Tema: Uloga rukometa na razvoj motorikih sposobnosti

(Seminarski rad, predmet: Rukomet)

Profesor: Milorad uki

Studenti: Mio Nikovi 194/11 Igor Malovi 226/11

Tema: Testiranje fizikih sposobnosti rukometaica

Mio Nikovi 194/11

Igor Malovi 226/11

Saetak: Zasto si uzeo da pisese temu iz rukometa? Zasto bas tu temu?

Kljune rijei: Da opises tvoju temu u 3,4 rijeci npr. Ja sam za svoju napao Snaga, izdrljivost i brzina.

 SADRAJ

1.UVOD.......2 2.POJAM I DEFINICIJA SPORTSKOG TRENINGA.................................4 3.PROGRAM RADA RUKOMETAICA U PRIPREMNOM PERIODU...5 4.KINEZIOLOKA ANALIZA RUKOMETA......10 4.1.STRUKTRURALNA ANALIZA.................10 4.2.FUNKCIONALNA ANALIZA................10 4.3.ANATOMSKA ANALIZA..........................11 5.FAKTORSKA ANALIZA USPENOSTI U RUKOMETU.......12 5.1.HIPOTETSKI METOD I SPECIFIKACIJA....................12 6.ZAKLJUAK..............................................................................................13 7.LITERATURA..........14

1.

UVOD

Rukomet pripada grupi polistrukturalnih, kompleksnih kineziolokih aktivnosti u kojima preovladavaju gibanja ciklinog i aciklinog karaktera. U igri se nadmeu dve ekipe od po 6 igraa i 1 golman, na terenu dimenzija 20 i 40m, a utakmicu vode dvojica sudija i merilac vremena i zapisniar. U prolosti je bilo mogue doi do vrhunskih rezultata i bez posebnog znanja treningu i takmienju, ali danas je to nemogue. Bez znanja o osnovama metodike treninga, planiranja i programiranja te kontrole treninga nije mogue parirati lokalnim, a kamoli evropskim i svetskim trendovima, jer talenat i potencijal vie nije dovoljno uoiti ve ga je nuno usmeriti i razvijati. Uvid u vrednosti to veeg broja karakteristika i parametara omoguuje pravilnu dijagnostiku treniranosti te optimalno planiranje, programiranje i kontrolu uinka trenanog procesa. Temelj tih postupaka ine redovna i pravoremena testiranja. Dobijeni rezultati uporeuju se sa modernim karakteristikama vrhunkih rukometaa, a u svrhu usmeravanja upravljakih akcija. Konkretno, ukoliko se pojave deficiti u nekim oblicima pripremljenosti, upotrebom za tu situaciju predvienih operatora, potrebno ih je pravovremeno i kontrolisano anulirati. Ponekad vrednosti, odnosno rezultati testiranja na nekoj vrhunskoj ekipi mogu posluiti kao modelne, ali i kao pokazatelji trendova. U sportu opte, dakle i u rukometu, zbog njegovih dinamogenih i ergogenih karakteristika vane su sve motorike i funkcionalne sposobnosti. Dominatno mesto ipak, u odreenom smeru zauzimaju anaerobna i aerobna izdrljivost, eksplozivna snaga, brzinska koordinacija i preciznost.

Kondicijski trening, nosti kao posebno vaan segment sportske pripreme, usmeren je na razvoj i odravanje motorikih i funkcionaln ih sposobnosti i morfolokih karakteristika, ubrzavanje procesa oporavka i smanjenja broja i teina povreda sportiste. U okviru kondicione pripreme rukometaica upotreba trenaera i slobodnih utega postaje sve ei nain razvijanje snage.Radi se o spravama koje omoguavaju postepeno doziranje optereenosti i delovanja na tano odreene skupine miia po anatomskom kriterijumu. Da bi veba na trenaerima bila efikasna i prilagoene zahtevima rukometaa, mora se analizirati delovanja miia i to sa aspekta pojedinih grupa miia i njihove amplitude delovanja, tako i sa aspekta izvoenja i broja ponavljanja. Redosled vebi mora biti takav da uvek razvijamo snagu drugih grupa miia.

2. POJAM I DEFINICIJA SPORTSKOG TRENINGA Upravljanje promena sportskih performanci zahteva visoko poznavanje funkcionisanja ljudskog organizma, kao i faktora od kojih to funkcionisanje zavisi. Celokupan trenani proces treba da bude baziran na tim osnovama i putem dobro organzovnih tehnolokih procesa usmeren ka postizanju najviih vrednosti u onim sposobnostima, koje su najvanije za postizanje visokog sportskog rezultata. Sve ovo zahteva visoko personalizovano programiranje treninga sa jasnim, preciznim i objektivnim zadacima i ciljevima u kome e se maksimalno potov ati principi i zakonitosti funkcionisanja i prilagoavanja ljudskog organizma. Pri tome su bar dva faktora dominantna: endogeni i egzogeni. Oba faktora su viedimenzionalna, to govori da je trenani proces enormno sloen i da ga treba razumeti na specifian fiziolokikibernetiki nain. Upravljanje stresnim situacijama u toku trenanog procesa, po svemu sudei pripada njegovom najosetljivijem i najvanijem delu. Ako uporedimo termine i definicije transformacionog procesa, trenani proces i trenane tehnologije, onda se moe zakljuiti da je transformacioni proces najiri pojam, trenani proces ui i odreeniji, a trenana tehnologija najspecifiniji i sasvim odreen i sistematski ureen etapni put transformacije. Programirani trening je centralni i sutinski deo trenane tehnologije i klju za uspeno maksimalno podizanje dominantnih sposobnosti kod svakog pojedinca posebno. Upravljanje trenanim procesom podrazumeva programirani trening, a on podrazumeva stalne objektivne povratne informacije preko redovne kontrole, dijagnostike i procene trenutnih aktuelnih stanja u svim aspektima treniranosti sportiste. Bez stalnog uvida u trenutno stanje sportiste, nema ni programiranja treninga, niti je mogue upravljati trenanim procesom. Bez svega ovoga nema ni sportske forme ni sportskog rezultata, sve ostaje stvar sluaja.

3. PROGRAM RADA VRHUNSKIH RUKOMETAICA U PRIPREMNOM PERIODU Planiranje treninga u rukometu je specifino jer se toku jednogodinjeg ciklusa susreu dva perioda. Zbog toga je potrebno u jednoj godini ekipu dva puta dovoditi na visokom nivou sportske forme i odravati kroz dugi vremenski period. Periodizacija u rukometu izvrena je tako da se jednogodinji ciklus treninga sastoji se od pripremnog, takmiarskog i prelaznog perioda. Jedna takmiarska sezona se deli na tri perioda: pripremni period period ulaska u sportsku formu takmiarski period period odravanja sportke forme prelazni period period privremenog gubitka sportske forme.

U pripremnom periodu stvara se osnova za sportsku formu pojedinca i celog sastava. O tome kako e se provesti pripremni period zavisi sportska forma. Ako je pripremni period dobro planiran i sproveden oscilacije u kretanju sportske forme e biti minimalne i lake ih je korigovati i usmeravati. Pripremni period kod naih najkvalitetnijih ekipa traje 7 8 dana, to se smatra uobiajnim vremenom, i deli se na tri faze. Prva faza pripremnog perioda (bazina priprema) rukometaica ima zadatak da utie na one kondicione sposobnosti od kojih najvie zavisi uspeh u rukometu. Nema sumnje da u rukometu zbog njegovih karakteristika dominantno mesto zauzimaju anaerobna izdrljivost, eksplozivna snaga, preciznost, brzinska koordinacija (agilnost). Najveci deo vremena e biti utroen na programu ko ndicione, odnosno fizike pripreme 40-45% dok e manji deo vremena biti utroen za tehniku 30-35% i taktiku 15-20% pripremu. Karakteristika ove faze je da se u treningu deluje na statike, repetivne i eksplozivne snage. Sastavni deo treninga snage trebaju biti vebe istezanja kao i vebe fleksibilnosti. Kod treninga izdrljivosti

naglasak je na poveanju aerobnih kapaciteta. Krivulja optereenja raste na temelju obima, dok je intezitet manji. Druga faza pripremnog perioda (specifina priprema) rukometaica. Za razliku od prve faze gde krivulja optereenja raste na raun dominacije obima, u ovoj fazi ima nagli porast na raun dominacije inteziteta. Obzirom da je druga faza pripremnog perioda faza maksimalnih optereenja potrebno je planirati koeficijent prepokrivanja optereenja uzimajui u obzir obim i intezitet. Tu e optereenje biti vee nego u takmiarskoj sezoni. Trea faza pripremnog perioda (predtakmiarska) obuhvata rad na taktikoj pripremi (40 45%) i to na osnovu postavljene koncepcije igre. U smanjenom obimu radi se tehnika (30 35%) i specijalna fizika priprema (20 25%). U kondicionoj pripremi upotrebljavaju se tehniko taktiki elementi radi razvijanja specifinih sposobnosti. Eksplozivna snaga odrava se najveim delom putem situacionog treniga i to duel igre u odbrani, sunonim odrazima u blok i skok ut, potiskom za start, promenom pravca kretanja te sunonim eksplozivnim izbaajima (dodavanjem i utiranjem) lopte.

DAN 1.

TRENING 1.

VEBE Opruanje potkolenica Pregibanje potkolenica Lat. Maina iza glave Bench press Vebe za trbuh Vebe za lea Vebe za struk Trcanje u mestu(skip) Penjanje na klupu Raskorani skokovi Vebe za trbuh Iskorani skokovi hiperekstenzija Prevlaenje buica Bench press ravni Tranje 1 KRUG-25 sec 2 KRUG-30 sec 3 KRUG-30 sec

POKUAJI 3x10 3x10-12 3-4x10-12 3-4x8-10 3 serije 3 serije 3 serije

OPTEREENJE 20-30 kg 20-30 kg 40-50 kg 60-70% 90% 90% 90% 2x2 kg 2-25 kg 2-3 kg 3-5 kg 20-30 kg 5 kg 10-15 kg 25-30 kg

2.

3.

2.

1.

2.

Skokovi sa tegom Vuenje tega do kolena Poluuanj sa tegom Odmicanje buica u stranu Vebe za struk Vezbe za trbuh Vebe za lea Skokovi tegom do kolena Trzaj do kolena Lat. Maina iza glave Lat. Maina ispred glave Vebe za struk Vebe za lea Vebe za trbuh Poluunjevi Pretkloni Provlaenje buica preko gl

4x5 4x4 4x6 3-4x8-10 2 serije 4-5x4-5 3-4x3-4 3-4x3-4 4-5x4-5 3-4x10-12 3-4x10-12 3 serije 3 serije 3 serije 4x5 4X6-8

30 kg 30-40 kg 70% 8-10 kg 90% 90% 90% 30-35 kg 30-40 kg 20-30 kg 40-50 kg 90% 90% 90% 80% 40-50 kg 10 kg

Vebe za trbuh Lat.Maina ispred glave Skokovi sa odruenjem Penjanje na klupu Vebe za trbuh Pregibanje podlaktice Trcanje 1 KRUG 30 sec 2 KRUG - 30 sec Skokovi tegom do kolena Vuenje tega do kolena Nabaaj tega na grudi Provlaenje buica preko gl irenje buica u stranu Vebe za trbuh Vebe za struk Vebe za lea Poluunjevi Izbaaj sa lea Pretkloni Bench press Triceps masina Vebe za trbuh Vebe za struk Vebe za lea Potisak buica iznad glave Skokovi sa tegom na lea irenje buica u stranu Raskorani skokovi Vebe za trbuh Odmicanje buica u stranu Hiperekstenzija Triceps maina Tranje 1 KRUG-25 sec 2 KRUG-30 sec 3 KRUG-30 sec Opruanje potkolenica Pregibanje potkolenica

3-5 kg 40 kg 2X2 kg 5-10 kg 20 kg 2X8 kg

2.

4X4.5 4X4.5 4X3-4 3-4X10-12 3-4X10-12 3 serije 2 serije 2 serije 3X3 2X6 4X3 4X8 4X8-10 4X10-12 3 serije 2 serije 2 serije

3.

3 serije 3-4x8-10 4X10-12

30 kg 40-50 kg 30-40 kg 15-20 kg 8-12 kg 90% 90% 90% 90% 80% 40-60 kg 30-40 kg 70% 20-30 kg 90% 90% 90% 6-10 kg 20 kg 8-10 kg 2X3 kg 90% 8-10 kg 5 kg 20-30 kg

4.

1.

3x10 3x10-12

20-30 kg 20-30 kg

2.

3.

Bench press Leptir maina Triceps maina Hiperekstenzija Vebe za trbuh i struk Skokovi sa tegom Trzaj Vuenje tega sa tla Lat.Maina ispred glave Dvoruni biceps Imitacija uta Vebe za trbuh Opruanje potkolenica Pregibanje potkolenica Raskorani skokovi Vebe za trbuh Iskorani unjevi Hiperekstenzija Visoki skip Tranje 1 KRUG-30 sec 2 KRUG-30 sec 3 KRUG-30 sec Skokovi tegom do kolena Vuenje tega do kolena Nabaaj Kosi bench press Provlaenje buica preko gl Triceps maina Vebe za trbuh Vebe za struk Vebe za lea Potisak buicama

3-4x8-10 3-4x8-10 4X10-12 3x90% 3-4x 4x6 3-4x10

3x8 3 serije

60-70% 30-40 kg 20-30 kg 5 kg 5 kg 30-40 kg 80% 40-60 kg 40 kg 20 kg 5 kg 90% 15-20 kg 15-20 kg 90% 15 kg 5kg 1,5 kg

3 serije

5.

1.

3-4x 3-4x2-3 4-6x 3-4x 4X10-12 3 serije 3 serije 3 serije

30-40 kg 30-40 kg 30-50 kg 70% 15-20 kg 20-30 kg 90% 90% 90%

4. KINEZIOLOKA ANALIZA RUKOMETA U FUNKCIJI KONDICIONE PRIPREME

4.1. Strukturalna analiza Rukomet je sport visoke varijabilnosti biomehanikih parametara. Preovladavaju tranje sa promenama brzine, ritma i smera, zatim jednononi i sunoni iz zaleta i sa mesta, bacanje i dr., pa neki autori rukometaice vole nazvati desetobojcima sa loptom. Odgovore na poveane zahteve koji proizilaze iz zaista raznolike strukture prua nam fizika priprema rukometaica. U radu koji je prikazao Cuesta rukometai reprezentacije panije su prema igrakim pozicijama preli sledee udaljenosti: levo krilo 3557m., desno krilo 4083m,. desni bek 3464m., desni bek 2857m., i pivot 3531m., prema navodu istog autora Konzak i alke pokazali su da tokom rukometne utakmice igrai izvedu 190 promena ritma, 279 promena smera kretnja, 16 skokova. Dakle, na osnovu ovih podataka, rukometaica izvede ukupno 485 razliitih kretanja visokog inteziteta u 60 minuta to u proseku iznosi 8 u minuti.

4.2. Funkcionalna analiza Rukomet prema dominaciji energetskih procesa pripada grupi aerobno-anaerobnih sportova, no pod pritiskom poveanih zahteva koji proizilaze iz potrebe za veom brzinom i aktivnou, rukomet koji se igra na vrhunskoj formi, u ne tako dalekoj budunosti e postati fosfageni anaerobni sport. Retki e pojedinci biti koji e moi pratiti tempo igre svih 60 minuta. Ve neko vreme praksa je mnogih trenera izvoditi izmene odbrana-napad i sa po nekoliko igraa. Deo razloga zasigurno lei i u prethodno navedenom problemu izdrljivosti nekih radnih kapaciteta.

4.3. Anatomska analiza

Rukomet je sportska igra koja aktivira sve regije lokomotornog aparata. Miii koji domintatno uestvuju u izvoenju svih elemenata su prvenstveno miii ekstremiteta i trupa, a tek zatim miii gornjih ekstremiteta. Budui da su u svim tim akcijama ukljuene promene pravca kretanja u svim smerovima i na svim osnovama tela, ne moemo govoriti o izrazitoj dominaciji pojedinih miia nogu, ve o naglaenijem radu m.quadricepsa, m.gluteus maximusa, m. soleusa te m. biceps femorisa. Sve uigranije odbrane od napadaa zahtevaju da loptu upuuju iz sve nepovoljnijih situacija. Odgovor se uglavnom trai u brem i jaem izbaaju lopte to zahteva veu eksplozivnu snagu miia ruku, ramenog pojasa i trupa, sa posebnim naglaskom na m. triceps brachii, m. deltoideus, m. pectoralis major at minor. Odbrana ima svoje zahteve, pa u odbrabenim duelima ili kontaktima esto moemo uoiti guranja iz odreenog prostora, ili rukometni klin.To su situacije koje dodatno angauju m.pectoralis, m. triceps brachii, ali i m. latisimus dorsi. Zakljuno se moe rei samo da miine grupe koje najvie deluju u izvoenju odreenih tehnikih zadataka u rukometnoj igri su miii opruaa nogu, lea i izbaajne ruke ramena, nadlaktice, podlaktice i ake, te miii pregibaa zadnje loe buta i pregibaa trupa.

5. FAKTORSKA STRUTURA USPENOSTI U RUKOMETU Faktorska struktura u rukometu, kao i u veini drugih ekipnih sportova, podlona je promenama pod uticajem razliitih rukometnih kola, vrhunskih trenera, rezultata znanstvenih istraivanja i razvoja rukometa u svetu pa su zahtevi u odnosu na uspenost u rukometnoj igri, iz ovih razloga menjali.

5.1. Hipotetski model i specifikacija Uspeh u rukometu danas zahteva sposobnosti koje trebaju biti razvijene u optimalnim odnosima. Vidljivo je da uspenosti odnosno ukupnom rezultatu najvie doprinosi snaga sa 28% i to na prvom mestu eksplozivna snaga skonosti, izbaaja i sprinta, a zatim i maksimalna apsolutna repetitivna snaga. Veliki ulogu imaju izdrljivost sa 23%(aerobna i brzinska alaktatna i laktatna anaerobna snana), brzina 20% i preciznost sa 14%. Ostale sposobnosti kao to su koordinacija , brzinska koordinacija i savitljivost nose manje postotke to ne znai da ne igraju bitnu ulogu u konanom rezultatu jer svaka rukometaica koji ne raspolae navedenim faktorima, ostaje na pragu vrhunskog rukometa. Prikazane su samo neke bazine motorike i funkcionalne sposobosti bitne za uspenost u rukometu, ako bi se ulazilo dublje u strukturu tih sposobnosti, dolo bi se do zakljuka da posebno veliki znaaj imaju sposobnosti koje, u sutini predstavljaju kombinacije tih sposobnosti.To se prvenstveno odnosi na brzinsku koordinaciju, brzinsku snanu izdrljivost, agilnost i dr.

6. ZAKLJUAK U ovom seminarskom radu opisano je testiranje fizikih sposobnosti rukometaica, kao i izgled treninga, u emu se on sastoji i koje teine je isti. Prikazan je program rada vrhunskih rukometaica u pripremnom periodu. Opisana je kinezioloka analiza rukometa u funkciji kondicione pripreme. Kao i faktorska sutina uspenosti u rukometu.

7. LITERATURA 1. Frati F. (2011) Sportski trening, Podgorica. 2. uki M., Jankovi M., Kuburovi D. (2007) Organizacija istraivanja u rukometu, Baka Palanka. 3. Garcia, C (2001) Specifina fizika priprema s naglaskom na izdrljivost, U: Zbornik radova 25. seminara rukometni trenera 17-27 4. Gruji, I (2002) analiza promena u nekim pokazateljima kondicione pripremljenosti vrhunskih rukometaa u pripremnom period 5. Juki, I., D. Milanovi (2002) proprorcije razliitih vidova programa kondicionog treninga u dugoronoj sportskoj pripremi u sportskim igrama 6. Mattson, R (1964) igramo rukomet. Beograd: Sportska knjiga. 7. Milovanovi D. (1997) Teorija treninga: Prirunik za sportske trenere 8. Milanovi, D. Z. imenc ; D. Vuleta (1996) dijagnostika i analiza kondicione pripremljenosti vrhunskih rukometaa. 9. Milanovi D. Vuleta, M. Tomljanovi, I. Daja (1997) funkcionalne sposobnosti vrhunskih rukometaa i rukometaica. 10. Patrik D. (2012) Teorija sportskog treninga, Novi Sad.