Slika dorijana greja je delo koje je teško svrstati u jedan određen žanr.

Po
strukturi ono jeste roman ali su na neki način prisutni i elementi drame.
Uprkos dubokoumnoj prozi i odsečnim i promišljenim dijalozima, Oskar
Vajld ipak daje ovim dijalozima neki izveštačen i krut ton koji bi se mnogo
lakše prilagodio scenskom izvođenju. Stoga ovo delo odstupa od standardne
forme romana i više liči na dramu unutar strukture romana.
Roman je ispripovedan u trećem licu sa povremenim dijaloškim
segmentima. Postoji nekoliko likova oko kojih se koncentriše sva radnja a to
su Lord Henri Voton, Dorijan Grej i nešto manje slikar Bejzil Holvord.
Dakle, imamo sveznajućeg pripovedača koji se kroz prizmu ova tri lika
osvrće na sve ostale elemente u romanu. Delo je puno ironičnih aluzija i
citata, desktiptivnih analiza društva, ljubavi i umetnosti. Slika Dorijana
Greja je slika pada morala čoveka i društva sredstvima estetizma. Ovo (pad
morala) se oslikava kroz motiv prodaje duše glavnog junaka zarad večne
lepote. Prisutan je fustovski motiv. U ovom slučaju onaj koji kupuje dušu
nije đavo već sila koja se najpre ogleda u liku Henrija Votona. On se ne
farmira samo u vidu spoljašnjeg uticaja na Dorijana već i kao njegov glas
iznutra. Estetizam sa druge strane se oslikava kroz opredeljenja svakog od
ova tri lika. Bejzil je esteta u umetničkom smislu, Henri je esteta uma i
umesto kista on koristi reči, a sam Dorijan je oličenje fizičke estetike koje je
cilj prethodne dve.

U delu se prepliću elementi gotskog, ljubavnog, krimi i pomalo društvenog

romana. Gotski roman je bio u trendu u 18. i 19. veku. Elementi gotike su
prisutni u motivima ubistva, samoubistva, horor-scena, natprirodnih pojava i
mračnih atmosfera u delu. NPR Ne postoji racionalno objašnjenje za starenje
slike Dorijana Greja kao ni za njegovu večnu mladost. Sam kraj romana
takođe sadrži elemente natprirodnog. Kada se desilo Dorijanovo
samoubistvo, posluga koja ga je zatekla videla je mrtvog čoveka, sa uvelim,
smežuranim i groznim licem. Što se tiče opisa atmosfere i društvene
degradacije, ono se najbolje vidi u opisu opijumskih koliba i likova najnižih
društvenih slojeva koji ih posećuju. Sama erupcija nasilja i čin ubistva
Bejzila Holvorta su takođe jedan od elemenata gotskog romana.

Krimi-romani se obično bave kriminalnim delima, njihovim počiniocima,

motivima, suđenjima, zatim istragom vezanom za ta dela i počinioce kao i
psihologijom istražitelja i kriminalaca. Ovde imamo tri događaja koja se
mogu nazvati zločinima, odnosno dva ubistva i jedno samoubistvo. Prva
smrt u romanu vezana je za smrt Sibil Vejn, mlade glumice u koju je Dorijan
bio navodno ludo zaljubljen i koja ga užasno razočarala jer je, u ljubavnom
zanosu loše izvela Šekspirovu Juliju i to naočigled njegovih prijatelja i koju
je potom hladnokrvno ostavio. Ona potom izvršava samoubistvo koje
Dorijana skoro i da ne dotiče. Henri doprinosi Dorijanovoj trezvenosti i
suzbija njegovu savest uveravajući ga da on nema ništa s tim. Policijska
istraga dolazi do zaključka da je reč o samoubistvu što je i bio slučaj. Drugi
sličan čin je ubistvo Bejzila Holvorda od strane Dorijana Greja. Motiv je
najverovatnije bila sama slika koja je razlog svih Dorijanovih patnji. Tvorac
te slike je morao biti ubijen da bi se ubilo i delo, što nije bio slučaj. Ovde se
vide pravi elementi krimi-fikcije. Prisutan je i motiv ucene i zataškavanja
kriminalnog dela. Dorijan ucenjuje svog bivšeg prijatelja Alena Kembela
koji je hemičar po struci da rastopi Bejzilovo telu u kiselini. Razlog za ucenu
ostaje neotkriven, ali kasnije i sam Alen izvršava samoubistvo. Treći i
poslednji element krimi romana je nesrećno ubistvo Džejmsa Vejna. Ono se
desilo slučajno prilikom lova. Džejms Vejn je brat pokojne glumice koji je
tražio osvetu za smrt svoje sestre. Dok je čekao Dorijana u zasedi on igrom
slučaja biva ubijen od strane Dorijanovog prijatelja. Ova smrt je posebno
obradovala Dorijana koga je lice Džejmsa Vejna proganjalo danima od kako
ga je video u pušionici opijuma.

Elementi socijalnog romana najslabije su prikazani jer se roman bavi

uglavnom najvišim društvenim slojevima. Svi akteri koji nose radnju
pripadnici su aristokratije. Ona srednja klasa koja je bila toliko bitna u
viktorijansko doba skoro da nije ni dotaknuta. Ona se možda ogleda u liku
Sibil Vejn i njene porodice ali i ti opisi su kratkog daha. Jedini društveni
kontrast možda je prikazan prema onom drštvu koje Dorijan povremeno
posećuje na dokovima u pušionicama opijuma. Tamo on pronalazi ružnoću
u kojoj vidi spas i utehu, jer je lepota kojom je okružen kao i lepota njega
samog kobna po njegovo mentalno-psihološko stanje. Sva tri nosioca radnje
imaju jako bogat društveni život, a naročito Lord Henri i Dorijan Grej. Oni
su stalno okruženi uglavnom ženama iz aristokratskih i plemićkih porodica
na čije su bankete redovno pozivani i koje sami i održavaju. Dorijan je
predmet divljenja mnogih pripadnica engleskog noblesa a lord Henri njegov
pratilac ili obrnuto. Dorijan ima lepotu a Henri pamet i zajedno su idealna
kombinacija koja je neophodna za svakim stolom i u svačijem društvu a
posebno onih kod kojih je novi hedonizam vec odavno životno pravilo.