Professional Documents
Culture Documents
САДРЖАЈ:
1. УBОД........................................................ 1
2. ПОТРЕБА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА ЗА ФИЗИЧКОМ
АКТИВНОШЋУ............2
3. УЗРОЦИ НАСТАНКА ГОЈАЗНОСТИ..................................3
4. КОМЛИКАЦИЈЕ ИЗАЗВАНЕ ГОЈАЗНОШЋУ.............................6
Кардиоваскуларне болести......................................6
Метаболички поремећаји........................................7
Респираторне болести..........................................8
Гастроинтестиналне болести....................................9
Гинеколошко-акушерске болести.................................9
Дерматолошке болести.........................................10
Цереброваскуларне болести....................................10
Малигне болести..............................................10
5. МЕТОДЕ РЕДУКЦИЈЕ ТЕЛЕСНЕ МАСЕ..............................12
Дијетотерапија...............................................12
Психотерапија................................................14
Фармакотерапија..............................................15
Хирушко-оперативни методи....................................15
Физичка активност............................................16
6. УЛОГА ПРОГРАМИРАНЕ ФИЗИЧКE АКТИВНОСТИ У РЕДУКЦИЈИ
ТЕЛЕСНЕ
МАСЕ.......................................................... 17
7. ЗАКЉУЧАК................................................... 21
8. ЛИТЕРАТУРА................................................. 22
1.УBОД
Савремени начин живота карактерише недовољну физичку
активност, зато је рекреативно вежбање, које је присутно свугде у
свету, управо конципиран како би се активирали мишићи и повратила
мобилност зглобова. Зато сваким даном ниче све већи број клубова
који пружају неки вид рекреације све већем броју заинтересованих.
Рекреација као специфичан вид физичке активности обавља се у
слободном времену и има за циљ да се вежбањем повећа снага целог
тела, опорави, окрепи, забави али и сачува и побољша здравље, јер
развојем технологије човек своје слободно време ако не користи за
активности брзо доводи до погоршавања здравља.
Кроз људску историју човек је морао много да се креће да би
преживео. Велики број машине су замениле људски рад и дошло је до
пораста времена проведеног ван посла. За тако кратко време људски
организам није могао брзо да се промени па су почеле да се
јављају болести везане за мањак активности.
Ефекти физичке активности на организам у циљу превенције
многих болести су честа тема различитих истраживања. У односу на
лечење по скупим медицинским центрима физичка активност је
изузетно јефтина. А подизањем физичке активности утиче се на
здравље и адекватније се одговара на све захтеве које пред људима
поставља посао и свакодневне активности. Све већа експанзија
вежбања окренутог ка здрављу је доказ колико је људи схватило да
сами могу да утичу на своје здравље.
1
2. ПОТРЕБА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА ЗА ФИЗИЧКОМ
АКТИВНОШЋУ
Физичка активност значајан је чинилац здравог начина живота
који може утицати на превенцију појаве различитих обољења и до
50%. СЗО је у неколико наврата упућивала отворено писмо свим
владама света у коме је указивала на велики значај редовне
физичке активности за укупно здравље популације. Том прилике
дефинисане су и категорије грађана које су посебно угрожене
недовољном физичком активношћу и за које би требало да се направи
посебна стратегија вежбања ради здравља.
Најчешће су деца највише угрожена недовољном физичком
активношћу, затим адолесценти, особе које су изложене стресним
ситуацијама, особе трећег доба, такође и особе које болују од
хроничних болети као што су хипертензија, гојазност, дијабетес
мелитас... Међутим, без обзира на старост или услове рада, сваком
човеку је потребна редовна физичка активност ради очувања свог
здравља.
2
Већина аутора каже да редовна добро дозирана физичка
активност утиче на кардио - васкуларни систем тако да: срчани
мишић буде јачи и еластичнији, повећава се ударни самим тим и
минутни срчани волумен. Богатија је капиларна мрежа срчаног
мишића тако да се смањује могућност инфаркта миокарда. Мање
наслага на зидовима артерија указују на то да се смањује
могућност закречавања крвних судова који су услед тога
еластичнији, а значајно је што се смањује повишени притисак у
крвним судовима за отприлике 10/8 ммХг, тако да можемо закључити
да вежбање смањује притисак као и било који други лек те намене.
Активности аеробног интензитета, 60 - 85% од максималне пулсне
вредности у односу на године старости минимално три пута недељно
по 40 минута спречавају нагомилавање масноћа и артеросклерозу,
односно, спречавају коронарне болести. Респираторни систем се
заснива на аеробној моћи организма. Већи дисајни волумен,
богатија алвеоларна мрежа и ефикасније прузимање кисеоника из
ваздуха (од 21%, колико има у ваздуху, искористи се 15 - 18% у
зависности од припремљености организма) основни су ефекти редовне
физичке активности.
3. УЗРОЦИ НАСТАНКА ГОЈАЗНОСТИ
Што се тиче узрока настанка гојазности, ту постоје одређени
типови гојазности: наследна, гојазност узрокована физичком
неактивношћу или хипералиментациона, гојазност узрокована
метаболичким или ендокринолошким поремећајима, oбољења централног
нервног система као што су трауме, тумори у хипоталамичкој
3
регији која је одговорна за регулацију осећаја глади и ситости
могу довести до појаве гојазности ијатрогена гојазност-код
примене медикамената (кортикостероиди, антидепресиви).
Сматра се да гојазност настаје као последица дејства више
различитих фактора тј. да је гојазност мултикаузално обољење које
најчешће настаје као последица интеракције генотипа (наследних
генетских одлика индивидуе) и фанотипа (фактора спољашње
средине).
Гојазност код деце може се десити због гојазности родитеља
преко генетских и фактора средине унутар породице. Индекс телесне
масе (BMI) детета зависи од BMI биолошких родитеља. А резултати
неких студија потврђују да се предиспозиција за развој гојазности
наслеђује са 50-70%. Ако су оба родитеља гојазна, око 80% њихове
деце ће бити гојазно. Уколико је један родитељ гојазан,
учесталост се смањује на 40%. Ако ниједан родитељ није гојазан,
преваленција гојазности је свега 14%.
Ритам живота, гледање телевизије и рад н рачунару утичу на
смањење места за бављење спортом. У развијеним земљама,
примећено је да су чак и деца све мање физички активна што
дефинитивно утиче на све лошије опште здравствено стање. Физичка
активност треба и мора да буде саставни део одрастања младих људи
и живота одраслог човека. Позитиван ефекат физичког тренинга се
о др а ж а в а и н а т е ле с н у ма с у и т е л е с н и с а с та в , ка о и н а
кардиоваскуларни систем, метаболичке процесе, локомоторни систем
и као превенција многих незаразних обољења. Студије су показале
да је активан животни стил током детињства и адолесценције
повезан са мањом количином укупне телесне масти.
4
До гојазности такође долази услед поремећаја механизма
регулације осећаја глади и ситости који могу бити биолошког
(неурохуморалног) или психосоцијалног порекла. Из хипоталамуса, у
коме се налази центар за глад и центар за ситост, се шаљу сигнали
за ситост и глад, а у зависности од дејства стимуланса са
периферије и од потребе за енергијом. На брзину пражњења желуца и
осећаја глади и ситости утиче и врста конзумиране хране. Ако се
уноси брзо сварљива храна, пражњење желуца је брже, па се зато
брже јављају контракције тј. осећај глади. Баластне материје у
храни смањују искористљивост хране, смањују постпрандијалне
скокове гликемије и последичну хиперинсулинемију.
Ендокрино метаболички фактори могу бити одговорни за
настанак гојазности. Инсулин је хормон који је откривен од стране
Бентинга и Беста 1921. године. Синтетишу га бета-ћелије
Лангерхансових острваца у панкреасу. Инсулин је мали протеин
састављен из два ланца аминокиселина везаних дисулфидним везама.
Његова концентрација у крви се мења паралелно с променом
гликемије. Подстиче улаз гликозе у скоро све ћелије у телу и на
тај начин контролише метаболизам угљених хидрата и масти у масном
ткиву. Он је једини хормон који може да спречи драматичан скок
шећера у крви, док опадање концентрације шећера спречава
глукагон.
Код гојазних особа се често дешава да панкреас лучи велике
количине инсулина услед преоптерећења оброцима богатих угљеним
хидратима, што за последицу има резистенцију организма на
инсулин. Долази до постепеног отказивања панкреаса услед
преоптерећености, а самим тим долази до појаве хипергликемије и
5
хиперинсулинемије што све заједно води у дијабетес. Такође,
дебљина је у великом броју случајева резултат резистенције на
инсулин. На масно ткиво инсулин делује тако што повећава улаз
глукозе у ћелије, повећава синтезу масних киселина, повећава
депоновање триглицерида, активира липопротеинску липазу, инхибира
хормонски сензитивну липазу и повећава улаз К+ у ћелије. Када
дође до резистенције ова дејства инсулина су унеравнотежена.
Панкреас, алфа ћелије Лангерхансових острваца, такође лучи и
хормон глукагон који спречава да ниво шећера у крви опадне до
хипогликемије. Основна улога у организму јесте да нормалним
разграђивањем гликогена у јетри спречи хипогликемију као и да
претвори протеине у шећере тј. глукогенеза. Он има
гликогенолитичко, гликонеогенетско, липолитичко и кетогенетско
дејство.