ISHRANA SPORTISTA – DOPUNA

Ergogena sredstva podrazumevaju tehnike treninga, mehanička sredstva, farmakološka sredstva ili
fiziološke metode kojima se povećava fizička sposobnost organizma. Pod ergogenim sredstvima u užem
smislu se podrazumevaju sredstva koja omogućavaju bolju performansu (brže trčanje, veća snaga) a u
širem smislu tu spadaju sredstva koja pomažu oporavak ili podnošenje napora tokom treninga. U najvećem
broju slučajeva proizvodnja suplemenata počinje tako što renomirane kompanije angažuju istraživače koji
traže dokaze o efikasnosti pojedinih materija odnosno preparata u literaturi. Nakon što se formuliše sastav
sredstva, proizvođač angažuje i druge kompanije koje se bave pakovanjem i poboljšanjem arome
preparata.

Generalne preporuke za ljude koji se bave sportom

Unos energije

Prvo pitanje je da li sportisti kroz ishranu unose dovoljno energije.

Rekreativci koji se bave fizičkom aktivnošću 30-40 minuta 3 puta nedeljno ne moraju da menjaju svoj
jelovnik jer njihova potrošnja nije značajno promenjena u odnosu na ono što bi inače trošili bez fizičke
aktivnosti. Međutim, potrebe za energijom kod sportista su daleko veće od potreba ljudi koji vode
sedenteran način života i mogu ići čak od 6 000 do 12 000 kcal kod npr. profesionalnih biciklista (Tour de
France). Ovako ekstremne energetske potrebe se često ne mogu zadovoljiti unosom normalnih, solidnih
obroka jer bi digestija i apsorpcija bile onemogućene fizičkom aktivnošću tokom redovnih treninga.

Nedovoljan unos energije rezultuje gubitkom mase, bolešću, pojavom fizičkih i psihičkih simptoma
pretreniranosti i opadanjem performanse. Najugroženije kategorije sportista su: trkači, biciklisti, plivači,
triatlonci, gimnastičari, plesači, rvači i bokseri.

Treba imati u vidu da intenzivan trening često smanjuje osećaj gladi. Takođe, česta putovanja ograničavaju
sportiste u smislu organizacije redovnih obroka.

Ugljeni hidrati u ishrani sportista

Izdržljivost tokom fizičke aktivnosti zavisi od količine ugljenih hidrata u organizmu (masti uvek imamo
dovoljno ali rezerve ugljenih hidrata su vrlo ograničene).

Takođe, ugljeni hidrati su značajni jer štede proteine (drugim rečima, kod sportista koji ne unose dovoljno
ugljenih hidrata može doći do razgradnje mišićnog tkiva u cilju dobijanja energije, zbog toga što masti ne
mogu da sagore do kraja bez prisustva ugljenih hidrata ili proteina). Važno je napomenuti da potrošnja
proteina za potrebe dobijanja energije dovodi i do sniženja imuniteta jer je aminokiselina glutamin
primarno gorivo za limfocite (vrsta belih krvnih zrnaca koja ima ulogu u odbrani od virusa).

Dakle, normalna dijeta sadrži oko 50% ugljenih hidrata (45-55%) a kod osoba koje treniraju intenzivno (što
znači 2-3 sata, 5-6 puta nedeljno), ovaj procenat treba povećati na 55-65% (8-10 g/kg/dan). Najintenzivniji
periodi treniranja (3-6 sata tokom 5-6 dana) treba da budu praćeni unosom 8-10 g/kg/dan, što bi
odgovaralo 0,5-2 kg špageta za osobe od 50-150 kg. Zbog toa što je nekad nemoguće uneti tu količinu
hrane preporučuju se energetska pića ili ugljenohidratni suplementi.

Više od 60 g/sat nema smisla unositi. Generalno je prihvaćen stav da je to maksimalna količina ugljenih
hidrata koju telo može da oksiduje. Kombinacija glukoze, maltoze, saharoze i maltodekstrina se najbolje
koristi u organizmu. Lošije se koriste trehaloza, galaktoza i čista fruktoza. Fruktoza se sporije apsorbuje u
crevima i može izazvati gastrointestinalne probleme.

Glikogen i izdržljivost

Količina glikogena u organizmu iznosi: oko 100 grama u jetri i 200-300 grama u mišićima (kod sportista
može biti i 500 grama). Da bi se potrošeni glikogen nakon intenzivne fizičke aktivnosti nadoknadio, sportisti
nekad primenjuju tehniku superkompenzacije koja podrazumeva da se nakon takmičenja ili treninga 2-3
dana unosi hrana bogata proteinima i mastima, a zatim 2-3 dana hrana koja sadrži 70% ugljenih hidrata.
Međutim, istraživanja pokazuju da je unos ugljenih hidrata odmah nakon treninga i u daljem periodu
sasvim dobar način da se rezerve glikogena popune, a da se pritom izbegnu neželjeni efekti.

Potrošeni glikogen oslobađa i značajnu količinu vode pa izgubljeni kilogrami nakon treninga predstavljaju
gubitak vode koja je bila vezana za glikogen. Kada se glikogen nadoknadi, nadoknadi se i gubitak vode.

Da bi sportisti nastupili na takmičenju sa popunjenim rezervama glikogena potrebno je da poslednjih dan

ili dva odmaraju (trening na 30-50% intenziteta) i unose dosta ugljenih hidrata. Uz to, pre takmičenja treba
jesti 4-6 sati obilan ugljenohidratni obrok (ugljenim hidratima je u proseku potrebno 4 sata da budu svareni
i da se uskladište u obliku glikogena), a zatim sat vremena pre takmičenja uzeti laganu užinu bogatu
proteinima i ugljenim hidratima. Tokom samog takmičenja sportisti mogu koristiti rastvore glukoze,
naročito za aktivnosti koje traju preko 1 sata, mada nije pokazano da je ovo od presudnog značaja za uspeh
na takmičenju. Na ovaj način se pokušava sprečiti dehidratacija, održava se nivo šećera u krvi, a takođe se
smanjuje imunosupresivni efekat intenzivnog vežbanja. Pola sata nakon vežbanja sportisti treba da unseu
lagan obrok koji je kombinacija ugljenih hidrata i proteina, a zatim obilan ugljenohidratni obrok treba uzeti
dva sata nakon treninga/takmičenja.

Proteini u ishrani sportista

Koliko treba povećati unos proteina kod sportista je pitanje koje je i dalje predmet debate. Dok su prve
preporuke bile da unos proteina kod sportista ne mora nužno biti veći, prema istraživanjima od poslednjih
nekoliko godina, unos proteina kod sportista treba biti duplo veći. Osobe koje se rekreativno bave sportom
treba da unose jednaku količinu kao zdrave, odrasle osobe (0,8-1,0 g/kg/dan). Starije osobe mogu imati
zdravstvene benefite od unosa veće količine proteina (1,0-1,2 g/kg/dan). Sportisti koji vežbaju umerenim
intenzitetom treba da unose 1,0-1,5 g/kg/dan, a najkrupniji sportisti koji vežbaju veoma intenzivno treba
da unose i 2,0 g/kg/dan. Najbolji izvori proteina u ishrani su nemasna piletina, riba, belance i nemasno
mleko. U slučaju da niej moguće uneti dovoljno proteina ishranom, upotreba suplemenata aminokiselina
se takođe preporučuje.

Masti u ishrani sportista

Masti u ishrani sportista treba da budu umereno zastupljene. Npr. masnije dijete povoljnije deluju na nivo
testosterona u krvi od dijeta koje su u potpunosti nemasne. Sportistima koji žele da smanje telesnu masu
najčešće se preporučuje da smanje unos masti jer su studije pokazale da ljudi koji unose manje od 40 g
masti dnevno najefikasnije mršave, mada ovo nije uvek slučaj.

Gubitak soli i vode

Kada je u pitanju gubitak vode i soli putem znojenja, poznato je da neki sportisti unose tablete natrijum
hlorida (kuhinjske soli), iako su istraživanja pokazala da so ne doprinosi aklimatizaciji na toplotu i može čak
da izazove povećan gubitak kalijuma i magnezijuma. Zato je koncentracija natrijuma u tečnostima koje
služe za rehidrataciju sportista ista kao i koncentracija u prirodnim tečnostima (npr. mleku).

Osteoporoza kod sportista

Osteoporoza kostiju kod sportista i naročito sportistkinja je prisutna ne zbog loše ishrane, koliko zbog
smanjene količine ženskih polnih hormona i najčešće se javlja kod sportova: trčanje, gimnastika, ples i
bodibilding. Osim kalcijuma, unos drugih minerala putem suplemenata, naročito u slučajevima kada za to
ne postoje jasne indikacije, nije dao naročite rezultate, ali je pokazano da može doći do poremećaja nivoa
minerala u organizmu. Iz tih razloga upotreba vitaminskih i mineralnih tableta bez preporuke lekara nije
preporučljiva ni sportistima ni drugim kategorijama zdravih ljudi.

Vitamini u ishrani sportista

Vitamini su esencijalne materije koje regulišu metaboličke procese, neurološke procese i sprečavaju
destrukciju ćelija. Neki vitamini mogu pomoći sportistima da bolje podnesu trening zbog smanjenja
oksidativnog stresa (vitamin E, C), ili mogu poboljšati imunitet. Međutim, efekat drugih vitamina i njihov
uticaj na performansu je veoma mali.

Vitamin Pretpostavlja se da.. Istraživanja su pokazala da...

Vitamin A Poboljšava vid Suplementacija nema uticaja
Vitamin D Promoviše izgradnju kostiju i Zajedno sa kalcijumom se koristi za
mineralizaciju osteoporozu kod mladih atletičarki
Vitamin E Antioksidans, sprečava oksidativni stres Suplementacija može smanjiti
tokom vežbanja i poboljšava dotok oksidativni stres ali nema uticaja na
kiseonika u ciljna tkiva performansu
Vitamin K Unapređuje metabolizam kostiju kod Podstiče formiranje i smanjuje
žena u menopauzi resorpciju kostiju
Vitamin B1, B2, B1, B2, B3, B5 unapređuju energetski Vitamini B grupe ne pomažu sportistima
B3, B6, B12, B9 i metabolizam, B3 smanjuje holesterol, koji ne pate od nedostatka. Jedina
B5 poboljšava termoregulaciju, B6 i B12 poboljšanja su primećena kod strelaca
povećavaju snagu i masu mišića, B12 verovatno zbog neuroloških efekata
smanjuje anksioznost, B9 povećava
priliv kiseonika u mišiće
Vitamin C Učestvuje u apsorpciji gvožđa i ima Ne pomaže onima koji nemaju
antioksidantno dejstvo, unapređuje nedostatak
imunitet

Minerali u ishrani sportista

Od minerala povećana potreba postoji za gvožđem jer su povećani gubici zbog destrukcije eritrocita i
mišićnih ćelija naročito kod trkača. Unos gvožđa može biti značajno potpomognut unosom vitamina C (zato
vegetarijanci retko boluju od anemije iako ne unose crveno meso koje je glavni izvor gvožđa). Čak je bilo
opisanih slučajeva u literaturi da je došlo do trovanja gvožđem zbog visokih doza vitamina C (kada se koristi
vitamin C kao suplement).

Mineral Pretpostavlja se da.. Istraživanja su pokazala da...

Bor Zbog toga što suplementacija borom kod žena Suplementacija nema efekta
u menopauzi dovodi do povećanja nivoa
estradiola i testosterona, misli se da može imati
uticaj na snagu i masu
Kalcijum Utiče na formiranje kostiju, zgrušavanje krvi i
Pomaže kod osteoporoze, ali nema
prenos nervnih impulsa ergogeni efekat
Hrom Smanjuje procenat masti Kod životinja smanjuje procenat
masti, ali kod ljudi nije dokazano
Gvožđe Poboljšava prenos kiseonika Efekat ima samo kod anemičnih
sportista
Magnezijum Aktivira enzime za sintezu proteina Nema efekta ukoliko nema deficita
Fosfor Poboljšava funkcionisanje fosfagenog sistema Natrijum fosfat povećava izdržljivost,
dok drugi oblici nisu imali efekta
tokom suplementacije
Kalijum Održava hidrataciju, nervnu transmisiju, Tačan uzrok grčeva nije potpuno
nedostatak može izazvati grčeve poznat, a nije dokazano da
suplementacija smanjuje učestalost
grčeva
Selen Antioksidantno deluje Nema efekta
Cink Utiče na imunitet Minimizira imunosupresivno dejstvo
vežbanja

Prednosti vežbanja

Trenirane osobe imaju nekoliko osnovnih prednosti:

1. elastičnost krvnih sudova koja se održava zbog promena pritiska tokom vežbanja,
2. povišen bazalni metabolizam zbog veće mišićne mase (takođe, istraživanja su pokazala da je
potrošnja energije u miru 4-6 sati nakon vežbanja bila povećana za 10-30%),
3. veći kapacitet vitalnih organa – srca i pluća (mada kod srca vremenom može doći i do razvoja
sportskog srca što ne vodi zdravlju),
4. manje zamaranje tokom fizičkih aktivnosti, manja potrošnja glikogena, manja razgradnja
proteina, profuzno znojenje i brži oporavak.

Nakon vežbanja zapremina mišića raste jer se tečnost nakuplja u prostoru gde je veći osmotski pritisak
(zbog nakupljene mlečne kiseline i drugih produkata metabolizma).

Mršavljenje

Kada je u pitanju gubitak telesne mase, pokazan je da se on ne dešava linearno i da je gubitak kilograma
sve teži kako se osoba bliži svojoj idealnoj telesnoj masi. Gubitak prekomerne mase zbog vežbanja je veći
kod gojaznih, kod starijih osoba, i to naročito žena. Pri lakom radu dominira potrošnja masti pa se tokom
odmora oko 60-65% energije dobija iz masti. Sa intenzitetom izvršenog rada raste učešće ugljenih hidrata,
a masti učestvuju više u dobijanju energije za aktivnosti koje traju duže, a nižeg su intenziteta. Međutim,
to ne znači da u cilju mršavljenja treba vežbati niskim intenzitetom! Moglo bi se reći da je za gubitak telesne
mase presudnija ukupna potrošnja kalorija nego intenzitet vežbanja.

Isto kao i kod vežbanja, tokom prve nedelje dijete 70% gubitka telesne mase čini voda. Kasnije, nakon tri
nedelje gubitak telesne mase se izjednačava sa gubitkom masnog tkiva. Takođe, ne treba izbegavati večeru
pod izgovorom da večernji obroci goje. To nije tačno. Radi se o tome da ako ljudi slabije doručuju i ručaju
onda dolazi do akumulacije gladi zbog čega večera bude preobilna, što nije dobro. Zato za smanjenje
telesne mase ne treba izbacivati večeru, ali treba uravnotežiti obroke da ne bi došlo do prejedanja (bez
obzira na to o kom se delu dana radi).

DOPING U SPORTU

Nedozvoljena sredstva u sportu

Stimulantna sredstva su ona koja utiču na lučenje kateholamina (adrenalina, noradrenalina ili dopamina)
ili se direktno bez lučenja ovih medijatora vezuju za ćelijske receptore. Efekti ovih materija uključuju
skupljanje perifernih krvnih sudova (skupljanjem perifernih krvnih sudova dolazi do porasta pritiska),
širenje zenica, ubrzanje rada srca, širenje disajnih puteva, kao i povećanje koncentracije glukoze i
slobodnih masnih kiselina u krvi, koje služe kao gorivo mišićima. Ove materije uzbuđuju, smanjuju glad i
žeđ, smanjuju osećaj bola (ovo je u toku dejstva, ali kasnije je apetit povećan zbog utroška zaliha ugljenih
hidrata i masti). Otkrivaju se u mokraći i mogu dovesti do porasta krvnog pritiska i poremećaja rada srca,
zavisnosti, agresivnosti i straha, i toplotnog udara.

U stimulantna sredstva spadaju:

Efedrin – deluje tako što oslobađa medijatore, najviše noradrenalin. Sastavni je deo tradicionalnog
kineskog leka protiv astme i gripa, a bilo je nekoliko smrtnih slučajeva u Americi, nakon čega su tamo
preparati efedrina zabranjeni. Koristi se lokalno, u obliku kapi za nos, jer izaziva suženje krvnih sudova i
suzbija otok.

Amfetamin – zabranjen za upotrebu jer je bilo nekoliko desetina smrtnih slučajeva. Najviše deluje na
centralni nervni sistem – stimulativno i čini da se sportista oseća jače i da ima više energije. Izaziva
nesanicu, nemir, halucinacije, agresivnost, zavisnost, poremećaj rada srca, smanjenje apetita.

Kokain – utiče na oslobađanje dopamina i norepinefrina, koji su prirodni aktivatori mozga, zbog čega sledi
euforija, ubrzan rad srca i impulsivno ponašanje. Nakon prestanka dejstva nastupa tuga i letargija. Unos
može biti pušenjem, ušmrkavanjem ili injekcijama.

Osim navedenih, postoji i duži spisak stimulantnih sredstava koja su zabranjena u sportu.

Narkotici su morfin i slična jedinjenja (heroin, metadon, opijum idr.).

Morfin izaziva san, euforiju, siruje i otklanja i najjače bolove. Međutim veoma brzo, posla svega dve nedelje
izaziva zavisnost. Njegova upotreba se utvrđuje pregledom urina. Umesto njega se za otklanjanje bola
koriste široko primenjeni preparati kao diklofenak, ibuprofen, indometacin, naproksen itd.

Marihuana i hašiš se koriste jer otklanjaju umor i napetost, povećavaju motivaciju, povećavaju euforiju isl.
Međutim, mogu dovesti do gubitka koordinacije, pospanosti i halucinacija, ubrzanog rada srca, povećanja
apetita i respiratornih oboljenja.

Anabolici

Testosteron je muški polni hormon koji se luči u testisima. Osim toga i nadbubrežna žlezda luči izvesne
polne hormone koji imaju slično dejstvo, ali je njihov ukupan uticaj veoma mali. Testosteron se razlaže u
jetri i izbacuje putem urina ili fecesa. Velike količine testosterona koje se unose dopingom se bar delom
pretvaraju u estrogen i dovode do pojave ginekomastije (masnih naslaga na grudima kod muškaraca).

Testosteron ubrzava rast kostiju, povećava broj crvnih krvnih zrnaca, i zadržava kalcijum u organizmu,
povećava rast mišića, ubrzava metabolizam. Kod mladih muškaraca sa početkom puberteta on dovodi do
pojave telesne kosmatosti (smanjen rast kose na temenu, naročito kod predisponiranih), utiče na uvećanje
sluznice larinksa zbog čega se produbljuje glas, kosti zadebljavaju i rastu, lojne žlezde ubrzano luče sekret
zbog čega se javljaju akne, a ubrzava se bazalni metabolizam za oko 15%. Međutim, velika količina
testosterona u ovom periodu bi dovela do toga da rast muškarca bude manji od genetskog potencijala, jer
se prerano zatvaraju epifize dugih kostiju.

Primenjuje se intramuskularno a oralna upotreba je moguća kod nekih sintetičkih oblika testosterona.

Anaboličko-androgeni steroidi su sintetski preparati testosterona, koji efekte ispoljavaju vezivanjem za

testosteronske receptore, tako da svi ispoljavaju manje ili više identične efekte. Njihova distribucija je
uglavnom nelegalna tako da do 80% anaboličkih steroida potiče iz nelegalnih tokova. Iz tih razloga često
supstanca i doza naznačene na pakovanju ne odgovaraju stvarnom stanju, a takođe ne postoji dovoljan
broj istraživanja pa pretpostavke i znanja o anaboličkim steroidima potiču uglavnom iz iskustava vezanih
za terapiju pojedinih stanja kao što su hipogonadizam, zakasneli pubertet (zatvaranje epifiza dugih kostiju
pre vremena i zaustavljanje rasta je poseban problem kod adolescenata koji koriste steroide), muški
klimaks i impotencija. Takođe se koriste za mušku kontracepciju, ili kod HIV pacijenata koji treba da dobiju
apetit, snagu mišića i poprave opšte stanje.

Osnovni cilj zbog kojeg se koriste anabolički steroidi u sportu jeste uvećanje mišićne mase i redukcija
masnog tkiva. Redukcija masnog tkiva je posledica ubrzanog metabolizma. Preparati se obično koriste 6-
12 nedelja, tako što se doza postepeno povećava, održava, a zatim smanjuje. Takođe, uobičajeno je da se
preparati kombinuju jer se tako postiže sinergički efekat. Način unosa: sublingvalno (stavljanjem pod jezik),
dermatološki gelovi, nazalni sprejevi ili preko flastera.

Naročit problem sa steroidima jeste što je doza kojom se ostvaruju efekti često 10-100 puta veća od
fizioloških količina. Osim povećanja mišićne mase dolazi i do povećanja glikogena u mišićima, porasta
količine minerala u kostima i retencije vode. U većini kratkotrajnih istraživanja povećanje mase iznosi 3-5
kg, mada može biti i značajno više, naročito u gornjim partijama tela. Značajan je uticaj steroida na psihičko
stanje i u tom smislu povtrđeno je povećanje agresivnosti, samopouzdanja, motivacije za trening.
Zagovornici upotrebe steroida govore o tome da pri intenzivnim treninzima opada nivo testosterona, što
je istina, zbog pretreniranosti. Međutim, rešenje je da se poveća energetski unos posle napornih treninga
a ne da se koriste steroidi. Povećanjem energetskog unosa nakon treninga bi se zaustavio pad
testosterona.

Jedan od razloga za smanjenje mišićne mase nakon intenzivnog treniranja može biti i lučenje
glikokortikoida (kortizol je najvažniji glikokortikoidni hormon nadbubrega). Ovi hormoni su hormoni stresa
i oni imaju suprotno dejstvo od steroida. Istraživanja pokazuju da na kraju, kontinuirano vežbanje dovodi
do toga da se nivo kortizola ustabili.

Posledice korišćenja steroida su velike zbog velikih doza, kombinovanja preparata, upotrebe supstanci koje
ublažavaju negativna dejstva:

1. Cerebrovaskularna i periferna tromboembolija (moždani udar, formiranje tromba u krvnim

sudovima) su posledica toga što se zbog visokih doza steroida stvara i veća količina ženskih polnih
hormona (oni su metabolički produkti steroida) a ovi ženski polni hormoni, slično kontraceptivnim
tabletama koje koriste žene povećavaju mogućnost nastanka moždanog udara i tromboze krvnih
sudova. Zato se često koriste blokatori ženskih polnih hormona koji suzbijaju pojavu ginekomastije
(ženskih grudi), ali imaju druge posledice (stavka 5).
2. Rak prostate.
3. Oboljenja srca zbog: povećane koagulabilnosti krvi (zgrušavanje krvi), povećanog holesterola,
uvećanja srčanog mišića i povećanog krvnog pritiska.
4. Poremećaj funkcije jetre i moguć nastanak raka, hepatitisa, žutice, pelioze jetre (krvarenje iz jetre).
5. Poremećaj nivoa holesterola u krvi – naročito kod onih koji koriste blokatore ženskih polnih
hormona.
6. Sterilitet – folikostimulišući hormon i luteinizirajući hormon (FSH i LH) se luče u mozgu a
predstavljaju regulatore spermogeneze. Kada je visoka koncentracija testosterona u krvi onda se
ovi hormoni u mozgu manje luče. Smatra se da je potrebno nekoliko meseci da bi se ponovo
uspostavila sposobnost oplodnje.
7. Povrede mišića nastaju zbog velike mase a slabih ligamenata.
8. Kozmetički efekti: masna koža i akne, gubitak kose i maljavost tela, ginekomastija (ženske grudi).
Kao što je već rečeno, velike doze steroida u telu se pretvaraju u žensk epolne hormone, što se
neutrališe upotrebom supstanci – antiestrogena.
9. Psihičke promene – agresivnost, iritabilnost, libido, estetski perfekcionizam, narcisoidnost, i nakon
uzimanja sindrom apstinencije kao kod zavisnika. Nakon uzimanja steroida javljaju se sledeće
manifestacije: depresija, smanjena koncentracija i nesanica, smanjenje apetita i gubitak telesne
mase. Apstinenti pate od mučnine, glavobolje, znojenja, jeze, drhtavice i povećanog krvnog
pritiska. Sindrom depresije može trajati nekoliko meseci.

Istovremena upotreba više supstanci često otežava razdvajanje efekata pojedinačnih supstanci.

Upotreba anaboličkih supstanci kod žena takođe ostavlja velike posledice. Smatra se da nivo unetih
steroida kod sportstkinja biva čak 30 puta veći u odnosu na koncentraciju testosterona kod normalnih žena
a dva puta veći u odnosu na koncentraciju kod zdravih muškaraca. Neželjena dejstva obuhvataju:
kosmatost lica, opadanje kose, pojavu akni, smanjenje veličine dojki, produbljenje glasa. Uprkos
poremećenim menstrualnim ciklusima moguće je da se dogodi trudnoća. U tom slučaju, nastavak upotrebe
steroida dovodi do virilizacije ženskog ploda (pojava muških seksualnih karakteristika).
Da bi se umanjili neželjeni efekti steroida koriste se:

1. humani horionski gonadotropin koji stimuliše testise na sekreciju,

2. antiestrogeni hormoni koji smanjuju efekte estrogenih (ženskih polnih) hormona. Estrogeni
hormoni se stvaraju metabolisanjem testosterona u perifernim tkivima.
3. LH-rilizing hormoni, koji utiču na hipofizu da luči luteinizirajući hormon, koji stimuliše rad testisa.

Ilegalna upotreba steroida kod žena je mnogo teža za dokazivanje jer su nivoi znatno niži kod žena, a odnos
testosterona/epitestosteron (koji treba da bude 1:1) može da pokazuje velike varijacije pa ne može da se
koristi kao indikator upotrebe steroida.

Slabi androgen je dehidroepiandrosteron (DHEA), koji se stvara u nadbubrežnoj žlezdi. Njegova fiziološka
uloga nije najjasnija. U krvi se može pretvoriti u testosteron, ali i u estrogene hormone, iako nije jasno da
li oralna primena DHEA podiže nivo testosterona. Kod žena je upotreba DHEA dovodila do virilizacije i
dejstvo je bilo slično sindromu policističnih jajnika. Preparati DHEA se nalaze u slobodnoj prodaji a njihov
uticaj na promenu telesne građe nije dokazan i zavisi od metabolizma, ishrane, doziranja, uzrasta i trening
indeksa. Ne može se dokazati postojećim doping testovima.

Drugi anabolički agensi kao klenbuterol ili zeranol nisu dovoljno ispitani. Klenbuterol deluje na
adrenergičke receptore (receptore na koje deluju adrenalin i noradrenalin) i u istraživanjima na
laboratorijskim životinjama je pokazano da dolazi do povećanja mišićne mase i do zaustavljanja
deponovanja masti. O neželjenih dejstava se javlja: ubrzan rad srca, glavobolja, aritmija, znojenje, mišićna
slabost, uznemirenost. Zeranol nije steroidne strukture, nastaje iz zearalenona, mikotoksina (gljivični
toksin) i koristi se u SAD za uzgajanje stoke. Izaziva porast mišićne mase ali ispoljava i estrogenu aktivnost
pa dolazi do polnih poremećaja kod stoke. Kod ljudi nije jasna uloga.

Eritropoetin je hormon koji se normalno stvara u tkivu bubrega, i utiče na stimulaciju stvaranja crvenih
krvnih zrnaca u koštanoj srži. Koristi se u medicini za lečenje anemije koja se javlja kod ljudi koji imaju
poremećaj funkcionisanja bubrega. U sportu se koristi u sportovima izdržljivosti, najviše u biciklizmu.
Nakon sedam dana od upotrebe, upotreba eritropoetina se ne može dokazati. Eritropoetin povećava broj
eritrocita za 15-20%, što povećava kapacitet krvi za prenošenje kiseonika za 6-8%. Neželjena dejstva su
veoma značajna i uključuju i srčani i moždani udar koji su posledica povećanja viskoznosti krvi. Uzimanje
eritropoetina se teško dokazuje jer visinske pripreme i dehidratacija mogu izazvati povećanje viskoznosti
krvi takođe. Zato se za utvrđivanje dopinga krv uzima ujutru u sedećem položaju.

Hormon rasta (somatotropni hormon) se stvara prirodno u hipofizi, stimuliše rast skoro svih tkiva i
stvaranje proteina. Tako pod dejstvom hormona rasta dolazi do uvećanja unutrašnjih organa i mekih tkiva,
ukoliko je period rasta završen (nakon puberteta). Ovakvo stanje se zove akromegalija. U slučaju da postoji
višak hormona rasta tokom adolescencije dolazi do gigantizma, jer je tada izduženje kostiju još moguće.
Suprotno tome, nedostatak hormona rasta tokom adolescencije dovodi do patuljastog rasta. Hormon rasta
se koristi u sportu jer ima sledeće efekte:

1. stimuliše stvaranje proteina,

2. stimuliše gomilanje glikogena. U početku se nivo šećera u krvi smanjuje jer se veći deo glukoze
koristi za stvaranje glikogena. Međutim, nakon što se popune rezerve glikogena, nivo glukoze u
krvi raste i ispoljava se dijabetogeno dejstvo hormona rasta.
3. stimuliše razlaganje masti,
4. stimuliše obnavljanje povređenih mišićno-skeletnih tkiva.
U savremenom sportu se koriste i stimulatori lučenja hormona rasta, kao i preparati aminokiselina (arginin,
lizin i triptofan) koji podstiču lučenje. Neželjena dejstva su: rast mekih tkiva lica, stopala i šaka, uvećanje
vitalnih organa, dijabetes, zapaljenja zglobova i mišića. Metode za detekciju zloupotrebe hormona rasta za
sada ne postoje.

Humani horionski gonadotropin je hormon koji normalno luči posteljica tokom trudnoće, sve do porođaja.
Primena utiče na povećano lučenje testosterona i estrogena. Njegova upotreba je zabranjena samo za
muškarce. Najčešće se koristi za stimulisanje testisa čije je lučenje smanjeno zbog prethodne upotrebe
steroida. Neželjena dejstva liče na neželjena dejstva steroida, a uz to može se javiti i ginekomastija. Slično
dejstvo na testise imaju i luteinizirajući hormon i folikostimulišući hormon, koji se takođe koriste za
smanjenje neželjenih dejstava steroida.

Insulin koriste bodibilderi jer obnavlja potrošene proteine, doprinosi obnavljanju glikogena i uvećanje
mišićne mase. Obično se koristi u kombinaciji sa drugim supstancama, a neželjena dejstva uključuju:
hipoglikemiju (pad šećera u krvi), drhtavicu, slabost, mučninu, i teže simptome koji mogu dovesti do kome
i smrti.

Maskirni agensi se koriste da bi se uticalo na vreme i količinu izlučenog doping sredstva u urinu. Oni
obuhvataju:

 Diuretike. Diuretici povećavaju zapreminu mokraće i tako menjaju sliku o koncentraciji doping
sredstava. Zloupotreba može dovesti do dehidratacije i hipokalemije, koja dovodi dalje do aritmija.
Detektuju se u urinu.
 Epitestosteron, koji se primenjuje sa namerom da se promeni odnos testosteron/epitestosteron
(normalno je 1:1, a za odnos od preko 6:1 se smatra da je korišćen doping) i zamaskira
nedozvoljena upotreba testosterona.
 Plama ekspandere, koji utiču na povećanje zapremine plazme i krvi, čime se povećava i izlučivanj
etečnosti iz organizma.

Glikortikoidi su hormoni koji se stvaraju u kori nadbubrežne žlezde i imaju sledeći uticaj na organizam:

 Deluju antiinflamatorno, antialergijski i imunosupresivno,

 Povećavaju nivo šećerra u krvi,
 Stimulišu sekreciju kiseline u želucu, zbog čega može nastati čir,
 Nadražuju CNS i dovode do euforije.

Detektuju se u urinu. Sportisti ih koriste da bi smanjili zapaljenje i bol kod povreda, čime se povećava
izdržljivost. Neželjena dejstva uključuju: hiperglikemiju (visok nivo šećera u krvi), dijabetes, osteoporozu,
akne, nesanicu, nakupljanje vode i povećanje telesne mase, čir na želucu, pad imuniteta i psihoze.

Nedozvoljene metode u sportu

Jedna od metoda je i transfuzija krvi ili krvni doping, koji se naročito koristi u sportovima izdržljivosti.
Pritom, ne unosi se čitava količina krvi već se izdvajaju crvena krvna zrnca nekoliko nedelja pred
takmičenje. Zatim se 1-7 dana pre takmičenja u krv vraćaju izdvojeni eritrociti i na taj način nivo
hemoglobina i eritrocita može biti povećan za preko 20%. Štetna dejstva ovakve metode su vezana za
povećanje viskoznosti krvi, što može da prouzrokuje stvaranje tromba, smanjenje protoka krvi, smanjen
priliv kiseonika u tkiva i smrt. Danas se smatra da unos do 1300 ml autotransfuzijom može biti bezbedan.
Nedozvoljene supstance u posebnim sportovima
Etanol ili alkohol deluje na depresiju centralnog nervnog sistema, a koristi se zbog euforije, otklanjanja
napetosti i podizanja samopouzdanja. Zabranjen je u nekim sportovima, kao što su streljaštvo,
automobilizam, fudbal, karate, kijanje, rvanje idr. Izaziva poremećaj koordinacije mišića, dehidrataciju,
produženje vremena reakcije i smanjuje oštrinu vida.

Beta-blokatori su supstance koje blokiraju dejstvo kateholamina (adrenalina i noradrenalina) i sintetičkih

stimulatora adrenergičkih receptora. Rezultati su usporen rad srca, snižen pritisak, sniženje metabolizma
uz štednju šećera i masti. Mogu dovesti do usporenog rada srca i gušenja zbog suženja bronhija. Sportisti
ih koriste kada je neophodna mišićna kontrola i preciznost i kada je potrebno smanjiti uzbuđenje. Nisu
dozvoljeni u: streljaštvu, bilijaru, kuglanju, fudbalu, gimnastici, skijanju, plivanju, ronjenju idr.

Kofein nema značajan uticaj na aktivnosti koje traju kraće od sat vremena. Da bi sportista bio
diskvalifikovan potrebno je da koncentracija kofeina u urinu pređe 12 µg/ml, za šta je potrebno uneti
veoma veliku količinu kofeina. Paradoks je da male količine kofeina kod jednog broja sportista imaju
pozitivan efekat dok veće količine imaju neželjena dejstva.

Nutritivni ergogeni
Nutritivni ergogeni su sredstva koja nisu zabranjena i smatra se da unapređuju sposobnosti sportista i
rekreativaca ali retko postoje naučni dokazi za ovakve tvrdnje.

Inozin – smatra se da olakšava sintezu ATP-a i povećava dostupnost glikogena za razgradnju. Zbog toga se
najčešće koristi u sportovima snage i izdržljivosti, često u kombinaciji sa koenzimom Q10.

Kreatin – se koristi u sportovima u kojima dominiraju brzinske i brzinsko-snažne aktivnosti i koji su

energetski zavisni od ATP-CP (adenozin trifosfat i kreatin fosfat) sistema. Smatra se da je u ovim sportovima
pad koncentracije CP uzrok umora. Neželjena dejstva uključuju oštećenje jetre i bubrega u slučaju
preteranog unosa, a efekat potiče od hipertrofije mišića koja je uzrokovana intenzivnim treninzima uz
kreatin koji daje snagu.

Koenzim Q10 je lipid koji je prisutan u mitohondrijama i za koji se smatra da može dovesti do povećanja
dostupnosti kiseonika. Zato se koristi i kod srčanih bolesnika i kod sportista, međutim ima istraživanja koja
tvrde da, osim što nema efekta, upotreba koenzima Q10 može imati štetne posledice.

L-karnitin stimuliše sagorevanje masnih kiselina, jer utiče na njihov transport kroz unutrašnju membranu
mitohondrija. Smatra se da bi povećano učešće masti u dobijanju energije vodilo uštedi glikogena i
odloženom umoru. Međutim, unos L-karnitina nije uticao na veću koncentraciju ovog jedinjenja u
mišićima.

Natrijum bikarbonat se koristi jer reaguje bazno i neutrališe nakupljanje mlečne kiseline u mišićima. Ali
pošto je bilo slučajeva oštećenja želuca, danas se češće koristi natrijum citrat.