Prim.

Dr Stojanovi-Deni Milica
Course : 6
Year : 2010
Language : Serbian
Country : Serbia
City : Belgrade
Weight : 1754 kb
Related text : no
http://www.euroviane.net
ANESTEZIJA BOLESNIKA ZA
OPERACIJE NA OKU
Bezbednost anestezije
Kontrola disajnog puta
Tehnika hirurkog rada
zahteva da lice bolesnika
bude prekriveno hirurkim
aravom a anesteziolog
udaljen od operativnog
polja, to oteava pristup
disajnom putu i
onemoguava njegovu
vizuelnu kontrolu.
Kontrola disajnog puta
Kod OETA - rebrasta creva se spajaju
sa endotrahealnim tubusom pomou
ravnog Y-nastavka i fiksiraju se na
grudnom kou. vrstom fiksacijom
tubusa treba preduprediti mogunost
njegovog pomeranja, ispadanja i
odvajanja od aparata za anesteziju.
Hirurke manipulacije u blizini tubusa
mogu dovesti do njegovog savijanja i
opstrukcije disajnog puta, zbog ega
preporuuju upotrebu armiranih tubusa .
Monitoring
Zbog oteane kontrole disajnog puta,
pored rutinskog neinvazivnog
monitoringa KVS (EKG, TA, puls), je
znaajan monitoring ventilacije
posmatranjem pokreta grudnog
koa,
auskultacijom prekordijalnim
stetoskopom (kod dece) i
praenjem disajnog volumena i
intrapulmonalnog pritiska na
aparatu za anesteziju,
poeljni su pulsna oksimetrija i
kapnografija
Starost bolesnika
Najvei broj bolesnika koji se
podvrgavaju operacijama na
oku pripada ekstremnim
starosnim grupama - ili su
veoma mladi (deca) ili veoma
stari, zbog ega anesteziolog
mora dobro da poznaje
principe izvoenja anestezije
u pedijatriji i gerijatriji.
Pratee bolesti
Sistemska oboljenja :
kod mlaih (kongenitalne anomalije, metabolika i neuromiina
oboljenja, bronhijalna astma)
kod starijih (diabetes mellitus, hipertenzija, koronarna bolest,
srana slabost, CV oboljenja, hronine plune bolesti).
Oftalmohirurka operacija nikada ne spaava ivot ali moe da ga
ugrozi (npr. kod osobe u osmoj deceniji ivota sa neregulisanom
hipertenzijom, anginom pektoris ili poetnom kongestivnom
sranom slabou).
Elektivnost operacije
Najvei broj hirurkih intervencija u oftalmologiji moe da se
planira.
ak i one operacije koje spadaju u hitne sa aspekta
oftalmologije (npr. penetrantne povrede oka, ablacija retine) ne
preduzimaju se iz vitalnih indikacija i mogu da saekaju jedan
prihvatljiv vremenski period koji je potreban za osnovnu
preoperativnu pripremu bolesnika.
Sistemsko dejstvo
oftalmolokih lekova
Sistemsko dejstvo oftalmolokih
lekova
Topikalno administrirani lekovi
Nain resorpicije Brzina resorpcije
Preko venjae
Preko sluzokoe nosa
Preko otvorenih krvnih sudova
Lekovi koji menjaju irinu zenice
Lekovi koji menjaju irinu zenice
irinu zenice i akomodaciju soiva kontroliu glatki miii oka
(sfinkter i dilatator pupile, cilijarni mii) pod uticajem VNS.
Sfinkter duice i cilijarni mii inervisani su (PNS) ija
preganglijska vlakna polaze iz Westphal-Edingerovog jedra n.
oculomotoriusa (III) i putem ovog nerva dospevaju do cilijarnog
gangliona u orbiti. Odatle polaze postganglijska vlakna u vidu
kratkih cilijarnih nerava koji dospevaju do efektora.
Transmisija nervnog impulsa odvija se dejstvom acetilholina (Ach)
na muskarinske holinergike receptore. Krajnji efekti jesu
kontrakcija sfinktera pupile (mioza) i kontrakcija cilijarnog miia
(akomodacija ).
Mioza, indirektno, sniava IOP olakavajui oticanje one vodice
Lekovi koji menjaju irinu zenice
Dilatator pupile inervisan je simpatikim nervnim sistemom (SNS)
ija preganglijska vlakna polaze iz intermediolateralnih rogova sive
mase kimene modine u nivou T1 segmenta i dospevaju do gornjeg
cervikalnog gangliona u paravertebralnom simpatikom lancu.
Odatle polaze postganglijska vlakna koja dospevaju do efektora.
Transmisija nervnog impulsa odvija se dejstvom noradrenalina na

1
adrenergike receptore na postsinaptikoj membrani.
Krajnji efekat
kontrakcija dilatatora pupile i midrijaza,
porast IOP jer oteava drenau one vodice
MIDRIJATICI
Simpatikomimetici (adrenergiki agonisti) stimuliu
1
receptore u dilatatoru pupile (adrenalin i fenilefrin).
Parasimpatikolitici (holinergiki blokatori) inhibiu dejstvo
acetilholina na muskarinske receptore u sfinkteru duice i
cilijarnom miiu (atropin, skopolamin i homatropin).
Simpatikomimetici (adrenergiki agonisti)
Adrenalin
Topikalna aplikacija 1-2% adrenalina smanjuje sekreciju one
vodice,poboljava njeno oticanje i sniava IOP kod glaukoma
Poboljava i odrava intraoperativnu midrijazu.
Sistemska dejstva vezana su za stimulaciju i receptora u srcu i
krvnim sudovima sa hipertenzijom, tahikardijom i poremeajima
srnog ritma, nesvesticom i bledilom.
nije poeljna primena halogeniranih inhalacionih anestetika kod
operacija koje zahtevaju intraoperativnu administraciju adrenalina
jer oni senzibilie srce na dejstvo cirkuliuih kateholamina
dovodei do poremeaja sranog ritma.
Fenilefrin
koristi se u obliku 2,5 %, 5 % i 10 % rastvora za izazivanje
preoperativne midrijaze i kapilarne dekongestije.
sistemski efekti poivaju na stimulaciji
1
receptora u glatkoj
muskulaturi krvnih sudova sa hipertenzijom i moguom
refleksnom bradikardijom
Sistemski efekti javljaju se 1-20 minuta posle njegove primene i
traju oko 20 minuta.
koncentracija rastvora iznad 5 % nema znaajno vee midrijatiko
dejstvo, ali poveava uestalost i teinu sistemskih efekata.
Simpatikomimetici (adrenergiki agonisti)
Sistemski efekti simpatikomimetika mogu se spreiti:
pravovremenim zapoinjanjem preoperativne midrijaze i
prestankom ukapavanja leka najkasnije 20 - 30 minuta pre
hirurke intervencije i anestezije,
smanjenjem koncentracije i ogranienom aplikacijom leka kod
dece i starih osoba koji su izuzetno vulnerabilni na sistemske
efekte
kontrolisanom intraoperativnom primenom adrenalina i strogim
izbegavanjem primene fenilefrina u toku operacije.
U sluaju izraenih sistemskih efekata indikovana je primena
adrenergikih blokatora.
Parasimpatikolitici (holinergiki
blokatori)
izazivaju midrijazu inhibiui dejstvo acetilholina na muskarinske
receptore u sfinkteru duice i cilijarnom miiu. Najee korieni
lekovi iz ove grupe jesu:
atropin,
skopolamin i
homatropin.
Ispoljavaju dejstvo na srce (tahikardija), pljuvane lezde
(antisijalogogni efekat) i CNS (sedacija i amnezija) jer lako prolaze
hematoencefalinu barijeru.
Parasimpatikolitici (holinergiki blokatori)
Atropin
alkaloid beladone za izazivanje dugotrajne midrijaze 7 - 10
dana i cikloplegije
ima izraenije dejstvo na srce
Sistemske toksine reakcije posle topikalne primene su retke
(u sluaju predoziranja kod male dece i starih osoba)
Sistemske reakcije: tahikardija, crvenilo i osip po koi, suva
usta , e i agitiranost
Skopolamin
alkaloid beladone, izaziva dugotrajnu midrijazu 3 - 5 dana
ispoljava snanije okularno, antisijalogogno i centralno
dejstvo.
Sistemske reakcije: agitacija, dezorijentacija i delirijum.
Simptomi intoksikacije CNS mogu se kupirati fizostigminom,
inhibitorom holinesteraze.
Homatropin
polusintetski preparat koji se koristi za izazivanje kratkotrajne
midrijaze (1 - 2 dana) i ima minimalne sistemske efekte.
MIOTICI
koriste se u terapiji glaukoma
Parasimpatikomimetici (holinergiki agonisti) stimuliu,direktno
ili indirektno, muskarinske receptore u sfinkteru pupile dovodei do
mioze. Lekovi iz ove grupe mogu se svrstati u :
estre holina,
holinomimetike alkaloide i
inhibitore holinesteraze.
MIOTICI
Estri holina(karbamilholin) i holinomimetiki
alkaloidi (pilokarpin) ispoljavaju direktno dejstvo na
efektore i imaju minimalne sistemske efekte
I nhibitori holinesteraze
Deluju indirektno, inhibiui enzim holinesterazu (HE) koji
razgrauje acetilholin . Na taj nain potencira se dejstvo
acetilholina na efektore.
I nhibitori holinesteraze
Ehotiofat-jodid
dugo-delujui antiholinesterazni medikament u terapiji glaukoma.
dejstvo traje 4-6 nedelja, a po prestanku terapije potrebno je jo
oko 4 nedelje da bi se nivo HE u plazmi vratio na 50% fizioloske
vrednosti.
Dugotrajna primena redukuje nivo HE u plazmi i produava
dejstvo sukcinilholina-prolongirana miina paraliza, i
estarskih lokalnih anestetika (tetrakain, prokain, hlorprokain)-
toksini efekat pri manjim dozama.
Kod bolesnika koji su primali ehotiofat-jodid 4 nedelje pre
hirurke intervencije ne koristiti sukcinilholin i estarske lokalne
anestetike.
Lekovi koji sniavaju IOP
Primenjuju se u preoperativnom periodu i mogu da ispolje
sistemske efekte koji interferiraju sa anestezijom. U ovu grupu
lekova spadaju:
hiperosmolarni rastvori i
inhibitori karboanhidraze (acetazolamid) - za brzo
preoperativno sniavanje IOP i
beta blokatori koji se primenjuju u terapiji glaukoma.
1. Hiperosmolarni rastvori
poveavaju osmotski pritisak plazme , cirkulatorni volumen
dovodei do dehidracije svih intraokularnih struktura
Glicerol se daje peroralno u vidu rastvora i esto izaziva muku i
povraanje, a kod predoziranja mogui su hiperglikemija, glikozurija
i ekscitacija CNS.
Manitol ( i.v. infuzije 10 % i 20 %rastvora u dozi 0,5-1 g/kg u
toku 30 - 60 minuta). Maksimalni efekat na oko postie se 30- 45
min posle isteka infuzije i traje oko 5-6 h.
OPREZ kod bolesnika sa ve naruenom funkcijom KVS i bubrega.
2. Inhibitori karboanhidraze
(acetazolamid)
sniava IOP inhibicijom enzima karboanhidraze koji uestvuje u
stvaranju one vodice.
u bubrenim tubulima izaziva alkalnu diurezu sa gubitkom
bikarbonata i kalijuma to dovodi do metabolike acidoze i
hipokalijemije.
acidobazni i hidroelektrolitni poremeaji moraju se korigovati
pre operacije ( opasnost od tekih poremeaja sranog ritma
tokom anestezije).
moe da se daje peroralno, intravenski i topikalno.
3. Beta blokatori
blokiraju dejstvo noradrenalina na receptore u cilijarnom telu,
ime smanjuju produkciju one vodice. Primenjuju se u vidu kapi.
Timolol
je neselektivni b-blokator iji sistemski efekti su vezani za snanu
-blokadu (bradikardija, hipotenzija, bronhospazam, depresija
CNS, hipoglikemijske krize kod insulin-zavisnih dijabetiara).
Betaksolol
je noviji antiglaukomatozni lek sa okulospecifinim
-blokatorskim dejstvom i minimalnim sistemskim efektima.
SPECIFINI ZAHTEVI
OFTALMOHIRURGIJE
1. akinezija oka,
2. analgezija,
3. minimalno krvavljenje u operativnom polju,
4. kontrola intraokularnog pritiska, i
5. prevencija ili ublaavanje okulokardijalnog refleksa.
Kod intraokularnih operacija (katarakte, glaukoma,
vitrektomija i transplantacija ronjae) dobra kontrola IOP i
potpuna relaksacija ekstraokularnih miia od znaaja su za
ishod operacije,
kod ekstraokularnih operacija (strabizam i ablacija retine)
dominira potreba za spreavanjem i ublaavanjem OKR.
1. Akinezija oka
je od izuzetnog znaaja -
minimalni pokreti oka pod
mikroskopom deluju kao
"zemljotres" u operativnom polju
Akinezija se postie inhibicijom
funkcije miia koji pokreu kapak i
onu jabuicu.
Akinezija oka
Kapak pokreu dva miia
m. levator palpebrae -
inervisan n. oculomotorius-
om (III) i
m. orbicularis oculi -
inervisan zigomatinom
granom n. facialis-a (VII).
Akinezija oka
Onu jabuicu pokree est
ekstraokularnih miia od kojih su
etiri pravi (m. rectus superior,
inferior, lateralis, medialis)
a dva kosi (m. obliqus superior,
inferior).
Gornji kosi mii inervie n.
trochlearis (IV), unutranji pravi
mii n. abducens (VI), a sve
ostale n. oculomotorius (III).
2. Analgezija
oko je izuzetno osetljivo na
bolne drai
senzorna inervacija oka je potie
od n. trigeminus-a (V) koji polazi
iz Gasser-ovog gangliona i daje tri
grane
oftalmiku- sve strukture oka.
maksilarnu - donji kapak
mandibularnu
3. Intraoperativno krvavljenje
Krvarenje u oku tokom
operacije moe se minimizirati:
odravanjem normalnog TA
spreavanjem venske
kongestije (pravilan poloaj
glave, spreavanje kalja i
napinjanja).
4. Kontrola IOP
IOP zavisi od dinamike ravnotee
izmeu stvaranja i oticanja one
vodice koja se stvara u cilijarnom
telu u zadnjoj onoj komori
Iz zadnje komore kroz otvor
zenice prelazi u prednju onu
komoru odakle, preko Schlemm-
ovog kanala u uglu oka, otie u
episkleralne vene.
Normalno IOP je 10 - 22 mmHg, a
iznad 25 mmHg patoloki.
Kontrola IOP
Kontrola IOP
Hipotonija oka je od znaaja u toku intraokularnih operacija i od
anesteziologa se oekuje da svojim postupcima ne doprinese
poveanju IOP kao i da preduzme mere za njegovo sniavanje.
Faktori koji poveavaju IOP:
Trendelerburgov poloaj
Laringoskopija i ET intubacija-poveavaju IOP za 1020 mmHg
Kaalj i napinjanje
Postoperativno povraanje
Efekat anestetika na IOP
VEINA ANESTETIKIH LEKOVA ILI
SMANJUJU ILI NEMAJU EFEKAT NA IOP
Inhalacioni anestetici
Inhalacioni anestetici smanjuju IOP u proporciji dubine
anestezije.
Uzroci smanjenja IOP :
1. Smanjenje TA dovodi do smanjenja volumena u horioideji
2. Relakscijom ekstraokularnih miia dovodi do smanjenja
pritiska u zidu one jabuice
3. Pupilarna konstrikcija -mioza olakava oticanje one
vodice
Intravenski anestetici
Intravenski anestetici smanjuju IOP
Izuzetak je ketamin iji uticaj jo uvek nije dovoljno razjanjen.
Dok po jednim autorima on poveava IOP poveanjem tonusa
ekstraokularnih miia, po drugima je njegov uticaj na IOP
zanemarljiv. Kod dece i.m. ubrizgan moe dovesti ak i do
smanjenja IOP.
ketamin je nepoeljan kod veine oftalmolokih operacija jer:
izaziva nistagmus,
omoguava blefarospazam zbog ouvanih onih refleksa i
poveava krvavljenje u operativnom polju zbog svog
simpatomimetskog delovanja.
Miini relaksanti
Sukcinilholinpoveava IOP za 5- 10 mmHg u trajanju od
5 do 10 min. putem prolongirane kontrakcije ekstraokularnih
miia. Ovo dovodi u pitanje primenu SH kod otvorenih
povreda oka, gde nagli porast IOP moe dovesti do prolapsa
sadraja oka kroz otvor na ronjai i/ili skleri.
Nedepolarizirajui relaksanti sniavaju IOP paralizom
ekstraokularnih miia.
Efekat anestetika na IOP
Lek Efekat na IOP
Inhalacioni anestetici
volatilni anestetici
N
2
O

Intravenski anestetici
Barbiturati
Benzodiazepini
Ketamin
narkotici

Miini relaksanti
depolarizujui (Sukcinilholin)
nedepolarizujui

0/
5. Okulokardijalni refleks
Koji su aferentni i eferentni putevi OKR?
OKR je trigeminovagalni refleks
aferentni impulsi idu oftalmikom granom n. trigeminus-a (V)
do Gasser-ovog gangliona, a zatim do dorzalnog jedra n.
vagus-a (X).
Eferentni impulsi idu n. vagus-om do srca.
5. Okulokardijalni refleks
Okulokardijalni refleks
Uzrokovan je :
Trakcijom ekstraokularnih miia (unutranji pravi mii oka)-
strabizam,enukleacija i ablacija retine
Pritisak na onu jabuicu
Ispiranje oka hladnom vodom
Faktori doprinose poveanju uestalosti i intenziteta OKR:
Povrna anestezija,
Preoperativna anksioznost
hipoksija i hiperkarbija
Okulokardijalni refleks
OKR se manifestuje:
Bradikardija
hipotenzijom
Cardiac arrest
Bigeminija, nodalni ritam i AV blok
bledilo, preznojavanje,
muka, nagon na povraanje i povraanje.
Okulokardijalni refleks
Koje su mere prevencije i ublaavanja OKR ?
obavezan EKG monitoring svih bolesnika bez obzira na vrstu
anestezije,
adekvatna dubina OETA,
zadovoljavajua oksigenacija i ventilacija i
nean hirurki rad.
Okulokardijalni refleks
Terapija OKR:
1. Trenutan prekid hirurkih stimulacija, nakon ega, obino, dolazi
do uspostavljanja normalnog ritma i frekvence sranog rada unutar
20 sekundi. Pri ponovljenim manipulacijama dolazi do
iscrpljivanja refleksnog luka na nivou kardioinhibitornog centra.
2. Obezbediti adekvatnu ventilaciju,oksigenaciju i dubinu anestezije
3. Atropin i.v. -ukoliko bradikardija i dalje traje. Atropina ( i.m.) dat
u premedikaciji nema vagolitiko delovanje posle 60 min. ( nema
koristi u prevenciji i terapiji OKR ).
4. Usluaju uporne bradikardije dolazi u obzir infiltracija
ekstraokularnih miia lidokainom.
Izbor vrste anestezije
Izbor vrste anestezije zavisi od :
starosti i opteg stanja bolesnika,
prirode i duine hirurke intervencije,
sposobnosti bolesnika da komunicira i sarauje sa okolinom
linih elja.
Oftalmohirurke intervencije se mogu izvesti u lokalnoj ili
opstoj anesteziji.
Opta anestezija
Opta anestezija
Indikovana je :
kod dece i mlaih osoba
nekooperativnih bolesnika (ekstremna anksioznost, mentalna
retardacija,psihijatrijska oboljenja, gluvoa)
kod dugotrajnih i bolnih operacija,
operacija na jedinom oku (monokulusi),
Prednost opte anestezije jeste potpuno miran bolesnik,
mana vei perioperativni rizik kod bolesnika sa sistemskim
bolestima i vea uestalost postoperativne muke i povraanja.
Opta anestezija
izvodi se po svim principima koji vae i za ostale hirurke
intervencije sa naglaskom na:
kontrolu disajnog puta,
kontrolu IOP,
preduzimanje mera za spreavanje i ublaavanje OKR
mera za ublaavanje sistemskih efekata oftalmolokih lekova.
nije mogue pratiti one pokazatelje dubine opte anestezije
(irina zenica, suzenje, oni refleksi) jer :
- zdravo oko je pokriveno, a
- zenica je na obolelom oku medikamentozno proirena dok se
vlanost oka odrava polivanjem fiziolokim rastvorom
(spreava se suenje i oteenje epitela ronjae).
Opijati ne ispoljavaju miotiki efekat na medikamentozno
proirenu zenicu.
Opta anestezija
Penetrantne povrede oka
zahtevaju hitnu hirurku
intervenciju, najee u OET
anesteziji.
opasnost od politraume (najee
povrede glave i vrata) i punog
eludaca
operacija se ne preduzima iz
vitalnih indikacija zato je treba
odloiti dok se ne utvrdi pun
obim poremeaja i ne sprovede
minimalna preoperativna
priprema bolesnika.
Penetrantne povrede oka
Panja usmerena ka preduzimanju mera za spreavanje :
aspiracije povraanog ili regurgitiranog sadraja -primenjuje se
tehnika brzog uvoda u anesteziju.
porasta IOP - izbegavati sukcinilholin, zbog svog specifinog
dejstva na ekstraokularne miie, to moe da ima za posledicu
prolaps intraokularnog sadraja i definitivnim gubitkom vida.
Razrokost
Najea oftalmoloka operacija u
dejem uzrastu.
Velika verovatnoe pojave OKR
tokom operacije
Povean rizik maligne hipertermije
Visoka uestalost postoperativne
muke i povraanja to se tumai
trakcijom ekstraokularnih miia koja
izaziva (OKR).
Lokalna anestezija
Lokalna anestezija
Kod operacija na prednjem segmentu oka (na kapcima, glaukom,
katarakta).
Bolesnik - upoznat sa postupcima koji e biti preduzeti i da
pristane na saradnju.
Prednosti su:
minimalne fizioloke promene u organizmu i
rea pojava postoperativne muke i povraanja.
Lokalna anestezija
Komplikacije su vezane za:
nedovoljnu ili prekomernu sedacijubolesnika (uznemirenost,
nekooperativnost, hipoventilacija),
toksine efekte lokalnih anestetika kao i
za samu tehnikuizvoenja regionalnih blokova.
Lokalna anestezija se postie
1. topikalnom primenom anestetika,
2. lokalnom infiltracijom tkiva i
3. blokovima perifernih nerava.
Povrinska anestezija
anesteziraju se samo ronjaa i
venjaa dok ostale strukture oka
nisu pristupane dejstvu lokalnog
anestetika.
kratko traje i moe da izazove
lokalnu iritaciju i suenje ronjae.
Regionalnaanestezija
ubrizgavanjem anestetika u okolinu nerva
premedikacija (anksiolitici, sedativi, opijati)
bolesnik treba da bude svestan, miran, kooperativan, da ima
ouvane refleksa i prohodan disajni put.
zbog moguih komplikacija neophodno je uspostaviti
intravenski put i monitoring vitalnih funkcija.
s obzirom da je glava pokrivena, poeljna je oksigenoterapija
visokim protokom kiseonika (8 10 l/min) kako bi se spreilo
nagomilavanje CO
2
ispod hirurkih arava.
Dovodi do paralize krunog
miia oka (m. orbicularis oculi)
i nemogunost stiskanja kapaka.
Sprovodi se ubrizgavanjem
lokalnog anestetika na nekoliko
mesta du anatomskog puta
nerva u predelu lica.
van Lint, Atkinson, and OBrien
Facijalni blok
Tehnika po O'Brien-u -
blokira se zigomatina grana
facijalnog nerva.
Blok se izvodi ubrizgavanjem
4-6 ml lokalnog anestetika
ispred tragusa uva, ispod
zadnjeg kraja zigomatinog
nastavka i iznad kondiloidnog
nastavka mandibule.
Facijalni blok
Retrobulbarni blok
ubrizgavanjem 2 - 4 ml lokalnog anestetika kroz donji kapak u
predeo iza oka, unutar miinog konusa, u neposrednu blizinu
cilijarnog gangliona iz koga polazi senzorna, motorna i
vegetativna inervacija oka.
Retrobulbarni blok
Komplikacije su:
perforacija one jabuice,
oteenje krvnih sudova orbite (retrobulbarni hematom sa
protruzijom bulbusa) i
oteenje optikog nerva i subduralno dat anestetik (anestezija
modanog stabla)
intraokularno i intravaskularno ubrizgavanje anestetika
Uestalost komplikacija znatno je vea nego kod peribulbarnog i
subtenonijalnog bloka i iznosi oko 1:500.
Peribulbarni blok
Ubrizgava se 68 ml lokalnog
anestetika u "prednju orbitu", van
miinog konusa, kroz donji i gornji
kapak.
Anestezija nastupa za 712 min a
mogu je porast IOP zbog ubrizgavanja
vee koliine anestetika. To se moe
ukloniti sporim ubrizgavanjem lokalnog
anestetika ili primenom orbitalnog
kompresionog balona.
Komplikacije bloka su retke.
Subtenonijalni (parabulbarni) blok
Ubrizgavanje 12 ml lokalnog anestetika kroz inciziju na
konjunktivi i tenonovoj kapsuli u subtenonijalni prostor koji se
prostire od limbusa ronjae pa sve do optikusa .
U ovom prostoru se nalaze senzitivni i motorni nervi za sve
delove one jabuice i za sve ekstaokularne miie du kojih
lokalni anestetik difunduje u retrobulbarni prostor.
Subtenonijalni (parabulbarni) blok
Blok se izvodi tupom iglom ime se otklanja opasnost od
perforacije one jabuice, retrobulbarne hemoragije i oteenja
optikog nerva.
Blok je bezbolan i obezbeuje dobru anesteziju uz neto loiju
akineziju.
Komplikacije su izuzetno retke to, uz komfor koji prua kako
bolesniku tako i hirurgu, ini njegovu primenu u oftalmologiji
danas iroko rasprostranjenom.
HVALA NA PANJI !!!!