Академија васпитачко-медицинских струковних студија Крушевац – одсек

Ћуприја

Патологија са патолошком физиологијом

Семинарски рад

УЛКУСИ ЖЕЛУЦА

Професор:
Студенти:

Ћуприја, 2023.
 Садржај
Увод..........................................................................................................................................1
Улкуси желуца........................................................................................................................3
Етиологија...........................................................................................................................3
Фактори ризика.................................................................................................................3
Подела улкуса желуца.......................................................................................................4
Закључак.................................................................................................................................8
Литература..............................................................................................................................9
 Увод

Желудац(лат. Gaster) је проширени део канала за варење који се пружа од

једњака до дванаестопалачног црева. Са једњаком је у комуникацији преко
кардијачног отвора, а са дуоденумом преко пилоричног отвора. На анатомском пољу,
желудац има вертикални и хоризонтални део.

Желудац има функцију у варењу хране и то ради на два начина – механичким

мешањем хране и хемијски, лучењем ензима пепсина хлороводоничне киселине, која
обезбеђује pH кисели миље у ком ензими врше своју функцију.

Слика 1. Схематски приказ желуца

Извор https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%96%D0%B5%D0%BB
%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%86

Улкус или чир желуца представља оштећење тзв. прекид на желуцу који
продире кроз мускулаторну мукозу и протеже површином већом од 5мм, у пречнику.
Када дође до промена у одбрамбеним механизмима желуца, последично долази до
промена на слузници желуца које ће касније довестидо ерозије, а затим и улцерације

3
 Тело човека има природне начине да заштити слузницу од корозивног и
штетног дејства желудачног сока, како би се спречила аутодигестија. Заштита желуца
се врши преко простагладина, слузокоже, фактора раста и адекватне перфузије.

Овај клинички синдром се може спречити и успешно лечити, а пацијенти се

третирају другачије у зависности од етиологије њиховог чира на желуцу.

Етиологија чира на желуцу се углавном повезује са инфекцијом Хеликобактер

пилори и губитком желудачног простагладина, злоуботребом нестероидних
антиинфламаторних лекова и другим узрочницима попут хипергастринемије,
хемотерапијом и радиотерапијом, малигнитетима и др.

4
 Улкуси желуца

Етиологија

Када су у питању чиреви на желуцу, етиологија истих се везује за инфекцију

Helicobacter pylori, смањеном одбрамбеном баријером слузнице желуца, злоупотребу
нестероидних антиинфламаторних лекова(ацетилсалицилна киселина, ибупрофен,
диклофенак, аспирин и др.), а нешто ређе за хипергастринемију(Zollinger-Ellisonov
синдром), хемотерапију и радиотерапију, опструкцију желудачног остијума, гастриче
инфилтративне поремећаје попут малигнитета, конзумацију цигарета и алкохола,
димљена и храна богата конзервансима, као и Кронову болест.

Заједнички фактор свим етиолошким чиниоцима јесте стимулација разградње

мукозне баријере и излагање слузнице желуца корозивном дејству хлороводоничне
киселине.

Јавља се код људи између 20. и 60. године живота. Инциденца појаве улкусне
болести се последњих деценија смањила пре свега захваљујући успешној
гастропротективној терапији и успешној ерадикацији Helicobacter pylori инфекције.

Фактори ризика

1. Генетски фактор – О крвна група.

2. Године – најчешће се јавља код особа старијих од 40 година.
3. Инфективни фактор – присуство бактерије Helicobacter pylori.
4. Већ измењена слузокожа желуца – хронични гастритис, Кронова болест,
малигнитети, Баретов једњак, гастроезофагеална рефлуксна болест и др.
5. Бихејвиорални фактор - Цигарете и алкохол
6. Масна, конзервирана и зачињена храна.

5
 Подела улкуса желуца

Улцерозне лезије желуца могу се јавити у облику стресних улкуса, хроничног и

пептичког улкуса и Zollinger-Ellison-овог синдрома.

I. Стресни улкус

Представља акутну гастроинтестиналну ерозију, која се разликује од хроничног

улкуса тиме што су лезије мултипле. Покретачи за настанак су исхемија слузнице и
импулси пренадраженог диецефалона. Постоји и могућност да је механизам оштећење
микроперфузије слузнице желуца приликом шока, чиме је она сензитивнија на
корозивно дејтво желудачног сока.

У етиологији се спомињу шок(хиповолемија, исхемија слузнице), сепса и

опекотине, операције, тумори, надражаји хипоталамуса да се стимулише секреција
хлороводоничне киселин, мождана оштећења, акутни панкреатитис и др.

Клиничка слика се одликује изненадним болом у епигастријуму, појава мелене

и хематемезе, бледило, хладан зној, пад артеријског притиска, ослабљен апетит,
обилна крварења и перфорације улцерозних лезија желуца итд.

Компликације стрес улкуса су крвављење и перфорација.

Дијагноза се поставља езофагогастродуоденоскопијом, гастроскопијом,

ендоскопским прегледима, ултрасонографијом, pH мониторингом и др.

Лечење може бити конзервативним и хируршким приступом. Конзервативна

терапија се заснива на испирању желуца хладним физиолошким раствором,
антацидима и прокинетицима. Код хируршког приступа разликују се парцијална и
тотална ресекција са реконструкцијом – локална екцизија улкуса и друге.

6
 Слика 2. Езофагогастродуоденоскопија

Извор https://lifeimpuls.rs/ezofagogastroduodenoskopija/

II. Хронични пептични улкуси

Најчешћи тип солитарне лезије, који се јавља у виду дефекта у зиду

желуца(антрум, мала кривина, субкардијална регија), у величинама од 0.5 до 3цм.
Четири пута чешће се јавња у дуоденуму него желуцу, са тим да се желудачни улкус
код старијих јавља у већем степену него код млађх особа. Код млађих особа се јавља
чешће на дуоденуму тзв. Менаџерска болест.

Пептични улкус је ограничено оштећење слузнице желуца(или дуоденума), које

захвата слузницу и продуре у дубину зида. Настаје због нарушене равнотеже између
заштитних механизама слузнице и агресивних ацидопептичних деловања из лумена
због нарушавања мукозне баријере или хиперсекреције.

Етиолошки фактори настанка пептичног улкуса су гастритис Helicobacter pylori,

смањена продукција бикарбоната покровног епитела као последица стреса, дуодено-
гастрични рефлукс, исхемија или успорена синтеза простагладина.

Клиничка слика је слична као и код стресног улкуса.

Компликације пептичког улуса су крвављење на задњем зиду булбуса,

перфорација предњег зида булбуса, бенигна стеноза пилоричног канала, пенетрација у
главу панкреаса(ануларни панкреас и улкус дуоденума) и малигне алтерације улкуса.

7
 Слика 3. Хистопатолошки приказ хроничног пептичног улкуса

Извор https://medicine.nus.edu.sg/pathweb/virtual-pathology-museum/01107-2/

Слика 4. Ренгенски снимак пептичког улкуса желуца

Извор https://radiologykey.com/gastric-ulcer-2/

8
 III. Zollinger-Ellisonov синдром

Овај синдром је веома редак дигестивни поремећај до ког долази услед

настанка неуроендокриног тумора – гастринома, који секрецијом гастрина последично
изазива повећану секрецију хлороводониног сока. Хиперсекреција желудачног сока
изазива појаву мултиплих улкусних жаришта.

Клиничка слика је слична као код претходно наведених улкуса желуца.

Терапија је конзервативна и хируршка. Конзервативна се заснива на

ихнибицији секреције гастрица, односно инхибицији неуроендокрине функције
гастринома, док се хируршка базира на екцизији неуроендокриног тумора.

Слика 5. Ендоскопија пацијента који пати од Цолингер-Елисоновог синдрома

Извор https://www.eventscribe.com/2018/ACG/ajaxcalls/PosterInfo.asp?
efp=RFNSWFFHSFY2NDI0&PosterID=161888&rnd=0.226866

9
 Закључак

Улкуси желуца представљају дисконтинуитет или оштећење слузнице желуца,

као последице ослабљене одбрамбене мукозне баријере и корозивног дејства
желучаног сока. Осим на желуцу, могу се јавити и на дуоденуму, али тада су
последице хиперсекреције хлороводоничне киселине, најчешће се појављују са
Zollinger-Ellison –овим синдромом.

Ослабљена баријера може бити урођена слабост, лоши хигијенско-дијететски

режим, инфекција Хеликобатеријом пилори, злоупотреба нестероидних
антиинфламаторних лекова, стрес, нездрав стил живота, храна која је богата
животињским мастима, конзервансима, као и димљена храна.

Разликују се стрес и пептични улкус и улкуси који су последица Zollinger-

Ellison синдрома.

Клиничка слика се карактерише мучнином, губитком апетита и телесне тежине,

повраћањем и регургитацијом, малаксалошћу, појавом мелене и хематемезе, што
клиничку слику не чини специфичном и често се улкуси могу превидети и посумњати
на друго обољење.

Компликације улкуса желуца су окултно крвављење, хематемеза и малигне

алтерације улцерозних лезија.

Дијагностика се заснива на анамнези, клиничком прегледу и допунским

дијагностичким методама – контрастна и нативна радиографија,
ендоскопија(езофагогастродуоденоскопија, гастроскопија), ултрасонографија,
биохемијске лабораторијске анализе(тумор маркери и хормонски статус), pH
мониторинг, манометрија сфринктера желуца и други.

Лечење може бити конзервативно – медикаментима(прокинетици, антациди и

инхибитори протонске пумпе), одмарање, адекватан хигијенско-дијететски режим,
инхибиторима неуроендокрине функције код ЗЕ синдрома, и хируршко – парцијалном
или тоталном екцизијом са реконструкцијом(Kelling-Madlennr, Pouchet I Roux-en-Y,
Bilroth I и II.), као и антеректомијом.

10
 Литература

Аранђеловић, С.(2016). Хируршки третман перфорације улкуса желуца,

Медицински факултет Приштина, Косовска Митровица. Очитано 25.04.2023.
Доступно на https://www.sld-leskovac.com/pdf/2016/2016-1.pdf#page=17

Јанковић,С.М.(2015) Пропратна медикаметозна терапија крварења улкуса

желуца или дуоденума, Рационална терапија. Очитано 25.04.2023.
Доступно на https://aseestant.ceon.rs/index.php/racter/article/view/214757388

Сокић-Милутиновић, А., Тодоровић,В.Н. и Милосављевић,Т.(2004). Патогенеза

инфекције Хеликобактер пилори – однос бактерије и домаћина, Српски архив за
целокупно лекарство. Очитано 25.04.2023.
Доступно на http://www.doiserbia.nb.rs/Article.aspx?id=0370-81790410340S

Миколашевић, И. и сарадници (2016). Сигурност дуготрајне примене

инхибитора протонске пумпе, Medicina Fluminensis. Очитано 25.04.2023.
Доступно на https://hrcak.srce.hr/file/233723

Мијалковић, Н. С. и сарадници(2007). Нехируршки приступ крвављењу

гастричног улкуса. Acta chirurgica Iugoslavica. Очитано 25.04.2023.
Доступно на http://www.doiserbia.nb.rs/Article.aspx?ID=0354-950X0701151M

Јовановић, М., Радовић, М.(2021). Хирургија за струковне студије, Академија

васпитачко-медицинских струковних студија Крушевац – одсек Ћуприја.
Доступно у библиотеци АВМСШ.

11