1.

Pojam i definicija motornog ucenja

Tradicionalan pojam u enja obuhvata svesnu, namernu i cilju usmerenu aktivnost na planu
sticanja znanja i vetina putem ponavljanja. Ukratko, skoro svaki deli , svaka komponenta,
ovekove aktivnosti, kao i ono jedinstvo i celina, koju svaki ovek predstavlja, zasnovani su
dobrim delom na u enju. U najkra em U enje je relativno trajna i progresivna promena
ponaanja individue koja je rezultat prethodne aktivnosti individue.

etiri opte karakteristike izvoenja za vreme u enja

1. Izvoenje vetine vremenom pokazuje napredovanje.

2. Izvoenje postaje sve vie ujedna eno.

3. Poboljana sposobnost izvoenja je obeleena duim trajanjem.

4. Poboljano izvoenje moe prilagoditi raznim kontekstualnim karakteristikama izvoenja.

Horga - Pojam motori kog u enja ili vjebanja odnosi se na proces formiranja motori ke
vjetine, koju moemo ukratko definirati kao sposobnost glatkog i skladnog izvoenja nekog
motori kog zadatka.

Megil - definie motorno u enje kao promenu u ne ijoj sposobnosti da izvodi vetinu, koja
mora biti izvedena iz relativno stalnog napredovanja u izvoenju kao rezultata vebanja ili
iskustva. Loreta Stolings - napredovanje u sticanju znanja na nekoj motornoj vetini do kojeg
dolazi zbog uslova vebanja vie nego zbog procesa sazrevanja ili privremenih motivacionih i
psiholokih fluktuacija.

Kluka - Motorno u enje je viestruki niz internih procesa tokom kojih uvebavanjem dolazi do
relativno stalne promene u izvoenju, ako se ta promena ne moe pripisati sazrevanju (tj. rastu
od druge do dvanaeste godine), privremenom stanju (tj. kori enju preparata za poboljanje
izvoenja, motivaciji, uzbuenju, uznemirenju i dr.) ili instinktu.

Hilgard i Bauer , mit , Magil i Rouz

- motorno u enje je proces u pojedincu koji dovodi do relativno stalne promene i poboljanja
motornog izvoenja;
- proces motornog u enja se ne moe direktno posmatrati;

- poboljano motorno izvoenje predstavlja rezultat vebanja i iskustva, a ne sazrevanja,

privremenog stanja ili instinkta
2. Faze motorickog ucenja

Pol Fits i Majkl Pozner

1. Saznajna faza u enja

- po etnik se koncentrie na saznajne probleme

- veliki broj gresaka

- mada po etnici mogu biti svesni da neto rade pogreno, u celini ne znaju ta im treba da bi se
popravili

2. Asocijativna faza u enja

- povezuje odreene signale iz sredine sa pokretima koji su potrebni da se postigne cilj vetine

- pravi ree i manje greke

- sposobnost da otkrivaju i prepoznaju neke od sopstvenih greaka u izvoenju

3. Autonomna faza u enja

- ovde vetina postaje gotovo automatska ili navika

- mogu da je izvedu bez svesnog razmiljanja

- otkriju sopstvene greke i izvedu odgovaraju a prilagoavanja i ispravke

entilijeva

1. Na prvoj fazi u enikov cilj je ''stvaranje ideje o pokretu''

- ono to ovek mora da uradi da bi ostvario cilj vetine

- ema pokreta

- osobina sredine

- regulativnim - uti u na pokret

- neregulativnim - ne uti u na pokret

2. Na drugoj fazi u enikov cilj se opisuje kao fiksan/raznovrstan

- sposobnost prilagoavanja eme pokreta

- pove a svoju ujedna enost

- ekonomi an

Termini fiksno i raznovrsno odreuju da zatvorene i otvorene vetine imaju razli ite zahteve u
vezi sa postizanjem ovih ciljeva druge faze.

Zatvorene vetine zahtevaju fiksnost.

Izvoenje otvorenih vetina, s druge strane, zahteva raznovrsnost.

Njuel - njegov fokus na razvoj koordiniranog pokreta

1. Prva faza je faza koordinacije

- postizanje osnovne eme

2. Druga faza je faza kontrole

- doda situaciono specifi ne karakteristike

- izvodi vetinu sa minimum energije

Smidt-u i Wrisberg-u

1. Verbalno-spoznajna faza

- shvate optu ideju pokreta

- u razgovoru (verbalno) sa samim sobom u vezi sa tim ta e pokuati da urade i u razmiljanju

(spoznajno) o strategijama koje bi delovale.

- identifikovanje cilja (tj.ta pokuavam da ostvarim?),

- ta da se radi ili ne radi,

- kako da se izvede pokret,

- kada da se izvede i

- procenjivanjem ta je uraeno

- verbalne i vizuele informacije

Drugim re ima, demonstracija ili vizuelni model prua u eniku sliku eljene eme pokreta, koju
zatim pokuavaju da reprodukuju sopstvenim radnjama.

2. Motorna faza

- fokus ka doterivanju vetine organizuju i efikasnije eme pokreta za izvoenje radnje

- brzi pokreti

- sporiji pokreti

- zatvorene vetine

- otvorene vetine

- traje neto due

- pedagoka pomo i fidbek postaju manje vani

3. Autonomna faza

- razvijaju se motorni programi

- smanjuju se zahtevi za izvoa evom panjom

- pove an automatizam u ulnoj analizi

- izvoa se posve uje viim spoznajnim aktivnostima

Poboljanja u izvoenju su tea za otkrivanje tokom ove faze zato to se stie do granica
mogu nosti.

Meutim, njihovo u enje moe biti daleko od gotovog.

3. Motori ko u enje - teorije povezivanja (Pavlov, Gatri, Torndajk, Skiner)

Pavlov - U originalnom Pavlovljevom eksperimentu, stimulans slinavljenja je bila hrana stavljena u

usta psu. Meutim, kada se drugi stimulans, kao to je zvuk zvonceta, stalno davao neposredno
pre hranjenja, na kraju je sam zvuk zvonceta izazivao slinavljenje.

Neka saznanja i zaklju ci Pavlovljeve objektivisti ke psihologije mogu se primeniti na

unapreenje obrazovno vaspitnog rada i to:

- U sticanju novih oblika ponaanja (vetina i navika) potrebno je da su u enici e e u kontaktu

sa sadrajima u enja.

- Uvaavati principe diferencijacije drai i generalizacije odgovora povezivanjem novih pokuaja

sa irim kontekstom situacije irim stimulusima (pove anje transferne vrednosti u enja i
omogu avanje vieg stepena generalizacije ponaanja ili znanja).

- Zasnivati nastavu na redukciji nagona (TENJA KOJA PROIZILAZI IZ FIZIOLOKIH PROMENA U

ORGANIZMU), ali nastojati da se tenzija pove a kroz zajedni ko u e e u radu, podizanjem
individualnog i grupnog uspeha i podsticanjem zadovoljstva (vezivanje u enja sa pozitivnim
emocijama).

- Uvaavati mogu nost u enja (uslovljavanja) na drugom signalnom sistemu (na simboli kom
nivou).

Gatri - Gatri je prigovarao vanosti koja se daje ponavljanju u Pavlovljevim eksperimentima sa

uslovljavanjem u kojima se zahtevalo ak 50 sparivanja stimulansa da bi se izazvalo uslovno
reagovanje.

Posmatrao je vetinu kao rezultat ne samo jednog povezivanja (navika), nego velikog broja veza
koje povezuju specifi ne pokrete sa specifi nim situacijama.

Cilj vebanja, prema tome, nije da oja a neku vezu ponavljanjem, ve da prui priliku za
utvrivanje dodatnih veza potrebnih za izvoenje u raznim situacijama.

Vano je da se zapazi da Gatrijev koncept pretpostavlja da je funkcija nastavnika da utvrdi

specifi an pokret koji e posti i eljeni rezultat, a onda, jo bolje, dovesti oveka do tog pokreta.
Torndajk - Verovatno najve i doprinos daju tri Torndajkova glavna zakona u enja:

- zakon spremnosti

- zakon efekta

- zakon vebanja

1. Zakon spremnosti Poto je Torndajk razmiljao o povezivanju u smislu ponaanja neurona,

uvideo je da nervne elije moraju da sazru do izvesnog stepena pre nego to je mogu e
izvoenje.

2. Zakon efekta Od tri Torndajkova zakona u enja, Torndajk i druge pristalice teorije
povezivanja smatraju zakon efekta osnovnim zakonom u enja - da kada reagovanje na datu
situaciju prati zadovoljstvo, ve a je verovatno a da e se isto reagovanje javiti kada se ta situacija
ponovo javi.

3. Zakon vebanja Prema Torndajku, ponavljanje postojanije deluje na stvaranje veza izmeu
situacije i reagovanja ja anjem veza izmeu nerava, to jest, smanjivanjem sinapti kog otpora.
Obrnuto, smatrao je da neupotrebljavanje slabi veze i, prema tome, i verovatno u ponovnog
javljanja odgovora.

Skiner - Dok je Torndajk naglaavao podstrek ukupne S-R situacije, Skiner (B.F. Skinner 1974.) se u
svojoj teoriji efikasnog uslovljavanja bavio samo podstrekom reagovanja (P-R). Funkcija
nastavnika je, zna i, da utvrdi eljeno ponaanje ili radnju, a onda da uslovi studente
nagrauju i ih kada izvedu ovu radnju.

Koncept programiranja sa smernicama u nastavi fizi kog obrazovanja ilistrativno je prikazan u

radu Rashola i Zidentopa:

1. UTVRDITI ELJENO KRAJNJE PONAANJE U SMISLU SPECIFI NOSTI I MERLJIVOSTI

2. UTVRDITI TRENUTNI KAPACITET POJEDINCA

3. ODABRATI I RAZJASNITI MOTIVACIONI POTICAJ

4. OBLIKOVATI ELJENO PONAANJE

5. UPOTREBITI KONTROLU STIMULANSA

6. DAVATI PODSTICAJ U RAZMACIMA

7. VODITI STALNE OBJEKTIVNE BELEKE

4. Motori ko u enje kognitivne teorije (Kofka, Levin, Bandura)

Kognitivne teorije imaju svoje poreklo u prirodnim teorijama fizi ara.

Prema ovim teorijama, svi dogaaji (ili stvari) u prirodi se upravljaju vie prema svojim odnosima
sa drugim dogaajima koji se javljaju oko njih (priroda), nego prema sopstvenoj uroenoj
strukturi (Ajntajnova teorija relativiteta je primer za ovo.)

Kurt Kofka (Kurt Koffka) je doprineo uvoenju getaltisti ke psihologije u Sjedinjene Drave i
prevoenju getalisti kih teorija opaanja na principe koji se mogu primeniti na u enje. Definisao
je nekoliko zakona opaanja, od kojih su dva posebno zna ajna.

1. Zakon sli nosti Prema zakonu sli nosti, ljudi nastoje da grupiu eme koje su sli ne po
veli ini, obliku ili drugim strukturnim osobinama.

2. Zakon zatvaranja Zakon zatvaranja opisuje nastojanje ljudi da zavre eme koje su samo
delimi no date

Kurt Levin (Kurt Lewin 1942.) je razvio pristup prirodnih teorija u enju koji je naglaavao vanost
individualnih razlika. Smatrao je da je getaltisti ka teorija toliko naglaavala fizi ku prirodu
stimulansa (sturkturne sli nosti) da je isklju ivala unutranje psiholoke sile koje deluju na oveka.

Levin je tako pravio razliku izmeu etiri vrste u enja:

- u enje kao promena u saznajnoj (kognitivnoj) strukturi,

- u enje kao promena u motivaciji,

- u enje kao promena u ideologiji i

- u enje kao promena u motornoj kontroli.

1. U enje kao promena u znanju

2. U enje kao promena u motivaciji

Bandura - u enje na osnovu posmatranja uzora, modela

Sest bitnih karakteristika u enja zasnovanih na posmatranju S (dra) i R (reakcija) varijabli.

Navedene karakteristike su:

1. U enje po modelu deca i odrasli (u e) nove oblike ponaanja

2. Kod u enja po modelu nema nagraivanja, potkrepljivanja; onaj koji u i prosto

posmatra model.

3. Kod u enja po modelu nikakva radnja se ne mora izvesti da bi se neto nau ilo.
U enje se odigrava na osnovu istog posmatranja model, te se govori o
observacionom u enju i u enju na osnovu posmatranja.

4. Kod u enja po modelu ponavljanje nije potrebno.

5. U enje po modelu je spontano, tj. ne postoji svesna namera podu avanja.

6. Ponaanje ste eno nekad samo jednim posmatranjem uzora moe da ima trajne
posledice.

Na kraju, nesumnjivo je da, govore i o razli itim oblicima potkrepljenja, Bandura u prvi plan
isti e substitutivno potkrepljenje (potkrepljenje koje dobija uzor slava, nagrade, uspesi i dr.), ali
ne zaboravlja, mada manje vaan, zna aj samopotkrepljenja, kao i osobine samog uzora.

5.Adamsova teorija zatvorene petlje

Pitaju i se ta se koristi za otkrivanje i ispravljanje greaka u izvedbi Adams (Adams 1971.) je

osmislio model (teorija zatvorene petlje) koji podrazumeva fidbek i koji se moe uoptiti za sve
tipove pokreta.

Zasnivaju i model na jednostavnim pokretima sa ustaljenim ritmom Adams je ponudio

jedinstveno reenje koje podrazumeva prisustvo dva mehanizma memorije: trag u memoriji i
perceptualni trag.

- Trag u memoriji je takav mehanizam memorije koji se koristi za odabiranje i pokretanje pokreta
(jednostavan motorni program zaduen za izbor pravca kretanja, njegovo iniciranje i guranje
ka cilju).
- Perceptualni trag (nastao vebom i senzornim fidbekom) jeste mehanizam koji se koristi za
uporeivanje izvedenog pokreta sa njegovom internom referencom u memoriji

Ponavljanjem pokreta, ovek se sve vie pribliava cilju; a pri svakom pokuaju ostavlja se jo
jedan trag, tako da se kona no stvori neka vrsta kolekcije tragova.

Prema tome, kolekcija tragova (perceptualni trag) moe da predstavlja fidbek kvaliteta pravilnog
pokreta.

Zna i, uzastopnim pokuajima u enik se kre e ka onoj poziciji u prostoru za koju je razlika
izmeu stvorenog fidbeka i perceptualnog traga najmanja. Zbog toga to perceptualni trag ja a
sa svakim SR pokuajem, greke u izvoenju smanjuju se vebom.

6. Smitova teorija seme