1.

Navedite I objasnite
govorne metode?
Govorne metode:
1.metode zive reci
2.metode razgovora
3.metode objasnjenja
4.metode ucenja teksta pesme
5.metode govorne instrukcije
1.Metode zive reci se koristiu izlaganjesustine pl sadrzaja koji se uci. Upoznavanje plesa sa mestom iz
kogsu narodne igre ili ples,upoznavanje ritma,tempa,stila,koraka…
2.Metoda razgovora:trener,nastavnik sakupljavazne podatke o uceniku
3.Metoda objasnjenja predstavlja metodu bezkoje se ne moze zamisliti nijedan nacin ucenjapl
tehnike,koreografije,nijedan trening nitakmicenje. Objasnjenjetreba da bude ,kratko,konkretno I jasno.
2.Navedite I objasnite metode pokazivanja?
Postoji:posredno i neposredno pokazivanje. Neposredno pokazivanje se odnosi napokazivanje
nastavnika trenera ili koreografa.Oni treba da budustrucno osposobljeni zakonkretnu narodnu igru,ples
ili drugo plesnokretanje.Ukoliko nastavnik ne moze dademonstrira odredjena kretanja mora
daangazuje drugo lice za to.Za sportski plesmora da postoji par,zbog pokazivanja muskihi zenskih
koreografija.
Posredno moze da bude:StatickoI Dinamicko. Posredno pokazivanje moze dabude od posebne koristi
pri ucenju koreografije.Savremeno ucenje plesa se ne moze zamislitibez posrednog dinamicnog
pokazivanja.
3.Navedite i objasnite metode ucenja
Metode ucenja:
1.Analiticka
2.Sinteticka
3.Kompleksna
4.Metoda takmicenja
5.Metoda programiranog ucenja

1.Analiticka metoda se vise koristi odsinteticke.Svaki slizeniji pl element

se rastavlja na delove i tako rasclanjeni se uce.
2.Sinteticka metoda se koristi kod obucavanjajednostavnih plkoraka i figura.Primenom ove metode
plesnokretanje se uci u celini.
3.Kompleksna metoda se najcesce koristi.Sastoji se iz demonstracije pl kretanja,ucenjapo logickim
delovima i sklapanju pojedinacnihelemenata u pl korak ili narodnu igru.Demonstracije pl
kretanja,ucenja pologickim delovima i sklapanju pojedinacnihelemenata u pl korak ili narodnu igru.
4.Metod takmicenja zahteva predhodno poznavanjepl koraka,potrebno je da se obezbede uslovi
za takmicenje.Plesaci mogu da se takmice zaplasman ili kategoriju u klubu.
5.Metoda programiranog ucenja- kod obucavanjapl elementa potrebno je da se elementpodeli na celine
gde ce svaka predhodnacelina biti preduslov za celinu koja sledi.
4.Koji su i kako se sprovode organizacioni oblici ucenja?
Postoje 4 oblika:Frontalni, Grupni, Individualni IOblik u parovima

Frontalni oblik-podrazumeva istovremenovezbanje svih plesaca rasporedjenih u prostoru.Ovaj oblik

ima prednost na pocetku obucavanja.

Grupni oblik primenjuje se u ovim vrstama plesa.Odvojeno i pazljivo se treniraju muski i zenski
deoansambla.

Individualni-najvise se primenjuju u sportskomplesu,odvojeno se uce muski i zenski koraci.

U parovima-koristi se u ucenju koreografije usportskom plesu,partneri prvo uce nezavisno

jedan od drugog,a zatim u paru.
5.Cas plesa u nastavi fizickog vaspitanja
Struktura casa plesa treba da ima 3 osnovna dela
Pripremni deo casa-traje od 5 do 15 minuta.Ucenik se priprema za aktivnost koje sledetj.zagreva.vrsta
zagrevanja zavisi odsustine zadataka u glavnom delu casa.

Glavni deo-traje 25 do30 minuta.Duze traje ako se obradjuje konkretanples ili narodna igra. U ovom
delu seobradjujeples,narodne igre ili postavljakoreografija vise naucnih narodnih igara.

Zavrsni deo-traje 5 do 15 minuta.Obuhvata vezbe istezanja,labavlljenja,disanja.Cilj zavrsnog dela je

da vrati telesnef-je,na nivo pocetka casa.
6. Cas treninga u takmicarskom delu u Kud-u
Trening za plesace sportskog plesa treba da traje90 do 120 minuta. Struktura treninga plesa ia 3 dela.
Pripremni deo traje 15 do 30 minuta.Pripremaju se posebne grupe misica koje ce najvise biti
opterecene na treningu,ali Izglobovi,veze celog tela.

Glavni deo traje oko 45 minuta. Njegovi osnovnidelovi su koreografija,tehnika,kondicija i

koordinacija.

Zavrsni deo traje oko 10 minuta,sadrzaj i vezbeistezanja,labavljenja i disanjaStruktura treninga-

za igrace narodnih igara u Kud-u je strukturaslicna kao i kod casova takmicarskog plesa.

Osim glavnog dela trener ne sme poceti bezzagrevanja ,niti da se zavrsi bez istezanja.
Glavni deo casa zavisi da li se uvezbava novakoreografija ili se postavlja,da li se cine sitnekorekcije,da
li se uvezbava konkretna igracka tezina.
7.Faktori treniranja i uspeha
Postoje brojni faktori koji uticu na treniranjei uspeh plesaca,medjutim ne deluju svi naisti nacin i isti
intenzitet. Podela faktora: Genotipni,Fenotipni,Materijalno-tezinski faktori. Genotipni faktori
obuhvataju morfoloskeantropometricke karakteristike,karakter licnosti.Ovi faktori odredjuju
karakteristike licnosti.Poznavanje ovih faktora kod plesaca omogucujeda se uvide potencijalne
sposobnosti plesaca.Fenotipni faktori uticu na izgradjivanje osobina,navika ucenja plesaca. Ovi faktori
uslovljavajurazvoj i uspesnost plesaca kroz trening i takmicenje.Materijalno-tehnicki faktori
predstavljaju faktoreneophodne za ostvarivanje postavljenih zadatakai ciljeva plesaca,trenera i
koreografa.Obuhvatajuprostor u kome se vezba i sprave i rekvizite za trening.
8.Princip i struktura opterecenja
Kod planiranja opterecenja trebauvaziti odredjene principe:
-princip individualnog pristupa
-postaviti cilj kome se tezi
-modeliranje uspesnog plesaca
-obezbedjivanje energetskogpotencijala optrebno za uspesnosavladavanje opterecenja
-opterecenje povezati sa tehnikom plesa
Struktura opterecenja sadrzi tri elemenata:
1.Velicinu-rezultat delovanja obima i intenzitet
2.Karakter-staticka,dinamicka i kinematicka
3.Usmerenost-opterecenje moze da budeusmereno na promenu vegetativnihfunkcija,antropomotoricke
sposobnosti,psihickih funkcija,plesne I koreografske tehnike.
9.Elementi i izvori naprezanja
Elementi naprezanja kod svake vezbe su:
1.Brzina vezbanja
2.Vreme izvodjenja
3.Duzina intervala
4.Broj ponavljanja
5.Karakter odmora
6.Velicina opterecenja
* Izvori opterecenja-osnovni izvorje trening. Postoje nekoliko vrsti treninga:
-kondicioni i kordinacioni trening
-trening plesne tehnike
-koreografski trening
-psihicki trening
10.Sportska forma,karakteristike i faze razvoja
Sportska forma je stanje treniranosti kojeu potpunosti odrzava optimalno stanjesvih faktora sportskog
dostignuca za datu etapu sportske pripreme.Karakteristike sportske forme:
Bioloske karakteristike, Psiholoske karakteristike, Sportske karakteristike
1.Bioloske: usaglasenost svih funkcijau organizmu,povecanje spremnostiorganizma,brzi oporavak
2.Psiholoske: visok kvalitet specificnihopazanja u odnosu na partnera,motivacijaza
takmicenje,izrazavanje pozitivnihemotivnih stanja kroz takmicenje
3.Sportske: dobri rezultati na takmicanju,odrzavanje sportske forme se menja,usaglasenost
priprema,treninga,sredstva koji odrzavaju sportsku formu.
Razvoj sportske forme:
Razvijanje, Ocuvanje,Gubljenje
11. Princip pripreme plesaca
1.Princip sistematicnosti upucuje nasistematicno vezbanje plesaca uzpravilan odmor.

2.Princip motivisanja i aktiviranja-trener treba da istaknecilj i znacajplesnih struktura i motivisei

aktivira plesace.

3. Princip ociglednosti-predstavlja stvaranje jasne vizuelne I druge vidove predstavlja predstava

otelesnoj strukturi.

4.Princip individualizacije-trener treba da sagleda individualne mogucnostiplesaca i u vezi sa tim da

mu pokloniodredjenu paznju
.5.Princip kontrole –kontrolu vrsi trener za vreme nastupa takmicenja.
12. Sredstva plesnog treninga i takmicenja
*Osnovna sredstva plesnog treninga suplesne vezbe i takmicenja. Pl vezbe se deleu nekoliko grupa:
1.opste vezbe- obuhvatajusve vezbe koje doprinose razvoju vecegbroja antropomotorickih i
funkcionalnih sposobnosti.

2.Usmerene vezbe- pripremaju I razvijaju posebne grupe misica kojatrpe najveca opterecenja.

3.Specificne vezbe- to su vezbe pl tehnike.

4.Koreografske vezbe – doprinose estetskomi umetnickom dozivljaju i postizanju rezultata.

Takmicenja u sportskom plesu se dela na: kontrolna i osnovna, a postoje I propagandna
takmicenja.Kontrolna takmicenja se organizuju uzavrsnom delu pripreme plesaca, ne boduju se.
Osnovna – obuhvataju klubska, opstinska,regionalna, republicka, drzavna i medjunarodna.
Takmicenje u nar igrama: zvanicna i kontrolna.
13. Plesna tehnika, priprema, zadaci i sredstva
Tehnicka priprema ima za cilj razvoj,usavrsavanje i dostizanje majstorstvau plesnoj tehnici.
Zadaci plesne tehnicke pripreme:
1.Upoznati plesace sa osnovnimzakonitostima plesnih tehnika.
2. Osposobiti plesaca da pl tehniku,ume da izvede i primenikada je to potrebno.
3. Nauciti plesaca planirani brojpl struktura.
4. Osigurati stabilnost u izvodjenjuplesnih tehnika.
5. Usaglasiti plesne tehnike saindividualnim sposobnostima plesaca.
Sredstva plesne tehnicke pripreme:
1.Vezba
2.Informacija
3.Znanje4.Umenje5.Navika
14.Etape tehnicke pripreme
Postoji nekoliko etapa ovladavanjaplesnom tehnikom:

1.Etapa pocetnog obucavanja –ova etapa je najbitnija za kasnijeusavrsavanje i postizanje

visokihdostignuca. Od pokazivanja,objasnjavanja i pravilnog obucavanja,zavisi usvajanje plesne
tehnike.
2.Etapa ucenja plesne tehnike-posle pocetnog obucavanja nastavljase sa ucenjem plesnih
struktura,kako onih starih tako i novih.Naucene pl strukture se stabilizuju,a uce se slozenije.
3.Etapa usavrsavanja pl tehnike –ovde dolazi do delimicnog ilipotpunog automatizovanja pl tehnike.
4. Etapa plesnog majstorstva –vezbanje plesne tehnike se zavrsavai do detalja usvajaju elementi
pltehnike,a najvise se obraca paznja na stil izvodjenja,lepotu pokreta i kretanja, pravilnog
povezivanja elementa.Upseh najvise zavisi od sposobnosti samih plesaca.
15.Psihicki fitnes – zadaci, principi, sadrzaji
Prirodna psiha plesaca se mozemenjati, i kontrolisati na odredjene nacine
pomocu psihickog treninga.
Ciljevi psihickog fitnesa:
1.Upoznavanje i razumevanje ps procesau organizmu.
2.Sticanje ps fitnesa za pl takmicenja.
3. Efikasno izvodjenje pl tehnikai koreografskih struktura.

Zadaci psihickog fitnesa:

1.Sticanje ps karakteristikai kognitivnih sposobnosti.
2.Psihicka priprema za takmicenje.
3.Kontrola stresa.
4.Emocionalna komunikacija izmedju partnera.
5.Individualno prilagodjavanje postavljenom cilju.

Principi psihickog fitnesa:

1.Princip doziranja opterecenja i adaptacije.
2.Princip gradacije i varijacije stresa.
3.Princip individualizacije.
Sadrzaj psihickog fitnesa:
1.Intelektualna priprema
2.Voljna priprema.
3.Moralna priprema.
16.Ciklusi trenaznog procesa:
Ako se trenazni proces gleda kaodugogodisnja celina, onda postojenekoliko perioda u tom procesu:
1.Osnovni.
2.Razvojni.
3.Period zrelih takmicenja.

Osnovni – pocinje od 8-11 godine,i traje 3-4 god. Karakterisu ga:opsti treninzi antrop
sposobnosti,ucenje osnovnih pl tehnika,razvijanje bazicne koordinacije.

Razvojni – pocinje od 12-14 god i traje 4-6 god. Karakterisu ga :bazicni treninzi kojima se
dodajuspecificni treninzi, razvijanjeponasanja za vreme treningai takmicenja, intenzivno ucenje pl
tehnika, ucenje specificnihmotornih vestina, povecanjebroja treninga,
ucestvovanje na sto vise takmicenja.

Period zrelih takmicenja –pocinje od 17-20 god. Procenatspecificnih treninga se povecava,vreme isto,
i broj i intenzitet.

17. Godisnji plan

Opsti ciljevi godisnjeg plana su:
1.Utvrditi pocetni nivo antrop sposobosti.
2.Utvrditi nivo znanja konkretne pl tehnike.
3.Utvrditi strukturu razlicitih pl ciklusa.
4.Usaglasiti takmicenja, nastupe, festivale.

Faktori koji uticu na sacinjavanje plana :

1.Ucesce i plasman na takmicenju.
2.Ciljevi.
3.Sistem i kalendar svetskih prvenstva.
4.Najvazniji turniri koji se planiraju.
5.Sistem takmicenja u drzavi.
6.Najvazniji festivali.
7.Raspored vremena za kondiciju, tehniku, koreografiju.
-Godisnji plan moze da sadrzi dva ili tri
takmicarksa ciklusa, a to su prelazni,
pripremni i takmicarski.
18.Pripremni,takmicarski ,prelazni period
Pripremni- obuhvata vreme odprelaznog perioda do takmicenja.Predlaze se da se u godisnjem planuza
sportski ples planiraju dvapripremna perioda. Treba da trajeoko deset nedelja. Sastoji se iz dvaili tri
mezociklusa.
Takmicarski period traje odprvog do poslednjeg takmicenjau jednom ciklusu. U ovom periodu
stepen treniranosti I plesnu formutreba odrzavati na visokom nivou, tj:
1.Odrzavati visok nivo antrop sposobnosti.
2.Usavrsavati tehniku plesa, a obratitipaznju na stil I lepotu.
3.Usavrsavati plesne koreografije.
4.Motivisati plesace.
5. Upoznati ih sa uslovimaI pravilima takmicenja.
Prelazni – traje od zavrsetkatakmicenja do pocetka priprema.Cilj ovog perioda je da se plesacibave
nekom drugom aktivnoscu,koja nema slicnog sa plesom,I tako aivno odmoriza predstojecu sezonu.
19.Struktura plesno-antropomotorickih sposobnosti
Osnovne grupe ovih sposobnosti su :
-kondicione
-koordinacione
-kondiciono-koordinacione.
*Opste kondicione sposobnosti su:
1.Izdrzljivost
2.Brzina
3.Snaga
4.Pokretljivost
*Opste koordinacione sposobnosti su :
1.Sposobnost povezivanja.
2.Sposobnosto orjentacije.
3.Sposobnosti diferencijacije.
4.Sposobnost ravnoteze.
5.Sposobnost reakcije.
6.Sposobnost za ritam.
*Opste kondiciono-koordinacione sposobnosti su :
1.Brzina plesnih kretanja.
2.Brzina kruzenja u prostoru.
3.Elasticnost snage nogu.
4.Snaga oslonca.
Specijalne koordinacione sposobnosti su :
1.Osecaj tla2.Osecaj staticke I dinamicke ravnoteze.3.Osecaj tela.4.Osecaj zamaha.
20.Opsta I plesna snaga
Sila misica je sposobnost aktivnogdela kretnog aparata plesaca dasavlada opterecenje ili
delovanjedrugih sila. Ova sposobnostnajvise zavisi od sposobnostimisica antagonista da se snaznoI
brzo kontrahuju. Postoji : staticka snaga, dinamicka, eksplozivnaI snazna izdrzljivost.
Staticka predstvlja sposobnostda se duze vreme odrzi max tonus misica. Dinamicka sila
predstavljasposobnost max brzih kontrakcija pri savladavanju opterecenja. Eksplozivna snaga –
sposobnostmisica da se postigne max tonus za sto krace vreme. Snazna izdrzljivost –
sposobnostdugotrajnog misicnog rada sa povecanom snagom misica. Misicna sila je uslovljena
centralnimI perifernim faktorima.Perifernifaktori obuhvataju velicinupoprecnog preseka
misica,morfolosku strukturu Ibiohemijske karakteristike misica.Centralni faktori obuhvataju:
karakteristikenervne regulacijeI uslovno refleksnu koordinaciju kretanja.
21. Opsta I plesna izdrzljivost
Izdrzljivost je sposobnost organizmada izbrsi rad sto je duze moguce uaerobnim, anaerobnim ili
kombinovanimuslovima. Sto je intenzitet veci izdrzljivost je manja. Postoji: lokalna I opsta
staticka I dinamicka aerobna I anaerobna snazna I brzinska izdrzljivost. Lokalna izdrzljivost zavisi
odenergetskih rezervi, kolicine krviu misicima, broja kapilara umisicima, vrste misicicnih
vlakana,brzine prenosenja impulsa I prisutnosti mioglobina. Opsta izdrzljivost zavisi od
kardiovaskularne sposobnosti,respiratorne sposobnostiI metabolickih procesa.Izdrzljivost se razvija
ako plesactrenira misice vezbama za kojeje potrebna energija koja sedobija u uslovima sa I
bezprisustva O2. Osnovni izvorienergije su ATP I KF.
22.Opsta I plesna gipkost
Gipkost predstavlja sposobnostplesaca da izvede poktet stovece amplitude. Osnovni nacin
pokazivanja sposobnosti gipkostije istezanje. Istezanje misicnihvlakana pocinje sa sarkomerama.Kada
je misicno vlakno maksimalnoizduzeno ovde sarkomere supotpuno istegnute.Proprioreceptorisu
zavrseci nerava koji prenoseinformacije u skeletno-misicnomsistemu, CNS.Nalaze se u svimnervnim
zavrsecima zglobova,misica I tetiva.Postoji aktivna I pasivna gipkost.Pasivnapredstavlja najvecu
amplitudepokreta koja je postignutadelovanjem spoljasnjim silama.Atkivna gipkost
predstavljamaksimalnu amplitude pokretau nekom zglobu pomocu misicakoji prelaze preko tog
zgloba.Za plesace je neophodna aktivnaI pasivna gipkost jer sve vrsteplesova zahtevaju visok
stepenpokretljivosti u odredjenimzglobovima.Zbog toga trebakombinovati trening za
razvojpokretljivosti I za razvoj snage.
23. Opsta I plesna brzina
Brzina je sposobnost plesacada plesne tehnike izbodiu najkracem vremenu uplesnim uslovima. Oblici
brzine:
1.latenentno vreme motorne reakcije
2.brzina pojedinacnih pokreta
3.frekfencija pokreta
4.pocetna brzina kretanja
Faktori koji ucestvuju na razvojbrzine plesaca su mnogobrojni.Brzinske sposobnosti su najvise
povezane sa misicnom silom.Uopste brzina je oko 90% urodjena,tako da se na nju malo moze
delovati.Efikasnost brzine plesaca zavisi odmaksimalnog disajnog kapaciteta,od broja eritrocita,
efikasnosti metabolizma
24. Koordinacija, sposobnost povezivanja I orjentacija
Koordinacija je slozena antrop sposobnost za
usvajanje slozenih kretanja.
Koordinativne sposobnosti zahtevaju
tacnost pokreta I kretanja u prostoru
I vremenu. Koordinacija se poboljsava cistim ponavljanjem istih ili slicnih kretanja. Sposobnosti
povezivanja podrazumeva uspostavljanje razlicitih pojedinacnih pokreta.Ples se sastoji iz slozenih
sema pokreta I kretanja koja se uce I kroz ucenje stalno menjaju I usavrsavaju koreografiju.
Sposobnost orjentacije podrazumeva odredjivanje pozicije I pokreta tela u prostoru I vremenu u
odnosu na proctor za ples, u odnosu na partrera I na druge plesace. Ovladavanje prostorom je vazno I u
sportskom plesu I u narodnim igrama.

25. Sposobnos diferanciranje I ravnoteze

Sposobnost diferenciranja podrazumeva usaglasavanja pojedinacnih faza jednog pokreta ili
pojedninacnih pokteta u cilju tacnosti I ekonomicnosti pokreta. Za plesace je potrebna uspesnost
diferenciranja pokreta citavog tela za razliku od drugih sportova. Sposobnost ravnoteze predstavlja
sposobnost osobe da ocuva stabilan I uspravan stav u mirovanju I kretanju.Postoji staticka I
dinamicka. Staticka je ravnoteza u mirovanju kada se zauzme odrejeni stav ili poza na tlu. Dinamicka
je ravnoteza u kretanju I prostoru. Sposobnost plesaca da kontrolise dinamicku ravnotezu je
neophodno jer ples sadrzi veliki broj okreta koji se izvodi na razlicite nacine, razlicitim ritmovima,
razlicitim tempom I dinamikom.
26. Reakciona sposobnost, preobrazaj I ritam
Reakciona sposobnosti vazna je u trenucima kada plesac treba da reaguje na odredjen I zvucni, takticni
signal. Sposobnost preobrazaja predstavlja rezvijenu sposobnost orjentacije I sposobnost brze reakcije.
Sposobnost za ritam jedna je od najznacajnijih sposobnosti koja zahteva usvojenost konkretnih plesnih
ritmova I percepciju akustickih ritmova. Odgovarajuce korake, pokrete, figure treba uskladiti sa
ritmom pratece muzike. Svaka struktura plesne tehnike je ritmicki odredjena.
27. Metoda treniranja koordinacije
Koordinativne sposobnoti jedan su od bitnih osnovnih preduslova za bavljenje plesom I za uspesnost u
plesu. Glavna metoda za razvijanje ove sposobnosti je vezbanje, a glavno sredstvo je telesna vezba,
vezana za specificnu tehniku plesa. Metode:
1.metoda dodatnih vezbi
2.metoda promene brzine
3.metoda promene dinamike
4.metoda ponavljanja koordinacionih vezbi sa pauzom
5.metoda promene partnera
6.metoda pravca I smera izvodjenja
28. Pojam koreografija
Rec potice od grcke reci choreuo, sto znaci pisati, beleziti. Pojam koreografija obuhvata
komponovanje plesnih Celina, plesova, baleta, kao I belezenje plesnih struktura, kompozicija I
pojedinacnih pokreta unutar koreografije I nacin pokazivanja plesa na sceni. Koreogarfska
kompozicija je forma izrazavanja dramaturskog sadrzaja.Koreograf je stvaralac-umetnik u oblasti
plesa. Koreografija plesa deli se na:
1.koreografiju narodnog plesa
2.koreografija drustvenog plesa
3.koreografiju baleta.
29. Faktori koreografije su:
Energija (dinamika), prostor I oblici, scena, vreme, zvuk, boja I svetlost.
30. Energija (dinamika)
Uspeh coveka je najorganizovanija vibracija energije! Energija se moze razviti I radoscu koja moze
biti rezultat plesa. Energija pokreta se stvara kombinacijom faktora kretanja kao sto su: tezina, tok,
vreme I proctor. Energicnost predstavlja energiju koja se stvara delovanjem odredjene plesne
kompozicije.Da bi shvatili energiju pokreta I kretanja potrebno je znanje pojmova intenzitet I
acenat.Intenzitet kao fiz.pojam pridstavlja stepen nervno misicnog naprezanja kojim se realizuje
konkretni pokret, kretanje. Akcenat predstavlja izdvojeni deo pokreta I kretanja koji se dinamicki
razlicito izvodi u odnosu na osnovu pokreta. U skladu sa muzikom za energiju pokreta mogu se
koristiti termini oznaka dinamike iz muzike. Pijanisimo (vrlo tiho), pijano (tiho), mezoforte (srednje
jako), forte (jako), fortisimo (najjace), crescendo (postepeno), descrecendo (postepeno opadanje).

31. Prostor, oblici, scena

Proctor predstavlja plesacevu okolinu u kojoj on oseca I iskazuje ono sto stvara. Prostor postoji I iznad
plesaceve okoline, svaki plesac ima svoj licni proctor u kome stvara I prostor kao scenu na kojoj
stvara. Licnii prostor plesaca moze da ozivi kroz igru da ga oblikuje telo, da ga oseca.Prostorni oblici
su prividne geometrijske slike koje se projektuju po tlu, tj.po sceni, a docaravaju poktetima I
kretanjima sapajanjem zamisljenih tacaka u prostoru. U scenskom prostoru mogu se formirati realne I
prividne geometrijske slike. Realne se formiraju na tlu, a prividne na celokupnom plesnom prostoru I
predstavljaju dinamicke slike uslovljene energijom pokreta I kretanja tela plesaca. Scenski prostor
razlikuje se prema velicini, obliku I visini.Scenski prostor moze da bude postavljen u nivou gledalaca,
ispod I iznad nivoa gledalaca. Postoje razliciti oblici, ali su cetvorougaone I okrugle scene osnovne.
32. Vreme
Svaki plesni pokret traje odredjeno vreme.Zbog toga plesaci moraju uz vezbanje I ucenje da broje
otkucaje radi tacnog trajanja pokteta.Osecaj za vreme I percepcija vremena trajanja pokreta I kretanja
su vrlo bitni za plesace.
33. Pokret kretanje, stav
Pokreti, kretanja I stavovi predstavljaju osnovna neposredna sredstva koja koreograf koristi u
koreografiji.Pokreti mogu imati svoj nacin umetnickog izraza, svoj nacin prenosenja osecanja, svoju
estetiku I svoju simboliku. Osnovne karakteristike pokreta su:
prostorni cili, dinamika, trajanje I izraz. U koreografiji forma jednog pokreta se spaja sa formom
drugog pokreta I tako redom, sve do stvaranja konkretnog plesa kao celine koji ima svoju formu. U
odnosu na stepen dinamike, pokreti mogu biti jaki, slabi, sa postepenim pojacavanjem, sa postepenim
slabljenjem itd. Prema brzini, pokreti mogu da budu brzi, spori, sa ubrzavanjem, sa usporavanjem.
Osnovni oblici kretanja su: hodanje, trcanje, poskakivanje, skakanje I okretanje.
U plesu je aktivno celo telo.Drzanje glave I pokreti glavom se koriste kao sredstvo izrazavanja.U
koreografiji pokreti glavom mogu docarati razlicita psihicka stanja. Trup, narocito u savremenom
umetnickom plesu, jedan je od glavnih nosilaca izrazajnosti. Srednji deo trupa ima visestruku ulogu:
prenosilac impulsa pokreta iz gornjeg dela tela u donji I obrnuto, centar pokreta gde se slivaju razliciti
impusli pokreta iz drugih delova tela. Rameni pojas moze da bude sredstvo izraza, pod uslovom da je
dovoljno pokretiljiv. Noge u plesu, u koreografiji, pored ostalog imaju osnovnu funkciju u premestanju
tezista tela plesaca u scenskom prostoru. Najzrazeniji pokreti se mogu izvesti rukama, a najaktivniji
deo ruku su prsti sake.
34. Zvuk
Zvuk karakterusu odredjena svojstva: trajanje, jacina, visina I ton. U izrazavanju plesom zvuk je
sastavni deo koreografije.Elementi odabrane muzike se moraju ispostovati odgovarajucim pokretima I
kretanjima. Zajednicki elementi muzike I kretanja su: ritam, tempo, dinamika, oblik, melodija,
harmonija, polifonija, karakter, sadrzaj I izraz. Melodija predstavlja jednoglasni izraz muzicke
misli.Usvajajuci melodiju moze se brzo ustanoviti I usvojiti redosled pokreta, kretanja I stavova.
Ritam u muzici, znaci uzastopno ponavanje dveju ili vise razlicitih elemenata. U muzici ritam se javlja
uzastopnim ponavljanjem skupina od dveju ili vise razlicitih zvukova, konstantnih po jacini I trajanju.
Ritam predstavlja tok zvukova razlicitog trajanja. Dinamika muzike je u vezi sa melodijskim crtezom
jer su obicno visi tonovi I jaci, a nizi-tisi. Dinamika je u vezi sa tempom, pa je obicno brzo-jako, a
sporo-slabo. Dinamika u muzickoj pratnji, odnosno jacijna zvuka odredjuje stepen misicnog
naprezanja. Tempo I brzina izvodjenja dela muzicke kompozicije ili njene celine. Vecoj izrazajnosti
doprinose postepeno ubrzavanje I postepeno usporavanje tempa. Karakter u muzici predstavlja osoben
nacin na koji je kompozitor izrazio svoja osecanja. Karakter pokreta treba da bude u skladu sa
karakterom muzike, odnosno sa nacinom izvodjenja rezlicitih elemenata. Sadrzaj predsatvlja ono sto
sacinjava njenu osnovu, a to su misli, ideje, dogadjaji koji su podstakli kompozitora da ih na odredjen
nacin izrazi. Vezano za muzicki sadrzaj I odredjena kompozicija kretanja mora da ima odredjeni
sadrzaj, osmisljenost I idejnost. Harmonija perdstavlja usaglasano istovremeno zvucanje vise tonova.
Harmonija u kretanju odgovara skladnosti u pokretima I kretanjima.Polifonija je visegasje u muzici,
odgovara koordinaciji pokreta I kretanja. U muzici osnovni elementi muzickih elemenata su: fraza,
recenica, period. Osnovni muzicki oblici su dvodelna I trodelana pesma itd. Muzicka struktura sa
njenim delovima ostvaruje odredjeni utisak cele kompozicije.

35. Boja I svetlost

Boja moze da ima aktivnu I pasivnu ulogu u plesnoj predstavi. Aktivnu ulogu ima boja kostima u
kojima plesaci plesu, boja rekvizita koji se koriste na sceni I koji su sastavni deo plesa, boja svetla koje
prati ples. Pasivnu ulogu ima boja same scene, boja dekora, boja drugih elemenata koji su vidljivi na
sceni I imaju svoje mesto. Boja ima sapstvenu svetlinu, toplotu I hladnocu, ritam I materijalnost.
Koreograf I kostimograf vode racuna o: toplim I hladnim bojama, kontrakstu I harmoniji bolja. Za
koreografiju boja spade u elemente formalno lepog. Nema prioritet, ali kostimograf ce voditi racuna o
boji kostima u savremenom umetnickom plesu u skladu sa sadrzajem I zahtevima koreografa.
Neophodna je saradnja koreografa I kostimografa u svim ozbiljnim koreografijama, odnosno plesnim
scenskim postavkama koji obuhvataju plesove razlicitih umetnickih stilova I epoha.

Svetlost spade u elemente formalno lepog za koreografiju. Njom se istice ili prikriva, razotkriva ili
docarava skrivena zamisao koja proistice iz sadrzaja koreografije. Vezano za samu koreografiju moze
se posebno govoriti o ritmu svetla I senki, jacini svetla I uskladjenosti svetla I muzike.
Ritam svetla I senke treba da bude u skladu sa prezentiranom scenskom postavkom, sadrzajem,
statickim I dinamickim oblicima, tlu I tela u prostoru, u skladu sa koreografskim oblicima I
strukturama pokreta I kretanja. Jacina svetla treba da odgovara dinimickim kvalitetima pojedinacnih
faza koreografije, kao I dinamickim kvalitetima samih pokreta kretanja I stavova.Uskladjenost svetla I
muzike je velo vazna I skoro da se ne moze zamisliti jedan savremeni plesni nastup bez posvecivanja
paznje. U koreografijama savremenog umetnickog plesa dosta se eksperimentise sa kombinacijom
svetla, senki, boje I zbuka. Sve to znalacki ukomponovano sa konkretnom plesnom kompozicijom
doprinosi celovitoj I jasnoj vizuelnoj predstavi, koja ce usloviti I provocirati odgovarajuci dozivljaj
prblike.
36. Koreografija narodnih igara, upoznavanje terena
Covek kroz igru izrazava svoja osecanja I misli, razotkriva dusu, svoj odnos prema zivotu, radu I
prirodi koja ga okruzuje.Narodni obredi I obicaji predtavljaju mala remek dela koreografije.Igra je
oduvek bila odraz zivota pojedinaca I zivota naroda.
Upoznavanje igara I terena tog prostora prva je potreba koreografa. Koreograf bi tebao licno da dozivi
sve ono sto se odnosi na muziku, pesmu, obicaje I igru. Posebnu paznju pristupu komponovanja
koreografije autor treba da obrati na:
a) Na osnovu video snimka jedne koreografije ili na osnovu neposrednog gledanja ne mogu se
zapaziti sve vazne stilske finese igara odredjenog mesta.
b) U koreografiji ne treba preterivati sa scenskim ukrasima u vidu geometrijskih slika koje se
brzo smenjuju, a nista ne kazu o prezentiranim igrama.
c) Treci elemenat opreza za koreografe je uvodjenje novih elemenata igracke tehnike koji u
konkretnoj situaciji mogu delovati tako da stil bude razdvojen, odnostno delimicno I izmenjen.
Nove elemente igracke tehnike ne treba koristiti I primenjivati ako nema potrebe I
obpravdanja.
Zbog otezanog disanja pri igranju I pevanju, u koreografijama treba vese pevati u statickim
formacijama, a manje u dinamickim, narocito pri intenzivnom poskakivanju I skakanju.U koreografiji
nikada ne treba predvideti pesme za fizicki napor narodne igre, I ako se peva u statickoj formaciji.

37. Principi komponovanja koreografije

Postoje odredjena, utvrdjena pravila kojih se treba drzati u procesu u procesu komponovanja
koreografije narodnih igara.
1. Princip jedinstva
Ukazuje da svi elementi koji se ugradjuju u jednu koreografiju moraju pripadati jednoj
celini.Koreogarf treba da ispostuje stilske odlike narodne igre, muzike, pesme I nosnje tog podneblja.
2. Princip malih celina
Vecina koreografija narodnih igara se sastoji iz vise razlicitih naradnih igara odredjenog podneblja.
Ukoliko koreograf postavlja na scenu samo jednu narodnu igru koja je bogata stilom I tehnikom
razlicitih koraka, takva koreografija mora imati odredjene, logicki smisljene male igracke celine koje
su deo koreografije ali, koje imaju svoje specificnosti. Te specificnosti mogu da budu razlicite tehnike
igranja, razliciti oblici I formacije igranja I drugo.
3. Princip kontraksta
Termin contrakste znaci ostro, razlicito, suprotno. Ovaj princip obuhvata contrast unucar malih Celina
koreografije contrast u redosledu malih Celina. Contrast unutar malih Celina podrazumeva razlicit
izgor tehnika igranja ili razlicite formacije igranja. Contrast u redosledu malih Celina podrazumeva
takav izbor narodnih igara koji ce garantovati da redosled jedne igre za drugom ne bude monoton.
Zato treba izbegavati u nizu igre sa slicnim tempom ritmom I dinamikom.
4. Princim kulminacije
Za kulminaciju najveci znacaj ima dinamika. Kulminacija moze da se postigne na razlicitim mestima u
koreografije, jednom ili vese puta. Krivulja dinamike jedne koreografije moze da bude pracena
odgovarajucim utiskom gledalaca. Pozitivan utisak moze da bude izazvan na vise nacina: virtuezni
nacin igranja, pojave igraca sa razlicitim kostimima, priblizavanje I udaljavanje igraca, slaganje boja,
svetla, sminke, specificniI novi nacini uredjenja scene, broj igraca na sceni, pesma, naglo smanjenje ili
prekidanje zapocetog inrenziteta igranja.
 5. Princip ponavljanja
Pokazuje na potrebu ponavljanja onih delova ili sekvenci koreografije koji se isticu po celovitoj
konstrukciji igracke tehnike, stila I dinamike elemenata igracke tehnike. Ponavljanje se moze izvesti u
istoj ili razlicitoj formaciji, pod drugim uglom u odnosu na publiku ili od starne druge grupe igraca
istog ansambla.
6. Princip proporcije
Proporcija ukazuje na priblizno vremensko trajanja malih u okviru Celina jedne koreografije. Cesto se
moze videti da neka mala Celina u koreografiji I nije mala Celina, vec u odnosu na trajanje obuhvata
veci deo vrena trajanja.
38. Principi scene
Postavljanje narodnih igara za odredjen scenski prostor zahreva postovanje principa ravnoteze scene I
principe scenske perspective.
1. Princip ravnoteze scene
Ovaj princip obuhvata staticku, dinamicku ravnotezu I kontraste na sceni. Staticka ravnoteza
predstavlja nacine postavljanja igraca na sceni. Obuhvata razlicite formacije koje plesaci zauzimaju
igrajuci, ako je mogu da budu simetricni ili asimetricni. Dinamicka ravnoteza predstavlja nacine I
dinamiku pokretanja igraca u vecim zauzetim formacijama. Dinamicka ravnoteza podrazumeva
kretanje sa vecim amplitudama I kretanje sa vecim prelazenjem prostora u vec postavljenim
formacijama igraca na sceni. Za vecu izrazajnost bitni su nacini I pravci premestanja na sceni, brzina I
intenzitet premestanja. Contrast na sceni podrazumeva razlicite formacije. Najevidentniji je kada igraci
pocinju koreografiju unutar nje pesmom, krecuci se bez strogo utvrdjenog reda u parovima I
pojedinacno, a onda po zavrsetku dela koreografije sa pevanjem, igraci formiraju novu formaciju I
pocinju novu igracku celinu.
2. Princip scenske perspective
Udaljenosti gledalaca od scene je vrlo bitna I ima svoje pozitivne I negativne strane. Sa smanjenjem
udaljenosti gledalaca od scene vecu vrednost imaju likovno dekorativni elementi, tako da se bolje
mogu uociti bitne komponente narodne nosnje. Sa povecanjem udaljenosti, muzika se slabo cuje,
manje se primecuju, ili se ne primecuju neke stilske pojedinosti kod izvodjaca. Raspored igraca na
sceni u odnosu na visinu doprinosi scenskoj perspektivi. Scenska perspektiva se moze postici:
-ako je kolo otvoreno,
-ako se igra u dve lese koje su dijagonalno postavljene
-ako se igra u tri ili cetiri lese dijagonalno postavljene
-ako se igra u vise malih zatvorenih kola koja su postavljena tako da se sva dobro vide
Scenska perspektiva se moze postici I bojama I svetlom ili na neki drugi nacin.
39. Obrada narodnih igara
Podrazumeva pripremu narodnih igara za scenu.Postoje dva nivoa obrade.Prvi nivo obrade je
formalna, a drugi sustinska obrada. Formalna obrada:
1. Prvi nivo obrade je I najjednostavniji. Zasniva se na povezivanju vise narodnih igara u jednu
koreografiju, obradjujuci razlicite nacine scenskih resenja. Koreograf bira narodne igre I redja
ih rako da nema drasticnih razlika na prelazima u muzici. Odredjuje broj ponavljanja svake,
odredjuje broj ponavljanja svak. odredjuje nacin kako ce igraci uci, a kako ce naspustiti scenu.
Na ovom nivou I nema obrade tehnike narodne igre, vec se obrada svodi na obradu scene.
Osnovni elementi tehnike I stila narodnih igara se prikazuju u izbornom obliku.
2. Sustinska obrada obuhvata umetnicko oblikovanje struktura tehnike narodnih igara I
razvijajuci odgovarajuce koreografske structure I formalnu obradu. Sve ono sto koreograf zeli
da zna, a vezano je za principe komponovanja koreografije I principe scene, vazi I za ovaj
nivo obrade.
Kod sustinske obrade narodnih igara stilske odlike igranja jednog kraja treba u potpunosti ispostovati.
Stilizacije predstavljaju slobodne kompozicije narodnih igara koje se igraju na slobone muzicke
kompozicije. Koraci, kretanja I stavovi kojima se narodne igre izrazavaju I prikazuju ne moraju da
budu isti kao u izvornim varijantama narodne igre. Ono sto koreograf treba da zadrzi, to je stil igranja,
nacin drzanja, stav tela, na osnovu cega je moguce zakljuciti o kojim igrama se radi, o kom kraju se
radi.
40. Principi komponovanja koreografije sportskog plesa

1.Princip jedinstva
Svi plesni elementi I plesne figure jedne koreografije treba da cine stilsko jednstvo. S obzirom da svi
koraci imaju svoju tehniku I svoj stil, a da pravilima nije dozvoljena slobodna kreacija na datu muziku,
princip jedinstva je, za kategorije D, C I E uvek ispostovan. U koreografijama visih plesnih kategorija,
B, A i I, je dozvoljeno slobodno kretanje konkretnog plesa. Elementi konkretnog plesa koji moraju da
se ispostuju pri stvaranju su ritam su ritam I stil plesa.
1. Princip ponavljanja
U E, D i C kategoriji princip ponavljanja se odnosi na ponavljanje fraza plesnih struktura.
Toponavljanje je iz nuzde, a ne iz potrebe da koreograf izlozi svoju nameru. U visim plesnim
kategorijama ponavljanje se odnosi na ponovno izvodjenje konkretne plesne figure koja je posebno
komponovana I osmisljena za odredjeni plesni par sa ciljem za, zbog dobrog nacina izvodjenja od
strane plesnog para, izrazajnost koreografije.
2. Princip suprotnosti
Neophodno je komponovati plesne elemente, da se potencira njihova suprotnost u odnosu na ritam, u
odnosu na dinamiku, ili u odnosu na prostor. Postovanje ovog principa je narocito vazno za izvodjenje
formacija. Contrast ne mora da bude samo razultat redosleda plesova u koreografiji. On se postize
razmestanjem plesnih elemenata unutar svakog pojedinacnog plesa u koreografije, kao I nacinom
njihovog izvodjenja kontrastima moze da se vize koncentrisana paznja sudija I publike.
3. Princip plesnih fraza
Ovaj pricnip se odnosi na uskladjenost plesnih figura koje mogu da se sastoje od vise razlicitih plesnih
elemenata unutar plesne fraze. Plesne fraze unutar koreografije plesacima olaksavaju zapamcivanje
koreografije, a koreografu olaksavaju celovito izrazavanje.U koreografijama plesnih grupa plesne
fraze su neophoden. Svaki ples unutar koreografije moze da ima vise plesnih fraza koje je poterbno
smisleno ukomponovati u skladu sa odabranom muzicom pratnjom. Danas citav tim ljudi ucestvuje u
stvaranju, komponovanju I realizaciji.

4. Princip kulminacije
Kulminiranjem plesne akcije podrazumeva da plesni parovi plesu u odredjenoj formi istacuci
dinamicke kvalitete plesnih elemenata I plesnih fraza sa ciljem da izvedu svoju koreografiju
izrazajnije. Koreograf trazi mogucnost da kulminaciju unutar ili na kraju plesnih fraza ili plesnih tema.
Cestim kulminacijama par moze da privuce paznju na svoje pitanje. Van malih kulminacija plesna
grupa vise puta svojim plesnjem doprinosi grupnoj kulminaciji koreografije u celini, pocev od
utrvrdjenog nacina plesnog predstavljanja grupe, preko plesanja u komponovanim koreografskim
formama, pa do urvrdjenog nacina zavrsetka koreografije.
4. Princip proporcije
Vreme trajanja plesnih fraza, odnosno plesnih tema terba da bude uskladjeno da svaki ples traje
priblizno isto vreme.
5. Princip uravnotezenosti
Je jedan od najzancajnijih za grupna plesna takmicenja. Grupne koreografije su nazvane formacije. U
formacijama se neprestano smenjuju razlicite geometrijske slike, simetricnog ili nesimetricnog tipa.
Slike se usavrsavaju do savrsenstva, tako da nista ne treba da remeti zamisljenu liniju, zamisljeni
prostorni oblik.
6. Princip narastanja
Narastanje dinamike plesanja u koreografije predstavlja komponovanje struktura plesne tehnike, bilo
unutra plesnih fraza ili unutar plesnih tema ili unutar citave koreogrfije da bi se istakla sustina plesa,
odnosno plesni izraz. U koreografijama plesnih grupa veoma je vazno kakva je struktura pratece
muzike koja, mora da se bira po narastanju dinamike.
41. Etape koreografske pripreme
Koreografska priprema plesaca sportskog plesa treba da prati celokupni plesni razvoj pojedinca.
Postoje tri etape tog razvoja:
1. Pocetno usvajanje elemenata koreografije
Podrazumeva da se naovom nivou plesaci motoricki, tehnicki I stilski savladaju mali obim tehnike u
odnosu na broj neophodnih stuktura. Plesac pored tehnike odredjenih koraka I figura sportskog plesa
treba do ovlada tehnikom odredjenih struktura baleta I dzez plesa. Savladavanje elemenata
koreografske pripreme bi trebalo da tece na posebno organizovanim treninzima ili na posebnim
delovima treninga.
2. Bazicna koreografska priprema
Trener ili koreograf treba za svoje plesne grupe ili parove da planira odradjene nivoe koreografske
pripreme na isti naci na koji planira nivoe znanja plesne tehnike. S obzirom na razlicit nivo znanja
plesaca I mogucnosti procene njigovog daljeg napredovanja, za kvalitetnije plesace u programima
treba predvideti etapu bazicne I etapu zavrsne koreografske pripreme. Koreograf treba da planira
program bazicne koreografske pripreme u kome ce do detalja predvideti koje structure treba da se
usvoje u potpunosti, a koje delimicno. Na nivou bazicne pripreme treba insistirati na tehnickoj I
stilskoj pravilnosti elemenata. Tek kada su elementi usvojeni do stepena kada se moze reci da su
automatizovani onda se moze poceti sa improvizacijom.
3. Zavrsna koreografska priprema
Podrazumeva vladanje osnovnim elementima bazicne koreografske pripreme, a zatim vezano sa njima
izbor muzickog zanra I vezbanje izrazajnosti I emocionalnosti esteckim pokretima I kretanjima.