. vibracije (palestezija) pomoću zvučne viljuške
pri čemu se nožica postavlja na kost na najdistalnijem delu
ekstremiteta; pacijent treba da kaže „sad“ kad više ne oseća
vibracije i ako je to kad viljuška prestane da vibrira, kažemo
da ima NORMALAN VIBRACIJSKI SENZIBILITET; ako
kaže „sad“, a viljuška još vibrira, radi se o
HIPOPALESTEZIJI (ili čak APALESTEZIJI) i viljuška se
postavlja proksimalnije; na nogama to ide sledećim redom
sa prednje strane: (interfalangealno), malleolus, crysta
tibiae, genu, spina illiaca ant. sup, rebarni luk, clavicula, a sa
zadnje ide preko processusa spinosusa
5. duboki položajni senzibilitet se ispituje od
distalnih falangi; uhvatimo falange pacijenta sa strane i prvo
ga pitamo koji prst smo uzeli, a potom blago pomeramo
falangu put gore ili put dole, a pacijent treba da pogodi
smer; ako ovde ne oseća, prelazimo na proksimalne falange,
prst, ručje, ali ovde je duboki senzibilitet retko oštećen
ispad senzibiliteta može biti u vidu ovalnih polja
kada je oštećen jedan nerv i zahvaćen njegov dermatom – u
polju se javlja hipestezija (anestezija), hipoalgezija
(analgezija); pri oštećenju većeg broja nerava
(polineuropatije) dolazi do simetričnih ispada svih
modaliteta senzibiliteta po tipu rukavica (kratkih ili
damskih) i po tipu čarapa (soknica ili dokolenica); ispad
senzibiliteta na rukama i nogama u vidu uzdužnih traka,
odnosno na trupu u vidu horizontalnih traka javlja se kod
lezije korenova – na ruci traka prema palcu C6, prema
srednjem prstu C7, prema malom prstu C8; na nogama trake
kreću od L1, preko L4 u nivou kolena do L5 prema palcu,
dok je u zadnjem delu inervacija od S segmenata; pri
oštećenju caudae equinae u slučaju tumorskih metastaza ili
protruzije diskusa javlja se ispad u vidu jahaćih čakšira, tj.
perianalno, perigenitalno, sa unutrašnje i zadnje strane
potkolenice; ispad senzibiliteta po tipu nivoa javlja se u
leziji kičmene moždine – ispad do nivoa donje ivice
mandibule – C6, mamilae Th4,5, rebarni luk Th7, umbilicus
Th10, inguinum Th12, L1; Brown-Sequardov sindrom
javlja se pri polupreseku kičmene moždine usled traume ili
plaka u MS – ako se javlja presek na nivou Th7 desno, doći
će do ispada senzibiliteta ispod rebarnog luka levo za bol i
temperaturu, a desno za vibracije i duboki položajni
senzibilitet uz parezu ili plegiju iste strane; ispad
senzibiliteta po siringomijeličnom tipu javlja se pri
proširenju canalisa centralisa usled hydromyeliae,
syringomyeliae intramedularnog kanala, odnosno pri
okluziji a. spinalis ant – oštećen je samo Edingerov put, tj.
osećaj bola i temperature, a očuvan osećaj vibracija i
dubokog položajnog senzibiliteta, tzv. disocijacija
senzibiliteta po siringomijeličnom tipu; sindrom zadnjih
snopova (Dezerenov) javlja se u oštećenju sistema dorzalne
kolumne pri čemu se javlja sindrom lavaboa, tj. osoba pada
kad zažmuri da se umije, jer je oštećen osećaj za vibracije i
duboki položajni senzibiliet (Rombergov test je pozitivan sa
zatvorenim očima); sindrom sviranja na klaviru
(„klavierspielhende“ nemačkih, odnosno „piano playing“
engleskih autora) podrazumeva pseudoatetotozni sindrom
kada pacijent žmuri, a javlja se usled oštećenja dubokog
položajnog senzibiliteta što najpre ukazuje na
demijelinizaciju zadnjih korenova usled funikularne
mijeloze u deficitu vitamina B12, a ređe se javlja u tabes
dorsalisu i nekim polineuropatijama
primarna senzitivna kora smeštena je u gyrusu
postcentralisu i na njoj se može predstaviti tzv. senzorni
homunculus
lezija desne polovine kore dovodi do
hemihipestezije na levoj strani tela; kd organskih lezija
ispad ide tačno po sredini lica, a na trupu je uvek malo
pomeren na jednu stranu, inače ukazuje na funkcionalno
oštećenje (histerija); senzitivna nepažnja javlja se kad
pacijent ne percipira dodir sa strane suprotne od strane lezije
parijetalne kore pri istovremenom dodirivanju obe polovine
tela; astereognozija postoji kada pacijent ne može da
prepozna predmet opipavanjem dok žmuri, a nastaje zbog
lezije u parijetalnoj kori iza regije za senzibilitet šake i
ispituje se tako što od pacijenta tražimo da prepozna neki
predmet koji mu je u šaci, pa se to ponovi sa drugom šakom;
abarognozija (baroagnozija) postoji kad pacijent ne može
da uporedi težinu dva predmeta na šakama dok žmuri;
grafanestezija se javlja kad pacijent ne prepoznaje brojeve i
slova koje mu ispitivač piše tupim predmetom po koži trupa,
a javlja se na kontralateralnoj strani u odnosu na oštećenje u
mozgu; oštećena taktilna diskriminacija znači da pacijent
ne razlikuje dodir dvema iglama specijalnog šestara, već ga
doživljava kao jedan; fenomen autotopagnozije
(hemisomatoagnozija, fenomen neglekta) postoji kod
oštećenja nedominantne hemisfere pri čemu pacijent ne
prepoznaje svoje delove tela ili celu polovinu tela
Hedove probe – od pacijenta tražimo da stavi levu
ruku na teme, dodirne desnom rukom vrh nosa, dodirne
levom rukom desno uvo, dodirne desnom ruom levo oko; na
ovaj način stičemo utisak da li bolesnik razlikuje desnu i
levu stranu i da li razume govor ili ima senzitivnu disfaziju

7. POREMEĆAJI GOVORA
poremećaj fonacije (disfonija, afonija) – pacijent
lepo izgovara i razume rečeno, ali je govor promukao ili
rinolaličan (govri kroz nos); rinolalija se sreće u myasteniai
gravis i pogoršava se testom brojanja, jer meko nepce pada
sve više
poremećaj artikulacije (dizartrija, anartrija) –
pacijent otežano izgovara reči zbog oštećenja govorne
muskulature ili nerava koji inervišu ove mišiće; javlja se kod
alkoholisanih, prekomerno sediranih pacijenata; u ALS-u
(bolest motornog neurona) postoji slabost jezika i osoba
govori „kao da ima vruć krompir u ustima“; od takvog
pacijenta tražimo da kaže „prva srpska brdska artiljerijska
brigada“
poremećaj razumevanja (disfazija, afazija) –
senzorna afazija se javlja zbog oštećenja Wernickeovog
područja dominantne hemisfere i podrazumeva da osoba ne
razume ni svoje ni tuđe reči iako obično mnogo priča (reči
su odvojene od pojmova); motorna afazija se javlja zbog
oštećenja Broca-inog područja dominantne hemisfere,
bolesnik razume govor ljudi oko sebe, ali nije u stanju da
bilo šta kaže

Srecno,bice sve OK : )