Istina o lai Slavoj Zizek Odlomak iz knjige Slavoja ieka Kako itati Lakana, Karpos, Loznica, 2012.

Kada je bio suen sa zadatkom da likvidira Jevreje u Evropi, Hajnrih Himler (Heinrich Himmler), voa Odbrambenih snaga (Schutzstaffel, SS) Nacionalsocijalistike nemake radnike partije (NSDAP), zauzeo je herojski stav da Neko mora da obavi taj prljavi posao i zato hajde da to obavimo! Lako je uiniti neto plemenito za svoju zemlju, ak i kada to podrazumeva da za nju rtvujemo vlastiti ivot mnogo je tee poiniti zloin zarad svoje zemlje. U knjizi Ajhman u JerusalimuHana Arent (Hannah Arendt) je konkretno i tano opisala obrt koji su nacistiki delati nainili kako bi bili u stanju da podnesu strahovita zlodela koja su izvrili. Veina njih nije bila naprosto zla oni su bili savreno svesni da ine stvari koje donose ponienje, patnju i smrt njihovim rtvama. Za nacistike ubice, izlaz iz ovog kripca sastojao se u tome da su umesto da kau: Kakve smo strane stvari uinili ljudima!, te iste ubice bile u stanju da kau: Kakve smo strane stvari morali da gledamo dok smo izvravali svoje dunosti, kakav je teak zadatak leao na naim pleima![1] Na taj nain oni su bili u stanju da izokrenu naglavake logiku odolevanja iskuenju: iskuenje kome je trebalo odoleti bilo je upravo iskuenje da se podlegne elementarnom saaljenju i saoseanju u pogledu ljudske patnje. Njihovo etiko nastojanje bilo je usmereno na zadatak odolevanja ovom iskuenju da ne poniavaju, mue i ubijaju. To to krim spontane etike instinkte saaljenja i saoseanja postaje dokaz moje etike veliine: da bih izvrio svoju dunost, spreman sam da preuzmem teko breme nanoenja bola drugima. Istovetna perverzna logika na delu je i kada je re o dananjem verskom fundamentalizmu. Kada je, rano ujutro 2. novembra 2004. godine, islamistiki ekstremista Mohamed Bujeri (Mohammed Bouyeri) s osam hitaca iz pitolja ubio holandskog tvorca dokumentarnih filmova Tea van Goga (Theo van Gogh) u Amsterdamu, za no koji je potom zario u van Gogove grudi nakon to je prethodno drugim noem pokuao da mu odsee glavu prikaio je jedno pismo upueno svojoj prijateljici Ajan Hirsi Ali (Ayaan Hirsi Ali), lanici holandskog Parlamenta somalijskog porekla, poznatoj po svojoj estokoj borbi za prava muslimanki. to se tie spomenutog pisma, ako je ikada postojao neki dokument koji bismo mogli okvalifikovati kao fundamentalistiki, onda je to ovo pismo. Ono poinje uobiajenom retorikom strategijom pripisivanja terora protivniku: Jo od vaeg prvog pojavljivanja u politikoj areni Holandije, vi se neprekidno bavite kritikom muslimana i svojim izjavama teroriete islam. Prema Bujerijevom gleditu, Hirsi Ali a ne on spada u fundamentaliste-nevernike, i kada se borimo protiv nje, onda se borimo protiv fundamentalistikog terora. Bujerijevo pismo pokazuje kako je sadistiki stav prema drugoj osobi, koji raa u njoj patnju i jezu, mogu tek poto sadistiki subjekt uini sebe instrumentom-objektom volje drugog.

Razmotrimo detaljnije kljuni deo pisma koji skree panju na smrt kao vrhunac ljudskog ivota: Samo je jedno izvesno u celom naem ivotu, a to je da svemu doe kraj. Dete koje dolazi na ovaj svet i ispunjava kosmos svojim prvim plaem pri roenju napustie naposletku ovaj svet u samrtnom hropcu. Vlat trave koja izranja iz zemlje, vlat koju miluje Sunce a hrani kia koja pada, najzad e istruliti u prah i nestati. Smrt, gospoo Hirsi Ali, zajednika je svemu to postoji. Ni vi ni ja ni ostatak itavog stvorenog sveta ne moemo promeniti ovu istinu. Doi e Dan kada jedna dua nee biti u stanju da pomogne drugoj dui. Bie to Dan stranih muenja i neprebolnih postradanja koja e ii ruku pod ruku s uasnim kricima koji e se zauti iz grudi nepravednika: kricima, gospoo Hirsi Ali, od kojih se jei celo telo i od kojih se die kosa na glavi. Izgledae kao da su ljudi pijani od straha iako, zapravo, nisu pijani. Na taj Veliki Dan svet e biti ispunjen strahom. Ovde je, naravno, od presudne vanosti prelaz s prvog na drugi pasus dla pisma koji smo upravo citirali: prelaz s uobiajene ovetale fraze da sve prolazi i nestaje a da sve to ivi na kraju umire, na mnogo nategnutiju, u pravom smislu apokaliptiku, ideju o tom trenutku smrti kao trenutku istine, trenutku u kome se svako bie suoava s vlastitom istinom, u kome je odvojeno od svih s kojima je bilo povezano, u kome je lieno mogunosti bilo kakve uzajamne podrke, trenutku u kome se potpuno smo suoava s bespotednim sudom svoga Tvorca zato se Bujerijevo pismo i nastavlja citiranjem opisa Sudnjeg dana kakav nalazimo u Kuranu: Na taj Dan ovek e od brata svoga pobei,/ i od majke svoje i od oca svoga/ i od drage svoje i od dece svoje./ Toga Dana e se svaki ovek samo o sebi brinuti./ Neka lica bie toga Dana blistava,/ nasmejana, radosna,/ a na nekim licima toga Dana bie praina./ Tama e ih prekrivati./ To e razvratni nevernici biti. (Kuran, 80: 3442) Potom sledi kljuni deo pisma, inscenacija glavnog sueljavanja: Naravno da vi, kao ekstremistkinja-nevernica, ne verujete u ovaj prizor opisan u Kuranu. Za vas, to je samo jedan dramski iseak iz Knjige koji je, poput mnogih drugih, tek plod mate. Pa ipak, gospoo Hirsi Ali, kladim se u ivot da ete se preznojavati od straha dok ovo budete itali. Vi, kao fundamentalistkinja-nevernica, naravno da ne verujete u postojanje Svevinjeg, Velianstvenog koji upravlja celokupnom vasionom. Vi ne verujete da vae srce, kojim se odriete istine, mora tog Svevinjeg zamoliti da mu dopusti svaki otkucaj. Vi ne verujete ni da je va jezik, kojim poriete Vostvo i Putokaz Svevinjeg, potinjen Njegovim zakonima. Vi ne verujete da (i vama) ovaj Svevinji, Velianstveni daruje ivot i Smrt. A ako zbilja verujete u sve ovo, onda vam sledei poziv koji vam upuujem nee predstavljati ba nikakav problem. Ovim pismom stavljam vas pred izazov da dokaete da ste u pravu. Ne treba vam puno truda da biste to uinili, gospoo Hirsi Ali: poelite smrt ako ste istinski ubeeni da ste u pravu. Ako ne prihvatite ovaj izazov, znajte da vas

je Gospodar moj, Najuzvieniji, raskrinkao kao laljivicu. Ako smrt elite, onda ste istinoljubivi. Ali oni ravi nikada smrt zaeleti nee, zbog gnusob koje ine! A Alah dobro zna nevernike i one koji ire lai! (Kuran, 2: 945) Kako bih spreio da sebi poelim ono to elim vama, poeleu ovo umesto vas: Gospodaru, podari nam smrt kako bi nas usreio muenitvom. (Kurziv je moj.) Svaki od ova tri pasusa predstavlja retoriki biser. U prvom pasusu, re je o neposrednom skoku sa straha koji emo svi, kao ljudska bia, iskusiti kada se u trenutku smrti suoimo s Bojim konanim sudom, na strah koji e osoba kojoj je ovo pismo upravo i upueno, dakle Hirsi Ali, osetiti dok ga bude itala. Ovaj kratki spoj izmeu straha uzrokovanog neposrednim sueljavanjem s Bogom u onom trenutku istine, i straha koji se ovde i sada raa itanjem tog pisma, zatitni je znak perverzije: potpuno osnovan strah Hirsi Ali da e biti ubijena, strah izazvan Bujerijevim pismom, pretvoren je u otelovljenje straha koji e, kako se oekuje, smrtno ljudsko bie osetiti kada se sueli s boanskim pogledom. Biser u drugom pasusu je sasvim konkretan primer koji je iskorien kako bi se prikazala Boja svemo: nije re samo o tome da Hirsi Ali ne veruje u Boga ona bi morala da veruje u to da ak i smim njenim klevetanjem Boga (jezikom kojim to ini) upravlja takoe Boja volja. Najlepi biser skriven je u treem, poslednjem pasusu, u nainu na koji je izloen predlog upuen Hirsi Ali: re je o gnusnom nametanju (ne samo spremnosti da se umre, ve) elje da se umre kao dokazu sopstvene istinoljubivosti. Ovde se suoavamo s gotovo neprimetnim prelazom koji implicira da je na delu perverzna logika: prelazom s Bujerijeve spremnosti da umre za istinu ka njegovoj spremnosti da umre kao neposrednom dokazu njegove istinoljubivosti. Ne samo da se on zbog toga ne boji smrti, ve gorljivo eli da umre: sa stava Ako si istinoljubiv, onda se ne boji smrti pervertit prelazi na stav Ako eli smrt, onda si istinoljubiv. Ovaj trei pasus zavrava se neverovatnim prisvajanjem elje druge osobe: Poeleu ovo umesto vas. Bujerijevo elementarno rasuivanje je jasno i konzistentno u svoj svojoj oiglednoj nekoherentnosti: on e uiniti ono to mora da uini kako bih spreio da sebi poelim ono to elim vama. ta ovo moe da znai? Zar to ne znai da on, time to eli smrt, ini upravo ono to je eleo da sprei? Zar on ne prihvata isto ono (elju za smru) to i njoj eli (on eli da ona umre)? U pismu se ne dovode u pitanje lana verovanja same Hirsi Ali: pre bismo rekli da je Bujeri optuuje za to to ona zapravo ne veruje u ono to tvrdi da veruje (u svoje sekularne klevete), on je optuuje za to to joj nedostaje ono to se naziva hrabrou da se nepokolebljivo slede sopstvena ubeenja: Ako zaista verujete u ono u ta tvrdite da verujete, onda prihvatite moj poziv poelite da umrete! To nas dovodi do Lakanovog prikaza pervertita: pervertit premeta rascep na Drugog. Hirsi Ali je rascepljen subjekt, nekonzistentan unutar sebe, subjekt kome nedostaje hrabrost da nepopustljivo sledi vlastita uverenja. Kako bi izbegao da bude ulovljen u takav rascep, autor pisma e prihvatiti elju za smru i preuzee na sebe ono u ta je Hirsi Ali trebalo da veruje. Stoga, sama zavrnica pisma ne bi ni trebalo da nas iznenadi: Ova borba koja je buknula drugaija je od onih prethodnih. Nju su otpoeli fundamentalisti-nevernici a okonae je istinski vernici. Nee biti milosti za

nepravednike: protiv takvih bie samo podignut ma. Nee biti rasprava, ni demonstracija, ni peticija: samo e SMRT razdvojiti Istinu od Lai. Nikakvo mesto nije ostavljeno za simboliko posredovanje, za argumentaciju, prosuivanje i zakljuivanje, proklamacije, ak ni za dranje propovedi ono jedino to razdvaja Istinu od Lai je smrt, spremnost i elja istinoljubivog subjekta da umre. Nije ni udo to je Miel Fuko bio oaran islamistikim politikim muenitvom. U njemu je on uoio obrise jednog reima istine koji se razlikuje od onog zapadnjakog po tome to u njemu kljuni pokazatelj istine nije injenina tanost, niti konzistentnost u prosuivanju i zakljuivanju, ili iskrenost naih iskaza, ve spremnost da se umre.[2] Pokojni papa Jovan Pavle Drugi propagirao je katoliku kulturu ivota kao jedinu nadu protiv dananje nihilistike kulture smrti koja se ispoljava kroz razuzdani hedonizam, abortuse, narkomaniju i slepo oslanjanje na nauno-tehnoloki razvoj. Verski fundamentalizam (ne samo muslimanski ve i hrianski) suoava nas s jednom drugom patolokom kulturom smrti koja je mnogo blia samoj sri religioznog iskustva nego to su to vernici uopte i spremni da priznaju. Pitanje na koje bismo ovde trebali da odgovorimo glasi: ta, dakle, pervertit uistinu promauje u svom nastojanju da potpuno razdvoji Istinu od Lai? Naravno, odgovor je: on promauje istinu same lai, istinu koja se izrie u samom inu laganja i kroz sm taj in. Paradoksalno, pervertitova lanost poiva u samoj njegovoj bezuslovnoj vezanosti za istinu, u njegovom odbijanju da odjek(ivanje) istine zauje u lai. Odlomak iz knjige Slavoj iek Kako itati Lakana, Karpos, Loznica, 2012. Prevod Goran Bojovi 1. Hannah Arendt, Eichmann in Jerusalem: A Report on the Banality of Evil, Harmondsworth: Penguin Books, 1963, str. 98. 2. Pogledajte Janet Avery i Kevin B. Anderson, Foucault and the Iranian Revolution, Chicago: The University of Chicago Press, 2005.