PRAVNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD

TEMA: DOSTOJEVSKI ZAPISI IZ MRTVOG DOMA IZ UGLA PRAVA IZVRENJA KRIVINIH SANKCIJA

Mentor: Prof. dr

Student: Br.indeksa: 081162

Beograd, mart 2014. godina

DOSTOJEVSKI ZAPISI IZ MRTVOG DOMA IZ UGLA PRAVA IZVRENJA KRIVINIH SANKCIJA

SADRAJ

1. 2. 3. 4.

UVOD ........................................................................................................................................ 2 FJODOR MIHAILOVI DOSTOJEVSKI PUT REVOLUCIJE I POKAJANJA ................. 3 PSIHOLOGIJA I TORTURA MRTVOG DOMA ................................................................. 5 ZATVOR KAO DEO SISTEMA IZVRENJA KRIVINIH SANKCIJA ............................. 7 4.1. 4.2. IZVRENJE KAZNE ZATVORA ................................................................................... 8 RUSKI ZATVORI KAO INSTITUCIJA MUKE INICIJACIJE ................................... 9

5. 6.

ZAKLJUAK DOBROVOLJNI I PRIMORANI KRVNICI MRTVIH DOMOVA ....... 12 LITERATURA ......................................................................................................................... 13

DOSTOJEVSKI ZAPISI IZ MRTVOG DOMA IZ UGLA PRAVA IZVRENJA KRIVINIH SANKCIJA

1. UVOD
Linosti i stvaralatvu Fjodora Mihailovia Dostojevskog posveen je neogranien broj istraivanja, koje se iz godine u godinu dopunjavaju novim radovima. Oni su bezbrojni, jer je bezgranian sam Dostojevski, bezgranian je i njegov svet umetnosti. Um gubi nadu da e ikada uspeti da pronikne do kraja u ovaj svet: suvie nam se udnom ini njegova magija, predaleko odnosi beskonanost njegovih misli, nejasan je njegov cilj - i dua ne moe slobodno da uiva u tom nebu, kao u rodnom. (tefan Cvejg). Ipak postoje neke beleke koje mogu da objasne sudbinu Dostojevskog mnogo bolje, ak i od njegove najdetaljnije biografije. Ove beleke pripadaju drugom velikom umetniku i posveeni su jednom drugom Pesniku: On nije imao ni izgled, ni veliinu, mi smo ga videli, a u njemu nije bilo niega ime bi nas privukao. Bio je prezren i odbaen od ljudi, muen patnjom i iskuavan bolestima, i mi smo okretali pogled od njega. Bio je prezren i nismo ga cenili. Ali on je uzeo na sebe nae nemoi, poneo nae bolesti, a mi smo mislili da je bio poraen, kanjen i uniten od strane Boga. Ali On je bio ranjen zbog naih grehova, muen za naa bezakonja, prestupe, kanjen od naeg sveta i njegovim ranama mi smo zaceljivali . (Knjiga proroka Isaije 53:.. 2-5). U ovom radu, elim svojim skromnim doprinosom da pokaem koliko je arenoliko stvaralatvo Dostojevskog, objanjavajuu njegove Zapise iz mrtvog doma iz ugla Prava izvrenja krivinih sankcija. Pokuavam da pribliim njegova shvatanja dananjem vremenu, jer sutinski u mrtvim domovima nije se mnogo ta promenilo iako su prole brojne revolucije humanosti naom planetom. I dalje je zatvor institucija koja satire oveka i njegovu volju za normalnim ivotom. U prvom delu rada piem o ivotu Dostojevskog i njegovom putu revolucionara i zatvorenika, da bi u drugom delu objanila sutinu Zapisa iz mrtvog doma kako iz knjievnog tako i iz pravnog ugla. Trei deo je posveen zatvorima nekad i sad, blagom uporeivanju ruskih zatvora iz vremena Dostojevskog i sadanjih ruskih zatvora. Predmet rada jeste zatvor kao institucija za izvrenje kaznenih sankcija, ali i ovekova patnja i psiholoka borba u tim institucijama koja igra bitnu ulogu u daljem ivotu zatvorenika. Cilj rada jeste da se prikae uloga zatvora u daljoj socijalnoj adaptaciji zatvorenika, to je i osnovna fukcija ove institucija. Tematika je teka sama po sebi i u prouavanju moemo naii na niz problema koji se i sada mogu videti u mrtvim domovima savremenog sveta. No, sutina je da se adekvatnije mora pristupiti reavanju problema i da tamnice stradanja moraju biti koliko toliko humanije.

DOSTOJEVSKI ZAPISI IZ MRTVOG DOMA IZ UGLA PRAVA IZVRENJA KRIVINIH SANKCIJA

2. FJODOR MIHAILOVI POKAJANJA

DOSTOJEVSKI

PUT

REVOLUCIJE

F.M. Dostojevski je jedan od najveih ruskih i svetskih knjievnika. ivotni put jednog od najveih svetskih pisaca bio je vie nego teak: siromatvo, neizleiva epilepsija, smrtna kazna, progonstvo u Sibir, umiranje najbliih - samo su etape njegova ivotnog puta. 1843. zavrava vojnu akademiju, daje ostavku, prodaje imanje i posvecuje se pisanju. Pridruuje se utopijskom krugu socijalista. U svojim romanima Dostojevski kao prvi medu ruskim piscima prikazuje urbanu sredinu punu teke i turobne tragicnosti koja gui sve oko sebe. Tragajuci za skrivenim pobudama ljudskih postupaka, traei odgovore na egzistencijalna pitanja, ali i moralna i filozofska pitanja ovekovog postojanja, pri cemu prodire u duu i psihu oveka, donoseci psiholoke portrete svojih junaka. Fjodor Mihajlovi Dostojevski roen je 11. novembra 1821. godine u Moskvi, u Marijanskoj bolnici, koja je sada Muzej Dostojevskog. Otac, nekadanji vojni lekar Mihail Andrejevi Dostojevski sa sedmoro dece, a Fjodor je bio drugo dete , i svojom enom iveo je u skuenom stanu koji se nalazio na posedu bolnice u kojoj je radio brinui se za gradsku sirotinju. U tom moskovskom okruenju, bolnici koja se zvala i Boedomka, siromanoj etvrti grada u kojoj su tavorili ubogi, skitnice, samoubice, mentalni bolesnici, gde su vladali bolest, beda i siromatvo rastao je jedan od najznaajnijih pisaca ne samo svog doba, ve ovek koji je ostavio dubok trag ne samo na knjievnost, ve i filozofiju, politike ideje, psihoanalizu, religioznu filozofiju, ovek o ijim je romanima, priama i ivotu napisano na tomove knjiga i analiza. Sam e rei da je imao detinjstvo bez radosti, kao devetogodinjak imao je prvi epileptini napad, zato njegovi romani, prie, novele, lanci uvek biti puni suoseanja za bedne ljude, izoptene, prezrene Kada je imao esnaest godina umire mu majka, osetljiva i talentovana ena od koje je Fjodor Dostojevski nasledio talenat. Njegov otac, krut, brutalan ovek odluuje da njega i njegovog brata poalje u vojnu ininjersku akademiju, bez obzira to nijedan od njih to nije eleo, Fjodor naroito nije voleo matematiku. Majka mu je umrla 1837. godine, a otac dve godine kasnije, navodno zbog svireposti su mu kmetovi sipali votku u grlo dok nije izdahnuo. Mada nikada nije potvreno da su mu oca ubili kmetovi, esto se u tumaenju dela i ivota Fjodora Dostojevskog spominje taj podatak, jer je, tvrde tumai, Dostojevski je prieljkivao smrt svoga strogog, grubog oca. U mladosti Dostojevski se divi Balzaku, prevodi i objavljuje njegov roman Evgenuju Grande, i to je prva knjiga koju je objavio bila je veliki podsticaj da se i sam posveti pisanju. Odluio je da napustio posao crtaa u jednom birou 1844. godine i prihvati neizvesnost i rizik pisanju. Rukopis Bednih ljudi doneo mu je afirmaciju jer su dvojica vanih ljudi; pesnik, kritiar, izdava Nikolaj Aleksandrovi Njekrasov koji je sa oduevljenjem prepoznao u Dostojevskom novog Gogolja i Visarion Gregorijevi Bjeljinski, najznaajniji tadanji knjievni kritiar bili oduevljeni rukopisom.

DOSTOJEVSKI ZAPISI IZ MRTVOG DOMA IZ UGLA PRAVA IZVRENJA KRIVINIH SANKCIJA

Bjelinski je Dostojevskom rekao da ne zna ta je stvorio a Bedne ljude oznaio kao prvi ruski socijalni roman. Bedni ljudi (1846) su objavljeni zalaganjem Njekrasova u Petrogradskom zborniku. Iste godine objavio je i roman Dvojnik(1846) ali kritike nisu bile pohvalne. ak su se i Njekrasov i Bjeljinski kajali to su pokazali toliko oduevljenje. Njekrasov mu se ak zajedno sa Turgenjevim s kojim je Dostojevski jedno vreme bio u prijateljskim odnosima podsmevao u nekoj satirinoj pesmici. Nastavio je da pie siguran u svoj talenat. Objavljivao je prie, lanke i ba dok je pisao Njetoku Nezvanovu ( tek objavio prva dva dela u Otadbinskim zapisima) 24. aprila, u etiri sata ujutru uhapen je kao pripadnik kruoka Petruevski aprila 1849. godine i optuen da je itao na sastancima grupe pismo puno uvredljivih izraza na raun religije i drave i time poinio zloin irei tetne ideje protiv religije i raspirivao mrnju prema vladajuoj klasi. Utamnien je u Petropavlovskoj tvravi u eliji br. 9. Optuen sam da sam govorio o politici, o Zapadu, o cenzuri. Ali, zar svi ljudi ne razmiljaju o tome? Zato sam se obrazovao, zato je kroz studiranje buena u meni elja za znanjem ako nemam pravo da izrazim svoja lina uverenja, ako nemam pravo da se suprotstavim drugom miljenju zato to ono potie od autoriteta? pisae Fjodor Dostojevski svom bratu Mihailu ne slutei da presuda moe biti i smrtna kazna. Sedam meseci kasnije, 22. decembra 1849. godine dvadeset osmogodinjem piscu je ta presuda proitana kao i ostalima. Glasila je: Ininjerski porunik Fjodor Mihajlovi Dostojevski, star 28 godina zbog uea u zloinakim planovima i pokuajima irenja broura i proklamacija tampanih u tajnoj tampariji osuuje se na smrt streljanjem. Do gubilita Fjodor Mihailovi je putovao dugo i kada su stigli, poela je prozivka. Posle svakog imena kratka reenica: Osuujete se na smrt streljanjem! Prva trojica su ve bili pred straljakim vodom. Dostojevski je bio esti po redu. Sve moje nade sruene su i ja sam oekivao da za pet minuta budem streljan Skinuli su sve sa nas i umotali nas u pokrove i tako su nas drali skoro dvadeset minuta na hladnoi od minus 22 stepena Ne seam se da sam oseao hladnou. Iznenada, dok se Dostojevski opratao sa osuenikom koji je stajao do njega, prili su onoj trojici odreenim da budu prvi streljani i skinuli im povez sa oiju i proitali im da ih je Njihovo Visoanstvo pomilovalo. Ustvari, oni nisu ni bili osueni na smrt streljanjem, ve da bi se zaplaili i odvratili od miljenja i razgovora koji nisu vlasti po volji, sve ovo je izvedeno kao da je stvarno bilo osude na smrt streljanjem, a Njegovo Visoanstvo Imperator pokazao velikodunost i tolerantnost. Dvojica osuenika iz te grupe kasnije su poludela, a svi su otpremljeni u Sibir na dugogodinje kazne, sa obaveznim lancima od po pet kilograma na nozi. Ali, evo ta je Dostojevski tada u svom dnevniku zapisao: Ko kae da je ljudska priroda u stanju da to podnese? Ko moe tome da se ruga? ovek koji je osuen na smrt, pa osloboen , izmuen u iekivanju smrti, takav ovek moe da pria. O toj muci i uasu govorio je i Hrist. Ne, sa ljudima ne treba tako postupati!

DOSTOJEVSKI ZAPISI IZ MRTVOG DOMA IZ UGLA PRAVA IZVRENJA KRIVINIH SANKCIJA

3. PSIHOLOGIJA I TORTURA MRTVOG DOMA

Roman govori o robijaima i njihovom nainu ivota. Svaki dan tamo je skoro isti. Robijai moraju da rade zadatak koji im je zadat. Ko ne radi bie dobro iban. U mrtvoj kui ovek se morao nauiti trpljenju- kae Dostojevski. Da ne bi sasvim poludio u tom okruenju on je morao nai neki izlaz. Utjehu je naao u hrianstvu. Neki od njih nisu ni smatrali da se izbor mora nai. Hladnokrvno su prihvatali sudbinu , kao to su i hladnokrvno ubijali, krali i sl. U mrtvom domu se nalazi jedan naroit svet koji je je, kao kae i sam Dostojevski : Sam avo je opanke poderao dok nas je skupio. Mrtva kua je sastavljena od raznih ljudi, razliitih nacionalnosti, vjera, obiaja, drutvenih slojeva, koje spaja jedna ista muka, da dijele taj naroit ivot kakvog nigde nema. Mnogi od njih su zasluno dospeli tu gde jesu, a ima i onih koji su tu... ni sami ne znaju zato. Svojom snalaljivou najkrupniji su znali prodati svoju teku sudbinu naivnome, za par novia i odijelo predvieno za krivce tee kategorije! Ovaj prepreden svet okruen zidinama mrtvog doma nije nita okrutniji od ivota van njega : Moda ovi ljudi nisu toliko gori od ostalih, koji se nalaze izvan tamnice. Zato ljudi ubijaju jedni druge ? Ubistvo postoji od kada je sveta i veka , vue se kroz vreme i nikako da se iskoreni. Kroz istoriju, dolaskom religije konkretno uzimam za primer hricanstvo, koje nosi sa sobom pravila i norme, propisane od Boga, meu kojima kae ne ubij. Manje vie , svi znamo deset Boijih zapovjesti , ali ako ih izuzmemo pitanje je zato nekom uzeti ivot ? Bez obzira kako taj neko ivio, u izobilju ili oskudici, posteno, neposteno, u tuzi ili radosti... Zato mu ga uzeti ? S druge strane, da li je vredno, konkretno vezano za roman, da se oduzimanjem tudjeg ivota to replicira u naem ivotu, progonstvom u Sibiru ? Smatram da ne postoji taj novac , satisfakcija , koja je ekvivalentna ivotu onog oveka u zemlji ili onoga koji ivot provodi u zatvoru. Jo gore ako taj ubica ima savjest , koja ga pored unitenog ivota razdire i izjeda iznutra. Zar ovo nije sramno i alosno? Greh je ubiti oveka , pa i ti si ovek , i tebe moe neko ubiti. Nesrenici, kako su ih ljudi u Rusiji zvali , su svoje grehe koje okajaju i odsluuju na ovom odreditu, doivljavali na razliite naine Jedni pokuavaju da isprave svoje greke, dok neki manje svesni situacije, to jeste svog delikta, odleavaju svoju kaznu , pa ak se ponekad dive svom remek delu , na primer estostrukom ubistvu i slino . Veina ukuana ove kue posjeduje Bibliju , a koliko potuju Boga vidi se iz X glave Boi. U vazduhu se osjea praznina atmosfera . Zato je pisac kao veliki vjernik sa razlogom religiji i hrianstvu dao posebno mesto u svom delu. Biblija se po tamnici krade, prodaje, preprodaje, to znai da sem toga to prodavac koji je ukrao Svetu knjigu od glavnog lika, ima koristi (ekonomske), tako i onaj koji je kupi, te se moli i nada da e mu Bog usliiti molitve. Takoe vernici drugih veroispovjesti, pored hriana, kao na primer muslimani razmiljaju o svom prazniku koji se prireuje u njihovom mestu, prisjeaju se i prieljkuju da budu tamo sa blinjima na taj sveti dan . 5

DOSTOJEVSKI ZAPISI IZ MRTVOG DOMA IZ UGLA PRAVA IZVRENJA KRIVINIH SANKCIJA

Generalno, treba razmisliti o tome da li tamnica, samnica, zatvor u tekim uslovima moe da popravi oveka? Ona iscrpljuje ivotne sokove iz oveka, truje mu duu slabi je i zaplai , a posle tu moralno usahlu mumiju i skoro ludog oveka pokazuju kao primer popravke i pokajanja. Neki od njih imaju poroke kao to je verc pia. Jeste da je to laka zarada, primamljiv posao, ali nakon vie puta kanjavanja jedni te isti ljudi to ponovo rade. Oseaju se beskorisno ako ne prave neku tetu . U ovom kaznenom prostoru treba nauiti iveti , ne bi li preivjeli. Dostojevski u romanu kae : ovek je izdrljiv stvor . ovek je bie koje se na sve navikava. I ja mislim da je ovo njegova najbolja definicija . ta je sve ovek spreman da izdri i koliko da istraje najbolje vidimo kroz galeriju likova koji se prepliu u romanu. Ako je sociologija nauka koja se iskljuivo bavi drutvom i odnosom oveka u tom drutvu, pitam se koliko je drutvo imalo uticaja na ove ljude u Mrtvoj kui? Da li je postojala nada i spas za njih? Svako od njih je pronaao smisao ivljenja u neemu. Isaj Fomi, oslikan u meavini naivnosti, gluposti, lukavstva, drskosti, plaljivosti i hvalisavosti, sa svim svojim epitetima koji ga prate, mu pomae da ivi meu vukovima, u elji da doe do kraja tunela , gde ga eka svetlost tj. da se oeni. Kao komiar ove tragedije od jadnog ivota, potapa se da izdri do kraja. Bakulin, robija koji je ubio iz strasti, otkucan od strane oevidaca (tetke , ene zbog koje je ubio), ine ga srenim male stvari. Pozorite, koje je lani bilo zbog majorove ljutnje uskraeno, ove godine budi u njemu veliko oduevljenje. Poljak s violinom, koji obino prati pijanice je jedan od dokaza da su zatvorenici pokuavali takav ivot uiniti prividno lepim, naravno koliko je to mogue . A drutvo ? Drutvo ih je oteralo tu i dalo nemogunost izbora, niti pravo na slobodu linosti : Nema nista tee, nego zadobiti poverenje naroda i zasluiti njegovu ljubav. Vera oveka se ne stie roenjem, zato je potrebno da se potrudi i srcem i razumom. Odnosno u dubinama srca vera moe biti ukorenjena nesvesno , ali svest trai svoja prava: ona sumnja, trai, odbacuje, mui! Mui sebe i srce ovekovo i izbacuje sopstvenu muku iz sebe u svet koji ga okruuje. oveka ne ubije toliko oseaj izolovanosti, koliko besmislenost egzistencije zasnovan na oduzimanju mogunosti da radi neto korisno.

DOSTOJEVSKI ZAPISI IZ MRTVOG DOMA IZ UGLA PRAVA IZVRENJA KRIVINIH SANKCIJA

4. ZATVOR KAO DEO SISTEMA IZVRENJA KRIVINIH SANKCIJA

Jo od najranijih vremena, od nastanka rodovskih zajednica, do danas kada postoje velike drave i savremeni krivino pravni zakoni, drutvo, odnosno drava je nastojala da se odbrani od onih aktivnosti koje nisu opte prihvaene, odnosno od onih aktivnosti koje su zakonom odreene kao zabranjene i za koje su predviene kazne. U zavisnosti od vrednosti dobra koje se napada i kolika teta se priinjava krenjem opte prihvaenih normi, nastojimo da zatitimo one vrednosti koje su nabitnije pa tek one manje bitne, i to pre stroijim kanjavanjem onih koji povrede te vrednosti. Nemaki teoretiar prava R. Jering je u tom smislu dao jednu vanu odrednicu, da o onoj vrednosti koja nam vie znai, vodimo vie rauna da je obezbedimo. Otkad je sveta i veka, prestupi i prestupnici se kanjavaju, po pravu pisanih ili nepisanih zakona. A zapoelo se kamenovanjem, prvom alatkom i prvim orujem koje je ovek uzeo u ruke. A spektar egzekucija je irok - od kamena, preko tojage, razapinjanja, giljotine, veanja, svilenog gajtana, kuruma, elektrine stolice i smrtonosne injekcije. Krivine sankcije mogu se izrei samo uiniocu koji je kriv za uinjeno krivino delo. Samim tim, svakom onom licu prema kome se primenju krivine sankcije, mora se potovati njegova linost i prava koja mu po zakonu pripadaju, to znai da mora postojati etiko postupanje, kako od strane onih koji izriu ove mere, tako i onih koji ih sprovode, misli se pre svega na etiko postupanje policije i zapoljenih lica u zatvorima, gdje se izvravaju ove mere. Glavni cilj krivinih sankcija nije osveta uiniocu krivinog dela, ve je opta svrha propisivanja i izricanja krivinih sankcija resocijalizacija uinioca kanjihvih dela. Prema nekim autorima cilj kazne je suzbijanje dela kojima se povreuju ili ugroavaju vrednosti zatiene krivinim zakonodavstvom. Ovaj idealizovani cilj sankcije ne moe se odnositi i na kaznu, jer je ona pre svega odmazda, pri emu su znaajniji oblik krivice i drutvena opasnost dela, nego sam uinilac koji je u drugom planu. Podrku kazni kao osnovnom nainu zatite drutva od ugroavanja njegovih interesa pruili su i mnogi drugi autori.1 Savremena penologija, meutim, demantuje postizanje pozitivnih kriminalno politikih efekata odmazdom, emu bi trebalo da bude prilagoeno i savremeno izvrenje krivinih sankcija. Odmazda, zasnovana i na zakonu, izaziva kod lica asocijalnost i represivnost u odnosu na drutvo i u drutvu. Taj antagonizam kao pratea pojava kanjavanja - izaziva kod kanjenika oseaj odbaenosti, potitenosti i nepravde i, po pravilu, ne deluje preventivno u odnosu na lice.

Meedovi E., Izvrenje kazne zatvora prema ZIKS-u, Pravne teme, Broj 2., Novi Pazar, 2010. godine, str 148-161.

DOSTOJEVSKI ZAPISI IZ MRTVOG DOMA IZ UGLA PRAVA IZVRENJA KRIVINIH SANKCIJA

Ukoliko izvrenje sankcija u sebi nosi prekomernu odmazdu takva primena sankcije stvara kod lica elju za osvetom, pri emu ne doprinosi suzbijanju psiholokih i socijalnih uzroka ve nastoji da na zlo odgovori slinom merom. Kazna lienja slobode, koja je po svojoj funkciji represivna, kontradiktorna je sa ovim naelom, ali samo naizgled, s obzirom na to da je karakter te mere sporedan u odnosu na njenu osnovnu svrhu. Koja e komponenta prevagnuti, represivna, koja se sastoji u odmazdi, ili preventivna, zavisi, pre svega, od naina primene sankcije i krajnjeg efekta koji e se njome ostvariti. Jedan od vanih uslova za uspenu resocijalizaciju osuenog kome je izreena kazna lienja slobode jeste i zavodska individualizacija. U penolokoj praksi postupak opservacije je jedan od znaajnih metoda kojim je mogue upoznati karakteristike delinkventa. Na bazi opservacije vre se klasifikacije osuenih u grupe kako bi se preduzele odreene mere u skladu sa osobinama koje imaju lanovi grupe i izreenim sankcijama. Posmatranje i odreivanje lica u klasifikacione grupe prema individualnim karakteristikama treba na organizovan nain da preduzme vei broj strunjaka (sociologa, psihologa, pedagoga, andragoga, socijalnih radnika i dr.). Bez obzira na to to je izvrenje krivinih sankcija pretrpelo znaajne izmene u progresivnom smislu na planu humanizacije, preventivni efekti u celini nisu evidentni. Razlozi tome su mnogobrojni. Oni se, meutim, mogu podvesti pod dva oteavajua faktora. Prvi je unutranji psiholoki, faktor, koji deluje frustrirajue i zbog kojeg se bivi osuenik veoma teko prilagoava ivotu na slobodi, odnosno drutvenim konvencijama. Ovaj faktor je u uskoj vezi sa socijalnim uslovima koji proistiu iz drutvenog okruenja, koje, po pravilu, deluje negativno, odnosno oteavajue na psiholoko stanje osuenog kada se nae na slobodi. Socijalna sredina ispoljava diskriminativni odnos, ne samo prema osuenom, nego i prema njemu bliskim licima. Predrasude drutva prema tim licima kao prema buduim pacijentima" policije, organa pravosua i prekrajnih organa, vee su nego kod nekih humanitarnih i socijalnih organa ili slinih slubi. Ono to obino ne postoji jeste socijalna, psiholoka, emotivna, materijalna i slina pomo.2 4.1. IZVRENJE KAZNE ZATVORA Zatvor predstavlja glavnu kaznu polazei od uobiajne podele na glavne i sporedne kazne, odnosno kazna zatvora se moe izrei samostalno, s tim to se uz nju moe izrei i sporedna kazna. Krivino zakonodavstvo odreuje opti minimum i opti maksimum kazne zatvora, odnosno najmanju i najviu moguu meru kazne. Svrha propisivanja opteg minimuma i opteg maksimuma jeste pre svega da u okviru njega kod pojedinih krivinih dela propie posebni minimum i posebni maksimum, tj. opti minimum i opti maksimum po pravilu ne primenjuju se neposredno. Meutim, kod nekih krivinih dela kod kojih je propisan samo posebni minimum , ili samo posebni maksimum, opti minimum i opti maksimum primenjuju se neposredno.
2

Radoman M., Penologija i sistem izvrenja krivinih sankcija, Novi Sad, 2003. godine, str. 95.

DOSTOJEVSKI ZAPISI IZ MRTVOG DOMA IZ UGLA PRAVA IZVRENJA KRIVINIH SANKCIJA

Trajanje kazne zatvora pojedina strana zakonodavstva odreuje razliito. Prema krivinom zakoniku Republike Srbije kazna zatvora ne moe biti kraa od trideset dana niti dua od dvadest godina, ali postoji zakonska mogunost da se uiniocu krivinih dela izrekne kazna zatvora u trajanju od trideset do etrdeset godina za najtea krivina dela ili najtee oblike tekih krivinih dela (na primer, kod tekog ubistva). Ova kazna se moe propisati samo uz kaznu zatvora do dvadeset godina. Ona se ne moe izrei licu koje u vrijeme izvrenja krivinog dela nije navrio dvadeset jednu godinu ivota. Kaznu zatvora u trajanju od trideset do etrdeset godina (u ranijem zakonodavstvu ona je bila propisana u fiksnom trajanju od etrdeset godina) treba posmatrati kao poseban sluaj kazne zatvora koja je uvedena kao zamjena za smrtnu kaznu. Zato se ne moe odmeravati i izricati kazna u rasponu izmeu dvadeset i trideset godina. One se ne moe odmeravati i izricati u mjesecima, ve samo na pune godine. Osim u sluaju kazne zatvora u trajanju od trideset do etrdeset godina tea kazna od opteg maksimuma se ne moe izrei. Ranije vaee zakonodavstvo je predvialo tu mogunost u sluaju pootravanja kazne kod povrata i kod sticaja krivinih dela, s tim to je kod sticaja mogla se izrei kazna i vie od etrdeset godina zatvora. Krivino zakonodavstvo Republike Srbije predvia institut uslovnog otpusta, odnosno, osuenog koji je izdrao polovinu kazne zatvora sud moe otpustiti sa izdravanja kazne pod uslovom da do isteka vremena za koje je izreena kazna ne uini novo krivino delo. Takoe, potrebno je da se osueni u toku izdravanja kazne tako popravio da se sa osnovom moe oekivati da e se na slobodi dobro vladati. 4.2. RUSKI ZATVORI KAO INSTITUCIJA MUKE INICIJACIJE isto teorijski posmatrano, savremeni zatvor predstavlja deo sistema izvrenja krivinih sankcija pomou kojeg drava reava svoje najvee problema bori se sa prestupnicima, kanjava i istovremeno ispravlja osuene i uestvuje u poboljanju njihove socijalne adaptacije. Tako je u svakom sluaju napisano u dravnim zakonima. To je dobro i u potpunosti odgovara onome to se smatra civilizovanim. 3 Meutim, praksa pokazuje da se u zatvorima ne sprovodi to to je zakonski predvieno, a to i nije sasvim jasno u zakonu napisano. U zatvore se zaista smetaju prestupnici ljudi koji su osueni od strane suda na liavanje slobode, ali ono to se sa njima posle toga deava nikako se ne moe nazvati poprevljanje ili socijalna adaptacija. Jer, zatvor u Rusiji nije samo deo sistema izvrenja krivinih sankcija sa utvrenim funkcijama to je kultni institut, arhaino arhetipsko utvrenje sa nepisanim zakonima. Pomou njih, potpavi pod uticaj unitenja, tradicionalna kultura nadoknauje svoje gubitke, u sluaju kada nema drugih, savremnijih, svesnijih i efektivnijih sredstava.

Alpern Lj., Posredovanje u zatvorima kao oblik socijalnog razvoja (prevod Ili J.), u Restorativna i retributivna pravda, Moskva, 2006. godine, str. 21.

DOSTOJEVSKI ZAPISI IZ MRTVOG DOMA IZ UGLA PRAVA IZVRENJA KRIVINIH SANKCIJA

U osobinama zatvorskog poretka i naina ivota, ako se poredi zatvorski i vojniki nain ivota, postoje odreene zakonitosti. Ako se udaljimo od konkretnih sudbina, slomljenih i stranih, i pokuamo posmatrati pojave kao takve, u njemu se mogu pronai sadraji kao to su scenariji, ritam, simbolika, odvojena inicijacija obredi prelaza, promene socijalnog statusa, iroko primenjivani u arhainim drutvima, a skoro izgubljeni u savremenoj civilizaciji. Obredi inicijacije, u zavisnosti od cilja prelaza mogu se podeliti na razliite tipove:4 1. Odrastanje prelazak u drugi socijalni status odreen uzrastom. Najee rasprostanjen tip uzrasnih inicijacija mladalaka inicijacija, prelaz iz grupe dece u grupu odraslih. Deli se na muku i ensku, razliitu u svojim oblicima. 2. Profesionalna (kastovska) inicijacija povezana sa kretanjem po hijerahijskoj lestvici profesionalnih (proizvodnih i religijsko mistinih) grupa. esto se profesionalne i uzrasne inicijacije smenjuju. U procesu inicijacije postoje tri vana, neophodna stadijuma: Izolacija od ivota na koji se neko navikao, Simbolika smrt, Ponovno pojavljivanje u novom obliku. Ako vojna sluba pravi prave mukarce, kaznena sluba, njen kulturni analog, pravi supremene. Takva vid inicijacije se moe skoro porediti sa kastovskim, profesionalnim izazovima, mada u istom obliku oni ne postoje. Takav vid inicijacije se moe skoro porediti sa kastovskim, profesionalnim izazovima, mada u istom obliku oni ne postoje. Postoje tri faze prelaza: izolacija, simbolika smrt i pretvaranje u novi kvalitet. Muki zatvori uvruju tradicionalni identitet mukosti, stvarajui od veine osuenika jo ee, grublje, homofobine, neemocionalne mukarce, neosetljive prema svojoj i tuoj nevolji i oseanjima. Zatvorski supermeni dobri su samo za zatvorski i razbojniki ivot za ivot u arhainim tajnim vezama. Oni su u zatvoru dobili opasnu i za savremeni ivot neprimetnu socijalizaciju, to znai da su postali jo vie nenormalni nego to su bili pre dolaska u zatvor. Surovost stvara od zatvora instituciju. Surovi uslovi, surova sredina, surova tradicija, surova disciplina, surovi meuljudski odnosu (meu svima, izmeu osuenika, izmeu osuenika i osoblja zatvora, meu osobljem zatvora), surova pravila (sva i subkulturalna i pravila unutranjeg ureenja). Surovi nain ivota na iroko izlazi iz zatvora napolje i vraa se u prodicu.5

amanizm, M.E., Arhaieske tehnike ekstaza, Kiev, 1997. godine, http://shaman.aha.ru/homepage/shaman/shaman3/shaman03-02.html 5 Alpern Lj., Posredovanje u zatvorima kao oblik socijalnog razvoja (prevod Ili J.), u Restorativna i retributivna pravda, Moskva, 2006. godine, str. 23.

10

DOSTOJEVSKI ZAPISI IZ MRTVOG DOMA IZ UGLA PRAVA IZVRENJA KRIVINIH SANKCIJA

Rusko drutvo je kultura iniciranih mukaraca. Uzevi u obzir da se svaki etvrti mukarac u Rusiji, na ovaj ili onaj nain,suprostavlja kazneno izvrnoj vlasti, prosean broj zatvorenika u jednoj godini iznosi trista hiljada ljudi, tako da se istovremeno na mestima prinudnog liavanja slobode nalazi oko 700-800 hiljada ljudi i zato, zatvor i sloboda su veoma bliski. Ruski zatvori su izvori socijalne anarhije, surovosti, infantilnosti, nemogunosti da se sprovedu socijalne reforme, nemogunosti da se zbrinu nezatiene grupe majke sa decom, adolescenti, stari i invalidi. To je razumljivo, zato to oni ne popadaju pod muku hijerarhiju. U dananje vreme u Ruskoj Federaciji, oko milion ustanova socijalnog staranja, gotovo u potpunosti kopira organizaciju ivota zatvorskih i armijskih ustanova. To ini ivot dece u deijim domovima i internatima nepodnoljivim, a njihovu socijalizaciju nespojivom sa samostalnim i dostojnim ivotom odraslih. Po zvaninim podacima, oko 14 hiljada ena svake godine biva na smrt pretueno u porodici. Nasilje u porodici usmereno prema enama je dostiglo neviene razmere. U drutvu nema efektivnih socijalnih programa koji tite decu, stare i invalide proseni ivotni vek ruskog mukarca je 58 godina, to prvenstveno pokazuje njegovu socijalizaciju, ukljuujui i veliki repertoar opasnih formi ponaanja.6 Iz navedenog moe se zakljuiti da je zatvor u Rusiji (ali i brojnim drugim zemljama), kao deo sistema izvrenja krivinih sankcija bio i ostao nemilosrdna kaznena institucija. Iako je protek lih decenija raeno na sve veoj humanizaciji takvih ustanova, vreme kao da se zaustavilo u mrtvim domovima. Moda nema bievanja, ali postoji jo mnogo psiholokih i fizikih zlostavljanja zatvorenika koji su pre svega ljudi i prema njima se tako i treba odnositi.

Ibidem, str. 24.

11

DOSTOJEVSKI ZAPISI IZ MRTVOG DOMA IZ UGLA PRAVA IZVRENJA KRIVINIH SANKCIJA

5. ZAKLJUAK DOBROVOLJNI I PRIMORANI KRVNICI MRTVIH DOMOVA

Poeo sam govoriti o krvniku. Krvnika su svojstva u zametku u svakom dananjem oveku. Ali, ne razvijaju se podjednako zverska svojstva ovekova. Ako ona u nekome prevladaju sva druga svojstva, takav ovek postaje straan i nezgrapan. Dve su vrste krvnika, jedni dobrovoljni , drugi primorani, obavezni. Dobrovoljni krvnik je u svakom pogledu nii od primoranog kojeg se narod ipak tako gadi, gadi se do uasavanja, do gnuanja, do nesvesnog, gotovo mistinog straha. Pa, odakle taj gotovo mistini strah od jednog krvnika i takve ravnodunosti, gotovo povlaivanja drugome? Ima do krajnosti udnih primera.; znao sam ljude koji su ak dobri, estiti, ak potovani u drutvu, ali meutim, nisu mogli otrpiti ako kanjavani nije vikao pod ibom, molio, zaklinjao na milost. Kanjenik treba svakako da vie i moli za milost. Tako se uobiajilo, to se smatra za pristojno i preko potrebno; kada jednom nije htela da vie izvritelj kojeg sam poznavao i koji se mogao smatrati moda i za dobra oveka, ak se lino uvredio u toj prilici. Hteo je prvo da kazni lako, ali kada nije uo obino vae blagoroe, oe roeni, smilujte se zaduite me da doveka Bogu molim za vas i tako dalje, razbesneo se dodao jo pedeset iba elei da postigne krike i molbe - i postigao je. Ne sme toga biti, prostatvo je. Odgovorio mi je vrlo ozbiljno. A to se tie pravoga krvnika, primoranog, obaveznog zna se: to je presueni kanjenik, osuen na zatoenitvo, ali je postavljen za krvnika tako to je izuio za krvnika kod drugog ili prethodnog, pa su ga zauvek ostavili u kaznionici i on je zatvoren u zasebnu sobu, ima ak i svoje pokustvo, ali je uvek pod straom,pratnjom. Naravno, iv ovek nije stroj: krvnik tue, dodue po dunosti, ali ponekad ga obuzme bes; a ako i ne tue bez uitka ipak gotovo nikada ne mrzi rtvu. Vetina u udaru, poznavanje svog zanata, elja da se iskae pred drugovima i pred publikom, podbadaju mu samoljublje. On se trudi radi umetnosti Dalje u tekstu pripoveda se pita; da li pedantnost i ceremonija koje se dogaaju na gubilitima pripomae da se u njima razvije neka bahatost i da li je ta bahatost posledica prezira koji ljudi, ak i deca oseaju prema njima, jer i deca znaju da se on odrekao oca i majke i udi se odakle im ta samoljubivost koju svi imaju vrlo razvijenu. Dalje opisuje situacije i obiaj da krvnika kanjenik mora neim darovati pre torture, navodei da od imunijih uzimaju koliko hoe, po trideset rublji. Oni moraju udarati, mogu jae, mogu varvarski, a mogu i jednim udarcem ubiti. Zavisi od plaanja. Jedan drugi pisac, provee u Sibiru u prvoj polovini XX veka sa prekidima skoro trideset godina. Varlam alamov. U jednom zapisu u Priama sa Kolime alamov e polemisati sa Dostojevskim objanjavajui da robija, onakva kakvu je on iskusio oveku ne ostavlja mogunost da se ikada oporavi, ve ga potire kao ljudsko bie kao i da su kriminalci nepopravljivi i bezoni.

12

DOSTOJEVSKI ZAPISI IZ MRTVOG DOMA IZ UGLA PRAVA IZVRENJA KRIVINIH SANKCIJA

6. LITERATURA
1. Alpern Lj., Posredovanje u zatvorima kao oblik socijalnog razvoja (prevod Ili J.), u Restorativna i retributivna pravda, Moskva, 2006. godine 2. Dostojevski F. M., Zapisi iz mrtvog doma (prevod: Babovi M.), Beogred, Lento, 2003. godine 3. Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda republike Srbije iz 2006. godine 4. Jeki Z., Dani R., Krivino procesno pravo, Beograd, 2005. godine 5. Jovanovi Lj., Krivino pravo, opti deo, Savremena administracija, Beograd, 1980. godine 6. Kora H., Pritvor, penoloka teorija i praksa, 2007. godine 7. Meedovi E., Izvrenje kazne zatvora prema ZIKS-u, Pravne teme, Broj 2., Novi Pazar, 2010. godine 8. Radoman M., Penologija i sistem izvrenja krivinih sankcija, Novi Sad, 2003. godine 9. amanizm, M.E., Arhaieske tehnike ekstaza, Kiev, 1997. godine, http://shaman.aha.ru/homepage/shaman/shaman3/shaman03-02.html

13