АНАФИЛАКТИЧКИ

ШОК
АНАФИЛАКТИЧКИ ШОК ЈЕ
АКУТНА СИСТЕМСКА
АЛЕРГИЈСКА РЕАКЦИЈА
ОРГАНИЗМА.
Јавља се као последица предходно
сензибилисаног организма
на поновни унос истог
aлергена - антигена.

Јавља се претежно код особа

са атопијском дијатезом
(особе са предиспозицијом).
 Специфична сензибилизација организма

 При првом уносу неког алергена,

из спољне средине, долази до активације
имуног апарата организма што резултира
стварањем антитела која припада
имуноглобулинама ИгЕ и њиховим
упознавањем са тим алергеном.

 При првом следећем контакту са истим

алергеном долази до реакције
антиген – антитело.
 Механизам настанка

Приликом реакције антиген – антитело

долази до оштећења мембране
мастоцита и базофила и ослобађања
медијатора (ензима) анафилактичке
реакције чији се ефекат максимално
испољава на крвним судовима и глаткој
мускулатури.
 Медијатори који се ослобађају:

Хистамин као део имунолошког

одговора кога производе мастоцити и
базофили који се налазе у ћелијама
околног везивног ткива – долази до
спазма.
Серотонин доводи до вазодилатације.
Брадикинин успорава рад срца.
 Етиологија анафилактичког шока

Узрочник може бити било који алерген и то:

убод инсекта ( њихови отрови)
биолошки алергени (серум нехуманог
порекла, вакцине, хормони, инсулин)
токсини, хемијска средства, гума (латех)
храна (јагоде, плодови мора, печурке,
беланац јајета)
ЛЕКОВИ: - антибионтици
- салицилати
- контрасна средства са јодом
 Реакције могу бити:
Локалне када се реакција антиген-антитело

одвија на површини слузнице

(коњуктивитис, ринитис,...)
Системске када се развију нагло, најчешће

услед парентералног уноса антигена у виду

лекова, серума или убода инсеката.

Облици анафилактичког шока:

ТЕШКИ (настаје одмах при уносу алергена, у току)

СРЕДЊЕ ТЕШКИ (наступа након пар минута)
БЛАГИ (након 15-20 минута и касније)
 Клиничка слика (тешки облик)

Анафилактички шок манифестује се

симптомима и знацима више система
органа, овисно који се облик
анафилактичке реакције јави:
 ЦНС (омаглица, зујање у ушима, сметње у виду,
слабост, клонулост, парестезије, едем, конвулзије,...
 КВС (услед периферне вазодилатације долази до
пада ТА, лупање срца, стезања у грудима,
тахикардија, филиформан пулс)
 РЕСПИРАТОРНИ (едем ларингса, бронхоспазам -
кашаљ, неправилно дисање)
 ДИГЕСТИВНИ (мука, повраћање, пролив, могућа
мелена)
 ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ (појачана секреција и
профузно знојење)
 КОЖА (бледило, хладна влажна кожа, свраб,
црвенило, уртикарија, појава оспи)
 Лакше алергијске реакције много су чешће, срећом,
тешких форми.
 Манифестују се најчешће сврабом, сузењем очију,
кијавицом, кашљем, променама на кожи или
дигестивним сметњама у виду болова у трбуху и по
пролива.
 Првобитно бледило коже замењује еритем коже -
уртикарија, сметње у дисању у виду астматичних
напада.
 Тежи облик настаје још у току изложености, долази
драматичног пада ТА (систолни 80 mm Hg
ниже), болесник је блед и уплашен, отежано дише
бронхоспазма, може да осећа бол у грудима,
испољавају се сви остали знаци по системима и
 Терапијски поступци
 По току и исходу, анафилактички шок
представља акутну, драматичну и често
фаталну реакцију.
 Медицинска сестра-техничар треба да делује
стручно, одлучно, сигурно и брзо препознајући
сам почетак анафилактичке реакције односно
саме почетне симптоме и знаке.
 Некада је толико драматична ситуација да је
исход фаталан и поред примењених мера - код
најтежих случајева.
 Медикаментозна терапија код анафилактичког шока
АДРЕНАЛИН – Најделотворнији лек у терапији анафилактичког
mg. amp, шока,, ургентно га треба дати и то интравенски,
rastvor 1:1000) евентуално интрамускуларно/супкутано, даје се у
1ml:9ml 0,9% NaCl) фракцијама - понавља се (5-20 мин зависи од кл.слике),
има брзо дејство али кратко, делује антиедематозно
и вазоконстрикторно на крвне судове-подиже ТА.

АНТИХИСТАМИНИК – Дејство: везују се за хистаминске х1 рецепторе

H1 блокатори amp, Synopen и блокирају их, долази до онемогућавања излучивања
хистамина. Интравенски, лагано.
ИНИБИТОРИ Смањује лучење HCL у желуцу.
ПРОТОНСКЕ ПУМПЕ
mp. Controloc, amp.Omeprol

БРОНХОДИЛАТАТОРИ – Даје се искључиво ако је присутан ларингоспазам

mp. Aminophilin 1-2 amp. или бронхоспазам.
u 100-250 ml. u 0,9% NaCl
ПРЕПАРАТИ КАЛЦИЈУМА Антиалергијски у случају алергијске реакције.
mp. Ca Gluconat, Calcihept Делују антиаритмијски у случају аритмија.
КОРТИКОСТЕРОИДИ– Користе се у превенцији продужене анафилаксије тј.ради
mp.Urbason спречавања даљег развоја алергијске реакције. Имају
антиинфламаторно и вазоконстрикторно дејство, смањују
имун. одговор организма, дејство је спорије али дуже траје.
Одмах прекинути исложеност дејству алергена,
ако је то парентерална апликација лека, одмах је
прекинути.
Болесника поставити у положај аутотрансфузије
(глава нижа у односу на ноге).
Пожељно је отворити две венске линије уколико
то није већ учињено.
Дати кисеоник преко маске или назалног катетера.
Инфузиони раствори 0,9% NaCl и 5% Glucosae
у односу 1:2-по принципу што више и брже.
Повремено аспирирати секрет из дисајних путева.
Контролисати крвни притисак и пулс.
Уколико је могуће склонити особу из просторије
где је доживела анафилактичку реакцију.
 Мере превеннције
анафилактичког шока

 Узети добру алерголошку анамнезу.

 Особе осетљиве на неке лекове или убод инсеката
треба да носе картицу, привезак или наруквицу
где ће бити назначена алергија, исти подаци се
уносе у здр. књижицу и картон.
 При апликацији лекова који могу изазвати
алергијску реакцију треба бити обазрив и увек
имати спремљену антишок терапију.
 Треба имати у виду да је оптимално време за
реанимацију свега 5 минута.
 После апликације лекова, болесник се мора