Гимназија ,,Душан Васиљев”

Кикинда

Научно-истраживачки рад

Тема: Поремећаји исхране

Предмет: Филозофија

Ментор: Ученица:
Божана Карановић, проф. Ивана Зомбори

Кикинда, мај 2021. године.

11
Садржај:
1. УВОД
2. Aнорексија
2.1 Истраживања
2.2 Симптоми
2.3 Узроци
2.4 Про Ана
2.5 Лечење
3. Булимија
3.1 Симптоми
3.2 Последице
3.3 Лечење
4. Гојазност
4.1 Узроци
4.2 Превенција
4.3 Симптоми
4.4 Последице
4.5 Лечење
4.6 БМИ
5. Нутриенти
5.1 Макронутријенти
5.2 Протеини
5.3 Угљени хидрати
5.4 Масти
5.5 Микронутријенти
5.6 Конзумирање
12
 6. Дијета
7. Извештај
8. Закључак
9. Литература

Тема рада су поремећаји у исхрани. У раду су описане различите врсте

поремећаја у исхрани, узроци, симптоми, последице и начин лечења.
Такође, истакла сам резултате истраживања.

1. Увод
Последњих година све чешће се говори о ментално условљеним
поремећајима узимања хране који се јављају код адолесцената. Правилна
и здрава исхрана постала је један од најважнијих проблема савременог
човека. Здравље, креативност, ефикасност и расположење директно су
условљени начином исхране који свакодневно примењује. Правилна и
здрава исхрана помаже појединцу да се лакше суочи са животним
тешкоћама и да се заштити од многобројних физичких и психичких
болести. Здрава исхрана у породици омогућава много правилнији
физички и духовни развој деце, више радости и љубави у међусобној
комуникацији и заједничком животу. Да би човек остао здрав, потребно
му је око 40 различитих ствари. У то су укључени витамини, минерали,
беланчевине, угљени-хидрати, масноће и вода. Све су те ствари у храни
коју једемо. Ниједан тип хране не садржи све основне важне ствари које
су потребне нашем телу зато треба јести разнолику храну како би се
осигурала одговарајућа исхрана и унос одговарајућих материја. Поремећај
у исхрани настаје најчешће код особа које су емоционално и психички
осетљиве, као последица држања неправилних дијета, узимање
непроверених дијетских препарата...

2. Анорексија нервоза ( лат. Anorexia nervosa )

13
Поремећај који карактерише ниска телесна маса и поремећај перцепције
тела уз опсесиван страх од гојења. Особе које пате од анорексије, телесну
масу често контролишу вољним гладовањем, булимијом, повраћањем,
прекомерним вежбањем или контролишу масу другим мерама као што су
таблете за мршављење или диуретици. Првенствено се јавља код младих
адолесцентних девојака. Анорексија нервоза је сложен поремећај, који
укључује психолошке,неуробиолошке и социолошке компоненте. Оболела
особа постаје опседнута сликом свог тела и често доживљава себе
пунијом иако је истина супротна. Анорексичне особе обично долазе из
породица које имају превисоке захтеве у вези са достигнућем тинејџера и
често траже савршенство, служећи се силом у многим пољима живота,
посебно школи. Порицање често прати њихову изражену жељу и упорност
да остану мршави; не желе признати да нешто није у реду, па на
забринутост других реагују љутито или одбрамбено. Анорексија је чешћа
код особа које се професионално баве балетом, моделингом..

Слика 1 - искривљена перцепција тела

2.1 Истраживања
Жене које болују од анорексије чешће непланирано затрудне и чешће се
одлучују на побачај него жене које немају анорексију. То је показало
истраживање које су научници у Северној Каролини провели у сарадњи с
норвешким колегама, анализирајући податке о 62.000 жена. Анализа је
показала да анорексичне девојке затрудне у знатно млађој доби него
жене које немају анорексију. У чак 30 посто више случајева анорексичне
девојке имају непланирану трудноћу, а готово двоструко више њих
одлучује се на побачај него жене које немају анорексију. Такође, научна
истраживања о анорексији су показала да могу и да изазову оштећење ока
14
( и до потпуног слепила). Приликом овог истраживања извршена је
анализа жуте мрље. Код анорексичних жена узраста 28 година па на даље,
резултати су: жута мрља је тања и активност ока је смањена у односу на
здраве жене тих година.

2.2 Симптоми
Неки од симптома анорексије су раздражљивост, депресија, несаница..
Особа која пати од овог поремећаја, сама се издваја из друштва,
заокупљена је мислима о телесној тежини и тешко изражавају своја
осећања. Коса и нокти постају ломљиви, кожа је сува, кости постају склоне
преломима, зглобови су отечени, низак крвни притисак, анемија (
малокрвност ), нередовни менструални циклуси, снижена телесна
температура...

2.3 Узроци
Учествује више фактора - биолошки, социјални ( друштво и околина ),
психолошки ( стрес, злостављање и трауме ) и културни ( модни трендови,
шта је у том моменту актуелно и популарно ). Под повећаним ризиком од
настанка и развоја анорексије су особе које су доживеле теже трауме или
стрес у пубертету, која су у околини која превише истиче како је битан
физички изглед то јест витка линија и особе које су биле изложене
сексуалном злостављању.

2.4 Про Ана

Про Ана је заједница која тврди да је анорексија стил живота а не болест.
Присталице овог ,,покрета'' подржавају анорексију. Занимљиво је то да
реч ,,Ана'' означава персонификацију анорексије. ,,Моја другарица Ана'' је
израз који се користи за анорексију док се израз ,,Моја другарица Миа''
користи за булимију.Тако анорексичне особе могу пред родитељима и
пријатељима, без страха откривања, са својим Про Ана другарима причати
о томе.

15
Током 2001. и 2003. године, овај покрет је био највише популаран на
интернету. На веб страницама најчешће су се појављивале ,,thinspiration’’
слике, односно слике екстремно мршавих жена које би служиле као
инспирација и мотивација за скидање кила. Такође се могло пронаћи
савети о масној и лошој исхрани, изгладњивању, о таблетама и савети
како од родитеља и друштва сакрити овај поремећај. Касније су се
постављале слике с намером да се оцене, од 1 до 10, колико је особа
анорексична то јест да ли је довољно мршава. Данас број таквих страница
знатно опада и нису толико популарне као раније.

Слика 2 - пример Про Ана плаката

16
 Слика 3 - пример плаката

2.5 Лечење
Пре свега, лечење овог поремећаја је често веома тешко јер неке особе су
веома одлучне у одбијању стручне помоћи. У зависности од тога у којем се
стадијуму препозна и колико је пацијент спреман да сарађује, лечење се
разликује. Чим се утврди да је особа оболела од анорексије, неопходно је
обавити комплетан лекарски преглед.
Хоспитализација пацијента је обично неопходна ако је пацијент изгубио
више од 25% уобичајене телесне тежине. Пре свега, ту је индивидуална
психотерапија помоћу које се открију емоционални проблеми који се могу
крити иза позадине овог поремећаја. Породична терапија такође може
веома помоћи као и бихевиористичка терапија којом пацијент мења
штетне животне навике. Групна терапија је такође чест облик лечења. У
групи се дискутује о поремећају и пацијент добија подршку и похвале за
напредак. Лекови, такође, могу бити корисни приликом третмана.
Најчешће се користе антидепресиви.

17
 3. Булимија
Булимија је настала од грчких речи ,,bous’’ што значи бик и ,,limos’’ што
значи глад. То је психичи поремећај и карактерише га конзумирање
великих количина хране, у кратком временском периоду, након ког особа
осећа грижу савест и подлеже методи чишћења организма као што је
коришћење лаксатива или повраћање. Најчешће се јавља код
адолесцената, као и анорексија. Особе које пате од овог поремећаја,
најчешће конзумирају храну богату угљеним хидратима. Откривена су два
типа булимије, пургативни и непургативни. Пургативни тип булимије је
када особа сама повраћања и злоупотребљава лаксативе и диуретике.
Непургативни тип је када особа претерано вежба али не повраћа и није
склона употреби лаксатива.

Слика 4 - Булимија

18
3.1 Симптоми
Будући да се ове особе стиде свог проблема, преједају се у тајности.
Карактерише га брза конзумација хране све до неугодног бола у стомаку.
Самим тим, особа је лоше расположена, под стресом је.. Такође, особа
која је оболела од булимије, има компликације са бубрезима, натечене
шаке и стопала, осећај умора и болове у стомаку.

3.2 Последице
Неке од телесних последица су промене на желуцу и панкреасу, проблеми
са зубима и штитном жлездом, упала једњака. Због честог повраћања,
особа троши воду и калијум што доводи до поремећеног ритма срца,
грчења мишића, понекад чак и одузетост... У тежим случајевима, неки од
ових проблема могу довести и до смрти...

3.3 Лечење
Психолошко лечење булимије подразумева индивидуалну, групну,
породичну, когнитивну и бихевиористичку терапију. Когнитивна терапија
је делотворнија ако се комбинује са антидепресивима. Сам процес обично
траје од 4 до 6 месеци. За време терапије, пацијент уноси 3 оброка
дневно.

4. Гојазност
Гојазност је поремећај код кога је карактеристично узимање велике
количине хране током оброка у епизодама, које се дешава најмање два
пута недељно. Под великом количином хране подразумева се да је то
количина коју другe особe, сличне доби и грађе, нису у стању да поједу у
краћем временском року. Иако овај поремећај, као и булимија, укључује
претерано уношење хране у организам, он, за разлику од булимије, не
подразумијева чишћење тела од хране. За овај поремећај је
карактеристично прекомерно, често и врло брзо уношење хране, без
обзира да ли је особа гладна или не. За разлику од претходна два
поремећаја, овај поремећај се скоро подједнако догађа и код жена и код
мушкараца. Храна коју узимају је богата угљеним хидратима, шећером и

19
мастима. Због оваквог начина исхране осећају непријатност и срамоту, те
почињу да једу сами, кријући се, најчешће увече. Почињу да избегавају
дружење, социјална догађања (нарочито она која су повезана са
узимањем хране) и усамљују се. Поремећај може бити удружен са
анксиозношћу и депресијом.

4.1 Узроци
Најчешћи узроци су навике у исхрани и физичка активност. Истраживања
су показала да су слатки напици и газирани сокови главни кривци код
младих. Деца су посебно подложна јер се у слободно време мање крећу.
Дане проводе играјући видео игрице, седећи за рачунаром или ТВ-ом
премештајући се из једног положаја у други.
Генетика тј. генетске предиспозиције играју јако битну улогу у гојазности.
Као окидач делују и спољни фактори. Крећемо се много мање а
конзумирамо и сувише енергетски богату храну. Претеран унос алкохола
може такође бити један од узрока.

4.2 Превенција
Повећати унос житарица, воћа и поврћа, смањити високо калоричну храну
и повећати физичку активност. Да би се гојазност спречила, потребно је да
се дотакну обе стране баланса - енергетски унос и енергетска потрошња.
Услед пандемије и полицијског часа, кретање је било доста ограничено,
али морамо наћи начин да останемо активни. Да што више ходамо, да не
користимо лифтове када није неопходно, да не идемо аутом до школе,
посла или продавнице... Чак и пар вежби у кућним условима је довољно
како би остали активни.

4.3 Симптоми
Главни симптом је пораст тежине због таложења наслага масти у ткивима.
Губитак даха при мањем напору, умор, депресија, бол у леђима,
куковима, зглобовима, коленима, нередовни менструални циклуси,
неплодност, висок крвни притисак, тежак сан ( апнеја )…

110
4.4 Последице
Неке од последица су разне болести јетре и бубрега, висок холестерол,
мождани удар, висок крвни притисак, апнеа, дијабетес, неке врсте рака,
астма, хипертензија, инсулинска болест, поремећаји рада хормона, стрес,
стрије, целулит, мигрене, мултипла склероза, ...

4.5 Лечење
Постоје 3 главна третмана а она су:
1. Промена начина живота - избегавање алкохола и масне хране или
брзе хране, више воћа, поврћа и мале количине одговарајућих
дијета.
2. Лекови и допуне
3. Хирургија - уклањање вишка масти из тела хируршким путем. Ово се
обично ради у екстремним случајевима.
Пацијенти такође морају да науче да је неопходно да остваре баланц
између енергије коју уносе храном и оне коју троше на дневном нивоу!
Потребно је повећати унос воћа, поврћа, житарица целог зрна и смањити
унос шећера и соли. Порције морају бити индивидуално прилагођене, али
не треба прескакати оброке нити конзумирати грицкалице између оброка.
Очекивани губитак тежине, ако се прате ова упутства је до ½ kg недељно.
Потребно је исхраном задовољити унос 20-30% масти, 15-20% протеина и
55-60 угљених хидрата.

4.6. БМИ
Гојазност се одређује се помоћу индекса телесне масе (енгл. body mass
index, BMI), а дистрибуција масти се даље процењује уз помоћ односа
обима кука и струка. Представља однос телесне масе изражене у
килограмима и квадрата телесне висине изражене у метрима.

111
 Слика 5 - таблица

5 - Нутриенти
Комплетну храну која задовољава енергетске и градивне потребе
организма чини макрохрана биљног и животињског порекла, односно
угљени хидрати, беланчевине, масти и нуклеинске киселине, али и
микрохрана као што су витамини и неоргански елементи.

5.1 - Макронутријенти
Скоро сви угљени хидрати хране су дуги ланци полисахарида (скроб) или
краћи ланци, олиго и дисахариди (сахароза или лактоза). Најзаступљеније
масти у храни су триглицериди који се састоје из глицерола и масних
киселина. Беланчевине, пореклом из меса и поврћа, представљају дуге
ланце амино-киселина.

112
 Слика 6 - здрава храна

5.2 Протеини
Протеини су градивни елементи. Њихова главна улога је да потпомажу
имуном систему и да граде и чувају мишићну масу. Већим уносом
протеина у току дана, помажемо телу да, уз тренинг, изгради и обликује
мишиће. Најбољи извори протеина су: јаја, бело месо, риба, орашасти
плодови, сиреви, семенке, житарице итд. Оптималан унос протеина у току
дана је 1,5-2,2г / 1кг телесне тежине, иако овај параметар варира од особе
до особе, од степена активности и циља којег имају.

5.3 Угљени хидрати

Угљени хидрати представљају брзи извор енергије. Примарно су задужени
за енергију и нормално фунционисање мозга. Деле се на просте и сложене
УХ и посебну групу - влакна. Влакна помажу при регулацији пробаве,
осећају ситости и успешном мршављењу. Најбољи извори УХ су: воће,
поврће, рижа, кромпир, житарице, скробне намирнице итд. Оптималан
унос УХ у току дана је 1.5-2.5г / 1кг телесне тежине, иако и овај параметар
зависи од циља и степена активности особе.

113
5.4 Масти
Масти су спори извор енергије и неретко су потцењене и избегаване у
исхрани. Истина је да су нам оне итекако потребне. Утичу на регулацију и
нормалан рад хормона у телу. Деле се на незасићене (полизасићене и
монозасићене) и засићене. Најбољи извори масти су: коштуњаво воће,
маслиново уље, авокадо, масна риба итд. Оптималан унос масти у току
дана је 0,5-1г / 1кг телесне тежине, што такође зависи од више параметара
особе којој се план исхране саставља.
Особе које желе да изгледају и осећају се боље, да изгубе масти, добију
мишиће не треба да избаце ни масти ни хидрате ни протеине из исхране!
Сваки од ова 3 макронутријената има своју улогу и значај у правилном
функционисању организма.

5.5 Микронутријенти
Осим макроелемената, неопходно је да храна садржи и неорганске
елементе као што су соли натријума, калијума, магнезијума, калцијума,
сумпора, гвожђа и фосфора, који улазе у састав хемијских једињења (
ензима, хормона, витамина.. ) али су неопходни и за остваривање
многобројних функција у организму.
Тело користи стотине различитих микронутријената сваког сата сваког
дана како бисмо имали довољно енергије и да бисмо могли производити
ензиме и хормоне. Недостатак микронутријената може да изазове слабо
варење, проблеме са тироидном жлездом, малокрвност...
Витамини (лат. vita - живот) су такође микрохрана јер се у организам уносе
у минималним количинама, али су од необичне важности за нормално
одвијање животних процеса.
Осим витамина, минерали су још један тип микронутријената који су нам
потребни да бисмо одржали правилну исхрану. Минерали играју велику
улогу у расту и развоју кости, здрављу мозга, функционисању ћелија и

114
метаболизма, а човеку је потребно најмање 18 различитих минерала да
би нормално живео.
Овде се укључују и макро-минерали за које често мислимо да су
‘електролити’, попут калцијума, магнезијума, калијума и сумпора, заједно
са још неки минералима који су нам потребни у малим количинама попут
бакра, јода, гвожђа, мангана, селена и цинка.
Калцијум је, на пример, неопходан за правилан раст скелета, стварање
нервних импулса, грчење мишића и коагулацију крви.

5.6 Конзумирање
Ниједан тип хране не садржи сваки микронутријент који нам је потребан,
зато је разноврсност у исхрани кључна за добро здравље. Фокус треба да
буде на анти-инфламаторној храни, што би значило да тражимо свеже
намирнице из природе, укључујући шарено поврће, воће, орашасте
плодове, житарице, и квалитетне животињске производе попут јаја и
морских плодова.

6. Дијета
Дијета је начин исхране који се углавном практикује у борби против
гојазности, дијабетеса или разних алергија. ( нетолеранција на глутен или
лактозу ) То што неки нови режим исхране има привлачно и допадљиво
име, не значи да је он драгоцен за ваше здравствено стање. Без обзира за
коју се дијету одлучите, стоји оно најважније – неопходна је консултација
са доктором који ће вас упутити на најефикаснији режим исхране.

7. Извештај
Тема истраживања је била исхрана вршњака, колико се здраво хране, да
ли избегавају брзу храну, алкохол и слично. Испитала сам укупно 35
адолесцената, између 15 и 19 година.

Прво питање је гласило “Колико оброка имате дневно?” Од њих 35, 26

имају по 3-4 оброка дневно док њих 9 имају 2-3 оброка дневно.

115
На питање “Да ли прескачете доручак?” Од њих 35, 20 редовно доручкује,
7 понекад доручкује док њих 8 уопште не доручкује.

Треће питање је “Да ли једете после поноћи?” Од њих 35, 25 једе после
поноћи док 10 вечерају до поноћи.

На питање “Да ли сте на дијети?”, 20 је одговорило да је било на дијети и

да су имали успешне резултате, 10 је тренутно на дијети док преосталих 5
нису никада имали искуства са њом.

Пето питање - “Шта једете током великог одмора у школи?” Од њих 35, 21
испитаник, током великог одмора, једе грицкалице, брзу храну или
пециво из пекаре док 11 једе воће. Троје не ужинају.

Шесто питање - “Да ли једете брзу храну?” 20 испитаника редовно једе

брзу храну, 10 понекад док се петоро труде да је избегавају.

Следеће питање је гласило “Да ли једете воће и поврће?”, свих 35

испитаника је навело да једу и воће и поврће.

Осмо питање - “Колико течности уносите дневно?” 29 уноси 2-3литре

дневно док осталих 6 уносе 3 и више литара.

Девето питање - “Колико сати спавате?” 25 испитаника спавају 5-8х, док

остатак испитаника спавају мање од 5х.

Следеће питање је гласило “Да ли конзумирате алкохол?” 26 редовно

конзумира алкохол, 5 у мањим количинама док 4 не конзумирају.

116
Затим, “Да ли конзумирате цигарете?” 8 конзумирају док преосталих 27 не
конзумирају.

8. Закључак
Поремећаји исхране могу изгледати само као ,,опседнутост'' храном и
тежином, али они заправо представљају и озбиљне емоционалне
проблеме. Телесна тежина је само физички показатељ поремећаја, док
изнутра адолесцент пати од дубљег емоционалног конфликта којег треба
решити ( ниско самопоштовање и самопоуздање, лоша слика о себи и
свом телу, мржња према самом себи и депресија.. ) Људи још увек нису
свесни озбиљности ових болести, чија се учесталост повећава из дана у
дан. Веома је кључно да се млади што више информишу, да се разговара
са њима о поремећајима, да им се јача самопоуздање како их не би бриге
о њиховој ,,несавршености'' навеле на пут ка изгладњавању.

9. Литература
https://www.dijetaizdravlje.com/zdravlje/anoreksija-simptomi-i-lecenje/
https://www.webmd.com/mental-health/eating-disorders/anorexia-
nervosa/mental-health-anorexia-nervosa
https://www.vasezdravlje.com/
https://sr.wikipedia.org/wiki/
https://always4everana.wordpress.com/what-is-pro-ana/
https://www.stetoskop.info/
https://www.healthfitnessresource.com/sr/
https://draxe.com/
https://blog.fitpass.rs/

117
118