Epidemiologija crevnih

zaraznih bolesti - Uvod

                                                              Katarina
Petrovic
• Epidemije zaraznih bolesti harale su covecanstvom a haraju i danas i odnele
su vise zrtava od ratova - kuga,kolera,trbusni tifus,TBC,...danas je to pandemija
SARS-Cov-19 ali i ostale respiratorne infekcije,dijarealne
bolesti,sida,TBC,malarija.
• Pocetkom 20.veka doslo je do produzenja ljudskog veka sa 50.na 80.god. i to u
razvijenim zemljama bas kao rezultat smanjenja smrtnosti od zaraznih bolesti a
prevashodno zbog poboljsanja socio-ekonomskih,higijensko sanitarnih
uslova,razvojem efikasnih vakcina kao i antimikrobnih lekova.
• Ipak bez obzira na postignute uspehe u prevenciji i suzbijanju zaraznih bolesti
one su i dalje uzrok 1/3 smrtnosti u zemljama sa niskim standardom.U
zemljama u razvoju one cine vise od 40% smrtnosti dok
razvijenim zemljama cine 1%.
• Crevne zarazne bolesti su i dalje jedan od najmasovnijih uzroka povisenog morbiditeta i
mortaliteta u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama.
• U 2017.god.skoro 1,6 miliona ljudi u svetu je umrlo od dijareje.
• Bolesti dijareje su treci vodeci uzrok smrtnosti kod dece odmah posle upale pluca i
komplikacija prevremenog porodjaja.
• Stopa smrtnosti dece od dijareje najvisa je u najsiromasnijim zemljama.
• Dva su glavna razloga zasto je broj dece koja umiru od dijareje tako veliki
• 1)velika je prevalencija faktora rizika povezanih sa dijarejom –
neispravna voda za pice,losi sanitarni uslovi i neuhranjenost,
• 2)nedostatak pristupa osnovnom lecenju-ORT(oralna rehidrataciona
th),th upotreba cinka,kao i pristup vakcinama protiv rotavirusa.
• Etiologija crevnih zaraznih bolesti 
                            Virusna oboljenja
1)ROTAVIRUSNI ENTERITIS,
2)NORWALK- VIRUS-GASTROENTERITIS,
3)ADENOVIRUSI serotip 40 i 41,
4)KALCI VIRUSI,
5)ASTRO VIRUSI,
6)VIRUSNI HEPATITIS A,
7)POLIOMIJELITIS
                            Bakterijska  oboljenja
1)GASTRO-ENTERO-KOLITISI izazvani patogenom E.COLI,
2)YERSINIOZA,
3)CAMPILOBAKTERIOZA,
4)SIGELOZA,
5)ANIMALNE SALMONELOZE,
6)TRBUSNI TIFUS I PARATIFUS – Salmonella typhi,-Salmonella paratyphi,
7)KOLERA,
8)STAFILOKOKNO TROVANJE HRANOM,
9)BOTULIZAM
10)TROVANJE HRANOM uslovljeno BACILLUSOM CEREUS-om
                            Parazitska oboljenja
1)AMEBNA dizenterija –ENTAMOEBA HYSTOLITICA,
2)HELMINTI-tenijaza, trihineloza,enterobijaza,askarijaza
3)LAMBLIJAZA-Giardia lamblia
     CZB (crevne zarazne bolesti) mogu se podeliti na
-ANTROPONOZE gde je covek rezervoar i izvor bolesti (trbusni tifus,paratifus A
I C,bacilarna dizenterija,kolera,decija paraliza,,HAV,virusne crevne
infekcije,neke helminitijaze –enterobijaza,
-ZOONOZE –rezervoar su bolesne zivotinje(antrax,bruceloza gde je
prenosenje uzrocnika direktnim putem na zdravu osobu retko)ili
-ZOOANTROPONOZE –bolest se prenosi sa zivotinje na coveka ( animalne
salmoneloze,paratifus B,campilobacterioze,criptosporidioza.
        Ulazno mesto za sve CZB jeste sluznica GIT odakle mogu da se putem
sekreta(povracani sadrzaj) odnosno ekskreta fecesom i urinom prenesu na osetljive
osobe.
  (jejunum-trb.tifus,salmoneloze;dist.deo
debelog creva-
bac.dizentarija;ileocekalna sluzokoža-amebijaza)
      
Lokalizacija patoloskog procesa je
1) Crevna kod kolere,bacilarne dizenterije,kod stafilokoknog,soj A
–

clostridium perfrigens(welchi),Bacilus cereus trovanja hranom-

intoksikacija
2)Drugi organi i tkiva-HAV(jetra),poliomijelitis(prednji rogovi kicmene
mozdine),trbusni tifus i paratifus(sistemska oboljenja u najtezim
slucajevima),amebijaza(hematogenim putem do apcesa jetre,pluca i
mozga),botulizam(zahvata kranijalne nerve ).

  
        Klinicka manifestacija bolesti je u vidu
-akutnog gastritisa,gastroenteritisa,kolitisa
,bakterijemija....i to kao mucnina,povracanje,dijareja.
Patogeneza infekcije GIT Invazivne i neinvazivne bakterije
Invazivne:Salmonele, Šigele, Campilobakter,Yersinija, Enteropatogena
E.coli- prodiru u ćelije mukoze,razmnožavaju, raspadaju, endotoksin.
Neinvazivne:V. kolere, Enterotoksigena E.coli –prijubljuju se uz
epidelne ćelijemukoze, luče enterotoksin (egzotoksin).

Trovanja hranom – alimentarna intoksikacija Intoksikacije su oboljenja ljudi koja se

javljaju nakon uzimanja hrane koja sadrži egzotoksine mikroorganizama.
Najznačajniji egzotoksini su toksini bakterija Staphylococcus aureus, Bacillus spp. i
Clostridium spp. Ove bakterije ne moraju biti prisutne u hrani da bi došlo do
trovanja. Toksoinfekcije su oboljenja ljudi nastala poslije uzimanja hrane zagađene
mikroorganizmima koji oslobađaju endotoksine prilikom raspadanja bakterijskih
ćelija u crevima. Takva trovanja izazivaju bakterije kao što su: Vibrio cholere, E. coli,
Salmonella i Shigella. Da bi došlo do trovanja, ovi mikrooganizmi moraju biti prisutni
u hrani
• Stafilokokna trovanja Do stafilokoknih trovanja dolazi usled unošenja
termostabilnih toksina Staphylococcus aureus hranom. Ovi toksini su
egzotoksini koji izazivaju smetnje u digestivnom traktu, pa se zato
nazivaju i enterotoksini. Najčešći izvor su ljudi i obolelo vime krava
(stafilikokni mastitis). Znaci trovanja su glavobolja, uznemirenost i pad
krvnog pritiska. Bolest obično traje 6-12h, vrlo retko dva dana
Bacili (Bacillus cereus) su značajni u namirnicama koje se čuvaju na hladnom.
Pasterizovano mleko i pavlaka bivaju često rekontaminirane bacilima.
Razmnožavanjem bacili stvaraju enterotoksin koji izaziva trovanje. Bolest se
karakteriše prolivom, bolovima u stomaku koji se javljaju 8-16h od uzimanja
namirnice.
Trovanja hranom izazvana toksinom Clostridium perfringens Da bi došlo do trovanja,
potrebno je da se hranom unese veliki broj živih bakterijskih ćelija Clostridium perfringens.
Zahvaljujući otpornosti spora, preživljavaju temperaturu pasterizacije, pa pasterizovano
mleko često može biti uzrok trovanja,termicki dobro neobradjeno govedje
meso(>105mikroorganizama/g hrane)
Inkubacija • 1-6 dana (Kolera, Dijareje E.coli, Šigeloza,
Salmoneloza, trovanje hranom, virusni gastroenteritisi) •
7-14 dana (Trbušni Tifus, Paratifus, Poliomijelitis) • Preko
2 nedelje (Hepatitis A, Amebijaza i druge Parazitoze)

Zaraznost- Pri kraju inkubacije – Poliomijelitis

U drugom delu inkubacije-Hepatitis A Raste sa
razvojem kliničke slike
• Izvor zaraze Bolesnici i kliconoše
1. Zdrave-asiptomatske
2. Inkubaciono (Hep. A i Poliomijelitis)
3. Akutne –najvise do 3 meseca(kolera,bac.dizen.trb.tifusa i
paratifusa,salmoneloza-rekovalescentne-prolazne ili privremene
kliconose,
4. Hronične -bacilarne dizenterije-više meseci, najduže do jedne godine
-trbušni tifus i paratifus-2-5% više od godinu dana, fekalno, urinarno
kliconoštvo, povezano sa hronicnim inf.bilijarnog i urinarnog)
-eltor kolere-retko,
- salmoneloza-1% odraslih, 5% dece mladje od 5 g.,više od godinu dana.
• Putevi prenošenja:osnovni-hrana,voda
kontakt,
vektori(muve-mehanicki),zemljište(retko)
vazduh – bolničke epidemije-novorodjen.
Ovo je najvažniji put prenošenja za nastanak
A. Trbušnog tifusa
B. Šigeloze
C. Kolere
D. Salmoneloze
E. Hepatitisa A
Količina i virulencija klica Bolest-Minimalan broj klica
1. Kolera- Stotine miliona
2. Trbušni tifus 100.000
3. Salm.trov. hranom 100-1.000
4. Bacilarna dizenterija ≤ 100
• Dispozicija
• 1. OPŠTA osetljivost,
• 2. ODOJČAD, MALA DECA
• 3. AHLORHIDRIJA
• 4. IMUNOSUPRESIVNA TERAPIJA
• 5. NEOPLAZME
• 6. TERAPIJA ANTACIDIMA
• 7. HIRURŠKE INTERVENCIJE
• 8. MALNUTRICIJA
Urodjeni imunitet: A. Neimunološki
1. Želudačni aciditet 2. Motilitet 3. Lučenje sluzi (IgA) 4. Pankreasni sok i žuč 5.
Biološki aktivni proteini-laktoferin, lizozim, peroksidaza-luče egzokrine žlezde 6.
Mikroflora – 400 vrsta bakterija, luče antibakterijske supstance
Steceni imunitet-nakon prelezane bolesti.
• Imunitet je razlicit –
• -Solidan (trbusnog tifusa)
• • Kratkotrajan (kolera)
• • Nema ga posle helmintoza
• • Tip specifičan(poliomijelitisa,nekih salmoneloza…)
Sezonske varijacije
• Krajem proleća-bacilarna dizenterija
• Kraj leta-trbušni tifus
• Sredinom i krajem jeseni-hepatitis A
Način javljanja
• SPORADIČNO
• EPIDEMIJSKI
• ENDEMO-EPIDEMIJSKI

Epidemije -oblici• ALIMENTARNE • HIDRIČNE • KONTAKTNE

• Dijagnostikovanje
• 1. KLINIČKA SLIKA
• 2. EPIDEMIOLOŠKA ANAMNEZA
• 3. LABORATORIJA-feces,urin,povr.mase,hrana,krv,likvor
• MIKROSKOPSKI PREGLED, • IZOLACIJA UZROČNIKA NA HRANJIVOJ PODLOZI,
• SEROTIPIZACIJA, • BIOTIPIZACIJA, • SEROLOGIJa(ELISA test…RT-PCR)
Prevencija
OPŠTE mere prevncije • Higijenski ispravna voda za piće.
• Higijenska dispozicija fekalnih materija. • Redovno pranje ruku tekućom
vodom i sapunom. • Uništavanje i zaštita hrane od muva. • Deratizacija. •
Zaštita gotove hrane. • Pooštriti postupke kontrole kvaliteta u industriji za
proizvodnju hrane i pića. • Otkrivanje i zdravstveni nadzor nad kliconošama,
sistematski pregledi. • Isključivanje kliconoša sa poslova od važnosti. •
Zdravstveno prosvećivanje.
• DESET ZLATNIH PRAVILA ZA PRIPREMU BEZBEDNE HRANE (SZO)
• 1. Odabrati bezbedan postupak obrade hrane.
• 2. Brižljivo i temeljno kuvanje.
• 3. Pripremljenu hranu odmah konzumirati.
• 4. Termički obradjenu hranu brižljivo čuvati (ispod+4°C).
• 5. Temeljno podgrejati kuvanu hranu.
• 6. Sprečiti kontakt sirovih namirnica i termički obradjene hrane.
• 7. Često pranje ruku.
• 8. Besprekorna čistoća sveg kuhinjskog pribora.
• 9. Zaštita hrane od insekata, glodara i dr. zivotinja.
• 10. Korišćenje higijenski ispravne vode za piće.
• Nakon promene pravne regulative u Rebublici Srbiji u pogledu
prijavljivanja od zaraznih bolesti(Zakon o zastiti stanovnistva
od zaraznih bolesti) i uskladjivanja sa EU
regulativom,oboljevanja koja podlezu obaveznom
prijavljivanju a kao primarno mesto imaju sluznicu
digestivnog trakta svrstana su u dve grupe-
• 1)bolesti koje se prenose hranom,vodom i zivotnom sredinom
• 2)zoonoze
Nadzor nad crevnim zaraznim bolestima je u nasoj zemlji
pasivan osim za deciju paralizu koja se izvestava u grupi
bolesti koje se sprecavaju vakcinacijom.
• NAJČEŠĆI UZROCI NASTANKA EPIDEMIJA
CREVNIH ZARAZNIH BOLESTI
U ALIMENTARNIM EPIDEMIJAMA
-PROPUSTI U TEHNOLOŠKOM PROCESU PRIPREME, ČUVANJA I PODELE HRANE;
-PRIPREMA HRANE U SOPSTVENOJ REŽIJI (SVINJSKO I JAGNJEĆE meso)
-KONZUMIRANJE HRANE U UGOSTITELJSKIM OBJEKTIMA

U HIDRIČNIM EPIDEMIJAMA
-PREKIDI U VODOSNABDEVANJU,
-RADOVI NA VODOVODNOJ MREŽI I NEREDOVNO HLORISANJE;
-KORIŠĆENJE VODE IZ BUNARA I SA POTOKA;
U KONTAKTNIM EPIDEMIJAMA
-UNOŠENJEM VIRUSA HEPATITISA U KOLEKTIV U FAZI INKUBACIJE
 Bilo je mnogo zaraza i ratova u istoriji. Ipak, zaraze
i ratovi nas uvek zateknu nespremne.
Alber Kami, „Kuga

HVALA