Biografija Dostojevskog (izvor podataka

internet)
Фјодор Михајлович Достојевски

30. октобра , 1821. године у Москви, преминуо 28. јануара , 1881. године у Санкт Петербургу)
био је руски писац и један од највећих писаца свих времена. [1]

Завршио је војну школу. У двадесетосмој години због учешћа у револуционарној организацији

био је осуђен на смрт. Након помиловања провео је четири године на присилном раду
у Сибиру.
Он је један од најутицајнијих писаца руске књижевности. Према ширини и значају утицаја,
посебно у модернизму, он је био светски писац у
рангу Шекспира и Сервантеса. Реализам Достојевског представља својеврсни прелаз према
модернизму, јер његово стварање управо у епохи модернизма постаје неком врстом узора
начина писања. Са аспекта књижевне технике његови су романи још увек блиски реализму
због обухвата целине, начина карактеризације и доминирајуће нарације, док драматични
дијалози, филозофске расправе и полифонија чине од њега претечу модернизма.
Утемељитељ је психолошког романа.[1] По многима је и претеча егзистенцијализма.
Дела[уреди]
Романи[уреди]
 Бедни људи, 1846 — роман у писмима.
 Двојник, 1846 — психолошка студија на тему раздвојене личности.
 Неточка Незванова, 1849 — недовршено дело, прекинуто хапшењем и одласком у
Сибир.
 Село Степанчиково, 1859 — написано у Сибиру, комични роман с темом о
провинцијској властели.
 Понижени и увређени, 1861 — роман-фељтон, апологија љубави.
 Записи из мртвог дома, 1861 — роман о заточеништву, један од најбогатијих
карактеролошких списа у историји, било да је реч о чисто психолошким, антрополошким
или конкретно књижевним остварењима.
 Записи из подземља, 1864 — интимна филозофска исповест човека из „подземља”.
 Злочин и казна, 1866 — прелазни облик према модерном роману, виртуозни роман на
тему савести.
 Коцкар, 1866 — такође врста аутобиографског списа, роман о искушењима коцкарске
страсти.
 Идиот, 1868 — апологија доброте, православља и лепоте.
 Зли дуси, 1871—1872 — „антинихилистички роман“.
 Младић, 1875 — филозофско разматрање мотива и циља, невероватно понирање у
дубину младе људске душе.
 Браћа Карамазови, 1879—1880 — круна пишчевог стваралаштва.
Новеле и кратке приче[уреди]
 Господин Прохарчин, 1846
 Слабо срце, 1848
 Мали јунак, 1849
 Зимске белешке о летњим утисцима, 1863 — историјско-филозофски „експеримент“ о
буржоаском друштву.
 Крокодил, 1865
 Вечни муж, 1870
 Бобац, 1873
 Кротка, 1876 — објављена унутар пишчевог дневника, „једна од најпотреснијих новела
очаја“ у светској књижевности
 Сан смешног човека, 1877
 Сељак Мареј, 1876 — Објављен у Пишчевом Дневнику
 Божићно дрвце и свадба, 1848 — Објављена у Домовинским записима
 Роман у девет писама,1847-Објављен у јануарском броју часописа"Савременик"
TEMA: Dobro I zlo u romanu Zlocin I kazna

U romanu zlocin I kazna javlja se I dobro I zlo I po mom misljenju cesto se I prelicu kao da postavljaju
“nogu” jedino drugom kada se javi zlo dobro pokusa da ga opravda ali zlo to demantuje takovo je bar
moje tumacenje. U romanu osim dobrog I loseg javlja se I moral, borba izmedju tajne I istine, muka, bes I
teska sudbina koji veliki broj likova u romanu nosi.

Da bi mogli da sudimo sirotom Raskaljnikovu moramo da znamo bar deo njegove zivotne price ili
sudbine. Raskaljnjikov je bio student prava koji cesto nije imao novca I nacin na koji je dolazio do njega
bilo je zalaganje malih dragocenosti koje je posedovao I zalagao ih je u juvelirnci stare Aljone koja je
uzimala te stvari po jako maloj ceni sto je ljutilo njene klijente I svi su se zalili na nju.Ono sto je podstaglo
Raskoljnikova da je ubije jeste posledenja poseta u kojoj je prodao sat a ona mu je za to dala jako malo
novca. Nakon toga odlcuje da je pokrade I lisi zivota jer je unesrcila toliko mnogo ljudi.

Kada samo usli bar malo u srz zivota Rasjaljnjikova mozemo da pocnemo da mu sudimo.

Prvo cu tumaciti zlo u romanu

Kao sto sam gore naveo do zlocina je doslo zbog stare Aljone koja je bila voema surova I nefer prema
svojim musterijama I Raskaljnikov vise nije mogao to da trpi i to bila kap koja je prelila casu I dovela do
ubistva. Nazalost u svakom ratu ima nevinih zrtava pa tako je nastradala I njena radnica/pomocnina
Elizavet ,poginula je jer je bila na pogresnom mestu u pogresno vreme. Ali kao sto rekoh dostojevski je
samo retkima u romanu dao lepu sudbinu pa mou reci skoro da je niko nije doziveo ali otom potom necu
skretati sa teme da nastavim. Nakon ubasitva Raskaljnikova je jedino proganjala Elizavetina smt. Dok je
mislio da je dobro sto je ubio staricu. Zlocin je bio strasan starica je ubijena sekirom u glavu I sve
mestane Sank Peterburga je to zaprepastilo.I ako se zlodela I ubistva dogadjaju u tom gradu , takodje
kada su culi vest da je starica mrtva mestanima je bilo na nekin nacin drago jer je niko nije voleo.

Zlo koje je pocinio proganja ce Raskaljnikova jer je ubio nevinu zenu a I ubistvo je vec veliki zlocin I zlo pa
cak I ako je u njegovom umu bilo zasluzeno. Do zla u romanu je doslo jer nije mogao da trpi vise to a
kada je pocinio zlo tesio se time da je ucinio dobro I ako to nije bilo tacno.

Njegov vlasiti um je igrao igre sa njim pa cak pre ubistva video je senku starice I ako je to bila samo
sekira zabijena u panj a nakon zla um ga je jos vise mucio. Imao je jako malo prijatelja ali jedan prijatelj
tacnije priajteljica mu je pomogla da izadje na kraj sa svim nedacam. To je bila Sonja Maremeladova
takodje mucenica teskog zivota, otac aloholicar ,majka sa puno dece sirmoastvo I beda nateralo je da se
bavi prostitucijom ali Raskaljnikovu to nije smetalo jer nije gledao nju cime se bavi I odakle je vec kakva
je osoba a ona je bila njegov melem za rane. Mogu slobodno reci da ga je muka naterala da ucini zlo I da
je to bila njegova sudbina koja mu je nesrecno dodeljnja I koliko je mislio da je ucinio dobro duboko u
sebi znao je da ipak to nije bilo tako

Sada cu protumaciti dobro u romanu

Raskaljnikov kao sto rekoh smatrao je da je ucinio dobro ubisvi Aljonu ali to nije bilo tacno ,samo je sebe
baicio u muke I velike kzane. Velika dobrota I sreca koja mu se desila bila je Sonja I po mom misljenu
jedino cisto I ne iskvareno I zasluzeno bilo je njihovo prijateljstvo jer ona ga je prihvatila kao ubicu a on
nju kao damu noci koja prodaje svoje telo da bi mogla da prehrani porodicu. Da se ne bih mnogo
ponavljao Raskaljnikov nije ucnio nista dobro sebi , drugima mozda da ali sebi ne. Raskoljnikov je
imao dobronameran cilj i humanu ideju, međutim, ono što je upropastilo i onemogućilo
ostvarivanje tog cilja bilo je upravo pogrešno odabrano sredstvo, jer ne treba graditi svoju
sreću na tuđoj nesreći.Nazalost I posle svega srecu nije izgradio ali je uspeo da podnese
nedacu zbog svoje prijateljice Sonje.

Raskaljnikov I dostojevski imaju dosta toga zajednicnkog Dostojeski se kockao kako bi

zaradio novac privaclile su ga zene sumnjivog morala I ako je imao bolsenu zenu kod kuce
koja kasnije umire I mislim da je nastanak romana zlocin I kazna nastalo na mukama
Dostojevskog koji je bio veliki spiholog I zalazio u mrcne delove uma kod ljudi I mrak ga je I
inspirisao.

Nadam se da sam usoesno odgovorio na temu I da ce vam se dopasti moje tumacne ja sam
uzivao dok sam ovo pisao I ako mnogo vise volim da pricam jer tada vladam mnogo bolje
svojim umom I recima.

Aleksandar MIjailovic IV/5