ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Предмет: Физиологија

СЕМИНАРСКИ РАД
Поремећај исхране код спортиста

Ментор: Студенти:
Проф. др сц. мед. Драган Радовановић Филип Митић 7971
Дарко Николић 7982
Марко Ристић 7983

Ниш, 2019.
 Поремећај исхране код спортиста

Садржај

Увод ........................................................................................................................................... 3

1. Поремећаји исхране код спортиста .................................................................................... 4

1.1 ,,Anorexia nervosa“ .......................................................................................................... 5

1.2 ,,Bulimiа nervosa“ ............................................................................................................ 7

1.3 ,,Binge Eating Disorder (BED)“ ....................................................................................... 9

1.4 Субциклични поремећај ................................................................................................. 9

2. Специфичности поремећаја исхране у спорту ................................................................. 10

3. Фактори фезани за спорт ................................................................................................... 12

4. Последице поремећаја исхране код спортиста ................................................................ 13

5. Превенција........................................................................................................................... 14

6. Лечење поремећаја исхране ............................................................................................... 14

Закључак .................................................................................................................................. 16

Литература .............................................................................................................................. 17

2
 Поремећај исхране код спортиста

Увод

Спортска исхрана представља спој науке о храни, људске исхране, физиологије,

метаболизма и спорта, и требало би да има чврсту потпору у свим тим областима.
Главна улога свакодневне исхране спортиста јесте снабдевање енергијом и
нутријентима који су потребни за тренинг и брзи опоравак између тренинга. Они
морају да буду доброг здравља да би могли да достигну и одржавају оптималну
физичку способност. Корист од правилног начина исхране је највидљивија током
спортског такмичења, када посебна стратегија исхране помаже спортистима да дају
најбоље од себе, али и да утицајем на одређене факторе одложе премор.
Поремећај у исхрани су болести које карактерише неуобичајени начин исхране
који с временом нарушава физичко и психичко здравље али и психосоцијално
функционисање. Најчешће дијагностиковани поремећаји исхране су: анорексија
нервоза и булимија нервоза. Поремећаји у исхрани су озбиљне, потенцијално опасне по
живот менталне болести. Опасне су првенствено јер почињу у периоду пубертета и
ране адолесценције и зато што поред психичких проблема које проузрокују доводе и до
физичких сметњи. Стопа смртности за особе са поремећајима исхране је највиша од
свих психијатријских болести и преко 12 пута већа у односу на остатак популације.
Поремећаји у исхрани јављају се и међу спортистима. Као и у општој
популацији, и међу спортистима учесталији су међу женском популацијом и то посебно
у спортовима где се тражи витка фигура или одређена телесна тежина–атлетика,
гимнастика, рвање. Лечење поремећаја исхране подразумева мултидисиплинарни
приступ: консултацију психијатра, психотерапију, консултацију нутриционисте и
неретко ендокринолога па и кардиолога. У извесним случајевима индикована је
фармакотерапија. Проблем у лечењу спортиста који болују је првенствено у томе што
крију своју болест (као и остали оболели), нерадо говоре о њој, те када се лечење
започне, оно траје дуже.

3
 Поремећај исхране код спортиста

1. Поремећаји исхране код спортиста

О поремећајима у исхрани је важно говорити јер уколико се не препознају и не

лече на време могу довести до озбиљних последица како по телесно тако и по психичко
здравље. Осим тога постоји и велика опасност од хроницитета па и смрти. Поремећаји
исхране, као што су анорексија и булимија су чести у популацији спортиста, а разне
студије показују и да се ради о алармантном повећању броја оболелих. Спортска
култура, у којој се потенцира оптимални изглед тела и телесна маса као предуслови за
боље перформансе, често могу бити утицајан фактор за настанак ових опасних болести.
Поремећен унос хране и поремећаји исхране су повезани али не и увек исти. Сви
поремећаји исхране укључују поремећен унос хране али и сви случајеви поремећеног
уноса хране. Сви поремећаји исхране укључују поремећен унос хране али сви случајеви
поремећеног уноса хране не испуњавају дијагностичке критеријуме за поремећаје
исхране. Када је настао, појам „поремећеног уноса хране“ је био компонента тријаде
код спортисткиња–синдром који такође укључује и смањену густину костију
(остеопорозу) и аменореју.1
Спортисти су у повећаном ризику у односу на остатак популације за развој
озбиљних последица поремећаја исхране, како соматских тако и психолошких. Узроци
поремећаја исхране грубо се могу поделити на биолошке, психичке, интерперсоналне и
то на породичном и социјалном нивоу. Да би се развио поремећај исхране потребно је
да сви чиниоци буду испољени. Облици у којима се испољавају ови поремећаји могу да
буду различити, од животно угрожавајућих који захтевају клиничко лечење, до лакших
облика који захтевају амбулантни третман.
Смртност оболелих од анорексије је јако велика и креће се у просеку од 5-15%, а
постоје и хронични облици који трају и по 20-30 година. Булимија такође може да буде
животно угрожава јућа, јер услед учесталог повраћања долази до дехидратације,
поремећаја електролитног баланса што у најгорем случају може да доведе до
поремећаја срчаног ритма и напрасне смрти.

1
Милошевић П. Основи исхране спортиста. Београд: Издавачко-пропагандна радна организација
„Партизан“, 1986.

4
 Поремећај исхране код спортиста

1.1 ,,Anorexia nervosa“

Назив ,,Anorexia nervosa“ потиче од грчке речи ,,аnorexia“ (аn-без и orexi-апетит)

што у преводу значи губитак апетита. У супротности са значењем речи ,,аnorexia“,
особе оболеле од анорексије немају губитак апетита, оне осећају глад а не једу због
израженог страха од хране и дебљине. Упркос значај ном губитку на тежини, бројним
емоционалним и здравственим проблемима, особе болесне од анорексије упорно
негирају своју болест.2

 Да би се поставила дијагноза анорексије потребно је да се испуни неколико

дијагностичких критеријума:

1. Тежина мора да буде барем 15% испод просечне телесне тежине за одређени
узраст и висину, код развијених облика тај проценат иде и до 50%.

2. Стална преокупираност храном, калоријама, размишљање о храни, осећање

кривице после оброка.

3. Губитак телесне тежине се постиже избегавањем хране која гоји, држањем

рестриктивних дијета, гладовањем, коришћењем лаксатива и диуретика,
намерним повраћањем или претераном физичком активношћу.

4. Поремећај телесне слике, страх од дебљине и страх од хране.

5. Губитак менструације аменореја и други ендокрини поремећаји.

Дијагностички је значајно поменути да постоје два облика анорексије и то

рестриктивни, код кога је главни механизам губитка тежине гладовање и пургативни,
када девојке поред смањене количине хране и повраћају (најопаснији и најтежи за
лечење).

2
https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/poremecaji-ishrane/

5
 Поремећај исхране код спортиста

Без обзира о ком облику болести се ради основна карактеристика болести је

изражен страх од хране и страх од добијања на тежини, као и опседнутост особе идејом
да буде мршава.
Страх од добијања на тежини није ублажен губитком тежине, напротив, страх се
чак повећава како се смањује телесна тежина. Живот особе болесне од анорексије се
окреће око идеје да не једе и да губи на телесној тежини или да одржава ниску телесну
тежину. Симптоми анорексије су потпуно идентични код свакео болеле особе, како у
женској тако у мушкој популацији, па тако и код спортиста.
Разлика није у карактеристикама личности или понашању, већ више у контексту
у којем је болест настала и манифестује се. Спортско окружење и захтеви имају
посебан утицај на ток болести. Спортисти оболелели од анорексије као и особе које то
нису, имају велике сличности у смислу перфекционизма, усмереностика постизању
постављених циљева и др. Озбиљно се изгладњују и компулзивно вежбају, губећи на
телесној маси или одржавајући ниску телесну масу перципирајући себе све време виде
себе као дебеле особе.

Слика 1. Пример особе оболеле од анорексије3

3
https://www.healthyplace.com/eating-disorders/articles/eating-disorders-anorexia-nervosa-the-most-deadly-
mental-illness

6
 Поремећај исхране код спортиста

1.2 ,,Bulimiа nervosa“

Реч булимија потиче од грчке речи ,,boulimia“ што у буквалном преводу значи
воловска глад. Булимија је комплексан поремећај који карактеришу епизоде интензивне
и неконтролисане потребе за храном које прате покушаји избегавања добијања на
тежини-насилним повраћањем, вежбањем, злоупотребном лаксатива и диуретика.4

 Дијагноза булимије се врши на основу следећег:

1. Постоји стална преокупација јелом, неодољива жеља за храном уз епизоде

претераног узимања хране, када се велике количине хране конзумирају у
кратком временском интервлу.

2. Пацијент покушава да се супротстави гојењу на један или више начина:

изазивањем повраћања, злоупотребом лаксатива, периодима гладовања,
лековима који сузбијају апетит.

3. Изражен је морбидни страх од гојазности и пацијенти успотављају за себе јасно

дефинисану телесну тежину коју могу достићи.

4. Просечно две епизоде преједања у периоду од најмање три месеца.

Постоје два облика булимије-облик болести у коме после епизода преједања

особа изазива насилно повраћања и и други где постоје само епизоде некотролисаног
преједања без компензаторних метода избацивања хране. Слично као и особе које
болују од анорексије особе болесне од булимије као основни покретач болести имају
жељу да смање телесну тежину и одрже витку линију. Међутим, у већини случајева
изгладњивање и рестрикција у исхрни води у преједање и када се оно једном успостави
као модел понашања тешко се прекида. Тачније, започиње „зачарани круг“–
изгладњивање које се смењује са преједањем. У току булимичне епизоде, дешава се да
унесу око 5000 калорија, а у литератури су описани и случајеви од 12000-15000
калорија.

4
http://www.psiholjub.com/nauka/poremecaji-ishrane-kod-sportista/

7
 Поремећај исхране код спортиста

То и објашњава чињеницу зашто ове особе имају углавном адекватну килажу,

јер упркос насилном повраћању није могуће избацити сву количину хране. После
преједања, особа болесна од булимије је преплављена страхом да ће се угојити и стиди
се свог понашања. Насилно повраћа како би избацила сву храну и редуковала страх од
добијања на тежини.
Повраћање доноси осећање олакшања и тиме се може на неки начин објаснити
адиктивни аспект овог поремећаја. Булимија дуго може да остане непримећена јер ове
пацијенткиње у 60% случајева имају нормалну телесну тежину. Оне крију своју болест
јер се стиде преједања и повраћања. Међутим оно што може да побуди сумњу је празан
фрижидер, одлазак у купатило одмах после јела и неуредно купатило. Такође изглед
може да побуди сумњу на булимију и то црвене очи и хеморагија коњуктива и склера,
подбуло лице, посебно после повраћања, отоци субмандибуларних и паротидних
жлезда, кварни зуби, честе упалегрла, лезије на дорзалној страни шаке.
Особе болесне од булимије су углавном екстровертне, лакше се друже и улазе у
контакте са људима. Делују као особе пуне самопоуздања, добро адаптиране, а са друге
стране оне су преплављене осећањима ниског самовредновања и ниског самопоуздања,
не воле себе, несигурне су у свој изглед, испољавају велико незадовљство својим телом
и собом уопште. Уз то код ових особа честа је и злопуптреба психоактивних супстанци
и ризично сексуално понашање.
Спортисти који болују од булимије имају много сличностиса другим особама
које имају булимију. Расположење, емоције, самопоуздање и однос према телу су
слични као и однос према храни и начину исхране. Као и други болесни од булимије,
спортисти такође углавном једу рестриктивно током дана и углавном се увече преједају
и насилно повраћају. Међутим, разлози за такво понашање су различити: спортисткиња
која болује од булимије се храни рестриктивно не само да би смањила телесну тежину
већ и да би побољшала своје спортске перформансе.
Као што је већ речено симптоми су исти код спортиста и у општој популацији,
међутим окидачи углавном нису. У општој популацији окидач за булимичну кризу
може бити лоша оцена у школи, прекид емотивне везе, проблематична породична
ситуација, па чак и досада. Окидач за булимичну кризу спортисте може бити
успешност или неуспешност у некој утакмици, труниру, такмичењу.

8
 Поремећај исхране код спортиста

Успех и добар резултат може бити разлог да себе награди храном коју воли а
које се дуго одрицала што води у преједање и насилно повраћање. Неуспех, међутим
прати осећање сниженог самопоуздања и самовредновања што може водити у потрагу
за утехом коју налазе у храни. Није редак случај да спортисткиња током булимичних
епизода покушава да регулише своја осећања која су последица стреса, притиска који
осећа од родитеља, тренера, клуба итд.

1.3 ,,Binge Eating Disorder (BED)“

,,Binge Eating Disorder (BED)“ или у буквалном преводу на наш језик–преједање.

То је поремећај који чешће погађа мушкарце него жене. ,,(BED)“ је познатији као
компулсивно преједање, или конзумирање абнормалне количине хране. Епизоде
преједања јављају се у просеку најмање два пута седмично, у трајању од шест месеци.
,,(BED)“ је први објаснио 1959. Алберт Станкард, (Stunkard) психијатар и
истраживач. Иако се преједање, као поремећај може јавити код мушкараца и жена
нормалне тежине, то често доводи до развоја нежељеног дебљања или гојазности, што
може посредно појачати даљи ток компулзивног једења.5
Мушкарци и жене који пате од преједања, бију битку са емоцијама гађења и
кривице и често имају повезаних коморбидитета, као што су депресија или
анксиозност. Негативна осећања која обично прате преједање, често доводе њега или
њу да наставе да користе храну, како би се носили са тим негативним емоцијама,
стварајући тиме зачарани круг.

1.4 Субциклични поремећај

,,Anorexia nervosa“ и ,,bulimiа nervosa“ су најекстремнији облици поремећаја у

исхрани. Сви поремећаји исхране укључују поремећен унос хране али сви случајеви
поремећеног уносахране не испуњавају дијагностичке критеријуме за поремећаје
исхране. Новија категорија поремећаја би била поремећена исхрана или субклинички
поремећај исхране. Она се односи на сво понашање које је везано за храну а које се
налази између ове две крајности. Што се спорта тиче битно је напоменути да симптоми
поремећаја исхране (дијета, губитак на тежини, претерано вежбање) могу бити
схваћени као „нормални” или чак пожељни у спортској средини.
5
https://fit365srbijasite.wordpress.com/2017/02/12/poremecaji-ishrane-kod-muskaraca/

9
 Поремећај исхране код спортиста

 О дисфункционалној исхрани можемо говорити када особа да потврдан одговор

на више од три питања из упитника о моделу дисфункционалне исхране:

1. Да ли је ваша исхрана рестриктивна? (мале количине хране, ограничен број

намирница, „здрава и нездрава храна“, „добра и лоша“)?

2. Да ли свакодневно прескачете по неки оброк?

3. Да ли често држите дијету?

4. Да ли бројите калорије или масти у храни коју конзумирате и да ли мерите храну

коју једете?

5. Да ли се „плашите“ извесне хране?

6. Да ли узимате храну да смањите напетост или у ситуацијама стреса?

7. Да ли поричете да сте гладни или говорите да сте сити и када једете веома мало?

8. Да ли избегавате да једете у друштву?

9. Да ли после оброка осећате напетост, кривицу?

10. Да ли размишљате о храни, конзумирању хране, телесној тежини више него што
би желели?

2. Специфичности поремећаја исхране у спорту

Поремећаји исхране код спортиста су комплексан феномен и укључује низ

фактора. Као и у општој популацији ту спадају генетски фактори (сматра се да се ове
болести наслеђују као анксиозни и депресивни поремећаји), фактори животне средине
(нпр. утицај вршњака и породице), а посебно социокултуролошки фактори,
психолошки фактори (интрапсихички и интерперсонални) и понашајни фактори (нпр.
дијететски режим).

10
 Поремећај исхране код спортиста

 Притисак спортисте да изгуби или одржи телесну тежину најчешће потиче од:

1. Захтева да испуне потребе перформанси као што су брзина и агилност.

2. Захтева да испуни одређене естетске стандарде.

3. Спортска одећа која доста открива

4. Очекивања других, као што су тренер, родитељи, судије, вршњаци и саиграчи

5. Медијских слика елитних или професионалних спортиста које наглашавају

стереотипно атрактивни изглед тела за спорт (нпр. витко и тонирано тело.

6. Друштвене захтеви да се постигне атрактивно тело (нпр. високе и танке).

Поремећаји у исхрани јављају у свим спортовима, али распрострањеност је

различита. Као и друштву, поремећаји у исхрани у спорту чешће јављају код жена него
код мушкараца. Најучестали су код спортова где је потребно постићи одређену телесну
тежину да би се ушло у одређену категорију, али у спортовима где је тело доста
откривено.6
Из многобројних разлога, тешко је добити прецизне процене поремећаја исхране
у било којој популацији, а у спорту посебно. Наиме, у високо компетитивној спортској
средини спортиста не открива да болује од поремећаја исхране јер ризикује да буде
искључен из тима ако се открије његов/њен проблем.
Спортистиста са овим типом поремећаја, као и други оболели, су веома склони
скривању и нису вољни да поделе информације док проблем не поприми екстремне
размере када професионална помоћ постаје неопходна.

6
https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/poremecaji-ishrane/

11
 Поремећај исхране код спортиста

3. Фактори фезани за спорт

Као што друштво и култура истичу „витак изглед”, сличан притисак постоји и у
спортској средини у погледу мршавог тела са ниским процентом масти и наводног
позитивног ефекта на спортска постигнућа. Нагласак на смањивању телесне
тежине/процента масти у циљу побољшања спортских перформанси може да резултира
притиском од стране тренера (чак и колега спотиста) што повећава ризик коришћења
строгих дијета као и патолошких метода за снижавање тежине и поремећеног уноса
хране. Чак и ако је перцепција спортисте таква да мисли да његов тренер очекује да
треба да смањи телесну тежину то повећава притисак и ризик за настајање поремећеног
уноса хране.
За неке спортисте, дресови који откривају већу површину тела могу повећати
свест о сопсвеном телу, незадовољство и стид и тако доведу до коришћења патолошких
метода за смањење телесне тежине. Једна студија је утврдила да је 45% од укупног
броја пливача који су обухваћени студијом изјавило да је пливачки костим који
„открива” стресни фактор.

Друга студија, у одбојци, открила је да не само да „откривајући” дресови доводе

до смањења самопоуздања већ да смањују и ометају спортисте и имају негативан
ефекат на перформансе.
Однос између слике о сопственом телу и незадовољство и са тим код
спортисткиња доводи до веће конфузије него код опште популације. Спортисткиње
имају две слике о свом телу–једну у оквиру спорта и једну ван њега, а поремећен унос
хране се може јавити у контексту једне од слика или обе.
Додатно, неке од спортисткиња могу осећати сукоб око тога да ли имати
мишићаво тело које доприноси спортским постигнућима и које није у складу са
социално пожељним изгледом тела, односно да их други виде као превише мишићаве у
поређењу са социјалним стандардима женствености.

12
 Поремећај исхране код спортиста

Тренери имају значајан утицај на своје спортисте и изгледада њихов специфично

мотивациони однос са спортистом може утицати на развој поремећеног уноса хране.
Однос тренер–спортиста у којем има пуно конфликата и мало супортативног је често
повезан са поремећајима исхране код спортиста. Такође, одсуство мотивационе климе и
подржавајућег односа повезана је са већим ризиком за настанак поремећеног уноса
хране.
Још један ризик који проистиче из спортске средине а отежава идентификовање
поремећеног уноса хране/поремећаја је што се од спортиста очекује да развију
одређени изглед тела карактеристичан за одређени спорт, на пример мршави тркачи на
дуге стазе. Овакви „спортски стереотипи тела” могу утицату на то како их тренери
перципирају, тако да спортиста који се уклапа у „мршав изглед” теже може бити
идентификован као неко са проблемом у исхрани.
Идентификација спортиста са проблемом исхране је додатно отежана спортским
постигнућима, спортиста који постиже добре резултате ће теже бити идентификован
као неко са проблемом. Коначно, симптоми поремећаја исхране (дијета, губитак на
тежини, претерано вежбање) могу бити схваћени као „нормални” или чак пожељни у
спортској средини.

4. Последице поремећаја исхране код спортиста

Као што је већ речено последице поремећаја исхране по здравље су многобројне,

и то како телесне тако и психолошке. Последице настају првенствено због неадекватне
исхране и недовољног уноса течности, минерала, витамина и олиго елемената.
Други значајан разлог је насилно повраћање и друге компензаторне методе
одржавања тежине (злоупотреба лаксатива, исцрпљивање). Телесне последице могу
бити благе или животно угрожавајуће. Најчешће су мала телесна маса, дехидратација,
слабост, маласксалост, поремећаји гастро интестиналног тракта, ендокрини поремећаји.
Мушкарци и жене спортисти који се неадекватно хране могу имати и бројне
поремећаје у хормонском статусу (аменореја, олигоспермија и аспермија), смањену
густину костију и повећан ризик од фрактура, укључујући стрес фрактуре. Од
психичких сметњи изражена је депресивност, анксиозност као и опседнутост храном и
калоријама.

13
 Поремећај исхране код спортиста

5. Превенција

Превенција у спорту би требала да се базира на едукацији спортиста, тренера,

као и специјалиста спортске медицине.

 Поред тога стратегије превенције поремећаја исхране у спорту би биле:

 Фокусирање на физичку спремност спортисте, а не телесну масу.

 Остваривање добрих односа са тренером као и јачање тимског рада.

 Смањење значаја телесног изгледа и телесна масе.

 Опрез при критиковању телесног изгледа и уопште увођењу тема телесног

изгледа и масе.

 Дестигматизација оболелих од поремећаја исхране.

6. Лечење поремећаја исхране

Као специјална субпопулација пацијената са поремећајима исхране спортистима

је потребан специјализован приступ и лечење. Међутим, лечење као такво се не
разликује од лечења оболелих у општој популацији. Односно стандардни приступи који
се примењују дају резултате и код спортиста и код оних који се не баве спортом.7
Препоручене разлике у лечењу се више односе на особље које је укључено у
процес. Професионалци који раде са спортистима треба да имају искуство и експертизу
у лечењу поремећаја исхране, али је најважније да разумеју и уважавају значај спорта у
животу спортисте.

7
http://www.running.rs/poremecaji-u-ishrani-kod-sportista/

14
 Поремећај исхране код спортиста

Спортити имају отпор према лечењу обично из истих разлога као и они који се
не баве спортом-страх од добијања на тежини, телесне промене које следе и др. У
популацији спортиста неки одбијају лечење јер су у страху да ће добити сувише на
тежини и да ће то утицати на постигнућа.
Могу имати отпор и из разлога што имати душевни проблем може
проузроковати да изгубе стечени статус и место у тиму. Неки су у страху да ако буду на
лечењу због проблема са психичким здрављем могу да разочарају значајне људе у свом
животу (породицу, тренере и колеге из тима).
Спортисти некада одбијају лечење јер сматрају да особе које их лече неће
разумети значај спорта у њиховом животу. Лечење особа са поремећајем исхране је дуг
и сложен процес. Оболели се на лечење јављају најчешће после више година борбе са
болешћу. Особе које су болесне нерадо започињу лечење првенствено због стигме која
је повезана са овим поремећајима, а посебно са булимијом.
Особе које болују од анорексије налазе разна оправдања за своје понашање-
неуобичајену исхрану и претерано вежбање. Код спортиста са анорексијом још је већи
дијапазон за рационализацију. Оне се оправдавају тиме да немају довољно времена да
иду у школу и да тренирају, да не нађу време да једу, да не могу јести пре тренинга јер
онда не могу да тренирају, да не могу после јер су уморне и др.
Неретко породица и пријатељи имају разумевања за оваква оправдања
спортиста. Спортисти неретко једу исту храну, или узимају веома рестриктивне
намирнице. Компулзивно вежбање које је карактеристично за оболеле од анорексије у
свету спорта се може доживети као прихватљиво и некада је тешко разликовати
посвећеног спортисту од компулзивног вежбача.

15
 Поремећај исхране код спортиста

Закључак

Рано препознавање спортиста „под ризиком” и оних који имају проблем је јако
важно. Лечење поремећаја исхране има највише ефекта када се започне што раније.
Правовремено адекватно лечење може спречити телесне и психолошке компликације.
Суштински се не разликује од лечења опште популације, стандардни приступи-
сомтаска стабилизација, нутритивна корекција и интегративна психотрапија
(когнитивно–бихејвиорална терапија у почетку и касније психодинамиски оријентисана
психотерапија) уз породичну психотерапију се примењују идају резултате.
У појединим случајевима индикована је и медикаментозна терапија. Због свега
наведеног јако је важно на време уочити симптоме и знаке и упутити спортисту на
лечење. Професионалци, спортски, лекари али и тренери треба да имају на уму ове
озбиљне болести, да их препознају и да помогну спортисти да започе лечење.
Једном када се, од стране стручњака за ментално здравље (психијатар или
психолог), постави одговарајућа дијагноза, ти поремећаји се могу успешно лечити и
третман се завршава у року од неколико месеци.
Особу која има поремећај исхране не треба осуђивати. Поремећаји исхране
настају сложеним деловањем социјалних, биолошких и психолошких фактора који
доводе до штетних понашања. Оно што је важно је да се зауставите ако препознате ове
симптоме код себе, да потражите помоћ и кренете пут опоравка.

16
 Поремећај исхране код спортиста

Литература

1. Милошевић П. Основи исхране спортиста. Београд: Издавачко-пропагандна

радна организација „Партизан“, 1986.

2. https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/poremecaji-ishrane/

3. http://www.psiholjub.com/nauka/poremecaji-ishrane-kod-sportista/

4. http://www.running.rs/poremecaji-u-ishrani-kod-sportista/

5. https://fit365srbijasite.wordpress.com/2017/02/12/poremecaji-ishrane-kod-muskaraca/

6. https://www.healthyplace.com/eating-disorders/articles/eating-disorders-anorexia-
nervosa-the-most-deadly-mental-illness

17