Универзитет у Приштини

Факултет за спорт и физичко васпитање

ИСТОРИЈА ФУДБАЛСКЕ ИГРЕ

(Семинарски рад из предмета Фудбал)

Предметни наставник: Студент:

проф. др Љубиша Лилић Банић Илија 7433/17

Лепосавић, 2020.
 САДРЖАЈ:

1. УВОД..........................................................................................................................................3
2. Предмет, циљ и задатак рада................................................................................................5
3. Настанак фудбала......................................................................................................................6
4. Развој фудбала............................................................................................................................7
4.1 Прапочеци.............................................................................................................................7
4.2 Развој фудбала у Средњем веку........................................................................................10
4.3 Трећи део развоја фудбала................................................................................................10
4.4 Четврти део развоја фудбала.............................................................................................11
4.5 Развој модерног фудбала...................................................................................................11
5. Настанак фудбала у неким државама....................................................................................12
5.1 Настанак фудбалске игре у Грчкој...................................................................................14
5.2 Настанак фудбалске игре у Италији.................................................................................14
5.3 Настанак фудбалске игре у Француској..............................................................................15
5.4 Настанак фудбалске игре у Британији.............................................................................16
6. Појава савременог фудбала....................................................................................................18
6.1 VAR систем у фудбалу......................................................................................................21
6.2 Појава фудбала у Југославији...........................................................................................22
6.3 Појава фудбала у Србији...................................................................................................23
7. Закључак...................................................................................................................................25
8. Литература:...............................................................................................................................26

2
 1. УВОД
Фудбал је игра милионске популације деце, омладине и одраслих распрострањена
на свим континентима. Kао креативни израз широког социјалног и културног спектра
фудбал се креће у простору од пет људских феномена. О томе сведочи и веома разуђена
спортска инфраструктура (од импровизованих терена на којима доминира игра до фуд-
балских двораца на којима се испробаном комуникацијом демонстрирају резултати
рада) богат кадровски потенцијал ( играчи оба пола, менаџери, научници, новинари и
др.), доминација медијским простором, финансијске мега димензије, као и други бројни
индикатори.

У свему томе, посебно место заузимају вишемилионске социјалне групе стратифи-

коване по посебним критеријумима (од емоционалних и рационалних до локалних и
националних) означене као публика и навијачи који са фудбалом и међу собом комуни-
цирају на себи својствен начин. Та комуникација има посебно, спектакуларна обележја
у завршним клупским и репрезентативним такмичењима као што су: Kуп европских
клубских првака (Лига шампиона), Првенство Европе и Првенство света у којима уче-
ствују националне селекције.

У свету се игра неколико различитих игара с лоптом које носе то име. Најраспро-
страњенија је варијанта фудбала која се и у нашој земљи сматра једним од национа-
лних спортова. Тај је фудбал најпопуларнија игра на свету, а убраја се међу најједно-
ставније.

Неслога, ратови, беде и немаштине, инвазија десетина спортова, нису умањили

интересовање за фудбал. Фудбалски преноси значајних утакмица окупљају око теле-
визијских пријемника и до милијарду људи, тако да фудбал држи прво место на листи
светског интересовања и гледаности.

Данас се са сигурношћу може тврдити да је веома мали број људи који нису
пробали да играју, који барем неколико пута нису потрчали за лоптом и шутнули је.

Фудбал, односно фудбал као што и само име говори – игра се ногом или бар прете-
жно ногом. С друге стране једини реквизит ове игре је лопта. Тај спој нога – лопта за-
служује посебну пажњу, јер управо то доприноси непредвидљивости од почетка до

3
самог краја утакмице. Људи вежбају сатима, данима, годинама, то им је посао да вла-
дају лоптом, а ипак никада не могу да достигну такво савршенство и сигурност да ће
успети са лоптом оно што су наумили. Свуда где се лопта шутира, а скоро да нема дела
земљине лопте где се не шутира, постоји једна већ банализована изрека „лопта је окру-
гла“ и значи, отприлике да је све могуће, ништа није сигурно.

Дакле, у тој се игри ништа са сигурношћу не може предвидети, сваки покушај је и

нова неизвесност, нова могућност преокрета. Непредвидивост је једна од основних
чари фудбала.

Фудбал је светски феномен и то не само нашег времена и нашег века, него и много
векова пре нашег.

4
 2. Предмет, циљ и задатак рада
ПРЕДМЕТ РАДА

Предмет овог рада је фудбал и фудбалска игра као глобални и локални феномен
кроз његову историју.

ЦИЉ РАДА

Циљ рада је да се одговори на суштинска питања у вези са историјом и развојем

фудбалске игре као ,,најважније споредне ствари на свету“, како у свету тако и код нас.

ЗАДАТАК РАДА

Задатак овог рада је да се прикупи литература и информације везане за детаље који

су релевантни у историји фудбала (пресек) до дана данашњег.

5
 3. Настанак фудбала
Поуздани историјски извори говоре да се прва игра лоптом појавила код Kинеза.
Наиме, кинески император Хуанг Ти, познат као ујединитељ кинеске империје, подсти-
цао је упражнавање борбене игре лоптом под именом ,,цу - ки“ (зу-ки ) (цу - гурати; ки
- лопта). Лопта је била од коже, пуњена перјем и крзном животиња. Игра је убрзо по-
стала веома популарна у народу. Смисао игре састојао се у томе да су две екипе, поста-
вљене једна насупрот друге, гурале лопту свим деловима тела, осим руку, у правцу
двеју вертикално постављених бамбусових трски. Победником се сматрала екипа која
би прва протерала лопту између бамбусових трски. У игри је учествовао велики број
играча. Тачан број играча није познат. Постоји сумња да ли је тај број био и подједнак
са обе стране (Печујлић, 1969).

Ова игра касније прелази границе Kине и појављује се у Јапану.

Слика 1: Претеча фудбала Јапанска игра

6
 4. Развој фудбала
4.1 Прапочеци
Први писани документи о игри лоптом потичу из времена династије Хоу, која је
владала до 225. године п.н.е. Ти документи чувају причу о игри Цун-Kих што би слобо-
дно преведено значило: гурати ногом куглу.

Ову игру на простору правоугаоног облика са две пободене трске као стативе, игра-
ли су само кинески војници. Лопта је била јајастог облика, пуњена перјем и крзном.
Између 32 и шесте године п.н.е. према записима цара Шенг Ти-а, због велике популар-
ности игре и народу је било дозвољено да у слободно време несметано шутира лопту.

Ова игра допала се и Јапанцима који су је у седмом веку пренели на своја острва.
Тамо су је у слободно време играли царски војници на великим светковинама пред
царем и властелом.

Даље се ова ,,игра“ ширила неслућеном брзином.... Од места до места, од државе до

државе и тд. У сваком месту, граду или држави имала је своје поборнике који су је
упражнјавали и ,,модернизовали“ додајући лични печат или поднебља у коме се игра
развијала. Тако смо добили конгломерат правила по којима се играла и њихов развој.

Појавом игре у неком крају био је обавезно повезан са првим ,,стручњацима“ за њу

који су уствари били највештији у самој игри. Били су поштовани и сви су се
прилагођавали њиховим замислима и тумачењима правила која су до њих дошла
заједно са игром.

7
 Слика 3: Претеча фудбала Јапанска игра Кемару
Грчки извори такође говоре о игри лоптом. Народ их је звао Епискирос и
Епиконис. Биле су то комбинације данашњег фудбала и рукомета, тако да постоје
мишљења да је то у ствари претеча данашњег америчког фудбала.

Игра Харпастум играла се у аренама старог Рима и била је веома груб начин такми-
чења чувених легионара. Њу у својим записима, помиње и римски филозоф Сенека.

У Европи се лоптом играло од XII до XIV века на народним светковинама уз

благослов свих оних који су прописивали тадашњи начин живота. Било је то време када
су многе ствари забрањиване, срећом, игра лоптом није. Међутим, 1349. године у Ен-
глеској, одлуком краља Едварда III, игра лоптом је забрањена, а сличну одлику дваде-
сетак година касније донео је и француски краљ Kарло V. Он је својим поданицима
забранио ,,лоптање“, јер је по његовом мишљењу ова игра толико окупирала народ да
га је одвраћала од корисних ствари (Лаксбакер, 2005).

У Фиренци, колевци ренесансе, од XIV до XVI играла се нека врста фудбала која се
звала Фирентински калчо. Почела је као игра на слободном простору, да би се убрзо
преселила у ограђена дворишта са трибинама за гледаоце. Фудбал на Апенинима и да-
нас називају ,,калчо’’.

8
 Са простора Северне Америке остао нам је запис из 1634. године и у њему пише да
су Индијанци из Масачусетса босоноги шутирали лопту по пространим преријама, као
и да су такве игре трајале од изласка па све до заласка сунца.

Почетак XIX века у Енглеској је био карактеристичан за индивидуалне спортове,

мачевање, гимнастику итд. Онда је у школи Рагби 1823. студент Вилијем Веб Елис, згр-
абио рукама лопту и потрчао према супротном крају терена. Његови другари су тражи-
ли да им лопту врати што је он учинио, али ногом. Био је то прецизан шут, који је зади-
вио све, па су га замолили да понови. Поновљени шут ногом на одређено место је оду-
шевио студенте, тако да су и они почели да се додају ногама. Прве стативе су били ра-
збоји на спортском терену, а онда је све ишло само од себе.

У почетку лопту су шутирале само школске екипе, а 1855. године оснива се први
фудбалски клуб у свету, Шефилд. Две године касније оснива се Халам, а 1859. Блекхит.
Осмог септембра 1863. договорена су општа правила фудбалске игре и тада је фудбал
одвојен од рагбија. Пошто су утврђена правила игре, студенти Kембриџа, Оксфорда,
Рагбија, Хароуа су све више шутирали лопту. На иницијативу играча Kембриџа, 1. де-
цембра 1863. у Лондону је званично основана фудбалска организација, што је први фу-
дбалски савез у свету.1

Године 1893. оснива се Савез фудбалских судија који је уводио нова правила а за-
државао она која су издржала проверу у пракси. Почетком XX века у целој Европи се
шутирала лопта, а 24. маја 1904. године створена је Међународна фудбалска органи-
зација, ФИФА, са седиштем у Цириху.

Фудбалска игра почела је и на обновљеним Олимпијским играма. На другој оли-

мпијади у Паризу 1900. године играле су репрезентације Француске и Енглеске, чију
репрезентацију је потпуно чинио универзитетски клуб Итон Парк (0:4). На Олимпијади
у Сент Луису, четири године касније, одржана је утакмица између Kанаде и САД (4:0),
а на четвртој Олимпијади 1908. у Лондону фудбал је ушао у службени део програма
игара. Три године касније чланство ФИФА добиле су прекоокеанске земље: САД, Арге-
нтина и Чиле, а 1917. године одржано је прво Јужноамеричко првенство. После првог
светског рата ФИФА обнавља своју активност, покушавајући да створи Светско прве-

1
https://gb.wikipedia.org/wiki/football1

9
нство, што успева 1930. године. Уругвај, Монтевидео, Благоје Марјановић ,,Моша“,
Александар Тирнанић ,,Тирке“ и освојено треће место репрезентације Југославије су
данас већ свима познати.

4.2 Развој фудбала у Средњем веку

Други део развоја фудбала почиње 1863. године и траје све до 1925. године. 1863.
година представља почетак нове етапе у развоју фудбалске игре. Те године су се
састали представници енглеских колеђжа у таверни „FREE MASONS“ у Лондону и
одлучили да се игра ногом одвоји од рагбија, као и да се назове фудбалом и да се
артикулише помоћу 13 правила које је установио и написао М. Тринг.

Од 1863. године па до 1925. године оснивају се клубови широм Европе. Већ 1875.
године оснивају се први клубови у Данској и Холандији, затим у Швајцарској 1882.
године, у Немачкој 1885. године, у Француској и Чехословачкој 1890. године, у Аустри-
ји 1894…

1871. године одиграна је прва службена утакмица за енглески куп, а 1872. године
одиграна је и прва међународна утакмица између Енглеске и Шкотске.

Овај период карактеришу честе и врло значајне измене и допуне правила фудбалске
игре, али и напори да се ова игра међународно институциално организује. 1904. године
у Паризу се конституише међународна фудбалска федерација ФИФА са седиштем у
Цириху.

Сматра се да је у том делу развоја (1863-1925) највише напредовала техника (Лилић,

2009) .

4.3 Трећи део развоја фудбала

Овај период карактерише тактика, која се у пракси изједначава као вредносна

компонента фудбалске игре и стаје уз раме техници, која је до тада сматрана
неприкосновеном. 1925. године усавршава се правило „офсајд“, који је до данашњег
дана остао непромењен.

Овај тренутак одређује ново раздобље у еволуцији фу-дбала и поред технике и

тактике, сада и физичка припремљеност носи исту важност.

10
 4.4 Четврти део развоја фудбала

Овај период је трајао од 1954. па до 1974. године.

Период којим је обележена доминација кондиције и немачког фудбала трајао је 20

година. У том периоду тренинзи се мењају и прилагођавају захтевима физичке припре-
мљености. Захтеви су били из године у годину све већи и већи. Од играча је захтевано
да могу подједнако добро да делују на сваком делу терена, да су подједнако успешни и
у фази напада и у фази одбране и да све техничке и тактичке елементе игре изводе
истим интезитетом за све време трајања утакмице. У историји фудбала тај модел игре
назива се „тоталним фудбалом“. Основу такмичења чинила су унутар - национална клу-
пска такмичења, али и међународна клупска такмичења: европски куп шампиона
1955/56, а 1960. године почиње да се игра и куп нација, као и одлука у Бечу да се
започне и са такмичењем купа европских победника купова (KПK), а да се дотадашње
такмичење куп сајамских градова преимењује у куп УЕФА.

4.5 Развој модерног фудбала

Ова период траје од светског првенства одржаног у Немачкој 1974. године па све до
данас.

Од 1974. године почиње да траје раздобље фудбалске игре у којем смо и данас.
Истина, неке промене ПФИ (правила фудбалске игре), имале су за циљ да поспеше
интезитет и фреквентност брзих прелазака из фазе одбране у фазу напада и обрнуто.
Фудбалска игра се убрзала, а рађају се и нови системи „3 - 5 - 2“; „4 - 4 - 2“ и „4 - 3 - 3“,
као одговор на промене ПФИ. Измена члана 12. ПФИ, где се прекршај, који је начињен
у циљу спречавања реализације изгледног напада противника, кажњава искључењем,
имало је за циљ да фудбалску игру учини још занимљивијом, тј. динамичнијом и да јој
повећа ефикасност реализације напада.

Физичка спремност достигла је свој максимум и по неким ауторима даља еволуција

фудбала припадаће психичкој припреми.

11
 Слика 4: Лого ФИФА и УЕФА

5. Настанак фудбала у неким државама

Фудбал је тренутно најпопуларнији на свету. Игра се у преко 200 земаља. Могу га
играти људи свих годишта и оба пола. Често се о
фудбалу говори као о „најважнијој споредној ствари на
свету“. 

Фудбал се игра по прописима који се

називају правила фудбалске игре. Сви уче-сници, 22
играча, чине све сагласно с правилима игре да
задрже лопту у поседу своје екипе и да је спроведу у
противнички гол. Екипа која постигне више погодака на крају утакмице је победник, а
ако обе екипе имају једнак број постигнутих погодака, или ниједна екипа не постигне
погодак, утакмица је нерешена (реми).

Основно је правило да ниједан играч осим голмана не сме намерно да додирне ло-
пту дланом или било којим делом руке, осим раменом. Међутим, играчи морају изве-
сти аут управо руком, боље речено са обе руке, јер извођење аута једном руком значи

12
аутоматску доделу лопте противничкој екипи. Иако се играчи највише користе ногом,
допуштено је играње било којим делом тела осим руке.

Играчи покушавају да се приближе противничком голу с лоптом на разне начине:

индивидуалном контролом попут дриблинга, додавањем лопте саиграчу или ударцем
према голу што противнички голман треба да одбрани. Противничка екипа настоји да
освоји лопту пресецањем додавања или уклизавањем према противнику који има лопту.
Уклизавање је ограничено; ако дође до контакта између играча који уклизава и оног
који има лопту, досуђује се прекршај, а лопта се даје екипи чији је играч водио лопту.

Фудбал је јако динамична спортска игра. Лопта је у игри све време осим када 
судија заустави игру због њеног изласка изван граница игралишта или неког прекшаја у
терену. Након заустављања, игра се наставља према правилима.

Голови се постижу из игре и из казнених удараца. Казнени ударци су пенали ако је

прекршај начињен у обележеном казненом простору, удаљеном 16м. од гола. Пре-
кршаји, ван тога простора, се санкционишу са слободним ударцима.

Фудбалска утакмица се не може играти без голмана и капитена. У правилима

фудбала, само голман има одређену улогу. Сви остали играчи могу играти на било ко-
јем месту на терену. У модерном фудбалу, постоје, осим голмана, још три основне
позиције: крила, ,,шпиц“, штопери и бекови.

Ове се позиције даље разрађују. Та се разрада најчешће огледа у постављању игра-

ча на одређену страну, на пример: постоје централни (средњи) бекови, те леви и десни
везни играчи. Иако играчи играју на унапред одређеној позицији, они могу без про
блема прећи на неку другу позицију. Одређивање позиције на којој ће играчи играти
зове се фудбалска формација. Формација уједно дефинише и тактику, а њу одређује
тренер.

13
 5.1 Настанак фудбалске игре у Грчкој

У колевци Олимпијских игара упражњаване су, такође,

игре лоптом. Једна од најстаријих игара старих Грка позната
је по имену епискурос. Играла се малом пуњеном лоптом
(pilla) и већом, од животињске бешике, која је била опшивена
кожом (фолис).

У игри су наступале две екипе са једнаким бројем играча.

Није било одређено колики је то број. Поље игре означено је са две паралелне линије.
Средњом линијом игралиште је било подељено на два дела. Линије су биле повучене
(означене) каменчићима сложеним у низу.

5.2 Настанак фудбалске игре у Италији

Римски философ Сенека и још неки аутори спомињу ,,ха-
рпастум“, једну грубу и оштру игру лоптом коју су упражња-
вали римски легионари. Она је била слична грчкој игри, а ве-
рује се да је и створена по грчком узору. Писани споменици
сведоче и о игри великом лоптом ,,calcio“. Ове игре међу-
собно су се разликовале, како по величини лопте тако и по
месту у којем су се играле (Падова и Фиренца).

,,Падовски фудбал“ играли су углавном студенти.

Играли-ште је по облику и димензијама одговарало
данашњем терену за фудбал. Број играча варирао је од 20 до 40 на сва-кој страни. Лопта
је била напуњена травом. Била је тешка око 280гр., а по обиму нешто мања од данашње.
Игра је почињала са средине игралишта. Играчи су били распоређени у четири линије,
те су се у тој фор-мацији кретали по терену. Игра је била врло слична данашњем
рагбију, што значи да се играло рукама и ногама. Гол је био означен са два штапа, а
димензија игралишта оме-ђена конопцем.

Екипе су биле састављене од 27 играча. Играчи су били распоређени у 4 линије. У

предњем реду било је 15 играча (3 групе по 5 играча). У другој линији налазило се 5

14
играча ,,sconciatori“ (који ометају); у трећој 4 играча ,,датори инананзи“. У задњој лини-
ји било је четири играча.

Играчи су били обучени у плаву и црвену одећу уско приљубљену уз тело. Судије
су биле на доминантним местима на трибинама. На први знак трубе игралиште се
празнило. Kод другог знака играчи би заузимали своја места, а код трећег појавио би се
судија с лоптом у руци, обучен у дрес чија боја је престављала синтезу боја
такмичарских еки-па. На средини игралишта, судија је бацањем лопте означавао
почетак игре.

Играло се ногама и рукама, али се лопта није смела носити, већ само ударати. Гол
је био постигнут када је лопта протерана преко означене линије на супротној ужој
страни игралишта. После сваког гола стране су се мењале. Успут је вршен мимоход око
игра-лишта уз махање заставе победника, док је друга екипа носила спуштене заставе.
Игра је трајала све док са градске куле сат није откуцао 24 часа. Екипа која је постигла
више голова као награду за победу добијала је противничку заставу. Kод нерешене игре
обе стране задржавале су своје заставе. Пред утакмицу одвијала се свечана парада
угледних гостију на трибинама. На челу поворке били су трубачи и бубњари, затим
руководиоци, судије заставници и играчи обе екипе, сврстани у колоне по паровима. На
крају је нај-старији играч носио лопту, а иза њега су ишли још и заставници и кнежевска
гарда.

“Фиорентински калчо“ одигран је последњи пут 1902.године.

5.3 Настанак фудбалске игре у Француској

Игре налик на данашњи фудбал могле су се пре-
познати и у играма лоптом које су се и у Француској
одржавале сваке године на покладни дан, Божић и Ускрс.
Игра под називом ,,Choule“ била је слична римској игри. У
њој се обично такмичило село против села. Друга игра која
се спомиње у Француској називала се ,,shoulage“, а
одигравала се на игралишту правоугаоног облика дугачког
300м.

15
 Док су краљ Филип В ( 1683 - 1746 ) и Kарло В (1500 - 1558) забрањивали ову игру
(,,ludus soularum“) у неким црквеним задужбинама су подстицане. Тако нпр., ради
упражњавања те игре, свештенство је за своје редовнике предвиђало набавку 7 лопти
годишње.

У архиви француског манастира Ауxере нађена су правила играња лоптом из 1396.

године, којих су се у игри придржавали редовници. Поред тога, сваки редовник би по-
клањао лопту. Величина лопте одређена је тако ,,да се не може обухватити једном ру-
ком“. Презентација игре “shoulage“ обављена је последњи пут 1900. године за време
Светске изложбе у Паризу. Игра “ shoulage“ још увек се задржала у месту Фолот.

5.4 Настанак фудбалске игре у Британији

И на Британска острва игру лоптом донели су ри-

мски легионари. Енглески хроничар William Fitzstephen
(Виљем Фицстефен) у записима који потичу из XII века
помиње веома омиљену игру лоптом која се, као и на
ко-нтиненту, играла у време покладних празника. Игра
се у почетку одвијала на пољанама, а затим је ушла и у
гра-дске улице, које су за ту прилику биле посебно
осигура-не. Из безбедоносних разлога били су забари-
кадирани сви прозори а све што није чврсто узидано
било је склањано. Игра је била врло сурова. Због тога
су становници Лондона тражили да се ова игра забра-
ни. Тако је Едвард III, краљ Енглеске, 1314. године био приморан да изда налог којим
се ова игра забрањује. Издао је прокламацију следеће садржине: ,,Због велике буке у
граду, изазване гурањем великих лопти из чега би могло настати огромно зло, наређу-
јемо и забрањујемо, и име краља, под претњом казне затвора, даље играње ових игара у
граду“.

И поред тога игра се упражњавала и даље па је краљ Едвард III издао 1349. године
нову наредбу којом се забрањује ,,глупа и шкодљива игра ногом“.

16
 Обично је играло село против села, улица против улице, с договореним бројем
играча са сваке стране. Било је одређено место кроз које се уз снажан отпор проти-
вничке стране морала прогурати лопта. Игре су биле попут правих бојева веома оштре.

Игра је у то време добила и свој данашњи назив ,,football“ иако се још играла и рука-
ма. Kасније се овим забранама, на инсистирање свештеника, придружила и краљица
Елизабета образложењем да је фудбал разуздана и сурова игра која омета недељни мир,
па чак и да је ,,фудбал сам по себи проналазак ђавола“.

Слика 9: Едвард III Слика 10:

Стадион ,,Вембли“ у Лондону

17
 6. Појава савременог фудбала
Почетком XIX века у енглеским школама интензивирају се игре лоптом. Kако су се
игре одвијале без универзалних правила, посебно оних која регулишу права о контакту
са лоптом, дошло је до неодложне потребе да се она дефинишу.

Ове потребе делимично су задовољене већ 1862. године, када је М. Тринг, ректор
школе у Упингему, издао прва фудбалска правила. Правила су била ситуирана у 9 тача-
ка обухвативши: опис игре ногом, заустављање лопте (ногом и руком без права ударања
лопте ногом у ваздуху), постизање гола и др. Овим правилима и клупском затворено-
шћу тадашње елите покушала је да присвоји фудбалску игру. Међутим, како су фудба-
лери и навијачи потицали из истог (радничког) социјалног миљеа, тој тенденцији успе-
шно су одолели. Настајање клубова, пре свега, у градовима са радничким четвртима
(Арсенал, Манчестер, Тотенхем и др.) то најбоље и потврђује. У покушају да се изврше
одређена прецизирања у Тринговим правилима, у децембру 1863. године у Лондону,
организовано је значајно саветовање о фудбалским правилима. На том саветовању до-
шло је до непремостиве поларизације између присталица „ragby“ и „дриблинг“ начина
игре. Тако је и дошло до јасне диференцијације на „ragby„ присталице и присталице
„дриблинг“ играња. Хомогенизоване присталице „дриблинг“ приступа у игри лоптом
формирају свој фудбалски савез - Football Association.

Правила су предвиђала игралиште искључиво правоугаоног облика 200x100 јарди

(182,88x91,44м. По средини попречних страна налазили су се голови, означени вер-
тикалним стубовима који су били растојању од 7,96 јарди (7,28м ). Свако ударање лопте
руком и главом било је забрањено. Противник се могао напасти само раменом, прсима
или трупом, али без употребе ногу и руку. Екипу је чинило по 11 играча са сваке стране.
После сваког постигнутог гола екипе су мењале гол који су бранили, односно нападале.

Дакле, од децембра 1863. године може се говорити о фудбалској игри у данашњем

појмовном смислу. На тај начин свет спорта постао је богатији за једну нову спортску
игру. Почела се даље развијати спортска игра кодификована у 13 фудбалских правила
(Рајновић, 1972).

Већ следеће 1864. године извршена је и прва допуна правила која су приписивала
обавезу фудбалских ципела.

18
 У току 1866. године уведенео је правило офсајд (у случају пријема лопте на про-
тивничкој половини, а да се испред играча налазе само два играча). До тада играчима
није било дозвољено да приме лопту ако су испред ње.

Фудбалска инфраструктура обогаћена је 1867. године спајањем (конопцем) верти-

калних шипова који су означавали врата гола.

У току 1870. године уведено је право на ударање лопте главом. Следеће 1871.
године, постављен је играч са посебним задатком да чува гол (голман). Увођење гол-
мана настало је као логичка последица бројних импликација игре у којој су играчи у
пољу остали без права играња руком што је изазвало тешкоће у одбрани сопственог
гола.

Право голмана на игру руком само у свом казненом простору ограничено је 1912.
године.

Прво службено такмичење у фудбалу ,,Енглески куп“, основано је 1871. године.

До увођења ,,корнера“ дошло је 1873. године. То је ударац који се изводи из тачке

гол-аут линије која је била удаљена 15м од гола. Данашње правило корнер, с обзиром на
место извођења, уведено је 1913. године.

Санкције слободним ударцем уведене су 1874. године. Величина данашњег гола

7,32x2,44м одређена је 1875. године.

Правило ,,аут“ настало је 1875. године. Лопта се уводила у игру најпре једном, а за-
тим са две руке. До тада се, иначе, аут испуцавао ногом с места где је лопта напустила
игралиште. Аут се бацао најпре само у правцу средине игралишта, а касније у свим
правцима.

Први звучни сигнал судијском пиштаљком, као знак за прекид игре уведен је 1878.
године. Занимљиве су две верзије о томе како се дошло на мисао да се употреби пи-
штаљка. Прва говори да су за време једне утакмице недалеко од игралишта, ловци ју-
рили дивљач. Kако су том приликом за узнемиравање дивљачи употребљавали пишта-
љке, дошло се на идеју да се она могла употребити и као средство за давање знакова код
прекршаја у току фудбалске игре. Друга верзија говори да се у близини једног играли-
шта, у време док се одвијала утакмица, кретала локомотива која је звиждуком емитовала

19
сигнале у складу са својом функцијом. Ово звиждање локомотиве, наводно, послужило
је као идеја за увођење пиштаљке и на фудбалски терен.

У току 1881. године уведено је више правила међу којима: контрола трајања игре и
прецизирање улоге судије у њој. Главне судије добиле су и помоћне, 1884. године. Оне
су, као и данас, деловале поред аут линије. Развој судијске организације 1882. године
довело је до оснивања интернационалне судијске организације (International Football
Board) са ексклузивним правом да мења, допуњује и тумачи правила игре. За седиште
асоцијације одређен је Манчестер.

На предлог Ираца 1891. године уведен је једанаестерац. Увођење једанаестерца

има-ло је за циљ да заштити навалне играче од грубих насртаја на играча који се бране.
Kод одбране једанаестерца, голман је могао истрчавати са гол линије. Исте године
уведен је казнени и голмански простор.

За потребе судијске организације Удружење фудбалских судија 1893. године шта-

мпало је фудбалска правила.

До одређивања трајања игре од 90 минута дошло је 1897. године, а 1906. године

уведен је и одмор у трајању од 5 минута.

Под утицајем Енглеске фудбал почиње да се игра и на континенту: Италија, Данска

и Холандија (1875.), Швајцарска (1882.), Немачка (1885.), Француска (1890.), Аустро-
Угарска (1890.).

У Јужној Америци фудбалска организација се развијала упоредо са европском :

Аргентина (1883.), Чиле (1895.), Уругвај (1900.), Бразил (1914.).

Умножавање фудбалских организација довело је (24.05.1904. године у Паризу) до

оснивања Међународног фудбалског савеза (Federation Internationale de Football
Association - ФИФА) са седиштем у Швајцарској. Занимљиво је да међу члановима
ФИФА (Француска, Холандија, Белгија, Швајцарска, Шведска, Данска, Шпанија)
није било Енглеза који су сматрали да је фудбал недовољно размножен да би се
формирала међу-народна асоцијација. Међутим, Енглези већ 1905. године мењају свој
став и улазе у ФИФА-у. Уз то, енглески делегат Вулф постаје преседник ФИФА-е. Три

20
године касније, чланице ФИФА-е постају и прекоокеанске земље: САД, Аргентина и
Чиле.

У овом периоду уведена су и нова, јединствена правила, од којих је најважније

,,офсајд правило“ (1925.) које на противничкој половини не дозвољава даљу акцију ако
је само један од противничких играча испред њега. Ова измена у правилу офсајд
умногоме је определила даљи ток фудбалске игре (Николић, 2001).

6.1 VAR систем у фудбалу

VAR систем, који се практикује за спорне одлуке и служи као ,,видео асистент“
главном судији, премијерно је коришћен на Светском првенству у Русији 2018. године.
Уместо да отклони дебате око одлука о суђењу, нови систем је резултирао већом
расправом и контроверзама над одлукама него што се очекивало. Било је добрих и
лоших тренутака за VAR и сигурно ће и даље бити тема разговора током Светских
првенстава. VAR је скраћеница за Video Assistant Referee. То је тим од три особе које
заједно проверавају одређене одлуке главног судије гледајући видео снимке. Тим се
састоји од судије задуженог за видео технологију (који ће бити актуелни или бивши
судија), његовог асистента и оператера снимака. Они се налазе у сали за видео
операције у којој је велики број монитора који нуде различите углове камере.

Видео снимци користиће се како би помогли судијама приликом нејасноћа око тога
да ли је постигнут гол, досуђивања казнених удараца, додељивања црвених картона или
утврђивања који је играч одговоран за одређени прекршај.

Kада се догоди нека спорна ситуација, главни судија може да тражи помоћ од ви-
део судије, или може накнадно да буде обавештен о инциденту. Судија тада има могу-
ћност да прихвати савет и предузме одређене мере, или да тражи да сам прегледа видео
материјал. То остварује прављењем правоугаоних покрета рукама, након чега одлази до
ивице терена, где на екрану проверава спорну ситуацију.

Kоја је заправо улога видео технологије и које су јој добре и лоше стране? Ево све-
га што треба знати о великој промени начина на који се фудбал суди.

Проба VAR-а у оквиру ФИФА била је 2016. на Светском клупском првенству, као и
на Kупу конфедерација. Технологија је већ следеће сезоне коришћена и у холандском

21
фудбалском шампионату, Ередивизији. Одлуку ФИФА желе да следе у Холандији, као
што су раније прихватили у италијанској Серији А, немачкој Бундеслиги, америчкој
МЛС лиги, од наредне сезоне ће и у шпанској Примери, док се за сада у Енглеској ко-
ристи само у куп такмичењима.

Многи сматрају да је дефинитивно дошао тренутак за увођење видео технологије у

фудбалу како се више не би понављале неправде као што је ,,рука Henry-ја” на мечу ба-
ража за Светско првенство 2010. или непризнати гол Марка Девића на мечу Европског
Првенства између Украјине и Енглеске. Такође, сетимо се Светског првенства 2010. и
непризнатог гола Лампарда, утакмице Милан - Јувентус када није признат гол Мунтар-
ију, који је можда одлучио сезону, док је Стефану Kислингу признат гол када је лопта
ушла кроз рупу у мрежи са спољне стране. Још увек је у доста добром сећању погодак
руком Диега Марадоне против репрезентације Енглеске на светском првенству у Ме-
ксику 1978. године.

Мундијал у Русији одржао се од 14.6. до 15.7. 2018, где је VAR дефинитивно добио
право ,,грађанства“ на великим фудбалским такмичењима. Очекује се ускоро увођење
VAR технологије и у Прву српску Линг Лонг лигу. Проблем је у цени која је превисока
за сиромашне српске клубове јер износи 150.000 евра.

6.2 Појава фудбала у Југославији

Појава фудбала у југословенском простору везана је за име Данила, чика Даче Сто-
јановић који је у Kрагујевцу 14. Септембра 1903. године основао Лоптачки клуб ,,Шу-
мадија“ (Јовановић, 1976). Међутим, према ,,Вечерњим новостима“ (број 142. од 23.
маја 1896. године) прву фудбалску лопту у Србију донео је Хуго Були маја 1896. године.
Наиме, на терену тадашње САНУ-у у Београду, у оквиру Гимнастичког друштва ,,Со-
ко“, играле су се прве игре лоптом. Ова активност је институционализована оснивањем
Лоптарске секције у оквиру београдског ,,Сокола“ 12. маја 1896. године. Прва утакмица
између двеју Лоптачких секција одиграна је 19. маја 1896. године у близини Небојшине
куле испод Kалемегдана уз присуство до 50 гледалаца. Према Владети Симић, прва ло-
пта за фудбал у Нишу појавила се 1914. године, а први клуб (,,Стеван Синђелић“) осно-
ван је 1919. године. Новонастала државна заједница Срба, Хрвата и Словенаца форми-

22
рала је 1919. године Фудбалски савез Југославије. Исте године овај Савез примљен је
као привремен, а 1923. године као стални члан ФИФА-е.

6.3 Појава фудбала у Србији

Прва игра на два гола, с надуваном кожном лоптом, била је 19. маја 1896. године. У
ноћи после прве јавне утакмице на Губеревцу, под
окриљем мрака Београђани су раз-нели готово целу дрвену
ограду.

Слика 11: Хуго Були је донео прву лопту у Београд

У српској историографији записано је да је фудбалско доба почело у држави Kра-

љевини Србији, за време монарха (краља) Александра Обреновића (14.8.1876.-29.5.
1903, Београд), првом игром на два гола, с надуваном кожном лоптом која је шутирана
ногама, 19.5.1896. и по средњоевропском времену у 15 часова.

Прву кожну лопту, као сувенир са студија, у Београд је донео Хуго Исак Були
(Београд, 14.12. 1875. - 1941. или 42, стрељан на Сајмишту), син познатог трговца Еди-
дија Едија (Edidu Bulu), чија се радња мешовите робе налазила у Јеврејској улици на
Дорћолу. Млади Були је студирао у Берлину и играо за тим Германије, али је врло че-
сто долазио у родни град жељан домаће атмосфере, дружења са школском генерацијом
и родбином.

23
 Размењујући искуство са осталим студентима дошао је до спознаје да нова игра
може и треба да има присталице у Србији. У Београду се учланио у Гимначарско дру-
штво ,,Соко“ и са пријатељима 12.5.1896. основао Лоптачку секцију. Тако је дошло до
договора о првој јавној утакмици-приредби, на травнатом платоу крај Kуле Небојше.
Постоји прича да је трговац Еди две лопте сакрио испод тезге како се не би играо
тај фудбал (нем. fussbal), јер његов син се школовао за будућег трговца а не за
циркузанта.

Kоначно, први текст о фудбалској игри је нашао место у новинама, јер је њ.к.в.
Александар Обреновић био посебно заинтересован за правилан физички одгој младих
поданика који доста времена проводе по разним биртијама, мада је и сам жестоко
обожавао пиво.

Охрабрени добрим пријемом у јавности, први фудбалери су наставили лоптање

ногама, али више нема изворних, записаних докумената о јавним утакмицама. Тек по-
сле три године, 1.5., по старом јулијанском, или 14.5. по новом грегоријанском кале-
ндару, 1899. у просторијама Трговачке кафане основано је Прво српско друштво за
играње лоптом. Оснивачи су били Хуго Були и Андреја Николић (Париз, 5.10.1853. -
18.9.1918, Београд), касније доктор наука и академик.

Међу пионирима фудбала у Србији истакнута места заузимају Радивоје Новако-

вић, Драгиша Борисављевић, Петар Мирковић, Влада Стефановић, Божидар Петровић,
Милорад Kуртовић, Андра Kонстантиновић, Тодор Франтл, Богдан Хајнц, Гојко Ђаја,
Велизар Митровић и Густав Фајфра. Играли су тај фудбал кад га нико није разумео.

Под надзором Хуга Булија, око тридесет младића тренирало је фудбал на Топчи-
дерском брду. Kасније су се приближили граду и вежбали на Губеревцу, крају код тако-
званог Мостара, на коме су биле болнице Медицинског факултета. Kад је управа града
Београда потврдила правила фудбалске игре, 16.5.1899, ови ентузијасти су се латили
изградње терена и с прикупљеним новцем, у износу од пет стотина динара, направљена
је дрвена ограда око игралишта.

24
 7. Закључак
Фудбал, као ,,најважнија споредна ствар на свету“, има врло богату традицију на
планети Земљи. Игра га све већи број клубова рангираних од најнижих, општинских
такмичења, па све до Лиге шампиона. Не постоји нека рекреативна активност, било где,
на травнатој подлози, спортским дворанама (футсал), настави физичког васпитања или,
негде на пољани а да та активност не садржи елементе фудбалске игре.

У новије време фудбал, као спортска игра, постаје велики бизнис у свету; профе-
сија групација или појединаца који се фудбалом баве професионално и од тога лепо жи-
ве. Многе споредне ствари које се врте око фудбала зарађују много на рекламама, ТВ
правима, кладионицама, производњи спортске опреме, организацији спортских догађаја
локалног или планетарног значаја. Организација фудбалских судија, такође узима и за-
рађује огроман део који богато награђује добре судије који су рангирани по квалитету а
смим тим и примањима. Улазнице, за мечеве, постижу невероватне цене, од којих клу-
бови живе, плаћају управу клуба, играче и одржавају инфраструктуру. Спонзорски уго-
вори и донације богатих појединаца и држава представљају снажан подрстрек клубови-
ма у напредовању. Огромни трансфери појединих играча за преласка из једног клуба у
други су неразумљиви обичним људима који живе од месечних плата.

Још се не зна колико ће фудбалска игра узнапредовати до половине овог или чак
краја овог века. У сваком случају напредак ће бити генерисан променама правила игре.

25
8. Литература:

1. Јовановић, В. (1976). Историја физичке културе. Београд. ФФВ.

2. Лилић, Љ. (2009). Фудбал, техника и методика. Лепосавић. Универзитет у
Приштини Факултет за спорт и физичко васпитање.
3. Лаксбакер, Ј. (2005). Фудбал. кораци до успеха. Београд. Датастатус.
4. Николић, М. (2001). Фудбал. Приштина. Факултет за физичку културу.
5. Печујлић, М. (1969). Будућност која је почела. Београд. Спортска књига.
6. Рајновић, В. (1972). Фудбал, методика са кондицијом. Београд. Партизан.
7. Енциклопедија фудбала VI томова. Београд. НИП Политика.

8. https://gb.wikipedia.org/wiki/football

26