ЦРЕВНЕ ИНФЕКЦИЈЕ

Tрбушни тифус (typhus abdominaolis).

Салмонелозе (salmonellosis).
Шигелозе (shigellosis).
Колера (cholera).
Алинентарне интоксукације : стафилококна, ботулизам (botulismus).
Трихинелоза (trichinellosis).
Дечја парализа (poliomieliis anterior acuta).

Трбушнин тифус (typhus abdominalis)

ЕПИДЕМИОЛОГИЈА:

Важи за трбушни тифус, салмонелозе, шигелозе и колеру (осим проузроковача и

мањих специфишности које ће бити наведене).

Проузроковач:
Салмонела тифи. Дејство:
- Ентероинвазивно: изазива некрозу, улцерације на зиду танког и дебелог црева,
(перфорација, крварење, перитонитис).
- ентеротоксично: токсини доводе до миокардитиса и енцефалитиса (тифозно
стање).
- Септично: продире лимфотоком у регионалне, трбушне лимфне жлезде, потом
настаје сепса, насељавање и изавивање запаљења разних органа, (јетра, слезина,
бубрези, кости, ендокард, менингеалне опне...).
Уништава је висока температура и кисела средина.
Резервоар:
Искључиво човек, оболели, али је још већи епидемиолошки значај клицоноша. Ово је
болест са једном од највећих стопа клицоноштва.
70% су клицоноше, а 3 % имају клицоноштво преко годину бдана или доживотно, (више
жене, јер се салмонела тифи завлачи и борави у жучним каналима).
После прележане болети обавезна је контрола на клицоноштво (урин, столица).
Потребне су 3 узастопне негативне солице.
Копрокултура је обавезни део професионалних систематских прегледа.
Извор: фецес и урин, као и секундарно загађени: земља, вода, храна, предмети, руке,
(болест прљавих руку).
Путеви преноса: феко - орални, индиректни. великун улогу у трансмисији могу имати и
муве.
Улазна врата: Слузокожа танког и дебелог црева (енетроколитис).
Домаћин:
Особине које утичу на тежину цревних инфекција: одојче, стари, потхрањеност, хроничне
цревне болести (целијакија, алергија на храну, паразитозе, хиповитаминозе, смањена
киселост у желуцу...), имунодефицијентне особе (малигне, имуносупресивна терапија).

КЛИНИЧКА СЛИКА: Тежина зависи од:

1. Особина проузроковача ( врста, инфективна доза, вируленција,
ентероинвазивност, ентеротоксичност...).
2. Од наведених особина домаћина.
3. Од благовремене терапије.
У суштини, ово је тешка заразна болест која доводи до великих епидемија, (нпр. код
нас за време првог и другог светског рата), као и велике стопе смртности, (без
антибиотске терапије 12%, у ванредним ситуацијама може бити и већа, а код примене
антибиотика је сведена на 1%)
Трбушни тифус има 4 фазе које трају по око 7 – 10 дана. Инкубација је 1 до 2 недеље.
1. Иницијални стадијум, ( stadium incrementi ):
Малаксалост, Температура, (расте током 7 дана док не достигне 40 степени С).
Несаница, глевобоља.
Анорексија, опстипација, ретко дијареја.
2. Стадијум акмис: (врхунац болести) може трајати 1 – 2 две недеље.
 Температура је континуа 40 степени (малаксалост, главобоља, болови у мишићима и
зглобовима).
Опстипација се смењује са дијарејом (5 – 6 дневно), а столица личи на чорбу од
грашка, непријтног мириса.
Тифозно стање:
Токсини изазивају енцефалитис, запаљење мозга.
Пацијент је повремено поспан, повремено узнемирен: дезоријентисаност (у времену,
простору, према личностима), бунца, делиријум. Халуцинације па је опасан за себе и
околину (мере безбедности!). Сопор, кома.
Розеола: Оспа по грудима и трбуху, ситна, ружичаста, на притисак се губи
(васкуларна). Јавља се током друге недеље, у 10% пацијенета.
Тифозни језик: Сув, храпав као храстова кора, подрхтава, Дигетове улцерације –
изрецкан по ивици.
Брадикардија. Увећана слезина (спленомегалија).
3. Регресија, (stadium decrementi ): симптоми су присутни али се интензитет смањује
(побољшање). У регресији може доћи до изненадног погоршања и смртног исхода
(рекрудесценције), због перфорације зида црева, (мора се спроводити режим
опрезне исхране).
4. Рерконвалесценција: више нема симптома, (опоравак апетита, телесне масе,
крвне слике, имунитета...). Опоравак је и до 2 месеца (клицоноштво, замарање).
5. Рецидив: Употреба антибиотика је смањила стопу смртности на 1 %, али доводи до
веће учесталости рецидива, 2 недеље по престанку температуре. Рецидив болести
је пуно блажи и престаје на краткотрајну, поновну употребу антибиотика (5 дана
терапије).
КОМПЛИКАЦИЈЕ:
1. Токсичне: енцефалитис, миокардитис.
2. Септичне: (сепса) - хепатитис, нефритис, пнеумоинија, остеомијелитис,
ендокардитис, менингитис...
3. Ентероинвазивне: перфорација зида црева са перитонитисом, крварење из црева
(ентерорагија).
4. Абортус, мртврођено дете.
ДИЈАГНОСТИКА:
Анмнеза, епидемиолошка анкета, клинички преглед.
Изолација бактерије: копрокултура, уринокултура, биликултура, ликвор, хемокултура...
Серодијагностика: антитела у крви (Видалова реакција).
ТЕРАПИЈА :
- рехидратација, дијететски режим (интравенска исхрана код перфорације, мањи
чести оброци, кашаста блага и лако сварљивава храна),
- антибиотици: цефалоспорини 3.генерације, хинолони. Код рецидив болести само
5 дана. Код клицоноштва 4 – 6 недеља.
- оперативно (код перфорације), трансфузија крви (код крварења),
- симптоматска: (антипиретици, седативи).

МЕРЕ ЗАШТИТЕ: важе и код салмонелоза, шигрлоза, колере.

Према пацијенту:

Рана дијасгноза, пријава болести,

Транспорт (дезинфекција возила, заштитни мантилн и рукавице за особље, дезинфекција
руку и рукавице за пацијента).
Хоспитализацуија: са мерама обезбеђења, (агресиван, дезоријентисан, халуцинације).
Лечење: антибиотицима.
Контрола на клицоноиштво: (3 заредом негативне копркултуре и утринокултуре).
Дезинфекција: руку, околине пацијента. Санација излучевина.
Дезинсекција, дератизација: мува и глодара који могу учествовати у трансмисији
салмонеле.
Изолација: код цревних инфекција је ИЗОЛАЦИЈА ПРЕКО МАТЕРИЈАЛА – пут зразног и
незаразног материјала се никад не сме укрштати – не сме бити контакта заразног и
незразног материјала!
Баца се материјал за једнократну употребу у жуте канте, односи у просторију за заразни
материјал и односи га посебна служба (не сме у комунални отпад!).
Све за вишекратну употребу се посебно одлаже и стерилише.

Према околини:

Епидемиолошко истраживање, здравствени надзор особа у контакту, (за колеру

карантин), санитарне мере , хигијенске мере (прање руку, намирница, површина,
посуђа), теничке мере (водовод и канализација).
Здравствено просвећивање: у местима са ризиком користити флаширану воду, не
користити воће и поврће које се пере водом, добра термичка обрада намирница, исхрана
код куће, прање руку, рукавице...

Специфичне мере :

Вакцина (пер ос, супкутана), у једној дози, код старијих од 2 године.

Заштита је 70% али ако се и појави болест блажа је.

ЗА ДВОЈКУ:

Епидемиологија и мере заштите су обавезне!

(Скоро су исте за све 4 болести, а и учили смо их).
Проузроковач: салмонела тифи. Резерворар: само човек, оболели, клицоноша.
Клицоноштво је у јако вреликом проценту. Извор: фецес, урин (њима загађене
вода,храна, руке, предмети).
Пут преноса: феко-ортални, индиректни, (муве и глодари могу учествовати у преносу).
КЛИНИЧКА СЛИКА:
Тежа је код: одојчета, старијих, потхрањених, хроничних цревних болесника и
имунодефицијентних.
Инкубација 1 до 2 недеље. Има 4 фазе по 7 - 10 дана.
1. Почетни: главовоља, несаница, малаксалост.Температура постепено расте до 40
степени. Опстипација и анорексија.
2. Стадијум акмис: врхунац болести.
Температура 40 степени, континуа.
Тифозно стање (дезоријентисаност, делиријум, халуцинације, агресивност).
Розеола – рижичаста, ситна оспа на трупу.
Брадикардија. Увећана јако слезина.
Тифозни језик (као храстова кора).
Опстипација – дијареје као чорба од грашка, смењују се.
3. Регресија је побољшање, симптоми слабе. Могуће су компликације:
прерфорација црева и крварење.
 4. Реконцвалеценција: нема симпотома, опоравак. Може да траје и 2 месеца
(клицоноштво, замор...).
КОМПЛИКАЦИЈЕ:
Ентероинвазивне : улцерације и прерфорација црева. Крварење.
Ентеротоксичне : енцефалитис (тифознио стање, кома).
Сепса. Рецидив.
Абортус.Мртворођено дете.
ДИЈАГНОЗА :
Копрокултура, уринопкултура, серодијагностика.
ТЕРАПИЈА:
Специфична исхрана, антибиотици (смртност само 1%), рехидратација, код
перфорације: операција и трансфузија.

САЛМОНЕЛОЗЕ (SALMONELLOSIS)
То су болести изазване неифусним облицима баклтерија из рода салмонела. Грам
негативни ентеробацили.бацилима салмонелама. Има их преко 2000 сојева.
Резервоар: човек и животиње )живина, стока, дивљач=дкућни љубимци гмизавци.
Извор: фецес животиља и људи. Заражено млеко, месо,јаја.
Клиничка слика:
Инкибацвијанеко9лико сати до један дан.
Дејство: ентероинвазивно и ентеротоксично.
Клиничке слике:
1. Гастроентеритис 3 до 7 дана почиње нагло језа дрхтавица фебрилност, некад и
40, мука Анорексија бол у пределу пупка ули дифузна дстолице жуте каније зел
слузаве ретко крв, трбух надут, узнаци дех. Миоже бити и увећ слезхз.
2. мука анорексија повраћање, грчеви у стомаку дијареја
3. 2. Сепса доводи до жаришних о9нф појед органа. Јетре ендокарда шуч кесаа
АПЕДИКС плућа ме нионг кости зглоб
4. 3. Тифоидни моблик редак. Нагло, интоксикавција увећ јет слез порем свести
фебр облик
5. 1.Гастрентериис: најчешћи облик. Температура, малаксалост, анорекција.
Повраћање. Диојареја (зеленкаста, непријатног мирисда, кашаста до водене).
Број столица може бити од неколико на дан до 20 – 30. Дехидратација може ићи
до шока.
6. 2. Септични облик:
7. Асимптзоматско клицоноштво
8.