Академија васпитачко-медицинских стрковних студија

Одсек Ћуприја

Семинарски рад

Јавно здравље

Гојазност, јавно-здравствени приступ

Професор: Др сци. мед. Студенти:

Татјана Килибарда Елеонора Пејчић, 5528
Професор струковних студија Тијана Арсић, 5634
Исидора Миладиновић, 5635
Сандра Стојадиновић, 5654

Ћуприја,новембар, 2022 г.
 Садржај

1. Увод ...................................................................................................................................1
2.Циљ рада ............................................................................................................................2
3. Метод рада .......................................................................................................................3
4. Резултт рада и дискусија ..................................................................................................4
5. Закључак ...........................................................................................................................7
6. Литература ........................................................................................................................8
 1. Увод
Гојазност се у савремено доба дефинише као болест, док се раније сматрало да гојазни
људи представљају вишу класу. Из године у годину, посебно од осамдесетих година
проблем гојазности прети смањењем просечног животног века.

У последње три деценије преваленција гојазности је у значајном порасту. Висока

преваленција гојазности има бројне последице по здравље, због чега је гојазност
препозната као једна од најважнијих проблема и изазова јавног здравља у 21. веку.

Светска здравствена организација дефинише гојазност као „ненормално или прекомерно

накупљање масти које представља ризик за здравље“. Гојазност је сложено здравствено
питање које је резултат комбинације узрока и појединачних фактора као што су понашање
и генетика.

Реч је о обољењу које се карактерише повећаним депоновањем масти у организму,

посебно у пределу поткожног ткива и око појединих унтрашњих органа. Основни узрок
настанка гојазности јесте поремећај баланса између енергетског уноса и енергетске
потрошње.

Степен гојазности се дефнише коришћењем индекса телесне тежине (БМИ). Формула за

израчунавање индекса телесне тежине гласи: БМИ= кг/м2.

Табела 1. Вредности индекса телесне тежине (БМИ) и кореспондирајући степени

ухрањености и ризик обољевања

БМИ Степен ухрањености Ризик за обољевање

<18.50 Слаба ухрањеност Низак
18.50-24.99 Нормална ухрањеност Просечан
>=25.00 Прекомерна ухрањеност
25.00-39.99 Предгојазност Увећан
30.00-34.99 Гојазност I степена Висок
35.00-39.99 Гојазност II степена Врло висок
>=40 Гојазност III степена Екстремно висок

Извор: World Health Organization. (2000). Obesity: Preventing and Managing the Global Epidemic:
Report of a WHO Consultation on Obesity.

Епидемија гојазности је данас препозната као један од највећих здравствених проблема са

којима се човечанство суочава. Велика количина стреса, неадекватни услови рада,
претежно неквалитетан начин живота, довели су до тога да савремен човек тешко може да
задовољи основне потребе као што су: редовна исхрана, физичка активност, довољно сна.

1
 2. Циљ рада
Циљ овог рада јесте сагледавање фактора ризика за настанак гојазности, сагледавање
мера превенције гојазности, сагледавање најефикаснијих начина лечења и сузбијања
гојазности, промоција здравог стила живота и правилне исхране и подстицање развоја
здравствене културе и информисаности.

2
 3.Метод рада

Овај рад је написан на основу прегледа доступне литературе.

3
 3. Резултат рада и дискусије
У Србији је последњих десет година тренд повећања гојазности. Последњи подаци
показују да 54.7% становништва наше земље има прекомерну телесну масу, а да је
сваки пети становник гојазан. Гојазност се подједнако често јавља свим животним
добима. У дечијем узрасту она је подједнако честа код дечака и девојчица, а после
пубертета је чешћа код жена него код мушкараца. Гојазне особе припадају изузетно
специфичној и осетљивој циљној групи.

Основни узроци настанка болести гојазности могу бити:

 Животни стил- карактерише дисбаланс између уноса калорија и њихове

потрошње, односно уноса угљених хидрата и липида и њихова потрошња у
физичким активностима. Неправила исхрана је један од водећих фактора ризика
гојазности. Људи често праве грешке у исхрани конзумирајући намирнице које
воле, а не намернице које су им потребне. На тај начин угрожавају своје
здравље. У свим ситуацијама храна је потреба и лек. Дефицит нутритивних
састојака у исхрани доводи до следећих болести: анемија, авитаминоза,
потхрањеност, пад имунитета и др. Већи унос енергетских састојака од
потребних(масти), а мањи унос незасићених масних киселина, биљних влакана,
витамина и минерала су фактор ризика за настанка хроничних незаразних
болести(болести срца и крвних судова, дијабетес, малигна обољења и др.)
Неправилна исхрана и физичка неактивност су у зачараном кругу, њихова
повезаност је условљена и другим факторима. Истраживања показују да је ниво
физичке активности обрнуто повезан са БМИ, обимом струка и процентом
масти у организму код оба пола. Покрет стимулише дисање, циркулацију крви,
док нервна напетост попушта. Физичка активност треба да буде дозирана
животном ритму и стању здравља. Када је реч о животном стилу неизоставно је
конзумирање алкохола и цигарета. Млади данас све више подлежу овим
пороцима. Чак 97% популације се данас убраја у пасивне пушаче који су такође
у ризику за настајање појединих болести. Са друге стране алкохол има велику
калоријску вредност, повећава апетит и стимулише унос хране. Уношење
алкохола у великим количинама повећава енергетски унос и на тај начин
нарушава енергетску хомеостазу и може довести до повећања телесне масе.
 Наследни фактори-предиспозиција коју имамо од наших предака је чврста и
људи се свакодневно боре са тим. Епидемиолошке студије су показале да је
већа учесталост гојазне деце код гојазних родитеља, док у породицама где је
један родитељ гојазан, а други нормално ухрањен потврђена је гојазност око
50%. Највећи утицај генетских фактора је доказан код породица које имају
близанце. Утврђено је да је БМИ био наследан у 25-40% испитиваног узрока.
Генетска регулација енергетског расхода се односи на више механизама, могуће

4
 је снижење стопе енергетског расхода у миру, условљено генетским чиниоцима,
снижење термогенезе, смањена склоност ка спонтаној физичкој активности.
Међутим у великом броју случајева се ипак не може јасно разјаснити да ли је и
колико узрок настанка генетски чинилац. Постоји мишљење да гојазност није
наследна, већ се наслеђује предиспозиција за гојазност, а на њено испољавање
утичу чиниоци средине.
 Психолошки фактори- од психолошких фактора најзначајнији је стрес, али и
друга психогена стања, као што су фрустрације, досада, туга. Људи једу из
различитих психолошких разлога, а да тога нису ни свесни. Једу да ублаже
непријатна осећања, да изађу из одређеног емоционалног стања односно
бекство од емоционалног трпљења, негативног поимања себе или трауматских
догађаја који је особа преживела. Свако незадовољство се схвата као глад.
Особе које компулсивно једу и које су гојазне врло често не умеју да препознају
властите емоције, имају тешкоће у смиривању импулса и сигнала које им тело
шаље, не разликују различита емоционална стања и све сензације које стижу из
тела тумаче као осећај глади.
 Физиолошки фактори-односе се на старење организма. Како организам стари
смањује се ниво базалног метаболизма, што утиче на смањење енергетске
потрошње.

Превенција и лечење гојазности:

 Превенција је од великог значаја јер гојазност као сама болест изискује средства за
многобројне болести и стања. Најбоље је усмерити најпре родитеље док су деца
још мала да би стекла адекватне здраве навике да не би дошло до гојазности. Још у
периоду трудноће жена треба да поведе рачуна о томе шта једе и како се опходи
према свом организму јер све утиче на дете. Здрава исхрана и редовна физичка
активност су кључ здравог живота. Усмерити децу на редовне оброке у току дана,
шетњу и активан живот, а не седење крај компијутера у неправилном положају,
једући грицкалице и нездраву храну.
 Лечење је врло сложн процес који захтва мултидисциплинарни приступ. Циљ је
редукција прекомерне телесне масе и спречавање настанка одређених болести.
Постоји пар корака које је потребно следити у зависности од степена и
комплексности гојазности.

-На првом месту је исхрана која је предуслов за добро здравље. Исхрана треба да буде
индивидуално програмирана узимајући у обзир пол,године живота,ниво физичке
активности,постојеће болети и терапију. Препоруке здавственог васпитача за правилну
исхрану: разноврсна исхрана,три оброка дневно, количина хране у складу са потребама
особе, узимање оброка у исто време са размаком од четири сата, сваки залогај треба добро

5
сажвакати. Свака намирница има одређене нутријенте који су нам потребни. Највиш треба
да уносимо воће и поврће које не

само да нема много калорија нго ј и богато разним нутријентима. Поред тога битно
је у исхрани сврстати житарице, протеине у виду меса. Не треба заборавити ни
пчелиње производе који су јако битни за одржање имуног система.
-Физичка активност је неопходна за нормално функционисање организма. У
зависности од особе, неопходно је дефинисати врсту активности, интензитет,
трајање и учсталост. Препоручују се активности као што су шетња, брзи ход,
трчање, пливање, вожња бицикла. Најбољи ефекат има уз примену дијеталног
режима. Особе које имају здравствене проблеме, такође треба да спроводе физичку
активност али дозирано уз контролу здравствених радника. Физичка активност је
врста лечења основне болести и спречавање настанка компликација ( дијабетес
мелитус, коронарне болести и др.)
-Адекватна терапија је неопходна због повезаности емоција са честим узимањем
хране. Важан је разговор са пацијентом, како би уклонили основни разлог доласка
до преједања, поставити јасне границе између глади и одређених емоција. То је
такозвана бихејвиорална терапија која нуди различите методе којима се мењају
навике.

6
 4. Закључак
О томе колико је овај јавноздравствени проблем велики говори чињеница да се лечење
гојазности показало као веома захтевно и дугорочно, у коме је потребна велика
мотивисаност и подршка.

Поставаља се важно питање – да ли у средини у коју смо уроњени ипак можемо

пронаћи баланс и ускладити своје потребе са животним токовима и здрављем?

Раном едукацијом младих већ може да се утиче на превенцију гојазности у

будућности. Непосредном едукацијом и дељењем здравља између појединаца који већ
имају искуства са губитком тежине постиже се ефекат који је кључан код гојазних.

„Ви можете да бирате намирнице које ће подржати вашу лажну представу о сопственој
личности. Нажалост, то обично чините на рачун онога што устври јесте, као и на рачун
свог здравља. Одређене намирнице могу да вам омогуће одређени начин
размишљања.“

7
 5. Литература

 Јевтић М,Ач Николић Е. (2014) Јавно здравље за студенте стоматолоије. Нови

Сад: Медицински факлтет
 Пунтарић Д. Сташевић И. Ропац Д. (2017) Јавно здравље, Мдицински факултет,
Загреб
 Анђелковић М. (2016) Гојазнст и гобална стретеија лечења гојазности. Спортска
медицина Крагујвац
 Стаменовић М. (2013) Здравствно васпитање, Висока медицинска школа
стрковних студија Ћуприја
 https://www.gojaznost.org.rs/ очитано 30.11.2022.
 Његомир В. (2006) Осигурање живота – маркетинг аспекта и специфичности
 Мијаљчић Ј. (2007) Гојазност као болест савременог доба Факултет за правне и
пословне студије Др Лазар Вркаћ, Нови Сад