Broj148 PDF

T RE]I PROGRAM
B R. 148, JESEN 2010.
U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na

Tre}em programu Radio Beograda.
Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake ve~eri u
20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008 KHz (298
m) i preko mreè ultrakratkotalasnih predajnika: Avala na frekvenciji
97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1 MHz, Ov~ar
na 90,1 MHz, Donji Milanovac na 90,0 MHz, Tekija na 92,1 MHz,
Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz, Crni Vrh
(Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna Trava 99,6
MHz, Crveni ôt na 96,5 MHz, Maljen 107,9 MHz.
sadràj
BIOETIKA – IZAZOVI POBOLJŠANJA

9 Veselin MitroVić
Bioetika – izazovi poboljšanja
15 Biotehnologija i traganje za srećom (Uvodni deo
izveštaja Predsedničkog saveta za bioetiku sAD)
35 DŽUliJAn sAVUlesKU
Genetske intervencije i etika poboljšanja ljudskih bića
56 eriK PArens
Da li je bolje uvek dobro? Projekat poboljšanja
82 toMAs MAreJ
Poboljšanje
109 ronAlD linDsi
Poboljšanja i pravda: Problemi u određivanju zahteva pravde u
genetski transformisanom društvu
142 Veselin MitroVić
Perspektive i ograničenja etičkih argumenata u bioetici: slučaj
reproduktivnih prava
STUDIJE I OGLEDI
169 AleKsAnDAr MolnAr
svetlost koja prosvetljuje razum
razmišljanja o prosvetiteljstvu pre veka prosvetiteljstva
4 196 srĐAn ProDAnoVić
rortijevsko promatranje javne uloge liberalnog intelektualca,
zdravog razuma i društvene kritike
211 VlADiMir GVozDen
ostrva pobednog umetničkog smisla?
226 lJilJAnA GAVriloVić
Fantastične geografije severa
HRONIKA
Festivali
243 AleKsAnDAr MilosAVlJeVić: Dva lauersa i jedan Čehov
(o tri predstave 44. Bitefa)
248 VlADAn rADoVAnoVić: trijenale proširenih umetničkih medija
Knjige
260 srĐAn DAMnJAnoVić: Boje logosa
264 srĐAn DAMnJAnoVić: Vreme parodije
TRE]I PROGRAM 5
a quarterly publication by RTS containing a selection from the broadcasts
of the Radio Belgrade 3.
No. 148, AUTUMN 2010
CONTENTS
BIOETHICS – THE CHALLENGES OD INHANCEMENT

9 Veselin MitroVić: Bioethics – the Challenges od inhancement
15 Beyond therapy Biotechnology and the Pursuit of Happiness (President’s Co-
uncil on Bioethics)
35 J. sAVUlesCU: „Genetic interventions and the ethics of enhancement of
Human Beingsa
56 eriK PArens: Projekat poboljšanjaerik Parens, „is Better Always Good? the
enhancement Project
82 tHoMAs H. MUrrAy: enhancement
109 ronAlD A. linDsey: enhancements and Justice: Problems in Determining
the requirements of Justice in a Genetically transformed society
142 Veselin MitroVić: Perspectives and limitations of ethical Arguments in
Bioethics: the Case of reproductive rights
STUDIES AND ARTICLES

169 AleKsAnDAr MolnAr: the light Which enlightens the reason.
Contemplating enlightenment before the Age of enlightenment
196 srĐAn ProDAnoVić: A rortian inisight into Common sense, social
Critique and the Public role of the liberal intellectual
211 VlADiMir GVozDen: the islands of victorious artistic meaning?
226 lJilJAnA GAVriloVić: Fantastic geographies of north
CHRONICLE
Festivals
243 AleKsAnDAr MilosAVlJeVić: two lowerses and one Chekhov
(on three representations from 44th)
248 VlADAn rADoVAnoVić: trienale of extended Artistic Media
Books
260 srĐAn DAMnJAnoVić: irina Deretić, Coulours of logos
264 srĐAn DAMnJAnoVić: Maja rogač, time of Parody
bioetika:
izazovi po
boljšanja
priredio:
veselin mitrović
Treći program
Broj 148, JESEN 2010
BioETika – izazovi poBolJŠaNJa
pojava i upotreba nove bio-medicinske tehnologije u svakodnevnom živo-

tu, kao i naučno-tehnološki impuls koji potiče od astro-nautičkih istraživa-
nja sredinom XX veka, doprineli su da nova naučna saznanja upotrebimo
za aktivno proučavanje sopstvene biološke evolucije. Takvo mešanje u bio-
lošku evoluciju autori poput karla Eliota (Carl Elliott), nazivaju „poboljša-
njem”, odnosno korišćenjem medicine (hirurgije, ili drugih oblika medicin-
ske tehnologije) ne samo za lečenje i kontrolu bolesti nego, pre svega, da se
poboljšaju i usavrše ljudski kapaciteti i osobine. podela na „terapiju ili leče-
nje,” s jedne strane, i „poboljšanje”, s druge strane, nameće i izvesna moral-
na pitanja. U vezi s tim terapija se smatra moralno prihvatljivom, a pobolj-
šanje moralno upitnim. Međutim, često se iste bio-medicinske tehnologije
mogu upotrebljavati i za lečenje i za poboljšanje zdravih ljudi. S tim u vezi,
je ideja o opravdanosti upotrebe bio-medicinskih tehnologija koje bi se, na
primer, s jedne strane, usmeravale ka odobravanju somatske genske terapi-
je (za razliku od gametske terapije, ovde se promena ne prenosi na potom-
stvo), za lečenje nedostatka adenozin deaminaze (nedostatak koji kod dece
prouzrokuje brojne probleme u imunom sistemu), ili cistične fibroze, ali bi
istovremeno s druge strane, trebalo da se obeshrabre ljudi koji pokušavaju
da se „poigravaju” sa genetikom osobina ličnosti i inteligencije ili geneti-
kom fizičkih sposobnosti (Elliot, 1998).
Tokom šezdesetih godina prošlog veka ovakva, bioetička pitanja posta-
ju predmet akademskih konferencija i stručnih časopisa jer na taj način do-
prinose institucionalizaciji bioetike. Brz napredak u biotehnologiji i prime-
na dobijenih rezultata u medicinskoj praksi i poboljšanju zdravlja,
neprekidno zahtevaju preispitivanje etičkih standarda. Rešavanje dilema na
koje se nailazi kako u istraživanju tako i u medicinskoj praksi nikako nije
jednoznačno i opštevažeće. Mnoga ograničenja proizlaze ne samo iz slože-
nosti pojedinačnog slučaja već i iz šireg društvenog okruženja (sistema
vrednosti, religije, pravnih propisa i sl.), te se nastoje ustanoviti opšti etički
principi koji bi štitili subjekte u istraživanju ili pacijente (Bogdanović,
2010: 59). oslanjajući se na Hipokratovu zakletvu i „Belmontov izveštaj”,
treći program JESEN 2010.
ova autorka, ističe samo neke od njih: dobrovoljno učešće u istraživanju

(bez prinude) uz saglasnost učesnika da su upoznati sa procedurama i rizi-
cima tokom i posle istraživanja; zaštita učesnika od fizičkih i psihičkih po-
vreda; zaštita privatnosti učesnika (poverenje), a često i njihova anonim-
nost i za samog istraživača. američka Nacionalna komisija za zaštitu ljudi u
biomedicinskom istraživanju i istraživanju ponašanja (National Commis-
sion for the Protection of Human Subjects of Biomedical and Behavioral Re-
search) formulisala je (posle nekoliko godina diskusije) Izveštaj, koji je do-
bio status zakona, u Belmont Centru za konferencije (u Smithsonian
institutu) u kome je formulisan sistem osnovnih etičkih principa: autono-
mija („autonomy”), dobrobit („beneficence”) ne nauditi („nonmaleficen-
ce”) i pravda („justice”) (ibid., 60).1
1 više videti u Bogdanović Marija, „vreme nade i rizika, tržišno zasnovana gene-
tika”, posebno izdanje Sociologija, vol. lii. Maj 2010, Filozofski fakultet, iSi, Beograd,
str. 49–77.
„Sazrevanje nove nauke na međunarodnom planu rezultiralo je u organizovanju
master studija i kontinuiranog obrazovanja mladih ne samo iz medicinske profesije
nego i šire. ovde pominjemo Master in Bioethics koji se održava od 2006. godine na
Radboad University Nijmegen (Holandija) i international intensive Course in Bioethics
koji već 13 godina organizuje Univerzitet Udine (Facolta Di Medicina E Chirurgia-a
2009. godine organizovana je 13. letnja škola s temom: Humanizing Tomorrow’s Biome-
dicine, sa 40 učesnika, studenata medicine). Dekan Medicinskog fakulteta Univerzite-
ta u Beogradu, profesor i akademik Bogdan Đuričić (†), takođe je prepoznao značaj
ove oblasti istraživanja i u okviru Tempus projekta: Formiranje bioetičkog master pro-
grama u Srbiji (Building of Bioethics Master Program in Serbia) organizovane su i dve
konferencije sa inostranim partnerima: Savremeni koncepti i aktuelni problemi u bioe-
tici, 2–3. decembar. 2008. i 29. septembar. 2009. interesovanje za ovu oblast istraživa-
nja, u našoj sredini, u poslednjih desetak godina, sve više raste. U Beogradu je 2008.
godine osnovano i Bioetičko društvo Srbije.”
kako su istraživanja i radovi iz oblasti bioetike novijeg datuma, tako se ta oblast u
domaćoj literaturi spominje u relativno malom broju radova i u veoma uskom vre-
menskom okviru. Na ovom mestu potrebno je istaći neke od radova: Jovan Babić, Mo-
ral i naše vreme, Službeni glasnik, Filozofska biblioteka, Beograd, 2005, 2. nepromenje-
no izdanje (i izdanje prosveta, 1998); grupa autora (ljiljana vučković Đekić, i dr.),
Etika naučnoistraživačkog rada u biomedicini, SlD, aMN, Med. fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd, 2002; Dulić, D., Romčević, B. (ed.), Etika- Hrestomatija, Fakultet
civilne odbrane, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2002; Dulić, D., Etika i politika hu-
manitarne pomoći, Službeni glasnik, Beograd, 2007; karel, Turza, Medicina i društvo –
Uvod u medicinsku etiku, Medicinski fakultet, Beograd, CiBiD, 2007; Službeni glasnik
(Beograd, 2007), izdao je ediciju od sedam knjiga iz različitih oblasti etike od kojih je
jedna: Gregori E. pens, Klasični slučajevi iz medicinske etike, a druga: Džozef R. De
Žarden, Ekološka etika. zatim referat „Bioetika i društvo” Marije Bogdanović, na ple-
narnom predavanju 02–03. 12. 2008. godine, „Savremeni koncepti i aktuelni problemi u
bioetici”. zatim izlaganje Mirjane Bobić, (Savremeni bioetički populacioni izazovi)
BioETika: izazovi poBolJŠaNJa
Radi proučavanja fundamentalnih pitanja zdravstvene brige, ekologije

i biotehnologije, 1969. godine osnovan je nevladin neprofitni istraživački
institut Hasting Center u Garrisonu (Garison). Njegovi osnivači Den kala-
han (Dan Callahan) i vilard Gejlin (Willard Gaylin) u junu 1971. godine iz-
daju i prvi časopis pod nazivom Hasting Center Report. već u julu iste godi-
ne istraživači liroj volters (leRoy Walters) i voren Reih (Warren Reich)
osnivaju na Džordžtaun univerzitetu (Georgtown University) Etički institut
(Institute of Ethics). Nedugo potom volters postaje direktor instituta, a Re-
ih 1978. godine priređuje prvo izdanje „Bioetičke enciklopedije” (Encyclo-
pedia of Bioethics).
prvi put termin bioetika upotrebio je onkolog van Ranseler poter (van
Ransselaer potter, 1971). ovim terminom autor obuhvata širok spektar pi-
tanja sa etičkog stanovišta, imajući u vidu činjenicu da ljudi mogu da obli-
kuju način preživljavanja i da izborom određenog tipa opstanka mogu uti-
cati na način opstanka drugih ljudi (Bogdanović, 2010: 52–53). Stoga se
postavlja pitanje ciljeva, odnosno vrednosti koje će biti društveno poželjne.
poterova vizija bioetike nudi globalnu verziju uslova preživljavanja
ljudske vrste u različitim društvenim uslovima (potter, 1988). od sedamde-
setih godina prošlog veka, od kada je u upotrebi pojam bioetike, pokušava
se ukazati na glavne ekološke i ujedno egzistencijalne probleme kao i pita-
nja upravljanja i menjanja ljudske prirode. Na problem poboljšanja prvi put
je ukazano 1971. godine u knjizi pomenutog autora: „Bioetika: most ka bu-
dućnosti” (van R. potter, Bioethics: Bridge to the Future). ovom knjigom
predočen je stalni rast mogućnosti promena i upravljanja ljudskom priro-
dom kao i društvene posledice tih promena na globalnom nivou (Stein-
bock, 2007: 3). poter se kao humanista zalagao za očuvanje različitosti ljud-
ske vrste.
U tematu koji je posvećen bioetici i aktuelnim bioetičkim polemikama
koje se vode oko načina upotrebe novih bio-tehnologija odlučili smo da
predstavimo šest autora. Njihovi tekstovi reprezentuju idejno-teorijske
struje: transhumanističku, biokonzervativnu i struju koju smo nazvali sred-
njim stanovištem. Transhumanizam polazi od aktivnog korišćenja bio-teh-
nologija radi poboljšanja ljudskih bića, uz opravdanje produženja dužine i
„Contemporary bioethics populational challanges”. potom, drugo plenarno predavanje

Marije Bogdanović: Decision making in Biomedical delicate issues, few cases-Comment
and Questions u okviru Tempus konferencije: „Tempus project: Building of Bioethics
Master program in Serbia”, 29. 9. 2009. godine. veselin Mitrović, 2010, „argumenti za
i protiv „poboljšanja” ljudskih bića genetskom intervencijom”, Sociologija, 1/2010(lii),
a kraju, posebno značajan za temu ovog broja i prvi stručni rad kod nas koji konkret-
no razmatra mogućnosti i manipulaciju genetike u tržišne svrhe navedeni tekst Mari-
je Bogdanović, „vreme nade i rizika, tržišno zasnovana genetika», 2010.
podizanja kvaliteta života, kroz stvaranje „boljih”, „zdravijih”, „manje agre-

sivnih,” „solidarnijih” i na kraju „srećnijih ljudi.” Suprotno tome, biokon-
zervativizam se, uopšteno gledano, protivi upotrebi bio-tehnologija, za po-
dizanje sposobnosti i kapaciteta kod zdravih ljudi, a moralnu granicu
predstavlja nemešanje ljudi u poslove Boga i očuvanje prirodnog reda stva-
ri. Treća grupa autora je različitih teorijskih orijentacija, koji svoje učenje
pokušavaju da smeste negde između tih dvaju polova, u zlatnu sredinu, na-
stojeći da ugao analize ovog problema pomere u pravcu dijalektike odnosa
tržišne ekonomije i medicine. Jedan od tekstova je članak urednika ovog te-
mata, koji na praktičnom primeru (slučaju reproduktivnih prava) pokuša-
va da pokaže perspektive i ograničenja etičkih argumentacija u bioetici, pri
čemu se opredeljuje da sledi stavove koji su bliski struji srednjeg stanovišta.
imajući u vidu navedene podele, predstavljamo radove i njihove auto-
re. predstavnike biokonzervativnu struju predstavljamo kroz izveštaj Pred-
sedničkog saveta za bioetiku SAD: „iznad terapije, biotehnologija i traganje
za srećom: Uvod” (Beyond Therapy Biotechnology and The Pursuit of Hap-
piness, 2003)2. U izveštaju se ističe da je Savet preduzeo istraživanje o po-
tencijalnim implikacijama upotrebe biotehnologija iznad granica terapije.
Ubeđenje Saveta je da obećanja i opasnosti ovih predviđanja zaslužuju pa-
žnju nacije... Namera Saveta je da razjasni naučne mogućnosti, i posebno,
etičke i društvene implikacije upotrebe biotehnološke moći u postizanju ci-
lja koji se nalazi iznad terapije.
Suprotna idejna struja – transhumanizam – razvija izrazitu zabrinutost
smatrajući da će Savet iskoristiti svoj prestiž za širenje biokonzervativne
agende koja je direktno usmerena protiv cilja da se ljudima dozvoli da una-
prede svoje živote poboljšanjem svojih bioloških kapaciteta. S ciljem pred-
stavljanja ovih ideja izabrali smo tekst „Genetske intervencije i etika po-
boljšanja ljudskih bića” (Genetic Interventions and the Ethics of
Enhancement of Human Beings, 2007), Džulijana Savuleskog (Julian Savu-
lescu), inače direktora Centra za praktičnu etiku na Univerzitetu oksford.
2 Savet je osnovan 28. novembra, 2001. godine na zahtev predsednika Džordža v.
Buša (Georg W. Bush), izvršnim aktom broj 13237. korisno je navesti da Savet pred-
sednika Buša danas više ne postoji, ali da su njegovi bivši članovi aktivni kao i pre for-
miranja tog državnog tela. prestanak rada je rezultat odluke predsednika B. obame,
2009. godine koji imenuje Predsedničku komisiju za proučavanje bioetičkih problema,
sa Emi Gatman (amy Gutmann) na čelu. prvi zadaci Komisije su obraćanje pažnje na
nedavno stvaranje sintetičkih gena (maj 2010.) i društveni uticaj „sintetičke biologije.”
zvanični portal ovog tela može se pronaći na adresi: http://www.bioethics.gov/ Na
istom portalu moguće je pronaći nekoliko radnih izveštaja članova komisije između
ostale i prezentaciju a. Bjukenona o „Etici sintetičke biologije,” koja se, da pomenemo,
u polaznim zabrinutostima ne razlikuje mnogo od bioetičkih briga kojima se bavio
Predsednički savet.
pored toga ovaj autor je pozicioniran i u brojnim administrativnim struk-

turama koje se bave etičkim problemima u istraživanjima embrionalnih
matičnih ćelija i intervencijama kloniranja.
izveštaj Erika parensa (Erik parens) „Da li je bolje uvek dobro? proje-
kat poboljšanja” (Is Better Always Good? The Enhancement Project, 1998),
razmatra opasnosti i brige koje proizlaze iz mogućnosti da nove bio-tehno-
logije budu usmerene ka poboljšanju ljudskih kapaciteta i osobina. imaju-
ći u vidu autorov kritički odnos prema metodu tržišnog pristupa pri upo-
trebi novih bio-tehnologija, možemo ga svrstati u struju srednjeg
stanovišta. ovaj autor je viši naučni saradnik (Senior Research Scholar) u
Hejsting centru (The Hastings Center) od 2003. godine.
predsednika Hejsting centra – Tomasa Mareja (Thomas H. Murray), sa
tekstom „poboljšanje” (Enhancement, 2007), takođe bismo mogli svrstati u
struju srednjeg stanovišta. U ponuđenom tekstu autor daje nekoliko kon-
cepcija poboljšanja, analizira neke od prigovora vezanih za aktuelnu etičku
diskusiju, ali prati i intervencije, koje se kreću od upotrebe hormona rasta
kod zdrave dece do genetičkog inženjeringa, stvarajući pri tome „metod
moralne raznolikosti”. Marejev pristup analizi upotrebe stimulativnih sred-
stava u sportu, čini se da igra veoma značajnu ulogu u njegovom general-
nom pristupu poboljšanju ljudskih bića.
Tekst Ronalda lindsija izabran je, pre svega, zbog uvida u granice do
kojih idu pojedini predlozi u pravnoj regulaciji društva budućnosti. polaze-
ći iz okvira koji podseća na stanovišta srednje struje, autor između ostalog
postavlja pitanje da li se etikom poboljšanja treba uopšte baviti pre nego
bio-tehnologije postanu tržišno dostupne; kao i pitanje na koji način regu-
lisati pitanja distributivne pravde u takvom društvu. S tim u vezi, lindzi
prenebregava činjenicu da se prvo pitanje u stvari svodi na izbor između
regulacionih akata za situaciju koja se možda nikada neće dogoditi i nepo-
stojanje bilo kakve društvene i organizacione regulacije za nepredvidive
naučne i društvene događaje. imajući to u vidu, čini se da konačni predlog
(paradoksalan na više načina) pravičnosti u društvu budućnosti završava u
transhumanističkom duhu. poboljšani pojedinci zahvaljujući „genetskim
dobrima” stiču određena „društvena dobra”. Nepoboljšani pojedinci, su-
protno tome, nemaju genetski potencijal kojim bi sa istom efikasnošću,
kao poboljšani, doprineli društvenoj dobrobiti, stoga ove dve vrste i ne tre-
ba posmatrati kao ravnopravne u procesu distributivne pravde.
vESEliN MiTRović
Treći program
UDk: 608.1
(prevod)
BioTEHNoloGiJa i TRaGaNJE za SREćoM*
Čemu služi biotehnologija? zašto se razvija, koristi, i zašto je značajna? pre-

ma kojim ciljevima nas vodi? postavljanje takvih pitanja verovatno će se či-
taocu učiniti čudno, jer odgovori se čine tako očiglednima: da se nahrane
gladni, da se izleče bolesni, da se ublaže patnje – ukratko, da se unapredi čo-
večanstvo, ili, kako je to davno rekao Frensis Bekon, „da se olakša ljudsko
stanje”. postavljeni u tako opštim terminima, očigledni odgovori su, narav-
no, ispravni. ali oni ne otkrivaju celu priču i, kada se pažljivo razmotre, do-
vode do nekih izazovnih pitanja, pitanja koja nas primoravaju da se iskreno
zapitamo ne samo čemu služi biotehnologija već i čemu bi trebalo da služi.
pre nego što odgovorimo na ova pitanja, trebalo bi da preciznije odre-
dimo šta podrazumevamo pod terminom biotehnologija, jer je to nova reč
za naše novo doba. iako su je drugi usko, ali i opširno definisali1 naš cilj –
* Uvodni deo izveštaja predsedničkog saveta za bioetiku SaD (president’s Coun-

cil on Bioethics, Beyond therapy Biotechnology and the Pursuit of Happiness, Dana
press, New York 2003).
1 one variraju od „inženjeringa i bioloških studija odnosa između ljudskih bića i
mašina” (Webster’s II New Riverside University Dictionary, 1988), preko „bioloških na-
uka koje se posebno primenjuje u genetskom inženjeringu i tehnologiji rekombinova-
nja DNk” (Merriam-Webster OnLine Dictionary, 2003), do „upotrebe bioloških proce-
sa u rešavanju problema ili stvaranju korisnih proizvoda” (Rečnik obezbedio Bio,
organizacija biotehnološke industrije, www.bio.org, 2003). U širem značenju pojma
koji ćemo ovde slediti, starije biotehnologije uključile bi vrenje (koje se koristi za peče-
nje hleba i pravljenje piva) i hibridizaciju biljaka i životinja. Novije biotehnologije bi
uključile, između ostalih, procese kojima se genetskim inženjeringom proizvode stvo-
reni usevi, popravljaju genetski nedostaci upotrebom znanja o genomu, razvijaju bio-
loške mogućnosti upotrebom nanotehnologije. one takođe uključuju proizvode koji su
nastali ovim procesima: nukleinske kiseline i protein, lekovi, genetski modifikovane
ćelije, tkiva stvorena iz matičnih ćelija, biomehaničke naprave itd. – ukratko, svaki in-
dustrijski razvijeni korisni agens koji može da izmeni rad tela ili uma.
iz razloga koji će postati jasni kasnije – zahteva da radimo sa vrlo širokim

značenjem: procesi i proizvodi (obično u industrijskim razmerama), koji
nude potencijal da se promene i, u određenom stepenu, kontrolišu fenome-
ni života – kod biljaka, životinja, i, sve više, kod ljudskih bića (na potonjem
će biti naš isključivi fokus ovde). Nadilazeći procese i proizvode koji iz nje
proističu, biotehnologija je takođe konceptualni i etički pogled na svet, po-
taknut progresivnim stremljenjima. U tom smislu, pojavljuje se kao najno-
viji i rezonantni izraz tehnološkog duha, želje i mogućnosti da se racional-
no razumeju, urede, predvide i (konačno) kontrolišu događaji i delovanje
prirode, a sve zarad ljudske koristi.
Tako shvaćena, biotehnologija je veća od sopstvenih procesa i proizvo-
da; ona je oblik ljudskog osnaživanja. preko svojih tehnika (na primer, re-
kombinacije gena), instrumenata (na primer, sekvencera DNk), i proizvo-
da (na primer, novih lekova ili vakcina), biotehnologija osnažuje nas,
ljudska bića, da preuzmemo veću kontrolu nad našim životom, umanjuju-
ći naše podleganje bolesti i nesreći, slučajnostima i nužnostima. Tehnike,
instrumenti i proizvodi biotehnologije – poput sličnih tehnoloških plodo-
va proizvedenih u drugim tehnološkim oblastima – povećavaju naše kapa-
citete da postupamo efikasno, za mnoge različite svrhe. Baš kao što je auto-
mobil instrument koji poboljšava moći „samo-mobilnosti” (pomeranja
samih sebe), koje se onda mogu iskoristiti za bezbrojne svrhe koje nisu de-
finisane samom mašinom, tako je i sekvenciranje DNk tehnika koja pruža
mogućnost za istraživanje gena koja se može koristiti za različite namene
koje nisu utvrđene tehnikom; i sintetički hormon rasta je proizvod koji da-
je mogućnost da se pokuša povećanje visine kod niskih ili da se poveća sna-
ga mišića kod starih. kako bismo razumeli čemu služi biotehnologija, mo-
raćemo da razmotrimo nove mogućnosti koje pruža, pre nego tehničke
instrumente i proizvode koji nam te mogućnosti čine dostupnim.2
2 važnost, u istraživanju biomedicinskih tehnologija, razlikovanja između (1) teh-

nika i (2) moći koje omogućavaju prvobitno je razvijena pre skoro trideset godina u
izveštaju Nacionalnog saveta za istraživanje/Nacionalne akademije nauka, Assesing Bi-
omedical Technologies: An Inquiry into the Nature of the Process (Committee on life
Sciences and Social policy, National academy of Sciences, Washington 1975). U izve-
štaju je preporučeno (i ilustrovano primerom) da se istraživanje biomedicinskih teh-
nologija tiče i implikacija kako tehnika, tako i usavršenih moći koje one pružaju (vidi
strane 1 i 9 i strukturu analize u bilo kom poglavlju.) Uglavnom smo naklonjeni kori-
šćenju energičnije reči moć, sa njenom podrazumevanom efikasnošću, nego prozaični-
jem svojstvu ili sposobnosti, ali pod njom ne podrazumevamo ništa ni zloslutno ni
opako. onako kako je koristimo, moć bi trebalo razumeti kao neutralnu ili bolju, po-
sebno u odnosu na njenu suprotnost, nemoć. istovremeno, ovaj pojam nas poziva da
razmišljamo o zloupotrebi ili pogrešnom korišćenju moći; ovakva razmišljanja ne pra-
te uobičajene, gotovo sinonimne, svojstvo ili sposobnost.
ova terminološka diskusija otkriva prvu teškoću u vezi sa svrhom bio-

tehnologije: činjenicu da su sredstva i ciljevi lako odvojivi jedni od drugih.
kao i kod svih tehnika i moći koje se stavljaju u ljudske ruke, tehnike i mo-
ći biotehnologije su u znatnoj meri nezavisne od veza sa uskim ili određe-
nim ciljevima. Biotehnologija, kao i bilo koja druga tehnologija, ne služi ni-
čem određenom. kao i kod bilo koje druge tehnologije, ciljevi kojima služi
nisu određeni samim tehnikama, moćima koje pruža, već svojim ljudskim
korisnicima. kao i bilo koje drugo sredstvo, određena biotehnologija, jed-
nom razvijena da služi jednoj svrsi, često služi višestrukim namenama, pa i
nekima koje nisu zamišljene ili ih čak nisu mogli da zamisle oni koji su ih
stvorili.
Drugo, postoji nekoliko pitanja u vezi sa opštim ciljem biotehnologije:
unapređivanje čovečanstva. Šta to tačno zahteva ili poziva na unapređenje
čovečanstva? Da li treba da mislimo samo na određena, još-uvek-neizleči-
va oboljenja koja ugrožavaju naše blagostanje, takva oboljenja kao što su
mladalački dijabetes, rak ili alchajmerova bolest? zar ne bi trebalo da
uključimo mentalne bolesti i poremećaje, od zaostalosti do velike (kliničke)
depresije, od gubitka pamćenja do melanholije, od seksualnih teškoća do
samoprezira? i da li bi trebalo da pored toga uzmemo u obzir i ona još du-
boko ukorenjena ograničenja ugrađena u našu prirodu, bilo da je reč o telu
bilo o umu, uključujući i okrutne činjenice poput propadanja, raspadanja i
smrti? Šta je to tačno kod „ljudskog stanja” što najviše zahteva pomoć? Sa-
mo bolest i patnja, ili i takve stvari kao što su ružno ponašanje, ludost, i
očaj? Mora li se „napredak” ograničiti na eliminisanje ovog i drugih zala, ili
bi trebalo da obuhvati povećavanje našeg udela pozitivnih stvari – lepote,
snage, pamćenja, inteligencije, dugovečnosti, ili same sreće?
Treće, čak i pod pretpostavkom da postoji saglasnost o tome koji
aspekti ljudskog stanja zahtevaju poboljšanje, i dalje bismo se suočili sa te-
škoćama odlučivanja o tome kako da procenimo da li naši pokušaji da ne-
što poboljšamo zaista čine stvari boljima – i za pojedince i za društvo. Ne-
ki od ciljeva kojima težimo mogli bi biti u sukobu jedni sa drugima: duži
životni vek mogao bi doći po ceni smanjene energije; superiorni učinak za
neke može da umanji samopouzdanje za druge. Napori da se umanji ljud-
ska agresija mogu da završe podrivanjem ambicija; intervencije usmerene
ka smanjenju nezadovoljstva mogu da umanje aspiracije. a, pored nena-
mernih posledica, nije lako reći koliko manje agresije ili nezadovoljstva bi
bilo dobro za nas. Jednom kada odemo dalje od lečenja bolesti i traganja za
zdravljem, izgleda da nema gotovih i pouzdanih standarda za razaznavanje
dobrog od lošeg koji bi vodili naše izbore.
kao što će ovaj izveštaj pokazati, to nisu nevažna ili samo akademska
pitanja. zaista, neka od njih su nam već postavljena. Sada imamo tehnike
za testiranje ranih ljudskih embriona na prisustvo ili odsustvo mnogih
gena: da li ćemo koristiti ove tehnike samo da sprečimo bolest ili takođe u
pokušajima da dobijemo „bolju” decu? ovladavamo tehnikama za pove-
ćanje mišićne snage i učinka: da li ćemo ih koristiti samo za lečenje mišić-
ne distrofije i slabih mišića kod starijih ili i da bismo omogućili sportisti-
ma da dostignu neverovatne rezultate? postepeno učimo kako da
kontrolišemo biološke procese starenja: da li samo treba da težimo uma-
njivanju telesnih i mentalnih slabosti starosti ili i projektovanju velikih
povećanja maksimalne dužine ljudskog veka? Stičemo nove tehnike za
menjanje mentalnog života, uključujući i pamćenje i raspoloženje: treba li
da ih koristimo samo za sprečavanje ili lečenje mentalnih bolesti, ili i kako
bismo otupili bolne uspomene na sramno ponašanje, transformisali me-
lanholični temperament, ili olakšali patnje u žalosti? Sve više, upravo će
ove vrste biti pitanja sa kojima ćemo biti primorani da se suočimo zbog
novih biotehničkih sila koje su nam sada na raspolaganju ili koje će to
uskoro biti. Sve više moramo pitati: „Čemu služi biotehnologija“? „Čemu
bi trebalo da služi?“
. Zlatno doba: entuzijazam i zabrinutost

po svemu sudeći, stupili smo u zlatno doba za biologiju, medicinu i bioteh-
nologiju. Sa završetkom (faze sekvenciranja DNk) projekta ljudskog geno-
ma i pojavom istraživanja matičnih ćelija, možemo da očekujemo veliki
ljudski razvoj, normalan i nenormalan, kao i nove i preciznije izabrane
tretmane za ljudske bolesti. Napredak neuronauke sadrži obećanja moćnih
i potpuno novih shvatanja mentalnih procesa i ponašanja, kao i lekova za
razorne mentalne bolesti. Genijalni nanotehnološki uređaji, ugradivi u
ljudsko telo i mozak, daju nadu za prevazilaženje slepila i gluvoće, i, uopšte-
no, za jačanje ljudskih urođenih mogućnosti za postupanje i svesnost. istra-
živanje biologije starenja i samog procesa starenja ukazuje na mogućnost
usporavanja propadanjâ tela i uma izazvanih starenjem, a možda čak i na
produženje maksimalnog ljudskog životnog veka. Na bezbroj načina, otkri-
ća biologa i pronalasci biotehnologa stalno povećavaju našu moć da još
preciznije intervenišemo na funkcionisanje naših tela i umova i da ih me-
njamo razumnim dizajnom.
Uglavnom postoji veliko uzbuđenje i entuzijazam zbog ovih dešavanja.
Čak i pre bavljenja praktičnim koristima, nadamo se značajno obogaćenom
znanju o tome kako naši umovi i tela rade. ali ono što posebno pobuđuje
naše divljenje jesu obećane medicinske prednosti. ogroman broj ljudi, kao
i njihove porodice, žarko očekuju lekove za mnoge razorne bolesti i olakša-
nje od mnogih ljudskih nedaća. Sigurno ćemo pozdraviti, kao što smo i u
prošlosti, nove tehnološke mere koje nam mogu doneti zdravija tela, uma-
njeni bol i patnju, mir uma i duži život.
istovremeno, međutim, dolazak novih biotehničkih mogućnosti za

mnoge ljude predstavlja razlog za zabrinutost. prvo, naučna saznanja sama
po sebi postavljaju izazove ljudskom samorazumevanju: ljudi se pitaju, na
primer, šta će nova saznanja o funkciji mozga i ponašanja učiniti za naše
poimanje slobodne volje i lične moralne odgovornosti, koja je formirana
pre pojave takvog znanja. Drugo, mogućnost genetskog inženjeringa, iako
pozdravljena u lečenju nasleđenih genetskih bolesti, izaziva kod nekih lju-
di strah od eugenike ili brigu o „dizajniranim bebama”. psihotropni lekovi,
iako dobrodošli za lečenje depresije ili šizofrenije, izazivaju strah od kon-
trole ponašanja i brige o smanjenoj autonomiji ili zameni ličnog identiteta.
Upravo zbog toga što nova znanja i nove moći utiču direktno na čoveka, i
na načine koji mogu da utiču na našu čovečnost, određeni nejasni nemir
lebdi nad čitavim poduhvatom. Bez obzira na činjenicu što su skoro svi
uglavnom na strani daljeg napretka, novo doba biotehnologije doneće sa
njom nove i, verovatno, značajne izazove.
Dok se glavne prednosti i blagodeti lako prepoznaju, etička i društve-
na zabrinutost koju marš biotehnologije donosi nije tako lako artikulisati.
Ta zabrinutost ide dalje od poznatih pitanja bioetike, kao što su informisa-
ni pristanak za ljudske subjekte istraživanja, jednak pristup plodovima
medicinskog istraživanja, ili, kao i pri istraživanju embriona, moralnost
sredstava koja se koriste u težnji ka vrednosnim ciljevima. zaista, izgleda
da je direktno povezana sa samim ciljevima, sa načinima na koje će se bi-
otehnološke mogućnosti koristiti. Uopšteno govoreći, ova šira zabrinu-
tost je naročito u vezi sa onim upotrebama biotehnologije koje idu „iza te-
rapije”, iza uobičajenog domena medicine i ciljeva izlečenja, u vezi sa
upotrebama koje se kreću od povoljnih preko neozbiljnih do pogubnih.
Biotehnologije su već na raspolaganju kao instrumenti bioterorizma (na
primer, genetski modifikovani super-patogeni ili lekovi koji mogu da uni-
šte imuni sistem ili za obrišu pamćenje), kao akteri društvene kontrole (na
primer, za smirenje nemirnih ili blokatora plodnosti siromašnih), i kao
sredstva za poboljšanje ili usavršavanje naših tela i umova, kao i umova i
tela naše dece (steroidi za bodi-bilding ili stimulansi za polaganje ispita).
U prva dva slučaja, postoji zabrinutost oko toga šta drugi mogu da urade
nama, ili ono šta drugi ljudi, uključujući i vlade, mogu da učine drugim
ljudima. U poslednjem slučaju, postoji zabrinutost oko toga šta bismo mo-
gli dobrovoljno da učinimo sebi ili svom društvu. ljudi brinu oko toga da
naše društvo može biti ugroženo kao i oko toga da ćemo možda sami biti
oštećeni na načine koji bi mogli da ugroze najveće i najbogatije mogućno-
sti za ljudski život.
istini za volju, nije svako ko je razmotrio ovakve perspektive zabrinut.
Naprotiv, neki slave pravac traženja savršenstva kojim nas biotehnologija
može odvesti. zaista, neki naučnici i biotehnolozi se ne stide da proreknu
svet ljudi boljih nego što su sada koji će doći, omogućen pomoću genetskog
inženjeringa, nanotehnologija, i psihotropnih lekova. „U ovom jedinstve-
nom trenutku u istoriji tehničkih dostignuća”, ističe se u nedavnom izvešta-
ju Nacionalne fondacije za nauku, „poboljšanje ljudskog učinka postaje
moguće”, a takav napredak, ako mu se snažno teži, „može da ostvari zlatno
doba koje bi bilo prelomna tačka za ljudsku produktivnost i kvalitet živo-
ta”.3 „Budući ljudi – ko god ili šta god oni bili, gledaće na našu eru kao na
izazovan, težak, traumatičan trenutak”, piše naučnik koji posmatra sadašnje
trendove. „oni će ga verovatno videti kao čudno i primitivno vreme kada
su ljudi živeli samo sedamdeset ili osamdeset godina, umirali od strašnih
bolesti, i kada su njihova deca bila začeta van laboratorije slučajnim, ne-
predvidivim susretom spermatozoida i jajašca.”4 Džejms votson, ko-prona-
lazač strukture DNk, postavlja stvar kao jednostavno pitanje: „ako bismo
mogli da pravimo bolja ljudska bića znajući kako da dodajemo gene, zašto
ne bismo?”5
ipak, sama bezbrižnost nekih od tih predviđanja, kao i uverenje da će
promene koje oni donose učiniti svet boljim, zapravo služe da povećaju ne-
lagodnost u javnosti. Ne pozdravljaju svi budućnost „post-čoveka”. Ne svi-
đa se svima ideja o „ponovnom stvaranju Raja” ili o „čoveku koji igra Boga”.
Nisu saglasni svi da će ovaj prorokovani novi svet biti bolji od našeg. Neki
sumnjaju da bi pre mogao da liči na svet umanjene ljudskosti prikazan u
romanu aldosa Hakslija, Vrli novi svet, čiji tehnološki poboljšani stanovni-
3 Converging Technologies for Improving Human Performance: Nanotechnology,
Biotechnology, Information Technology and Cognitive Science, National Science Foun-

dation, arlington (virginia) 2003, str. 6.
4 G. Stock, Redesigning Humans: Our Inevitable Genetic Future, Houghton Mifflin,
New York 2002, str. 200. Sličan stav izneo je li Silver: „[M]i ćemo biti u stanju da upra-
vljamo i kontrolišemo gene koje dajemo svojoj deci. To je već iza horizonta… Sve ove
nove tehnologije izmeniće ljudski rod kakvim ga poznajemo” (“Frontline” intervju,
www.pbs.org.) videti takođe: l. Silver, Remaking Eden: Cloning and Beyond in a Brave
New World, avon, New York 1998. Silverov entuzijazam prema post-ljudskoj budućno-
sti razvodnjen je samo njegovim strahom da neće svi imati isti pristup njenim pobolj-
šavajućim prednostima. za istraživanje i kritiku ovih stavova videti: F. Fukuyama, Our
Posthuman Future: Consequences of the Biotechnology Revolution, Farrar Straus & Gi-
roux, New York 2002.
5 James D. Watson, quoted in Wheeler, T., „Miracle Molecule, 50 Years on”, Balti-
more Sun, 4 February 2003, str. 8a. Na simpozijumu u Torontu oktobra 2002. godine,
votson je otišao korak dalje u svojoj podršci poboljšanjima: „Uvek sam smatrao da je
stremljenje savršenstvu nešto što bi trebalo raditi. Uvek želite savršenu devojku”. (C.
abraham, „Gene pioneer Urges Human perfection”, Toronto Globe and Mail, 26 octo-
ber 2002). Članak potom citira votsonov odgovor na optužbu da želi da upotrebi gene-
tiku „da proizvede lepe bebe ili savršene ljude”: „Šta je loše u vezi s tim?”, uzvratio je.
„kao da bi moglo biti nečeg lošeg u poboljšanjima.”
ci veselo, bez razočaranja ili žaljenja, „uživaju” u dosadnom, praznom živo-

tu u kome nema ljubavi i čežnje, koji je ispunjen samo trivijalnim potraga-
ma i plitkim vezama.
. Argument u prilog pažnje javnosti

Uprkos uznemirenosti koju izaziva, tema korišćenja biomedicinskih tehno-
logija za potrebe „više od terapije” privukla je malu pažnju javnosti. imaju-
ći u vidu njen potencijalni značaj, to je verovatno najzanemarenija tema u
javnoj bioetici. Nijedna ranija nacionalna komisija za bioetiku nije razmo-
trila ovu temu, i to iz razumljivih razloga. Domen biotehnologije „više od
terapije” teško je definisati, to je siva zona u kojoj je doneti sud, u najmanju
ruku, teško. U poređenju sa neposrednijim temama u bioetici, pitanja koja
postavljaju napori da se „popravi ljudska priroda” izgledaju apstraktno,
udaljeno i preterano filozofski, nepodobni za javnu politiku; i zaista, mno-
gi bioetičari i intelektualci veruju ili da ne postoji nešto tako kao što je
„ljudska priroda”, ili da njeno menjanje nije etički problematično. pomenu-
te zabrinutosti su složene i tek su u začetku; teške su za formulisanje u op-
štem smislu, posebno zato što različite moći zasnovane na tehnologiji po-
kreću različita etička i društvena pitanja: iz poboljšavanja sportskog učinka
steroidima i genetske selekcije embriona za reprodukciju proističu različite
zabrinutosti. analiza često zahteva razlikovanje osnovnih i neposrednih
upotreba tehnologije (recimo, lekova za podizanje raspoloženja za lečenje
depresije ili lekova za umrtljavanje pamćenja radi sprečavanja post-trau-
matskog stresa) od izvedenih i dugoročnih upotreba i implikacija (isti leko-
vi se koriste kao opšti podizači raspoloženja ili da saniraju sećanja na sram-
no ponašanje ili krivicu). Spekulacije o tim mogućim implikacijama, koje
ne treba mešati sa tačnim predviđanjima, dodatno su komplikovane činje-
nicom da će značenje bilo koje buduće upotrebe biotehnologije „više od te-
rapije” biti određeno ciljevima i praksama društva koje se stalno menja, ba-
rem isto onoliko koliko i samom tehnologijom. konačno, razmišljanje o
ovim polu-futurističkim mogućnostima može izgledati kao rasipanje pa-
žnje javnosti, posebno imajući u vidu aktuelna etička pitanja koja zahteva-
ju pažnju. Neka nas mogu odvesti u pravcu zabrinutosti o preteranostima i
zloupotrebama biotehnologije i opasnostima „vrlog novog sveta”, kada, u
ovom svetu opterećenom bedom, milioni umiru od side, malarije i neuhra-
njenosti, i to delimično upravo zbog manjka biomedicinskih tehnologija
koje su nam već na raspolaganju.
ipak, uprkos ovim istinskim teškoćama i zamerkama, verujemo da je
važno ovu temu otvoriti za javnu raspravu. Jer ona postavlja neka od težih
pitanja u bioetici. ona se dotiče ciljeva i svrha koji se postižu sticanjem bi-
otehničke moći, i ne bavi se samo bezbednošću, efikasnošću, ili moralno-
šću sredstava. oslanja se na prirodu i značenje ljudske slobode i ljudskog

procvata. Nedvosmisleno se suočava sa navodnom pretnjom dehumaniza-
cije, kao i sa navodnim obećanjem „super-humanizacije”. privlači pažnju
na to šta znači biti ljudsko biće i biti aktivan kao ljudsko biće. Daleko je od
prosto futurističke: trenutni trendovi jasno pokazuju kako je pritisak „više
od terapije” i „ka savršenstvu i sreći” već tu – svedoci smo rastuće i sve pri-
hvatljivije upotrebe estetske hirurgije, stimulativnih sredstava, i supstanci
za promene raspoloženja ili pažnje.6 S obzirom na napredak u istraživanji-
ma u neuronauci i na razvoj bioloških pristupa psihijatrijskim poremećaji-
ma i svim mentalnim stanjima, čini se jasnim da će očekivana nova otkrića
o funkcionisanju psihe i biološkim osnovama ponašanja sigurno povećati i
našu sposobnost i našu želju da ih promenimo i poboljšamo. odluke koje
danas donosimo – na primer, šta uraditi vezano za izbor pola ili za genet-
sku selekciju embriona, ili da li prepisati lekove koji modifikuju ponašanje
deci predškolskog uzrasta, ili koliko energično treba da pokušavamo da
preokrenemo procese starenja – utabaće put ka „višem od terapije” genera-
cijama koje dolaze. i bilo to fer ili ne, odluke i izbori privilegovanih ili
avangarde često će utrti put koji će drugi slediti kasnije, ponekad usput me-
njajući ono što se smatra „normalnim”, i to često nepovratno.
odabir ove teme je, u stvari, odgovor na nalog predsednika Buša dat
Savetu, formiranom izvršnom naredbom, „da se predsednik savetuje o bi-
oetičkim pitanjima koja se mogu pojaviti kao posledica napretka biomedi-
cinske nauke i tehnologije”. Među određenim funkcijama utvrđenim u ve-
zi sa našom misijom, Savet je dobio uputstva prvenstveno da „pokrene
korenitu istragu o ljudskom i moralnom značaju razvoja biomedicinske i
bihejvioralne nauke i tehnologije”, a da zatim „istraži specifična etička pita-
nja i pitanja politike koja su u vezi sa ovim razvojem”. predviđajući, kao što
to mi činimo, dolazak tehnoloških snaga koje će verovatno duboko uticati
na prirodu, oblik i sadržaj ljudskog iskustva, ljudskog karaktera, i ljudskog
društva, verujemo da je veoma poželjno da pokušamo da najbolje što mo-
žemo artikulišemo njihov verovatni „ljudski i moralni značaj”.
Savet nema samo mandat nego i priliku da razmatra ova pitanja na du-
goročnijem nivou. za razliku od zakonodavaca koji su uvučeni u trenutne
zahteve važnih pitanja, mi imamo tu privilegiju da možemo pažljivo i nese-
6 već široko prihvaćene upotrebe biomedicinskih tehnologija „više od terapije”
uključuju: pilule za spavanje i budnost, gubljenje telesne težine, rast kose i kontrolu ra-
đanja; operacije uklanjanja masti i bora, sužavanja butina i uvećavanja grudi, kao i is-
pravljanje zuba i odabira pola potomstva. ove prakse su već deo krupnog biznisa.
amerikanci su 2002. godine potrošili oko milijardu na lekove kojima se leči ćelavost,
što je deset puta više od iznosa potrošenog na naučno istraživanje leka za malariju, bo-
lesti koja pogađa stotine miliona ljudi širom sveta.
bično da razmotrimo pitanja pre nego što postanu izuzetno sporna stavka-
ma javne politike. Ukoliko nacionalni savet za bioetiku ne razmotri ovu te-
mu, malo je verovatno da će bilo ko drugi u javnom životu to učiniti. a ako
ne se pripremimo unapred da razmišljamo o ovim pitanjima, bićemo ne-
spremni da odgovorimo na izazove kada se pojave i da mudro donosimo
političke odluke koje oni mogu zahtevati.
. Definisanje teme
pošto smo izneli naše razloge za razmatranje ove teme, u nastavku treba da
je pažljivije definišemo i da ukažemo na to kako planiramo da joj pristupi-
mo. kao što je već pomenuto, upotrebe biotehnologije koje su „više od te-
rapije” na ljudskim bićima su višestruke. ovde nećemo posmatrati bioteh-
nologije kao instrumente bioterorizma ili masovne kontrole populacije.
prethodna tema je visoko specijalizovana i povezana sa pitanjima nacional-
ne bezbednosti, što je oblast koja je izvan naše odgovornosti i stručnosti.
Takođe, iako su praktične i političke teškoće koje ta tema postavlja ogrom-
ne, etička i društvena pitanja su relativno jednostavna. Glavno pitanje koje
se postavlja u vezi sa bioterorizmom nije šta misliti o tome, već kako ga
sprečiti. i upotreba umirujućih aerosola za kontrolu masa ili kontraceptiv-
nih dodataka u vodi za piće, što nije verovatno da će se desiti u liberalnim
demokratskim društvima kao što je naše, ne postavlja druga pitanja osim
onih već poznatih o slobodi i prinudi.
Mnogo etički izazovnije su one upotrebe biotehnologije koje su „više
od terapije” i koje bi bile privlačne slobodnim i preduzimljivim ljudima,
koje ne bi zahtevale prisilu, i, najbitnije, koje bi zadovoljile široko raspro-
stranjene ljudske želje. Rešavanje i bavljenje etičkim i društvenim pitanjima
koja izazivaju takve prakse pokazaće se znatno težim, jer će biti usko pove-
zano sa ciljevima koji idu uz, a ne protiv, ljudskog bića. iz ovih razloga,
ograničavamo svoju pažnju na one dobronamerne i strogo dobrovoljne
upotrebe biomedicinskih tehnologija kroz koje korisnik traži neko pobolj-
šanje ili povećanje njegovih ili njenih sposobnosti, ili, vođen sličnim blago-
naklonim motivima, to traži za svoju decu. Takve upotrebe biotehnoloških
snaga s ciljem težnje ka „poboljšanjima” ili „savršenstvima”, bilo tela, uma,
učinka, bilo osećaja blagostanja, istovremeno je i najzavodljivije iskušenje,
ali i ono iskušenje koje najviše uznemiruje. To odražava duboko nezado-
voljstvo čovečanstva prirodnim granicama kao i revnosnu želju da se pre-
vaziđu. To takođe otelotvoruje ono što je istinski novo i zabrinjavajuće u
biotehničkoj revoluciji, ono što je dalje od takozvanih „životnih pitanja” o
abortusu i uništavanju embriona, iako su i ona važna. ono što je ovde u pi-
tanju nije stara sirova moć da se ubije stvorenje koje je stvoreno po obličju
Božjem, već privlačna moć zasnovana na nauci da preoblikujemo sami se-
be prema liku koji sami osmislimo. kao rezultat, to daje neočekivanu prak-
tičnu hitnost drevnim filozofskim pitanjima: Šta je to dobar život? Šta je to
dobra zajednica?
. Ciljevi i sredstva
ovakav san o ljudskom usavršavanju pomoću nauke i tehnologije je, u
stvari, bio prisutan od početaka moderne nauke u sedamnaestom veku.
kada je Rene Dekart, u svojoj čuvenoj Raspravi o metodi, postavio praktič-
ne svrhe za novu nauku koju je osnivao, govorio je eksplicitno o tome kako
postajemo „poput gospodara i vlasnika prirode” i istakao specifične ciljeve
kojima bi takvo vladanje prirodom služilo:
ovo je poželjno i to ne samo za pronalazak velikog broja veština koje bi nam
omogućile da uživamo, bez bola, u plodovima zemlje i svoj robi koja se može
tu naći, ali takođe, i prvenstveno, one koje bi pomogle u očuvanju zdravlja, ko-
je je nesumnjivo primarno dobro i temelj sveg ostalog dobra u ovom životu.
ali, kao što je u nastavku razjašnjeno, on ima više od zdravlja na umu:
Jer čak i um je toliko zavisan od temperamenta i od dispozicije organa u telu,
da ako je moguće pronaći neke načine koji će ljude generalno učiniti mudriji-
ma i sposobnijima nego što su to bili do sada, verujem da te načine moramo
tražiti u medicini… [M]i bismo mogli biti pošteđeni beskrajnog broja bolesti,
kako tela tako i uma, pa čak i možda slabosti koje starost donosi, kada bismo
imali dovoljno znanja o njihovim uzrocima i svim tretmanima koja nam pru-
ža priroda. (podvukao autor)7
Dekart je predvideo novu medicinu, drugačiju od bilo koje koju je svet
ikada video, koja ne samo da bi efikasno mogla da sačuva zdravlje već bi ta-
kođe mogla da poboljša ljudska tela i umove više od onoga što nam je pri-
roda sama dodelila: da nas učini mudrijima, sposobnijima i kompetentniji-
ma, i možda čak i otpornima na starenje i propadanje – rečju, da nas učini
zdravima i srećnima, na neodređeno vreme. zahvaljujući moćima koje su
nam dostupne i koje će to uskoro biti, Dekartov san ne izgleda više kao pu-
ka fantazija.
Šta su to tačno mogućnosti samo-povećanja o kojima govorimo? koje
vrste tehnologije ih omogućavaju? kojim ciljevima će najverovatnije služi-
ti? koliko brzo će postati dostupni? To su moći koje će potencijalno uticati
na kapacitete i aktivnosti ljudskog tela; na kapacitete i aktivnosti uma ili
duše; ali i uticati na oblik ljudskog životnog ciklusa, i na njegovom početku,
7Descartes, Discourse on the Method of Conducting One’s Reason Well and Seeking
Truth in the Sciences, part vi, par. 2. prevod na engleski jezik Ričard kanington (Ric-
hard kennington).
kraju i u međuvremenu. Mi već imamo moć da sprečimo plodnost i da je

poboljšamo; da začnemo život u laboratoriji; da snimimo naše gene, i kod
odraslih i kod embriona, i da onda izaberemo (ili odbacimo) život u povo-
ju na osnovu genetskih kriterijuma; da ubacimo nove gene u različite delo-
ve tela odraslih, a možda jednog dana, takođe i u gamete i embrione; da po-
boljšamo performanse i izdržljivost mišića, da izmene pamćenje,
raspoloženje, apetit, libido i pažnju psihoaktivnim drogama; da zamenimo
delove tela prirodnim organima, mehaničkim organima, ili tkivima dobije-
nim od matičnih ćelija, i možda ćemo se uskoro umrežiti uz pomoć kom-
pjuterskih čipova ugrađenim u telo i mozak i, u doglednoj budućnosti, da
produžimo ne samo prosečni već i maksimalni ljudski životni vek. Tehno-
logije koje menjaju kapacitete sa kojima se rađamo su uglavnom genetski
skrining i genetski inženjering, droge, naročito one psihoaktivne, kao i mo-
gućnost da zamenimo delove tela, ili da dodamo nove. Dostupnost nekih
od ovih kapaciteta, upotrebom ovih tehnika, samo je demonstrirana na ži-
votinjama, ali neki drugi su već u upotrebi kod ljudi.
vredno je napomenuti da ove moći i tehnologije nisu bile razvijene i
da se ne razvijaju u svrhu proizvodnje poboljšanih, ili pak savršenih ili
post-ljudskih bića. Takve tehnologije se razvijaju uglavnom s ciljem spreča-
vanja i lečenja bolesti, preokretanja invaliditeta, kao i ublažavanja patnje.
Čak i mogućnost interakcije mašina–mozak i ugrađenih nanotehnoloških
uređaja, počinje terapeutskim naporima da se omogući slepima da vide i
gluvima da čuju. ipak, aspekt „dvostruke namene” većine tih moći – ohra-
bren neiskorenjivim ljudskim nagonom prema „poboljšanju”, eksploatisan
za komercijalne interese koji već vide ogromne mogućnosti za tržište nete-
rapeutskih upotreba i verovatno pozdravljen od velikog broja ljudi koji tra-
že konkurentnu prednost u njihovim nastojanjima „da napreduju” – znači
da ne smemo biti uljuljkani u san činjenicom da začetnici ovih moći nisu
bili prijatelji vrlog novog sveta. kada jednom budu bile ovde, tehnike i mo-
ći mogu da proizvedu želje gde one nisu postojale ranije, a stvari često idu
u smeru u kojem to niko nije nameravao.
. Ograničenja razlike „terapija vs. poboljšanje”

iako, kao što je naznačeno, tema biotehnoloških težnji ljudskog poboljšanja
još nije stigla na dnevni red javne bioetike, ona je dobila određenu pažnju u
akademskim bioetičkim krugovima pod stavkom „poboljšanja”, shvaćenih
u suprotnosti sa „terapijom”.8 iako ćemo ići dalje od ove razlike, ona obez-
8 videti, na primer: E. parens (ur.), Enhancing Human Traits, Georgetown Univer-

sity press, Washington 1998; C. Elliott, Better Than Well: American Medicine Meets the
American Dream, Norton, New York 2003.
beđuje korisno polazište za ulazak u diskusiju o aktivnostima koje imaju za

cilj nešto „više od terapije”.9 „Terapija”, je prema ovom gledištu i prema op-
štem razumevanju, upotreba biotehničkih moći u terapijama pojedinaca
koji imaju poznate bolesti, invalidnosti ili oštećenja, u pokušaju da se vrate
na normalno stanje zdravlja i forme. „poboljšanje”, nasuprot tome, usmere-
no je ka upotrebi biotehničkih moći s ciljem menjanja, direktnom interven-
cijom, ne procesa bolesti, već „normalnog” funkcionisanja ljudskog tela i
psihe, povećanja ili poboljšanja mogućnosti i performansi sa kojima se ra-
đamo. oni koji su uveli ovu distinkciju nadali su se da na ovaj način prave
razliku između prihvatljivih i neprihvatljivih ili sumnjivih upotreba biome-
dicinskih tehnologija: terapija je uvek etički u redu, poboljšanje je, barem
prima facie, etički sumnjivo. Genska terapija za cističnu fibrozu ili prozak
za duboku depresiju je u redu, umetanje gena za poboljšanje inteligencije ili
steroida za olimpijske sportiste je, najblaže rečeno, sumnjivo.
Na prvi pogled, razlika između terapije i poboljšanja i te kako ima smi-
sla. Uobičajeno iskustvo prepoznaje razliku između „vraćanja u normalu”, i
onoga što „ide dalje od normalnog”. Takođe, i u praktičnom smislu, čini se
da je ova distinkcija koristan način da se napravi razlika između centralnih
i obaveznih zadataka medicine (lečiti bolesne) i njenih marginalnih i neo-
baveznih praksi (na primer, ubrizgavanja botoksa i drugih čisto kozmetič-
kih hirurških procedura). zato što se medicina, barem tradicionalno, bavi
pre terapijom nego poboljšanjem, ovo razlikovanje pomaže da se odvoje
odgovarajuće delatnosti lekara, shvaćenih kao iscelitelja. i zato što su leka-
ri dobili više ili manje potpuni monopol nad propisivanjem i primenom
biotehnologije na ljudska bića, distinkcija, koja teži da opiše krug oko od-
govarajućih ciljeva medicine, indirektno pokušava da opiše krug oko legi-
timne upotrebe biomedicinske tehnologije. Shodno tome, ona nam takođe
pomaže da odlučujemo o troškovima zdravstvene zaštite: pružaoci zdrav-
stvenih usluga i kompanije za osiguranje za sada veruju u razliku, tako što
plaćaju za lečenje bolesti, ali ne i za poboljšanja. Još je važnije, ideja pobolj-
šanja shvaćena kao traženje „boljeg od dobrog” ukazuje na perfekcionistič-
ke, da ne kažem utopijske, težnje onih koji bi hteli da poboljšaju ljudsku
prirodu uopšte, ili svoj posebni udeo u njoj.
9 Naš izbor Više od terapije kao naslova ovog izveštaja ima za cilj da prihvati da
ovaj pojam nudi dobru polaznu tačku ulaska: oslikava medicinski milje u kome se ova
pitanja javljaju; otkriva netradicionalne ciljeve novih upotreba biotehničke moći; na-
goveštava otvorenost i neizvesnost onoga što je „više” od lečenja kao cilja. ipak, zbog
razloga koji će postati jasni, pojam „više od terapije” nam se ne čini kao pojam koji od-
ređuje carski drum ka razumevanju. zbog toga, moramo prihvatiti stanovište koje ni-
je samo „više od terapije” nego i „više od razlikovanja između terapije i poboljšanja”.
Moramo da razumemo ovu temu manje u odnosu na medicinu i njene ciljeve, i više u
odnosu na ljudska bića i njihove ciljeve.
ali, iako je razlika između terapije i poboljšanja prikladan početak i kori-

sna prečica za privlačenje pažnje na problem (i iako ćemo je s vremena na vre-
me i sami iskoristiti), ona je na kraju neadekvatna za moralnu analizu. „po-
boljšanje” je, čak i kao termin, veoma problematično. U svom najobičnijem
značenju, ono je apstraktno i neprecizno.10 osim toga, „terapija” i „poboljša-
nje” su kategorije koje se preklapaju: sve uspešne terapije pružaju poboljšanje,
čak i ako sva poboljšanja ne poboljšavaju time što su terapeutska. Čak i ako
prihvatimo da „poboljšanje” znači „neterapeutsko poboljšanje”, termin je i da-
lje nejasan. kada se odnosi na ljudske funkcije, da li poboljšanje znači stvarati
više nečega, ili činiti nešto boljim? Da li se odnosi isticanje nečega u punijem
obimu ili njegovu kvalitativnu promenu? po kom značenju pojma su i pobolj-
šano pamćenje i selektivno brisanje pamćenja „poboljšanja”?
pored ovih uglavnom verbalnih i konceptualnih nejasnoća, postoje te-
škoće zahvaljujući činjenici da su i „poboljšanje” i „terapija” povezani sa, i
apsolutno zavise od, inherentno komplikovane ideje zdravlja i uvek kon-
troverzne ideje normalnosti. Razlike između zdravih i bolesnih, onih koji
su u formi i onih koji to nisu, iskustveno su očigledne većini ljudi, bar u po-
gledu njih samih, pa takve su i razlike između bolesti i drugih nevolja. ka-
da nas muče kašalj i visoka temperatura, sumnjamo da smo bolesni, i raz-
mišljamo o poseti lekaru, a ne svešteniku. Nasuprot tome, mi ne mislimo ni
o bolesti, niti o lekarima kada nas muče novčani problemi ili kada smo za-
brinuti zbog pretnje od terorističkih napada. ali postoje strašne teškoće u
pokušaju da se definišu „zdravo” i „oštećeno”, „normalno” i „nenormalno”
(a samim tim, i „nad-normalan”), naročito u oblasti „bihejvioralnih” ili
„psihičkih” funkcija i aktivnosti. Neke psihijatrijske dijagnoze – na primer,
„distimija”, „opozicioni poremećaj”, ili „poremećaj socijalne anksioznosti” –
prilično su nejasne: koja je razlika između ekstremne stidljivosti i socijalne
anksioznosti? i, sa pozitivne strane, mentalno zdravlje štiti mir uma, koji
štiti zadovoljstvo, koje štiti sreću. Ukoliko sledimo čuvenu definiciju zdra-
vlja Svetske zdravstvene organizacije koje ga opisuje kao „stanje potpunog
fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja”, skoro bilo koju intervenciju s
ciljem poboljšanja možemo posmatrati kao onu koja se izvodi zarad una-
pređenja zdravlja, što je čini „terapeutskom”, ako služi da se promoviše
mentalno blagostanje poboljšanog pojedinca čineći ga srećnijim.
ipak, čak i za one koji koriste uže definicije zdravlja, razlikovanje izme-
đu terapije i poboljšanja će se pokazati problematičnim. Dok je u nekim
slučajevima – na primer, kod hronične bolesti ili teške povrede – prilično
10 prema Oksfordskom rečniku engleskog jezika (Oxford English Dictionary) „po-

boljšati” znači „povisiti stepen, povisiti, povećati intenzitet”; „učiniti da izgleda većim”;
„povećati cenu, vrednost, važnost, privlačnost itd.” „poboljšanje” bi tako označilo
kvantitativnu promenu, povećanje veličine ili stepena.
lako da se ukaže na odstupanje od standarda zdravlja, drugi slučajevi prko-

se jednostavnom klasifikovanju. većina ljudskih kapaciteta pada duž kon-
tinuuma, ili krive „normalne distribucije”, i za pojedince koji se nađu u bli-
zini donjeg kraja normalne raspodele može se smatrati da su u
nepovoljnijem položaju i zato nezdravi u poređenju sa drugima. ali, pro-
sečni mogu jednako za sebe da smatraju da su u nepovoljnom položaju u
odnosu na one iznad proseka. ako neko reaguje u oba slučaja na uočene
nedostatke, po kom principu možemo zvati pomaganje nekome na donjem
kraju „terapijom” a pomoć nekome ko je samo prosek „poboljšanjem”? U
kojim slučajevima „normalno” distribuiranih osobina (na primer, visine ili
koeficijenta inteligencije ili vedrine duha) prosek funkcioniše i kao norma,
ili je sama norma odgovarajući predmet promene?
Dalje komplikacije nastaju kada uzmemo u obzir uzroke uslova koji
vape za modifikacijom. Da li je terapija davanje hormona rasta genetskom
patuljku, ali ne i niskom momku koji je prosto nesrećan zato što je nizak? a
ako su niski dovedeni do proseka, prosečni, sada kada su postali niski, mo-
ći će da iskoriste presedan za pravo na ubrizgavanje hormona rasta. Budu-
ći da sve više i više naučnika veruje da sve osobine ličnosti imaju bar deli-
mičnu biološku osnovu, kako ćemo razlikovati biološke „defekte” koji
izazivaju „bolest” od biološkog stanja koje izaziva stidljivost ili melanholi-
ju ili iritablinost?
iz ovih razloga, između ostalog, neće uspeti oslanjanje na to da će raz-
likovanje između terapije i poboljšanja završiti posao moralnog rasuđiva-
nja. pored toga, dugotrajne rasprave o tome da li nešto jeste ili nije „pobolj-
šanje”, često se mogu isprečiti na putu pravih etičkih pitanja: koje su dobre
i loše upotrebe biotehničke moći? Šta čini upotrebu „dobrom”, ili čak samo
„prihvatljivom”? Ne sledi neposredno iz činjenice da se lek uzima samo da
zadovolji nečije želje – na primer, za povećanje koncentracije ili seksualnog
učinka – da je njegova upotreba za osudu. Nasuprot tome, neke intervenci-
je da se povrati funkcionalna celovitost – na primer, omogućavanje ženama
da rađaju decu posle menopauze ili da šezdesetogodišnjim muškarcima da
igraju profesionalni hokej na ledu – takođe bi mogle predstavljati sumnjive
upotrebe biotehničkih moći. Moramo se neposredno suočiti sa pitanjima
značenja za ljude i moralne procene; nije verovatno da će ona biti rešena
pojmom „poboljšanja”, ništa više nego što bi bila rešena prirodom same
tehnološke intervencije.
. Iznad prirodnih granica: snovi savršenstva i sreće

oslanjanje na razliku između „terapije i poboljšanja” ima jednu prednost u
teoriji za koju se ispostavilo da je i dalje mana u praksi. Razlika se zasniva
na pretpostavci da postoji prirodna ljudska „celina”, čije je zdravo funkcio-
nisanje cilj terapijske medicine. ona vidi medicinu, u stvari, kao temeljno
informisanu ovom idejom o zdravlju i celovitosti, idejom smatranom ci-
ljem celokupne medicinske delatnosti. Medicinska praksa, sve do danas, iz-
gleda da otelotvoruje ovo samorazumevanje svoje misije. ipak, ovo zapaža-
nje ukazuje na najdublji razlog zbog koga je razlika između lečenja i
poboljšanja, konačno, od nedovoljne etičke, a još manje praktične, vredno-
sti. Tako je zbog toga što je ljudsko biće čijoj se celovitosti ili isceljenju teži,
a što se postiže biomedicinskim terapijama, smrtno i osetljivo, sa medici-
nom ili bez medicine.
zdravo telo opada u snazi i njegovi delovi se troše. zdrav um usporava
i ima problema sa pamćenjem stvari. Duša teži onome što čak i zdravo telo
teško može da realizuje, a ona postaje umorna od frustracije. Čak i kada je u
najboljoj formi, ograničeno ljudsko telo sklono zamaranju retko besprekor-
no izvodi čak i obične želje duše. iz tog razloga (između ostalih), želje mno-
gih ljudskih bića – koja žele više, bolje, neograničeno, ili čak samo različito
– neće biti zadovoljene prosekom, niti će imati oslonac u razlici između nor-
malnog i abnormalnog, ili čak između zdravog i boljeg-od-zdravog.
zajedničke težnje ka prevazilaženju zajedničkih ljudskih ograničenja
mogu se uporediti sa težnjama da se prevaziđu pojedinačni nedostaci sa ko-
jima se rađamo. zato što postoji široka varijacija u prirodnim darovima ko-
jima je svako od nas obdaren: neki su rođeni sa savršenom visinom glasa,
ostali su rođeni gluvi za tonove; neki imaju dobro pamćenje, a drugi odmah
zaborave šta su upravo saznali. i kao sa talentima, tako je i sa željama i tem-
peramentima: neki žude za besmrtnom slavom, drugi prosto za udobnim
očuvanjem. Neki su sangvinici, neki flegmatici, a drugi su žučni ili melan-
holični. kada priroda daje svoje darove, neki ih dobiju tek na kraju reda.
ipak, treba zapamtiti da su često najdarovitiji i najambiciozniji oni koji naj-
više mrze svoja ljudska ograničenja: ahil je bio spreman da uništi sve oko
sebe, nije mogao da podnese da mu je besmrtnost izmakla samo za petu.
posledica ovih slabosti, posebnih i univerzalnih, jeste u tome što su
ljudska bića dugo sanjala o prevazilaženju ograničenjâ tela i duše, a naroči-
to ograničenjâ telesnog propadanja, psihičke uznemirenosti, i frustracije
koje izazivaju ljudske težnje. Snovi o ljudskom savršenstvu – i strašne po-
sledice izazvane time što im se teži po svaku cenu – teme su grčke tragedi-
je, kao „Belega”, Hatornove kratke priče kojom je predsednički savet o bio-
etici započeo svoj rad. Do sada su ti snovi bili čista fantazija, a oni koji su
im težili su srljali u propast. ali čudesni uspesi tokom proteklog veka u
svim oblastima tehnologije, a posebno u medicini, oživeli su drevne snove
o ljudskom savršenstvu. poput ahila, izgleda da mnogi veliki korisnici mo-
derne medicine, sve u svemu, nisu ni zahvalni ni zadovoljni nagradama ko-
je smo dobili od postojećih biomedicinskih tehnologija. izgleda da smo, za-
pravo, manje zadovoljni nego što smo „dobro zabrinuti”, možda smo i
svesniji skrivenih bolesti koje možemo da nasledimo, ili smo više zabrinu-
ti da ne izgubimo zdravlje nego što smo zadovoljni što ga imamo. zanimlji-
vo je da smo čak i više uplašeni od smrti nego što su to bili naši preci, koji
su živeli pre nego što je moderna medicina počela uspešno da se bori sa
smrću. Nesvesno, ali sigurno kao posledica onoga što nam je dato, naše že-
lje za još više darova rastu. i mi posmatramo naša preostala ograničenja sa
manje staloženosti, do te mere da snovi o tome kako ih se oslobađamo mo-
gu biti pretvoreni u moralne imperative.11 iz tih razloga, zahvaljujući bio-
medicinskoj tehnologiji, ljudi će biti sve više u iskušenju da pokušaju da
ostvare te snove, bar donekle: uvek energična tela koja ne stare, srećne (ili
bar ne nesrećne) duše, odlična ljudska dostignuća (sa smanjenim naporom
ili trudom), i nadareniju decu koja više postižu. ovi snovi u suštini nema-
ju nikakve veze sa medicinom, osim činjenice da su lekari ti koji će rukova-
ti alatima koji mogu da ih ostvare. oni su, dakle, samo slučajno snovi ka
onome što zovemo „više od terapije.” oni su, u načelu i po opsegu, snovi o
ljudskom savršenstvu.
Neće svi koji su zainteresovani za upotrebe biotehnologije koje preva-
zilaze terapiju sanjati o ljudskom savršenstvu. Mnogi ljudi su manje ili više
zadovoljni, bar za sada, svojim urođenim ljudskim kapacitetima, iako će
možda rado prihvatiti pomoć koja bi ih učinila lepšim, jačim, ili pametni-
jim. Traganje za srećom i samopoštovanjem – zadovoljavanje nečijih ličnih
želja i priznavanje sopstvene lične vrednosti – mnogo su uobičajenije ljud-
ske težnje od samosvesne potrage za savršenstvom. zaista, želja za srećom
i ljubav prema izvrsnosti su, na prvi pogled, nezavisne težnje. iako je sreća
možda potpunija i dublja kada je ukorenjena u izvrsnoj aktivnosti, za sre-
ćom se često traga bez obzira na izuzetnost ili vrlinu. Mnogi ljudi žude sa-
mo za dodatnim podsticajem na putu ka uspehu, mnogi ljudi žele samo da
se osećaju bolje povodom sebe samih. iako manje radikalne u odnosu na
potragu za „savršenstvom”, potrage za srećom, uspehom i samopoštova-
njem, naročito u našem društvu, mogu se ispostaviti snažnijim motivima
za interesovanje za upotrebu biotehničkih moći u svrhe koje su prevazilaze
terapiju. Tako, iako neki vizionari – počev od Dekarta – mogu sanjati o
11 Razmotrimo u vezi sa ovim naše stavove prema presađivanju organa. kada je
prvi put uvedena u kliničku praksu pre pedesetak godina, podvrgavanje spasonosnom
presađivanju bubrega smatrano je darom, blagoslovom, malim čudom, nečim iznad bi-
lo čega zasluženog ili čak očekivanog. Danas, iako se broj ovakvih „čuda” povećava
svake godine, ponuda nije jednaka tražnji. očekivanja su porasla do takvih granica da
ljudi govore i postupaju kao da je neuspeh društva da izađe u susret ovoj potrebi zapra-
vo uzrok smrti onih koji umru pre nego što prime organ namenjen presađivanju. ko je
pedesetih godina prošlog veka mogao pomisliti da ima pravo da zameni nefunkcional-
ne i odumrle organe? Da li će ljudi 2050. misliti da imaju pravo na to da im se zameni
bilo koji i svaki deo tela, i to ne samo jednom?
upotrebi biotehnologija za usavršavanje ljudske prirode, i iako mnogi od

nas možda mogu da pozdrave biotehničku pomoć u poboljšanju sopstve-
nih urođenih moći uma i tela, mnogo više ljudi će se verovatno okrenuti toj
pomoći u potrazi za napretkom, zadovoljstvom, i samo-zadovoljstvom – za
sebe i za svoju decu.
zašto bi bilo ko trebalo da brine o ovim izgledima? Šta bi bilo pogrešno
u naporima da se poboljša ili usavrši ljudska priroda, da se uz pomoć bio-
medicinske tehnologije, pokuša dobijanje bolje dece, većih postignuća, te-
la koja ne stare ili srećnih duša? koji su to izvori našeg nemira?
odgovori na ova pitanja ne mogu se dati uopšteno. oni će zavisiti od
slučaja do slučaja, uz posebnu pažnju usmerenu ka ciljevima koji se ostva-
ruju i ka sredstvima koja će se koristiti da se oni postignu. U nekim sluča-
jevima, nemir se ne vezuje samo za pojedinačnu težnju ka postizanju odre-
đenog cilja, već i za društvene posledice do kojih će doći ukoliko bude
mnogo ljudi koji će postupiti na isti način (na primer, izbor pola potom-
stva, ako se široko upražnjava, može u velikoj meri promeniti odnos polo-
va u društvu). U drugim slučajevima, nemir se vezuje uglavnom za samu
pojedinačnu praksu (na primer, lekove koji bi izbrisali ili promenili nečije
uspomene). Govoreći apstraktno i prosto radi ilustracije, pitanja mogu biti
i jesu postavljana u vezi sa sigurnošću tehnologija koje se koriste, kao i o to-
me da li će pristup koristima koje od njih potiču biti pravično rasprostra-
njen. kada je reč o upotrebi tehnika povećanja učinka, posebno u takmi-
čarskim aktivnostima, pitanja mogu biti postavljena o nefer prednosti i
učinku koji nije autentičan. pitanja mogu biti postavljena i o prinudi, otvo-
renoj i suptilnoj (kroz pritisak vršnjaka), ukoliko upotreba droga za pobolj-
šanje uma postane široko rasprostranjena. ostale brige uključuju zloupo-
trebe dragocenih medicinskih resursa društva, povećanje medikalizacije
ljudskih aktivnosti, manipulaciju željama, moguću oholost u pokušaju da
se poboljša ljudska priroda, i posledice koje na karakter ostavlja dobijanje
rezultata „na jednostavan način” kroz biotehnologiju, bez odgovarajućeg
napora ili discipline. Nema svrhe ovde iznositi detalje ili ukazivati na do-
datne moguće primedbe. kako zabrinutosti nastaju u njihovim odgovara-
jućim kontekstima, mi ćemo im se dublje posvetiti. Na kraju ovog izvešta-
ja, ponudićemo ona uopštavanja koja se čine prikladnim. između sada i tog
momenta, nastavićemo ispitivanja nekoliko slučajeva aktivnosti i upotreba
biotehničke moći koje streme ka „višem od terapije”.
. Struktura istraživanja: primat ljudskih težnji

Razmatrali smo nekoliko različitih načina organizovanja našeg ispitivanja.
Mogli bismo da počnemo od novih tehnika: genetski skrining, umetanje
gena, ovaj ili onaj različiti psihotropni lek. Mogli bismo početi sa novim
moćima ili kapacitetima koje ove tehnike pružaju: da se izabere pol (ili dru-
ge osobine) potomstva, da se utiče na raspoloženje ili pamćenje, ili da se
promeni stopa biološkog starenja. Mogli bismo početi terapijskim upotre-
bama kojima ove moći mogu poslužiti – na primer, za lečenje depresije ili
patuljastog rasta – i da onda potražimo upotrebe poboljšanja koje prevazi-
laze terapiju. Mogli bismo da počnemo onim aspektima ljudskog života ko-
ji bi mogli da budu pogođeni: našim urođenim telesnim ili psihičkim spo-
sobnostima, našim telesnim ili psihičkim aktivnostima, ili fazama i
oblikom životnog ciklusa – kako smo rođeni, kako ćemo umreti, i kako ži-
vimo u najboljim godinama života. ili smo mogli početi sa željama i ciljevi-
ma koji ili nagone našu težnju ka ovim tehnikama, ili koji će angažovati
moći koje su nam na raspolaganju pošto nam tehnologije budu na raspola-
ganju: željom za dužim životom, lepšim izgledom, jačim telom, oštrijim
umom, boljim učinkom, i srećnijom dušom – ukratko, našim specifičnim
težnjama da poboljšamo nas same, naše aktivnosti, ili ono što je priroda
podelila nama ili našoj deci.
U skladu sa našim ciljem „bogatije bioetike” – ciljem koji traži da se ne
ogreši o pun ljudski smisao biotehnološkog napretka – ovde ćemo pratiti
poslednji od ovih načina. postavljanjem istrage oko želja i ciljeva ljudskih
bića, usvajamo perspektive ljudskog iskustva i ljudske težnje, a ne perspek-
tivu tehnike i moći. započinjanjem sa dugogodišnjim i dostojnim ljudskim
željama, izbegavamo preuranjene nepovoljne presude o upotrebi biotehno-
logija s ciljem njihovog zadovoljavanja. Takođe možemo bolje videti kako
se nove tehnološke mogućnosti za odlazak ka „višem od terapije” uklapaju
sa prethodnim i sadašnjim ljudskim težnjama i aspiracijama, uključujući i
one koje su dobro zastupljene u ciljevima savremene medicine. Takođe će-
mo biti u stanju kritički da procenimo poželjnost ovih ciljeva i značaj bilo
kog uspeha u njihovom postizanju. Šta bi uspešno postizanje ovih ciljeva –
dužeg života, jačih tela, srećnije duše, vrhunskog učinka, bolje dece – po-
moću biotehnoloških sredstava učinilo i korisnicima i ostatku društva? za-
što bi ove posledice mogle biti značajne?
U drugom poglavlju, razmatramo potragu za „boljom decom”, upotre-
bom tehnike genetskog skrininga i selekcije s ciljem poboljšanja svoje urođe-
ne obdarenosti ili upotrebom lekova koji bi mogli da ih učine bolje ostvare-
nima, pažljivijima ili poslušnijima. U trećem poglavlju, razmatramo traganje
za „superiornim učinkom”, upotrebu genetskih ili farmakoloških poboljšanja,
uzimajući domen sporta kao primer koji mnogo otkriva. U četvrtom pogla-
vlju razmatramo potragu za „telima koja ne stare”, kako u skromnom smislu,
tako i u smelom, bilo upotrebom genetskih intervencija za povećanje snage i
energije mišića koje će nam uskoro biti na raspolaganju, bilo različitim napo-
rima, nešto više futurističkih, s ciljem usporavanja opštih procesa biološkog
starenja. U petom poglavlju, razmatramo traganje za „srećnim (ili zadovolj-
nim) dušama” upotrebom farmakoloških agenata koji tupe bolna sećanja, ili
koji poboljšavaju raspoloženje. U poslednjem poglavlju ukratko pokušavamo
da složimo ono što smo naučili iz raznih „studija slučaja”. Dok će svaki od
različitih slučajeva konkretizovati našu zabrinutost, važnost ove istrage zahte-
va da se uzmu u obzir svi ovi slučajevi zajedno i da se posmatraju kao deo ve-
ćeg ljudskog projekta – ka savršenstvu i sreći.
. Metod i duh
zaključujemo ovaj uvod sa nekoliko reči o metodu i duhu naše istrage.
Dok smo se pripremali za analizu raznih tema koje čine četiri srednja po-
glavlja, iskoristili smo prezentacije širokog spektra naučnika koji rade ili pi-
šu u sledećim značajnim oblastima biologije i biotehnologije: preimplanta-
cija genetske dijagnoze i genetičkog poboljšanja (Džerald Šaten i Frensis
kolins); odabir pola dece (artur Hanei i Nikolas Eberstat), lekovi za menja-
nje ponašanja kod dece (lorens Diler i Stiven Hajman), genetsko povećanje
mišićne snage i energije (H. li Svini), genetsko poboljšanje sportskog učin-
ka (Teodor Fridman), starenje i istraživanje dugovečnosti (Stiven austad i
S. Džej olshanski); pamćenje, i lekovi koji mogu da ga poboljšaju ili otupe
(Džejms McGaugh i Daniel Šakter) i lekovi za poboljšanje raspoloženja
(piter kramer i karl Eliot). oslanjajući se na ove prezentacije i tekstove iz
raznih širih oblasti, članovi Saveta pripremili su radne radove na skoro sve
ove teme i ti su radovi donekle razmatrani na osam sastanaka Saveta u pe-
riodu od jula 2002. do jula 2003. godine. Nekoliko članova Saveta doprine-
li su svojim originalnim tekstovima (Majkl Sandel na temu superiornog
učinka, Gilbert Meilaender na temu pamćenja, pol MekHju na temu „me-
dikalizacije,” leon kas na temu potrage za savršenstvom)12. završni izveštaj
izradili su zaposleni u Savetu, pregledali i kritikovali svi članovi Saveta, a
sam izveštaj je pisan i ispravljan više puta.
konačni dokument nije izveštaj o istraživanju, već etička istraga. on
ne pretenduje na sveobuhvatnost, on ne izveštava iscrpno o literaturi, nauč-
noj ili etičkoj. Umesto toga, ova istraga teži promišljenoj refleksiji i predsta-
vlja uglavnom (delimičnu) destilaciju razmišljanja samog Saveta. Ne deli
svaki član svaku zabrinutost izraženu ovde. Različitim članovima je više
stalo do različitih tema. Svi smo svesni da postoje pitanja kojima se nismo
bavili i da ima stavova koji nisu predstavljeni. ipak, kao Savet, mi posedu-
jemo dokument u celini, i nudimo ga kao vodič za dalje razmišljanje o ovoj
potencijalno veoma važnoj temi.
12Transkripti svih prezentacija i rasprava Saveta, kao i tekstovi radnih dokumena-

ta osoblja i radova koje su napisali članovi, dostupni su na internet stranici Saveta:
www.bioethics.gov.
Svako od četiri specijalizovana poglavlja počinje kratkim, ali kritičkim

razjašnjavanjem cilja koji će biti razmatran (na primer, šta su to „bolja de-
ca” ili „srećne duše”). U nastavku predstavljamo relevantne biotehnologije
i moći koje one obezbeđuju za ostvarivanje ovih ciljeva. zatim nastavljamo
sa našom etičkom analizom, pokušavajući da procenimo značenje i mogu-
će posledice sprovođenja ovih ciljeva putem ovih sredstava, i razmatramo
implikacije, kako za pojedince koji su neposredno uključeni, tako i za šire
društvo. zato što mnogo od onoga što je „više od terapije” leži u budućno-
sti, naša analiza je nužno spekulativna, a pominjanjem mogućih pitanja ne
želimo da se postavljamo kao proroci. kao što rado priznajemo, pitanje ko-
ja će se, ukoliko bude ijedne takve, od naših spekulativnih sugestija u vezi
sa mogućim budućim posledicama obistiniti biće tema, bar delimično, pa-
žljivog empirijskog istraživanja. istovremeno, međutim, takođe insistiramo
da otkrivanje onih koje će postati stvarnost nije baš osnovno pitanje. Mno-
go važnije je to što nam, prema našem mišljenju, ljudska dobra i principi
koji se ovde razmatraju mogu pomoći da oblikujemo naše razmišljanje
kroz čitav niz tehnoloških moći (i pratećih etičkih dilema), a sa kojima će-
mo se verovatno suočiti u budućnosti. postavljanjem pitanja koja postavlja-
mo, i predstavljanjem određenih aspekata koji sadrže moguće zabrinutosti,
želimo da tačno prepoznamo vrste pitanja i briga na koje bi istraživači, kre-
atori politika i javnost u celini trebalo da obraćaju pažnju.
Duh ove istrage je obrazovni. prvenstveno, želimo da pomognemo lju-
dima da razaznaju činjenice od fikcije, realne biotehnološke mogućnosti od
onih prosto imaginarnih. Mi želimo da razjasnimo etička i socijalna pita-
nja, kako za pojedince tako i za šire društvo. Upravo zato što smo zauzeli
gledište dalekog dometa, pre svega smo zainteresovani za postavljanje pita-
nja, a ne za donošenje moralnih proglasa ili sugerisanje zakonodavnih i re-
gulatornih mera. Naša prva pitanja nisu „da li je ovo dobro ili loše, isprav-
no ili pogrešno?” ili „da li to dozvoliti?”, već pre „šta ovo znači i šta će za
nas značiti – za nas kao pojedince, pripadnike američkog društva i ljudska
bića koja žele da žive dobro u doba biotehnologije?” Ukoliko se pitanja ko-
ja postavljamo i zapažanja koja nudimo učine čitaocu kao vesnici upozore-
nja, on ili ona to ne bi trebalo da pogrešno razume kao neprijateljstvo pre-
ma biotehnologiji uopšte, niti prema mnogim njenim nedvosmisleno
poželjnim upotrebama. Niti bi bilo ko trebalo da bude iznenađen našom
zabrinutošću. koristi od biomedicinskog napretka su jasne i moćne. opa-
snosti se manje cene, upravo zato što su vezane za poduhvat koji svi mi ne-
gujemo i podržavamo i za ciljeve kojima gotovo svi težimo. a to je još jedan
od razloga da pokušamo da artikulišemo ljudska dobra koja želimo da bra-
nimo i moguće pretnje sa kojima se ta dobra mogu suočiti.
S engleskog jezika prevela Miroslava Rajić
Treći program
UDk: 608.1:575
(prevod)
DŽUliJaN SavUlESkU
GENETSkE iNTERvENCiJE i ETika poBolJŠaNJa

lJUDSkiH Bića*
Tekst Džulijana Savuleskua polazi od pretpostavke da je nauku i tehnologiju po-

trebno iskoristiti ne samo za sprečavanje i lečenje bolesti već i za intervencije na
najosnovnijem biološkom nivou, radi unapređenja ljudske biologije i poboljšanja
ljudskog života. pod „poboljšanjem”, autor podrazumeva pomoć da se vodi duži
i/ili bolji život od uobičajenog, imajući pri tome u vidu, pre svega, biološka pobolj-
šanja, posebno ona genetska. Takvo poboljšanje zdravih ljudi nije samo stvar izbo-
ra nego bi trebalo da postane i moralna obaveza, navodi ovaj autor.**
Ključne reči: poboljšanje, terapija, genetska intervencija, etika poboljšanja, izigrava-
nje Boga, genetska diskriminacija.
Treba li nauku i tehnologiju da upotrebimo samo za sprečavanje i lečenje

bolesti ili i za intervencije na najosnovnijem biološkom nivou kako bismo
unapredili biologiju i poboljšali ljudski život. pod „poboljšanjem” podrazu-
mevam pomoć da se vodi duži i/ili bolji život od normalnih. ljude može-
mo poboljšati na razne načine, ali želim da se usredsredim na biološka po-
boljšanja, a posebno na genetska poboljšanja.
U skorije vreme dosta se raspravljalo o etici poboljšanja čoveka. Jedan
broj istaknutih autora je zabrinut, ili čak kritičan prema upotrebi tehnolo-
gije kako bi se ljudska bića promenila ili poboljšala (annas, 2000: 753–82;
Elliot, 2003), a kao osnov za ovakve brige navode pretnje po ljudsku priro-
du i dostojanstvo (Fukuyama, 2003; kass, 2002; Habermas, 2003). izveštaj
predsedničkog saveta pod nazivom S one strane terapije bio je veoma kriti-
* Naslov originala: J. Savulescu, „Genetic interventions and the Ethics of

Enhancement of Human Beings”, u: B. Steinbock (ur.), The Oxford Handbook of
Bioethics, oxford University press, New York 2007.
** apstrakt i ključne reči su deo redakcijske opreme teksta.
čan prema poboljšanju ljudi (predsednički savet za bioetiku 2003). U član-

ku o kome se mnogo raspravljalo, Majkl Sandel [Michael Sandel] je sugeri-
sao da se problem genetskog poboljšanja ogleda:
... u samovolji roditelja konstruktora, u njihovom nagonu da ovladaju tajnom
rođenja... to bi izobličilo odnos između roditelja i deteta i lišilo roditelja poni-
znosti i uvećanih ljudskih simpatija kojom je obdaren usled otvorenosti pre-
ma spontanom; ... nada u ovladavanje je lažna. ono preti da ukine uvažavanje
života kao dara i ostavlja nas bez ičega da vidimo ili sledimo osim sopstvene
volje (Sandel, 2004).
Frensis kam [Francis kamm] je detaljno opovrgla Sandelove argu-
mente, tvrdeći da je poboljšanje ljudi dozvoljeno (kamm, 2005). Nikolas
agar [Nicholas agar], u svojoj knjizi Liberalna eugenika, tvrdi da poboljša-
nje treba da bude dozvoljeno, ali ne i obavezno (agar, 2003). Tvrdi da ono
što razlikuje liberalnu eugeniku od spornih eugeničkih praksi nacista jeste
što nije zasnovana samo na jednoj koncepciji poželjnog genoma, kao i to
što je dobrovoljna, a ne obavezna.
U ovom poglavlju zauzeću jednu provokativniju poziciju. Želim da
pokažem da ne samo da je dozvoljeno da se poboljšamo već imamo moral-
nu obavezu ili moralni razlog da sebe i svoju decu poboljšamo. Doista,
imamo istu vrstu obaveze kao kad vršimo prevenciju ili lečimo bolesti. Ne
samo da se moramo poboljšati, već bi to trebalo da radimo.
započeću razmatranjem trenutnih mogućnosti i dobitaka od poboljša-
nja. posle toga, ponudiću tri veoma jaka razloga za težnju ka poboljšanju.
Tomas Marej zaključuje svoje domišljato i opširno bavljenje poboljša-
njem u ovom zborniku tvrdnjom da „etika poboljšanja mora uzeti u obzir
značenje i smisao aktivnosti koje se poboljšavaju, njihov društveni kontekst
kao i druge osobe i institucije na koje poboljšanje utiče” (Murray 2007). Ta-
kav oprez je bez sumnje krajnje osnovan. ali ne bi trebalo da nas spreči da
sagledamo mnoštvo slučajeva u kojima će izmena biologije unaprediti pri-
like pojedinca da vodi bolji život. U takvim slučajevima, ima jakih razloga
da sebe i svoju decu promenimo. Doista, bilo bi pogrešno propustiti da se
tako nešto učini. Neosnovani strahovi, preterani oprez i kvalifikacije mogu
da zamagle samu raspravu o poboljšanju. Skiciraću i neka od etičkih ogra-
ničenja težnji za poboljšanjem.
Trenutne koristi od poboljšanja

postoji veliko interesovanje javnosti za poboljšanje ljudi. Žene se radi este-
tike služe hirurgijom kako bi svoj nos učinile manjim, svoje grudi većim,
zube beljim i pravim, kako bi svoje jagodice učinile višim, svoje usne puni-
jim i kako bi uklonile bore i salo. Muškarci se takođe služe mnogim od ovih
mera, i dodatno ubrizgavaju steroide u svoje telo kako bi povećali mišićnu

masu. industrija lepote svedoči o privlačnosti poboljšanja. Ukrašavanje te-
la, kao što je slikanje i tetoviranje i promene tela, kao što je pirsing, od
pamtiveka su predstavljali načine pomoću kojih su ljudi pokušavali da izra-
ze svoju kreativnost, svoje vrednosti i simboličko pripadanje.
Često se čuje da je moderan sport izopačen usled preterane upotrebe
droga koje poboljšavaju učinak, kao što je ljudski eritropoetin1, anabolički
steroidi i hormon rasta. Međutim, neki od delotvornih poboljšanja učinka
su u sportu dozvoljena, kao što su upotreba kofeina, glutamina i kreatina u
dijetama, salbutamola2, hipoksičnih vazdušnih šatora ili visinskih pripre-
ma. Mnogi ljudi pokušavaju da unaprede svoje kognitivne moći upotreblja-
vajući nikotin, kafetin i lekove kao što su ritalin i modavigil.
poboljšanje raspoloženja je tipično za moderno društvo. ljudi koriste
psihološku samopomoć prozak, rekreativne droge i alkohol kako bi bili
opušteniji, društveniji i srećniji.
Čak i u najintimnijim odnosima ljudi žele da budu bolji. oko 34 pro-
centa svih muškaraca između 40 i 70 godina, tj. oko dvadeset miliona u
SaD, ima neku vrstu erektilne disfunkcije koja je normalni deo starenja.
prisutan je pad od 12 procenata u erektilnom funkcionisanju svake deceni-
je. Usled toga, dvadeset miliona ljudi širom sveta koristi vijagru (Cheitlin et
al., 1999).
Čini se da su mogući i radikalniji oblici biološkog poboljšanja. Čak i ka-
da bi se sve bolesti izlečile (bolesti srca, rak itd.), prosečan ljudski vek produ-
žio bi se samo za 12 godina (Sara Harper, lična komunikacija). Međutim,
nauka o matičnim ćelijama ima potencijal da, zamenom starog tkiva zdra-
vim, produži životni vek znatno više od toga (Harris, 2000, 2002, 2004). Mo-
gli bismo da živimo duže od trenutnog maksimuma od 120 godina.
Umesto na radikalno produženje života, želim da se usredsredim ka ra-
dikalnom unapređenju kvaliteta života posredstvom biološke manipulacije.
Neki skeptici veruju da to nije moguće. oni tvrde da nas određuju naše
okruženje i naša kultura – a ne naša genetika. ali mirna šetnja parkom po-
kazuje nam moć jednog velikog genetičkog eksperimenta – uzgajanje pasa.
očigledno je da se različite rase pasa razlikuju po temperamentu, inteligen-
ciji, fizičkoj sposobnosti i izgledu. Bez obzira na teren, doberman će poce-
pati korgija u paramparčad. Dobermana možete oslabiti zanemarivanjem i
zlostavljanjem, ili ga možete učiniti lepšim tako što ćete mu staviti mašnu,
ali nikad nećete četkanjem, treningom ili pažnjom pretvoriti čivavu u do-
bermana. Rase pasa su genetičke. za više od 10 000 godina odnegovali smo
1 Eritropoetin je hormon koji se luči u jetri i bubrezima i reguliše proizvodnju cr-

venih krvnih zrnaca, odnosno eritropoezu.
2 Salbutamol je lek za astmu, a koristi se i za poboljšanje disanja.
oko 300 do 400 rasa pasa od ranih pasa i vukova. Bernardinac je poznat po
svojoj veličini, hrt po svojoj brzini, pas Sv. Huberta po svom njuhu. posto-
je ćudljivi psi, oni koji su vredni radnici, zlokobni agresori, pitomi ljubim-
ci i razne ukrasne varijacije. ove karakteristike su se razvile kroz sirov ob-
lik genetskog odabira – selektivno parenje, odnosno uzgajanje.
Danas u industriji životinja raspolažemo moćnim naučnim alatima;
genetskim testiranjem, veštačkom oplodnjom i kloniranjem, koji se rutin-
ski koriste u poljoprivredi kako bi se dobio najbolji prinos. Naučnici prou-
čavaju sve veći broj složenih ponašanja. Menjanje centra za gratifikaciju u
mozgu može biti ključ za menjanja ponašanja.
Genska terapija korišćena je da bi se lenji majmuni pretvorili u rado-
holike, tako što im je izmenjen centar za gratifikaciju u mozgu (liu et al,.
2004). U drugom eksperimentu istraživači su koristili gensku terapiju da
ubace gen iz monogamne prerijske voluharice, glodara koji formira doži-
votnu vezu sa jednim parom, u mozak voluharice potočarke, bliskog, ali
poligamnog rođaka prerijske (lim 2004). Genetski izmenjena voluharica
potočarka postala je monogamna i ponašala se kao prerijska. ovaj gen, ko-
ji kontroliše deo centra za gratifikaciju različit od onog kod majmuna, po-
znat je kao gen za receptor vazopresina. kod ljudi je moguće da igra ulogu
u zavisnosti.
Radikalna poboljšanja mogu se pojaviti kao nusposledica veoma
uglednih ispitivanja prevencije i lečenja bolesti. Naučnici su za genetsku
bolest Hantingtonovu horeju stvorili model na pacovu. ova bolest za po-
sledicu ima brzu progresivnu demenciju pri uzrastu od 40 godina. Naučni-
ci su pronašli da pacovi koje su genetski izmenili tako da dobiju Hantingto-
novu horeju, ali koje su pritom stavili u vrlo stimulativnu okolinu (lavirinti,
bojeni krugovi i lopte) nisu oboleli od ove bolesti – njihovi neuroni ostali
su netaknuti (van Dellen et al., 2000; Spires et al,. 2004). Terapija remotiva-
cijom kod ljudi poboljšava funkcionisanje i nagoveštava da stimulacija
okoline u ovoj genetskoj bolesti možda utiče na molekularnom nivou na bi-
ologiju mozga (menjajući neurotrofine) (Sullivan et al., 2001). pokazalo se
da i prozak ima blagotvoran efekat kod ljudi koji pate od Hantingtonove
horeje (De Marchi et al., 2001). identifikovane su i nervne matične ćelije
koje se potencijalno mogu ubaciti posredstvom faktora koji poboljšavaju
rast nerava, kao i drugih faktora (palma et al., 2005), kako bi se množile i
diferencirale (Rietze et al., 2001). Sad znamo da stimulativna okolina, leko-
vi kao što su prozak i faktori rasta nerava mogu da utiču na umnožavanje
nerava i njihovih veza, tj. na biologiju mozga. iste intervencije se, makar u
teoriji, mogu iskoristiti da uvećaju neuronski komplement normalnih mo-
zgova i time uvećaju kognitivni učinak normalnih pojedinaca.
koeficijent inteligencije je od momenta kada je prvi put izmeren sta-
bilno rastao za oko 20 poena po deceniji. To je nazvano Flinov efekat (Hol-
loway, 1999). Da bi se objasnio ovaj efekat, postulirani su veliki faktori sre-

dine (Dickens i Flynn, 2001). Mogućnost da povećamo koeficijent inteli-
gencije je poprilična. Direktna biološka poboljšanja mogla bi da imaju jed-
nak, ako ne i veći učinak u povećanju koeficijenta inteligencije.
ali, da li su biološka poboljšanja ljudskih bića zaista moguća? Selektiv-
no parenje se kod ljudi dešava od vajkada. asimetrija lica može da ukaže na
genetički poremećaj. Miris nam može reći da li će naš partner proizvesti
dete s najboljom otpornošću na bolest. Takmičimo se za partnere u razvije-
nim igrama parenja i pri ritualima pokazivanja, pri kom se najbolji spojevi
odvajaju od najgorih. Usled evolucije racionalno i instinktivno biramo na-
še partnere na osnovu njihove genetske podesnosti – njihove sposobnosti
da prežive i da se razmnožavaju. Naš (podsvestan) cilj je uspeh naših poto-
maka.
S genetikom kao svojim alatom možemo na pouzdaniji način da izabe-
remo potomka. Moć genetike raste. Embrioni se mogu testirati ne samo na
prisustvo genetskog poremećaja (uključujući tu i neke oblike raka creva i
dojke) već i na prisustvo manje ozbiljnih genetskih anomalija, kao što su
dentalne. Testom možemo utvrditi i pol. odrasle sportiste možemo testira-
ti na prisustvo aCTN3 gena kako bismo utvrdili potencijal za discipline
eksplozivnosti ili izdržljivosti. Na polju genetike ponašanja, u toku su istra-
živanja čiji je cilj razumevanje osnove agresivnosti ili kriminalnog ponaša-
nja, alkoholizma, anksioznosti, antisocijalnog poremećaja ličnosti, mate-
rinskog ponašanja, homoseksualnosti ili neuroticizma.
iako trenutno ne postoje genetski testovi za ovakva složena ponašanja,
primena rezultata skorašnjih studija na životinjama u vezi sa vrednoćom i
monogamijom na ljude, možda će u budućnosti omogućiti da genetski pro-
menimo naše predispozicije za određena ponašanja. To otvara novo pita-
nje: Treba li da pokušamo da sastavimo bolje, srećnije ljude? Dok je dana-
šnja genetska tehnologija najefikasnija pri odabiru između različitih
embriona, u budućnosti će možda biti moguća genetska izmena postojećih
embriona, a već sad je postignut značajan napredak u upotrebi ove tehno-
logije u trajnoj genskoj terapiji bolesti (Urnov, 2005). Nema razloga zašto
takva tehnologija u budućnosti ne bi mogla da se upotrebi da izmeni gene
koji ne nose bolesti.
Etika unapređenja
Hoćemo da budemo srećni ljudi,

a ne samo zdravi ljudi.
Sada ću predstaviti tri argumenta u korist poboljšanja, a posle ću razmotri-
ti nekoliko primedaba.
Prvi argument za poboljšanje: Izabrati da se ne poboljšamo je

pogrešno
Razmislite o slučaju nemarnih roditelja. Nemarni roditelji dobiju veoma
posebno dete. ono poseduje zadivljujući intelekt, ali mu je potreban jedno-
stavan, lako dostupan i jeftin dijetetski dodatak kako bi se njegov intelekt
održao. ali, oni zanemaruju dijetu ovog deteta što za posledicu ima da dete
sa zadivljujućim intelektom postaje normalno. ovo je očigledno pogrešno.
Međutim, razmotrimo sad slučaj lenjih roditelja. oni imaju dete koje
ima normalan intelekt, no uvođenje istog dijetetskog dodatka u ishranu po-
diglo bi intelektualni nivo deteta do nivoa koji je jednak detetu nemarnih
roditelja. oni ne žele da se muče sa uvođenjem dijete, i dete ostaje sa nor-
malnim intelektom. propust da se uvede dijetetski dodatak ima za posledi-
cu da normalno dete propušta da dosegne zadivljujući intelekt. odsustvo
akcije lenjih roditelja podjednako je pogrešno kao i ono nemarnih rodite-
lja. ono proizvodi istu posledicu: umesto da dete ima zadivljujući intelekt,
ono je normalno.
Neki tvrde da nedoprinošenje najboljem stanju stvari nije pogrešno. To
je možda istina, a možda i nije. ali u slučajevima poput ovog, kada nema
drugih relevantnih moralnih obzira, neuvođenje dijete koja održava poželj-
nije stanje stvari je loše koliko i neuvođenje dijeta koja doprinosi poželjnijem
stanju stvari. Cena odsustva akcije je ista, kao što su iste i roditeljske obaveze.
Ukoliko „dijetu” zamenimo „biološkom intervencijom”, vidimo da
ukoliko ne želimo da se ogrešimo o našu decu, treba da ih poboljšamo.
Ukoliko ne postoji nešto posebno ili optimalno u fizičkim, psihološkim ili
kognitivnim sposobnostima naše dece, ili su pak neke druge biološke inter-
vencije drugačije, bilo bi pogrešno da ih ne poboljšamo.
Drugi argument: Doslednost

Neki će prigovoriti da iako imamo obavezu da uvedemo bolje dijete, ipak
su biološke intervencije, nalik onim genetskim, drugačije od dijetetskih
dodataka. Dokazivaću da ne postoji razlika između ovih intervencija.
Mi, u načelu, prihvatamo intervencije u sredini kako bismo unapredili
našu decu. obrazovanje, dijete i treninzi služe da bi od naše dece napravili
bolje ljude i uvećali njihove šanse u životu. Treniramo svoju decu da se le-
po ponašaju, da sarađuju i budu pametna. istraživači tragaju za načinima
da sredinu učinimo stimulativnijom za malu decu, ne bi li se maksimizirao
njihov intelektualni razvoj. Međutim, u izučavanju Hantingtonove horeje
na modelu pacova stimulativna sredina je uticala na moždanu strukturu
pacova. lek prozak je učinio isto to. ove manipulacije sredinom ne deluju
na neki misteriozan način. one menjaju našu biologiju.
zaprepašćujući primer toga je izučavanje pacova koji su imali stalnu

majčinsku negu i pacova koji nisu. pacovi koji su imali negu pokazivali su
genetske promene (promene u metilaciji DNk) koje se prenose na sledeću
generaciju. kao što je to primetio Majkl Mini [Michael Meaney]: „Rano is-
kustvo može zapravo da promeni interakciju DNk i proteina koja reguliše
ekspresiju gena.” (Društvo za neuronauke, 2004). Štaviše, manipulacije sre-
dinom mogu duboko da utiču na biologiju. Majčinska nega i stres poveza-
ni su sa abnormalnim razvojem mozga (hipokampus), što uključuje pro-
menu faktora nervnog razvitka i kognitivne, psihološke i imunološke
nedostatke u kasnijem životu.
Neki tvrde da su manipulacije genima drugačije zato što su nepovrat-
ne. ali intervencije u sredini mogu biti isto tako nepovratne. zanemariva-
nje deteta i zlostavljanje mogu da obeleže osobu do kraja života. verovatno
je nemoguće odučiti se od veštine sviranja klavira ili vožnje bicikla. Neko
može biti nesiguran, ali samo smo jedanput početnici. isto kao što eksperi-
ment sa materinstvom pacova pokazuje da intervencije u sredini mogu da
prouzrokuju biološke promene koje se prenose na sledeću generaciju, tako
i intervencije u sredini mogu biti u jednoj generaciji nepovratne.
zašto treba da dozvolimo manipulacije sredinom koje menjaju našu
biologiju, a ne direktne biološke manipulacije? U čemu je moralna razlika
između stvaranja pametnog deteta putem stimulativne sredine i davanja le-
ka, ili pak direktnog menjanja detetovog mozga ili njegovih gena?
primer leka koji menja moždanu hemiju je prozak jer on inhibira po-
novni unos seratonina. Tokom ranog razvoja čoveka, on deluje kao faktor
moždanog rasta, ali tada takođe može da izmeni mozak i učini ga podlo-
žnijim stresu i anksioznosti u kasnijem životu tako što će izmeniti razvoj
receptora (Holden 2004). ljudi sa polimorfizmom koji smanjuje aktivnost
seratonina skloniji su depresivnoj reakciji na stresna iskustva (Holden,
2003). lekovi kao što je prozak i deprivacija majčinske nege imaju iste bio-
loške efekte.
ako je ishod isti, zašto se prema biološkoj manipulaciji ophoditi dru-
gačije nego prema manipulaciji sredinom? Direktne biološke intervencije, a
ne samo povoljna sredina, mogu da poboljšaju detetovu biologiju i uvećaju
detetove šanse. Bračni parovi treba da maksimiziraju genetske šanse svoje
dece za dobar život i produktivnu egzistenciju u društvenoj saradnji. Ne
postoji relevantna moralna razlika između genetske i intervencije u sredini.
Treći argument: Isto što i lečenje bolesti

Ukoliko podržavamo lečenje i prevenciju bolesti, onda treba da prihvatimo
i poboljšanje. Upravo kvalitet zdravlja je u osnovi moralne obaveze da leči-
mo i sprečavamo boleti. ali nije zdravlje ono što je na kraju važno – zdra-
vlje nam omogućava da dobro živimo. Bolest nas sprečava da radimo ono
što hoćemo i što je dobro. zdravlje ima instrumentalnu vrednost – ono je
vredno kao sredstvo koje nam dopušta da radimo ono što je stvarno važno,
to jest da vodimo dobar život.
Šta čini dobar život duboko je filozofsko pitanje. prema hedonističkim
teorijama, dobro se izražava kroz doživljavanje prijatnih iskustava kao i
osećaj sreće. prema teorijama o ispunjenju želja – kao i ekonomiji – važno
je da zadovoljimo svoje preferencije. prema objektivnim teorijama, određe-
ne aktivnosti su dobre za ljude: razvijati duboke međusobne veze, razvijati
talente, razumevanje sebe i sveta, sticati znanja, biti član porodice itd. Ne-
ma potrebe da odlučujemo o tačnosti ovih teorija da bismo razumeli šta je
loše u bolesti. Bolest je važna jer uzrokuje bol, ono što nećemo, i sprečava
nas da se upustimo u one aktivnosti koje našem životu daju smisao. ljudi
ponekad trampe zdravlje zarad blagostanja: planinari se izlažu riziku ne bi
li postigli uspeh, pušači ponekad veruju da zadovoljstvo pušenja prevazila-
zi rizike itd. Život se sastoji upravo u takvom upravljanju rizikom po zdra-
vlje i život zarad postizanja blagostanja.
Dobročinstvo – moralna obaveza da se čini dobro drugima – pruža
nam jak razlog da poboljšamo ljude utoliko što biološko poboljšanje uveća-
va njihovu priliku za bolji život. ali, da li biološka poboljšanja mogu da
uvećaju šanse ljudi za blagostanjem? ima razloga da verujemo u tako nešto.
Brojne biološke i psihološke osobine i te kako utiču na to kako provo-
dimo život. volter Mišel [Walter Mischel] je tokom šezdesetih godina pro-
šlog veka sproveo eksperimente sa kontrolom impulsa u kojima su četvoro-
godišnja deca ostavljana u prostoriji s jednim mančmelou kolačem pošto
im je rečeno da, ukoliko ga ne pojedu odmah, kasnije mogu da dobiju dva.
Neka deca su pojela mančmelou čim je istraživač izašao; druga su koristila
različite strategije kako bi sebi olakšala iskušenje i kontrolisala ponašanje.
posle deset godina ponovo su intervjuisali decu i otkrili su da su oni koji su
bili bolji u odlaganju zadovoljenja imali više prijatelja, više akademsko po-
stignuće i veću motivaciju da uspeju. To da li su zgrabili mančmelou ili ne
imalo je više značaja za njihov SaT skor3, nego njihov koeficijent inteligen-
cije (Mischel et al., 1998).
kontrola impulsa je takođe povezivana sa društveno-ekonomskom
kontrolom i izbegavanjem sukoba sa zakonom. plahovit i nekontrolisan
temperament može da stvori ozbiljne probleme.
Stidljivost isto tako može u velikoj meri da osiromaši život. Sećam se
jedne priče iz novina o ženi koja je crvenela kao bulka kad god bi se našla u
društvu. zato je vodila usamljen život. Na kraju je hirurškim putem prese-
3 SaT skor je rezultat na istoimenom standardizovanom testu i koristi se u SaD

pri pravljenju rang listi pri upisu na koledž.
kla nerve do svog lica. To je dovelo do preokreta u njenom životu i imalo je

veći efekat od lečenja mnogih bolesti.
Bjukenen [Buchanan] i saradnici su razmatrali vrednost „opštih doba-
ra” (Buchanan et al. 2000). To su osobine koje su vredne bez obzira na stil
života koju osoba odabere. one nam pružaju sposobnosti pomoću kojih
možemo da proživimo najrazličitiji život. Tu spadaju, npr., inteligencija,
pamćenje, disciplinovanost, strpljivost, saosećajnost, smisao za humor, op-
timizam i naprosto vedar temperament. Svaka od ovih osobina – koje se
ponekad opisuju kao vrline – možda ima neku biološku i psihološku osno-
vu kojom možemo da manipulišemo zahvaljujući tehnologiji.
Tehnologija se čak može koristiti kako bi se poboljšao naš moralni ka-
rakter. Mi, svakako, instrukcijom, primerom, disciplinom i drugim meto-
dama nastojimo da decu učinimo boljom. Možda je moguće izmeniti bio-
logiju kojom bismo unapredili saosećanje, maštu, simpatiju, pravičnost,
poštenje i tako ljude učinili predisponiranim da budu moralniji.
Genetska manipulacija može nam biti od koristi tim pre što ove oso-
bine imaju neku genetsku osnovu. ima razloga da verujemo da složene
vrline poput pravičnosti imaju biološku osnovu. U jednom čuvenom eks-
perimentu, majmuna su trenirali da izvodi zadatak i nagrađivali ga gro-
zdom ili parčetom krastavca. više je voleo grožđe. Jednom prilikom,
uspešno je izvršio zadatak i dobio je parče krastavca. video je da su dru-
gom majmunu koji nije izvršio zadatak dali grožđe i bio je veoma ljut.
ovo dokazuje da čak i majmuni imaju osećaj za pravdu i zasluge – ili ba-
rem za lični interes.
S druge strane, postoje osobine za koje verujemo da ne doprinose do-
brom i srećnom životu. Jedna holandska porodica predstavlja jedan kraj
tog spektra (Brunner et al. 1993b; Savulescu et al., 2006). Ta familija je ot-
krila da je više od trideset godina broj muških članova porodice koji su is-
poljavali agresivno i kriminalno ponašanje bio nesrazmerno velik (Morell,
1993). obeležja takvog ponašanja bili su izlivi agresije koji su se ispoljavali
kroz podmetanje požara, pokušaje silovanja i egzibicionizam (Brunner et
al., 1993a). Skoro četrdeset godina takvog ponašanja dokumentovao je de-
da po majci, koji nije mogao da razume zašto su neki članovi njegove poro-
dice skloni takvom tipu ponašanja. Muški srodnici koji nisu ispoljavali
agresivno ponašanje nisu iskazivali nikakvo abnormalno ponašanje i teško
su razumevali ovakvo ponašanje njihove braće i rođaka. Sestre onih muška-
raca koji su ispoljili ekstremne izlive agresije svedočile su o jakom strahu
koji su imale od svoje braće. ponašanje izgleda nije imalo veze sa sredinom
i pojavljivalo se dosledno u različitim delovima porodice, bez obzira na
društveni kontekst i stepen društvenog kontakta. pronađeno je i da su svi
pogođeni muškarci bili blago mentalno retardirani, s prosečnim koeficijen-
tom inteligencije od 85 (žene su imale normalnu inteligenciju) (Brunner,
1993a)4. kada je napravljeno porodično stablo, obrazac nasleđivanja upući-

vao je na recesivni gen na X hromozomu. Grubo rečeno, to znači da su že-
ne mogle da budu nosioci gena, a da pritom ne budu pogođene; 50% mu-
škaraca sa rizikom da naslede gen dobijaju taj gen i pogođeni su tom
bolešću.
Genetska analiza govori nam da je defektan gen verovatno deo X hro-
mozoma poznat kao region monoamin oksidaze. ovaj region sadrži kod
dva enzima koji doprinose opadanju neurotransmitera. Neurotransmiteri
su supstance koje igraju ključnu ulogu u sprovođenju nervnih impulsa u
našem mozgu. Enzimi poput monoamina oksidaze potrebni su kako bi
snizili nivo neurotransmitera pošto su oni ispunili svoj zadatak. Tvrdi se da
je kod pogođenih pojedinaca možda upravo aktivnost monoamina oksida-
ze poremećena. analiza urina pokazala je da kod pogođenih muškaraca
postoji povišen nivo izlučivanja neurotransmitera (Morell, 1993). ovi re-
zultati su u skladu sa slabijim funkcionisanjem jednog od enzima (monoa-
min oksidaza a).
kako takva mutacija može da dovede do nasilnog i antisocijalnog po-
našanja? Nedostatak enzima uvećava proizvodnju neurotransmitera. Takvi
abnormalni nivoi neurotransmitera dovode do prekomernih, čak agresiv-
nih, reakcija na stres. ovu hipotezu dodatno podržava nalaz da su genetski
modifikovani miševi kojima nedostaje ovaj enzim bili agresivniji.
ova porodica predstavlja ekstreman primer toga kako geni mogu da
utiču na ponašanje. To je jedina porodica u kojoj je ova mutacija izolovana.
većinu genetskih doprinosa ponašanju čine slabije predispozicije, među-
tim, moguća je određena povezanost između gena i ponašanja iz koje pro-
izlazi kriminalno i drugo antisocijalno ponašanje.
kako se takva informacija može iskoristiti? Neki kriminalci u SaD po-
kušali su „genetsku odbranu”, tvrdeći da su njihovi geni prouzrokovali nji-
hove zločine, ali ti pokušaji nisu imali uspeha. Međutim, jasno je da paro-
vima treba dopustiti da testiraju svoje potomke kako bi mogli da izaberu
one bez onih mutacija koje stvaraju predispoziciju da delaju na ovakav na-
čin. kad bi bilo moguće da intervenišu, možda bi bilo racionalno da ih po-
prave jer deca bez te mutacije imaju veće šanse za dobar život.
„Geni, a ne muškarci, možda imaju ključ za žensko zadovoljstvo” glasio
je naslov jednog skorašnjeg novinskog članka koji je izveštavao o rezultati-
4 Raspravljao sam o ovom primeru i još jednom razmatrajući razliku između ge-
netske selekcije i manipulacije u Savulescu et al. (2006). Nisam razmatrao probleme

uticaja poboljšanja na identitet pojedinaca. pitanja identiteta otvaraju se samo pri zna-
čajnijim promenama mentalnih kapaciteta. odluke o poboljšanju tada postaju odluke
o selekciji. probleme koji su povezani sa poboljšanjem i identitetom razmatrao je per-
sson (1997) i nešto skorije De Grazia (2005)
ma velike studije identičnih bliznakinja u Britaniji i australiji (The Age,

2005). pronađeno je da „geni objašnjavaju 31% razlika u šansama da se do-
živi orgazam tokom odnosa i 51% razlika u šansama da se doživi tokom
masturbacije”. zaključak glasi da je „sposobnost da se dostigne seksualno
zadovoljstvo velikim delom nasledna”, a usledila je pretpostavka da „geni
koji su umešani, mogu biti povezani za fizičkim razlikama u seksualnim
organima i nivoima hormona ili faktorima kao što su raspoloženje ili ank-
sioznost”.
Naša biologija duboko utiče na tok našeg života. Ukoliko možemo da
uvećamo seksualno zadovoljstvo menjajući biologiju, onda to treba i da
uradimo. Doista, ogroman broj muškaraca već to pokušava da uradi kori-
steći vijagru.
Rezime: U odbranu poboljšanja

Nije važno samo lečenje i prevencija bolesti, već i ljudsko blagostanje. Na-
ša biologija utiče na prilike da dobro živimo. Biološka putanja ka unapređe-
nju ne razlikuje se od one koja vodi kroz okolinu. Etično je manipulisanje
biologijom kako bi se uvećale šanse. Ukoliko imamo obavezu da lečimo i
sprečavamo bolesti, onda imamo i obavezu da pokušamo da manipulaci-
jom osobinama damo pojedincu najveće šanse za najbolji život.
Kako odlučiti
Ukoliko treba da poboljšamo određene kvalitete, kako da odlučimo koji će
to kvaliteti biti? Eugenika je pokret s početka veka koji je hteo da upotrebi
selektivno uzgajanje kako bi sprečio degeneraciju rezervoara gena tako što
će iskorenjivati kriminalce, ljude sa mentalnim bolestima i siromašne, a sve
s pogrešnim uverenjem da su ovakva stanja genetski poremećaji. pokret
eugenike je svoj neslavan vrhunac doživeo kada su nacisti prešli sa steriliza-
cije na istrebljivanje genetski nepodesnih.
ono što se može zameriti eugeničkom pokretu, pored njegove loše na-
učne osnove, jeste to što je uključivao nametanje državnog viđenja zdrave
populacije koje je hteo da ostvari prinudom. pokret se usmerio ne ka dobru
pojedinaca, već ka onome što je bilo od koristi društvu. Moderna eugenika
redovno se upotrebljava u obliku testova na poremećaje poput Daunovog
sindroma, ali prihvatljiva je upravo zato što je dobrovoljna; ona parovima
pruža mogućnost da izaberu dete kakvo žele i omogućava im da dobiju de-
te sa najvećim šansama za dobar život.
postoji četiri moguća načina odlučivanja o našim genima i biologiji:
– priroda ili Bog;
– eksperti (filozofi, bioetičari, psiholozi, naučnici);
– vlast (vlada, doktori) i

– ljudi samostalno; sloboda i autonomija.
osnovni princip u liberalnim državama kao što je Ujedinjeno kraljev-
stvo jeste neutralan položaj države prema različitim koncepcijama dobrog
života. To znači da dopuštamo pojedincima da vode život za koji veruju da
je najbolji za njih, što implicira da poštujemo njihovu ličnu autonomiju ili
sposobnost da vladaju sobom. Do spora jedino može doći ukoliko izbor
pojedinca može da škodi drugima. Savet, ubeđivanje, informacije i dijalog
su dopušteni. ali, prinuda i ogrešenje o slobodu nisu.
postoje granice u tome šta liberalna država treba da obezbedi:
1) Sigurnost: intervencija treba da bude dovoljno sigurna.
2) Šteta drugima: intervencija (poput nekih manipulacija koje uveća-
vaju nekontrolisanu agresivnost) ne treba da nanese štetu. Takva
šteta ne sme da bude ni direktna ni posredna, npr., uzrokovanje ne-
ke nepravične kompetitivne prednosti.
3) Distributivna pravda: intervencija treba da se distribuira prema
principima pravde.
Situacija je još složenija sa malom decom, embrionima i fetusima koji
nisu sposobni da odluče. ova ljudska bića nisu autonomna i ne mogu sa-
mostalno da odlučuju o tome da li je navodno poboljšanje korisno ili štet-
no. Ukoliko datu intervenciju možemo da odložimo do zrelosti tog ljud-
skog bića kada bi moglo samostalno da odluči, onda intervenciju treba
odložiti. Međutim, ukoliko želimo da većina genetskih intervencija budu
efikasne, one se moraju izvesti u ranom uzrastu. odluke o takvim interven-
cijama, u skladu sa principom prokreativne slobode i autonomije, treba
prepustiti roditeljima. To znači da roditelji imaju slobodu da izaberu kada
će imati decu, koliko će dece imati i možda koji pol dece će imati.
Baš kao što roditelji imaju širok spektar mogućnosti da odluče o podi-
zanju svoje dece, što podrazumeva školovanje i religiozno obrazovanje, isto
tako treba da imaju sličnu slobodu pri izboru gena svoje dece. prokreativ-
nu autonomiju ili slobodu treba proširiti na poboljšanje iz dva razloga. pr-
vo, reprodukcija – rađanje i podizanje dece je privatna stvar. Roditelji mo-
raju da podnesu veliki deo tereta da imaju decu i imaju legitiman ulog u
prirodi deteta u koje moraju mnogo da ulažu podižući ga (Savulescu,
2002).
ali postoji i drugi razlog. Džon Stjuart Mil [John Stuart Mill] je tvrdio
da kada se naše delanje odnosi samo na nas, treba da budemo slobodni da
planiramo i delamo na osnovu sopstvene koncepcije toga šta je najbolji ži-
vot za nas. Mil nije bio libertarijanac. Nije verovao da je takva sloboda
vrednost sama po sebi. verovao je da je sloboda važna kako bi ljudi otkrili
kakva vrsta života je za njih najbolja. Jedino „eksperimentisanjem tokom

života” ljudi otkrivaju šta im odgovara, dok drugi uviđaju bogatstvo i ra-
znolikost života koji mogu biti dobri. Mil je bio pun reči hvale za „original-
nost” i raznolikost izbora i smatrao ih ključnim za otkrivanje onih života
koji su najbolji za ljudska bića.
Mil je, važno je istaći, verovao da su neki ljudi gori od drugih. Njegova
slavna rečenica glasi da je bolje biti nezadovoljan Sokrat, nego zadovoljna
budala. Razlikovao je „viša zadovoljstva osećanja i mašte” od „nižih zado-
voljstava puke senzacije”. kritikovao je „majmunsku imitaciju”, podložnost
običajima i modi, ravnodušnost prema individualnosti i nedostatak origi-
nalnosti (Mil, 1984: 90; 92). Bez obzira na to, bio je prvak ljudskog prava da
izabere život koji želi.
„Rekao sam kako je važno da se neobične stvari na najslobodniji mo-
gući način razvijaju kako bi se na vreme pokazalo koje su od njih priklad-
ne da postanu običaj. ali nezavisnost delovanja i zanemarivanje običaja ne
treba podsticati samo zato što pružaju mogućnost za nastajanje boljeg na-
čina života i običaja koji će biti vredniji za opšte prihvatanje, niti samo lju-
di određene duhovne nadmoćnosti imaju pravo da žive na svoj način. Ne-
ma razloga da se svaki ljudski život gradi po jednom ili po nekolicini
uzoraka. Ukoliko neki čovek ima dovoljno zdravog razuma i iskustva, nje-
gov sopstveni način života je najbolji ne zato što je najbolji sam po sebi već
zato što je njegov sopstveni” (Mil, 1984: 98).
verujem da reprodukcija treba da se ogleda u dobijanju dece koja ima-
ju najbolje izglede. Međutim, da bismo otkrili koji su to najbolji izgledi,
moramo parovima dati slobodu da delaju shodno sopstvenim vrednosnim
sudovima o tome šta je to život sa dobrim izgledima. „Eksperimenti u re-
produkciji” su važni koliko i „eksperimenti u životu” (dokle god ne štete
deci koja se stvaraju).
zbog toga, postoji važno ograničenje prokreativne autonomije koje se
razlikuje od ograničenja lične autonomije. ograničenja prokreativne auto-
nomije treba da budu:
– sigurnost;
– šteta drugima;
– distributivna pravda;
– takva da izbor roditelja bude zasnovan na plauzibilnom viđenju bla-
gostanja i boljeg života za dete i
– konzistentna sa razvojem autonomije deteta i razumnim opsegom
budućih životnih planova.
poslednja dva ograničenja su važna. Time se postavlja veći prag pri do-
kazivanju da će data intervencija predstavljati poboljšanje usled toga što ro-
ditelji biraju za svoje dete, a ne za sebe. ključno pitanje koje valja postaviti
kada razmišljamo o promeni gena koji je nosilac složenog ponašanjem je-

ste: da li promena donosi boljitak pojedincu? Da li je bolje za pojedinca da
ima tendenciju da bude lenj ili vredan, monogaman ili poligaman? Na ova
pitanja je teško odgovoriti. iako treba dozvoliti odraslima da izaberu da li
će biti monogamni ili poligamni, ne treba da im dozvolimo da odlučuju o
predispozicijama svog deteta ukoliko nismo prilično sigurni da je neka
osobina dobra za dete.
Biće slučajeva kada osnovano verujemo da je neka intervencija u dete-
tovom interesu kao što je slučaj sa uvećanjem saosećanja prema drugim lju-
dima, većom sposobnošću da razumemo sebe i svet oko nas ili poboljšanjem
pamćenja. Jedan kvalitet je posebno povezan sa socio-ekonomskim uspe-
hom i ostankom na slobodi, a to je kontrola impulsa. Ukoliko bi bilo mogu-
će da korigujemo lošu kontrolu impulsa, onda to treba i da sprovedemo.
potpuno je drugo pitanje da li treba da odstranimo impulsivnost u celini.
Džoel Fajnberg [Joel Feinberg] je opisao dečje pravo na otvorenu bu-
dućnost (Feinberg 1980). otvorena budućnost je ona u kojoj dete ima razu-
man opseg životnih mogućnosti između kojih može da bira kao i priliku da
bira kakva će osoba postati, odnosno da razvije sopstvenu autonomiju. Ne-
ki kritičari poboljšanja tvrdili su da genetske intervencije nisu u skladu sa
dečjim pravom na otvorenu budućnost (Davis, 1997). Međutim, to je dale-
ko od istine; neke biološke intervencije mogu uvećati broj životnih moguć-
nosti ili barem njihov kvalitet. otvorile bi se mnoge mogućnosti hvale
vredne. ali tačno je da izbor roditelja ne treba da sprečava razvoj autono-
mije ili da sužava razuman opseg mogućnosti deteta kada odraste. Neke in-
tervencije i pored toga očigledno mogu poboljšati našu decu, na primer,
one koje su slične vakcinaciji ili drugoj preventivnoj zdravstvenoj nezi.
Izigravanje Boga ili protiv prirode

ova primedba se pojavljuje u različitim oblicima. Neki ljudi veruju da su
deca dar, bilo Boga bilo prirode, te da ne treba da se uplićemo u ljudsku pri-
rodu. većina ljudi implicitno odbacuje ovakvo gledište pošto se embrioni i
fetusi testiraju na bolesti, čak i na one blaže koje se mogu ispraviti. Mi se
mešamo u prirodu ili Božju volju kada se vakcinišemo, kada olakšavamo
ženama bolove prilikom porođaja (uprkos primedbama nekih ranijih hri-
šćana da se takve prakse kose sa Božjom voljom) i kada lečimo rak. Niko se
ne bi pobunio protiv lečenja invaliditeta dece kada bi ono bilo moguće. za-
što onda ne lečiti embrion genskom terapijom pod uslovom da je ta inter-
vencija bezbedna? To nije protivno Božjoj volji više nego što je to davanje
antibiotika.
Druga varijanta iste primedbe glasi da smo arogantni kada pretposta-
vljamo da možemo imati dovoljno znanja da se uplićemo u ljudsku priro-
du. Neki ljudi tvrde da ne možemo poznavati složenost čovekovog sistema,

koji je poput veličanstvene simfonije koju ne možemo spoznati. ako poku-
šamo da poboljšamo jednu karakteristiku, to može imati nepredviđene
efekte po druge delove u sistemu. Ne treba da se igramo Boga jer, za razli-
ku od Boga, mi nismo omnipotentni niti omniscijentni. Treba da budemo
ponizni i priznamo granice svog znanja.
povezana sa ovom primedbom je ona da su geni pleotropni – što zna-
či da imaju drugačije efekte u različitim sredinama. Gen ili geni koji su pre-
dispozicija za maničnu depresiju takođe mogu da budu odgovorni za pove-
ćanu kreativnost i produktivnost.
Jedinstven odgovor na ove primedbe jeste da, dokle god se naše znanje
ne poveća, intervencije su ograničene samo na odabir između različitih
embriona, i ne intervenišemo kako bismo poboljšali pojedinačne embrione
ili ljude. pošto bismo u tom slučaju birali između gotovih sistema na osno-
vu njihovog tipa, ne bismo se mešali u unutrašnju mašineriju. Usled toga,
odabir je manje rizičan od poboljšanja (Savulescu et al., 2006).
ipak, kada govorimo o genetskim intervencijama takav oprez se lako
može pogrešno usmeriti. kada je u igri boljitak, takve primedbe nas podse-
ćaju na uzdržavanje od samovolje i prevelikog samopouzdanja. pre nego
što intervenišemo moramo da sprovedemo odgovarajuća istraživanja. i
upravo zato što koristi mogu biti manje od onih kada lečimo ili sprečavamo
bolesti, možemo da zahtevamo da standardi sigurnosti budu viši nego kod
medicinskih intervencija. ali moramo da izvagamo rizike naspram dobita-
ka. ako je samopouzdanje opravdano visoko, a boljici prevazilaze štete, tre-
ba da poboljšamo.
kada nam jednom tehnologija da moć da poboljšamo svoj i život svo-
je dece, odgovorni smo za posledice koje nepoboljšanje može da donese.
ogrešićemo se o njih ako ne lečimo njihove bolesti. ogrešićemo se o njih
ako ih pustimo da padnu u depresiju. ogrešićemo se o njih ukoliko propu-
stimo da unapredimo njihove fizičke, muzičke, psihološke i druge sposob-
nosti, kao da smo im dali toksičnu supstancu koja bi prigušila ili smanjila
njihove sposobnosti.
Jedna druga varijanta primedbe „izigravanja Boga” kaže da prirodna
varijabilnost pruža balans i raznolikosti od posebne vrednosti, te da će po-
boljšanje to ograničiti. ali u onoj meri u kojoj smo proizvodi evolucije, mi
smo samo slučajna varijacija genetskih crta koje sačinjavaju našu sposob-
nost da preživimo dovoljno dugo kako bismo se reprodukovali. U evoluciji
nema plana. Evolucija bira gene u datoj sredini koji daju najveću šansu za
preživljavanje i reprodukciju. Evolucija bi pre izabrala pleme koje je veoma
plodno, ali trpi ogroman bol celog života, nego drugo pleme koje je manje
plodno, ali trpi manje bolova. Medicina je promenila evoluciju; možemo da
odaberemo pojedince koji trpe manje bola i pate od manje bolesti. Sledeći
korak u ljudskoj evoluciji biće racionalna evolucija, u skladu s kojom ćemo

odabirati decu koja ne samo da imaju najveću šansu da prežive, da se repro-
dukuju i da ne pate od bolesti već i onu koja će imati najviše šansi za najbo-
lji život u njihovoj verovatnoj okolini. Evolucija je bila ravnodušna prema
tome kako je proticao naš život, ali mi nismo. Mi želimo da odemo u penzi-
ju, igramo golf, čitamo i gledamo kako naši unuci dobijaju decu.
„poboljšanje” je loš termin jer nagoveštava luksuz. ali poboljšanje nije
luksuz. Utoliko što unapređuje blagostanje, ono čini suštinu onoga što je
neophodno za dobar ljudski život. Nema moralnih razloga za održavanje
nekih crta kao što su nekontrolisana agresivnost, sociopatska ličnost ili
ekstremna podmuklost. Recite žrtvi silovanja i ubistva da moramo da saču-
vamo raznolikost i prirodni balans.
Genetska diskriminacija
Neki ljudi strahuju od stvaranja društva sastavljenog od poboljšanih i ne-
poboljšanih, gde su inferiorniji (nepoboljšani) u nepovoljnijem položaju i
diskriminisani su tokom celog života.
Moramo se prisetiti da priroda dodeljuje prednosti i nedostatke ne oba-
zirući se na pravdu. Neki se rađaju u užasno nepovoljnom položaju i suđe-
no im je da umru posle kratkog i bednog života. Neki se rađaju s genetskim
nedostacima, dok se drugi rađaju fizički, muzički ili intelektualno obdareni.
Nije tajna da postoje prirodno nadarena deca. Štaviše, bićemo pravedniji
ukoliko dozvolimo da izborom menjamo našu biologiju, jer ćemo time do-
zvoliti da se nenadereni približe nadarenima. Nema ničeg pravičnog u pri-
rodnoj lutriji: dozvoljavanje poboljšanja može da bude pravičnije.
ali još je važnije što život onih koji su u nepovoljnom položaju ne za-
visi od toga da li je poboljšanje dopušteno, već od društvenih institucija ko-
je su tu da zaštite one kojima je najgore i svakome pruže jednaku šansu. po-
stoje ljudi koji su bolesni i oni sa invaliditetom, ali egalitarne društvene
institucije i zakoni protiv diskriminacije su i stvoreni da bi se pobrinuli da
svako, bez obzira na prirodnu nejednakost, ima priliku da pristojno živi. Si-
tuacija se ne bi promenila kad bismo dopustili poboljšanje. Ne postoji nu-
žna povezanost između poboljšanja i diskriminacije, baš kao što ne postoji
nužna povezanost između lečenja invaliditeta i diskriminacije ljudi sa inva-
liditetom.
Savršeno dete, sterilnost i gubitak tajanstvenosti života

pretpostavka glasi da ukoliko bismo sastavili savršenu decu svet bi postao
sterilno, monotono mesto gde bi svi bili isti, te bi tajanstvenost života i iz-
nenađenje nestali.
Nemoguće je stvoriti savršenu decu. Možemo samo da pokušamo da

stvorimo decu s većim prilikama za bolji život. Nužno će postojati razlike.
Čak i u slučaju testiranja na invaliditet, kao što je Daunov sindrom, 10 pro-
cenata ljudi je odlučilo da ne prekida trudnoću. ljudi cene različite stvari.
Nikad neće postojati potpuna konvergencija. Štaviše, preostaće ogromni
izazovi kojima će pojedinci morati da odgovore u svojim međusobnim ve-
zama, kao i prepreke koje će morati da prevaziđu u nepredvidljivoj sredini.
ostaće mnogo tajnovitosti i izazova – samo ćemo biti spremniji da se suo-
čimo sa njima. Moraćemo i dalje da radimo da bismo nešto postigli, ali na-
ša postignuća će možda biti vrednija.
Protiv ljudske prirode

Jedna od glavnih primedaba poboljšanju jeste ta što je ono protivno ljud-
skoj prirodi. Uobičajene fraze su da poboljšanje predstavlja mešanje u našu
prirodu ili povredu našeg dostojanstva. Naša racionalnost je ono što nas,
verujem, odvaja od drugih životinja – naša sposobnost da donosimo nor-
mativne sudove i da delamo rukovodeći se razlozima (Savulescu, 2003).
kada donosimo odluke da unapredimo svoj život biološkim ili nekim dru-
gim manipulacijama, mi izražavamo sopstvenu racionalnost, odnosno ono
što je od fundamentalne važnosti u našoj prirodi. iako te manipulacije una-
pređuju našu sposobnost da donosimo racionalne i normativne sudove,
one dodatno doprinose onome što je fundamentalno ljudsko. Takva una-
pređenja daleko od toga da su protivna ljudskom duhu, ona su njegov izraz.
Biti čovek znači biti bolji.
Poboljšanjima poražavamo sebe

Još jedna poznata primedba poboljšanju jeste ona koja kaže da će poboljša-
nja imati samo-poražavajuće ili neke druge škodljive društvene efekte. Ti-
pičan primer za to je povećanje visine. kad bi visina bila društveno poželj-
na, svi bi pokušali da uvećaju visinu svoje dece po velikoj ceni za sebe i
sredinu (jer viši ljudi troše više hrane), a na kraju bez koristi jer nema rela-
tivnog dobitka.
Navodno, ako poboljšanje ne povećava blagostanje ili šanse u životu, ar-
gument u prilog tom poboljšanju ne stoji. U tom slučaju, manipulacija nije
poboljšanje. U drugim slučajevima, poput uvećanja inteligencije, poboljša-
nje jednog pojedinca može da uveća šanse tog pojedinca samo na uštrb
drugih. Takozvana poziciona dobra su dobra samo u relativnom smislu.
ali mnoga poboljšanja imaće i pozicione i nepozicione kvalitete. inte-
ligencija nije dobra samo zato što dozvoljava pojedincu da bude kompe-
tentniji za složene poslove, već i zato što mu dozvoljava da brže obrađuje
informacije tokom života i da bolje razume sebe i druge. Takve nepozicio-

ne efekte ne treba da izgubimo iz vida. Štaviše, čak i u slučaju takozvanih
čisto pozicionih dobara, kao što je visina, mogu da postoje nepozicione
vrednosti. Bolje je biti viši ukoliko ste košarkaš, ali visina nije poželjna u
sportovima ravnoteže kao što su gimnastika, skijanje i surfovanje.
Bez obzira na to, ukoliko postoje značajne društvene posledice pobolj-
šanja, to je valjana primedba. ali poboljšanje tu nije u posebnoj poziciji:
staro je pitanje koliko daleko se pojedinci u društvu mogu voditi svojim in-
teresom na štetu drugih. To se može primeniti na obrazovanje, zdravstvenu
negu i na skoro sve oblasti života.
Neće sva poboljšanja biti etična. ključna stvar je što se očekuje da in-
tervencija pojedincu donese više dobrog nego lošeg. Mora biti bezbedna i
mora postojati razumno očekivanje poboljšanja. Neke od drugih osobina
etičkih poboljšanja ukratko su izložene u nastavku.
Šta je etično poboljšanje

Etično poboljšanje:
– je u interesu pojedinca;
– je prilično sigurno;
– uvećava priliku da se proživi najbolji život;
– uvećava opseg mogućih života koji su otvoreni za određenu osobu,
ali ga bezrazložno ne sužava;
– bezrazložno ne oštećuje druge direktno kroz troškove postizanja slo-
bodne dostupnosti;
– ne stavlja pojedinca u nepravično povoljniju poziciju u odnosu na
druge, npr. čitanje misli;
– je takvo da osoba zadržava kontrolu nad svojim postignućima i od-
govornost za njih, kao i takvo da se identitet ne može u potpunosti ili
neposredno pripisati poboljšanju i
– nerazumno ne podržava ili povećava nejednakost i diskriminaciju –
ekonomske nejednakosti, rasizam.
Šta je etično poboljšanje deteta ili nesposobnog ljudskog bića

Takvo etično poboljšanje obuhvata sve pomenuto, ali dodatno uključu-
je sledeće:
– intervenciju nije moguće odložiti dok dete ne bude sposobno da do-
nosi sopstvene odluke;
– intervencija je plauzibilno u detetovom interesu i
– intervencija je u skladu sa razvitkom autonomije.
Zaključak
poboljšanja se već dešavaju. U sportu, ljudski eritropoetin povećava broj

crvenih krvnih zrnaca. Steroidi i hormoni rasta povećavaju snagu mišića.
Mnogi ljudi pokušavaju da se kognitivno poboljšaju upotrebom nikotina,
ritalina, modavigila ili kofeina. prozak, rekreativne droge i alkohol pobolj-
šavaju raspoloženje. vijagra se koristi za povećanje seksualnih nagona.
i naravno, mobilni telefoni i avioni primeri su tehnologije spoljnog po-
boljšanja. U budućnosti, genetska tehnologija, nanotehnologija i veštačka
inteligencija mogu veoma uticati na naše sposobnosti.
Da li će budućnost biti bolja ili samo bez bolesti? Mi moramo da pro-
menimo usmerenost pogleda sa zdravlja na poboljšanje života. ono što je
važno jeste kako živimo. Tehnologija sad to može da unapredi. imamo dve
mogućnosti
1. intervencija:
a) lečenje bolesti;
b) prevencija bolesti;
c) supra-prevencija bolesti – sprečavanje bolesti na radikalan, do
sada neoproban način;
d) zaštita blagostanja i
e) poboljšanje blagostanja.
2. Ne poboljšavamo se, ostajemo u prirodnom stanju – bez lečenja ili
prevencije bolesti, bez tehnologija poboljšanja.
verujem da biti čovek znači biti bolji. ili, barem, težiti da budemo bo-
lji. Ne treba samo da dugo živimo, već i da uživamo u životu. poboljšanje
ne samo da je dozvoljeno već je to nešto čemu bi trebalo da težimo.
S engleskog jezika preveo Vladimir Puača
literatura
agar, N. 2003. liberal Eugenics. oxford: Blackwell.
The age 2005. ’Genes, Not Men, May Hold the key to Female pleasure’, 9 jun.
annas, G. 2000. The Man on the Moon, immortality and other Millennial Myths: The
prospects and perils of Human Genetic Engineering. Emory Law Journal 49(3):
753–782.
Brunner H. G., Nelen, M. et al. 1993a. abnormal Behaviour associated with a point Mutation
in the Structural Gene for Monoamine oxidase a. Science 262(5133): 578–580.
Brunner, H. G. et al. 1993b. X-linked Borderline Mental Retardation with prominent
Behavioural Disturbance: phenotype, Genetic localization, and Evidence for Disturbed
Monoamine Metabolism. American Journal of Human Genetics 52: 1032–1039.
Buchanan, a., D. Brock, N. Daniels i D. Wikler. 2000. From Chance to Choice. Cambridge:
Cambridge University press.
Cheitlin, M. D., Hutter, a. M. et al. 1999. aCC/aHa Expert Consensus Document

JaCC: Use of Sildenafil (viagra) in patients with Cardiovascular Disease. Journal of the
American College of Cardiology 33(1): 273–282.
Davis, D. 1997. Genetic Dilemmas and the Child’s Right to an open Future. Hastings Center
Report 27(2): 7–15.
De Grazia, D. 2005. Enhancement Technologies and Human identity. Journal of Medicine and
Philosophy 30: 261–283.
De Marchi, N., Daniele, F. i Ragone, M. a. 2001. Fluoxetine in the Treatment of
Huntington’s Disease. Psychopharmacology 153(2): 264–266.
Dickens, W. and Flynn, J. 2001. Heritability Estimates versus large Environmental
Effects: The iQ paradox Resolved. Psychological Review 108(2): 346–369.
Elliott, C. 2003. Better Than Well: American Medicine Meets the American Dream. New York: W.
W. Norton.
Feinberg, J. 1980. „The Child’s Right to an open Future», u: W. aiken & H. laFollette (ur.),
Whose Child? Parental Rights, Parental Authority and State Power, str. 124–153. Totowa,
NJ: Rowman and littlefield.
Fukuyama, F. 2003. Our Posthuman Future: Consequences of the Biotechnology Revolution.
london: profile.
Habermas, J. 2003. The Future of Human Nature. Cambridge: polity press.
Harris, J. 2000. intimations of immortality. Science 288(5463): 59.
Harris, J. 2002. „intimations of immortality: The Ethics and Justice of life Extending
Therapies», u: M. Freeman (ur.), Current Legal Problems, str. 65–95. oxford: oxford
University press.
Harris, J. 2004. „immortal Ethics», u: a. D. N. J. de Grey (ur.), Strategies for Engineered
Negligible Senescence: Why Genuine Control of aging May Be Foreseeable, Annals of
the New York Academy of Science 1019: 527–534.
Holden, C. 2003. Don’t Go off the prozac, Science 301: 760.
Holden, C. 2004. Treatment of Newborn Mice Raises anxiety. Science 306: 792.
Holloway, M. 1999. Flynn’s Effect. Scientific American 280(1): 37.
kamm, F. 2005. is There a problem with Enhancement? American Journal of Bioethics
5(3): 5–14.
kass, l. R. 2002. Life, Liberty and the Defense of Dignity: The Challenge for Bioethics. San
Francisco: Encounter Books.
lim, M. 2004. Enhanced partner preference in a promiscuous species by manipulating
the expression of a single gene. Nature 429: 754–757.
liu, z. J., Richmond, B. J. a., et al. 2004. DNa Targeting of Rhinal Cortex D2 Receptor protein
Reversibly Blocks learning of Cues that predict Reward. Proceedings of the National
Academy of Sciences 101(33): 12336–12341.
Mill, J. S. 1910. On Liberty. london: J. M. Dent (up. Dž. S. Mil, O slobodi, Filip višnjić, Beograd
1984).
Mischel, W., Shoda, Y. i peake, p. k. 1988. The Nature of adolescent Competencies predicted by
preschool Delay of Gratification. Journal of Personality and Social Psychology 54(4):
687–696.
Morell, v. 1993. Evidence Found for a possible „aggression Gene”. Science 260: 1722–1723.
Murray, T. H. 2007. „Enhancement», u: B. Steinbock (ur.), The Oxford Handbook of Bioethics.
New York: oxford University press.
palma, v., lim, D., et al. 2005. Sonic Hedgehog Controls Stem Cell Behaviour in the postnatal
and adult Brain. Development 132: 335–344.
persson, i. 1997. Genetic Therapy, person-Regarding Reasons and the Determination of
identity: a Reply to Robert Elliot. Bioethics 11(2): 161–169.
president’s Council on Bioethics. 2003. Beyond Therapy: Biotechnology and the Pursuit of
Happiness. New York: Dana press.
Rietze, R., valcanis, H. et al. 2001. purification of a pluripotent Neural Stem Cell from the adult
Mouse Brain. Nature 412: 736–739.
Sandel, M. 2004. The Case against perfection. Atlantic Monthly (apr.): 51–62.
Savulescu, J. 2002. Deaf lesbians, „Designer Disability» and the Future of Medicine. British
Medical Journal 325(7367): 771–773.
Savulescu, J. 2003. Human–animal Transgenesis and Chimeras Might Be an Expression of our
Humanity. American Journal of Bioethics 3(3): 22–25.
Savulescu, J. ,Hemsley, M., Newson, a. i Foddy, B. 2006. Behavioural Genetics: Why Eugenic
Selection is preferable to Enhancement. Journal of Applied Philosophy 23(2): 157–171.
Society for Neuroscience. 2004. „Early life Stress Harms Mental Function and immune
System in later Years according to New Research,
http://apu.sfn.org/content/aboutSFN1/NewsReleases/am2004early.html, pristupljeno
februara 2006.
Spires, T., Grote, H. et al. 2004. Environmental Enrichment Rescues protein Deficits in a Mouse
Model of Huntington’s Disease, indicating a possible Disease Mechanism. Journal of
Neuroscience 24(9): 2270–2276.
Sullivan, F. R., Bird, E. D., alpay, M. and Cha, J. H. 2001. Remotivation Therapy and
Huntington’s Disease. Journal of Neuroscience Nursing 33(3): 136–142.
Urnov, F. D., Miller, J. C. et al. 2005. Highly Efficient Endogenous Human Gene Correction
Using Designed zinc-Finger Nucleases. Nature 435: 646–51.
van Dellen, a., Blakemore, C. et al. 2000. Delaying the onset of Huntington’s in Mice. Nature
404: 721–722.
Treći program
UDk: 608.1
(prevod)
ERik paRENS
Da li JE BolJE UvEk DoBRo? pRoJEkaT

poBolJŠaNJa*
predstavljeni tekst proizašao je iz dvogodišnjeg projekta Hejsting centra koji je fi-

nansirala Nacionalna zadužbina za humanističke nauke (National Endowment for
the Humanities). U njemu se razmatraju pitanja, opasnosti i brige koje proizlaze iz
mogućnosti da nove biotehnologije budu usmerene ka poboljšanju ljudskih kapaci-
teta i osobina. To su, pre svega, društvene posledice proizašle iz nejednakih moguć-
nosti u pristupu ovim sredstvima, dvosmislenosti pojma poboljšanja, ali i proble-
mima vezanim za autentičnost identiteta poboljšanih pojedinaca.
Ključne reči: poboljšanje, model normalnog funkcionisanja, poboljšanje i ciljevi
društva, moralni značaj sredstava, autentičnost identiteta, kulturno saučesništvo,
neravnopravnost.
zabrinuti ste zbog poboljšanja. Ne brinite brigu. Uostalom, svi mi tragamo

za poboljšanjem i smatramo da bi i drugi to trebalo da čine. Hvalimo poje-
dince koji vežbaju kako bi živeli duže, bili mršaviji i srećniji – ako ne i bo-
gatiji. pozdravljamo pojedince koji zarad poboljšanja svog intelektualnog
razvoja tragaju za vrhunskim školama. veličamo roditelje koji čine sve u
interesu poboljšanja moralnog razvoja svoje dece. Stoga, zašto bi iko brinuo
zbog nove tehnike u plastičnoj hirurgiji koja nam daje nade da možemo da
budemo mršaviji. Čemu briga oko nove psihofarmakološke supstance koja
nam obećava povećanje koncentracije i dostignuća u školi? Međutim, kako
stoje stvari s novim psihofarmakološkim ili genetskim tehnologijama koje
nam ulivaju nadu da nas mogu načiniti boljim i plemenitijim?1
* Naslov originala: Erik parens, „is Better always Good? The Enhancement
project”, Hastings Center Report, vol. 28, no. 1, 1998, str. S1-S17. apstrakt i rezime su
deo redakcijske opreme teksta.
1 liroj valters i Džuli Gejdž palmer postavljaju ovo pitanje u misaonom eksperi-
mentu. videti: leRoy Walters and Julie Gage palmer, The Ethics of Gene Therapy, ox-
ford University press, New York 1997, str. 126–127.
U članku koji sledi reč je o tome kada i zbog čega valja brinuti jer po-
stoje mogućnosti da nove biotehnologije budu usmerene ka poboljšanju
ljudskih mogućnosti i odlika. on je proizašao iz dvogodišnjeg projekta
Hejsting centra koji je velikodušno finansirala Nacionalna zadužbina za
humanističke nauke (National Endowment for the Humanities)2.
kada smo počeli s projektom nadali smo se da ćemo za donosioce od-
luka osmisliti ono što smo nazivali „kontinuumom upotreba „tehnologija
poboljšanja” – od onih koje promovišu zajedničke vrednosti, koji ih niti
promovišu niti ugrožavaju, do onih koje ugrožavaju te vrednosti”. Ta nada
je bila obmanjujuća iz nekoliko razloga. prvo, u obzir nije uzeto da hete-
rogenost tehnologija kao i broj teškoća u njihovoj regulaciji čine ideju
„kontinuuma” nerealnom. Drugo, sam izraz tehnologija poboljšanja je po-
tencijalno obmanjujući. Moglo bi se protumačiti da izraz sugeriše da „teh-
nologije poboljšanja” spadaju u različitu kategoriju u odnosu na, recimo,
zdravstvenu tehnologiju. To, naravno, nije tačno. ista tehnologija se može
koristiti u različite svrhe. Genetska tehnologija koja bi povećala mišićnu
masu pacijentu sa degenerativnom bolešću mišića takođe bi mogla da po-
boljša sposobnosti sportista da se takmiče u dizanju tegova.
Rečju, brzo smo otkrili da bi primarni cilj našeg projekta trebalo da bu-
de razjašnjenje polazne osnove. pod tim se ne podrazumeva samo razja-
šnjenje različitih upotreba pojma poboljšanja, već takođe objašnjenje nekih
valjanih razloga zbog kojih bi neko mogao da bude zabrinut zbog usmera-
vanja pojedinih novih tehnologija ka poboljšanju ljudskih sposobnosti i
osobina.
Jedna od stvari koje smo naučili jeste da se u razumevanju brige u vezi
sa poboljšanjem prethodno mora primetiti da se pojam poboljšanja koristi –
iz različitih razloga – u najmanje dve vrste donekle preklapajućih rasprava.
U prvoj vrsti rasprava, poboljšanje je na jednom polu distinkcije lečenje/po-
boljšanje. Njime se koriste ljudi koji se trude da odrede šta doktori smeju i
ne smeju da rade i/ili od strane ljudi koji nastoje da odrede šta bi pravedan
sistem zdravstvene zaštite morao ili ne bi morao da pruži. ova rasprava se
obično odvija implicitno, u obliku odgovarajućih ciljeva medicine.
U drugoj vrsti rasprave zabrinutost nije isključivo povezana sa tim da
bi doktori mogli da pruže intervenciju koja bi potkopala ciljeve njihove
profesije. zabrinutost se pre odnosi na to da svako ko pruži određenu in-
tervenciju potkopava van-medicinske društvene ciljeve, ili pogoršava već
postojeće društvene probleme. prvi deo ovog članka posvećen je poboljša-
nju koje se pojavljuje u raspravama o ciljevima medicine; drugi deo je po-
svećen poboljšanju koje se pojavljuje u raspravama o nečemu što bismo
mogli da nazovemo odgovarajućim društvenim ciljevima.
2 NEH Grant number RH-21271-95.

U članku koji sledi u velikoj meri ću se osloniti na rad saradnika na

projektu, iako ne tvrdim da svi dele moje zaključke. Neki saradnici sma-
traju da je pojam poboljšanja krcat pogrešnim pretpostavkama i toliko
otvoren za zloupotrebu da čak uopšte ne bi trebalo da ga koristimo. Sma-
tram da čak i kada bismo odustali od upotrebe ovog pojma, opet završava-
mo s pojmom koji je na sličan način problematičan. Mislim da umesto što
pokušavamo da smislimo pojam koji je lišen ovih problema, treba da poč-
nemo sa onim što već imamo, te da nastojimo da što jasnije artikulišemo
koje su to upotrebe opasne i problematične. one će biti izložene u nastav-
ku, a zainteresovane čitaoce pozivam da konsultuju zbornik radova koji će
objaviti Univerzitet Džordžtaun krajem 1998. godine pod nazivom En-
hancing Human Traits: Conceptual Complexities and Ethical Implications.
Skoro svaki aspekt ovog članka je objašnjen u makar jednom od radova u
tom zborniku.
Sećam se kada je kolega pokrenuo pitanje poboljšanja ljudskih sposob-
nosti na sastanku u Hejsting centru 1993. godine. otvoreno ga je kritikova-
lo nekoliko veoma uglednih starijih naučnika što je pokrenuo toliko speku-
lativan, ako ne i blesav, problem. U jesen 1997, prva konferencija o politici
genske terapije Nacionalnih instituta za zdravlje [National Institutes of He-
alth (NIH) Gene Therapy Policy Conference] bila je posvećena upravo ovoj
temi. potreba za promišljenom javnom debatom o „poboljšanju ljudskih
mogućnosti i osobina” za kratko vreme je postala očigledna. Nadam se da
će naš projekat ostvariti doprinos agendi NiH-a u pogledu ovog problema.
Što je još važnije nadam se da će naš projekat olakšati stvaranje šire javne
rasprave o sve važnijoj i interesantnijoj temi.
Poboljšanje i ciljevi medicine

kao što je već rečeno, distinkcija lečenje/poboljšanje se često koristi u kon-
tekstu rasprava šta spada, a šta ne spada u odgovarajuće ciljeve medicine.
Međutim, kao što zna svaka osoba koja je slušala ili učestvovala u takvoj
raspravi, ne postoji jedan univerzalno prihvaćeni koncept cilja medicine.
izostanak konsenzusa je u velikoj meri povezan sa činjenicom da ne posto-
ji univerzalno prihvaćena koncepcija zdravlja, te otuda ne postoji ni uni-
verzalno prihvaćena definicija šta znači „prevazilaženje zdravlja putem po-
boljšanja”.
Unutar rasprave o ciljevima medicine postoji, u punom smislu reči,
dugogodišnja debata između onih koji zdravlje vide kao odsustvo bolesti i
onih koji, poput autora čuvene definicije Svetske zdravstvene organizacije,
na zdravlje gledaju kao na stanje „potpunog psihičkog, mentalnog i socijal-
nog blagostanja”. Rečeno rečnikom Normana Denijelsa i Džemsa Sejbina,
postoji dugogodišnja debata između „uske” i „proširene” koncepcije zdra-
vlja, te stoga i između „uske” i „proširene” koncepcije ciljeva medicine kao

i, generalno uzevši, zdravstvene zaštite.3
Distinkcija lečenje/poboljšanje i model normalnog funkcionisanja. vero-
vatno najubedljiviji branilac „uskog” stanovišta ili stanovišta o „normal-
nom funkcionisanju” jeste Norman Danijels. prema ovom gledištu „bolest
i invaliditet se smatraju odstupanjima od normalne funkcionalne organiza-
cije ili funkcionisanja koje je specifično za datu vrstu”.4 kao što Danijels ka-
že: „Na osnovu modela normalnog funkcionisanja, glavna svrha zdravstve-
ne zaštite je da plaća, nadomešćuje ili kompenzuje za manjak mogućnosti
koji je uzrokovan bolešću ili invaliditetom”. Uspešan zdravstveni sistem na-
domešćuje ljudima onaj opseg mogućnosti koji bi posedovali da nemaju
patološko stanje, ili pak sprečava njegovo pogoršanje.5 Jedna od osnova
ovakvog stanovišta jeste ubeđenje da je primarni cilj zdravstvene zaštite
obezbeđivanje normalnog funkcionisanja ljudi kako bi imali „jednake mo-
gućnosti” da ispune svoje životne planove.
izrazi normalan i jednak mogu ovde izgledati donekle zbunjujuće. U
suštini gledišta o normalnim funkcijama je uvid da zdravstveni sistem treba
da pomogne ljudima da postanu normalni – što ne znači i jednaki – takmi-
čari. Grubo govoreći, model normalnog funkcionisanja uvažava da su ljudi
na jedinstven način obdareni talentima i osobinama i prihvata da individue
„po prirodi” nisu jednaki takmičari. Model normalnih funkcija upravo insi-
stira da ti jedinstveni takmičari imaju prava na jednake šanse da ispune
svoje životne planove unutar ograničenja koja su zadata njihovom prirod-
nom obdarenošću. prema ovom stanovištu, glavni cilj medicine jeste da lju-
dima obnovi normalno funkcionisanje koje su bolest i invaliditet umanjile,
a da je pritom to nužan uslov za ispunjavanje njihovih životnih planova.
Razrađujući ovaj uvid o konceptu zdravlja, bolesti i ciljeva medicine (i
zdravstvenog sistema), Danijels piše: „određivanje medicinske potrebe
(odnosno onoga šta treba učiniti kako bi se obnovile funkcije specifične za
datu vrstu) implicira suprotnost između medicinskih usluga koje leče stanje
bolesti (ili invaliditeta) i njihovog korišćenja zarad poboljšanja ljudskih
sposobnosti ili izgleda” (kurziv dodat)6.
postoje bar dve upotrebe distinkcije između intervencija koje su usme-
rene ka lečenju i onih koje su usmerene ka poboljšanju; to jest, između in-
tervencija koje su usmerene ka obnavljanju tipičnih funkcija za datu vrstu
3 James E. Sabin and Norman Daniels, „Determining ‘Medical Necessity’” in Men-
tal Health practice, Hastings Center Report, vol. 24, No. 6, 1994, str. 5.
4 Norman Daniels, „The Genome project, individual Differences, and Just Health
Care”, u: Timothy F. Murphy and Marc a. lappe (ur.), Justice and the Human Genome
Project, University of California press, Berkeley 1994, str.122.
5 Sabin and Daniels, op. cit., str. 10.
6 Daniels, op. cit., str. 122.

i poboljšanja koje teže nečemu višem. primarna upotreba ove distinkcije –

koja inače i motiviše Danijlesa – jeste zapravo alat da se označi šta se pod-
razumeva pod pravednim zdravstvenim sistemom. prema njegovom mi-
šljenju, pravedan osnovni paket nege uključivao bi lečenje, ali ne i poboljša-
nje. pravedan sistem državnog zdravstvenog osiguranja, bi na primer
pokrivao prvo, ali ne potonje.
Druga upotreba je, u stvari, alat za borbu protiv medikalizacije. Tačni-
je model normalnog funkcionisanja pomaže da se identifikuje odgovaraju-
ći domen medicine – gde su određene bolesti izvan njegovog punog zahva-
ta. Danijels i Sejbin u članku „određivanje „medicinske nužnosti” u praksi
mentalnog zdravlja” [Determining „Medical Necessity” in Mental Health
practice]7 uvode primer za ono što želim da kažem. oni ističu da mnoge
vrste stidljivosti mogu da stvore osećaj nelagodnosti u današnjem društvu.
koncept normalnog funkcionisanja omogućava da razlikujemo ove vrste,
tako na primer, razlikujemo stidljivost koja je uzrokovana bolešću, te stoga
zahteva terapiju i stidljivost koja je uzrokovana životom koja, uprkos tome
što zavređuje reagovanje, ne zaslužuje usluge zdravstvenog sistema koji
ima ograničene resurse. kao što ističu Danijels i Sejbin, za razliku od sku-
pih modela medicine, model normalnog funkcionisanja omogućava da na-
pravimo „moralnu distinkciju između lečenja bolesti i poboljšanja ograni-
čenih ličnih sposobnosti” (str. 10).
po modelu normalnog funkcionisanja, potpuno fizičko, mentalno i
društveno blagostanje prevazilazi odgovarajući domen medicine. Moguć-
nost da se odredi prekoračenje odgovarajućeg domena medicine je veoma
primamljiva onim ljudima koji su zabrinuti jer se previše stvari svrstava
unutar njega. pošto prihvata da su ljudi bačeni u svet sa različitim talenti-
ma, model normalnih funkcija može da bude alat u borbi protiv medikali-
zacije; on nam pomaže da se prisetimo da postoje prirodne razlike i karak-
teristike koje medicina ne bi smela da izbriše.
Problematičnost distinkcije lečenje/poboljšanje. ova verzija8 distinkcije
lečenje/poboljšanje, kao i svi modeli i distinkcije, pati od nekoliko proble-
ma koji se u najvećoj meri tiču njene inteligibilnosti i pretpostavki koje su
u nju utkane, ali i načina na koji će se eventualno upotrebljavati nepromi-
šljeni donosioci odluka.
Jedan od problema Danijelsove verzije distinkcije lečenje/poboljšanje
je taj da može da bude zbunjujuća, pošto intervencije usmerene ka lečenju
7Sabin and Daniels, op. cit., str. 10

8za alternativnu verziju distinkcije videti: Eric Juengst, „The Meanings of Enhan-
cement for Biomedicine”, u: Erik parens (ur.), Enhancing Human Traits: Conceptual
Complexities and Ethical Implications, Georgetown University press, Washington,
1998.
bolesti, kao i one usmerene ka poboljšanju ipak predstavljaju napredak. To

je verovatno jedan od razloga što su liroj valters i Džuli palmer umesto
razlikovanja između poboljšanja i lečenja odabrali distinkciju između
zdravstvenog i ne-zdravstvenog poboljšanja.9 ovaj pristup ima nekoliko
prednosti. prvo, valtersova i palmerova distinkcija pokazuje osećaj za to da
su obe vrste intervencije napredak u odnosu na postojeće stanje: prva se
odnosi na zdravlje, a druga ne. Drugo, kategorija zdravstvenog poboljšanja
dovoljno je široka da pokrije i lečenje i prevenciju – što predstavlja pred-
nost za one koji se brinu da će „poboljšanja” koja se koriste zarad sprečava-
nja bolesti (kao što je vakcinisanje) utabati put za podrivanje shvatanja da
poboljšanje kao kategorija zavređuje posebnu pažnju. Nedostatak nove ver-
zije distinkcije lečenje/poboljšanje je što može da zamagli činjenicu da di-
stinkcija zdravstvena/ne-zdravstvena poboljšanja sobom povlače veoma
slične teškoće (na primer, koja je razlika između zdravstvenih i ne-zdrav-
stvenih osobina), te da otuda samo odlaže njihovo promatranje. iako naš
tim nije došao do konsenzusa o ovoj stvari, možda je bolje da prihvatimo
da kategorijama lečenja (bolesti) i poboljšanja treba dodati i treću kategori-
ju: prevenciju (bolesti)10, umesto da pokušavamo da konstruišemo jedno-
stavne termine poput zdravstvenog poboljšanja kako bismo obuhvatili i le-
čenje i prevenciju.
Drugi, veoma uobičajen problem, sa Danijelsovim objašnjenjem di-
stinkcije lečenje/poboljšanje jeste da ona može da bude arbitrarna. Da bi
ukazao na to, Dejvid B. alen i Norm Fost nude sledeći scenario:
Džoni je jedanaestogodišnji dečak niskog rasta sa dokumentovanom defici-
jencijom hormona rasta koju je uzrokovao tumor na mozgu. Njegovi rodite-
lji su prosečnog rasta. predviđa se da će bez terapije sa hormonom rasta (HR)
u starosti narasti do 160 cm. Bili je jedanaestogodišnji dečak niskog rasta ko-
ji na osnovu aktuelnih metoda za testiranje ima normalno lučenje HR. Među-
tim, njegovi roditelji su veoma niski, te se predviđa da će u starosti narasti do
160 cm.11
Džonijev niski rast je proizvod bolesti koji, na osnovu Danijelsovog
objašnjenja, zavređuje lečenje. Bili, međutim, ima normalan genotip koji
proizvodi normalne količine HR. Stoga, Bilijev nizak rast ne zavređuje le-
čenje.
9 Walters and palmer, Ethics of Human Gene Therapy, str. 110–111.

10 videti: Eric Juengst, „Can Enhancement Be Distinguished from prevention in
Genetic Medicine?”, The Journal of Medicine and Philosophy, vol. 22, no. 2, 1997, str
125–142; Juan Manuel Torres „on the limits of Enhancement in Human Gene Tran-
sfer: Drawing the line”, The Journal of Medicine and Philosophy, vol. 22, no. 1, 1997, str.
43–53.
11 Citirano u: Daniels, „The Genome project”, str. 123.
iako su Džoni i Bili različiti u pogledu lučenja HR, oni su slični po to-
me što će obojica jednako patiti zbog toga što su niski u kulturi koja vred-
nuje visok stas. Tako se možemo upitati da li distinkcija lečenje/poboljšanje
– bez obzira na činjenicu što je jedan dečak bolestan, a drugi zdrav – zapra-
vo skriva našu odgovornost da reagujemo na patnju obojice? zarad argu-
menta pretpostavimo da je HR terapija jednako delotvorna u oba slučaja;
da li grešimo ukoliko kažemo da davanje HR Džoniju predstavlja lečenje, a
davanje HR Biliju poboljšanje?
iako Danijels priznaje da je ovo težak primer, on ipak tvrdi da njegov
model normalnog funkcionisanja i dalje predstavlja najbolju alternativu
onima koji pokušavaju da osmisle osnovni paket zdravstvene nege. Na kra-
ju, on nas podseća da se njegovim modelom pretpostavlja da pojedinci
imaju različite osobine i sposobnosti. Svrha medicine nije da ukloni sve
razlike. U stvari, njen cilj je da ljudima, na osnovu izvlačenja u takozvanoj
lutriji života, obnovi „opseg sposobnosti koji bi očekivano posedovali da ne-
maju bolest i invaliditet” (str. 124). Stoga, iako je primer sa Džonijem i Bi-
lijem težak onima koji su uopšteno posvećeni tome da reaguju na patnju,
jednako tretiranje Bilija i Džonija prouzrokovalo bi još veći problem. Jed-
nako tretiranje njih dvojice bi sobom povlačilo podrivanje naše temeljne
posvećenosti očuvanju razlika i zalaganju za zdravlje populacija koje je sa-
činjeno od ljudi čije normalne funkcije poprimaju različite oblike. Danijels
tvrdi da, ukoliko napustimo njegovo objašnjenje ispravnih svrha medicine,
onda moramo da prihvatimo mnogo problematičniju težnju da izravnamo
sve razlike u meri u kojoj smo u stanju da to učinimo. Danijelsov dokaz je
ubedljiv, makar onima koji odbacuju takvu težnju.
Erik Jungest ukazuje da sa ovom verzijom određivanja distinkcije leče-
nje/poboljšanje putem normalnog funkcionisanja postoji još jedan pro-
blem12 koji možda neće biti tako jasan prigovor kao što to bio slučaj sa ale-
nom i Fostom. Model normalnog funkcionisanja susreće se sa pojmovnom
teškoćom kada se primeni na „beskrajno korisna lična poboljšanja poput
moralne osetljivosti, intelektualne oštroumnosti ili ljubaznosti”. Jungest is-
tiče da, na osnovu Danijelsovog objašnjenja, funkcionisanje koje je speci-
fično za datu vrstu nije samo statistički pojam, već takođe implicira teorij-
sko objašnjenje samog ustrojstva organizma (koje bi opisalo „prirodnu
funkcionalnu organizaciju tipičnog člana vrste”). Jungest predlaže da je sta-
tistički možda moguće ocrtati spektar ljudskih psihosocijalnih sposobnosti
u kome bi postojao prosečan zajednički termin. Međutim, teorijski je veo-
ma teško znati šta su za vrstu tipična moralna osetljivost, intelektualna
oštroumnost ili ljubaznost u društvu.
12 Juengst, „The Meanings of Enhancement for Biomedicine”.

Stoga, objašnjenje putem tipičnog funkcionisanja za vrstu ne pruža sa-

svim određen uput u onim slučajevima gde govorimo o mogućnosti po-
boljšanja tih sposobnosti. otuda čak i kad prihvatimo da distinkcija leče-
nje/poboljšanje nije arbitrarna u pogledu fizioloških funkcija kao što je
puls ili nivo lučenja hormona rasta, nije lako utvrditi koliko daleko može-
mo da stignemo sa ovim modelom po pitanju psihosocijalnih funkcija po-
put moralne osećajnosti i ljubaznosti.
Ne postoje samo problemi sa inteligibilnošću same distinkcije. prema
aniti Silvers, drugi problem sa distinkcijom između lečenja i poboljšanja
ogleda se u tome što ona nedvosmisleno valorizuje normalnost.13 ona na-
značava da uobičajeno korišćenje ove distinkcije pretpostavlja da „s ciljem
promovisanja jednakosti moramo stvoriti sistem koji slabijim pojedincima
obnavlja prosečnu sposobnost”. prema njenom mišljenju, posvećenost izjed-
načavanju mogućnosti pomoću „normalizovanja funkcija onih koji imaju
neku nedostatnost” priziva prinudne i skupe prakse. Međutim, Danijelsovo
objašnjenje značaja tipičnog funkcionisanja vrste na čijim temeljima stoji
njen argument može se iščitati na potpuno drugačiji način, a da se pri tome
uvaži ozbiljnost brige u vezi sa nesmotrenom valorizacijom normalnosti.
pošteno govoreći, Danijels nije posvećen tome da se umesto obezbeđivanja
boljih mera nadoknade prosto kopiraju određeni oblici funkcionisanja, ne-
go nastojanju da se individuama obezbedi širok spektar mogućnosti. ipak,
važno je da se prepozna mogućnost da se distinkcija lečenje/poboljšanje i
pojam normalnosti na kojoj se ona zasniva mogu koristiti u prinudne svr-
he. Takav pojam normalnosti se, na primer, koristio onda kada su ljudi ko-
ji su imali post-polio sindrom (ppS) bili prinuđeni da nose proteze kako bi
procenili sopstveno normalno funkcionisanje – umesto da im je bilo do-
zvoljeno da koriste (za najveći broj pacijenata) mnogo korisnija invalidska
kolica. Međutim, iako je tačno da ova mogućnost sugeriše da se moramo
paziti ovako opasnog korišćenja ove distinkcije, to ipak ne znači da treba
potpuno da odustanemo od njene upotrebe.
postoje najmanje još dva značajna problema koja prate svaki pokušaj
da se distinkcija lečenje/poboljšanje iskoristi kako bi se opisao odgovaraju-
ći domen medicinske prakse i/ili isplate zdravstvenog osiguranja. prvi se
ogleda u tome da će svaki pokušaj, bilo pojedinačni bilo grupni, da se osmi-
sli distinkcija između lečenja i poboljšanja imati, poput svake distinkcije,
zaseban razvoj – bez obzira na to što je neko poput Danijelsa oprezan pri
njenom izlaganju. iako Danijels koristi distinkciju s namerom da ljudima
13 anita Silvers, „a Fatal attraction to Normalizing: Treating Disabilities as Devi-

ations from Species-Typical Functioning”, u: Erik parens (ur.), Enhancing Human Tra-
its: Conceptual Complexities and Ethical Implications, Georgetown University press,
Washington, 1998.
obezbedi ono što im je potrebno (osnovni paket zdravstvene zaštite),

osnovna briga Davida Frenkforda je da će ona biti korišćena kako bi se lju-
dima uskratilo ono što im je potrebno.
Frenkford sugeriše da „studenti javne uprave odavno znaju da se poli-
tika retko implementira na način na koji je formulisana”.14 opasnost da
grupa kakva je naša daje bilo kakve političko-upravljačke izjave o bilo kojoj
od verzija distinkcije lečenje/poboljšanje najpre se gleda u tome da „iskaz
kojim se formuliše distinkcija lečenje/poboljšanje potencijalno čini tu di-
stinkciju „stvarnom”. problem sa „postvarenjem” takve distinkcije jeste u
tome što će se ona olako izmešati sa našim tekućim diskursima koji se tiču
zdravstvene politike koji „naglašavaju tehničku efikasnost, gde je tehnička
efikasnost sredstvo da se poveća veličina ukupnog udela u profitu: najveći
broj dobara najvećem broju ljudi – utilitarizam (ali ni nalik onim sofistici-
ranim hibridnim konsekvencionalističkim modelima koji nastoje da obja-
sne brige oko raspodele)”. Tačnije, verzija distinkcije lečenje/poboljšanje
nalik Danijelsovoj koja je osmišljena u nadi da bi mogla da funkcioniše u
sofisticiranoj konsekvencionalističkoj šemi, može biti preuzeta i iskorišće-
na u svrhe koje se veoma razlikuju od onih koje je on namerio. Ma koliko
se nadali da možemo da specifikujemo naše interesovanje za pravednu ras-
podelu i ma koliko specifikujemo naše razumevanje provizornosti i proble-
matičnosti prirode pojmova lečenja i poboljšanja, oni će i dalje bivati istrg-
nuti iz konteksta u kome su artikulisani.
Uprkos njegovoj potpunoj rezervisanosti spram korišćenja same di-
stinkcije, Frenkford prihvata da je ona već deo naše „intersubjektivne upo-
trebe”. ovo ga navodi da predloži da se minimalizacija mogućnosti zloupo-
trebe ogleda u ograničavanju našeg korišćenja distinkcije na raspravu s
medicinskim stručnjacima. za razliku od osiguravajućih društava, koja će,
prema njegovom mišljenju, distinkciju zasigurno otrgnuti iz njenog „etič-
kog sidrišta” i baciti je u „more smanjenih troškova”, Frenkoford se nada da
bi distinkciju mogli promišljeno da koriste medicinski stručnjaci koji bi,
kao praktikanti „nauke o pojedinačnom”, mogli da se pozabave partikular-
nošću i kontekstom. on zaključuje da upravljanje distinkcijom lečenje/po-
boljšanje unutar profesionalne prakse ima mnogo veću šansu da usvoji sve
kognitivno, estetičko i etičko praktično znanje u odnosu na upravljanje di-
stinkcijom unutar „sveta” ugovora i zdravstvenog osiguranja.
Čak i ukoliko bi se, u vreme vođenja (programirane) zdravstvene za-
štite (Managed Care), mogla gajiti skepsa u pogledu toga koliko je di-
stinkcija između osiguratelja i medicinskih stručnjaka jasna, time ne ne-
14 David Frankford, „The Treatment/ Enhancement Distinction as an armament

in the policy Wars”, u: Erik parens (ur.), Enhancing Human Traits: Conceptual Comple-
xities and Ethical Implications, Georgetown University press, Washington, 1998.
staje Frenkfordova osnovna briga da će distinkcija biti korišćena kako bi

se ljudi sprečili u dobijanju onoga što im je potrebno. ko god da upravlja
distinkcijom mora da bude posvećen borbi protiv onih zloupotreba kojih
se plaši.
Na kraju, postoji još jedna praktična teškoća sa Danijelsovim uvidom
da se verzija normalnog funkcionisanja distinkcije lečenje/poboljšanje mo-
že iskoristiti u osmišljavanju osnovnog paketa zdravstvene zaštite. pretpo-
stavljajući da je jedan od razloga što nam se dopada distinkcija lečenje/po-
boljšanje taj što nam omogućava da osmislimo takav paket, važno je
prisetiti se sledećeg problema: distinkcija se ne podudara u potpunosti s
trenutnim praksama u zdravstvenom osiguranju koje mnogi od nas sma-
traju pravednim, niti se pak u potpunosti podudara sa onim što mnogi od
nas smatraju da je osnovni paket zdravstvene zaštite. kao što ističe Den
Brok, neke vrste lečenja (na primer, autologna transplantacija koštane srži
za obolele od metastatičnog raka dojke) trenutno nisu pokrivena u određe-
nim polisama zdravstvenog osiguranja zbog toga što se smatraju eksperi-
mentalnim i neisplativim.15 Štaviše, veći broj polisa zdravstvenog osigura-
nja pokriva neke usluge koje ne predstavljaju lečenje, kao što je slučaj s
abortusom. konačno, prema Brokovom mišljenju, neka od poboljšanja su
pokrivana osiguranjem zbog toga što sprečavaju bolesti (vakcine, na pri-
mer, „poboljšavaju” funkcionisanje normalnog imunog sistema). Uzgred,
kao što sam ranije rekao, čini mi se da nije od pomoći da (poput Broka)
vakcinaciju smatramo poboljšanjem; ove intervencije bi direktno potpale
pod kategoriju prevencije ukoliko bismo se saglasili da nam je pored po-
boljšanja i lečenja potrebna i treća kategorija.
Bez obzira na stanovišta u vezi sa prevencijom, jasno je da ne postoji
savršeno podudaranje između lečenja i delatnosti osiguravajućeg društva,
ili pak onoga što bi ono trebalo da pokrije, kao ni između poboljšanja i
onoga čime se osiguravajuće društvo ne bavi i što ne treba da pokrije. od-
sustvo takve savršene podudarnosti predstavlja ograničenje za one koji že-
le da distinkciju koriste kao deo njihovog nastojanja da definišu osnovni
paket zdravstvene zaštite.
Rečju, distinkcija lečenje/poboljšanje je – kao i svaka distinkcija – pre-
trpana problemima. Međutim, ukoliko uočimo te probleme, onda distink-
ciju možemo da iskoristimo zarad pokretanja rasprave o tome šta doktori
treba i ne treba da rade, kao i šta pravedan zdravstveni sistem treba, a šta ne
treba da nadoknadi. ipak, kao što sugeriše tekuća diskusija o pojmovnim i
praktičnim problemima, pogrešno bi bilo smatrati da ćemo biti u stanju da
15 Dan Brock, „Enhancements of Human Function: Some Distinctions for po-

licymakers”, u: Erik parens (ur.), Enhancing Human Traits: Conceptual Complexities
and Ethical Implications, Georgetown University press, Washington, 1998.
iz same distinkcije na jednostavan način iščitamo šta bi trebalo i šta ne bi

trebalo činiti. postoji velika razlika između nade da će data distinkcija za-
početi raspravu i mišljenja da je ona može okončati.
Unutar trenutnog konteksta u kom postoji finansijski podstrek da se
obezbedi što manji broj usluga, prepoznavanje ovih problema trebalo bi da
nas podstakne da budemo obazrivi spram odluka da se usluga odbije na
osnovu same distinkcije. istovremeno bi i kritičari ovakvog smanjivanja
troškova morali da shvate, kao što to čini keti Dejvis u svom doprinosu
zborniku16, da odmerena koncepcija distinkcije načelno može da nam po-
mogne da počnemo da ustanovljavamo šta jedni drugima dugujemo. ona
bi mogla da bude jedan od alata koji se koristi pri utvrđivanju šta jeste, a šta
nije deo osnovnog paketa zdravstvene zaštitite.
Problem šmoktora. – Do sad sam tvrdio da distinkciju lečenje/pobolj-
šanje najčešće koriste oni koji žele da identifikuju odgovarajuće ciljeve me-
dicine – i u krajnjoj instanci, odgovarajuće delove osnovnog paketa zdrav-
stvene zaštite. Takođe sam ukazao na nekoliko problema koji se odnose na
model odgovarajućih funkcija na kojem se zasniva stanovište o odgovara-
jućim ciljevima medicine. ipak, čak i da model normalnog funkcionisanja i
distinkcija lečenje/poboljšanje nemaju svoja ograničenja, čak i kad bismo
bili u stanju da odredimo važne izuzetke i rupe u pravilu da medicina jedi-
no služi za lečenje, opet ne bismo imali teorijska rešenja koja su nam po-
trebna da bismo se pozabavili pomenutim ciljevima društva.
Da biste razumeli ovaj dokaz, zamislite na trenutak grupu ljudi koji se-
be nazivaju šmoktorima [schmocters] (termin je skovao prijatelj i bivši ko-
lega, lindeman Nelson)17. Šmoktori ne tvrde da se bave medicinom. oni
naširoko oglašavaju da se bave šmedicinom. odnosno, da su stručnjaci za
upotrebu nove biotehnologije kako bi se poboljšale ljudske osobine i spo-
sobnosti i da svoju stručnost prodaju voljnim, željnim, entuzijastičnim
kupcima. poput pojedinih današnjih plastičnih hirurga, ovi šmoktori iz bu-
dućnosti ne oslanjaju se na isplate zdravstvenog osiguranja kako bi zaradi-
li za život. više nego dovoljan broj ljudi je voljan da kupi njihove usluge.
Tako da, čak i ukoliko bi „retorika o odgovarajućim ciljevima medicine”
mogla da odvrati doktore od pružanja određenih usluga na osnovu toga što
one predstavljaju poboljšanja; čak i ukoliko bi osiguravajuća društva odbi-
la da pokriju usluge „poboljšanja”, nema valjanog razloga da šmoktori us-
krate pružanje tih usluga. Šmoktore po definiciji ne zanimaju ciljevi medi-
cine, već ciljevi šmedicine. argument koji se poziva na ciljeve medicine
16 kathy Davis, „The Rhetoric of Cosmetic Surgery: luxury or Welfare?” u: Erik

parens (ur.), Enhancing Human Traits: Conceptual Complexities and Ethical Implicati-
ons, Georgetown University press, Washington, 1998.
17 Nelson odaje priznanje kripkeovoj raspravi o identitetu (i šmidentitetu).
kako bi osigurao zabranu doktorima da se bave poboljšanjem ne bi bio u

stanju da isto učini šmoktorima.
Poboljšanje i ciljevi društva

Dakle, iako ima smisla praviti distinkciju između lečenja i poboljšanja u
kontekstu rasprave o ciljevima medicine, nema smisla praviti je u nekim
drugim vrstama rasprave. a upravo ćemo morati sve više da vodimo one
koje se tiču ciljeva društva. U njima se ne može argumentovati protiv odre-
đene intervencije na osnovu toga što ne predstavlja lečenje ili što nije sa-
stavni deo razumne prakse u zdravstvenom osiguranju. problem je znatno
teži. U ovim raspravama ukoliko neko želi da tvrdi da je „poboljšanje” u
nekom kontekstu problematično, onda mora da tvrdi da podriva ili da je
nekonzistentno sa nekom važnom društvenom vrednošću ili ciljem. a ta-
kvu vrstu dokaza je teško pružiti.
važno je da se primeti da većina nas nije naklonjena da takav dokaz
uzme za ozbiljno. ova nevoljnost se često ispoljava u varijacijama koje ću u
nastavku nazivati argumentom presedana. zaključak tih argumenata je da
briga oko usmeravanja novih tehnologija ka poboljšanju predstavlja po-
znat, no ipak nesrećan, oblik anksioznosti koja ne zaslužuje ozbiljno raz-
matranje. pokušaću da pokažem da je jedan od problema s ovim argumen-
tima to što ne uvažavaju moralnu razliku koju mogu da stvore nova
biotehnološka sredstva.
Sredstva su moralno značajna. – kao prvo, sredstva stvaraju ozbiljnu
moralnu razliku onda kada data društveno vrednovana aktivnost podrazu-
meva njihovu upotrebu. kao što Den Brok kaže u svom doprinosu projek-
tu: „u mnogim cenjenim društvenim aktivnostima, sredstva obezbeđivanja
sposobnosti koja su potrebna za datu aktivnost su deo diferencijacije te ak-
tivnosti i njihova transformacija menja, a može i da obezvredi, samu aktiv-
nost”; čak i u slučaju da dva sredstva nisu „po sebi” moralno problematič-
na, određeno sredstvo može da ne bude deo definicije aktivnosti, te da
time njegovo korišćenje podriva samu aktivnost. Na primer, korišćenje le-
ka koji poboljšava memoriju može da bude neproblematično kao sredstvo
da neko bolje pamti poeziju; međutim, korišćenje istog sredstva kako bi se
osigurala prednost u šahovskom meču bila bi problematična utoliko što
pravila šaha ne odobravaju takva sredstva u svojoj definiciji.18
18 videti: Thomas H. Murray, „Drugs, Sports, and Ethics”, u: Thomas H. Murray,
Willard Gaylin and Ruth Macklin (ur.), Feeling Good and Doing Better: Ethics and
Nontherapeutic Drug Use, Humana press, Clifton, New Jersey 1984; peter J. Whitehou-
se et al., „Enhancing Cognition in the intellectually intact: possibilities and pitfalls”,
Hastings Center Report, vol. 27, no. 3, 1997, str. 14–22.
Sredstva, međutim, mogu da stvaraju moralnu razliku na manje oči-

gledan način. kao što sam već istakao, postoji nešto zaista čudno i uznemi-
rujuće u usmeravanju tehnologija ka „poboljšanju ljudskih sposobnosti”.
Naposletku, šta je toliko zabrinjavajuće u vezi sa poboljšanjem ljudskih
sposobnosti. zabrinutost zbog poboljšanja često se odbacuje kao proizvod
nepotrebne anksioznosti ili straha od novog zbog toga što se poboljšanje
uzima za samoočigledno dobro.19 argumenti koji se koriste kako bi se od-
bacila ova anksioznost često su varijacija onoga što nazivam argumentom
presedana.20
iako ovaj argument nikada ne poprima eksplicitnu formu, njegov im-
plicitni oblik glasi otprilike ovako: uvek koristimo sredstvo a kako bismo
postigli cilj a; sredstvo B takođe stremi da postigne cilj a, stoga je B moral-
no neproblematično. Na primer, uvek smo nastojali da povećamo razmeru
učitelj/đak, te smo smanjivali veličinu razreda (sredstvo a) kako bismo po-
većali učinak đaka (cilja a); Ritalin (sredstvo B) takođe stremi ka poboljša-
vanju učinka đaka (cilj a); stoga je korišćenje Ritalina moralno neproble-
matično.
postoje najmanje dva skupa teškoća sa ovakvom strujom mišljenja ili
oblikom argumenta. prvi se odnosi na to da se različita sredstva tretiraju
kao moralno istovetna, a drugi da se različiti ciljevi tretiraju kao da su mo-
ralno istovetni.
prvi problem sa tretiranjem različitih sredstava kao da su moralno ista
je što takav čin sobom povlači zanemarivanje važne činjenice da različita
sredstva mogu da imaju dejstva na nešto što možemo nazvati različitim
„objektima”. Da iskoristim pređašnji primer, a (razmera učitelji/đaci i sma-
njivanje broja đaka) menja okruženje u kome je dete kako bi se poboljšao
njegov učinak, sredstvo B menja detetovu biologiju. iako prvo nije ništa vi-
še samoočigledno neproblematično nego što je potonje problematično, raz-
ličita sredstva će očigledno proizvoditi različite vrste iskustva za dete; prvo
podrazumeva uzimanje leka, dok drugo podrazumeva učenje u manjem
razredu; prvo podrazumeva manje „buke” u đačkoj glavi, drugo podrazu-
meva smanjenu buku u učionici.
Doista, neka nova sredstva koja utiču na naša tela umesto na našu oko-
linu mogu nas navesti da zanemarimo složene društvene korene patnje po-
19 John Harris, Wonderwoman and Superman: The Ethics of Human Biotechnology,

oxford University press, New York 1992; Henry i. Miller, „Gene Therapy for Enhance-
ment”, The Lancet 344, 1994, str. 316-317; Dorothy C. Wertz, „Society and the Not-So-
New Genetics: What are We afraid of?”, Journal of Contemporary Health Law and Po-
licy vol. 13, 1997, str. 299–346.
20 Erik parens, „Should We Hold the (Germ) line?”, Journal of Law, Medicine &
Ethics, vol. 23, No. 2, 1995, str. 173–176.

jedinaca. a što nam promena tela zarad olakšanja patnje bude lakša, to će-
mo sve manje biti spremni da menjamo složene društvene uslove koji stva-
raju patnju. pošto nam nova biotehnološka sredstva omogućavaju da rea-
gujemo na patnju koja nastaje kada pojedini ljudi podvrgnu druge ljude
neugodnim i nepoštenim uslovima (poput pretrpanih učionica i „pregreja-
nom” tržištu), onda moramo pažljivo da razmotrimo razlike koje ova sred-
stva proizvode.
Još jedan problem sa ovom vrstom argumenta presedana koji je blisko
povezan sa prvim je da se njime ignoriše da različita sredstva mogu da izra-
žavaju i/ili da budu usađena u različite vrednosti. Tako, na primer, kerol
Fridman u svom članku „aspirin za um, neke brige u vezi sa prsihofarma-
kologijom” [aspirin for the Mind? Some Ethical Worries about psychop-
harmacology] upoređuje prozak i terapiju putem razgovara kao različita
sredstva koja su usmerena ka umanjivanju psihičkog bola.21 prema Fridma-
novoj, dok su psihofarmakološka sredstva usađena u mehanicističko shva-
tanje sopstva, terapija putem razgovara usađena je u mnogo drugačiju i bo-
gatiju koncepciju. prema njenim rečima, tu je posredi činjenica da je način
na koji se bavimo psihičkim bolom „predstava nas samih kao odgovornih
delatnika, a ne mašina”. prema ovom gledištu, ukoliko smatramo da su
emocionalni problemi ukorenjeni u naše tumačenje okruženja, onda kao
životinje koje su sposobne da rezonuju:
treba da imamo osnovnu obavezu da se njime pozabavimo sa pronicljivošću i
razumevanjem. U suprotnom, ne razumemo šta znači imati sopstvo. Suština
privrženosti ideji sopstva ogleda se u zalaganju da se neka od naših delanja i
stavova mogu smatrati opravdanim na osnovu naših razloga, a ne na osnovu
mehanicističkih objašnjenja.
odustajanje od ideja da ponekad delamo na osnovu naših razloga i tu-
mačenja bilo bi ravno odustajanju od ideje da smo odgovorni za ono što či-
nimo. zalaganje za isključivo farmakološko, mehanicističko reagovanje ide
u prilog tome da o sebi sve više razmišljamo mehanicistički – a sve manje
kao odgovorni delatnici. Dakle, argument presedana ponekad može da za-
magli razliku koje dato sredstvo ostvaruje na naš način razmišljanja o vred-
nostima i naše samovrednovanje.
argument presedana takođe može da zamagli činjenicu da različita
sredstva mogu da daju rezultate koji su naizgled isti, ali koji su zapravo ta-
kvi samo u odnosu na jednu jedinu dimenziju. kao što ističe Ron kol-Tar-
ner, iako i molitva i prozak mogu da povećaju nivo seratonina, rezultati
21 Carol Freedman, „aspirin for the Mind? Some Ethical Worries about psychop-
harmacology”, u: Erik parens (ur.), Enhancing Human Traits: Conceptual Complexities
korišćenja ta dva različita sredstva su ista isključivo u odnosu na tu jednu

dimenziju.22 Grešimo kada pretpostavljamo da su rezultati ka kojim su
usmerena sredstva na svaki moralno značajan način ekvivalentna.
Sa ovim je blisko povezan još jedan problem. argument presedana
takođe može pogrešno da pretpostavi da su rezultati u znatnoj meri slični
kada je zapravo obim promene koju proizvode dva sredstva radikalno dru-
gačiji. Tačnije, ovi argumenti mogu da zanemare moralnu razliku koju
mogu da postignu nova sredstva. Na primer, istina je da su ljudi oduvek
nastojali da oblikuju svoje potomstvo. poboljšanje putem „germ-line” in-
ženjeringa je „isto” što i provodadžisanje u tom smislu što će rezultat obe-
ju „procedura” uticati na izgled potomaka. ali tvrditi da su procedure mo-
ralno istovetne zahteva prenebregavanje činjenice da rezultate postižu sa
ogromnom razlikom u stepenu preciznosti. Stepeni preciznosti su toliko
različiti da verovatno spadaju u različite vrste. ponovo, iako se ovim ne
tvrdi da su preciznije procedure moralno problematične23, ipak se sugeri-
še da bi trebalo da se pozabavimo obimom promene koju one mogu da
stvore, kao i time kako rezultati mogu da izgledaju „istovetno” onda kada
to nije slučaj.
Ukratko, moramo se čuvati argumenta koji olako pretpostavljaju ili
tvrde da su sredstva – ili rezultati – „jednostavno isti” kao oni stari, već pri-
hvaćeni. Reći da „nova” sredstva ili rezultati mogu biti različiti na moralno
značajan način ne zahteva od nas da branimo stanovište da su nova sred-
stva ili rezultati jedinstveni. kao što ne postoji ni jedno jedinstveno novo
društveno i etičko pitanje, tako ne postoje jedinstveno nova sredstva i re-
zultati. Naš zadatak je da pokušamo da postanemo bolji u uviđanju na ko-
je sve načine „nova” sredstva ili rezultati otežavaju „stare” društvene i etič-
ke probleme.
U nastavku će biti izložena tri glavne oblasti koje se odnose na etičke ili
društvene zabrinutosti koje su uočene tokom našeg projekta: neravnoprav-
nost pri distribuciji resursa, saučesništvo sa normama sumnjičenja i neau-
tentičnost i pretnja po samopoimanje.
Zabrinutost zbog neravnopravnosti

U skorašnjem uvodniku u časopisu Science, pod nazivom „Nauka u XXi
veku” („Science in the st Century”), predsednik klinton je istakao „četiri
22 Ronald Cole-Turner, „Means Make a Moral Difference”, u: Erik parens (ur.),

Enhancing Human Traits: Conceptual Complexities and Ethical Implications, George-
town University press, Washington, 1998.
23 Uistinu, postoje veoma snažni argumenti da je – pod istim okolnostima – dosti-
zanje prihvatljivog cilja sa većim stepenom preciznosti bolje.

putokaza” koje naša zemlja mora da upamti ukoliko želi da znanje koristi u
dobre, a ne u zle, svrhe.24 prvi putokazi glase ovako:
Nauka i njene blagodeti se moraju usmeriti ka poboljšaju života svih ameri-
kanaca – a ne samo privilegovane manjine. Njene povoljnosti i blagodeti mo-
raju biti dostupne svima. Nauka ne sme da povuče novu liniju između onih
koji imaju i onih koji nemaju...
Reči predsednika klintona ističu očigledan, ali veoma dubok problem
koji se stvara usmeravanjem novih biotehnologija ka poboljšanju ljudskih
osobina i mogućnosti. oni koji već imaju ekonomske resurse imaće lak pri-
stup novim tehnologijama. a te tehnologije će ih učiniti boljim takmičari-
ma u trci za resursima. zamislite novi lek ili genetsku tehnologiju koja
nam omogućava da manje spavamo kako bismo postali produktivniji. oni
koji bi imali pristup toj tehnologiji, po pretpostavci, osvojili bi više resursa.
oni koji pak nemaju resurse da kupe ovu tehnologiju veoma bi zaostali.
Uzgred treba primetiti da je logički moguće da svi članovi našeg dru-
štva imaju jednak pristup istoj tehnologiji, pa tako niko ne bi imao bolju
kompetitivnu ili pozicionu prednost. Međutim, uzimajući u obzir tekuće
stanje u SaD u kojima čak ne postoji ni univerzalan pristup zdravstvenom
osiguranju, šanse za univerzalan pristup poboljšanju (koje je veoma skupo)
su veoma male. ipak, ukoliko bi postojao univerzalan pristup poboljšanju,
onda bismo se susreli sa onim što Den Brok naziva „samopobijajuće po-
boljšanje”. Ukoliko bi svi dostigli isti nivo prednosti sa datim poboljšanjem,
onda se u krajnjoj liniji ničiji položaj ne menja; „poboljšanje” bi doživelo
neuspeh ukoliko bi njegova svrha bila povećanje kompetitivne prednosti.
U „stvarnosti” političkog života u SaD, neki će zasigurno upitati: zbog
čega nova nauka i tehnologija ne bi „privilegovanoj manjini” učinila život
boljim? zar nova nauka i tehnologija nisu to oduvek činile? ova vrsta argu-
menta presedana je jednako nepravilna koliko je i česta. postoji niz stvari
koji smo oduvek činili a za koje smatramo da se, ni sada, ni u budućnosti,
ne bi smela činiti. iskorišćavanje i ugnjetavanje drugih jedan je od primera.
Štaviše, kao što je sugerisano ranije, naivno je verovati da su sve te no-
ve biotehnologije jednako pravedne. Da bi se to shvatilo, možda je od kori-
sti da se napravi gruba distinkcija između kupovine novih alata i kupovine
novih sposobnosti. U prošlosti su bogati imali pristup alatima zasnovanim
na novim tehnologijama koji su im omogućavali da povećaju svoju produk-
tivnost, a otud i svoje resurse. pristup štamparskoj presi, na primer, nesum-
njivo je davao prednost onima koji su imali pristup njoj i njenim proizvodi-
ma. ali korist od tog novog alata i proizvoda donekle je bila ograničena
dobitkom na lutriji gena. (podrazumeva se da je korist bila ograničena i dru-
24 Bill Clinton, „Science in the 21st Century”, Science, vol. 276, 1997, str. 1951.
gim stvarima kao što je vaspitanje.) Ukoliko bi neko izvukao dobar „genet-
ski zgoditak” i bio spretan u korišćenju štampanog materijala, onda bi vero-
vatno bolje napredovao od nekoga ko nema pristup tim istim produktima, a
izvukao je isti genetski zgoditak. Novost u vezi sa biotehnologijama je da ge-
netski zgoditak na lutriji gena više ne predstavlja istu vrstu ograničenja. po-
red kupovine pristupa novim tehnologijama (kao što je štampa), sada ima-
mo mogućnost da ljudi kupe bolji genetski zgoditak. Dakle, nečiji posed nad
resursima čini ga mnogo boljim takmičarem u trci za resursima. Da pono-
vim, distinkcija između kupovine alata i sposobnosti je gruba i zasigurno
nije dokaz da se pojedincima nikad ne dozvoli da kupe nove sposobnosti.
Međutim, ukoliko na umu budemo imali ovu distinkciju, možda ćemo se
onda lakše odupreti onim dokazima presedana koji se koriste ne bi li se od-
bacila vrsta zabrinutosti koju je ispoljio predsednik klinton.
Sa stanovišta zvanične politike, zlosrećno je što čak i ukoliko bismo se
svi saglasili da postoje neke tehnologije poboljšanja koje nikad ne bi treba-
lo da budu na prodaju na osnovu toga što bi rezultirale nepravednim kom-
petitivnim ili pozicionim prednostima, opet bismo se suočili sa značajnim
problemom. kao što je istakao Den Brok, u mnogim stvarnim slučajevima
„poboljšanje će delimično pružiti kompetitivne ili pozicione prednosti oni-
ma koji ih poseduju, ali će takođe delimično uspostaviti intrinsična dobra
koja daju ne-kompetitivne koristi”.25 Brok navodi primer sa lekovima koji
poboljšavaju koncentraciju. po pretpostavci, ti lekovi mogu da daju kako
kompetetivne koristi (pojedinac je u stanju da se bolje koncentriše i stoga je
veća mogućnost da sve radi bolje – od polaganja testova, do ulaganja na
berzi), tako i ne-kompetetivne koristi (pojedinac je u stanju da se bolje
koncentriše na Šekspira ili Šuberta). kao što Brok navodi: „složenost u po-
gledu zvanične politike ogledala bi se u tome što bi briga za ravnopravnost
podržavala neka ograničenja upotrebe ovih poboljšanja. Međutim, ova
ograničenja bi u isto vreme bila kritikovana da ne dozvoljavaju pojedinci-
ma mogućnost pribavljanja važnih, intrinsičnih, koristi”.
Nevoljnom konsekvencionalisti kakav sam ja, pojam intrinsičnih kori-
sti nije jasan. iako sam donekle skeptičan u vezi sa tim da će pojedini ljudi
kupiti biotehnološka poboljšanja jer žele intrinsične koristi kao što je čitanje
Šekspira (nasuprot ekstrinsičnoj koristi bržeg čitanja Šekspira zarad boljeg
uspeha na testu i u krajnjoj liniji na tržištu), ipak prihvatam Brokovu poen-
tu. pojaviće se argumenti da su ove tehnologije tražene ne zato što pružaju
kompetetivnu prednost, već zato što su dobro po sebi. Razrešenje ovih pita-
nja će biti jedan od težih problema za donosioce odluka u ovoj oblasti.
iako je briga oko distributivne pravde od velike važnosti, njome smo se
u našem projektu veoma kratko bavili. oni koji žele da razmišljaju više o
25 Brock, „Enhancements of Human Function”, op. cit.

distributivnoj pravdi i nejednakosti dobro će proći ukoliko počnu s knji-

gom Maksvela Melmana i Džefrija Botkina Dostupnost Genoma: izazov
jednakosti [Access to the Genome: The Challenge to Equality]. Naš projekat
je previše vremena posvetio temi sledećih dvaju odeljaka: zabrinutost oko
saučesništva i neautentičnosti.
Zabrinutost oko saučesništva

značajan deo energije naša grupa je potrošila na razmišljanje o problemu
koji je Megi litl nazvala „saučesništvo u štetnoj koncepciji normalnosti”
(gde se pod „normalnošću” ne smatra bilo koji uopšteni vrednosno neu-
tralni biološki pojam, već ukupni vrednosno vođeni kulturni pojam)26. To-
kom našeg istraživanja plastične hirurgije na najjasniji način smo shvatili
kako određena poboljšanja mogu da otežaju problem saučesništva povezan
sa tim pojmovima. ovo istraživanje podrazumevalo je nastojanja da se
shvati stepen slobode prilikom korišćenja biotehnologije zarad olakšanja
naše pojedinačne patnje; u kojoj meri je naš izbor da upotrebljavamo ove
tehnologije nametnut društvenim silama; i u kojoj smo meri u obavezi da
se uzdržavamo i kritikujemo korišćenje ovih tehnologija koje pojedince li-
šavaju patnje (na osnovu toga što podržavaju ili saučestvuju sa društvenim
silama koje stvaraju tu patnju).
značajan doprinos postigla je keti Dejvis time što je pokazala u kom
pogledu je odluka žene da se podvrgne plastičnoj hirurgiji slobodna, te da
se ta vrsta zahvata često preduzima kako bi se olakšala stvarana patnja. iako
se usredsređuje na delanje žena, ona nikad ne zaboravlja do koje su mere
žene prisiljene na odluku da promene svoj oblik tela. ona primećuje:
odnos žene prema njenom izgledu nametnut je kulturnim definicijama žen-
ske lepote. kozmetička hirurgija postaje moguća opcija tek u kontekstu gde
medicinska tehnologija učini izmenu tela brzo izvodljivom i društveno pri-
hvatljivim rešenjem za njen problem sa sopstvenim izgledom. Ženina sprem-
nost da izračuna između rizika zahvata nasuprot njegovoj koristi ima smisla
jedino u kontekstu gde je osoba u stanju da svoje telo vidi kao robu, kao mo-
gući objekat intervencije – kao neku vrstu poslovnog poduhvata.27
ali umesto da se naglasi potreba da se ova ograničenja ukinu ili izme-
ne, Dejvis istražuje kako, unutar ovih ograničenja, „kozmetička hirurgija
omogućava ženama da postanu otelovljeni subjekti, pre nego li objektifiko-
26 Margaret olivia little, „Cosmetic Surgery, Suspect Norms, and the Ethics of
Complicity”, u: Erik parens (ur.), Enhancing Human Traits: Conceptual Complexities
27 kathy Davis, Reshapng the Female Body: The Dilemna of Cosmetic Surgery, Ro-
utledge, New York 1995, str. 157.

vana tela (p161)”. Tačnije, Dejvisova ističe u kojoj meri žene, u pogledu
olakšanja svojih patnji, slobodno biraju da preoblikuju svoja tela. „pošto za
ženu čija je patnja prevazišla određenu tačku, kozmetička hirurgija postaje
stvar pravde – jedina pravedna stvar koju valja učiniti” (str. 163)
Jedan od ključnih doprinosa Suzan Bordo našem projektu ogleda se u
tome što je pokazala i naglasila u kojoj meri je izbor žena da iskoriste po-
boljšanje nametnut.28 Bordo posvećuje onoliko vremena i energije društve-
nim silama koje se ispoljavaju na ženama, koliko Dejvisova posvećuje nji-
hovom procesu odlučivanja. Bordo se posebno usredsređuje na sile koje se
ispoljavaju kao slike koje filmska i marketinška industrija koriste kako bi
prodale svoje proizvode. aludirajući na film Hrabro srce i kompaniju Najk,
Bordo lepo sumira svoju kritiku na sledeći način:
Najgora stvar u univerzumu vrednosti Hrabrog srca/Najka je da vam neko ko-
manduje, govori šta da radite. ovo stavlja oglašivače pred dilemu: oni nekako
moraju da nagnaju stotine hiljada ljudi da kupe isti proizvod, pri tome ih ube-
đujući da su time postali odvažni i inovativni individualisti. Dilemu dalje uslo-
žava činjenica da većina ovih produkata ima dejstvo koje Fuko i feministkinje
nazivaju „normalizacijom”. To jest, njihova uloga je da homogenizuju različito-
sti i perpetuiraju društvene norme koje se često odnose na rasu i rod. ovo se
ne dešava jer se oglašivači svesno trude da promovišu rasizam ili seksizam, već
zbog toga što moraju da iskoriste ili stvore osećaj ličnog nedostatka kod potro-
šača da bi prodali svoje proizvode... Delotvoran način da se potrošač primora
da se oseća nepotpuno jeste da se iskoriste vrednosti koje su već deo kulture.
Tako, na primer, u društvu u kome postoji dominantna (i rasizmom obojena)
preferencija za plavookim plavušama, postoji već spremno tržište za plavim
kontaktnim sočivima i plavom bojom za kosu. Štos je u tome što marketinške
kampanje koje promovišu te proizvode takođe „re-glamurizuju” same ideale
lepote. Na taj način one perpetuiraju rasizmom obojene norme.
Bordo pokazuje u kojoj meri nas oglašivači uče kako treba da izgleda
naše samopoimanje i naši životni projekti. ona misli da Dejvisova greši u
vezi sa tim koliko smo slobodni da biramo šta ćemo činiti sa našim telom.
„ovde je na delu konzumeristički sistem koji zavisi od našeg samopoima-
nja i osećaja sopstvene nedostatnosti koji stalno nalazi nove načine delanja.
ovaj sistem – i drugi koji su s njim povezani, a koji generišu nove tehnolo-
gije i stručne oblasti organizovane oko dijagnoze i korekcije ’nedostatka’ –
maskiran je retorikom ličnog poboljšanja”.
Da ponovim, dok Dejvisova pristupa kozmetičkoj hirurgiji kao sred-
stvu pomoću kojeg žena umanjuje svoju patnju, Bordo svoju pažnju pre-
28 Susan Bordo, „Braveheart, Babe, and the Body: Contemporary images of the
Body”, u: Erik parens (ur.), Enhancing Human Traits: Conceptual Complexities and Et-
hical Implications, Georgetown University press, Washington, 1998.
vashodno poklanja izvoru patnje. „kozmetička hirurgija je više od ličnog

izbora; to je industrija u zamahu i u sve većoj meri normativna kulturna
praksa. Time što stalno podiže granicu po pitanju toga šta se ubraja u pri-
hvatljivo lice i telo, ona postaje sve značajniji uzrok ženske patnje”.
Ukoliko želimo da ozbiljno razmotrimo u kom su pogledu naši po-
stupci slobodni ili neslobodni, da li su naši životni projekti zaista naši, ili u
kojoj meri moramo sebe i druge da držimo odgovornim za vrednosti koje
se propagiraju našim korišćenjem nove biotehnologije u svrhu „poboljša-
nja”, onda je potrebno da razmišljamo na tragu onoga što Megi litl naziva
etikom saučesništva. iako njena rasprava izrasta iz rasprave o „poboljšanju”
i odnosu doktor–pacijent, ona može da nam pomogne pri razmišljanju o
odnosu šmoktor–potrošač. preciznije, čak i ukoliko nismo zabrinuti zbog
toga što dato poboljšanje može da podrije ili naruši ciljeve medicine i dalje
smo zabrinuti zbog toga što bi ono moglo da promoviše saučestvovanje u
štetnim konceptima normalnosti. Bilo da su doktori ili šmoktori snabdeva-
či, ono što je krucijalno jeste odnos „snabdevača” i „potrošača” prema siste-
mu normi u koji dato poboljšanje teži da se uklopi.
počnimo onde gde počinje i litlova, opisom „sumnjivog sistema”
spram kojeg bi i lekari i pacijenti mogli biti podozrivi. kako bi lakše opisa-
la takav sistem, litl daje primere koji pomažu da se razlikuju „nivoi” sum-
njivih normi.
U prvom primeru, ona zamišlja društvo u kojem su ljudi sa izraženom
bradom san subotnjeg večernjeg izlaska. Shodno analizi litlove, patnja ko-
ja je posledica nemanja takve brade nastaje usled stavova koji su zlosrećni,
ali ne i nepošteni. iako možemo da žalimo (nedaće osobe koja nema izraže-
nu bradu) i saosećamo sa nevoljom, ona sugeriše da „za taj bol ne treba da
okrivljujemo društvo”.29
Njena sledeća dva primera pak okrivljuju društvo. U prvom imamo de-
čaka koji ne samo da nikad nije pozvan na druženje nego je izopšten iz dru-
štva zato što su mu uši izražene. „Šteta koja je ovde naneta devijacijom (od
društvenih normi) – zadirkivanje i odbacivanje – jeste veoma nesrazmerna
u odnosu na racionalno vrednovanje norme unutar samog društva. oni
koji to čine su grubi, netolerantni, rečju, surovi”. za razliku od prvog sluča-
ja ovde nije posredi preferencija, već predrasuda.
Treći primer podrazumeva osobu crne boje kože koja želi da postane
bela i ženu koja želi da bude nalik barbiki. litl tvrdi da iako je surovost ko-
ja proizlazi iz ovakvih normi deo onoga što je nemoralno u trećem sluča-
ju, to ipak nije cela priča. Dalji izvor „društvene krivice” jeste taj da su do-
tične norme izgleda „moralno sumnjive”. ona piše: „osećamo izraženu
moralnu nelagodu u vezi sa ovim slučajevima... zbog toga što su pomenu-
29 little, „Cosmetic Surgery, Suspect Norms, and the Ethics of Complicity”, op. cit.
te norme izgleda utemeljene ili se rađaju iz šireg sistema stavova i delanja

koji su zapravo nepravedni”. Želja afro-amerikanaca da postane beo nije
„neka hirovita estetska preferencija”. To je posledica ružne istorije u kojoj
je crna boja kože obezvređivana, a bela visoko vrednovana. Slično tome,
promena oblika ženskog tela je takođe proizvod bolne istorije. Da pono-
vim, ovde je reč o patnji usled „nekih stavova i vrednosti u društvu koji su
moralno uznemirujući”, a ne usled odstupanja od funkcionisanja koja su
tipična za datu vrstu. Reč je o patnjama zbog normi čiji je sadržaj „ogrezao
u nepravdi”.
litl postavlja jedno od temeljnih i uznemirujućih pitanja za naš proje-
kat: kada je prihvatljivo da se udovolji ovim pritiscima? veoma je lepo što
učeni ljudi uočavaju da individualna patnja ima duboke istorijske korene,
ali kakve to veze ima sa osobom koja pati ili hirurgom koji ima sredstva da
ukloni tu patnju? Šta treba da uradi pojedinac – ili šta treba da uradi hirurg
– koji nema vremena da čeka da iščeznu istorijski koreni te patnje?
Naposletku, odgovor litlove je da ukoliko nečiji postupci podupiru ili
podržavaju i promovišu (ili osnovano izgledaju kao da to čine) sistem ne-
pravednih praksi i stavova, onda je on u obavezi da se drugde bori protiv
tog istog sistema. litl sugeriše da i pacijent koji se služi tehnologijom i lekar
koji mu tu tehnologiju dostavlja preuzimaju odgovornost. Neko bi mogao
da razume da ovo znači da je nevoljni čin sumnjičenja najbolje alternativno
reagovanje na datu patnju. ali time bi samo bili još više podstaknuti da se
borimo protiv istog sistema u drugom kontekstu i drugom trenutku. iako
odgovor litlove možda nije baš najprecizniji, njegove vrednosti se ogleda-
ju u tome što se bavi činjenicom da žrtvovanje individua na oltaru društve-
ne promene može da bude nepravedno – kao i u činjenici da oni koji su na-
pravili ovakav kompromis moraju da iznađu priliku da se bore protiv
društvenog sistema koji tu patnju stvara.
postoji naravno jedan aspekt u kome analiza litlove nije primenljiva
na šmoktore. verovatno nema smisla da se od šmoktora zahteva da pomog-
nu njihovim klijentima da se odluče da li njihov izbor da, recimo, urade
estetsku intervenciju zaslužuje sumnju. kao što Den Brok šaljivo kaže, zah-
tev da se šmoktori upuste u vrstu samo-istraživanja koju preporučuje litlo-
va bilo bi isto kao kada bi od prodavca automobila zahtevali da sa svojim
kupcima istraži vrednosti masovnog saobraćaja. Međutim, čak i ukoliko se
ne možemo nadati da će šmoktori pomoći u promociji obrazovanja za koje
se u analizi zalaže litl, ipak se možemo nadati da će donosioci odluka na
raznim nivoima uzeti u razmatranje promociju takvog obrazovanja. isto
kao što će potencijalni pacijenti morati da razmotre u kojoj meri njihovi
postupci saučestvuju u štetnim koncepcijama normalnosti, to će isto mora-
ti da urade i donosioci odluka kao i svi potrošači uopšte.
Zabrinutost oko neautentičnosti
Jedna od primarnih sudija slučaja na našem projektu koju je piter krejmer

nazvao kozmetička psihofarmakologija – odnosno, psihofarmakologija ko-
ja se ne koristi kako bi lečila bolest, nego zarad oblikovanja ličnosti u „pri-
vlačniju” formu.30 prozak je jedan od ključnih primera estetske psihofar-
makologije kojem je karl Eliot posvetio svoj rad.31 Eliot se pitao da li bi se
neka „poboljšanja” koja je opisao krejmer mogla iskoristiti kako bi se pot-
kopale određene vrste životnih projekata. Eliot postavlja čuveno kjerkego-
rovo pitanje, ono kojim se bavi i veliki broj romana voltera persija: „pret-
postavimo da možemo da se rešimo osećaja duhovne praznine ili otuđenja,
osećaja da smo dezorijentisani i izgubljeni u svetu. Da li bi to bila dobra
stvar? ili je možda nekad bolje da se osećamo loše nego da se osećamo do-
bro”? on nastavlja:
pretpostavimo da ste psihijatar i da imate pacijenta (čije je otuđenje prouzro-
kovano njegovim shvatanjem da su sva njegova verovanja i prakse prazne) re-
cimo, stanovnik Doners Grouva, ilinois koji jednog dana dođe sebi i kaže –
blagi Bože jel’ to to? kosilica za travu i kuća u predgrađu? Da li biste vi kao
njegov psihijatar trebalo da mu prepišete prozak kako biste ga oslobodili od
njegove otuđenosti? ili možda potajno mislite, ma koliko njemu bilo loše, da
je ipak na boljem putu nego njegove komšije? Jer, iako je u teškoći, makar je
nje svestan, što je mnogo bolje nego da je u teškoći, a da misli da nije.
zašto bi bilo ko prigovorio sredstvima koja su na raspolaganju ukoliko
mogu da olakšaju istinsku patnju? Eliot navodi da ukoliko želimo da nađe-
mo odgovore na ta pitanja moramo da shvatimo dva svojstva onoga što on,
na tragu lionela Trilinga i Čarlsa Tejlora, naziva etikom autentičnosti. kao
prvo, moramo shvatiti da mnogi od nas svoj život vide kao projekat. poi-
manje života kao projekata zavisi od ideje „da značaj našeg života zavisi od
našeg načina života”. a ta ideja naposletku zavisi od ideje da je naš život
skup donekle „planiranih poduhvata za koje smo odgovorni i koji su u ne-
koj meri pod našom kontrolom”.32 Drugu osobinu etike autentičnosti koju
moramo da shvatimo jeste da odgovor na pitanje kako bi trebalo da živim
dolazi samoposmatranjem. „Morate biti iskreni prema sebi”.
ali sa težnjom ka autentičnosti dolazi i mogućnost neautentičnosti,
mogućnosti da ne upravljate svojim životom. prema Eliotovom mišljenju,
strah od takve neautentičnosti motiviše većinu briga u vezi sa prozakom.
30 peter D. kramer, Listening to Prozac, viking, New York 1993.

31 Carl Elliott, „The Tyranny of Happiness: Thoughts on Cosmetic psychophar-
macology”, u: Erik parens (ur.), Enhancing Human Traits: Conceptual Complexities and
Ethical Implications, Georgetown University press, Washington, 1998.
32 videti: Carol Freedman, „aspirin for the Mind?”, op. cit.
prozak možda može da mi olakša nesreću, ali to je moja nesreća. To je ne-

sreća u koju sam zapao i sa kojom želim da se izborim. „zabrinuo bih se
ukoliko bi prozak izmenio moju ličnost, čak i ukoliko bi to bila bolja lič-
nost, iz prostog razloga što to ne bi bila moja ličnost.33
iako su mnogi amerikanci posvećeni ideji autentičnosti, verovatno je
mnogo veći broj posvećen ideji samo-ispunjenja koja je sa njom povezana,
ali ipak različita. kao što je veber tvrdio u Protestantskoj etici i duhu kapi-
talizma, posle lutera, rad poprima moralni karakter. Neposvećenost radu
je moralna mana. Eliot primećuje da se ova ideja na čudan način izražava u
americi. „ono što je luter nazivao (Božjim) pozivom i danas živi... kao po-
ziv iznutra: kao ideja otkrivanja samog sebe ili nalaženja svog mesta u sve-
tu. Smislen život je nešto što sami otkrivate i stvarate naročito kroz svet ra-
da i svet porodice i domaćinstva (kurziv dodat).
iako Eliot u potpunosti prepoznaje vrline ovog svetonazora, on ipak
primećuje da mnogi od nas pod tim smatraju da ukoliko agresivno i sa rev-
nošću koju su zagovarali očevi nacije ne tragamo za prosperitetom, onda
izneveravamo sebe i traćimo vreme na zemlji. Uzimajući u obzir da mno-
gi od nas, amerikanaca, smatraju da je naša dužnost da tragamo za samo-
ispunjenjem i srećom po veberijanskom modelu, ne bi iznenadilo ukoliko
bi se većina nas osetila dužnim da iskoristi sva moguća sredstva – uključu-
jući i uzimanje lekova poput prozaka – kako bi ispunili ovu svoju dužnost
(valja primetiti da ovde ne govorimo o korišćenju lekova sličnih prozaku
kako bi se lečile kliničke bolesti).
onima koji su posvećeni ideji autentičnosti, stav da se samoispunjenje
postiže pomoću lekova je uznemirujuća. To naravno nije osnova za potpu-
nu zabranu ovakvih lekova u te svrhe. ali, ukoliko želimo da imamo na
umu da takvi lekovi nisu „sredstva za sve ciljeve”, onda je korisno uvideti da
su lekovi slični prozaku dobri pri traganju za samoispunjenjem, no ne i pri
traganju za autentičnošću. ove supstance nisu korisne za bilo koji životni
projekat. one su korisne samo za neke životne projekte.
piter krejmer je zaslužan zato što piše o tome koliko prozak promoviše
„muške vrednosti” kapitalističkog društva. Međutim, na kraju krejmer osta-
je pri svojoj tvrdnji da je prozak „feministički lek” koji, u slučaju da ga je
prepisao pronicljivi doktor i da se primenjuje zajedno sa terapijom kroz
razgovor, mogu da koriste žene i muškarci kako bi sledili svoj prikladan
životni projekat. Da bi slikovito pokazao šta ima na umu kada govori o pro-
nicljivom doktoru koji može da pomogne pacijentu da ispuni bilo koji pro-
jekat koji je poželeo, on se poziva na dr Janga u vudi alenovom filmu Alisa.
33ovo je složen problem. Den Brok se pita: ukoliko su genetski uslovljene crte lič-
nosti moje, zbog čega to nisu one koje prouzrokuje prozak – ukoliko sam ja taj koji je
uzeo lek s namerom da stvorim te crte.
krejmer izgleda zaboravlja koji životni projekat alisa bira posle pomoći
pronicljivog doktora i njegovih lekova. za razliku od gotovo svih krejmero-
vih pacijenata koji zapravo postaju uspešniji u ispunjavanju svojih životnih
projekata koji se trenutno cene u našoj kulturi, alisa odbacuje te projekte i
tu kulturu. Uzimajući majku Terezu za uzor, alisa odustaje od svog života
nesputanog konzumiranja i posvećuje se životu siromaštva i milosrđa.
Toliko smo uronjeni u sopstveni način života da je mnogima od nas te-
ško da zamisle da je to veoma osoben način življenja. Ukoliko cenimo kri-
tike i odstupanja od ovakvih koncepcija „normalnog životnog projekta”,
onda ćemo morati da postanemo mnogo veštiji u primećivanju toga kada
se lek promoviše kao da je dobar za svaki životni projekat, a zapravo je do-
bar samo za jedan (premda veoma rasprostranjen). Neautentičnost nije
nov problem koji je stvorila tehnologija koja je usmerena ka poboljšanju
ljudskih sposobnosti. Međutim, sa pojavom ovih novih medikamenata
otvara se mogućnost pogoršanja tog problema.
Dok se Eliot brinuo da bi određena „poboljšanja” mogla da daju povo-
da za zanemarivanje neprilika i anksioznosti na kojima se temelji odvažan
i autentičan život, drugi saradnici na projektu, poput Džeralda Mekenija i
Meri vinkler bili su zabrinuti da bi određena „poboljšanja” mogla da pro-
movišu zanemarivanje ranjivosti, nesavršenosti i konačnosti na kojima se
temelji ceo život. kao što navodi Džerald Mekeni: „poboljšanja suzbijaju
određene vrste samo-formiranja koja nam omogućavaju osećaj ranjivosti u
istoj meri u kojoj prevazilaze, ili poriču, ranjivost tela.”34 Meri vinkler na
istom tragu tvrdi da praksa reklamiranja otkriva dubinu naše želje da kon-
trolišemo ono što je, napokon, izvan kontrole: činjenicu naše sopstvene ko-
načnosti.35 Tačnije, naša želja za kontrolom i stabilnošću otvara rizik da se
podbaci na planu onog što vinklerova naziva našom „punom humanošću”.
Rizikujemo da zaboravimo da smo na kraju krajeva suštinski svi ranjiva
stvorenja.
iako Mekeni i vinklerova brinu da će „tehnologije poboljšanja” podu-
preti našu težnju da zaboravimo ili ignorišemo kakva smo vrsta, nijedno od
to dvoje ne smatra da bi ova zabrinutost trebalo da spreči da ozbiljno pole-
mišemo o našoj želji za „poboljšanjem”. kao što vinkerova blagonaklono
kaže kada donekle skeptički govori o kozmetičkoj hirurgiji: „Ne bih ignori-
sala ničije želje – sve su to ljudske želje.”
34 Gerald Mckenny, „Enhancements and the Ethical Significance of vulnerabi-

lity”, u: Erik parens (ur.), Enhancing Human Traits: Conceptual Complexities and Ethi-
cal Implications, Georgetown University press, Washington, 1998.
35 Mary Winkler, „Devices and Desires of our own Heart”, u: Erik parens (ur.),
Enhancing Human Traits: Conceptual Complexities and Ethical Implications, George-

town University press, Washington, 1998.
zanemarivanje ključnih životnih iskustava koje brine Eliota Mekenija,

vinklerovu, a sigurno i druge nije novost. Neautentičnost nije nov problem
koji je stvoren usmeravanjem nove biotehnologije ka poboljšanju ljudskih
sposobnosti. iako neautentičnost možda nije nov problem, nova „poboljša-
nja” imaju potencijal da ga pogoršaju.
Razmatranja za zvaničnu politiku

iako promatranja radne grupe na projektu nisu dovela do konkretnih pre-
poruka, ipak su razjasnila elemente koji su od suštinske važnosti za promi-
šljeno donošenje odluka u pogledu korišćenja novih tehnologija zarad „po-
boljšanja” ljudskih sposobnosti i osobina.
Pogrešno bi bilo misliti da će distinkcija lečenje/poboljšanje ikad pružiti
dobro i transparentno moralno uputstvo u konkretnim odlukama s kojima
se suočavaju pojedinci poput doktora ili institucije kakve su kompanije za
pružanje zdravstvene zaštite. Ne treba tražiti transparentno uputstvo za to
da li doktor treba da koristi dato sredstvo kako bi olakšao nečiju patnju – ili
da li kompanije koje pružaju zdravstvenu zaštitu treba da pokriju korišće-
nje tih sredstava. kao i mnoge distinkcije, distinkcija lečenje/poboljšanje je
popustljiva, nestabilna i sklona zloupotrebi. Ukoliko se pak pažljivo koristi,
ona može da bude korisna u pokretanju važne rasprave oko vrsta usluga
zdravstvene zaštite koje bi pravedan sistem zdravstvene zaštite morao da
obezbedi.
Bilo bi pogrešno misliti da su nove biotehnologije „stara novost”. Treba
da odbacimo argumente tipa „oduvek smo to radili”. oduvek smo tragali za
poboljšanjem. Međutim, argumenti presedana nas na površan način štede
razmišljanja o moralnim razlikama u korišćenju novih sredstava zarad po-
stizanja starih ciljeva. Briga oko novih tehnologija koje su usmerene ka po-
boljšanju ljudskih sposobnosti i osobina nije uzaludna.
Sam pojam poboljšanja može nam skrenuti pažnju i otpočeti raspravu
oko mogućnosti pogoršavanja davnašnjih problema poput nejednakosti, kri-
vice i neautentičnosti.
Svi moramo biti svesni činjenice da poboljšanja imaju sposobnost da
prošire jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju. Donošenje zvanič-
nih odluka u svetlu tog problema uvek će biti teško jer će neke nove bioteh-
nologije ponuditi kako kompetetivne, tako i nekompetetivne (ili intrinsič-
ne) prednosti. lekovi koji poboljšavaju pamćenje su primer takvih
biotehnologija. Uprkos toj teškoći, veoma je važno da donosioci odluka po-
stanu svesni da će te nove biotehnologije imati potencijal da prodube jaz do
nezapamćenih srazmera. potrebno je dalje istraživanje kako bi se izbeglo
korišćenje novih biotehnologija radi proširivanja ionako već velikog jaza
između bogatih i siromašnih.
Moramo biti obazrivi pri određivanju kada su nova poboljšanja podlo-

žna sumnji za štetne koncepcije normalnosti. veliki problem je u tome što
to zahteva razumevanje naše motivacije kao potrošača-građana. kada se
koristimo biotehnologijom jer nam to diktira dominantna norma, a kada
se njome koristimo zato što želimo da uđemo u sistem kako bismo ga me-
njali iznutra, ili pak kako bismo se sa njim poigravali? potrebna su nova is-
traživanja da bi se stvorile obrazovne strategije koje bi pojedincima omo-
gućile da se upuste u onu vrstu samo-istraživanja koje bi im pomoglo da na
upućeniji način dođu do odluke u vezi sa poboljšanjem.
iako su u određenim kontekstima neki oblici poboljšanja očigledno
problematični, mnogi drugi neće biti takvi. Dokle smo posvećeni olakšava-
nju patnje i dokle god su ove tehnologije sredstvo da to postignemo, uvek
ćemo imati dobar razlog za njihovu upotrebu. veliki izazov je da nađemo
način da umanjimo patnju, a da pri tome ne perpetuiramo štetne koncepci-
je normalnosti. izazov je da naučimo kako da se istovremeno pozabavimo
kako patnjom pojedinaca tako i kritikom i otporom spram sistema koji tu
patnju proizvodi.
Svi moramo postati revnosni u opažanju da nove biotehnologije ne
moraju biti „sredstva za sve ciljeve”, uprkos tome što će se mnoge reklami-
rati kao takve. veliki broj njih će biti korisno samo za trenutno cenjene, ali
pak uske, životne projekte. Čak i da ništa ne nedostaje vladajućim koncep-
cijama dobrog života, loše bi bilo ukoliko bismo se pretvarali da su to jedi-
ni vredni koncepti – ili da su sredstva koja nam oglašivači pokušavaju pro-
dati „dobra sama po sebi”. potrebno je dalje istraživanje kako bi se razvile
strategije koje bi pojedincima omogućile da uoče razliku između stvarnih
sredstava „za svaku svrhu” i onih koja se samo reklamiraju na taj način.
konačno, želim da posavetujem one koji će, tragom učesnika ovog
projekta, nastaviti da se bave manjim i jednostavnijim aspektima problema
poboljšanja. Na primer, naše kolege u Centru za bioetiku na Case Western
Reserve univerzitetu ograničavaju svoje proučavanje na genetičko pobolj-
šanje. Mi u Hejstings centru bismo voleli da proučavamo još uže pitanje
koje se odnosi na korišćenje poboljšanja koja nameću novi „antidepresivi”.
Ne samo što bismo morali da se bavimo manjim slučajevima nego se dublje
moramo latiti manjih problema u pogledu zvanične politike. Nadamo se da
će naš projekat razjasniti neke polazne osnove koje će olakšati napore dru-
gih u ovoj oblasti.
S engleskog jezika preveo Srđan Prodanović
Treći program
UDk: 608.1
(prevod)
ToMaS MaREJ
poBolJŠaNJE*
Tekst koji predstavljamo daje nekoliko koncepcija poboljšanja, analizira neke od

prigovora vezanih za aktuelnu etičku diskusiju, ali prati i intervencije, koje se kre-
ću od upotrebe hormona rasta kod zdrave dece do genetičkog inženjeringa, stvara-
jući pri tome „metod moralne raznolikosti.” Marejev pristup analizi upotrebe sti-
mulativnih sredstava u sportu, čini se da igra veoma značajnu ulogu u njegovom
generalnom pristupu poboljšanju ljudskih bića.
Ključne reči: poboljšanje, sredstva, ciljevi, međustanja, medicinsko poboljšanje,
moralna raznolikost.
Uvod
Šta bi u poboljšanju moglo biti pogrešno? Rečnik na mom radnom stolu
definiše reč poboljšati u značenju unaprediti, povećati, podići, uvećati kao i
povećati vrednost ili značaj nečega. Jedan od pristupa etici poboljšanja ogle-
da se u pitanju šta se tačno unapređuje, povećava itd. Čuvari u zatvoru abu
Graib u iraku verovatno su shvatili da je stavljanje kapuljača i seksualno
ponižavanje zatvorenika poboljšalo njihovu sposobnost da drže zatvoreni-
ke mirnim i uplašenim. ali nijedna moralno svesna osoba ne bi mogla da
zaključi da je ovo etički pohvalna upotreba poboljšanja. ovaj primer nas
upozorava da pitamo ko je pogođen pretpostavljenim poboljšanjem, kao i
kojim vrednostima i ciljevima poboljšanje služi.
ideja poboljšanja obuhvata različite stvari. Roditelji su tražili biosinte-
tički hormon ljudskog rasta (hGH) za njihovu decu za koju se pretposta-
vljalo da će čak i bez njega biti prosečne ili natprosečne visine (Benjamin et
al., 1984). Muzičari su koristili beta-blokatore da kontrolišu anksioznost
* Naslov originala: Thomas H. Murray, „Enhancement”, u: B. Steinbock (ur.), The

Oxford Handbook of Bioethics, oxford University press, New York, 2007.
** apstrakt i ključne reči su deo redakcijske opreme teksta.
(Slomka, 1992). ljudi uzimaju prozak i druge selektivne inhibitore reap-

sorpcije serotonina (SSRis) da bi sebe učinili društvenijima (kramer,
1993). Biciklisti, kros kantri skijaši i atletičari koji trče maraton uzimaju bi-
osintetički eritropoietin da bi poboljšali izdržljivost. Bacači kugle i dizači
tegova uzimali su anaboličke steroide da povećaju snagu (Sokolove, 2004).
i pisci, uključujući i autora ovih redova, povremeno se oslanjaju na kofein,
dobro poznati stimulans centralnog nervnog sistema, da pojačaju svoju
budnost koja opada.
Razmotrimo biosintetički testosteron. Testosteron je maskulinizujući
ili androgeni hormon. Može se naći i u telima žena, ali u mnogo nižim ko-
ličinama nego kod muškaraca. Relativno obilje testosterona dovodi do du-
bljeg glasa, maljavosti grudi i lica (i, vremenom, do manje kosmatosti), kao
i, između ostalih efekata, povećanoj mišićnoj masi. Takozvani anabolički
steroidi su hemijski ekvivalenti testosterona. Do šezdesetih godina prošlog
veka sportisti su otkrili da sa uključenjem anaboličkih steroida u svoje tre-
ninge mogu da bacaju predmete dalje i podižu teže tegove. Na olimpijadi
je zabranjena upotreba anaboličkih steroida zajedno sa mnogim drugim
drogama koje su sportisti koristili da poboljšaju svoj učinak. Do devedese-
tih godina testiranje na droge i steroide uznapredovalo je do stupnja gde bi-
osintetički testosteron postaje omiljeni anabolički steroid, jer nalaženje te-
stosterona u ljudskom telu onima koji testiraju nije ukazivalo otkud on tu.
vremenom, oni koji testiraju počeli su da posmatraju odnos testosterona i
drugog androgenog hormona, epitestosterona, koji se obično nalazi u telu
u odnosu otprilike jedan prema jedan. ako je takozvani T/epi – T odnos
preterano abnormalan, to je smatrano dokazom da je sportista uzimao te-
stosteron.
Mladić koji je bio jedriličar svetske klase i koji se nadao se da će se kva-
lifikovati za olimpijske igre pitao je svoj nacionalni organizacioni komitet
za dozvolu da uzima testosteron. iako je bio tek u ranim dvadesetim godi-
nama, oba njegova testisa su bila uklonjena zbog raka testisa. Njegovo telo
više nije moglo da proizvodi za muškarca normalnu količinu testosterona.
Bez spoljnog izvora njegov stas bi postajao sve ženstveniji. zatražio je do-
zvolu da koristi testosteron poput dijabetičara koji koriste insulin da na-
doknade nemogućnost pankreasa da ga proizvodi. Neki članovi komiteta
koji su čuli ovu molbu bili su veoma sumnjičavi, smatrali su da on namer-
no hoće da koristi veću dozu da bi imao prednost u odnosu na svoje protiv-
nike. Jedan član komiteta je naveo da je apsurdno misliti da bi bilo koji
drugi sportista namerno našao izgovor da mu se uklone testisi samo da bi
mogao da dobija injekcije testosterona kako bi stekao takmičarsku pred-
nost (Noble, 1996).
Drugi članovi komiteta, uključujući neke sa decenijskim iskustvom u
radu sa sportistima, nisu bili tako sigurni.
Razumevanje etike poboljšanja počinje sa razjašnjavanjem koncepta,

kao i faktora koji mogu da navedu ljude da teže biomedicinskom poboljša-
nju. U sledećem odeljku razmotrićemo korisnost razlikovanja između tera-
pije i poboljšanja za razumevanje etike poboljšanja. kada je jednom kon-
ceptualno rastinje raščišćeno, možemo da nastavimo ka etici. Sledeći
odeljak će kritički razmatrati određen broj argumenata koji su ponuđeni u
odbranu biomedicinskog poboljšanja, ili koji u najmanju ruku tvrde da je
trud da se ono spreči etički ili praktično pogrešan. konačno, razmotrićemo
niz argumenata o tome da je etika poboljšanja ozbiljna tema i koji nude
razloge za ispitivanje da li neka biomedicinska poboljšanja, za pojedine
svrhe, mogu biti etički sumnjiva.
Poboljšanje: pojam i kontekst

Dobar način za započinjanje potrage za razjašnjenjem jeste da se upitamo
šta tačno određeni koncept radi, i koliko dobro izvodi zadatke za koje je
upotrebljen. Erik Juengst, u odličnoj raspravi o značenju poboljšanja u bi-
oetici, pozajmljuje od Erika parensa ideju dva preklapajuća ali različita raz-
govora: jedan o ograničenjima biomedicine, drugi o etici samo-poboljšanja
(Juengst, 1998; parens 1998). on opisuje kako se koncept poboljšanja kori-
sti u ta dva razgovora: kao moralna granica i označitelj, upozoravajući nas
da smo ušli u oblast koja je nedovoljno proučena i, samim tim, opasna mo-
ralna oblast.
Poboljšanje kao moralna granica

poboljšanje se često koristi da obeleži moralne granice u oblasti biomedici-
ne: poboljšanje je kontrastirano sa „medicinski preporučenim” tretmanom.
profesionalci koji se bave zdravljem mogu smatrati poboljšanje korisnim
graničnim markerom koji razdvaja ono što oni nisu etički obavezani da ra-
de – poboljšanja – od onoga što su profesionalne moralne obaveze prema
pacijentima – terapeutske intervencije. Na primer, internista ima obavezu
da prepiše beta-blokator pacijentu koji ima srčanu bolest, ali ne i sportisti,
recimo, koji se bavi streličarstvom i koji želi medikament da bi povećao in-
terval između otkucaja srca i tako imao više vremena da cilja i ispusti stre-
lu. (olimpijski sportisti u streličarstvu i streljaštvu koristili su beta-blokato-
re samo u te svrhe.)
poboljšanje kao moralna granica može da funkcioniše na sličan način
u zdravstvenim institucijama. Juengst primećuje da poboljšanje donosi
„konceptualno ograničenje za industriju u eri u kojoj se čini da njeni teh-
nološki kapaciteti imaju sve manje i manje gornjih granica” (Juengst, 1998:
30). Bolnica može biti obavezna da obezbedi širok spektar tretmana, ali ni-
je obavezana da pruži klinike za „poboljšanje”, iako može to da učini ako

želi zaradu koju donosi pružanje usluga poboljšanja u estetskim operacija-
ma ili primenom botoksa. Javni i privatni subjekti koji plaćaju zdravstvenu
zaštitu mogu da koriste poboljšanje kao granicu. vladine agencije koje pla-
ćaju lekove ili usluge zdravstvenih radnika obavezni su da na pravi način
koriste svoja sredstva. privatna osiguravajuća društva nastoje da uvećaju
zaradu i zbog toga su oprezni kada je u pitanju plaćanje stvari čiji cilj nije
zdravlje, kako god se ono definisalo. konačno, poboljšanje pomaže da se
postave granice u biomedicinskim istraživanjima. koji su rizici po ljudske
subjekte istraživanja dozvoljeni, ukoliko nema zdravstvenih prednosti na
pomolu?
Juengst predlaže test za razlikovanje poboljšanja od pravog opsega
onoga čime se bavi medicina: ako se kriterijumi koji proističu iz drugih sfe-
ra iskustva čine kao bolje mere za poboljšanje od medicinskih mera, onda
bi intervencija o kojoj je reč verovatno trebalo da se računa kao poboljšanje
koje ide izvan oblasti medicinske ekspertize… biomedicina bi trebalo da
usmeri sopstvene ambicije ka telesnom, o čemu ponešto zna, a da ostavi so-
cijalna pitanja onima koji se bave ljudskim vrednostima: roditeljima, vaspi-
tačima, propovednicima, savetnicima, računovođama i trenerima (Juengst,
1998: 43).
poboljšanje nas, takoreći, vodi van terena medicine u širi svet ciljeva,
vrednosti i društvenih institucija.
Poboljšanje kao moralni putokaz

kada pogledamo ljude koji razmišljaju o tome da li da pokušaju da pobolj-
šaju sebe ili svoju decu, koncept poboljšanja, kako Juengst predlaže, deluje
kao moralni putokaz koji upozorava da se približavamo sumnjivoj moral-
noj teritoriji (Juengst, 1998). prepoznavanje poboljšanja kao putokaza ne
razrešava moralna pitanja, ali nas upozorava da važne vrednosti mogu biti
u pitanju. Dobri roditelji traže odgovarajuću medicinsku negu za lečenje ili
sprečavanje bolesti svoje dece. Roditelji redovno traže nebiomedicinska
sredstva unapređenja za svoju decu kao što su učenje jezika ili časovi muzi-
ke. ali šta ako su sredstva biomedicinska, a ishodi nemaju veze sa zdra-
vljem? Jasno je da su neka ’poboljšanja’ – obrazovanje, obuka za moralne
vrline, imunizacija protiv zaraznih bolesti ne samo dobra već i da mogu bi-
ti i važna moralna obaveza odraslih koji brinu za decu za koju su odgovor-
ni (Brock, 1998). Nazivanje nečega poboljšanjem malo nam govori o tome
šta bi naš moralni odnos prema intervencijama trebalo da bude. pored to-
ga, suštinska svojstva intervencije – na primer, ubrizgavanje (kao kod vak-
cinacije, hGH ili biosintetičkog eritropoetina, Epo) – ne govore nam da li
je ona etički pogrešna, dozvoljena ili zahtevana. Naš zadatak je još teži, ali
zato i zanimljiviji: potrebno je zasnovati našu moralnu presudu na razume-

vanju robe koja se traži i vrednosti cenjene u sferi ljudskih praksi o kojima
je reč.
Poboljšanje versus terapija

postoje najmanje tri teškoće u vezi sa pretpostavkom da je za biomedicin-
ske intervencije ključna razlika između poboljšanja i terapije.
prvo, važno je primetiti da svaka terapija može da se shvati kao pobolj-
šanje. Mnogi mudri lekari shvataju svoje usluge kao nešto što se nadovezu-
je na suštinske procese lečenja tela i uma. Njihov cilj je da pomognu telu u
njegovom nastojanju da obnovi homeostazu. antibiotici se mogu prihvati-
ti kao sredstvo za poboljšanje sposobnosti tela da se bori protiv infekcije;
lekovi protiv statina povećavaju sposobnost tela da ispravi nesklad između
našeg evolucionog prilagođavanja dovoljnoj ishrani i obilja zasićenih ma-
snoća u hrani koja nam se nudi u izobilju. Drugo, postoji skup biomedicin-
skih intervencija koje nedvosmisleno za cilj imaju zdravlje, ali je podjedna-
ko očigledno da su oblik poboljšanja i vakcine. klasične vakcine deluju
tako što jačaju imuni sistem da odgovori na infektivni agens. Uobičajeni
metod delovanja vakcine je da imuni sistem izloži onome što će prepozna-
ti kao strano. potom, u budućnosti, telo će brzo stvarati antitela, kada bude
ponovo izloženo istoj stvari. Na početku, sposobnost za proizvodnju takvih
antitela je u imunom sistemu latentna. vakcina, koja može biti delić spolj-
ne opne bakterije ili virusa, ili možda bliskog srodnika organizma, koji kod
ljudi nije zarazan, pojačava otpornost organizma na infekcije. Delotvorna
vakcina sprečava bolesti kod pojedinca a, ako je vakcinisan dovoljan proce-
nat populacije koja je u opasnosti, epidemija se može sprečiti. vakcine su,
dakle, oblik poboljšanja koji je jasno usmeren ka uobičajenim ciljevima te-
rapije: očuvanju zdravlja i sprečavanju bolesti.
Treća teškoća sa razlikovanjem između poboljšanja i terapije jeste u to-
me što neke od biomedicinskih intervencija, koje deluju kroz iste fiziološke
puteve, zauzimaju prostor između onoga za šta se čini da je jasno ’terapeut-
ska’ primena i otvorene i neskrivene potrage za poboljšanjem. ljudski hor-
mon rasta, dat deci čije duge kosti tada rastu, može da poveća konačnu vi-
sinu u odraslom dobu. za decu sa malo ili nimalo biološki aktivnog hGH,
injekcija biosintetičkog hormona rasta izgleda kao lek za biomedicinske fi-
ziološke abnormalnosti, sličan injekciji insulina za osobe sa dijabetesom
(parens, 1998). vremenom, „indikacije” za davanje hGH deci koja bi u su-
protnom verovatno bila odrasli niskog rasta su olabavljene. Neki roditelji
su tražili hGH za svoju decu za koju je bilo predviđeno da će dostići prose-
čan ili natprosečan rast. za lekove kao što je hGH, granica između terapije
i poboljšanja teško se može postaviti.
Sledeći konceptualni izazov razmišljanju o biomedicinskim poboljša-

njima podrazumeva da se isti cilj može postići različitim sredstvima, a da
ona sva nisu biomedicinska sredstva. Razmotrimo psihološke aspekte kao
što su smirenost, samopouzdanje ili oslobađanje od depresije. Mnogi ljudi
uzimaju lekove poznate kao selektivni inhibitori reapsorpcije serotonina –
SSRi. Nestašica serotonina u mozgu odnosi se na različita neprijatna psiho-
loška stanja. lek koji ljude sa kliničkom depresijom oslobađa patnje je do-
bra terapija. ali, barem za neka od tih željenih stanja, mogu da postoje dru-
gi putevi koji vode istom ishodu. Čovek koji nema samopouzdanja može da
poboljša svoje psihičko stanje i samopouzdanje na različite načine. Čovek
koji nije smiren može u meditaciji, molitvi i drugim duhovnim metodama
pronaći unutrašnji mir koji traži. Dok razmišljamo o biomedicinskim in-
tervencijama poboljšanja, moramo imati na umu da se do sličnih ciljeva
može doći različitim sredstvima.
Ciljevi, sredstva, i međustanja

Šta neke izmene ljudskih funkcija svrstava u poboljšanje? odgovor je u sa-
moj definiciji koja kaže: „da se poveća vrednost ili značaj nečega”. Neki
ljudski cilj ili vrednost moraju biti zadovoljeni da bi se promena prihvatila
kao poboljšanje. Ne treba sve željene promene usmerene ka cilju shvatiti
kao poboljšanja. Neke se smatraju terapijama, i za njih se pretpostavlja da
su dobre zato što se cilj terapije – ozdravljenje – smatra dobrim. Dobrota
bilo kog poboljšanja, s druge strane, zavisi, pre svega, od dobrote cilja ka
kome je usmerena. Na primer, osobe sa hroničnom anemijom žele da pove-
ćaju broj crvenih krvnih zrnaca koja im cirkulišu u telu, jer više crvenih
krvnih zrnaca znači i više energije i bolje zdravlje uopšte. za sportistu svet-
ske klase u Tur D’Frans, postojanje više crvenih krvnih zrnaca poboljšava
učinak na taj način što povećava protok kiseonika do mišića koji rade na
granicama ljudske izdržljivosti. Sportisti imaju mnogo sredstava na raspo-
laganju: stalne i oštre pripreme; strategiju poznatu kao „treniraj nisko, od-
maraj se visoko” (treba trenirati na niskim nadmorskim visinama, gde kise-
onika ima u izobilju, da se može vežbati naporno i dugo pre nego što
nastupi iscrpljenost; odmor na velikim visinama znači da će telo nadokna-
diti više crvenih krvnih zrnaca dok miruje da bi nadoknadilo nižu koncen-
traciju kiseonika), spavanje u šatorima ili prostorijama koje simuliraju ve-
liku visinu; i Epo, hormon koji povećava proizvodnju crvenih krvnih
zrnaca. verovatnije je da osobe koje pate od hronične anemije jednostavno
koriste Epo. Svim tim sredstvima prolazi se kroz slično međustanje – više
crvenih krvnih zrnaca. ali njihovi ciljevi se razlikuju: oslobađanje od ane-
mije da bi se povratilo zdravlje je terapija; uzimanje Epo da bi se vozio bi-
cikl zadivljujućim brzinama i na ravnom i na strmom, po krivudavim pute-
vima u alpima i u pirenejima je poboljšanje koje je etički sporno.
ljudski hormon rasta ukazuje na potrebu da se jasno razmisli o ciljevi-

ma. ovde su sredstva ograničena – hGH sam ili u kombinaciji sa drugim
hormonima koji promovišu rast dugih kostiju, ili operacije produživanja
ekstremiteta. ako je hGH odabran, tu je, koliko je poznato, jedno uobičaje-
no međustanje – povećana količina hGH u telu koja signalizira tkivima u
epifizi – zoni na krajevima kosti gde se elongacija odvija – da rastu. ali, po-
većana visina nije sama sebi cilj, već služi drugim svrhama važnim za po-
jednice.
ako bi opsednutost visinom prestala da postoji i kada visina ne bi do-
nosila prednosti, koje bi opravdanje roditelji imali zato što izlažu svoje de-
te normalnog rasta injekcijama i neprekidnim usmeravanjem pažnje na sa-
mo jednu dimenziju njihovog postojanja, i rizicima koji prate godine
upotrebe hGH? ovo se može tretirati kao pokušaj zlostavljanja dece. Me-
đutim, u svetu gde je poželjno biti visok, roditelji koji traže hGH za svoju
decu prosečnog rasta mogu da ističu prednosti koje im omogućava visok
rast. a šta je sa roditeljima čija će deca biti veoma niska kada odrastu? ako
visina ne bi bila uopšte važna, i kada ne bi imala uticaja na obrazovanje, ka-
rijeru, društveni život ili mogućnosti da se krećete uspešno u svetu, ne bi
bilo razloga za korišćenje hormona rasta i, možda, ne bi bilo potražnje za
njim. ali roditelji veoma niske dece imaju razloga da veruju da bi život nji-
hove dece bio lakši ako bi bila viša. Na odrasle niskog rasta gleda se sa visi-
ne, i metaforički, i bukvalno. (Čak i letimičan pogled na engleski jezik ot-
kriva da je pun predrasuda vezanih za visinu.) veća je verovatnoća da viši
ljudi budu na prestižnim, poželjnim, visoko plaćenim radnim mestima.
Roditelji se mogu zabrinuti da će se njihovo nisko dete smatrati manje po-
željnim partnerom za veze. (Moram istaći da u mom iskustvu visina izgle-
da da nema nikakve veze sa mogućnošću da se uspostave najvažnije, trajne
veze u životu ljudi. visoki ljudi mogu da imaju očajne ili divne veze. To isto
važi i za niske ljude.) Roditelji takođe mogu biti zabrinuti da će njihova de-
ca imati teškoće u prilagođavanju svetu odraslih koji je skrojen za ljude ko-
ji su viši od njihove dece (Murray 1987).
To nisu trivijalne brige roditelja koji žele da pripreme svoje dete za ži-
vot odraslih. Da li davanje hGH deci niskog rasta generalno donosi korist,
nije pitanje na koje je jednostavno odgovoriti. U proseku, takva deca pora-
stu oko 4 inča. ali visina sama po sebi nije krajnji cilj. Cilj je da se povećaju
šanse da dete ima dobar i ispunjen život – život koji nije izložen diskrimi-
naciji ili neopravdano teškom snalaženju u svetu; dete čije samopouzdanje
nije slomljeno pod opresivnim uverenjem da ono nikada ne može da ’ispu-
ni očekivanja’. ali da li je biomedicinska intervencija najsigurniji i najmu-
driji put do ispunjenog života? za to postoje dvosmisleni dokazi. Dete ko-
je je moglo biti 10 inča ispod prosečne visine odraslih, posle injekcije
hormona rasta, ispod proseka je 6 inča. U međuvremenu, hiljade injekcija
i mnoge posete pedijatrijskom endokrinologu su tom detetu prenele poru-

ku da je visina veoma, veoma važna. U međuvremenu, ti isti resursi su mo-
gli biti usmereni ka promovisanju i usavršavanju detetovih talenata – onih
načina na koje dete nije ’neispunilo očekivanja’ – u muzici, intelektualnim
interesovanjima, pronalascima, popravljanju stvari, stvaranju umetnosti,
ili bilo kojem od mnoštva vrednih ljudskih aktivnosti. Nezamislivo je, u
svetu kakav jeste, da mi pretežemo ravnotežu u korist biomedicinskih in-
tervencija. Tretman ljudskim hormonom rasta može biti subvencionisan
zdravstvenim osiguranjem, dok je verovatno da će roditelji snositi pune
troškove razvoja talenata i interesovanja njihovog deteta.
Odbrana biomedicinskog poboljšanja

Najčešće se ističe pet argumenata za prihvatanje ili bar neodupiranje bio-
medicinskom poboljšanju. Možemo ih nazvati, redom, argument nekohe-
rentnosti, prigovor razgraničenja, argument slobode, tvrdnja „otpor je uza-
ludan”, i herojske, romantičarske ili prometejske tvrdnje da ljudi treba da
oblikuju sami sebe.
prvi je argument nekoherentnosti koji tvrdi da ne postoji racionalan
osnov za razlikovanje između prihvatljivih i neprihvatljivih sredstava za
poboljšanje. Jedna implicitna pretpostavka u ovom argumentu jeste da ni-
jedna etička razlika ne može da opstane ukoliko nije bazirana na koherent-
nim konceptualnim razlikama. optužba za nekoherentnost dalje tvrdi da
se takva konceptualna razlika ne može naći u slučaju biomedicinskih po-
boljšanja.
ovo je zajednički prigovor zabrani stimulativnih sredstava u sportu
(Fost 1986). Steroidi se, prema ovom mišljenju, uopšte ne razlikuju od bo-
ljih patika. olimpijski zvaničnici stoga nisu imali ništa više prava da odu-
zmu zlatnu medalju Benu Džonsonu za korišćenje steroida, nego li za cipe-
le koje je nosio. ovaj prigovor se takođe pojavljuje u drugim oblastima, na
primer, u medicinskim istraživanjima koja se bave pitanjima odabira ili ob-
likovanja karakteristika naše dece. koja je razlika, pitaju skeptici, između
prenatalne genetske dijagnoze (pGD) kojom se biraju geni za muzički tale-
nat ili politički uspeh, s jedne strane, i kupovine najboljih instrumenata i
zapošljavanje nadarenih instruktora ili slanje vašeg deteta u prestižne ško-
le i na univerzitete, s druge strane?
postoje problemi s ovim argumentom. S jedne strane, to podrazumeva
da su sva sredstva za postizanje cilja – recimo, postizanje boljeg vremena u
trci na 100 metara od drugih takmičara – ekvivalentna. ali to nije tačno. Ja-
sno je da su neka sredstva etički zabranjena: nije nam dozvoljeno da preti-
mo ili da namerno povredimo naše protivnike. Druga sredstva menjaju
praksu toliko korenito da prete onome što vrednujemo u toj praksi. (više o
tome kasnije.) konačno, neka sredstva su u potpunosti za pohvalu. U olim-
pijskoj trci na 100 metara divimo se takvim faktorima kao što su intenziv-
na obuka, odlučnost i posvećenost usavršavanju nečijih talenata.
Drugi problem sa prigovorom nekoherentnosti jeste što se zaboravlja
da su sredstva takođe važna, a ne samo ciljevi. Sredstva odabrana za dosti-
zanje datog cilja mogu sama po sebi da budu deo aktivnosti koji se vrednu-
je. Disciplina i majstorstvo potrebni da se postigne sportska izvrsnost su
moralno vredni sami po sebi – za razliku od farmakoloških prečica. Razli-
čita sredstva mogu da deluju na različitim međustanjima, preko različitih
puteva, i na različitim objektima. Sredstva, dakle, mogu biti moralno važna.
Treći problem sa ovim prigovorom jeste što on zanemaruje složenost i
mnogostrukost ciljeva. Dostignuća u sportu često se mere jednostavnom
količinom: koliko brzo sam prešao ovu razdaljinu; koliko sam daleko bacio
ovaj objekat; koliko bodova sam postigao. (Neki sportovi zahtevaju neiz-
merno složenije proračune. Bejzbol, recimo, inspiriše stvaranje enciklope-
dija od tajanstvenih statistika koje treba da rasvetle učinak pojedinačnih
igrača. Moja kratkotrajna izloženost navijačima kriketa nagoveštava da su
zaokupljeni podjednako opskurnim kvantitativnim analizama.) ali život je,
kao i mnogo toga u sportu, previše složen da bi se sveo na jedan kriterijum,
a kamoli na jednostavnu količinu. Slogan „ko umre sa najviše igračaka po-
beđuje” je rečito (i možemo se nadati ironično) svedočanstvo ludosti po-
jednostavljenog, plitkog, kvantitativnog merenja vrednosti nečijeg života.
Čak i u sportu, ograničavajući cilj na samo jednu meru rizikuje da ograni-
či bogatu i složenu praksu na jedan puki broj. Ciljevi sporta su složeni i
mnogobrojni, oni obuhvataju razvoj fizičkih i psihičkih, ali i moralnih spo-
sobnosti i osobina: snagu i brzinu, odlučnost, usredsređenost i mentalnu
agilnost, hrabrost i istrajnost. Različita sredstva prate različite kombinacije
ciljeva.
postoji veliki broj dokaza o tome da se prave razumljive, dosledne i ko-
herentne konceptualne i etičke razlike među različitim sredstvima za posti-
zanja istog cilja. ali, skeptici mogu dodati, pokaži mi gde i kako se povlači
granica između prihvatljivog i neprihvatljivog. To navodi na drugi prigo-
vor, problem razgraničenja.
prigovor razgraničenja priznaje da je moguće uočiti razlike između
krajeva spektra (poboljšanje treninga naspram korišćenja tramboline kao
načina poboljšanja učinka u skoku uvis, na primer), ali insistira i na tome
da je razgraničenje bilo gde u tom prostoru neminovno proizvoljno i stoga
neodbranjivo (allen and Fost, 1990).
ovaj prigovor objedinjuje dva značenja proizvoljnosti. prema prvom
značenju, mi opisujemo nešto kao „proizvoljno” kada ne postoji opravdanje
koje može da ponudi išta drugo osim puke moći volje: ’Morate to uraditi,
jer ja tako kažem’. Međutim, postoji i drugo značenje termina koje nije mo-
ralno uvredljivo. kada postoji dobar razlog za razgraničenje nekog prosto-
ra, i kada se dobri razlozi mogu ponuditi za razgraničenje na određenoj
tački – čak i ako bi bilo razumno tvrditi da se prostor može razgraničiti na
nešto drugačijem mestu – onda odabrana tačka može biti opisana kao
„proizvoljna”, ali i lako branjena. primer može pomoći. pet igrača na jednoj
strani igra košarku. ovo je proizvoljno pravilo u smislu da bi pravila mogla
da odrede da u ekipi ima po četiri ili šest igrača, a ne pet. igra će izgledati
slično, iako bi se razvile strategije koje donekle menjaju igru u odnosu na
sport koji poznajemo. Sada zamislite da nema postavljenih ograničenja –
da svaki tim može na teren da pošalje onoliko igrača koliko želi. zašto bi
bilo koji tim stao na broju od pet igrača, ako više igrača povećava šanse za
pobedu? verovatni ishod je teren sa igračima koji stoje rame uz rame – re-
cimo četrdeset po ekipi i takmičenje koje uopšte ne izgleda kao brza, britka,
povremeno elegantna igra koju poznajemo. alternativno možemo postavi-
ti ograničenje na dva igrača. zaista, postoji varijanta košarke poznata kao
dva-na-dva. To može biti uživanje za igranje ili gledanje. ali ona predsta-
vlja različitu igru od verzije pet-na-pet. Tu je manje prilika za složenu tim-
sku igru, što je gubitak u odnosu na složeniju košarku koju igra svih pet
igrača.
Dakle, postoje razlozi da se granica negde postavi – u suprotnom igra
bi mogla da postane stvar pukih brojeva, a ne veštine, timskog rada i graci-
oznosti. a postoje i razlozi da se postavi posebna granica na pet – iako bi se
verovatno takođe mogli ponuditi argumenti za četiri ili šest. Da li je pravi-
lo proizvoljno? Da, ali samo u drugom, neprigovorljivom smislu. i tako pri-
govor razgraničenja gubi svoju moralnu snagu. iako neko može da ponudi
dobre razloge za postavljanje granica uopšte, i takođe, dobre razloge za
razgraničenje baš na tom mestu, nazivati granice proizvoljnom nema nika-
kvu važnu ni filozofsku ni etičku svrhu.
Treći zahtev na koji se često nailazi jeste da ljudi treba da budu slobod-
ni da biraju da vrednuju bilo koje ciljeve i sva sredstva kojima žele da po-
stignu te ciljeve. ovaj argument se može zvati argumentom slobode (Mur-
ray, 1983). Tvrdnje o slobodi često se javlja u diskusijama o asistiranim
reproduktivnim tehnologijama, ili aRT, koje bi omogućavale roditeljima
da izaberu ili oblikuju osobine svoje dece. Sloboda se takođe navodi kao
odgovor na paternalističku brigu o sportistima koji povređuju sami sebe
uzimanjem stimulativnih sredstava, kao što su anabolički steroidi.
Jedan od problema jeste u tome što sloboda teži ka tome da je tretiraju
kao neku vrstu retoričkog aduta. Sloboda se otuda shvata kao cilj sam po
sebi, pre nego kroz stupanje u složene odnose sa ciljevima kojima težimo.
Sloboda je od životnog značaja za razvoj sklonosti i vrlina kao što su inte-

gritet, dostojanstvo, delatnost i efikasnost; sloboda je instrumentalna za
usklađivanje mogućnosti koje su pred ljudima sa izborima zasnovanim na
njihovim preferencijama, a ne na nesputanoj volji drugih. Međutim, posto-
je okolnosti pod kojima je teško odbraniti slobodu bez odgovornosti.
kada roditelji pokušavaju da oblikuju osobine svoje dece tako da od-
govaraju njihovim sopstvenim preferencijama i očekivanjima, takav slo-
bodni izbor koji ostvaruju roditelji može da šteti napretku njihovog deteta.
Uobičajeni odgovor na ovaj argument jeste da mnogi, ako ne i svi izbori ro-
ditelja, na sličan način oblikuju i utiču na detetove perspektive u životu.
ovo je tačno u onoj meri koliko je to moguće; ali sve veća snaga i određe-
nost koju aRT mogu doneti u odabiranju ili oblikovanju osobina naše de-
ce može biti toliko različita u svojoj veličini i preciznosti da opravdava po-
većanu etičku zabrinutost. i briga o dobrobiti dece je opravdana, čak i ako
je stvarna delotvornost ovih tehnologija znatno manja nego što roditelji ve-
ruju. povreda detetovog budućeg napretka podjednako proističe iz suženih
roditeljskih očekivanja i razočaranja, koji sledi kada dete ne uspe da ispuni
roditeljske fantazije, kao i od pravog i uspešnog inženjeringa osobina.
protivljenje upotrebi droga u sportu često se postavlja u paternalistič-
ke okvire. To nije najsrećnije rešenje, jer je šteta od lekova koji se koriste u
sportu ponekad toliko preterana, da sportisti brzo mogu da prepoznaju li-
cemerje. za odraslog sportistu koji se bavi rizičnim sportom, argument da
ne treba da koristi supstance za poboljšanje rezultata jer bi time mogao da
povredi sebe zvuči neuverljivo i neiskreno. Mnogo bolji odgovor na argu-
ment slobode u ovom slučaju jeste isticanje takmičarskog karaktera sporta
koji podrazumeva da sloboda jedne osobe da koristi supstancu koja znatno
poboljšava rezultat utiče na ostale takmičare. Njihova sloboda da se takmi-
če pod jednakim uslovima a da ne koriste droge ozbiljno je ograničena po-
stupcima sportiste koji koristi droge (Murray, 1983).
Četvrta tvrdnja se može razumeti kolokvijalno kao otpor je uzaludan. U
svom manje sofisticiranom obliku, argument za ovu tvrdnju zasniva se na
nekim idejama istorijske neminovnosti: granice su u prošlosti razbijane, da-
kle, granice će pasti i u budućnosti. iznijansiranija verzija tvrdnje otpor je
uzaludan počiva na onome što se smatra neizbežnim ishodom društvenih
snaga, vrednosti i podsticaja. U atletici ljudi cene performanse i pobedu,
ulozi su veliki i postoje timovi naučnika, trenera i drugih koji su uvek
spremni da ponude poboljšanja i pomognu sportisti da ga ne otkriju. U po-
trazi za savršenim detetom, vrednost koja se daje reproduktivnoj autonomi-
ji u kombinaciji sa željom svakog roditelja da dete bude zdravo i uspešno,
kao i spremnost reproduktivnih preduzetnika da prodaju svoje usluge, stva-
ra moćnu mešavinu. U Potrazi za savršenstvom, Šejla M. Rotman, i Dejvid J.
Rotman opisuju kako je plastična hirurgija prerasla u veliku industriju koja

ne pridaje mnogo pažnje rizicima. potrošači, kako primećuju, obično se
usredsređuju na korist, gotovo u potpunosti zanemarujući rizik… iz per-
spektive profesije, plastična hirurgija pokazuje izuzetnu konkurenciju koju
nova tehnologija poboljšanja izaziva između različitih specijalnosti. kada
nijedna grupa ne raspolaže procedurom i kada je tržište unosno, razne spe-
cijalnosti pokušavaju da imaju veći udeo. U tom procesu, oni ne samo da
javno predstavljaju tu proceduru, već eksperimentišu i sa sve moćnijim i ri-
zičnijim tehnikama. Na kraju, ugrožena je pacijentova bezbednost, iako je
pacijent poslednji koji će to saznati. (Rothman and Rothman, 2003: 103)
Tvrdnja otpor je uzaludan je problematična. ako ništa drugo, to i nije
prvenstveno moralna tvrdnja. ona ne kaže da su svi oblici poboljšanja mo-
ralno poželjni ili odbranjivi. ona jednostavno tvrdi da će pokušaji da se
ograniči pristup poboljšanju biti neuspešni, jer će im ljudi u svakom sluča-
ju težiti. istina, neki pokušaji ograničenja se smatraju velikim neuspesima.
prohibicija u Sjedinjenim američkim Državama je pravi primer za to.
Mnogi ljudi nisu prihvatili pretpostavke prohibicije, podsmeh zakonu je
bio uveliko rasprostranjen, i to je imalo suprotan efekat – omogućavanje
organizovanom kriminalu da ostvari korist od monopola. S druge strane,
postoje ograničenja koja smatramo etički opravdanima, čak i neophodni-
ma za civilizovane zajednice. Mi zabranjujemo krađe, ubistva i seksualno
zlostavljanje. Neki ljudi ipak počine te zločine, ali nam se ne žuri da ukine-
mo zakone na osnovu toga što „ljudi to ionako rade”. U odsustvu veoma
rasprostranjenog moralnog protivljenja, napori da se ograniči pristup od-
ređenim poboljšanjima neće biti ništa uspešniji od prohibicije. ali, ako su
zajednice uverene da su pojedina poboljšanja etički neodrživa, ograničenja
su opravdana. Nikada se ne može očekivati da budu savršeno poštovana i
izvršavana, ništa više nego što se može očekivati da to budu zakoni protiv
krađe ili nasilja. ali uprkos tome ona mogu da stvore opipljive razlike u ži-
votu zajednice.
peti i poslednji prigovor na kontrolu poboljšanja jeste tvrdnja koja bi
se mogla nazvati herojskom, romantičarskom ili prometejskom: tvrdnja da
ljudi treba da oblikuju sami sebe. Namerni samo-dizajn, iz ove perspektive,
isključivo je ljudska delatnost i zato ga treba vrednovati samog po sebi. Mi
smo predviđeni da budemo neko ko se samooblikuje. Rotmanovi izveštava-
ju o upečatljivom primeru za ovaj stav među spisima feminističkih filmskih
kritičara, od kojih neki podsmešljivo gledaju… na tumačenja anoreksične
žene kao slabe i samo-destruktivne. ono što se čini patološkim jeste nezavi-
sno ponašanje. Rotmanovi (2003: 129), govoreći o temi anoreksije, citiraju
Noel kaski: „anoreksija je, tvrdi Noel kaski, gajenje određene slike kao sli-
ke – to je čisto veštačka tvorevina i to je razlog zašto joj se neko toliko divi.
proizvodi je i održava sama volja suprotno svim očekivanjima.” ovo ro-

mantizovanje anoreksije može da povredi ljude koji su se borili sa njom, ili
one koji su voleli, a možda i izgubili decu koja su patila od anoreksije. ona,
međutim, u sebi nosi duh herojsko-romantičarsko-prometejskog ideala.
Bez obzira na privlačnost koju ima, herojsko-romantično-prometejski
pogled na poboljšanje nailazi na ozbiljne teškoće. anoreksija preti da uga-
si samo sopstvo koje je i agent i predmet ovih impulsa usmerenih ka samo-
dizajnu. postoji i izuzetna naivnost u prikazivanju kultivacije takvih slika
kao proizvoda pojedinačne volje, pre nego kao složenih interakcija između
društvenih normi, koje mogu biti opresivne, i pojedinčeve ponekad očajne
potrage za identitetom i prihvatanjem i samog sebe i sveta u celini. Nije slu-
čajno što od anoreksije pate uglavnom mlade žene: njihov identitet je još
uvek u formiranju; zatim, u sredinama u kojima žive, žene teže ka vitkosti.
Šta je sa vezom koju stvara herojsko-romantično-prometejsko gledište
između karakteristično ljudskih kvaliteta samo-razvoja i suštinske vredno-
sti takvog projekta? postoje mnoge izrazito ljudske pojave koje izuzetno
vrednujemo: ljubav, umetnost, poezija, dobrotvorni rad i samopožrtvova-
nje samo su neke od njih. ali druge karakteristično ljudske sposobnosti ni-
su tako poštovane, među njima rat, genocid, mučenje i drugi oblici namer-
ne okrutnosti. Ne postoji nužna veza između izrazite ljudskosti projekta ili
sposobnosti i moralne poželjnosti. Neki su dobri, neki divni; dok su drugi
potpune i sramotne strahote. Činjenica da su ljudi u stanju da nešto urade
ne govori nam da li je to moralno dobro. Romantičarsko shvatanje da je su-
ština ljudske prirode njena plastičnost je sama po sebi potvrda da jedan po-
gled na ljudsku prirodu može da ima značajan moralni sadržaj. Romanti-
čarski pogled naravno nije jedini mogući. Drugi komentatori su pokušali
da u ljudskoj prirodi pronađu čvrste razloge za ograničenje poboljšanja.
postoji više argumenata za ograničavanje napora da se ljudska bića pobolj-
šaju. ali zbog toga što je argument za ograničavanje poboljšanja koji se za-
sniva na koncepcijama ljudske prirode toliko istaknut, razmatraćemo ga
prvo.
Može li ljudska priroda da nam bude vodič

ako poboljšanje ljudi, od strane ljudi, i za – bar neke – ljude, jeste pitanje,
može li onda ljudska priroda biti naš vodič kroz šikare etike poboljšanja?
ovo je centralna pretpostavka u izveštaju američkog predsedničkog saveta
o bioetici, Beyond Therapy (2003). pre detaljnog razmatranja argumenta
Saveta, razmotrimo tri načina razmišljanja o odnosu ljudske prirode prema
etici poboljšanja: ljudska priroda kao sirovi materijal; ljudska priroda kao
kontura datog; i ljudska priroda kao normativni vodič.
Ljudska priroda kao sirovi materijal. – prema ovom gledištu, ljudska

priroda, sa jednim izuzetkom, nema moralni značaj. Naša priroda je sirovi
materijal koji se oblikuje kako želimo. Danas vajamo naša tela operacijama
i ukrašavamo ih tetovažama i pirsingom; učimo da koristimo supstance da
menjamo raspoloženja kako nam je volja; i sutra ćemo, možda, promeniti
genetsku strukturu naših ćelija da oblikujemo sebe same – i našu decu – u
stvorenja kakva zamislimo da želimo da budemo. izuzetak – moralno je-
dinstveni aspekt ljudske prirode – jeste sposobnost da se namerava zajedno
sa veštinom da se prepravimo prema našim sopstvenim planovima. ovo je
romantično-prometejski pogled na ljude i njihovu prirodu. plastičnost je
sve. Majstorisanje se slavi kao afirmacija ljudske volje i pameti (Silver,
1998).
Ljudska priroda kao konture datog. – ovaj prikaz priznaje da smo stvo-
renja posebne vrste – otelotvorena, konačna, sposobna za veliku hrabrost i
trajnu ljubav, sposobna i za kukavičluk, izdaju i ravnodušnost. Naše priro-
de, uvek složene i često moralno dvosmislene, govore nam nešto o granica-
ma toga šta je moguće i poželjno. ako smo nepopravljivo društvena bića,
ako se oslanjamo jedni na druge zarad našeg napretka, onda je projekat ko-
ji bi nas sve učinio ravnodušnim na osećanja – ljubavi ili saosećanja – pre-
ma onima oko nas, fatalno pogrešan u samoj svojoj suštini. Drugi projekat,
usmeren, recimo, ka sprečavanju prerane smrti, podstiče stvaranje vitalnih
odnosa istovremeno smanjujući verovatnoću da će oni biti iznenada, nasil-
no prekinuti. To je, naravno, opis projekta terapeutske medicine i javnog
zdravlja. Dakle, ovo gledište ima moć: neka navodna „poboljšanja” su ne-
dostupna; druga se dobro uklapaju u konture naše date prirode.
Suprotno romantično-prometejskom gledištu, fokus na stvarnostima
ljudske prirode kao datostima (nagoveštaja smrtnosti, ako vam je drago) se
razlikuje na tri načina. prvo, ne pretpostavlja da je ljudska priroda neogra-
ničeno promenljiva. Drugo, ne uzdiže ljudsku samovolju i tehničke veštine
u odnosu na sve druge ljudske kapacitete. i treće, sugeriše da je potrebna
skromnost, kako u pogledu naše sposobnosti da promenimo naše prirode,
tako i u vezi sa našom mudrošću u odlučivanju koje su promene poželjne.
Ljudska priroda kao normativni vodič. – vredi opširno citirati tvrdnje
iznete u ključnom pasusu u Beyond Therapy, jer one pružaju sažeto, savre-
meno, i široko distribuirano razmatranje tvrdnje da ljudska priroda, pravil-
no shvaćena, služi kao normativni vodič.
Samo ukoliko postoji ljudska ’datost’, ili data ljudskost, koja je takođe
dobra i vredna poštovanja, bilo onako kako smo je pronašli ili kako bi mo-
gla biti usavršena a da ne prestane da bude svoja, onda će ’datost’ služiti kao
pozitivni vodič za odabir toga šta da se promeni, a šta da se ne dira. Samo
ako postoji nešto dragoceno u našoj datoj ljudskoj prirodi – van činjenice
njene darovitosti – nas može onim što je dato voditi u odupiranju napori-
ma koji bi je degradirali. kada je u pitanju ljudski biotehnički inženjering
izvan terapije, samo ako postoji nešto samo po sebi dobro ili dostojanstve-
no u, recimo, prirodnoj prokreaciji, ljudskom životnom ciklusu (sa svojim
ritmom uspona i padova), i ljudskom erotskom čežnjom i težnjom; samo
ako postoji nešto po sebi dobro ili dostojanstveno u načinima na koje smo
uključeni u svet kao gledaoci i poštovaoci, kao nastavnici i učenici, vođe i
sledbenici, agenti i stvaraoci, ljubavnici i prijatelji, roditelji i deca, građani i
vernici, kao i oni koji traže sopstvene posebne izvrsnosti i napredak u bilo
kojoj areni u koju smo pozvani – tek tada možemo početi da uviđamo za-
što ti aspekti naše prirode treba da se brane od našeg namernog redizajna
(predsednički savet za bioetiku 2003: 289–290).
za svakoga ko je zabrinut da će romantično-prometejsko gledište do-
minirati debatom oko upotrebe – opirući se bilo kojim ograničenjima –
naporâ ka ljudskom poboljšanju, ovaj pasus ima neospornu privlačnost. ali
je potrebno obratiti pažnju kako na strukturu argumenta, tako i na to kuda
nas ovo olako može odvesti. iako uzvišenost jezika otežava precizno razu-
mevanje onoga što se tvrdi, čini se da je argument zasnovan na nizu kate-
goričnih tvrdnji. Uzmimo prvu rečenicu: „Samo ukoliko postoji ljudska
’datost’, ili data ljudskost, koja je takođe dobra i vredna poštovanja, bilo
onako kako smo je pronašli ili kako bi mogla biti usavršena a da ne presta-
ne da bude svoja, onda će ’datost’ služiti kao pozitivni vodič za odabir toga
šta da se promeni, a šta da se ne dira”. ’Datost’, što je, u stvari, ljudska priro-
da, može biti ’pozitivan’ vodič za naše izbore u vezi sa poboljšanjem ako i
samo ako je ono što je dato takođe i ’dobro i vredno poštovanja’. Šta je onda
odnos između datosti i dobra? autori Beyond Therapy su već priznali da
nije sve što je dato dobro – neke stvari, kako nam je rečeno, treba izbegava-
ti kao kugu – između ostalog, samu kugu, nesporno prirodnu i datu. posta-
vlja se pitanje: kako možemo među svime što je dato ili prirodno da znamo
koji su ’pozitivni’ vodiči a koje treba izbegavati poput kuge? i šta to znači da
je vodič ’pozitivan’? konotacija ’pozitivnog’ ukazuje na to da nas ’pozitivno’
ne upozorava samo da ne srljamo nespretno u opasnu teritoriju, već nam
pokazuje pravi put, pravi objekat naših stremljenja. ali opet, kako možemo
znati koji su aspekti datog pouzdani vodiči?
Druga rečenica ne pomaže mnogo razjašnjavanju stvari: „Samo ako
postoji nešto dragoceno u našoj datoj ljudskoj prirodi – van činjenice njene
darovitosti – nas može onim što je dato voditi u odupiranju naporima koji
bi je degradirali”. ovde se fokus pomera od aspiracija kojima se teži prema
degradacijama koje treba izbeći – ako i samo ako, kako nam je rečeno, ’po-
stoji nešto dragoceno u našoj datoj ljudskoj prirodi’. i onda ponovo jurimo
sopstveni rep: da li samim tim što je nešto deo naše prirode to nešto posta-
je nesporno dragoceno? ali to ne može biti tako, jer bismo onda prihvatili
i slavili najekstremnije oblike ljudske patnje i zla, zajedno sa svim bolestima

koje telo nasleđuje. potreban nam je neki način da razlikujemo one aspek-
te naše datosti, naše ljudske prirode, koji imaju moralno značenje i vredno-
sti, od onih od kojih možemo i od kojih treba da pobegnemo kad god je to
moguće.
Dugačka lista koja sledi u trećoj rečenici pokazuje pravac kojim su
autori krenuli. ona navodi, jedan za drugim, ljudske kapacitete vredne di-
vljenja. ali opet se nameće pitanje: Sigurno su ti kapaciteti ’dati’ i prirodni
– inače uopšte ne bi bili ljudski kapaciteti. Činjenica da su ljudski ne razli-
kuje ih od drugih kapaciteta koji su nesporno ljudski, između ostalih – za-
panjujuća surovost, prevara, nasilje i izdaja. problem sa osnovnim teorij-
skim pristupom u Beyond Therapy jeste njegovo insistiranje na gledanju
unutra – ka nekom primeru naših priroda ukorenjenih, kako je razjašnjeno
u kasnijim pasusima, u tenzijama između ’transcendentnih žudnji duše i
ograničenih kapaciteta naših tela i umova’ (2003: 299). Sudeći po ovom gle-
dištu, samo ono što je dato i prirodno može biti dobro, a sve što je drugači-
je od prirodmog i datog je sumnjivo. Davno sam u raspravama o poboljša-
nju izneo hipotetički slučaj leka koji bi umirivao ruku hirurga kako bih
pokazao da nisu svi oblici poboljšanja učinka upotrebom supstanci oči-
gledno pogrešni. zamislite lek bez značajnih neželjenih efekata (što je, do-
duše, nepouzdana pretpostavka) koji bi neurohirurzi uključeni u delikatne
operativne procedure mogli da uzmu i koji bi smanjivao normalno podrh-
tavanje i nemir koji svi ljudi doživljavaju. pokazalo se da, recimo, ovaj lek
dramatično snižava morbiditet i mortalitet koji obično prate ove operativ-
ne procedure. pretpostavimo dalje da neko koga volite treba da bude pod-
vrgnut tako složenoj operaciji. između dva inače podjednako sposobna hi-
rurga, koga biste izabrali: hirurga koji, pozivajući se na posvećenost
sopstvenom napretku kao aktivni, samosvesni, samousmereni činilac (vidi
predsednički savet za bioetiku, 2003: 131), odbija da uzme lek, ili hirurga
koji, navodeći korist za pacijente, tvrdi da redovno koristi lek svaki put ka-
da operiše?
Ne bih poželeo ništa loše prvom hirurgu, ali ovo nije težak izbor: oda-
brao bih hirurga za koga je verovatnije da neće povrediti ili ubiti meni dra-
gu osobu. Na kraju krajeva, cilj hirurških intervencija poput ove jeste da se
sačuva život i zdravlje pacijenta, a ne da se pokaže virtuoznost hirurga, iako
to može biti sekundarni efekat. pretpostavimo da prvi hirurg takođe više
voli da koristi zastarele instrumente: „oh, naravno, on kaže, novi skalpeli,
zatezači, i slično jesu lakši za upotrebu i bezbedniji za pacijenta – ali stari
alati mnogo bolje unapređuju i prikazuju moje tehničke veštine”. Naš odgo-
vor bi trebalo da bude: „To je ludo“! ili, u reflektivnijem stanju duha, mogli
bismo da mu objasnimo da ne uviđa glavnu ideju svoje prakse. Naravno, mi
mu želimo da napreduje, ali njegov profesionalni napredak proističe iz po-

stavljanja pacijentovog dobra na prvo mesto. Težnja ka ličnoj izuzetnosti
pre prati, nego što prethodi značaju društvenog dobra koje želimo – povra-
tak zdravlja, spas života, poštedu od povrede.
Napor da se etika poboljšanja zasnuje na stanovištu o ljudskoj prirodi
koje gleda unutra podbacuje. Nije sve što je prirodno dobro, i nisu sva ne-
prirodna poboljšanja loša. ali, između ljudske prirode kao inferiornog siro-
vog materijala i ljudske prirode kao krajnje nedvosmislenog i nepogrešivog
vodiča za pravilan život, ostaje i treća mogućnost – ljudska priroda kao
okvir za mogućnosti ljudskog napretka. ljudska priroda, shvaćena kao na-
petost između naših viših žudnji i naše svetovne biologije, obuhvata mo-
gućnosti takvog napretka. Naše prirode uspostavljaju konture unutar kojih
ljudi napreduju ili se spotiču. ali, u kontekstu njihove biološki date prirode,
ljudska bića stvaraju odnose, prakse i institucije koje oblikuju njihove inter-
akcije i daju smisao njihovim težnjama. Razumevanje odnosa između dru-
štvenih praksi, institucija i ljudskog napretka daje nam mogućnost da raz-
motrimo druge razloge da ozbiljno shvatimo etiku poboljšanja.
Razlozi za etičku zabrinutost povodom poboljšanja

Grešimo kada u isti koš stavljamo raznovrstan niz mogućih upotreba bio-
tehnologije kao ’poboljšanja’, pretpostavljajući da jedna sveobuhvatna mo-
ralna analiza može poslužiti podjednako dobro za sve. Različite sfere ljud-
skog života, različite prakse sa različitim ciljevima, s pravom pozivaju na
analizu koja će odgovarati načinima na koje ih razumemo, kao što i ukazu-
ju na potrebu za sredstvima koja odgovaraju postizanju ciljeva koji se vred-
nuju u okviru svake od tih sfera. Slično tome, od svih razloga za etičku za-
brinutost koji su opisani u nastavku, pojedini će biti jasnije i snažnije
primenljivi na određene upotrebe biotehničkog poboljšanja nego na neke
druge upotrebe.
Podrivanje ljudske prirode. – Strah da će nas biotehnologija lišiti onoga
što daje oblik i motivaciju ljudskom životu provlači se kroz rad leona ka-
sa uopšte, a posebno izgledi za produžetak života u Beyond Therapy. izve-
štaj Saveta (2003), oslikava kasovu dugogodišnju zabrinutost, brigu da će
bez konačnosti kao podsticaja sve najviše ljudske težnje iščeznuti. Bez mo-
gućnosti smrti, on strahuje da ćemo postati sve samozadovoljniji i sve se-
bičniji. Teme koje pokreću našu najbolju umetnost će se suziti na istorijske
zanimljivosti, motivacija za stvaranje će ispariti kao para iz nepoklopljenog
kotla.
kasova kritika robuje istim prometejskim fantazijama koje prodaju bi-
otehnološki preprodavci. Mi možemo biti na pragu saznanja kako da upra-
vljamo nekima od bolesti koje izazivaju veliku tugu i ranu smrt. ali, nismo
ni blizu kucanju na vrata večnog života. Ukorenjivanje naše analize bioteh-

noloških poboljšanja u daleku fantaziju neograničenog produžetka života
može biti vizionarski. ali, to takođe može biti kolosalna distrakcija od
stvarnih izazova koje postavljaju tehnologije poboljšanja. zabrinutost za
podrivanje ljudske prirode koja se provlači kroz Beyond Therapy je provo-
kativan okvir za razmišljanje o vrhuncu biotehnoloških produžetaka živo-
ta. ipak, postoje neposredniji razlozi za moralnu zabrinutost.
Poricanje darovitosti. – Majkl Sandel je najistaknutiji savremeni zago-
vornik ideje da biotehnološko poboljšanje preti da nas zaslepi u odnosu na
darovitost života. iako je član predsedničkog saveta o bioetici, Sandel nije
saglasan sa procenom iz Beyond Therapy po kojoj se ljudsko delanje (a ne
poštovanje datosti, ljudskog života kao poklona) nalazi u srcu onoga što
poboljšanje ugrožava. Sandel nije saglasan sa onim što opisuje kao tvrdnju
Beyond Therapy da je „osnovni problem sa poboljšanjem i genetičkim inže-
njeringom taj da oni podrivaju napor i erodiraju ljudsko delanje”. Umesto
toga, on tvrdi: „Dublja opasnost je ta da oni predstavljaju vrstu hiperdela-
nja – prometejske težnje da prepravi prirodu, uključujući i ljudsku prirodu,
da služi našim potrebama i zadovolji naše želje. problem nije skretanje ka
mehanizmu, nego nagon ka gospodarenju” (2004: 54).
Da li je ljudsko delovanje pretnja ili je pod pretnjom? Sandel tvrdi:
„ako bioinženjering ostvari mit o ’samostvorenom čoveku’, bilo bi teško da
posmatramo naše talente kao poklone za koje smo dužni, a ne kao dostig-
nuća za koja smo odgovorni.” U čemu je problem sa ovim? on tvrdi da bi
takvo gledište imalo štetan uticaj na ’tri ključne osobine našeg moralnog
krajolika: poniznost, odgovornost i solidarnost’ (2004: 60). poniznost se
otvara ka datom i neočekivanom; obuzdava moćno iskušenje ka pokušaju
da se kontrolišu, na primer, osobine svoje dece. ako ništa nije prepušteno
slučaju onda smo mi odgovorni za sve – uključujući talente i interesovanja
naše dece. kad je o solidarnosti reč, Sandel tvrdi da će zdravstveno osigura-
nje, na primer, kao način deljenja finansijskog opterećenja koje donose
neočekivane bolesti, nestati sa povećanjem predvidljivosti medicinskih ne-
sreća. Solidarnost, prema njegovom mišljenju, zavisi od ljudske slabosti i
njene nepredvidivosti.
pristalice prometejskog pogleda na biotehnološko poboljšanje se mo-
žda ne bi saglasile sa tim. ako je, međutim, Sandel u pravu da su dobra me-
ra poniznosti, jak nagon prema solidarnosti i iznijansiran pogled na odgo-
vornost važni za moralno snažno društvo, onda je svrgavanje darovitosti u
korist hiperdelanja zaista razlog za zabrinutost.
Naglasak na darovitosti izgleda kao da je posebno dobro prilagođen za
razmišljanje o primeni biotehnoloških poboljšanja na sportiste i na našu
decu. kada se ugledamo na sportiste radi izvrsnosti ili tražimo sportsku iz-
vrsnost u sebi, očekujemo da vidimo prirodne talente i njihovo usavršava-
nje u pogledu vrline. Samim podrivanjem ideje ’prirodnih’ talenata, bioteh-
nološko poboljšanje ogoljuje sportsku izvrsnost od onoga što u njoj vred-
nujemo. kada se trudimo da isplaniramo našu decu, mi podstičemo iskuše-
nje tiranije, istovremeno, dovodimo u opasnost ono što čini odnos roditelj
– dete nedvosmisleno važnim putem koji vodi ljudskom razvoju i napretku.
Iskušenje tiranije. – Žalbe o previše samouverenim naporima da kon-
trolišemo osobine naše dece su često odbijene menijem na kome su stvari
koje roditelji sada čine da oblikuju tok života svoje dece. ali taj meni, čak i
ako mu nedostaje precizno naručivanje, otkriva ogromne razlike u moral-
noj svarljivosti. Dati svom detetu loptu za bejzbol ili violinu, upisati ga u
Malu ligu ili na časove muzike, može da proširi njegove horizonte, izoštri
njegove apetite, i nauči ga vezi između prirodnog talenta, vrline treninga i
uspeha. Roditelji koji ne uspeju da stvore mogućnosti za svoje dete riziku-
ju da bude sužen opseg nada i snova te dece. Roditelji koji insistiraju da nji-
hovo dete teži samo onim ciljevima koje roditelji diktiraju i nikakvim dru-
gim, ili koji na sličan način insistiraju na tome da će njihovo dete biti samo
ovakva vrsta čoveka, sa upravo ovim karakternim osobinama, težnjama i
osećanjima, sužavaju vidike tog deteta do tačke tiranije. Činjenica da se ne-
ki roditelji sada ponašaju tiranski čak i bez alata biotehnologije nije argu-
ment za prihvatanje novih oblika tiranije koje biotehnologija može da po-
nudi u budućnosti.
važno je napomenuti da zabrinutost vezana za iskušenje tiranije ne
zahteva da tehnologije uspešno obezbede preciznu kontrolu koju njihovi
promoteri obećavaju. ako su, s jedne strane, tehnologije odabira i kontro-
le visoko efikasne, onda se tiranija ostvaruje. ali, ako roditelji misle da će to
što je njihovo dete visoko, ili muzikalno, ili neuobičajeno radoznalo, ili ima
plave oči, osigurati detetu život koji su oni zamislili, biće krajnje razočara-
ni. Jedna je stvar imati savršenu visinu glasa, a druga postojanje želje i pot-
sticaja da budete uspešan muzičar. Biti siguran da je vaše dete visoko ili da
ima plave oči izgleda mnogo jednostavnije. ali, bilo bi više nego čudno da
roditelji žele da im dete ima te anatomske osobine samo da bi ih imalo. Či-
ni se verovatnim da roditelji smatraju da te osobine služe drugim ciljevima;
i da bi, ako bivanje, na primer, visokim i plavookim donosi društvene pred-
nosti, bolje bilo da naše srećno (i skupo) dete iskoristi te prednosti! Čak i uz
visoko rafiniranu kontrolu nad osobinama (što je naučno sumnjiva moguć-
nost) mogućnosti sukoba su velike. Naravno, ideja da ćemo uskoro – ili
ikada – imati toliko precizno ciljanu kontrolu malo je verovatna. Što više
naučimo o kompleksnosti sa kojom geni komuniciraju jedni s drugima, o
svojstvu jednog gena da stvara više proteina koji imaju različite funkcije,
kao i o nepredvidivosti razvoja, to više potkopavamo pretpostavku da je
precizna kontrola moguća. Šta ako težnje roditelja za kontrolom ostanu ne-
ispunjene? ako tehnologije rade manje efikasno nego što se oni nadaju, da
li iskušenje tiranije bledi kao problem? Nažalost, ne. Frustrirani tirani nisu
ništa manje opasni za pojedince pod njihovom upravom od onih koji su za-
dovoljni. kakav će biti uticaj odabira i poboljšanja na ono što je u moral-
nom smislu od životnog značaja za odnos između roditelja i deteta?
Podrivanje odnosa roditelja i dece. – Uz izvinjenje Danteu, trebalo bi da
postoji znak iznad kapija za roditeljstvo koji glasi „vi koji ulazite, ostavite
svaku nadu (za kontrolom)”. Nikada nije bila dobra ideja za roditelje da po-
kušaju da planiraju i oblikuju svoju decu tako da ispune njihove fantazije. S
jedne strane, kao što je pomenuto, potraga za kontrolom je u velikoj meri
osuđena na neuspeh. S druge strane, deca nisu samo pasivni primaoci rodi-
teljskih uputstava poput statue na koju onaj koji je oblikuje može beskrajno
dodavati grumenove gline, sve dok se ne pojavi željeni rezultat. Deca delu-
ju i reaguju, ona mogu da prihvate jedan uticaj, a da se ne pobune protiv
sledećeg. konačno, i što je najvažnije, neumoljivi pokušaji kontrole guše
rast uzajamne ljubavi i poštovanja. Centralna ideja ovde je da ne možemo u
potpunosti razumeti etike biomedicinskog poboljšavanja dece, a da ne raz-
umemo šta je etički presudno u odnosima između dece i roditelja.
Sandel se zalaže za važnost prihvatanja ’datosti’ naše dece – takve kakva
jesu, sa svim njihovim apetitima i entuzijazmom, strahovima i težnjama,
ma koliko se lična stvarnost razlikovala od naše idealizovane slike deteta
koje smo sanjali da imamo. ideja datosti ili darovitosti dobro se uklapa s vi-
đenjem odnosa između roditelja i dece koji ističe uzajamnost.
Uobičajena razlika između ljudskih moralnih motivacija – sopstvenog
interesa i altruizma – ne prikazuje ključno obeležje motivacije roditelja u
brizi za svoju decu. Dobri roditelji otkrivaju da su veoma zadovoljni i da se
lično razvijaju kada njihova deca napreduju pod njihovim okriljem. Razvoj
i zadovoljstvo dolaze kada roditelji nemaju za cilj sopstvenu dobrobit, već
napredak svoje dece. postupajući na način kojim se unapređuje dobrobit
drugoga – što je klasična paradigma altruizma – roditelji takođe unapređu-
ju i svoju dobrobit – ono što obično smatramo ličnim interesom. ali, u lju-
bavi roditelja i njihovoj brizi za decu, altruizam i lični interes neraskidivo
su isprepleteni na način koji nijedna oznaka ne obuhvata u potpunosti:
otuda ta potreba za konceptom uzajamnosti, kao trećom vrstom moralne
motivacije. arhetip uzajamnosti, tako uobičajen i široko rasprostranjen,
oličen je u roditeljima koji brinu za svoju decu (Murray, 1996).
odnosi uzajamnosti od životnog su značaja za moralni i emocionalni
rast i zrelost. Erik Erikson, koji je smislio čuvenu frazu kriza identiteta,
ukazuje na izazov koji obično dobija na snazi u odraslom dobu kao ’genera-
tivnost’ (Erikson, 1964). Da li smo naučili da brinemo za ljude i projekte iz-
van nas samih. postati brižan roditelj je najčešće pitanje sa kojim se odrasli
hvataju u koštac sa izazovom generativnosti, ali svakako nije jedini put. U
roditeljstvu, kao i u drugim važnim odnosima koji takođe zavise od uza-
jamnosti, postojanje preteranih napora da se drugi kontrolišu jeste proklet-

stvo za napredak obe strane. ovi odnosi zavise od poštovanja individual-
nosti i delanja druge osobe, a u slučaju dece, od postepenog razvoja spo-
sobnosti za tako nešto. Roditelji koji preterano kontrolišu svoje dete, štete
mu time što mu ograničavaju horizont mogućnosti i narušavaju nastajanje
osećaja za delanje i delotvornost. Tiranski roditelji takođe pate kada je lju-
bav deteta ugušena ili uskraćena i konačno povučena. Mnogo je dragoceni-
ja nagrada ljubav koja je slobodno uzvraćena ljubavi koja je velikodušno
data. Takva ljubav je i izvor i nagrada za uzajamnost. kada fantazije rodi-
teljske kontrole imaju na raspolaganju biomedicinsko poboljšanje, ugrože-
no je sve što je najvrednije i najlepše u odnosu između roditelja i deteta.
postoje i drugi razlozi zbog kojih se napori da se osobine naše dece
menjaju u ime poboljšanja mogu pogrešno usmeriti. poboljšanje može biti
neracionalno rasipanje resursa, može da bude saučesnik nepravednim nor-
mama i može da ojača obrasce nepravde. ljudski hormon rasta ilustruje
sva tri razloga.
Nepotrebno trošenje resursa. – ljudski hormon rasta za povećanje ko-
načne visine odraslih je skup i širok poduhvat, koji zahteva česte injekcije
tokom godina i troškove koji se mere desetinama hiljada dolara. Neki rodi-
telji traže hGH za svoju decu za koju se predviđa da će biti znatno ispod
proseka po visini. posebno za decu s pokazanim nedostatkom u biološki
aktivnom hGH, takve mere veoma liče na terapiju za druge značajne hor-
monske abnormalnosti kao što je dijabetes. ali, drugi roditelji traže hGH
za svoju decu, koja bi bila prosečne ili natprosečne visine. Nikakav razlog
ne može biti ponuđen u prilog tvrdnji da davanje hGH takvoj deci leči ne-
ke osnovne bolesti. ovo je jednostavan primer poboljšanja. Šta se, među-
tim, poboljšava i sa kojim ciljem? Ranije sam razdvajao ciljeve, sredstva i
međustanja. Sredstva su dovoljno jasna: hormonske injekcije rasta. ali, ta-
kođe je važno i da razlikujemo ono što se računa kao cilj i ono što se raču-
na kao međustanje. povećanje visine nije cilj po sebi. Čitav smisao pokuša-
ja da se dete učini višim jeste da to dete dobije prednosti koje visina pruža.
visina je, dakle, posredno sredstvo. Ciljevi su konkurentne društvene i eko-
nomske prednosti koje pruža visina, koje god one bile.
Ranije sam postavio pitanje o tome da li je hGH za nisku decu bilo naj-
bolje sredstvo za postizanje razumnih ciljeva roditelja koji pokušavaju da
izgrade samopouzdanje svog deteta i da mu omoguće da izbegne diskrimi-
naciju. za veoma nisku decu, povećanje visine se takođe može posmatrati
kao sprečavanje nečega što bi inače bila invalidnost – iako uglavnom dru-
štveno izgrađena: kretanja u svetu stvorenom za odrasle u okviru određe-
nog opsega visine. potraga za nekoliko dodatnih centimetara visine ima
svoju cenu, ne samo zato što prenosi poruku tom detetu da je biti nizak to-
liko značajan problem da je vredan svog tog novca, vremena i pažnje. za
dete koje će ipak na kraju biti mnogo niže od proseka, to nije u potpunosti
poruka podrške. ali, po svemu sudeći, roditelji takve dece su odgovarajući
agenti za vaganje prednosti i nedostataka i odlučuju u ime svog deteta. a
šta je sa decom koja nisu niska?
pre više godina saznao sam za slučaj u kojem roditelji visoke mlade že-
ne traže hGH za nju jer im je njen gimnazijski odbojkaški trener rekao da bi
mogao da joj obezbedi punu stipendiju za svaki univerzitet u zemlji sa pro-
gramom ženske odbojke, ukoliko bi bila viša 4 inča. Taj slučaj se može uze-
ti kao jedinstven po obećanju neposredne i opipljive nagrade za uspešnu ku-
ru injekcija hGH. Uobičajenija je opšta želja da se za svoje dete obezbede
prednosti diskriminacije po visini. pretpostavimo da svi roditelji pomisle
isto. zamislite da su sva deca dobila hGH i da su sva u proseku bila nekoli-
ko centimetara viša nego što bi inače bili. ko bi onda bio u prednosti?
Među onima za koje je najverovatnije da će imati korist jesu kompani-
je koje se bave proizvodnjom hGH, lekari i drugi koji prate njegove efekte,
kao i proizvođači tkanina – jer bismo svi morali da nosimo veće veličine.
vašem detetu, međutim, neće biti ništa bolje. on ili ona će i dalje ostati na
približno istoj visini; čitava kriva će se pomeriti na desno, ali će i dalje posto-
jati oni koji su niži od proseka i oni koji su viši od proseka. Deci kao grupi
sigurno će biti gore: moraće da izdrže hiljadu ili više injekcija, biće pod rizi-
kom koji prate dugoročnu administraciju hGH, postaće svesniji nego ikada
društvenih prednosti koje donosi visok rast i mana koje nizak rast uzrokuje.
Univerzalna primena hGH kako bi se deca učinila višima predstavljala
bi glupo razbacivanje društvenim resursima. Nijedno vredno društveno
dobro ne bi bilo unapređeno. ogromni resursi bi se protraćili. ovaj primer
naglašava potrebu da se razmišlja izvan okvira izolovanih pojedinačnih
slučajeva i da se upita koje dobro bi takvo poboljšanje donelo ako bismo
univerzalizovali taj postupak ili odluku u dobrom kantovskom stilu. Nekim
roditeljima hGH može izgledati kao razumno ulaganje u budućnost deteta.
ali, to ulaganje ne stvara nikakvo povećanje socijalnog dobra: nema po-
boljšanja u raspoloživim vrlinama, nema napretka u potrazi za pravdom. a
ako bi svi ostali roditelji uradili isto, to bi podrazumevalo rizike i bol injek-
cija, dok ne bi nudilo ništa pozitivno čak ni za vaše dete. za hGH i visinu,
sredstva su sada dostupna, međustanje (biti nekoliko centimetara viši)
ostvarivo, ali ciljevi – komparativna prednost za moje dete koja je ukore-
njena u društvenim predrasudama – ostaju nečasni, ne nose suštinsku
vrednost niti obećavaju povećanje opšteg dobra a, ako drugi roditelji učine
to isto, ovi ciljevi na kraju postaju uzaludni.
poboljšanje posredstvom hGH uči nas da gledamo dalje od pojedinač-
nih slučajeva i da pažljivo razmotrimo koje društvene vrednosti ili dobra se
time unapređuju. Neka druga poboljšanja, recimo kognitivnog funkcioni-
sanja, opšteg zdravlja, ili otpornost na bolesti, mogu materijalno da dopri-
nesu fondu ljudskog blagostanja. kao što vakcina poboljšava imuni sistem
i smanjuje bedu i preranu smrt izazvanu zaraznim bolestima, tako i neki
drugi slučajevi biomedicinskih poboljšanja mogu da donesu dobro u celini.
Svako predloženo ’poboljšanje’ mora biti procenjeno u svom punom dru-
štvenom kontekstu.
Saučesništvo sa nepravednim normama. – ponekad pretpostavljeno po-
boljšanje postaje saučesnik nepravednim normama i ojačava ih. plastična
hirurgija se često osuđuje samo za ovaj prekršaj, i neretko s dobrim razlo-
gom. vajanje nečijeg tela hirurškim putem kako bi više ličilo na idealizova-
ne slike mladalačke vitkosti i čvrstine može da pomogne pojedincu da se
oseća dobro, a može tu osobu i da učini privlačnijom ljubavnim odnosima.
Moglo bi se reći da to takođe dovodi do zgodnijeg i privlačnijeg sveta za sve
nas. ali nema sumnje da poboljšanje nečijeg izgleda plastičnom hirurgijom
ili injekcijama botoksa naglašava moć normi fizičkog izgleda koje većina
starijih tela ne može da zadovolji bez pomoći, a u odnosu na koje i većina
mladalačkih tela takođe podbacuje.
Margaret olivija litl (1998: 170) tvrdi da saučesništvo postoji „kada
neko podržava, promoviše ili nepropisno stiče korist od normi i praksi ko-
je su moralno sumnjive”. Tako na primer, hirurško preoblikovanje tela tako
da liče na barbike, učinilo bi hirurge saučesnicima žena čija tela menjaju.
Nadgledanje sprovođenja kure injekcija hGH za dete koje je nešto niže od
proseka takođe bi se smatralo saučesništvom sa nepravednim normama – s
obzirom na to da visina ne treba da bude mera vrednosti osobe.
litl prepoznaje dilemu u koju su stavljeni hirurzi i drugi onda kada ih
optužujemo za saučesništvo sa nepravednim normama: ponekad pacijenti
pate, ili su ozbiljno ugroženi zbog toga što te norme, ma koliko bile nepra-
vedne, opterećuju njihov život. U vezi sa ženom koja je duboko nezadovolj-
na svojim telom, ubeđenom – možda s dobrim razlogom – da bi njen život
bio bolji ako bi imala manji struk i veće grudi, izgleda da je grubo reći da
treba da prestane da se žali i da prosto prihvati telo sa kojim je rođena. Či-
ni se još okrutnijim insistiranje na tome da dete prestane da se žali i prihva-
ti društvene nedostatke koji dolaze sa niskim rastom. Dužnosti lekara i hi-
rurga su, pre svega, prema njihovim pojedinačnim pacijentima. Ukoliko
intervencija može da ublaži patnju – čak i ako ta patnja proističe samo iz
opresivnih i nepravednih društvenih normi – zašto da lekari ne rade ono
što pomaže njihovim pacijentima? kao što litl priznaje, ovo je prava dile-
ma. ona tvrdi da hirurzi, na primer, ne treba da podstiču fantazije barbi
lutke niti da od njih neopravdano profitiraju. Međutim, možda je teško
povući granicu između bivanja pažljivim prema željama pacijenta i dobre
zarade od ispunjavanja anatomskih fantazija. litl na kraju predlaže da
stručnjaci protestuju protiv nepravednih normi i da izbegavaju njihovo
promovisanje ili profiterstvo na njima, čak i dok pomažu svojim pacijenti-
ma da ih postignu.
Šta god neko mislio o moralnim obavezama profesionalaca i onih koji
traže njihove usluge u potrazi za poboljšanjem, važno je shvatiti da kada
profesionalci pristanu na molbe pacijenata za poboljšanje, nepravedne nor-
me mogu ojačati, ma koliko časne i saosećajne nečije namere bile.
Pravda i jednak pristup. – Naravno da je jedan od načina da se ispravi
nepravda izazvana nejednakim pristupom taj da se obezbedi pristup za
svakoga. Neće sva potencijalna poboljšanja biti kao hGH, gde se nikakvo
čisto dobro ne vidi. (ako bi sva deca dobila hGH, problem ne bi bila ne-
pravda, već ogromno traćenje i univerzalna apsurdnost.) Distributivna
pravda pomaže balansu opterećenja i koristi. zamislite neki biomedicinski
način da se poboljša empatija: kao i kod vakcina, svet bi mogao biti bolji
ako bi svačiji kapaciteti za empatiju bili poboljšani, isto kao sa vakcinama,
neki ljudi mogu da imaju koristi od empatičnijeg sveta bez potrebe da sami
budu podvrgnuti poboljšanju – oni koji se voze besplatno u vozu empatije.
zaista, manje empatični bi mogli imati prednost u određenim sferama – bi-
znis, politika i sport su neke koje padaju na pamet.
Moramo praviti razliku između osoba koje su podvrgnute poboljšanju
i osoba koje imaju koristi od poboljšanja. Rasprave o poboljšanju često
pretpostavljaju da su oni jedno te isto. Često će i biti, ali kad god je društve-
na vrednost dodata poboljšanjem, i druge osobe osim onih koje se pobolj-
šavaju mogu imati koristi. Neurohirurg čija je smirenost poboljšana može
imati koristi od nižih premija za pogrešno lečenje i unutrašnjeg mira koji
dolazi od izazivanja manjih hirurških grešaka. ali pacijenti tog hirurga su
glavni korisnici.
pitanje jednakog pristupa poboljšanjima može da bude preinačeno u
uobičajeni kalup distributivne pravde – poštenu raspodelu opterećenja i
koristi. pružanje poboljšanja koja donose značajne takmičarske prednosti
onima koji su već moćni i privilegovani je nešto što preti pravdi. ali raspo-
dela jednakih delova svima možda nije uvek najpametnija moguća politika.
Šta će podsticati pravdu i istovremeno služiti važnim ljudskim dobrima? To
pitanje se mora postaviti, ali će imati različite odgovore kod različitih teh-
nologija poboljšanja koje se koriste za različite svrhe.
Značenje prakse. – Sportisti traže da im se dozvoli da se takmiče pod
istim uslovima, što je uobičajena metafora za sport koji je neuprljan sup-
stancama za poboljšanje učinka. ovo je molba za pravdu. ona otelotvoru-
je shvatanje po kome ako jedan sportista koristi supstance to može negativ-
no uticati na sve ostale sportiste u takmičenju; takvo korišćenje stvara
pritisak na druge takmičare da koriste slične supstance za poboljšanje učin-
ka. ali pošto je za sport bitan najbolji rezultat, i pošto su mnoga sredstva za
poboljšanje tolerisana, kao, na primer, bolja oprema, a druga, kao što su is-
trajnost i posvećenost, slavljena, zašto se supstance kao što su anabolički

steroidi i Epo smatraju nečasnim. Sport nije samo bilo koji skup aktivno-
sti; sport je oblik – u stvari, mnogi oblici, u zavisnosti od konkretnog spor-
ta – društvene prakse. U te društvene prakse su ugrađena posebna znače-
nja. Bilo da je u pitanju sprint na 100 metara, maraton, bacanje diska,
košarka ili hokej na ledu, ono što tražimo od sportista jeste kombinacija
prirodnih talenata i primernog usavršavanja tih talenata. pojam primernog
usavršavanja obuhvata dva važna aspekta: prvo, ne smatraju se svi oblici
poboljšanja vrednim divljenja ili čak dozvoljenim; i drugo, očekujemo da bi
vrline, kao što su naporan rad, posvećenost i spremnost da se pati radi od-
ređenog cilja, zajedno sa prirodnim talentom, trebalo da odrede sportski
uspeh.
postoji alternativa insistiranju na tome da su talenat i vrline centralni
za smisao sporta. postoji još jedan svet takmičenja – teško mi je i da ga na-
zovem sportom – u kome dominira princip učinka (Todd and Todd, u pri-
premi). princip učinka otprilike podrazumeva da je maksimalni učinak je-
dini važan, i da takmičari mogu da koriste sva raspoloživa sredstva za
postizanje tog cilja. Neka takmičenja u dizanju tegova (powerlifting), pri-
hvatila su princip učinka. ostaje da se vidi da li takva takmičenja podjed-
nako prihvataju i ljubitelji sporta.
verujem da je ovde glavna lekcija to da se, zajedno sa njihovim širim
društvenim posledicama, naša moralna procena navodnih biomedicinskih
poboljšanja mora rvati sa značenjem i vrednošću društvenih praksi i insti-
tucija na koje ta poboljšanja utiču. klanjanje u pravcu nesputanog ličnog
izbora neće biti ni etički adekvatan, ni mudar odgovor.
Zaključak
Možda je najvažniji zaključak ove analize etike biomedicinskih poboljšanja
moralna raznolikost tih poboljšanja. postoje mnogobrojna sredstva za po-
boljšanje, koja vode kroz razna međustanja, prema mnoštvu ciljeva. Nijed-
na posebna etička osnova niti razlika neće biti pouzdan vodič kroz ovo
kompleksno područje.
konkretno, koncept prirodnog vodi nas samo donekle. izveštaji etike
poboljšanja koji se oslanjaju na ljudsku prirodu kao na pozitivan vodič ili
nailaze na nerešive zagonetke ili se rastvaraju u neshvatljivu nejasnoću. vi-
dimo ovu dilemu u Beyond Therapy. Razmotrimo naočare i anaboličke ste-
roide. i jedno i drugo su svakako neprirodni. ipak, ko se protivi naočarima
kao pomoći za čitanje ili vožnju na osnovu toga što su neprirodne? Čitanje
ili vožnja su cenjeni ciljevi. Ukoliko ih naočare olakšavaju ili čine bezbedni-
jim, sve je dobro. a to da li su prirodne ili neprirodne nije značajno. ana-
bolički steroidi koje koriste olimpijski dizači tegova nisu ništa više nepri-
rodni, ipak se skoro univerzalno posmatraju sa gađenjem. Razlika je u zna-

čenju aktivnosti i ulozi koju ideja prirodnog igra u njoj. izvrsnost u sportu
trebalo bi da bude proizvod prirodnih talenata i njihovog usavršavanja te-
škim radom i drugim primerenim aktivnostima. ideja o prirodnom je ovde
sastavni deo deljenog društvenog značenja same prakse. To je razlog što ne
odobravamo upotrebu stimulativnih sredstava u sportu. Dalje, pošto je
sport aktivnost vođena pravilima i zato što pravičnost u takmičenju tako
visoko cenimo, sportisti koji koriste zabranjene tehnologije za poboljšanje
učinka osuđuju se kao prevaranti i kao ljudi koji se takmiče nepravedno i
koji se nepravedno ponašaju i prema drugim sportistima.
postoji suštinska razlika između oslanjanja na ideju prirodnog kao te-
melja za etiku poboljšanja – projekat za koji nije verovatno da će uspeti – i
razumevanja da naša priroda oblikuje konture našeg moralnog sveta. Naše
mogućnosti za napredak nisu poput nesputanih voljnih agenata, već poput
otelotvorenih bića čiji su život i napredak duboko isprepleteni jedan sa
drugim. pažljivo razumevanje etike poboljšanja mora uzimati u obzir zna-
čenje i svrhu aktivnosti koje se poboljšavaju, njihov društveni kontekst,
kao i druga lica i ustanove pogođene poboljšanjima. Neće biti jedne etike
biomedicinskih poboljšanja. ono što nam sada treba jeste jasna konceptu-
alna mapa mogućih tipova poboljšanja, zajedno sa nijansiranim razumeva-
njem robe koja se traži, opasnostima na koje se nailazi, kao i društveni i in-
stitucionalni kontekst u koji će svako navodno poboljšanje biti gurnuto.
Biće na kraju, kao što je bilo i u početku, o značenjima i ljudskom razvoju i
napretku.
S engleskog jezika prevela Miroslava Rajić
literatura:
allen, D. B., and Fost, N. C. 1990. Growth Hormone Therapy for Short Stature: panacea or
pandora’s Box? Journal of Pediatrics 117(1): 16–21.
Benjamin, M., Muyskens, J., and Saenger, p. 1984. Short Children, anxious parents: is Growth
Hormone the answer? Hastings Center Report 14(2): 5–9.
Brock, D. W. 1998. „Enhancements of Human Function: Some Distinctions for policymakers”.
U: Enhancing Human Traits: Ethical and Social Implications, prir. E. parens, str. 48–69.
Washington, DC: Georgetown University press.
Erikson, E. H. 1964. Insight and Responsibility. New York: W.W. Norton.
Fost, N. 1986. Banning Drugs in Sports: a Skeptical view. Hastings Center Report 16(4): 5–10.
Juengst, E. T. 1998. “What Does Enhancement Mean?” U: Enhancing Human Traits: Ethical and
Social Implications, prir. E. parens, str. 29–47. Washington, DC: Georgetown University
press.
kramer, p. 1993. Listening to Prozac. New York: viking press.
little, M. o. 1998. „Cosmetic Surgery, Suspect Norms, and the Ethics of Complicity”. U:
Enhancing Human Traits: Ethical and Social Implications, prir. E. parens, str. 162–175.
Murray, T. 1983. The Coercive power of Drugs in Sports. Hastings Center Report 13(4): 24–30.
— 1987. The Growing Danger from Gene-Spliced Hormones. Discover 8(2): 88–92.
— 1996. The Worth of a Child. Berkeley: University of California press.
Noble, k. B. 1996. after Cancer Struggle, olympic Nightmare. New York Times, 15 Feb.: a14.
parens, E. 1998. „is Better always Good?” U: Enhancing Human Traits: Ethical and Social
Implications, prir. E. parens, str. 1–28. Washington, DC: Georgetown University press.
president’s Council on Bioethics. 2003. Beyond Therapy: Biotechnology and the Pursuit of
Happiness. Washington, DC: president’s Council on Bioethics.
Rothman, S. M., and Rothman, D. J. 2003. The Pursuit of Perfection. New York: pantheon.
Sandel, M. 2004.The Case against perfection. Atlantic Monthly 3/293: 51–60.
Silver, l. 1998. Remaking Eden: Cloning and Beyond in a Brave New World. New York: avon.
Slomka, J. 1992. playing with propanolol. Hastings Center Report 22(4): 13–17.
Sokolove, M. 2004. The lab animal. New York Times Magazine, 18 Jan.: 28–33, 48, 54, 58.
Todd, J., and Todd, T. (forthcoming). „Reflections on the ’parallel Federation Solution’ to the
problem of Drug Use in Sport: The Cautionary Tale of powerlifting”. U: Ethical
Conceptual and Scientific Issues in the Use of Performance Enhancing Technologies in
Sports, prir. T. Murray, E. parens, k. Maschke, and a. Wasunna. Baltimore: Johns
Hopkins University press.
Treći program
UDk: 608.1:575
(prevod)
RoNalD liNDSi
poBolJŠaNJa i pRavDa: pRoBlEMi U

oDREĐivaNJU zaHTEva pRavDE U GENETSki
TRaNSFoRMiSaNoM DRUŠTvU*
postoji zabrinutost da će genetski inženjering pogoršati postojeće socijalne podele i

nejednakosti, naročito ukoliko samo bogati budu mogli da priušte genetska pobolj-
šanja. U skladu s tim, mnogi tvrde da pravda zahteva nametanje ograničenja na ge-
netski inženjering. Međutim, ne bi bilo razborito u ovom trenutku odlučivati o tome
koja ograničenja bi trebalo nametnuti u budućnosti. Donosiocima odluka trenutno
nedostaju kako teoretska sredstva, tako i činjenična osnova za donošenje ispravnih
sudova o zahtevima pravde u genetski transformisanom društvu. osim toga, posle-
dica fokusiranja na neizvesne nepravde iz budućnosti može biti uskraćivanje priori-
teta neodložnijim nepravdama iz sadašnjosti. U zemlji koja je nedavno donela zakon
o porezu koji će produbiti postojeće nejednakosti u bogatstvu, briga zbog daleke
pretnje u vidu genetske aristokratije deluje naročito neumesno.
Ključne reči: poboljšanje, pravda, genetsko trasformisano društvo, Melman, Rols,
Fukujama.
Direktna primena biotehnologije radi poboljšavanja širokog spektra odre-

đenih ljudskih osobina i sposobnosti preko sigurnih i predvidljivih metoda
neće se ostvariti u bliskoj budućnosti, a možda i nikad.1 ipak, značajna pa-
* Naslov originala: Ronald a. lindsey „Enhancements and Justice: problems in

Determining the Requirements of Justice in a Genetically Transformed Society”, Ken-
nedy Institute of ethics Journal, vol. 15, No. 1, 2005, 3–38. apstrakt i rezime su deo
redakcijske opreme teksta.
1 Naravno, već postoji tehnologija pomoću koje se (nasumično) poboljšavaju ne-
ke osobine, kao što su visina, i posredno, odabirom gena i selekcijom embriona ili pu-
tem abortusa, izbegavaju se neke neželjene osobine ili uočena oštećenja kod buduće
dece. Međutim, mogućnost da budemo izbirljivi u pogledu niza određenih osobina i
sposobnosti, da „konstruišemo” sami sebe ili svoju decu, ostaje daleko na horizontu.
Neki tvrde da je ta mogućnost nedostižna. (kitcher 2002)
žnja posvećena je ograničenjima koja bi pravda mogla da stavi na takvu

upotrebu biotehnologije, posebno ograničenjima na genetske intervencije.2
postoji širok opseg stavova po pitanju prirode ovih ograničenja. Neki ko-
mentatori (vidi npr. annas, 2000: 773–780; Fukuyama, 2002) imaju veoma
pesimističnu, čak apokaliptičnu, predstavu o tome šta genetski modifikova-
na budućnost nosi, i zalažu se za strogu regulaciju, ako ne i potpunu zabra-
nu, genetskih poboljšavanja. Drugi zagovaraju umereniji pristup (vidi npr.
Buchanan et al., 2000; Goering 2000).
Uprkos ovim razlikama, izgleda da postoji konsenzus oko toga da bi
pravda zahtevala neka ograničenja, koliko god limitirana. Sprečavanje
ogromnih razlika u prihodima, bogatstvu, političkoj moći i drugim dru-
štvenim dobrima između onih koji su genetski poboljšani i onih koji to ni-
su, predstavlja važno pitanje. U osnovi ovog pitanja nalazi se razumno uve-
renje da bi, u odsustvu vladinih propisa, pristup poboljšanjima mogao biti
ograničen na bogate. Bogati će koristiti svoju prednost u pogledu finansij-
skih sredstava kako bi pribavili poboljšane intelektualne sposobnosti, kao
što su memorija i analitička sposobnost, i fizičke sposobnosti, kao što su
snaga i izdržljivost. ove prednosti u takozvanim „prirodnim dobrima“3 će
se zatim pretvoriti u još veći uspeh u sticanju i održavanju poželjnih dru-
štvenih dobara, pogoršavajući time postojeće nejednakosti. prepoznavanje
prednosti ostvarenih zahvaljujući poboljšanim sposobnostima navelo je
neke da predlože da bi pristup određenim poboljšanjima možda morao bi-
ti ograničen ukoliko ova poboljšanja prete da nametnu „nepravedna ogra-
ničenja na mogućnosti drugih” (Buchanan et al., 2000: 321). Drugi apeluju
da se zahtevi pravde ne zadovoljavaju (nužno) neposrednim ograničava-
njem pristupa poboljšanjima koja neki mogu imati, već staranjem da od
raspodele poboljšanja svi imaju koristi (Mehlman 2000: 571–575), naroči-
to najugroženiji (Farrelly 2002: 79–83).
ovde razmatram tri grupe pitanja postavljenih u okviru „pravedne”
regulacije genetskih poboljšanja, sledeći naznačene stavove. pre nego što
izložim ova pitanja, treba da napomenem da postoji mnogo interesantnih
etičkih problema koja nameću mogućnost genetskih intervencija, a kojima
2 ovde se fokusiram na genetske intervencije, jer se na to usredsređuje i veći deo

literature, naročito one koja izražava zabrinutost po pitanju poboljšanja. Naravno, le-
kovi ili čak operacije mogu postići rezultate uporedive sa genetskim intervencijama,
barem somatskim genetskim intervencijama, ali ograničavanje moje rasprave na ge-
netska poboljšanja ne utiče u znatnoj meri ni na jedan od argumenata koje nudim.
3 intelektualne i fizičke sposobnosti nazivam „takozvanim” prirodnim dobrima
jer, kao što je naznačeno (Buchanan et al., 2000: 82–84), što više preuzimamo kontro-
lu nad svojim genima, to genetsko nasleđe postaje sve više društveno a ne prirodno do-
bro. Međutim, u ovom članku, radi jasnoće, nastavljam da pravim razliku između pri-
rodnih i društvenih dobara.
se ja ne bavim. od značaja su i nerešena i kritička pitanja u vezi sa bezbed-

nošću nekih od ovih procedura i srodno pitanje o tome kako bi neke od
ovih procedura – naročito, intervencije na naslednom genetskom materija-
lu – mogle da ugroze autonomnost nekih pojedinaca. ovi problemi nisu
beznačajni i sami po sebi bi mogli da obezbede legitimnu osnovu za stavlja-
nje ograničenja na genetske intervencije. Međutim, nema razloga da se mi-
sli da je, u principu, nemoguće razviti i sprovesti moćne genetske interven-
cije uz prihvatljiv nivo rizika. Slično tome, barem u nekim slučajevima,
neće biti sukoba između genetskih intervencija i osnovnih prava na slobo-
du. verovatno će oni koji imaju želju i sredstva za pribavljanje somatskih
poboljšanja ne samo pristati da ih prime već će ih glasno zahtevati.
U svakom slučaju, pretpostavka mnogih teoretičara koji raspravljaju o
tome da bi interesi pravde mogli da motivišu ograničavanje poboljšanja, je-
ste to da će bezbedne genetske intervencije jednoga dana verovatno posta-
ti dostupne. osim toga, što je i značajnije za moju tezu, ovi teoretičari dele
uverenje da, uprkos neizvesnostima u vezi sa posledicama poboljšanja po
naše društvo, sada treba doneti neke odluke po pitanju ograničenja koje
pravda treba da stavi na poboljšanja. kako je primetila jedna grupa teoreti-
čara:
pri razmatranju uznemirujućih izazova koje mogućnosti genetskih interven-
cija postavljaju pred naše tradicionalne načine razmišljanja o pravdi, prima-
mljivo deluje zaključak da mi ne posedujemo ono što je potrebno za donoše-
nje bilo kakvih čvrstih sudova o tome šta pravda zahteva. ovom porivu,
međutim, treba odoleti. Neki zaključci o zahtevima pravde u genetskom dobu
se zaista mogu izvesti (Buchanan et al., 2000: 95–96).
Nasuprot ovome, ohrabrujem nas da podlegnemo „ovom porivu”. ov-
de razmatrana pitanja pokazaće da društvo ne poseduje ono što je potreb-
no za donošenje čvrstih sudova o zahtevima pravde u genetski transformi-
sanom društvu. oni koji imaju drugačije mišljenje ne uzimaju dovoljno u
obzir da će se verovatno, istovremeno dok se mi transformišemo putem ge-
netskih intervencija, i naše ideje o pravdi takođe transformisati.
korišćenje hipoteza je uobičajeni metod istraživanja u nauci, pravu i
etici. U etici fokusiranje na hipotetičke ali konkretne slučajeve pomaže u
razjašnjavanju implikacija relevantnih moralnih principa. ovaj prihvaćeni
metod eitčkog istraživanja izgleda ukazuje na to da bi društvo trebalo da
razmisli o prikladnom odgovoru koji će pružiti „ako i kada” genetske inter-
vencije koje u znatnoj meri mogu da poboljšaju ljudske sposobnosti posta-
nu dostupne. ali kada se „konkretan” slučaj zasniva uglavnom na nagađa-
nju i samo je labavo vezan za bilo kakvo prepoznatljivo društveno
okruženje, on će u maloj meri doprineti unapređenju etičkih shvatanja.
Drugim rečima, susrećemo se sa ozbiljnim problemom neodređenosti kada
izvodimo zaključke na osnovu razmotrenih sudova o pravdi koji su razvije-

ni i stvoreni za primenu u poznatim okruženjima. kako bi donosioci odlu-
ka mogli da iskoriste, prilagode i modifikuju moralne norme, kada imaju
samo krajnje nejasnu ideju o obrisima nepoznatog okruženja u čijim okvi-
rima bi pokušali da ih primene? lišeni perspektive koju daje poznato okru-
ženje, ti donosioci odluka bi možda mogli da se upuste u razmišljanje o
moralnim pitanjima, ali uz gubitak svoje ravnoteže.
Tri ovde razmatrane grupe pitanja ilustruju ovo. Cilj obezbeđivanja
pravedne raspodele genetskih poboljšanja uglavnom dovodi do brojnih te-
škoća, uključujući one koje se nalaze sa obe strane granice između praktič-
nog i teoretskog. (Na primer, ako društvo treba da obezbedi barem neka
poboljšanja onima koji ih ne mogu priuštiti, na koji način bi moglo da fi-
nansira ogroman program koji bi vršio raspodelu genetskih poboljšanja na
nivou nacije, ako ne i na globalnom nivou.) Međutim, najuporniji pro-
blem, koji se detaljnije razmatra u nastavku, jeste sadašnja nemogućnost
odlučnog zastupanja bilo kakvog određenog principa distributivne pravde
u okvirima genetski transformisanog društva.
ova neizvesnost onemogućava procenu čak i pojedinačnih tipova po-
boljšanja. Neki autori preporučuju ograničavanje poboljšanja koja bi mogla
da pruže takmičarsku prednost. ali osnovni problem kod takvog pristupa je
nemogućnost da se unapred povuče jasna crta između poboljšanja kojima se
teži samo zarad takmičarske prednosti i onih kojima se teži zbog unutrašnje
vrednosti aktivnosti koje će ona verovatno olakšati. ako su određene aktiv-
nosti, kao što su izučavanje filozofije, komponovanje muzike ili rad u do-
brotvorne svrhe, same po sebi vredne, teško je sročiti moralno uverljivu
osnovu za ograničavanje ili zabranu poboljšanja koja će pojedincima dozvo-
liti da ove aktivnosti obavljaju efikasnije. Ja barem ne znam ni za jednu teo-
riju morala koja pojedincima zabranjuje da se usavršavaju poboljšavanjem
sposobnosti za obavljanje korisnih aktivnosti, u slučaju da nikakva nepo-
sredna, neminovna niti ozbiljna šteta ne proizlazi iz njihovog ponašanja.
kad je reč o trećem pitanju, teškoća u određivanju načina na koji bi
poboljšanja trebalo da budu regulisana mogla bi da ubede neke da je pot-
puna zabrana poboljšanja najbolja opcija. oni bi tvrdili da, ukoliko donosi-
oci odluka nisu sigurni u svoju sposobnost da razviju standarde pravde pri-
menjive na društvo podeljeno između poboljšanih i nepoboljšanih ljudi,
onda ne bi trebalo da dozvole da se takvo društvo pojavi. ali ovaj argument
je mač sa dve oštrice. isto tako bi se moglo ustvrditi da, budući da ne mogu
biti sigurni u svoju sposobnost određivanja kakva ograničenja, ako bi uop-
šte bila potrebna, pravda treba da stavi na genetska poboljšanja osobine i
sposobnosti, donosioci odluka ne treba da nameću bilo kakva ograničenja
pre nego što se ove tehnologije primene, a opis njihovih efekata treba da
bude zasnovan na posmatranju a ne na nagađanju.
Naravno, neki tvrde da ukoliko budemo čekali na ostvarenje genetski

transformisanog društva da bismo odredili kako, ako je uopšte potrebno,
poboljšanja treba regulisati, može biti prekasno za nametanje bilo kakvog
efikasnog propisa (Mehlman, 2000). Jednom kada se sprovedu uspešna ge-
netska poboljšanja, pokušaji da se ona regulišu ili zabrane susrešće se sa
odlučnim otporom. Duh se neće dati naterati nazad u lampu.
kao što se detaljnije objašnjava u nastavku, moj odgovor na ovaj argu-
ment je dvostruk. prvo, izuzetno malo je verovatno da će poboljšanja biti
primenjivana tom brzinom da će efikasna regulacija biti predupređena. Ge-
netske aristokratije neće zavladati preko noći. Štaviše, zastrašujući scenariji
koji se koriste da bi se opravdale stroge, čak i potpune, zabrane sprovođenja
genetskih poboljšanja, obično dokazuju previše toga. ako izuzetno pobolj-
šani ljudi budu postali toliko različiti da oforme zasebnu vrstu (annas, 2000:
773; Fukuyama, 2002: 154–158, 218; Mehlman, 2003: 184), onda je nejasno
da li će ograničenja pravde igrati bilo kakvu ulogu u odnosima između izu-
zetno poboljšanih i nepoboljšanih. Drugim rečima, mada izuzetno pobolj-
šani mogu imati neke moralne obaveze prema nepoboljšanima, ove moral-
ne obaveze bi sasvim moguće ležale van okvira pravde, kao što trenutne
moralne obaveze prema nekim životinjama leže van njenog okvira.
Razmatranje ovih pitanja vodi zaključku da bi bilo nepromišljeno ima-
ti mnogo poverenja u trenutnu sposobnost društva da odredi kakva bi
ograničenja, ako su ona uopšte potrebna, pravda stavila na genetsko po-
boljšavanje ljudi. Samo ako i kada se potrebna tehnologija razvije, biće mo-
guće doneti ispravne sudove o zahtevima pravde. Štaviše, mada nagađanje
o zahtevima pravde nije štetno samo po sebi, ono može da skrene pažnju sa
neposrednijih i, kako se čini, očiglednijih problema distributivne pravde. S
tim u vezi, paradoksalno je da oni koji podržavaju strogu kontrolu pobolj-
šanja obično naglašavaju neproporcionalne prednosti koje bi bogati vero-
vatno dobili u odsustvu regulacije ili zabrane. ako su buduće, hipotetičke
razlike između bogatih i nas ostalih razlog za zabrinutost, pomislilo bi se da
bi sadašnje, postojeće razlike trebalo da izazivaju istu, ako ne i veću, zabri-
nutost. Nema potrebe da se čeka osvit genetskog milenijuma da bi se stupi-
lo u akciju; bilo bi mnogo jednostavnije preraspodeliti bogatstvo sada, ne-
go deliti gene kasnije. Sve u svemu, zahtevi pravde u genetskoj budućnosti
mogu se uočiti samo kroz maglu, a škiljenje u ovaj udaljeni horizont može
biti ne samo neisplativo već može i da odvuče pažnju. Slede argumenti u
prilog ovom zaključku.
Da li pravda zahteva raspodelu poboljšanja? Ako da, kako?

za one koji podržavaju zabranu poboljšanja, odgovori na ova pitanja su i
jednostavni i očigledni. pitanjem uverljivosti argumenata u korist zabranji-
vanja poboljšanja bavim se u poslednjem delu ovog članka. za sada razma-
tram argumente onih koji smatraju da su poboljšanja dopustiva, ali se zala-
žu za to da se društvena dobra, ili sama poboljšanja, raspodele na način ko-
ji umanjuje razlike ili značaj razlika između poboljšanih i nepoboljšanih.
ako smo zabrinuti zbog razlika koje se mogu pojaviti između pobolj-
šanih i nepoboljšanih, a opet smo nevoljni da oštro ograničimo slobodu za-
branom svih poboljšanja, možemo se okrenuti jednoj od raznih modifiko-
vanih egalitarističkih teorija koje su ponuđene tokom proteklih decenija,
uključujući, pre svega, teoriju pravde Džona Rolsa. Bjukenan i njegove ko-
lege (2000, naročito str. 65–86), na primer, koriste modifikovani egalitari-
zam Rolsa i njegovih rivala, kao što je pristup na osnovu jednakih sposob-
nosti koji zastupa amartja Sen (1992), kako bi obezbedili okvir za svoju
analizu. Štaviše, drugi autori na sličan način koriste Rolsa ili druge pred-
stavnike modifikovanog egalitarizma pri odbrani nekih od svojih zaključa-
ka (Farrelly, 2002; Goering, 2000; Mehlman, 2000; Resnik, 1994). Stoga je
primereno razmotriti Rolsovu teoriju i varijante te teorije koje su ovi auto-
ri koristili u raspravama o genetici i pravdi, pri određivanju mogućnosti
donošenja „čvrstih sudova o tome šta pravda zahteva” u genetski transfor-
misanom društvu.4
Rols, nemodifikovan
za početak, razmotrimo kako bi Rolsova teorija u nemodifikovanom obli-
ku mogla da se pozabavi razlikama između poboljšanih i nepoboljšanih
pojedinaca u genetski transformisanom društvu. Rols tvrdi da postoje od-
ređena primarna društvena dobra koja ljudi žele i koja su im potrebna u
pravednom sistemu društvene saradnje, naime osnovna prava i slobode,
sloboda izbora zanimanja iz palete različitih mogućnosti, ovlašćenja i po-
vlastice funkcija i pozicija vlasti, prihod i bogatstvo i društvene osnove za
samopoštovanje (Rawls, 1971: 62; 2001: 58–59). Čuvena je Rolsova dalja
tvrdnja da su ova primarna dobra predmet dva zasebna principa pravde:
prvi princip nalaže da svaka osoba poseduje isto nepobitno pravo na
4 Ni na koji način ne sugerišem da bi se Rols saglasio sa zaključcima koje izvodim
o implikacijama njegove teorije. Jednostavno, koristim njegovu poznatu teoriju – kao

što su i drugi to činili – kako bih istražio neke od problema koji se javljaju kada se mo-
difikovana egalitaristička teorija primeni na genetski transformisano društvo. Čak ni u
svom poslednjem delu, Rols nije eksplicitno razmatrao mogućnost raspodele genet-
skih poboljšanja. on doduše nagoveštava barem načelno slaganje sa stavom da poje-
dinci koji zbog hendikepa izgube sposobnost da koriste mogućnosti dostupne drugima
mogu da zasluže posebnu pažnju. Međutim, nepristrasno čitanje njegovih skraćenih
komentara o ovoj situaciji pokazuje da je imao na umu samo dodeljivanje finansijskih
sredstava ili drugih društvenih dobara (Rawls, 2001: 174–175).
osnovna prava i slobode, dok drugi princip – „princip razlike” – dopušta
socijalne i ekonomske nejednakosti, pod uslovom (1) da su uređene tako
da su vezane za funkcije i pozicije dostupne svima pod uslovima pravedne
jednakosti mogućnosti i (2) da nejednakosti najviše koriste najugroženiji-
ma (Rawls, 1971: 302; 2001: 42–43). U dobro uređenom društvu, gde su
„fer šanse zagarantovane, najugroženiji su oni ljudi koji po prihodima pri-
padaju klasi sa najmanjim očekivanjima” (Rawls, 2001: 59). U skladu sa
tim, barem u „dobro uređenom društvu”, princip razlike ne izgleda kao ne-
što što svojom primenom pravi nerešive probleme jer, u stvari, on zahteva
preraspodelu finansijskih sredstava, a nivoi prihoda i bogatstva se mogu
meriti i upoređivati.
Na prvi pogled čini se da Rolsova teorija može da obuhvati promene u
društvu koje su rezultat genetskih poboljšanja, uključujući sve veće razlike
u sposobnostima među građanima. Može se tvrditi da bi društvo trebalo da
toleriše socijalne i ekonomske nejednakosti, uključujući i razlike koje pro-
ističu od genetskih poboljšanja ili su pogoršane njima, pod uslovom da su
podešene tako da koriste najugroženijima. pojedincima bi trebalo dozvoli-
ti da koriste poboljšanja pod uslovom da ta poboljšanja omoguće najsiro-
mašnijima da uživaju u društvenim dobrima koja im inače ne bi bila do-
stupna. Na primer, poboljšanja koja nekim pojedincima omogućavaju da
postanu geniji mogla bi se tolerisati, ako bi se razumnim činilo uverenje da
će njihova povećana inteligencija dovesti do veće ekonomske produktivno-
sti, većih poljoprivrednih prinosa, smanjenog zagađenja i tome sličnog, a
sve to bi verovatno na kraju vodilo do boljeg ukupnog životnog standarda
za najsiromašnije. kako je izložio Rols kada je objašnjavao svoju teoriju,
„siromašnijim slojevima generalno ne koristi predlaganje strategija koje
umanjuju talente drugih” (Rawls, 1971: 107).
Međutim, odmah se javljaju ozbiljna pitanja o tome koliko je promi-
šljeno primeniti Rolsova dva principa (bez modifikacija) na genetski tran-
sformisano društvo, kada je jasno da bi genetske intervencije mogle omo-
gućiti raspodelu prirodnih dobara, kao što su intelektualne i fizičke
sposobnosti. zbog ograničenih mogućnosti kontrolisanja raspodele pri-
rodnih dobara 1971. godine, Rols nije detaljno razmatrao kako bi se princi-
pi distributivne pravde mogli primeniti na prirodna dobra, ali je svakako
smatrao da ukoliko čovek ima kontrolu nad takvim dobrima, ona nisu nu-
žno izuzeta od zahteva pravde: „Na početku... grupe žele da svojim potom-
cima obezbede najbolje genetsko nasleđe (pod pretpostavkom da je njiho-
vo sređeno)... Stoga tokom vremena, društvo treba da preduzme korake
kako bi se barem održao opšti nivo prirodnih sposobnosti i sprečilo širenje
ozbiljnih defekata” (Rawls, 1971: 108). Što je još značajnije, Rols ukazuje na
to da je jedno od glavnih opravdanja za preraspodelu društvenih dobara to
što prirodna dobra nisu zaslužena. pošto nisu zaslužena, niko nema pravo
na njih na osnovu pravde, niti ima pravo na društvena dobra koja proističu
iz posedovanja povoljnog skupa prirodnih osobina. ako ne možemo nepo-
sredno da učinimo nešto čime bismo uticali na neuravnoteženost prirod-
nih dobara u društvu, onda „društvo mora da posveti više pažnje onima sa
manje urođenih prednosti” time što će, na primer, uložiti više sredstava u
„obrazovanje manje inteligentnih, a ne inteligentnijih ljudi” (Rawls, 1971:
100–101). ali ako, zahvaljujući genetskim intervencijama, čovek može ne-
posredno da utiče na neuravnoteženost prirodnih dobara u društvu, izgle-
da da ne postoji principijelan razlog za isključivanje genetskih intervencija
iz klase dobara za raspodelu, pod uslovom da se to može obaviti uz pošto-
vanje osnovnih prava i sloboda.
osim toga, kao što je već naznačeno, Rols se zalaže za jednake šanse i,
u stvari, pravedna jednakost šansi predstavlja preduslov za dopuštanje bilo
kakvih društvenih ili ekonomskih nejednakosti (Rawls, 1971: 302–302).
Stoga se može reći da, u onoj meri u kojoj genetske razlike sprečavaju poje-
dince „da dostignu prag normalne konkurencije... genetska intervencija
može biti neophodna... kako bi se uklonila ova barijera koja ih deli od mo-
gućnosti” (Buchanan et al., 2000: 74). Drugim rečima, Rolsova teorija mo-
že zahtevati neke vrste genetskih intervencija – npr. genetske terapije ili čak
izvesna genetska poboljšanja – da bi se pojedincima osiguralo posedovanje
minimalnog nivoa sposobnosti potrebnih da bi funkcionisali kao aktivni
članovi društva. ovo je svakako zaključak onih koji su razmatrali kako bi se
Rolsova teorija mogla primeniti u društvu gde su bezbedne genetske inter-
vencije dostupne (Buchanan et al., 2000; Farrelly, 2002).
ali, da li bi Rolsova teorija zapravo zahtevala neki oblik genetskih in-
tervencija u društvu u kome uticajna manjina ima pristup poboljšanjima?
pre razmatranja načina na koji neke pristalice modifikovanog egalitarizma
pristupaju upravljanju ili raspodeli dostupnih genetskih intervencija, vredi
pozabaviti se pitanjem da li se društvo može ograničiti na raspodelu dru-
štvenih dobara s ciljem uklanjanja svih genetski izazvanih razlika. između
ostalih razloga, tako ograničeno društvo bi moglo da izbegne neke od za-
strašujućih izazova koji bi se isprečili pred svaki pokušaj pravedne raspode-
le genetskih intervencija. Razmotrimo prilično jednostavnu hipotetičku
situaciju koja uključuje očekivanu vrstu genetskog poboljšavanja. pretpo-
stavimo da su dostupna poboljšanja koja usporavaju starenje. oni koji su
poboljšani žive, u proseku, 120 godina i sposobni su da produktivno rade
barem 100 godina. ova poboljšavanja su skupa i otprilike samo 2 procenta
stanovništva može da ih priušti. vlada prilagođava starosnu granicu za od-
lazak u penziju za poboljšane, kao i poreze za socijalno osiguranje i pomoć,
i druge relevantne zakone, tako da poboljšani znatno više doprinose javnim
fondovima od nepoboljšanih, a nepoboljšani zapravo plaćaju manje poreza
i dobijaju više socijalne pomoći nego ranije. Stoga su nepoboljšani u neku
ruku u boljem položaju zahvaljujući poboljšanjima u vidu dugovečnosti

koju nekolicina uživa; međutim, oni u tom slučaju generalno umiru četiri
decenije ranije u odnosu na poboljšane. Štaviše, jaz u bogatstvu između
(većine) poboljšanih i (većine) nepoboljšanih će se verovatno uvećati, osim
ukoliko društvo ne oporezuje prihod koji poboljšani zarade tokom svojih
„bonus” godina po stopi od 100 procenata.
Da li su nepoboljšani sada lišeni „pravedne jednakosti mogućnosti“?
oni zasigurno neće imati baš iste mogućnosti pri završavanju dugoročnih
projekata – knjiga, naučnih istraživanja i sličnog – kao poboljšani. U mno-
gim slučajevima, oni takođe neće moći da uživaju u istoj raznolikosti život-
nih iskustava kao poboljšani. osim toga, ovo može imati uticaja i u nadme-
tanju za neke pozicije, ali svakako ne za sve. poboljšani će generalno imati
značajnu prednost pri sticanju i zadržavanju pozicija tamo gde se više od
svega ceni akademsko znanje ili veliko životno iskustvo. Uz barem neke od
ovih pozicija ići će i značajna finansijska dobit i prestiž. pored toga, nepo-
boljšani bi se mogli naći u situaciji da im je efektivno onemogućen pristup
pozicijama vlasti sa doživotnim mandatom, utvrđenim bilo de iure bilo de
facto. Na primer, u američkim saveznim državama u kojima jednom iza-
brani senatori obično postaju doživotni senatori, političke ambicije nekoli-
ko generacija mogle bi biti osujećene. Stanovnici zapadne virdžinije bi
imali poboljšanog Roberta Berda dugo vremena. Međutim, i dalje će biti
mnogo dostupnih pozicija na kojima produžen životni vek nekolicine neće
imati značajan nepovoljan uticaj na mogućnosti dostupne nepoboljšanima.
Da li vlada, u ovakvom društvu, mora da uradi nešto kako bi osigurala da
poboljšavanje produženjem životnog veka bude šire dostupno?
Namerno sam odabrao ovaj primer, koji podrazumeva ograničeno po-
boljšanje sa skromnim, ali uočljivim posledicama na kooperativni okvir
društva, kako bih ilustrovao neizvesnosti koje okružuju primenu modifiko-
vanih egalitarističkih teorija pravde na genetski transformisano društvo. iz
naše trenutne tačke gledišta, ne bi bilo nerazumno tvrditi da bi modifikova-
nje društvenih institucija i kreativna raspodela društvenih dobara mogli bi-
ti sve što je neophodno za rešavanje ove nove situacije. ograničavanje
mandata ljudi na pozicijama u vlasti, bilo da su im pozicije dodeljene bilo
da su izabrani, i odsustva radi usavršavanja finansirana iz državnog budže-
ta za nepoboljšane, čime bi mogli da završe više projekata u toku svog
„ograničenog” životnog veka, mogli bi da poprave neke od efekata razlike u
dužini života. Međutim, takođe ne bi bilo nerazumno tvrditi da vlada mo-
ra kontrolisati raspodelu ovog poboljšanja. zavist nije legitimna osnova za
zahtevanje kontrole nad poboljšanjima, ali je teško napraviti razliku izme-
đu zavisti i opravdanog ogorčenja zbog onoga što bi mnogi smatrali za ne-
pravednu prednost koja preti da postojeći društveni dogovor učini neostva-
rivim (cf. Rawls, 1971: 530–541). koliko funkcija i pozicija moraju da budu
efektivno nedostupne nepoboljšanima, pre nego što se zaključi da oni nisu
ni blizu pravedne jednakosti mogućnosti? Jedna desetina jednog procenta?
Jedan procenat? pet procenata? Strogo tumačenje zahteva za jednakost mo-
gućnosti reklo bi da je i jedna pozicija previše, ali to deluje neuverljivo, na-
ročito s obzirom na postojeće društvene okolnosti. (Teorije pravde osmi-
šljene prema idealnim okolnostima trebalo bi da pokažu malo fleksibilnosti
kada se primenjuju u manje idealnim uslovima.)
U svakom slučaju, ne moram da dođem do konačnog zaključka ovde.
Naprotiv, kao što je naznačeno, jedna od mojih tvrdnji je upravo to da se ne
može doći ni do kakvih konačnih zaključaka o zahtevima pravde u genet-
skom dobu, pre nego što se sazna kakvi će se uslovi zapravo steći. pošto
sam pokazao da je, u principu, moguće ubedljivo podržavati i to da je po-
trebno raspodeliti ili na drugi način kontrolisati genetske intervencije, a i to
da se društvo može ograničiti na (pre)raspodelu društvenih dobara s ciljem
uklanjanja razlika, sada razmatram probleme koji se mogu pojaviti ako se
raspodela genetskih poboljšanja uključi u principe pravde.
Komplikacije u raspodeli poboljšanja

Jednom kada čoveka ubede da pravda treba da se na neki način bavi kon-
trolom ili raspodelom genetskih poboljšanja, postoji, naravno, veliki broj
principa distributivne pravde koji se mogu upotrebiti. Džon Haris (1998:
234) je predložio upotrebu listi čekanja ili lutrije za podelu poboljšanja.
Maksvel Melman (2000: 573–575) je takođe predložio upotrebu lutrije. ali
liste čekanja za poboljšanja naišle bi na neopisive administrativne prepre-
ke5, a oba ova pristupa bi se suočila sa ogromnim neodobravanjem – naro-
čito od strane bogatih i moćnih osoba – ako bi išle u paru sa zabranom po-
boljšanja sa „crnog tržišta”. Još značajnije je to da se ovi predlozi ne bave
nijednim od dva pitanja koja se odnose na poboljšanja, koja muče mnoge.
prvo, ne bave se problemom razlika koje će nastati kao rezultat ograničene
raspodele poboljšanja. U slučaju lutrijskog sistema, uzmimo da oni koji su
već bogati neće uspostaviti kontrolu nad tržištem kupovinom poboljšanja,
tako da se razlika između finansijski uspešnih i neuspešnih neće povećava-
ti, ali problematični jaz će i dalje postojati između poboljšanih i nepobolj-
šanih.6 prednosti koje uživaju poboljšani neće nestati samo zato što su na-
5 Treba uočiti da, za razliku od liste čekanja za transplantaciju organa, ne postoje

razumno i dobro definisani kriterijumi utvrđivanja kada nekoga treba staviti na listu
(ili liste?) čekanja za poboljšanja. kako se stiže na takvu poželjnu listu čekanja? Gaže-
njem drugih?
6 Moja pretpostavka je da dostupna sredstva u našem društvu onemogućuju da
poboljšanja budu raspodeljena svim ljudima u roku od nekoliko godina.

sumično raspodeljene.7 Drugo, uvođenje veštačke lutrije povrh one pri-
rodne ne čini ništa da bi se smanjile nasumične posledice nesreće i sreće.
Barem, prema mišljenju mnogih, principi distributivne pravde treba da
učine nešto kako bi se smanjile ili popravile posledice nastale usled nasu-
mične raspodele sposobnosti.
Razmotrimo sada stavove nekih teoretičara koji se ovim pitanjima ba-
ve tako što preporučuju kontrolu nad raspodelom poboljšanja. Jedno gledi-
šte (Farrelly, 2002) se zalaže za primenu Rolsovog principa razlike na ras-
podelu prirodnih dobara, uključujući genetski poboljšane sposobnosti, dok
se drugo (Buchanan et al., 2000) zalaže za obezbeđivanje genetski zadovo-
ljavajućeg minimuma. ova dva gledišta očigledno ne iscrpljuju mnoštvo
principa distributivne pravde koji bi se mogli primeniti u raspodeli pobolj-
šanja, ali dele problem za koji smatram da bi mučio svaki pokušaj raspode-
le poboljšanja. To je naime teškoća u identifikovanju grupa koje bi imale
prioritet u primanju dostupnih poboljšanja, kao i propratna teškoća u od-
ređivanju poboljšanja koja bi ove grupe primile.
Princip genetski modifikovane razlike

kolin Fareli (Farrelly, 2002: 81) tvrdi da princip razlike treba popraviti, do-
dajući da „nejednakosti u raspodeli gena važnih za ppD (prirodna primar-
na dobra) treba da budu uređene tako da najviše koriste najugroženijima”.
Drugim rečima, naš cilj treba da bude primena principa maksimalne od
minimalnih vrednosti na genetske profile. ovo nazivam „princip genetski
modifikovane razlike” ili pGMR.8
ali u društvu u kome postoji neka kontrola raspodele prirodnih dobara,
kako izvršiti poređenja neophodna da bi se definisali „najugroženiji“? određi-
vanje kategorije najugroženijih bilo je dovoljno teško i onda kada smo mora-
7 Melman (Mehlman, 2000: 570, 574) sparuje svoj predlog o lutriji sa programom
izdavanja licenci gde bi licence za poboljšanja „bile izdavane pod uslovom da poboljša-
ne osobe svoje sposobnosti iskoriste na neki prethodno definisani, društveno korisni
način”. Melmanov program izdavanja licenci razmatram dalje u nastavku, ali za sada je
dovoljno primetiti da taj program sam po sebi ne eliminiše prednosti koje poboljšani
uživaju.
8 Fareli ovaj princip pominje kao „princip genetske razlike” ili „pGR”. Smatram da
„pGMR” bolje opisuje ono što on namerava da postigne raspodelom gena, jer, kako ga
ja razumem, on namerava da se raspodela gena izvrši u kombinaciji sa raspodelom
društvenih dobara, a ne kao zamena za nju. Međutim, nijedno bitno pitanje ne zavisi
od terminologije koja se koristi pri opisu ovog principa distributivne pravde. (od vre-
mena kada je ovaj članak napisan, Fareli (Farrelly, 2004) je modifikovao svoj pGR tako
da se prirodna dobra raspodeljuju na način koji u najvećoj razumnoj meri koristi naj-
ugroženijima.)
li da se bavimo samo raspodelom društvenih dobara, što i sam Rols otvoreno
priznaje (Rawls 1971: 90–100, naročito 97–98). ipak, određivanje toga je od
ključnog značaja jer „pitanje na koje od najugroženijih će to imati drastične
posledice, kakve strategija socijalne pravda zahteva” (Farrelly 2002: 81).
ako se dobra poput bogatstva i prihoda koriste kao indikatori društve-
nog statusa, onda se neka gruba klasifikacija grupa od najugroženijih do
najpovlašćenijih čini mogućom. Jedna od prednosti novca jeste to što se
može zameniti drugim vrednostima. Međutim, to nije slučaj sa prirodnim
dobrima, niti se čini teoretski mogućim napraviti skalu koja bi omogućila
poređenja osoba po „vrednosti” različitih osobina koje bi se mogle genetski
poboljšati. Razmotrimo potencijalnu mogućnost poboljšavanja najrazličiti-
jih osobina i sposobnosti kao što su visina, životni vek, pamćenje, marlji-
vost, pevačka sposobnost, izoštrenost različitih čula, verbalne sposobnosti,
kvantitativne sposobnosti, fizička brzina, koordinacija, okretnost i izdržlji-
vost, da ne pominjemo različite načine na koje bi se fizički izgled mogao
poboljšati, barem u očima onog koji sam sebe posmatra. primena pGMR
zahtevalo bi ne samo da se svakoj od ovih karakteristika dodeli vrednost
već i da se izračuna vrednost skupova ovih karakteristika – sabiranjem ili
množenjem – iza čega sledi određivanje načina na koji se takva vrednost
manifestuje u stvarnim društvenim okolnostima, okolnostima koje će stal-
no biti transformisane preko genetskih intervencija. (imajmo na umu da
prepravljanje gena neće dovesti do sticanja željene osobine ili sposobnosti
bez odgovarajućeg okruženja.) osmišljavanje odgovarajuće formule za pri-
menu pGMR deluje kao zastrašujući, ako ne i nemoguć zadatak, čak i za
one sa poboljšanom analitičkom sposobnošću.
U najmanju ruku, formule za primenu pGMR bile bi toliko složene da
ogromna većina ljudi ne bi mogla da razume, a samim tim ni da prihvati,
primenu ovog principa. Nepoverenje prema onima koji su odgovorni za
njegovu primenu bilo bi široko rasprostranjeno. Današnje sumnje da slože-
nost poreskog sistema u povlašćenom položaju drži one koji znaju kako
„upravljati sistemom” izbledeće u poređenju sa ovim. Bez javnog, zadovo-
ljavajućeg opravdanja za pGMR, nedostajaće stabilnost koju bi pravedno,
dobro uređeno društvo trebalo da obezbedi (Rawls 1971: 496–504).
ili ja prebrzo zaključujem da će biti upornih, nerešivih rasprava oko
primene pGMR? zalažući se za svoj princip razlike, Rols prepoznaje pro-
blem prilikom pravljenja preciznih poređenja ljudi, čak i kada je u pitanju
samo nekoliko društvenih dobara, od kojih su neka merljiva. Njegov odgo-
vor na ovaj problem je da treba usmeriti pažnju ka najugroženijoj grupi:
„Ništa nije izgubljeno ako je nemoguće sprovesti precizno poređenje ljudi
prema njihovim prednostima. Dovoljno je da se identifikuje najugroženija
osoba i odredi njen logičan prioritetni položaj” (Rawls, 1997: 77). Stoga,
„ključni problem se u velikoj meri smanjuje... na nivo odmeravanja pri-
marnih dobara za najugroženije, za one sa najmanje ovlašćenja i najnižim

prihodima, jer je i to obično povezano” (Rawls, 1971: 94). U skladu sa tim,
možda bi se nešto od složenosti, koja sputava sam pGMR, moglo izbeći
ukoliko bi se jedna prilično dobro definisana grupa u genetski transformi-
sanom društvu mogla označiti kao najugroženija.
Fareli ne ukazuje na to koja bi grupa činila najugroženije, niti određuje
kriterijume koje treba koristiti da se definiše ova grupa. Međutim, on ističe,
slažući se sa Rolsom, da društvo treba da teži podeli dobara na način kojim
bi svi pojedinci mogli da „uspešno ostvaruju racionalan životni plan” (Far-
relly, 2002: 80). Stoga se može reći da bi se jedna grupa ljudi izdvajala kao
bespogovorno najugroženija, to su naime osobe s teškim kognitivnim ošte-
ćenjima. Neophodan je osnovni skup intelektualnih veština kako bi se kori-
stile druge osobine i sposobnosti. ako nekome nedostaju čak i rudimentar-
ne veštine u oblasti obrade podataka i planiranja postupaka, ostale osobine
i sposobnosti se čine besmislenim. od kakvog značaja je to što neko može
da istrči kilometar i po za tri minuta, ako ne može ni da se obuče, a kamoli
da pronađe stazu? Čak i da se ne usvoji pGMR, moglo bi se reći da pravda
zahteva da se dostupne genetske intervencije iskoriste za popravljanje teških
kognitivnih nedostataka. ako bi tehnike slične onima koje će nekima done-
ti poboljšanu inteligenciju mogle takođe i da poprave ili poboljšaju teška
kognitivna oštećenja, barem ona koja su rezultat genetskih nedostataka,
preduzimanje toga se čini moralno neproblematičnim, čak i moralno neop-
hodnim. Štaviše, takve intervencije bi se verovatno mogle opisati kao terapi-
je, naspram poboljšanja, ukoliko je ova razlika od značaja. U svakom sluča-
ju, ljudi sa teškim kognitivnim oštećenjima zaista deluju kao bolji kandidati
za oznaku „najugroženiji” od bilo koje druge grupe, osim možda onih poje-
dinaca sa kognitivnim oštećenjima koji takođe imaju i teška fizička ošteće-
nja. U pogledu bogatstva i prihoda, ljudi sa kognitivnim oštećenjima gotovo
neizostavno se nalaze na dnu lestvice. a, kao što je naznačeno, ako se pri-
rodna dobra uključe u klasu primarnih dobara namenjenih raspodeli, onda
bi bilo teško zamisliti grupu u gorem položaju od ove kategorije.
ipak, čim se počne razmišljati o tome kako bi tretiranje osoba sa te-
škim kognitivnim oštećenjima kao najugroženijih uticalo na primenu
pGMR, odmah se nailazi na ozbiljne teškoće. Neke od ovih teškoća proisti-
ču iz verovatnoće da neće biti nikakve „lančane veze” niti „tesne povezano-
sti”, da pozajmimo Rolsove termine, između prednosti dodeljenih ovim
osobama i drugim grupama. značaj ovih teškoća mogao bi se zanemariti
na osnovu toga što su ovo puke procene o budućim činjenicama koje će se
možda pokazati tačnim a možda i ne. Međutim, postoji tu i fundamentalni
teoretski problem koji se ne može tako lako zaobići.
Razmotrimo najpre moguće odsustvo lančane veze i tesne povezanosti.
Rols (Rawls, 1971: 80) tvrdi da bi, na osnovu njegovog principa razlike, bilo
u redu pretpostaviti da „ako prednost ima za posledicu povećanje očekiva-

nja najnižeg sloja, ona povećava očekivanja svih slojeva između” (lančana
veza), i osim toga, „nemoguće je povećati ili smanjiti očekivanja bilo koje
reprezentativne osobe, a da se isto ne desi sa očekivanjima svake druge re-
prezentativne osobe” (tesna povezanost). kakvo god bilo opravdanje za ove
pretpostavke pri primeni rolsijanskog principa razlike na društvena dobra,
one izazivaju sumnju kada se primenjuje princip genetski modifikovane
razlike.
ako se ispostavi da su genetske intervencije onoliko skupe koliko veći-
na komentatora pretpostavlja da će biti – setimo se da je ovo osnova za za-
brinutost po pitanju povećanja razlike između bogatih i svih ostalih – onda
bi osmišljavanje genetskih intervencija tako da najviše koriste ljudima sa
teškim kognitivnim oštećenjima bilo izuzetno skupo. primena pGMR do-
vela bi do obimnog prenosa sredstava od ostatka društva do osoba sa te-
škim kognitivnim oštećenjima. praktično bi većina ljudskih bića morala da
znatan deo svojih sredstava nameni genetskom poboljšavanju drugih. a
kakvu korist će imati oni koji obezbede ta sredstva? pošto ne postoji nika-
kva potpuna zabrana poboljšanja, oni će možda moći da se i sami poboljša-
vaju, ali za većinu, sredstva koja im preostanu najverovatnije će im obezbe-
diti malo toga od poboljšanja. i ne samo to već, ukoliko poboljšanja za
ljude sa teškim kognitivnim oštećenjima budu veoma uspešna, oni će tada
postati ekonomska i društvena konkurencija onima koji su finansirali nji-
hove nove sposobnosti. Umesto da budu tesno povezane sa napretkom
drugih, verovatnije je da će koristi obezbeđene osobama sa kognitivnim
oštećenjima pogoršati položaj ostalih, barem relativno posmatrano.
osim toga, mada bi i bogati, oni koji žive udobnim životom, a i siro-
mašni isto tako mogli osetiti sve veću konkurenciju u vidu nedavno pobolj-
šanih ljudi sa kognitivnim oštećenjima, grupe koje će najverovatnije biti
ojađene takvom preraspodelom sredstava su oni na donjoj granici normal-
nih kognitivnih funkcija. oni neće uživati isto pravo na genetske interven-
cije kao osobe sa teškim kognitivnim oštećenjima, a imaće malo sredstava
da bi te intervencije sami pribavili. S druge strane, bogati će možda zadrža-
ti dovoljno sredstava da plate svoja poboljšanja. Stoga, poboljšanja name-
njena osobama sa teškim kognitivnim oštećenjima ne samo da mogu nepo-
voljno uticati na druge već se njihovi štetni uticaji mogu snažnije osetiti
među onima iz ugroženijih grupa. U tom slučaju, postojaće oštar kontrast
između stavova nižih i viših klasa prema finansiranju genetskih intervenci-
ja namenjenih drugima. ljudi sa nižih (ali ne najnižih) stupnjeva društve-
ne lestvice biće ogorčeni zbog korišćenja njihovih sredstava za stvaranje
prinudnih grupa u kojima se nalaze i oni od kojih su se pre toga držali na
određenoj distanci. pod takvim okolnostima, ovo ogorčenje se ne može
smatrati neopravdanim.
Doduše, izložena skica verovatnih posledica primene pGMR pretpo-

stavlja, između ostalog, da će poboljšanja biti skupa. To možda neće biti
slučaj. ali naravno ovo je pretpostavka većine etičara koji se bave ovom te-
mom i ta pretpostavka je ono što prvenstveno motiviše njihovu zaintereso-
vanost za regulisanje poboljšanja.
U svakom slučaju, postoje značajnije, kategoričke prepreke koje treba
prevazići pre nego što se pGMR primeni sa sigurnošću. problemi prouzro-
kovani primenom pGMR prevazilaze mogući nedostatak veze između po-
boljšanja sudbine ljudi sa teškim kognitivnim oštećenjima i ljudi koji su na
donjoj granici normalne inteligencije i siromašni. Moramo zastati da raz-
motrimo razloge za prihvatanje modifikovanog egalitarizma koji kao neop-
hodnu prihvata preraspodelu sredstava, bez obzira na to da li je ova prera-
spodela oblikovana po Rolsovom principu razlike. kao što je naznačeno,
široko prihvaćeno opravdanje za tvrdnju da postoje izvesna primarna dobra
(društvena ili prirodna) koja treba da budu pravedno raspodeljena jeste da
su takva dobra neophodna za sprovođenje „racionalnog dugoročnog život-
nog plana” jedne osobe (Rawls, 1971: 93). značajno je da čak i pobornici
modifikovanog egalitarizma koji ne prihvataju prednost koju Rols i drugi
daju najugroženijima – i koji generalno ne pridaju isti značaj jednakosti –
saglasni su da se pravilnost u raspodeli resursa utvrđuje na osnovu toga da
li svi imaju dovoljno resursa da mogu „da formiraju i preispituju sopstvene
ideje o dobru” i „da vode onakav život kakav je generalno dostupan drugima
u njihovoj zajednici” (powers, 1996: 142–143). ali osobe sa teškim kognitiv-
nim oštećenjima (trenutno) ne poseduju „racionalni dugoročni životni
plan” niti bi, bez genetskih intervencija, bile u stanju „da formiraju i preispi-
tuju sopstvene ideje o dobru”, koliko god novca da prime. ako se pri prime-
ni pGMR ove osobe tretiraju kao najugroženija grupa ili se uključe u okvire
nekog drugog principa preraspodele utemeljenog na snabdevanju pojedina-
ca resursima kako bi formirali „sopstvenu ideju o dobru”, njihovo pravo na
resurse određivalo bi se na osnovu standarda koji, pre predloženih genetskih
intervencija, nije relevantan za njih. Da li se društvena obaveza da se po-
mogne najugroženijima proširuje i na one koji nisu svesni da su najugrože-
niji, ali bi posle intervencija mogli postati svesni toga da su nekada bili naj-
ugroženiji? Da li je društvo obavezno da drugima obezbedi sposobnost
formiranja racionalnog životnog plana? Šta su ograničenja ove obaveze?
značajno je da i sam Rols implicitno odbacuje ljude s teškim kognitiv-
nim oštećenjima kao kandidate za oznaku „najugroženiji” u prerađenom
izdanju Teorije pravde (A Theory of Justice). U jednom pasusu koji ne po-
stoji u prvobitnoj verziji, on izlaže da će, pri definisanju najugroženijih,
„pretpostaviti da svi imaju fizičke potrebe i psihičke sposobnosti u rangu
normalnih, tako da se ne postavljaju pitanja zdravstvene pomoći i mental-
ne sposobnosti” (Rawls, 1999: 83–84). kao razlog za ovo ograničenje, on iz-
nosi da se „prvi problem pravde tiče odnosa između onih koji su svako-
dnevno punopravni i aktivni učesnici u društvu...” i „stoga princip razlike
treba da se primenjuje na građane uključene u društvenu saradnju” (str.
84)9. Međutim, ako je jedino što ljude sa teškim kognitivnim oštećenjima
deli od pretvaranja u punopravne i aktivne članove društva lečenje terapi-
jom koja je lako dostupna, doduše o državnom trošku, diskutabilno je rol-
sijansko isključivanje ove grupe iz kandidature za naziv „najugroženiji”. ali
samo diskutabilno, ne obavezno i netačno. problem je u tome što trenutno
nije jasno kako će se na ova pitanja, ili kako bi trebalo, odgovoriti u okviri-
ma genetski trasformisanog društva.
Neki se možda neće saglasiti. Barem nekolicina će možda smatrati da
je neke odgovore moguće definitivno odbaciti, uključujući i to da li s ljudi
sa teškim kognitivnim oštećenjima nalaze u domenu principa distributivne
pravde. Džef Mekmejen, baveći se srodnom ali zasebnom grupom pitanja,
tvrdi da osobe sa teškim kognitivnim oštećenjima ne spadaju u domen
komparativnih ili nekomparativnih principa pravde. Deo njegovih razmi-
šljanja zasniva se na svođenju na protivrečnost (reductio) koju ja ne mogu
da prihvatim. on ističe da „ako ne možemo napraviti razliku između onih
sa kognitivnim oštećenjima i životinjama sa odgovarajućim sposobnosti-
ma, i životinje bi onda trebalo da pripadaju domenu relevantnih principa
jednakosti” (McMahan, 1996: 29).
Mekmejenov argument ne uspeva u isključivanju osoba sa kognitivnim
oštećenjima iz domena pravde jer se a priori ni životinje ne mogu isključi-
ti iz domena pravde u genetski transformisanom svetu.10 zašto bi životinje
u genetski transformisanoj budućnosti morale da ostanu van domena rele-
9 Na sličan način, u delu Pravda kao pravičnost: preformulacija (Justice as Fairness:
A Restatement), Rols priznaje da, iako društvo ima „obavezu prema svim ljudskim bi-
ćima, ma koliko teško hendikepirana da su”, njegova teorija isključuje teško hendikepi-
rane iz okvira njegovih principa u vidu pojednostavljujuće pretpostavke. on priznaje
da „u jednom trenutku... moramo sagledati da li se pravda kao pravičnost može proši-
riti tako da obezbedi smernice za ove slučajeve” (Rawls, 2001: 176). oni koji tvrde da
društvo treba da oceni kako genetska poboljšanja utiču na principe pravde, možda ve-
ruju da se do tog trenutka sada došlo.
10 Mekmejenov argument bi mogao biti neadekvatan i zbog toga što se životinje sa
kognitivnim sposobnostima sličnim sposobnostima ljudi sa teškim kognitivnim ošte-

ćenjima mogu razlikovati u pogledu drugih stvari i stoga mogu ostati van okvira prav-
de. Na primer, u slučaju kognitivno poboljšanog šimpanze sa inteligencijom koja mu
omogućava da se potpuno izrazi, njegovom telu bi verovatno takođe bile potrebne zna-
čajne modifikacije, uključujući promene u strukturi nervnog sistema i poboljšane gla-
snice. Tako da šimpanza – ili gorila, ili orangutan – možda neće biti u situaciji sličnoj
onoj u kome je čovek s kognitivnim oštećenjima. Međutim, ova tačka je od perifernog
značaja za glavnu temu moje rasprave.
vantnih principa jednakosti? ako bismo mogli da poboljšamo životinje ta-
ko da one budu u stanju da pouzdano vrše, ili da se uzdrže od vršenja, ak-
tivnosti koje utiču na nas, i još bitnije, ako bi bile u stanju da prihvate i po-
štuju obaveze vršenja ili uzdržavanja od vršenja takvih aktivnosti, mogle bi
da preuzmu moralne obaveze. Sa ovim obavezama došla bi i odgovarajuća
moralna prava. ako bi poboljšane životinje mogle da počnu da daju drago-
cen doprinos našem društvu i da sarađuju sa nama na obostranu korist,
možda i neće biti dovoljno razloga da se isključe iz domena pravde.
„ako” iz prethodnog pasusa je ogromno, ali i promene koje se očeku-
ju usled genetskih intervencija su takođe ogromne. Upravo to je razlog
zbog kog je spekulisanje o tome kako treba pravedno raspodeliti poboljša-
nja samo to što jeste: spekulisanje. pre određivanja koje principe treba pri-
meniti, neophodno je imati neku sigurnu činjeničnu osnovu za takvo odre-
đivanje. Čak ni zloglasni Rolsov veo neznanja ne zamagljuje, niti može da
zamagli, „generalne činjenice o ljudskom društvu” uključujući „osnovu za
društvenu organizaciju i zakone ljudske psihologije” i „sve generalne činje-
nice koje utiču na izbor principa pravde” (Rawls, 1971: 137). ali genetske
intervencije podrivaju čak i tu vrstu osnovne činjenične osnove. Na primer,
sposobnost pretvaranja čoveka sa kognitivnim oštećenjima u kognitivno
neoštećenog i dodeljivanja skupa ljudskih intelektualnih sposobnosti šim-
panzi mogla bi i te kako „uticati na izbor principa pravde” jer će opšte či-
njenice o poreklu biti značajno promenjene. (između ostalog, tada bi po-
stojala prilika da se govori o „zakonima životinjske psihologije” pored
„zakona ljudske psihologije”.) Međutim, nemoguće je odrediti na koji način
će se uticati na principe pravde dok nagađanje ne postane stvarnost.
Genetski zadovoljavajući minimum

ovaj zaključak se ne menja ako se napusti pGMR radi obezbeđivanja ge-
netski zadovoljavajućeg minimuma (GzM), kako zagovaraju Bjukenan i
njegove kolege (Buchanan et al., 2000). U velikoj meri pojednostavljujući
stvari, oni tvrde da ukoliko društvo dopusti genetske intervencije, uključu-
jući poboljšanja, treba da prihvati „čvrstu društvenu obavezu da napredak
u oblasti genetskih intervencija koristi za sprečavanje ili popravljanje najo-
zbiljnijih hendikepa koji ograničavaju mogućnosti pojedinaca u različitim
kooperativnim okvirima” (Buchanan et al., 2000: 82). Samo „preduzima-
njem napora da se pojedincima omogući da budu punopravni učesnici u
dominantnoj kooperativnoj šemi” možemo „pokazati da imamo podjedna-
ko poštovanje prema svima” (str. 295). Šta bi ova obaveza zapravo podrazu-
mevala ne može se reći sa preciznošću, što autori iskreno priznaju, delimič-
no zato što se ne može znati šta će biti preovlađujući kooperativni okvir
kada različite genetske intervencije postanu dostupne. Društvo će možda
moći da obezbedi neophodne mogućnosti za sve posredstvom promena u

društvenoj strukturi, uključujući: raspodelu društvenih dobara; zahtev za
terapeutskim genetskim intervencijama; zahtev za genetskim poboljšanji-
ma za određene grupe, ili pod određenim okolnostima, uskraćivanjem po-
boljšanja svima; ili neku kombinaciju ovih mera (str. 73–82, 95–99,
288–302). Štaviše, izbor bilo koje od ovih metoda kojima se osigurava da
svi pojedinci budu punopravni učesnici u dominantnoj kooperativnoj še-
mi, mora biti u ravnoteži kako sa merljivim troškovima uključivanja, tako i
sa troškovima izgubljenih šansi koje snose „oni u povoljnijem položaju”
(str. 292–294, 298–302). a šta određuje da li postoji odgovarajuća ravnote-
ža? autori ukazuju da će „odgovarajuća ravnoteža dati veću težinu zainte-
resovanosti za uključivanje, barem tamo gde sprovođenje veće uključenosti
ne stvara kooperativni okvir koji ne može da pruži prihvatljiv stepen na-
pretka i prihvatljiv obim izazova i ostvarenja ciljeva onima koji bi mogli efi-
kasno da učestvuju u složenijem i zahtevnijem okviru” (str. 294).
iz navedenog se može videti da su zaključci do kojih se došlo u studiji
Od šanse do izbora (From Chance to Choice) modifikovani, uslovljeni i pri-
lagođeni – zaista u toj meri da se čovek ponekad zapita da li su obećani
„čvrsti sudovi o tome šta pravda zahteva” (Buchanan et al., 2000: 96) zapra-
vo izneti. ali problem nije u modifikatorima i uslovima, već u čvrstim su-
dovima, ukoliko oni postoje. Čak i modifikovana posvećenost genetski za-
dovoljavajućem minimumu mora odgovoriti na ovo pitanje: da li društvo
treba da ograniči genetske intervencije na one koje pojedincima koji su već
učesnici u društvu dopuštaju da održavaju minimalni nivo sposobnosti
neophodan za kontinuirano učešće ili postoji obaveza obezbeđivanja mini-
malnog nivoa sposobnosti onima koji trenutno nisu sposobni da učestvuju
u društvu, kao što su osobe sa teškim kognitivnim oštećenjima? izgleda da
je odgovor ovo drugo, naročito pošto pravda zahteva od društva da „omo-
gući” pojedincima da budu punopravni učesnici „bez obzira na to da li
imaju sposobnost da daju čist doprinos društvenoj saradnji” (Buchanan et
al., 2000: 295). Međutim, u tom slučaju, GzM donosi mnoge od istih onih
neprilika koje stvara pGMR. Ne može se unapred obavezati na uklanjanje
nedostataka koji pojedince sprečavaju u tome da budu punopravni učesni-
ci u različitim kooperativnim okvirima, dok se ne identifikuje klasa pojedi-
naca koja spada u domen te obaveze i dok se ne odluči koji od njihovih ne-
dostataka imaju prednost (i u kojoj meri) u odnosu na dostupne genetske
intervencije. osim toga, ne može se početi sa rešavanjem ovih pitanja dok
se ne utvrdi kakve će biti posledice ovih odluka, imajući u vidu tadašnje
preovlađujuće okolnosti. Usvajanje GzM kao putokaza za distributivnu
pravdu ekvivalentno je stavljanju neograničene sume na obveznicu koja
nema fiksiran rok isplate, može se poništiti pod nenaznačenim uslovima i
može se isplatiti neimenovanom pojedincu.
„Najugroženiji” je nesumnjivo relativna karakterizacija. Možda je ma-

nje očigledno, ali je isto tako tačno, da su „dovoljna sredstva”, „jednake mo-
gućnosti” i slični termini takođe relativne karakterizacije. oni su relativni ne
samo u odnosu na kriterijume koji su izabrani za izračunavanje raspodele
društvenih i prirodnih dobara već i u odnosu na brojne pojedince na koje
ovi kriterijumi treba da se primene. ove karakterizacije ne mogu imati ni-
kakvo smisleno značenje van datog okvira. pošto se još ne zna šta će biti od-
govarajući okvir u genetski transformisanom društvu, ne može se odrediti
kakve principe distributivne pravde treba primenjivati u njemu.11
Koja poboljšanja bi društvo trebalo da zabrani

ako se gubi nada da je moguće unapred odrediti osnovne principe distri-
butivne pravde koji treba da upravljaju genetski transformisanim dru-
štvom, može li se barem sa sigurnošću zaključiti da pravda nameće određe-
na ograničenja na poboljšanja? Neki komentatori se zalažu za takva
ograničenja (Buchanan et al., 2000; Mehlman, 2003; 2000). značajno je to
što izgleda da Bjukenan i njegove kolege (2000) predlažu ograničenja na ge-
netska poboljšanja, nezavisno od toga što generalno preporučuju GzM,
mada, kako iznosim kasnije, predložena ograničenja poboljšanja nisu ne-
povezana sa razlozima za uvođenje GzM.12
pitanje sa kojim se mora suočiti pri razmatranju ograničavanja genet-
skih poboljšanja jeste zašto je kod takvih poboljšanja opravdano regulisanje
u ime pravde, kada se tradicionalniji načini poboljšavanja sposobnosti po-
jedinca putem obrazovanja, uslovljavanja i sličnog, obično smatraju ne-
11 Neki će možda smatrati da je ovo hrabra, neopravdana tvrdnja s obzirom na to
da sam ja eksplicitno razmatrao samo nekoliko mogućih principa distributivne pravde.

Međutim, svi egalitaristički ili modifikovani egalitaristički principi pokazuju slične
probleme neodređenosti. Razmotrimo poznati pristup koji je i konkurencija rolsijan-
skom egalitarizmu resursa, pristup jednakosti sposobnosti, koji zastupa Sen (1992) i
drugi. kao što je razmatrano, imajući u vidu raznolikost sposobnosti koje bi se mogle
poboljšati genetskim putem, poređenja pojedinaca prema sposobnostima suočila bi se
sa teškim, ako ne i nesavladivim, epistemološkim preprekama. konačno, primećujem
da bi genetski transformisano društvo iznudilo i preispitivanje, i stvorilo neizvesnosti
u pogledu neegalitarističkih principa distributivne pravde. zloglasni problem utilitari-
zma u vezi sa poređenjima pojedinaca prema korisnosti postao bi još teži.
12 Uporediti strane 172–176, 181–187 i 318–321, koje preporučuju stavljanje
ograničenja na poboljšanja koja nude pozicionu prednost, sa stranama 73–82, 95–99 i

288–302, koje preporučuju GzM. imajući u vidu da su četiri autora sarađivala pri
stvaranju ove knjige, možda je i neverovatno da postoji tako malo razlika među razli-
čitim poglavljima. Takođe, izdvojeni argument naznačen ovde, pre svega, odražava
razliku u naglasku, a ne problem doslednosti.
problematičnim. ako prihvatimo ljude koji troše desetine hiljada dolara za
svoje usavršavanje ili obrazovanje svoje dece, postoji li išta pogrešno u to-
me da potroše sličnu sumu novca za poboljšanje svojih gena ili gena svoje
dece? Da li je menjanje genotipa, za razliku od fenotipa, nedopustivo samo
zato što neće svi moći da plate ova poboljšanja?
odgovor Bjukenana i njegovih kolega je modifikovano „ne”. oni kažu da
„ukoliko nejednakost koja bi nastala (između poboljšanih i nepoboljšanih)
ne bi naškodila najugroženijima – recimo time što bi naginjala klasnim po-
delama, segmentaciji društva ili umanjenjem ličnog dostojanstva – ne sma-
tramo da je potrebno da javna politika sprečava pojedince u traženju tih
prednosti, čak ni onda kada to ne mogu svi da urade” (Buchanan et al., 2000:
320–321). Granicu povlače kako se čini između poboljšanja koja obezbeđu-
ju takmičarske prednosti i poboljšanja koja, pre svega, obezbeđuju koristi ne-
vezane za takmičarsku prednost. Stoga ističu da društvo treba da zabrani po-
jedine „korake za uvećavanje talenta”, kao što su genetske intervencije
... koje nude koristi samo time što daju pozicionu prednost drugima: da budu
brži, pametniji, ili viši, umesto, recimo, da žive dugo ili budu zdravi, gde je ko-
rist samo marginalno povezana sa superiornošću koju pruža korisniku u sva-
kom takmičenju sa onima koji nemaju pristup toj intervenciji. (Buchanan et
al., 2000: 319)
Međutim, ta granica je neodrživa. Najpre treba zapaziti da su termini
iskorišćeni da se izrazi ova tvrdnja loše odabrani. korišćenjem komparativa
prideva izbegava se suočavanje sa težim etičkim problemom. Šta ako nečija
želja nije da bude brži ili pametniji, već samo brz ili pametan? Ne može se
poreći da se poboljšane intelektualne sposobnosti često traže zbog neveza-
nih ni za kakvu takmičarsku prednost koju bi mogle da ponude. osoba mo-
žda želi da razume računske operacije, unapredi svoje šahovske sposobnosti,
da može da popravi svoj računar, stekne pristojnu sposobnost razumevanja
Hajdegera i tako dalje, sve to bez ikakvog razmišljanja o tome da li će ovo
njoj i njenom potomstvu omogućiti da steknu veće bogatstvo i moć. ana-
logni niz aktivnosti biće dostupan onima koji žele da poboljšaju fizičke spo-
sobnosti, kao što su brzina, spretnost i izdržljivost, a slično tome, mnogi će
želeti ove sposobnosti pre svega, ako ne i isključivo, samo kako bi se bavili
ovim aktivnostima, ne da bi ostvarili lakši pristup društvenim dobrima.13
13 zanimljivo je da Brok (1998: 61) primećuje da poboljšanja koja donose „značaj-
nu takmičarsku prednost pojedincima u radnom kontekstu” takođe mogu da poveća-

ju „unutrašnju satisfakciju koju pojedinci dobijaju iz [različitih] aktivnosti”, kao i da
ovo stavlja „javnu strategiju u nepriliku”. Međutim, ne čini se da je ovo važno zapaža-
nje u znatnoj meri uticalo na strateške preporuke koje se nalaze u studiji Od šanse do
izbora, gde je on jedan od autora, iako nije primarni autor poglavlja o strateškim pre-
porukama. (Buchanan et al., 2000: xiii)
ako se poboljšanje traži, pre svega, radi samousavršavanja, izgleda da

ne postoji opravdan način za pravljenje razlike između dopustivih i nedo-
pustivih poboljšanja. (Da li postoji opravdan način za pravljenje razlike iz-
među dopustivih i nedopustivih upotreba poboljšanja je zasebno pitanje
kojim se kasnije bavim.) Štaviše, kako je već naznačeno, poboljšavanje sop-
stvenih sposobnosti ili sposobnosti svoje dece do sad je u celini smatrano
vrednim pohvale. Moguće je da sprovođenje samousavršavanja čak ima
status moralnog prava prima facie i nije neosporivo da, osim u izuzetnim
okolnostima, postoje nekakvi ubedljivi moralni razlozi za ograničavanje ili
zabranu mogućnosti sprovođenja samousavršavanja. postoji li ikakav do-
bar moralni razlog kojim bi se neko sprečio u sticanju sposobnosti da reša-
va diferencijalne jednačine, piše poeziju u jampskom pentametru ili prepli-
va lamanš – ili barem razlog koji se ne bi u istoj meri primenjivao na
„normalno” školovanje i fizički trening naspram genetskih poboljšanja?
ako ne postoji, teško je pronaći način na koji društvo, u ime pravde, može
da nametne prihvatljivu zabranu poboljšanja pomoću kojih će neko posta-
ti „brz” ili „pametan” ili steći slične sposobnosti. istina, poboljšane intelek-
tualne sposobnosti mogu se zloupotrebiti na razne načine, uključujući, ve-
rovatno, iskorišćavanje intelektualnih veština prvenstveno da bi se stvorile
veće socijalne razlike između sebe i onih manje oštroumnih, ali da li je mo-
gućnost da poboljšana intelektualna sposobnost bude tako upotrebljena
dovoljan razlog da se opravda zabrana intelektualnog samousavršavanja
posredstvom genetske intervencije?
onima koji su zabrinuti zbog potencijalnih nepravednih posledica neo-
graničenog pristupa poboljšanjima, očigledan protivodgovor je da posta-
vljena pitanja uokviruju probleme na neodgovarajući način. Ne postavlja se
pitanje da li su oni koji traže poboljšanja za sebe ili svoju decu motivisani
željom za takmičarskom prednošću. Njihova motivacija uglavnom nije od
značaja za posledice njihovog pristupa poboljšanjima, koje će neizbežno
podrazumevati to da ovi ljudi (većinom) i njihovo potomstvo stiču takmi-
čarsku prednost u pribavljanju i zadržavanju društvenih dobara. osobi koja
se podvrgne genetskom poboljšavanju u nadi da će razumeti Hajdegera ta-
kođe mogu biti ponuđeni unosniji poslovi, kao što je osmišljavanje kreativ-
nih pravnih strategija ili izvođenje složenih finansijskih analiza. Nejedna-
kost između onih koji imaju i onih koji nemaju neizbežno će biti pogoršana.
Saglasan sam da će ona poboljšanja koja će se verovatno vrednovati
nezavisno od takmičarske prednosti koju donose, takođe verovatno onima
dovoljno srećnim da ih uživaju doneti takmičarsku prednost. To je jedan
od razloga zbog kojih tvrdim da je granica koju su drugi (npr. Buchanan et
al., 2000) povukli neodrživa. Takođe priznajem da je okvir u kome se ovi
problemi analiziraju od ključnog značaja. ali to je upravo jedna od mojih
ideja. problem je u tome što za pitanja o kojima je ovde reč ne postoji nika-
kav ubedljiv analitički okvir kome naginju razmatrani sudovi. verovatno
postoji grubo slaganje, među filozofima u svakom slučaju, da autonomnost
mora biti uravnotežena sa pitanjima pravednosti, kao i da, pošto su sve
druge stvari izjednačene, društvo u kome postoji značajna nejednakost iz-
među malobrojnih privilegovanih i mnogobrojnih neprivilegovanih nije
poželjno, naročito ukoliko se ova nejednakost zadržava tokom vremena.
ovo slaganje pomaže da se objasni prihvatanje progresivnog poreza na pri-
hod i drugih mehanizama kojima se nešto prihoda ili bogatstva gornjih slo-
jeva, barem u teoriji, preraspodeljuje nižim slojevima. Međutim, ovo slaga-
nje o skromnoj preraspodeli prihoda/bogatstva ne može se lako prebaciti u
kontekst genetskog poboljšavanja. prisvajanje dela nečijeg bogatstva ili pri-
hoda kategorički se razlikuje od zabranjivanja nekome da pribavi poboljša-
nja kako bi obavljao aktivnosti koje su same po sebi korisne. Bukvalno za
sve koje ovo pogađa važi da skromna preraspodela prihoda ili bogatstva u
našem društvu ne onemogućava obavljanje aktivnosti koje su same po sebi
korisne. Samo tvrdice ili fetišisti žele da gomilaju novac radi njega samog.
osim toga, ova preraspodela finansijskih resursa pomaže drugima da
ostvare svoje ciljeve pružajući im sredstva za to. Nasuprot tome, zabrana
korišćenja genetskih poboljšanja lišiće one koji su imali sreće u finanskij-
skim poslovima najefikasnijeg, ako ne i jedinog, sredstva za obavljanje ne-
kih inherentno vrednih aktivnosti, pri čemu neće učiniti ništa da pomogne
onima kojima nedostaju sredstva za to. Gde je tu pravda? Da li pravda zah-
teva da bogati pojedinci troše višak svog novca na veće kuće, brža kola i
luksuznije odmore umesto na poboljšanja koja unapređuju verbalno razu-
mevanje, na primer? ili pravda od bogatih zahteva da svoj novac troše na
„normalno” školovanje umesto na poboljšanja, čak i ako to školovanje ima
slab efekat bez poboljšanja? zašto? zato što smatramo da bi poboljšane
verbalne veštine možda predstavljale pretnju po nas na načine na koje
mnogobrojne kuće to nisu?
postoje li mere, osim potpune zabrane određenih poboljšanja, koje će
osigurati da ta poboljšanja ne donesu nepravednu takmičarsku prednost?
Da li bi društvo moglo da dopusti poboljšanja ali da efikasno kontroliše nji-
hovu upotrebu? Melman tvrdi da treba da dopustimo telesna poboljšanja,
ali ne i ona koja utiču na nasledni genetski materijal, ukoliko se ispune od-
ređeni uslovi. on uslovljava pravo pribavljanja genetskih poboljšanja time
što bi se osoba koja traži poboljšavanje obavezala da će koristiti „svoje spo-
sobnosti na neki prethodno utvrđeni društveno korisni način” (Mehlman,
2000: 570). vlada bi izdavala licence za poboljšavanje i kažnjavala osobe
koje poseduju nelegalna poboljšanja ili ne ispunjavaju uslove za korišćenje
licence, time što bi ih lišavala poboljšanja ili im nametala „različite oblike
društvene hendikepiranosti, dodatnih poreza ili novčanih kazni, kao i ... za-
tvorske kazne” (str. 571).
Melmanov predlog je veoma kreativan, ali postavlja ozbiljne praktične

i moralne probleme. Melman (2000: 571) ističe da bi njegov
... sistem licenci bio sličan zakonom propisanim šemama izdavanja licenci za
bavljenje određenim profesijama, koje njihovim vlasnicima daju prava i privi-
legije uskraćene običnim građanima, u zamenu za dogovor da će poštovati
pravila osmišljena radi unapređenja društvenih ciljeva, kao i da će se uzdrža-
ti od delanja na društveno neprihvatljive načine.
Njegovo poslednje delo s ovom temom potvrđuje da on namerava da
koristi odnose zasnovane na poverenju, kao što su odnos lekara i pacijenta,
advokata i klijenta, kao model za šemu izdavanja licenci (Mehlman 2003:
179). ali bez ikakve kritike na račun advokata i lekara kao grupa14, propisi
koji su njima nametnuti ostavljaju mnogo prostora za upuštanje u aktivno-
sti koje bi mnogi smatrali društveno nepoželjnim, a čine malo toga po pita-
nju zahteva za unapređenje društvenih ciljeva. Na primer, ne znam ni za
jednog advokata kome je oduzeto pravo na vršenje prakse zato što je odbio
da obavlja posao pro bono ili zato što je ceo svoj profesionalni život posve-
tio smanjenju poreskih obaveza bogatih i moćnih. Slično tome, lekari mo-
gu da, bez ikakve kazne, posvete ceo profesionalni život nudeći usluge
estetske hirurgije bogatima i moćnima. Štaviše, advokati i lekari mogu slo-
bodno da se takmiče među sobom uz minimalna ograničenja koja su na
granici beznačajnog. U osnovi, trenutne regulatorne šeme osobama sa po-
sebnim ovlašćenjima nalažu samo da budu pažljivi po pitanju čuvanja inte-
resa svojih pacijenata/klijenata i zabranjuju im da manipulišu svojim paci-
jentima/klijentima zarad sopstvene koristi. zahtevati od onih koji bi dobili
licence za poboljšanja da ne budu neumereno nemarni kada im se povere
određeni poslovi i zabraniti im da svoje poboljšane sposobnosti koriste da
bi prevarili druge, ne bi znatno umanjilo njihovu sposobnost da dominira-
ju u nadmetanju u okviru njihovih izabranih oblasti i da stiču bogatstvo,
moć i prestiž. U pogledu ciljeva, šema izdavanja licenci za poboljšanja o ko-
joj je Melman razmišljao izgleda da umnogome prevazilazi trenutne propi-
se, koji pravo pojedinca da se bavi određenim aktivnostima uslovljavaju
njegovom saglasnošću sa smernicama koje druge ljude štite jedino od naj-
besramnijeg kršenja pravila ponašanja. Stoga, ukoliko Melman bude kori-
stio trenutne šeme izdavanja licenci kao modele za svoj predloženi sistem,
bojim se da neće postići ono što se nada da postigne.
Naravno, on može slobodno da predloži stroži propis, ali što je propis
stroži, to će biti teže ozakoniti ga i primenjivati ga. imajmo na umu da pred-
ložena šema licenci obuhvata sve vrste poboljšanja i sve moguće (takmičar-
ske) upotrebe poboljšanja, uključujući poboljšanja upotrebljena za pobedu
14 Građanskom pravnom praksom sam se bavio više od 24 godine.

nad rivalima u borbi „za nečiju naklonost” (Mehlman, 2000: 576–577). Da
bi se eliminisale takmičarske prednosti u svim oblastima, moralo bi se pra-
titi i kontrolisati, na primer, pisanje, snimanje i izvođenje muzike; analiza,
praćenje i ulaganje ličnih, kao i korporacijskih, finansijskih sredstava; izdr-
žljivost, pamćenje, oštroumnost, ljubaznost i „harizma” svih političkih kan-
didata; i fizički izgled i osobine svih ljudi koji traže prijatelje, ljubavnike i
bračne partnere. praćenje i kontrola koje bi vlada morala da sprovodi nad
životom svojih građana ne bi se razlikovala od orvelovske.
Štaviše, gde leži moralno opravdanje za tako sveobuhvatnu kontrolu
nečijih sposobnosti i aktivnosti? koliko znam, do sada u modernom, de-
mokratskom društvu nije zabeleženo da je nečija sloboda da pokušava da
se usavršava, i to finansira svojim novcem, bila uslovljena time što bi ta
osoba preuzela značajnu obavezu da će svoje nove sposobnosti iskoristiti
na društveno korisne načine ili da će se uzdržati od vršenja aktivnosti u ko-
jima bi joj njene sposobnosti donele takmičarsku prednost. kao što je na-
značeno, društvene obaveze nametnute advokatima i lekarima su zanemar-
ljive. obaveze nametnute ljudima koji se bave drugim poslovima, koji
mogu biti ništa manje značajni ili uključivati ništa manju konkurenciju,
praktično ne postoje. Ne moram da se obavežem da pružam besplatne
usluge prevođenja zbog toga što imam sredstava da pohađam intenzivni
kurs arapskog, niti moram da se uzdržavam od navođenja svojih sposob-
nosti kada konkurišem za mesto u ministarstvu spoljnih poslova. Slično to-
me, ne moram da savetujem drugima kako da postignu uspeh kod suprot-
nog pola zato što sam imao privilegije u vidu liberalnog obrazovanja i
presađivanja kose, niti moram da ponesem trajne posledice, ni da glumim
zbunjenost zbog značenja šale vudija alena da bih „izjednačio takmičarske
šanse” sa drugima. postoji li neki dobar moralni arument koji od poboljša-
nih zahteva da pribave licencu za romantiku?
Recimo da, imajući u vidu dovoljno teške okolnosti, možemo opravda-
ti gotovo svako narušavanje autonomnosti. ako buduća uvećanja ljudske
populacije budu predstavljala neminovnu opasnost za preživljavanje posto-
jećih ljudi, onda se prinudni abortusi ili čedomorstva ne mogu isključiti
kao moralno nedopustivi. ako postoji neminovna opasnost po opstanak
nepoboljšanih, zbog poboljšanja koja su neki izvršili nad svojim intelektu-
alnim ili fizičkim sposobnostima, onda se zabrana ili stroga regulacija ta-
kvih poboljšanja ne može isključiti kao moralno nedopustiva. Međutim,
zagovornik takvih mera nosi težak teret i taj teret se ne može presretati na-
gađanjem o tome šta bi se možda dogodilo, ako samo manji broj ljudi bude
mogao da znatno uveća svoje intelektualne ili fizičke sposobnosti pomoću
genetskih intervencija. Uzimajući u obzir trenutni nedostatak iskustava ve-
zanih za život u genetski transformisanom društvu, trenutno ne postoje ni-
kakve moralno adekvatne osnove da bi se poboljšanja zabranila, ili da bi bi-
la uslovljena značajnim obavezivanjem na služenje opštem dobru, čak ni

ako bi ova poboljšanja onima koji ih prime mogla da donesu takmičarsku
prednost.
Da li pravda zahteva potpunu zabranu svih genetskih

poboljšanja
postoje oni koji bi možda teško priznali da neizvesnost u pogledu zahteva
pravde u genetski transformisanom društvu savetuje pristup po sistemu „sa-
čekaj da vidiš”. ako budemo čekali da se nađemo u genetski transformisa-
nom društvu da bismo odredili kako, ako je to uopšte potrebno, treba uredi-
ti poboljšanja, možemo se suočiti sa situacijom u kojoj bi „genetska viša
klasa upotrebila sve neophodne represivne tehnike kako bi pridobila moć i
držala nižu klasu pod kontrolom” (Mehlman, 2000: 554). Drugim rečima,
društvo mora da uredi poboljšanja sada ili da rizikuje da zauvek izgubi pri-
liku za sprečavanje stvaranja genetske aristokratije. Dakle, pošto je „održa-
vanje liberalno-demokratskog oblika vladavine važan društveni cilj”, neki bi
strogo regulisali somatska poboljšanja, a zabranili poboljšavanja naslednog
genetskog materijala (Mehlman, 2000: 549, 574–576); drugi bi „podvukli cr-
vene crte” i zabranili svaku vrstu genetskih poboljšanja, dok bi dopustili ge-
netske intervencije u terapeutske svrhe (Fukuyama, 2002: 208–209).
Mada postoji mogućnost da genetska viša klasa osvoji i zadrži moć,
ona je izuzetno malo verovatna. postoje mnogobrojne prepreke tako radi-
kalnoj transformaciji društva. osim ako ne pretpostavimo da će nepobolj-
šani prepustiti moć bez borbe, genetska aristokratija će morati da osvoji
vlast kradomice ili velikom brzinom da bi uspostavila svoju dominaciju.
prvi slučaj zahteva da sve veća nejednakost u pogledu prirodnih i društve-
nih dobara između poboljšanih i nepoboljšanih prođe neopaženo, što je
malo verovatno. Drugi slučaj zahteva da poboljšani steknu sposobnosti za
dominaciju i postanu dovoljno brojni za kraće vreme: period prekratak da
bi nepoboljšani reagovali i sprečili dominaciju. opet, to je moguće, ali ma-
lo verovatno.15 Trebalo bi da bude dovoljno vremena za prilagođavanje po-
sledicama genetskih intervencija i sprečavanje dominacije poboljšanih nad
nepoboljšanima.
Međutim, zanimljiviji odgovor na tvrdnju da moramo zabraniti ili
ograničiti poboljšanja sada kako bismo sprečili dominaciju poboljšanih,
jeste to da pravda možda neće osuditi dominaciju te vrste, pod uslovom da
15 ključno „poboljšanje” koje bi možda omogućilo brzu evoluciju genetske aristo-

kratije bila bi genetska promena koja bi dovela do sazrevanja za kratko vreme, recimo
za godinu dana. Eliminisanje detinjstva, perioda ranjivosti, moglo bi da pomogne ge-
netskim višim klasama da brzo uvećaju svoj broj i konsoliduju moć.
postoje dovoljno izražene razlike u sposobnostima i talentima između ne-

poboljšanih i poboljšanih. Do određene tačke, za poboljšanja koja daju
prednosti u nadmetanju može se reći da su podložna moralnoj kritici. Me-
đutim, kada se ta tačka pređe, poboljšanja mogu da postanu imuna na kri-
tiku, barem iz perspektive pravde. kako je već napomenuto, moguće je
smisliti ubedljiv argument kojim se tvrdi da je neophodni uslov za pravdu
međuzavisnost članova jedne zajednice i sličnost po sposobnostima i talen-
tima. ako se prihvate strašna predviđanja onih koji se boje nastanka genet-
ske aristokratije, onda ovi neophodni uslovi neće biti zadovoljeni. Melman
(2003: 184) ističe da, ukoliko promene zakićene poboljšanjima budu do-
voljno radikalne, „poboljšani će delovati poput bogova” u očima nepobolj-
šanih. „Bogovi” se obično ne smatraju učesnicima u našem kooperativnom
okviru. ako izuzetno poboljšani postanu „poput bogova”, možda neće biti
moralno legitimne osnove za pritužbe zbog nedostatka „pravde” u odnosi-
ma između izuzetno poboljšanih i nepoboljšanih.
ova tvrdnja se može učiniti ne samo paradoksalnom nego i neopravda-
nom i moralno kontradiktornom, ali ona ima cenjen pedigre. Dejvid Hjum
(1975: 183 [145]) tvrdi da institucije, pravila i pravna praksa postoje jer su
korisni. pravda olakšava saradnju u korist svih, a takva saradnja je korisna
zbog uslova u kojima živimo. Jedan od tih uslova je to da se dobra koja su
ljudima potrebna ne mogu pribaviti samo pružanjem ruku, već se mogu na-
baviti zajedničkim naporima. „Malo uživanja nam je podarila otvorena i ve-
likodušna ruka prirode; ali veštinom, radom i marljivošću ih možemo stvo-
riti u velikom obilju” (Hume, 1975: 188 [149]). prema rečima Rolsa (1971:
127), koji otvoreno ponavlja Hjumove stavove po ovom pitanju, mi živimo
u „stanju umerene nemaštine” u kome „prirodnih i drugih resursa nema u
tolikom izobilju da bi šeme saradnje postale suvišne, niti su uslovi toliko ne-
povoljni da bi se unosni poduhvati morali neizbežno završavati slomom”.
osim toga, jednom kada naši zajednički napori obezbede poželjna do-
bra, neophodna je pravda da razreši sukobljene interese u odnosu na ova
dobra zbog našeg ograničenog milosrđa: ljudi ne dele (uvek) sa drugima,
niti im prepuštaju poželjna dobra, čak ni kada uoče da su tim ljudima ta
dobra potrebnija. Da to čine, ne bi bilo potrebe za pravdom. Nasuprot to-
me, pošto se većina odlikuje milosrđem u nekoj meri, pravna ograničenja
mogu uspešno da utiču na ponašanje.
Na kraju, i što je najznačajnije, gotovo svi ljudi u okviru date zajednice
(trenutno) imaju slične mentalne i fizičke sposobnosti, tako da nijedan po-
jedinac ni grupa pojedinaca ne mogu uspešno ignorisati druge, ili zahteva-
ti poslušnost od drugih, a i dalje dobijati optimalnu količinu željenih doba-
ra. Mi se većinom ne mešamo sa pojedincima koji su racionalni ali
„poseduju takvu unutrašnju snagu, i tela i uma, da nisu sposobni da pruže
bilo kakav otpor, i nikada, ni u slučaju najveće provokacije, ne bi mogli da
nas primoraju da osetimo posledice njihovog ogorčenja” (Hume, 1975: 190
[152]). Da bi dobili ono što žele, ljudi moraju da sarađuju sa drugima, ba-
rem ukoliko se ti drugi značajnije ne mešaju u njihove napore za sticanjem
neophodnih dobara.
po pretpostavci, u odnosu na izuzetno poboljšane, nepoboljšani pose-
duju izrazito inferiorno „telo i um”. ako su nepoboljšani toliko inferiorni
da ne mogu čak ni da poremete život izuzetno poboljšanih, onda se može
reći da se odnosi između izuzetno poboljšanih i nepoboljšanih ne razvijaju
u okvirima okolnosti pravde.
Mada postoje izvesna neslaganja16, Hjumov opis okolnosti pravde širo-
ko je prihvaćen kao nešto što iznosi neophodne uslove za pravdu. Rols
(1971: 128), na primer, Hjumov prikaz okolnosti pravde uključuje u svoju
teoriju pravde, primećujući da „ukoliko ove okolnosti ne bi postojale, ne bi
bilo prilike da se pokaže moć pravde. ipak, moraju se razmotriti prigovori
na račun predloga da ograničenja koja nameće pravda neće uređivati odno-
se između izuzetno poboljšanih i nepoboljšanih, naročito imajući u vidu
ono što će mnogi smatrati uznemirujućim posledicama ovog predloga na
društvo u kome postoje izuzetno poboljšani pojedinci”.
16 Bjukenan žustro tvrdi da je Hjumov opis okolnosti pravde pogrešan; ova tvrdnja
se ponavlja u studiji Od šanse do izbora (From Chance to Choice, Buchanan et al., 2000:
294–296). potreban je zaseban članak da bi se iole detaljno razmotrio i prodiskutovao
Bjukenanov stav. Suština je da Bjukenan (1990: 236) tvrdi da je hjumovsko stanovište
neodbranjivo zato što se sukobljava „sa nekim od naših najstabilnijih i duboko usađe-
nih ubeđenja u vezi sa pravdom”. kao alternativno gledište nudi „pravdu koncentrisanu
na subjekt”, što je zasnovano na „fundamentalnoj jednakosti ljudi” (str. 234). ovde nu-
dim dva komentara: prvo, ne smatram da je Bjukenan uspešno odredio kriterijume ko-
ji će omogućiti razlikovanje „ljudi” uključenih u okvir pravde od drugih pojedinaca.
prema njegovom shvatanju, čovek svakako ne mora da bude moralni činilac da bi bio
osoba, jer je upravo jedna od njegovih kritika na račun hjumovskog stava to što ovaj is-
ključuje osobe s teškim nedostacima iz okvira pravde (str. 232). Bjukenan predlaže ose-
ćajnost kao mogući dovoljan uslov za status osobe (str. 235), ali i nagoveštava, ne izno-
seći ništa otvoreno, da je status osobe ekvivalentan statusu ljudskog bića (osobe se
mogu razlikovati „od drugih živih stvorenja” (str. 234)). U svakom slučaju, ukoliko i sve
dok Bjukenan ne bude mogao da definiše ko ili šta spada u klasu osoba, teško je proce-
niti snagu njegovog alternativnog gledišta. Drugo, potreba da se odredi ko je „osoba” sa
pravom na uživanje koristi od pravde postaje sve urgentnija, s obzirom na iščekivanje
genetskih poboljšanja. zaista, ta urgentnost se oseća na oba kraja niza mogućih kandi-
data za status osoba. S jedne strane, možda bismo mogli da poboljšamo životinje do ni-
voa na kom bi imale intelektualne sposobnosti slične ili moćnije od sposobnosti nekih
ljudi. Da li su one „osobe”? S druge strane, izuzetno poboljšani bi mogli da postanu to-
liko drugačiji od nepoboljšanih da grupisanje svih njih u klasu pravnih subjekata posta-
je neuverljivo. Teorija pravde „koncentrisana na subjekta” mora se fokusirati na preci-
zno određivanje pravnih subjekata, a Bjukenan ovo tek treba da postigne.
Prigovor : Pravda je potrebnija više nego ikada

Razumljiva prva reakcija na tvrdnju da poštovanje principa pravde ne bi bi-
lo neophodno ako bi postojala grupa izuzetno poboljšanih pojedinaca,
sposobnih da pribave ono što im je potrebno bez saradnje sa nepoboljšani-
ma ili straha da će im se oni mešati u posao, jeste to da zbog takve nejedna-
kosti u moći između ovih dveju grupa potreba za pravednim i jednakim
tretmanom postaje još urgentnija. Jedan teoretičar koji je kritikovao Hju-
mov prikaz uslova neophodnih za pravdu ukazuje upravo na ovo:
osim toga, ako poštovanje propisa pravde stvara ljudsko blagostanje onda ka-
da smo približno jednaki po svojim sposobnostima, ono samo može biti od
većeg značaja u tu svrhu onda kada su neki u stanju da potpuno dominiraju
nad drugima. ako su institucije pravde društveno korisne onda kada imamo
nekakvo saosećanje, koliko korisnije bi morale biti onda kada ga nemamo ni
malo (Hubin, 1979: 18).
Glavni problem kod ovog prigovora jeste to što zahteva da se postavi
pitanje: korisno kome? Ukoliko, po pretpostavci, izuzetno poboljšani budu
sposobni da obezbede ono što im je potrebno bez saradnje sa nepoboljšani-
ma, zbog čega bi nepoboljšani bili uključivani u okvir saradnje koji su stvo-
rili izuzetno poboljšani? od principa pravde, onda kada se primenjuju na
odnose između izuzetno poboljšanih i nepoboljšanih, izuzetno poboljšani
nemaju nikakve koristi. (Naravno, ovi principi bi i dalje bili od koristi u po-
gledu odnosa među izuzetno poboljšanima.)
instinktivno odbacivanje ideje da izuzetno poboljšani ne bi imali nika-
kvu obavezu da se prema nepoboljšanima odnose pravično možda vuče ko-
rene iz zabune pri upotrebi termina pravda i moralnost. pravda, barem ka-
ko se obično shvata, predstavlja samo jedan aspekt (podskup) moralnosti.
pravda određuje kako treba rasporediti beneficije i obaveze, uključujući i
resurse kao što su društvena i možda prirodna dobra, po principu prava.
polaganje prava na svoj deo dobara zajednice, bilo da se taj deo zasniva na
zasluzi, potrebi, „jednakosti” bilo na nekom drugom distributivnom princi-
pu, na kraju zahteva od pojedinca da postane član zajednice. Tradicionalno
posmatrano, smatra se da je, da bi se postalo član, neophodno da pojedinac
bude na neki način od koristi za zajednicu. ova korisnost može biti zane-
marljiva i može se uspostaviti indirektno, zauzimanjem pozicije koja je od
značaja za pojedince koji doprinose zajednici – kao u slučaju dece u odno-
su na njihove roditelje ili staratelje – ili negativna, uzdržavanjem od ometa-
nja napora drugih. Međutim, osim ukoliko se ne uruši razlika između mo-
ralnosti i pravde, pojedinac mora da obezbedi nešto korisno za zajednicu,
pre nego što položi pravo na resurse zajednice na osnovu pravde. To ne
znači da ne bi bilo pohvalno u moralnom smislu pokazati saosećanje i do-
brotu prema svesnim bićima koja ne učestvuju u kooperativnom okviru
jedne zajednice i nemaju nikakvu uočljivu vrednost za nju. Međutim, čak i
ako su obezbeđivanje hrane i skloništa za takve pojedince i zaštita od zlou-
potreba, radnje vredne pohvale u moralnom smislu, ničim se ne podrazu-
meva da takve radnje zahteva pravda. ako ja nahranim izgladnelog psa lu-
talicu ili sprečim da šimpanzu premlati drugi šimpanza, pokazujem
dobrodušnost, ali ne dugujem ove radnje njima na osnovu pravde.17
Ukoliko, po pretpostavci, izuzetno poboljšani imaju takve mentalne i
fizičke sposobnosti da su im nepoboljšani isto ono što su za nas mnogi ne-
čovekoliki sisari, teško je razumeti zašto, na osnovu pravde, izuzetno po-
boljšani moraju deliti dobra sa nepoboljšanima. Šta bi bila osnova za takvo
pravo? Činjenica da izuzetno poboljšani i nepoboljšani imaju zajedničke
pretke? ova vrsta razloga generalno se ne smatra dovoljnim za obezbeđiva-
nje uključivanja naših rođaka primata u okvir domena pravde.
Prigovor : Moć ne čini pravo

Neki će ustvrditi da zastupam argument koji je platon odavno pobio (Gor-
gija, 488b1–489b11), naime da „moć čini pravo”. Takav prigovor je usme-
ren prema pogrešnoj strani. Nepostojanje približne jednakosti eliminiše
osnovu za sudove o „ispravnom” i „pogrešnom”, barem u pogledu opravda-
nosti bilo kakvog delovanja ili nedelovanja. To što izuzetno poboljšani ne bi
smatrali da nepoboljšani imaju pravo na određen stepen dobara, ne čini
postupke izuzetno poboljšanih prema nepoboljšanima ispravnim (niti po-
grešnim) sa stanovišta pravde. ovde jednostavno ne postoji nikakvo pita-
nje pravde. ponovo, koristeći analogiju sa sisarima, moje postupanje sa ne-
kim sisarom može biti dobro ili okrutno i može biti predmet (ograničene)
pohvale ili prebacivanja krivice na osnovu toga. Međutim, zbog razlike u
sposobnostima, moje postupanje nije ni pravedno ni nepravedno.
Prigovor : Da li je onda ropstvo prihvatljivo

Drugi bi mogli ustvrditi da stav prema kome izuzetno poboljšani nemaju
obavezu da sa nepoboljšanima postupaju na pravedan način, praktično
opravdava ropstvo, pošto će nepoboljšani neizbežno biti svedeni na status ro-
bova. ali reći da izuzetno poboljšani mogu bez saradnje sa nepoboljšanima –
tj. da izuzetno poboljšane u njihovim postupcima prema nepoboljšanima ne
ograničavaju norme pravde, ne podrazumeva da je ropstvo moralno dopustivo.
17 Jasno mi je da neke od tvrdnji iz ovog pasusa u vezi sa nečovekolikim životinja-

ma ne bi bile prihvatljive svima. Međutim, otišao bih predaleko ako bih izneo detaljnu
odbranu ovih tvrdnji. ovde ću samo istaći da čak ni oni koji se zalažu za „prava” živo-
tinja obično ne brane takva navodna prava na osnovu zahteva pravde.
Nepoboljšani će i dalje biti sposobni da donose odluke i da se brinu o sebi i

stoga bi izuzetno poboljšani izgleda imali moralnu obavezu da poštuju njiho-
vu autonomnost. Čovek može da poštuje autonomnost pojedinaca a da se ti-
me ne obavezuje na to da ih tretira kao članove svoje zajednice, koji imaju
pravo na resurse te zajednice na osnovu principa distributivne pravde. Da se
opet poslužim analogijom sa sisarima, mogu da poštujem autonomnost šim-
panzi time što ću im dopustiti da se sami brinu o sebi; ne moram da im
dodelim deo resursa koje proizvodimo ja i pojedinci sličnih sposobnosti. ali
ništa u mojoj nespremnosti da uključim šimpanze u okvir principa distribu-
tivne pravde ne ukazuje na to da mi je dozvoljeno da ih iskorišćavam.
Neki bi moj odgovor mogli smatrati izvrdavanjem i istaći da je ropstvo
ranije bilo opravdano na osnovu toga jer su neki robovi po prirodi bili infe-
riorniji (aristotel, Politika 1.5; Stampp, 1956: 8–11). Da citiram aristotela,
„neki ljudi su slobodni, a drugi su robovi po prirodi”, a prirodni robovi se
razlikuju od prirodnih gospodara koliko i „čovek od zveri” (aristotel, Politi-
ka 1.5 1254b17, 1255a1–2, u lord, 1985: 41). ali ova vrsta procene sposob-
nosti robova je neporecivo netačna i služi svojim interesima, pružajući ide-
ološki okvir za jednu ustoličenu instituciju. Ropstvo je do sada uvek
uključivalo dominaciju nekih ljudi nad ljudima sličnih sposobnosti, iako su
to bili ljudi koji su primorani da pristanu na zahteve drugih jer su bili fizič-
ki pokoreni na različite načine – npr. izgubili su bitku ili su zarobljeni u
pljačkaškom napadu – a zatim stavljeni u okruženje gde je teško, čak i ne-
moguće, pružiti otpor (Thomas, 1997: 22–38). istina, istoričari su saglasni
da je ropstvo nastalo iz ratovanja – ratovanja motivisanog nadmetanjem za
male količine resursa – i da je ropstvo posmatrano kao alternativa ubijanju
gubitnika na mestu (Davis, 1966; Bradley, 1994; Thomas, 1997). ako izuzet-
no poboljšani budu toliko samodovoljni kako se predviđa, onda neće biti
istorijske motivacije za porobljavanje drugih. Naravno, to nije garancija da
izuzetno poboljšani neće porobiti nepoboljšane, ako ništa drugo iz sporta;
može se desiti da hirovita i razuzdana surovost ne bude među osobinama
koje su poboljšavanjem iščezle. ali u tom pogledu društvo genetskih tran-
sformacija neće nas staviti u gori položaj od onog u kom smo već sada.
Prigovor : Mi ne moramo da prihvatimo post-ljudsku budućnost

ovim prigovorom bi se priznalo da je Hjum možda u pravu u vezi sa okol-
nostima pravde, ali bi se ustvrdilo da izvlačim pogrešne zaključke iz njego-
ve teze. Čak ni ako se pretpostavi da izuzetno poboljšani ne bi bili ograni-
čeni propisima pravde u svojim postupcima prema nepoboljšanima, to ne
znači da društvo ne treba da zabrani poboljšanja koja bi mogla da dovedu
do podele između izuzetno poboljšanih i nepoboljšanih. Sledeći analogiju,
neki bi tvrdili da čak i ako se prihvaćeni propisi pravde ne budu primenji-
vali u određenim situacijama, kao što su rat, epidemije opasne po život lju-
di i druge vanredne situacije, to ne podrazumeva da ne treba preduzimati
mere za sprečavanje rata, epidemija i sličnog. Drugim rečima, dopustivo je,
ako ne i obavezno, održavati stege pravde zabranjivanjem poboljšanja koja
ugrožavaju ove stege.
kao odgovor na ovo, istakao bih najpre da ništa od onoga što sam iz-
neo ne podrazumeva da mi ne treba da radimo na sprečavanju stvaranja
genetske aristokratije. Moja glavna ideja je da strahovanja od genetske ari-
stokratije ne opravdavaju „povlačenje crvenih crta” koje bi dovele do zabra-
ne genetskih poboljšavanja u sadašnjosti. protivim se pristupu preven-
tivnog udara; upotreba ovog u oblasti biotehnologije je podjednako
zabrinjavajuća i sumnjiva kao i u oblasti međunarodnih odnosa. kao što
sam istakao na početku ovog dela, trebalo bi da budemo sposobni da pre-
duzmemo odgovarajuću akciju kako bismo se izborili sa posledicama ge-
netskih intervencija uporedo dok se budu pojavljivale, a svakako ćemo biti
u boljem položaju da procenimo posledice pošto se dogode.
ali opet, ne želim da ustuknem pred težim pitanjima. Šta ako nisam u
pravu, pa, kako neki predviđaju, kada poboljšanja budu omogućena, stva-
ranje izuzetno poboljšanih pojedinaca ne bude sprečavano? Štaviše, pret-
postavimo da će izuzetno poboljšani neizbežno postati dominantna grupa
i da će, bezopasnim zanemarivanjem ili silom, istisnuti ili marginalizovati
nepoboljšane. Nisam siguran toliko kao drugi da je ovo iz perspektive prav-
de, koja je, verovatno, perspektiva nepristrasnog posmatrača, neprihvatlji-
vo stanje stvari. Na osnovu čega bismo mogli da osudimo ovo društveno
uređenje kao nepravedno? Da bi učinili uverljivijom tvrdnju da će nepo-
boljšani biti podjarmljeni, protivnici poboljšanja često predviđaju da će
izuzetno poboljšani postati toliko drugačiji da će oformiti posebnu vrstu
(annas, 2000: 773; Fukuyama, 2002: 154–158, 218; Mehlman, 2003: 184).
ali ako bi izuzetno poboljšani bili posebna vrsta, da li bi onda njihova do-
minacija nad nepoboljšanima bila nepravedna? Da li je bilo nepravedno to
što je kromanjonac istisnuo neandertalca?
Zaključak
ovaj članak je kritički osvrt prema stavovima onih koji tvrde da bi, u inte-
resu pravde, društvo trebalo sada da odluči kako treba regulisati poboljša-
nja i koju vrstu poboljšanja, ako ijednu, treba dopustiti. Moja kritika se za-
sniva na nedostatku teoretske osnove za donošenje sudova o pravdi u
društvenom okruženju koje još nije, a možda nikada neće ni biti, doživlje-
no. Ništa od onoga što sam rekao ne treba protumačiti kao nagoveštaj da je
društvo sa velikim nejednakostima u sposobnostima između genetski po-
boljšanih i nepoboljšanih poželjno.
Naprotiv, u završetku predlažem jedan od načina da se ublaži zabrinu-

tost po pitanju društvenih posledica genetskih intervencija: taj predlog je
nažalost uočljivo odsutan iz većine studija o ovoj temi. prisetimo se da je
osnovni razlog za zabrinutost po pitanju poboljšanja to da će, usled visoke
cene, samo bogati moći da ih priušte i da će takav pristup zasnovan na ra-
zlici samo pogoršati postojeće nejednakosti u pogledu društvenih dobara
između bogatih i nas ostalih. Nejednakosti u bogatstvu (i prihodu) su i iz-
vor i predmet zabrinutosti. zašto se onda ne baviti ovim nejednakostima
direktno, a ne indirektno ograničenjem na genetske intervencije? i zašto ne
učiniti nešto po pitanju tih nejednakosti sada? preraspodela bogatstva pre
dolaska genetskog inženjeringa ublažiće, ako ne i eliminisati, problem pri-
stupa poboljšanjima zasnovanog na razlici, a pritom će omogućiti društvu
da uživa u njihovim blagodetima. Štaviše, preraspodela bogatstva je u mo-
ralnom pogledu manje problematična od oštrih ograničenja ili zabrana ge-
netskih poboljšanja. Mada preraspodela bogatstva utiče na mogućnosti fi-
nansijski uspešnih, ona ograničava njihovu slobodu u mnogo manjoj meri
nego što to čini zabrana unapređenja intelektualnih ili fizičkih sposobnosti.
osim toga, zbog svih već iznetih razloga, pravednu preraspodelu bogatstva
bilo bi mnogo jednostavnije osmisliti i sprovesti, kako teoretski tako i prak-
tično, nego bilo koji pokušaj kontrole, sprovođenja i raspodele genetskih
intervencija. Još jedna dobra strana mog predloga je to da on ne zavisi od
nagađanja o nepravdi zamišljenog društvenog okruženja. on se bavi ne-
pravdom koja je sada i te kako stvarna. konačno, primećujem da oni među
nama koji su zabrinuti zbog štetnih posledica nejednakosti u bogatstvu i
moći ne mogu da skupe političku volju ni snagu da urade nešto kako bi
smanjili očigledne nejednakosti iz sadašnjosti – čak ni nešto tako sitno kao
što je ponovno uvođenje poreza na ostavštinu. zbog čega onda zamišljamo
da će biti moguće postići dogovor oko toga kako se pozabaviti budućim ne-
jednakostima koje će možda biti pogoršane genetskim poboljšanjima?
interesantno je nagađati kako će nove tehnologije uticati na budućnost
ljudske rase. Međutim, čovek ne treba da bude zatočenik moralne dalekovi-
dosti. Ne treba dopustiti da nas usmeravanje pažnje na moguće nejednako-
sti iz budućnosti odvrati od neodložnijih nejednakosti iz sadašnjosti.
S engleskog jezika prevela Bojana Aćamović
Literatura
annas, George J. 2000. The Man on the Moon, immortality, and other Millennial Myths: The
prospects and perils of Human Genetic Engineering. Emory Law Journal 49: 753–782.
Bradley, keith. 1994. Slavery and Society in Rome. Cambridge: Cambridge University press.
Brock, Dan W. 1998. „Enhancements of Human Function: Some Distinctions for policymakers”.
U: Enhancing Human Traits: Ethical and Social Implications, prir. Erik parens, str. 48–69.
Buchanan, allen. 1990. Justice as Reciprocity versus Subject-Centered Justice. Philosophy &
Public Affairs 19: 227–252.
Buchanan, allen; Brock, Dan W.; Daniels, Norman; and Wikler, Daniel. 2000. From Chance to
Choice. Cambridge: Cambridge University press.
Davis, David B. 1966. The Problem of Slavery in Western Culture. ithaca: Cornell University
press.
Farrelly, Colin. 2002. Genes and Social Justice: a Rawlsian Reply to Moore. Bioethics 16: 72–83.
— 2004. The Genetic Difference principle. American Journal of Bioethics 4(2): W21–W28.
Fukuyama, Francis. 2002. Our Posthuman Future. New York: Farrar, Straus and Giroux.
Goering, Sara. 2000. Gene Therapies and the pursuit of a Better Human. Cambridge Quarterly
of Healthcare Ethics 9: 330–341.
Harris, John. 1998. Clones, Genes and Immortality. oxford: oxford University press.
Hubin, D. Clayton. 1979. The Scope of Justice. Philosophy & Public Affairs 9: 3–24.
Hume, David. 1975. Enquiries Concerning Human Understanding and Concerning the Principles
of Morals. prir. p. Nidditch. oxford: oxford University press.
kitcher, phillip. 2002. „Creating perfect people”. U: A Companion to Genethics, prir. Justine
Burley and John. Harris, str. 229–242. oxford: Blackwell publishers.
lord, Carnes (prev.) 1985. Politics, aristotle. Chicago: University of Chicago press.
McMahan, Jeff. 1996. Cognitive Disability, Misfortune and Justice. Philosophy & Public Affairs
25: 3–35.
Mehlman, Maxwell J. 2000. The law of above averages: leveling the New Genetic
Enhancement playing Field. Iowa Law Review 85: 517–593.
— 2003. Wondergenes. Bloomington: indiana University press.
powers, Madison. 1996. Forget about Equality. Kennedy Institute of Ethics Journal 6: 129–144.
Rawls, John. 1971. A Theory of Justice. Cambridge: Harvard University press.
— 1999. A Theory of Justice. Rev. ed. Cambridge: Harvard University press.
— 2001. Justice as Fairness: A Restatement. Cambridge: Harvard University press.
Resnik, David. 1994. Debunking the Slippery Slope argument against Human Germ-line
Gene Therapy. Journal of Medicine and Philosophy 19: 23–40.
Sen, amartya. 1992. Inequality Reexamined. Cambridge: Harvard University press.
Stampp, kenneth M. 1956. The Peculiar Institution. New York: vintage Books.
Thomas, Hugh. 1997. The Slave Trade. New York: Simon & Schuster.
Treći program
UDk: 608.1:618.39
(originalni naučni rad)
vESEliN MiTRović
pERSpEkTivE i oGRaNiČENJa ETiČkiH

aRGUMENaTa U BioETiCi:
SlUČaJ REpRoDUkTivNiH pRava*
abortus kao oblik kontrole rađanja ima dugu i kontroverznu istoriju. S tim u vezi
analiziramo nekoliko različitih argumenata: (1) argument ljudskosti (argument
ljudskog bića), (2) argument ličnosti, (3) argument (aktuelne) želje, (4) argument
idealne želje, (5) argument moralnog statusa, (6) argument budućnosti slične našoj.
Ukrštajući ova objašnjenja testiramo njihove metodološke i teorijske korene, i po-
kazujemo odnos između „etike poboljšanja (popravke)” i „etike uskraćivanja živo-
ta fetusa”.
Ključne reči: bioetika, abortus, argument ljudskosti (argument ljudskog bića), argu-
ment ličnosti, argument (aktuelne) želje, argument idealne želje, argument moral-
nog statusa, argument „budućnost kao naša”.
pravo na život i uskraćivanje života embriona ili fetusa, direktno je poveza-

no sa bioetikom. Ta veza se najčešće ogleda u (1) procesu koji povezuje na-
učna otkrića, iz domena biologije i medicinske nauke i njihove primene u
svakodnevnom životu. U tekstu Argumenti za i protiv poboljšanja ljudskih
bića genetskom intervencijom (Mitrović, 2010: 75–96), naveli smo da mno-
gi oblici poboljšanja ljudskih bića koriste ili su pak sporedni proizvod teh-
nika i intervencija regenerativne medicine i nauke o matičnim ćelijama.
Dostignuća takvih tehnologija mogu biti upotrebljena kako u terapiji tako
i za poboljšanja zdravih ljudi.1 Etika tehnike koja se koristi embrionalnim
* Tekst je napisan u okviru projekta instituta za sociološka istraživanja, br.

179035, koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.
1 Poboljšanje ljudskih bića u pomenutom tekstu definisali smo „kao podizanje ka-
paciteta iznad, za određenu vrstu, tipičnog nivoa, ili prelazak preko statistički normal-
nog funkcionisanja jedne individue” (Daniels, 2000: 309-322), uz pomoć genetskog
stem ćelijama zahteva da se koristi embrion kao entitet, što praktično pod-
razumeva „uskraćivanje” života tom potencijalnom biću. alternativa uni-
štavanja embriona radi istraživanja ili upotrebe matičnih ćelija podrazu-
mevala bi genetsku intervenciju na telesnoj ćeliji koja je klonirana
(Hurlbut, 2004), što otvara novu debatu oko etike kloniranja.2 U regenera-
tivne tehnike spada i transplantacija fetalnog tkiva. kao i u prethodnom
slučaju ova intervencija podrazumeva: (a) uskraćivanje života potencijal-
nom ljudskom biću, i (b) može biti upotrebljena kako u terapijske svrhe za
lečenje teških povreda i oboljenja tkiva (Martin, 1993: 1–4; vawter and
Gervais, 1993: 4–5; Barnes and Stevanson, 1989: 6–8; lim Tan, 2004:
157–166), tako i za podmlađivanje (Savulescu, 2007).
(2) Drugi način povezivanja između bioetike i biotehnologije u smislu
kontrole polova, veličine porodice, ranog otkrivanja i sprečavanja anomali-
ja fetusa, jeste i namerni prekid trudnoće – abortus. viđeno iz Fukujamine
perspektive ovakva primena biotehnologije ne samo da ima nepredvidive
posledice nego je već dovela do demografskih, ali i socijalnih poremećaja u
aziji. „prednost koja se u ovim kulturama daje muškoj deci, u kombinaciji
sa jevtinim sonogramom i izborom na abortus dovela je do iskrivljenih so-
cijalnih odnosa. povećan broj muškaraca3 suočava se sa problemom od
pronalaska odgovarajuće partnerke, do upuštanja u razna rizična i destruk-
tivna ponašanja, dok, s druge strane, ovakva tendencija može dovesti i do
poboljšanja kontrole procesa udruživanja po parovima, što dovodi do veće
stabilnosti porodičnog života za one koji stupe u brak” (Fukujama, 2003:
99–100).
Shodno principu autonomije pojedinca, proizlazi da zemlje poput ki-
ne, koreje itd., slede liberalne vrednosti koje ne dovode u pitanje pravo na
namerni prekid trudnoće. ipak, kao što brojna istraživanja pokazuju reč je
o državnoj politici „jednog deteta” u kombinaciji sa prednostima koje se
daju muškoj deci. ista empirijska istraživanja dolaze do izvesne vrste euge-
ničkog paradoksa da liberalne države, koje se zalažu za ljudska prava, zastu-
inženjeringa. ovakvo „poboljšanje” razlikuje se od „terapije” pod kojom se podrazu-

meva tretman usmeren ka otklanjanju ili sprečavanju bolesti koja smanjuje nivo zdra-
vlja ili funkcionisanja ispod tipičnog nivoa za određenu vrstu (Juengst, 1997). Narav-
no, moguće je postaviti pitanje koji je to normalan nivo ljudskih kapaciteta, ili
prosečan nivo zdravlja (Harris, 2009: 140–142). Međutim, u ovom delu definisanja
pojmova dovoljno je uslovno prihvatiti da postoji jedna opšta saglasnost oko pomenu-
tih normi, tipičnih nivoa, ili pojma statistički normalnog funkcionisanja jedne indivi-
due, koje se može opisati kao „stanje kompletnog fizičkog, mentalnog i društvenog do-
brog stanja” (www.bioethics.gov, april 2002).
2 više o tome u: Gregory, 1998; leon and James, 1998.
3 više o tome u: Eberstadt, 1998; Hull, 1990; park, 1983.

paju stav da se prenaseljenost populacije u kini i indiji moraju kontrolisa-

ti kako bi se izbegle teške ekonomske i socijalne posledice unutar tih zema-
lja. Takvim demografskim restrikcijama suprotstavljaju se države poput
vatikana i Malte, što daje rezultat o njihovom laissez-faire pristupu – pre-
puštanju odluka prirodi (polšek, 2000). Međutim, za bolje razumevanje
ove dvosmislene situacije na samom početku predstojeće analize treba na-
glasiti da, „gledano sa stanovišta evolucije, liberalna eugenika odmaže se-
lekciji tako što podiže, poboljšava, određene sposobnosti jedinki za bolje
snalaženje u okruženju, dok nacistička potpomaže selekciju, na neprirodan
način, uništavanjem nesposobnih i nepodobnih – ’nearijevaca’. otvoreno
ostaje samo pitanje arbitraže, o tome koja ljudska bića imaju savršen biolo-
ški materijal” (Mitrović, 2010: 78).
imajući navedeno u vidu, kao i činjenicu da smo se etikom „poboljša-
nja” bavili na drugom mestu, u ovom radu ćemo se, pre svega, zadržati na
analizi etičkih argumentacija za i protiv upotrebe biotehnologija u svrhe
uskraćivanja prava na život fetusa. S jedne strane su autori, koji mahom, ne
podržavaju medicinsku intervenciju kojom se uskraćuje pravo na život. Te
autore uslovno možemo svrstati u teoretičare (bio) konzervativističkog
(pro-life) opredeljenja. S druge strane, autori liberalnih (transhumani-
stičkih) ili pro-choice opredeljenja podržavaju princip autonomije4 rodite-
lja-majke, prilikom odlučivanja o pravu na život embriona-fetusa. Upravo
u ovoj tački čini se da je ključ razdora ovih suprotstavljenih orijentacija. ko
ima pravo da odlučuje o uskraćivanju života fetusa? Da li država kroz
zakon (ili društvo kroz moralne norme), paternalistički, treba da se umeša
u namerni prekid trudnoće, ili je taj izbor na roditelju, odnosno na auto-
nomiji majke? Da li fetus uopšte ima pravo, bilo kao ličnost bilo kao živo
biće itd.5
4 o principima autonomija, dobročinstvo, nečinjenje zla, pravda videti više u Bea-
uchamp and Childress, 1979. pregled najbitnijih implikacija pri korišćenju etičkih
principa i pravila videti u Bogdanović, 2010. zatim korisni tekstovi koji dovode u pita-
nje pojedinačne principe, na primer, princip autonomije, poput Dworkin, 2003: 42. S
tim u vezi su i mnogi drugi tekstovi koji govore o sukobu principa autonomije rodite-
lja i suvereniteta dečjeg tela, koje se sve češće podvrgava medicinskim intervencijama
u nemedicinske svrhe, npr. Gilbert, 2009: 14. Tu je i tekst koji predlaže da roditelji u
tom smislu budu izvesni poverioci dečje dobrobiti, a da se pravo na intervenciju u ne-
medicinske svrhe ostavi na izbor deci odnosno do sticanja punoletstva (ouellette,
2009). Norma/princip poštovanja autonomije pacijenta – izražen je maksimom volja
pacijenta je najviši zakon – u medicinskoj etici se izvodi iz šire filozofske, odnosno
etičke (ali i političke) ideje o pravu svakog čoveka da autonomno, to jest rukovodeći se
svojom slobodnom voljom upravlja sobom i svojim životom (Turza, 2007: 70.
5 ovde bi trebalo nešto reći i o navedenim „suprotstavljenim” strujama. Biokonzer-
vativizam zastupa stav koji izražava sumnju u pogledu moralne upotrebe tehnološkog
S tim u vezi potrebno je istaći da „vladajuća, ili preovlađujuća, moral-

na osećanja imaju veliki uticaj u oblikovanju onoga što bismo mogli nazva-
ti ’javnim pravilima’ i u koja je založeno neko određenje društvene, politič-
ke, medicinske ili neke druge poželjnosti, ali se moralna ispravnost može
razilaziti sa svakim od tih određenja” (Babić, 2005: 288).
Namerni prekid trudnoće kao vid kontrole rađanja je, čini se, najduže
na udaru konzervativnih kritika. S tim u vezi posmatraćemo nekoliko ar-
gumenata koji se najčešće koriste u osporavanju ili pravdanju izbora na
abortus. To su pre svega: (1) argument ljudskosti (argument ljudskog bića),
(2) argument ličnosti, (3) argument (aktuelne) želje, (4) argument idealne
želje, (5) argument moralnog statusa i (6) argument „budućnost kao naša” ili
FLO-argument (Future like Ours-argument).
U završnom delu rada pokušaćemo da uočimo da li ovi argumenti do-
sledno podržavaju idejno-teorijsko stanovište ili princip, iz koga su potekli,
kao i da utvrdimo odnos između „etike poboljšanja (popravke)” i „etike us-
kraćivanja života fetusa.”
Na osnovu prvog argumenta, fetus je takođe ljudsko, živo i nevino biće,
te kao takvo ima pravo na život, odnosno oduzimanje tog života bi bilo po-
razvoja. on je u principu suprotan i u strogoj opoziciji sa genetičkim, protetičkim ili

kognitivnim modifikacijama ljudskih bića. Razvijen je, s jedne strane, od konvencio-
nalno desne politike verskog/kulturnog konzervativizma i konvencionalno levo-na-
strojene politike očuvanja čovekove sredine. Biokonzervativistička pozicija se u ime
odbrane prirodnog, kao moralne kategorije, protivi medicinskim i drugim tehnolo-
škim intervencijama usmerenim ka poboljšanju trenutnih ljudskih i kulturnih granica.
Transhumanizam je zasnovan na stavu aktivne, liberalne (kurziv je moj) podrške
tehnološkog razvoja u celini. zalaže se za praksu genetskih, protetičkih i kognitivnih
modifikacija ljudske vrste. Transhumanisti veruju da u uslovima regulisane legitimne
demokratske i odgovorne vlasti u kojima je osigurano da troškove, rizike i koristi dele
svi akteri, tehnološki razvoj predstavlja duboko osnaživanje i emancipaciju. važno je
naglasiti da oba pravca ističu zabrinutost po pitanju raspodele, rizika, nejednakosti i
često sputavajućih formi tehnološkog razvoja. za primer ovakve zabrinutosti treba
uporediti tekstove izrazitog predstavnika transhumanizma Nika Bostroma (npr. Bo-
strom, 2002) i tekstove predsedničkog saveta za bioetiku SaD. obe struje izražavaju
zebnju povodom mogućnosti zloupotrebe tehnologije i mogućih opasnosti neprihva-
tljive eksploatacije i opstanka ljudi, iz čega može proizaći veliko društveno nezadovolj-
stvo. Treba istaći da nije ispravno da ova dva opredeljenja smatramo jasno suprotsta-
vljenim kategorijama. Mnogi pojedinci mogu podržavati i jednu i drugu opciju u
zavisnosti od pojedinačnih interesa političkog ili tehnološkog razvoja. Mnogi od tih
pojedinaca će s vremena na vreme podržavati jednu ili drugu stranu u zavisnosti i od
svojih ličnih iskustava i intuicije. pitanje je da li će predstavnici ovih struja pronaći
šansu u kampanjama javnog zagovaranja, aktivizma, politike, odnosno, odluka i obra-
zovanja, da podele dovoljno zajedničkih stavova za produktivan dijalog (Carrico,
2004).
grešno (Marquis, 2007: 395). kada je reč o drugom argumentu, fetus još
uvek nema „skup osobina koje čine ličnost”, te je stoga oduzimanje života
pod izvesnim okolnostima opravdano (Warren, 1996: 434–440).
pre nego što pređemo na upoznavanje i analizu ostalih argumentacija,
pokušaćemo da osvetlimo prirodu problema uskraćivanja prava na život iz
jednog religijsko-konzervativnog stava. pri tome ne treba gubiti iz vida da
religija često neposredno sagledava istine koje su zajedničke i nereligio-
znim ljudima, iako ovakvi ne shvataju da su njihova lična svetovna gledišta
o etičkim pitanjima u istoj meri i stvar vere kao i stanovišta koja zastupaju
religiozni ljudi (Fukujama, 2003: 109).
Zašto se koristi argument „uskraćivanja života”, a ne

argument „produženja vrste” putem polne ljubavi
Na prvi pogled moglo bi se činiti da je osnovni konzervativni (religijski ili
„prirodni”) argument protivljenja namernog prekida trudnoće usmeren ka
pravcu pravdanja „produženja vrste.” Međutim, neodrživost takvog stava
potvrđena je i iz pera religiji naklonjenih filozofa.
Shodno tome, živa bića se mogu razmnožavati i bez polne ljubavi, i bez
podele na polove.6 Međutim, viši organizmi se ipak razmnožavaju putem
polnog akta. prema tome, smisao polne diferencijacije (i polne ljubavi) ni-
kako ne treba tražiti u ideji života vrste i njenog razmnožavanja, već jedino
u ideji višeg organizma. pokušavajući da opravda ovakvo uverenje Solovjov
nastavlja: „kod životinja koje se razmnožavaju isključivo polnim putem
(kolo kičmenjaka), sposobnost razmnožavanja je sve manja što se više
penjemo po lestvici organizma, dok je jačina polnog nagona, naprotiv, sve
veća” (Solovjov, 2001: 127).
polazeći od riba kod kojih je moć polnog razmnožavanja najveća, a lju-
bavna strast najmanje izražena, preko bića koja vrve (šerec, šircu), i kod ko-
jih su polni odnosi nešto prisniji, dolazimo do čoveka. kod ljudske vrste, „u
poređenju sa čitavim životinjskim svetom, razmnožavanje je najmanje, a
polna ljubav dobija najveći značaj i najveću snagu, sjedinjujući maksimalno
postojanost odnosa (kao kod ptica), i intenzitet strasti (kao kod sisara). Da-
kle, polna ljubav i razmnožavanje vrste su u obrnuto proporcionalnom od-
6 važno je zapaziti da bi kloniranje ljudskih bića u slučaju konzervativnog pro-na-
talističkog argumenta: „produženje vrste” doveo do toga da oni postanu zastupnici klo-
niranja ljudskih bića. Sličnu argumentaciju nalazimo i kod Džona Harisa gde se bio-
konzervativistički stav – stav Dž. anasa – nemenjanja ljudske genetske strukture
dovodi u vezu sa njihovim implicitnim podržavanjem reproduktivnog kloniranja, ko-
je je, prema Harisu, za razliku od polne reprodukcije, istinski vid očuvanja jedne gene-
tičke strukture (Harris, 2007: 25).
nosu: što je jedno jače, to je drugo slabije.” Stoga, Solovjov zaključuje: „ako,
dakle, na oba kraja animalnog života nalazimo, s jedne strane, razmnožava-
nje bez ikakve polne ljubavi, a s druge, polnu ljubav bez ikakvog razmnoža-
vanja, onda je potpuno jasno da te dve pojave ne mogu biti dovedene u ne-
raskidivu vezu jedna s drugom – očigledno je da svaka od njih ima svoje
samostalno značenje i da se smisao jedne ne može sastojati u tome da bu-
de sredstvo druge” (Solovjov, 2001: 128).
Ne ulazeći u dalje društvene implikacije ovog odnosa, primenjenog is-
ključivo na čovekov svet, zaključujemo da se pojmovi produženja vrste
kroz polni čin ne mogu toliko efikasno upotrebljavati u osporavanju abor-
tusa, kao što je to slučaj sa opštim moralnim i religijskim stavom ne ubij.
polazeći od ove konstatacije u daljem razmatranju problema vraćamo se
argumentu za i protiv prava na život fetusa. U argumente pro prava na život
fetusa koje ovde tretiramo, spadaju pored argumenta ljudskosti i argument
budućnosti slične našoj (Future like Ours – FLO), koje podržava Don Mar-
kiz (Don Marquis). U korpus „konzervativnih stavova” po pitanju korišće-
nja biotehnologija, spadaju i stavovi Frensisa Fukujame i njegovog kolege iz
Predsedničkog odbora za bioetiku SAD, Čarlsa krauthamera (Charles kra-
uthammer). Nasuprot njima su argumenti koji podržavaju pravo izbora na
abortus a dolaze iz pera Meri En voren (Marry ann Warren) (argument lič-
nosti, argument moralnog statusa) i objašnjenja preko argumenta aktuelne i
idealne želje koji potiču od Majkla Tulija (Michael Tooley) i Dejvida Buni-
na (David Boonin).
Argument ljudskosti i „opšti” religijski razlozi protivljenja

biomedicinskim tehnologijama
Dobar deo današnjeg protivljenja mnoštvu novih reprodukcionih tehnolo-
gija dolazi upravo iz redova onih s verskim ubeđenjima. ovakva slika i ne
čudi s obzirom na to da religija pruža najjasnije osnove za prigovore protiv,
na primer, genetskog inženjeringa ljudskih bića. Međutim, postavlja se pi-
tanje da li su religijsko-konzervativni argumenti dovoljni da spreče ili ogra-
niče upotrebu biotehnologija. klasično objašnjenje u „odbrani ljudskog ži-
vota,” dakle i života fetusa, jeste argument ljudskog života ili argument
ljudskosti. prema ovom objašnjenju „ljudski život, kao skup bioloških oso-
bina”, istovremeno je i okvir u kome se on pokušava odbraniti, što može
dovesti do teorijsko-metodoloških problema. polazište ove argumentacije
je: „da je fetus nevino, živo, ljudsko biće,” te je stoga oduzimanje života fe-
tusa jednako infaticidu, odnosno moralno je neprihvatljivo. S tim u vezi ja-
vlja se teorijski problem veze između bioloških osobina koje čine čoveka i
moralnih osobina koje daju pravo na život. poznati su slučajevi novorođe-
nih beba sa moždanom smrću ili primeri osoba koje se nikad neće probu-
diti iz kome. kako odlučiti o nastavku života u tim slučajevima? Takođe u
ovu vrstu praktičnih problema spada i okončanje života spermatozoida ili
nefertilnog ovuma (koji su na kraju krajeva i ljudski i živi i nevini) (Marqu-
is, 2007: 396).
U zajedničkoj tradiciji Jevreja, hrišćana i muslimana, čovek je stvoren
po slici Boga. za hrišćane to ima posebno značajne implikacije u domenu
ljudskog dostojanstva. postoji oštra razlika između ljudskih i ne-ljudskih
stvorenja; samo ljudska bića imaju sposobnost da vrše moralni izbor, samo
ona imaju slobodnu volju i veru, i ta sposobnost im, u poređenju sa ostat-
kom živog sveta, daje viši moralni status (Fukujama, 2003: 108).
Na ovom mestu moguće je uzgredno prokomentarisati ovakav religij-
ski stav. Naime, ako samo ljudska bića imaju mogućnost vršenja moralnog
izbora itd., onda to implicira da fetus u pojedinim religijama još uvek nije
potpuno ljudsko biće, jer to postaje u određenom stadijumu trudnoće. To
praktično upućuje da ovakav religijski argument „ljudskog dostojanstva” u
neku ruku opravdava pravo na abortus. Tako u judeohrišćanskoj, odnosno
islamskoj tradiciji plod in utero u različitom dobu razvoja „dobija dušu”,
odnosno poprima osobine ličnosti.
„prema hinduističkom shvatanju duša i telo se spajaju u trenutku oplo-
đenja. plod je ličnost od prvog trenutka oplođenja budući da se u njemu
nalazi reinkarnirana duša. prema Garba Upanišadama, plod se u posled-
njem mesecu trudnoće seća svojih prošlih života, ali se ta sećanja gube to-
kom traume rađanja. Hindu medicinska etika proističe iz principa nenasi-
lja – ahimse. otuda se hinduizam protivi abortusu, osim ako prekid
trudnoće nije neophodan da bi se majci spasao život” (Golumbić, 2007: 1).
pravoslavna i katolička crkva takođe smatraju da plod ima dušu od sa-
mog začeća, dok u islamu plod dobija dušu tek u petom mesecu trudnoće
(posle 120 dana). U Talmudu se embrion u prvih 40 dana trudnoće označa-
va kao „voda” i abortus je u ovom periodu, pod izvesnim okolnostima, do-
zvoljen. od četrdesetog dana trudnoće do kraja prvog trimestra plod se
smatra organom majčinog tela, pa su etičko-religiozni standardi u ovoj
oblasti znatno restriktivniji (isto: 2). iako postoje različita religijska shvata-
nja po pitanju „života fetusa” sve religije abortus opravdavaju samo u sluča-
jevima kad je život majke ugrožen. Takođe, iz prethodnog proizlazi da sa-
mo hrišćanska crkva i hinduističko shvatanje pravo izbora na abortus
mogu opravdati i argumentom ljudskosti i argumentom ličnosti, jer je fetus
od prvog dana začeća obdaren „dušom.”
Međutim, postavlja se pitanje koje to osobine karakterišu ličnost. U
ovom momentu, međutim, možemo ostaviti po strani tu analizu da bismo
razmotrili još neka religijsko-konzervativna objašnjenja. U set religijskih
objašnjenja protivljenju ljudske intervencije u domenu reproduktivnih pra-
va spada i objašnjenje da Bog deluje kroz prirodu, te svako kršenje prirod-
nih normi, kao što je primerice dobijanje dece kroz polno opštenje i poro-
dicu, istovremeno je i kršenje božje volje. iako istorijski posmatrano hri-
šćanske institucije nisu uvek delovale na osnovu ovog načela, hrišćanska
doktrina je odlučno zastupala gledište „da sva ljudska bića poseduju pod-
jednako dostojanstvo, bez obzira na njihov spoljašnji socijalni status, pa za-
to imaju pravo i na podjednako poštovanje” (Fukujama, 2003: 108)7. S ob-
zirom na takve postavke, ne iznenađuju religijska i konzervativna
protivljenja čitavom nizu biomedicinskih tehnologija, uključujući kontrolu
rađanja, oplodnju in vitro, abortus, istraživanje nespecijalizovanih embri-
onskih ćelija (namenjenih izrastanju zametka, i uglavnom prepoznatljivih
još u ranoj fazi deobe), kloniranje, kao i najnovije forme genetskog inženje-
ringa. Čak i ako primena ovih reproduktivnih tehnologija može biti moti-
visana roditeljskom ljubavlju prema svojoj deci, ona je nedopustiva jer se
njima, kad je reč o stvaranju (ili uništavanju u slučaju abortusa), ljudska bi-
ća stavljaju u položaj Boga (krauthammer, 2001: 60).
Međutim, ovakav stav sam po sebi ne može biti jedina osnovica na ko-
joj je moguće kritikovati upotrebu biotehnologije. S druge strane, jasno je
da religija pruža najotvoreniji motiv za protivljenje određenim novim teh-
nologijama (Fukujama, 2003: 109).
već je navedeno da lična svetovna gledišta o etičkim pitanjima mogu
biti u istoj meri i stvar vere koju zastupaju religiozni ljudi. Tako na primer,
jednakost koja se zahteva kroz liberalni egalitarizam, ne razlikuje se toliko
od hrišćanskog stava o univerzalnom dostojanstvu svih ljudi. važnost osvr-
ta na religijske stavove o ovoj tematici proističe i iz činjenice da nema izgle-
da da će u doglednoj budućnosti ljudi snažnog religijskog ubeđenja nestati
sa političke scene, niti da će modernizacija društva dovesti do njegove de-
sekularizacije (Fukujama, 2003: 110).
Dakle, imajući u vidu prethodne redove opšti religijski stav po pitanju
korišćenja biotehnologija možemo sintetizovati kroz tumačenje da se tim
činom ljudska bića stavljaju u položaj Boga.
Argument ličnosti i „igranje Boga“

pošto smo u prethodnom delu otvorili pitanja: (1) koje su to osobine koje
karakterišu ličnost, (2) shvatanje biomedicinske intervencije kao uplitanje
u poslove Boga, ostaje nam da tim redom i odgovorimo na ova pitanja.
7 pored toga, tu je još jedan primer biokonzervativističkog viđenja u tekstu leona
kasa „odbrana ljudskog dostojanstva” u časopisu Social Science Journals. kas ističe:
„Moramo uspostaviti osnove za stanovište da sva ljudska bića – da li su dostojanstve-
na ili ne u svom ličnom ponašanju – u stvarnosti uživaju puno i jednako ljudsko dosto-
janstvo, ili ih treba tretirati kao da ga imaju” (kass 2007: 53).
klasični argument ličnosti javlja se u dve varijante: (a) Meri En voren i
(b) Majkl Tulijevoj-verziji „želje”.
argument ličnosti vorenove sastoji se iz nekoliko centralnih osobina:
(1) „svesnost i posebno sposobnost osećanja bola”, (2) „razumnost”, (3)
„samomotivacija”, (4) „sposobnost razumne i složene komunikacije” i na
kraju (5) „osećaj sopstva.” Da bi se neka individua smatrala ličnošću ne
mora da ima svih pet osobina, niti neku posebnu od njih. individua koja ne
poseduje nijednu od osobina ne može se smatrati ličnošću. ali čak i ako
osoba ima samo sposobnost osećanja bola, naglašava vorenova, ne može se
tvrditi da ima više prava na život od recimo novorođene Guppy-ribice.8 iz
perspektive ove autorke proizlazi da je oduzimanje života moralno oprav-
dano ukoliko individua nije ličnost. „kako fetusi nisu ličnosti, abortus je
moralno opravdan” (Warren, 1996: 434–440).
Međutim, da li prethodno znači da (odrasle) individue koje nemaju spo-
sobnost osećaja bola treba sasvim moralno lišiti života? Naime, najbolji pri-
mer za to su pacijenti sa asimbolijom na bol, koje su neurolozi podvrgli te-
stiranju na bol. Umesto da dožive nešto strašno i opasno, doživeli su nešto
što je potpuno bezazleno: „bol bez bolnosti”. Smeh je pak izraz ovog neoče-
kivanog obrta. on je izraz za lažnu pretnju ili opasnost. ali ne samo to.
Smeh je u ovom slučaju i čin razuveravanju u socijalnom opštenju: poruka
neurolozima da se njihovi ubodi ili udarci doživljavaju kao lažna agresija,
te da oni ne čine nešto loše ili nažao pacijentima (Grahek, 2002: 54).
pojednostavljenom „analitikom ličnosti” ove autorke iz navedenog sledi da
ovakve individue ne samo što ne zadovoljavaju uslov osećaja bola nego bi
se moglo pretpostaviti da ne zadovoljavaju ni uslov razumnosti, a ni uslov
„razumne komunikacije.” pored ovog praktičnog problema, takođe se otva-
ra i drugo bitno pitanje – „bolnosti bez bola” (isto: 71), odnosno onoga što
se na kraju može iskoristiti kao mogućnost socijalno konstruisanih bolesti
i svih društvenih implikacija u vezi s tim, koju vorenova kao jednu od oso-
bina ličnosti ne uzima u obzir.
postoji još nekoliko praktičnih slučajeva koji su za diskusiju. Tvrdnja
da fetus nema prava na život jer nije ličnost, implicira da je dozvoljeno i
oduzimanje života novorođenoj bebi, jer takođe nije ličnost. autori su-
8 Guppy ribice su karakteristične po tome što na svet donose naizgled živu mlađ,
koju čuvaju u posebnoj torbici ispod anusa. ova varka prirode na prvi pogled govori
da je reč o sisaru. Međutim, reč je samo o tome da ova vrsta umesto da izbaci jajne će-
lije u vodu, koje bi potom oplodio mužjak, poseduje posebnu torbicu u vidu rezervoa-
ra, u kojoj čuva neoplođene ćelije. Mužjak ubacujući svoje jajne ćelije u ovaj rezervoar
vrši oplodnju. Dakle, razlika je samo što se ova oplodnja i čuvanje oplođenih jajašaca
ne vrši u otvorenom prostoru. http://www.britannica.com/EBchecked/topic/249582/
guppy.
protnih (pro-life) ubeđenja zato postavljaju pitanje: „da li bi bilo moralno
ispravno oduzeti život osobi koja je trenutno bez svesti” (Marquis, 2007:
397). Braneći se od opaske, na njen argument, koji može implicirati da je
ispravno izvršiti infanticid, vorenova objašnjava „da je počiniti deteubistvo
pogrešno, jer odrasli imaju određeni stav prema novorođenčetu” (Warren,
1996). Međutim, šta ako postoje odrasli koji ne vrednuju tu decu, da li je
onda opravdano počiniti deteubistvo (Marquis, 2007: 397). Setimo se Fu-
kujaminog primera sa kulturama u kojima se život ženskog deteta ne ceni.
kada je reč o teorijskim problemima, argument vorenove suočava se
sa sličnim teškoćama kao i argument ljudskosti. U ovom slučaju „problem
leži u vezi između psiholoških termina kojima je ličnost definisana i moral-
nog prava na život. Dakle, sada su psihološke osobine okvir u kojem se lič-
nost kao skup tih osobina ponaša, što predstavlja isti problem kao u sluča-
ju argumentacije ljudskosti. Jedina razlika je u tome što je problem sa
objašnjenjem ličnosti, slika u ogledalu teorijskog problema argumenta ljud-
skosti”. „Dakle i argument ljudskosti i argument ličnosti pate od sličnih teo-
rijskih nedostataka. oba argumenta imaju problem sa praktičnim slučaje-
vima. Dok argument ljudskosti pati od širokog poimanja šta je sve pogrešno
kada je reč o lišavanju života, dotle argument ličnosti pati od strogo defini-
sanih osobina kojima se lakše postiže opravdanost uskraćivanja života”
(Marquis, isto).
Takođe oba argumenta primenjuju skupove bioloških i psiholoških
osobina, pri definisanju ljudskih bića, kao ekvivalentne i nezavisne katego-
rije. To praktično znači da je bilo koju od ovih osobina moguće posmatra-
ti kao nezavisnu, odnosno osobinu na koju ostale nemaju nikakvog uticaja,
niti ta izvesna osobina utiče na ostale.9
Tulijev argument ličnosti razlikuje se od prethodnog. on ima sposob-
nost da zaobiđe teorijske probleme od kojih pate potonji argumenti. Nai-
me, ovaj autor tvrdi da je „neka osoba ličnost, samo ako ima ozbiljna mo-
ralna prava na život”... „Jedan organizam polaže ozbiljna prava na život
samo ako poseduje viziju sebe kao subjekta jednog iskustva i drugih men-
talnih stanja, kao i sposobnost samosvesnosti.” Nastavljajući, on ističe da je
želja osnovna osobina ličnosti: „neka stvar ne može imati bilo kakva prava
ako u krajnjem slučaju nije sposobna da ima bilo kakav interes”... „Fetus ne-
ma želju za produžetkom egzistencije, dakle fetus nema pravo na život. U
tom slučaju abortus je moralno prihvatljiv” (Tooley, 1972: 83–115).
„Dakle, želja za životom je bazičan Tulijev argument,” zaključuje Mar-
kiz (Marquis, 2007: 397). iako Tulijev argument ne pati od teorijskih pro-
blema sa kojima se sreću prethodna dva objašnjenja, on ipak ne objašnjava
neke slučajeve „oduzimanja” života. Na primer, slučaj pojedinca koji pati
9 videti u: Mitrović, 2010: 86.

od depresije. Takav pojedinac u nekom trenutku života ne vidi razlog da

nastavi život, ili izražava želju da umre. Da li je u tom slučaju moralno odu-
zeti život takvoj osobi, ili da li im treba pomoći da sebi oduzmu život. Sli-
čan slučaj je i sa osobama koje su trenutno bez svesti. vodeći se Tulijevim
argumentom želje, ovim osobama je ispravno uskratiti pravo na život. ipak
u praksi to nije slučaj. i ovaj, kao i argument vorenove, suviše široko defi-
niše pravo na oduzimanje života ističe Markiz (Marquis, 2007: 397).
Razmotrimo sada korišćenje biotehnologija kao uplitanje u ulogu Bo-
ga. kao kontra argument uopštenog stanovišta „nemešanja u poslove pri-
rode i Boga” jesu stavovi koji, primera radi, moralno izjednačavaju terapij-
ske, estetske ili tretmane dopinga u sportu i pojedinim profesijama sa
genskom intervencijom. U tom smislu Džulijan Savulesku (J. Savulescu) is-
tiče tri argumenta pro korišćenja genetskih intervencija i biotehnologije
uopšte. prvi argument je da je pogrešno ne usavršiti ljudska bića, jer nema
razlike između uticaja ishrane i genske intervencije u poboljšanju inteligen-
cije (Savulescu, 2007: 521–522). zatim ovaj autor, nakon početnog pitanja
ima li suštinske (moralne) razlike u krajnjim efektima navedenih interven-
cija, u svetlu (neo)liberalne ideologije zaključuje: „parovi bi trebalo da
maksimiziraju genetske mogućnosti svoje dece, kako bi ona bila u stanju da
vode bolji život i da obezbede sebi bolju ekonomsku i društvenu egzistenci-
ju. Tu nema relevantne moralne razlike između intervencije okolinom i ge-
netskom modifikacijom” (Savulescu, 2007: 522). Na kraju ovaj autor zaklju-
čuje da nema suštinske razlike u tretiranju bolesti i genetske intervencije
kojom se menjaju kapaciteti i sposobnosti zdravih ljudi. Nema razloga zašto
prihvatiti jedno a ne prihvatiti drugo. po njemu „zdravlje nam omogućuje
da živimo dobro, dok nas bolest u tome sprečava” (Savulescu, 2007: 523).
U obrazlaganju moralne obaveze za „poboljšanjem” i „produženjem”
ljudskog života Savulesku se zalaže ne samo za pravo na abortus nego i za
korišćenje tkiva abortiranih ili veštački stvorenih embriona i fetusa s ciljem
produženja života. Taj vek ostvaren zamenom tkiva i organa procenjuje se
i na trajanje duže od 120 godina života (Savulescu, 2007: 518).
kako navodi ovaj autor, dobar deo društva smatra da su deca dar Boga
ili prirode te da se stoga u ljudsku prirodu ne treba mešati. Međutim, i do-
bar deo ljudi koji polaze sa tog stanovišta implicitno odbacuje ovakav stav.
Skeniranje ploda ili fetusa na pojedine bolesti (čak i manje ozbiljna obolje-
nja), vakcinisanje, „rasterećenje (ženskog) rada” (protivno stavu nekih ra-
nih hrišćana da je patnja božja volja), tretiranje kancera itd., takođe su
uplitanje ljudi u „božje poslove.” zašto onda ne koristiti prednosti genet-
skog inženjeringa. „Tu praktično nema razlike od primenjivanja terapije
antibioticima” (Savulescu, 2007: 529–530).
Međutim, ovakvo dejstvo biotehnologije drastično utiče na ljudsku pri-
rodu i u krajnjoj liniji na ljudsko dostojanstvo, tvrde biokonzervativci (Fuku-
jama, 2003: 168–172). Slaganje sa prethodnim stavom o opravdanosti kori-

šćenja biotehnologija dolazi do izražaja u domenu lečenja genetski prouzro-
kovanih oboljenja. ipak, ovaj autor upozorava i na izvesne kontraefekte ova-
kvih intervencija, čime izražava sumnju u mogućnost genetske modifikacije
koja prolazi bez propratnih posledica (Fukujama, 2003: 96). posledice neraz-
lučivanja intervencija vode do toga da se, na primer, „moralno opravdana-te-
rapeutska, genska intervencija somatske matične ćelije” (Hurlbut, 2004)10,
može koristiti u estetskoj i prehrambenoj industriji11 u sferi privatnosti-sek-
sualnosti, kao i za odstranjivanje ili pojačavanje osobina kao što su agresiv-
nost, solidarnost, kooperativnost itd. (Savulescu, 2007: 519; 2009: 211–215)
kao što smo videli objašnjenja liberalne prirode opravdavaju uskraći-
vanje života fetusa kao i upotrebu genetskih intervencija koje za posledicu
mogu imati uništenje embriona kao celine. S druge strane, konzervativna
objašnjenja protive se takvim stavovima.
posle razmatranja iznetih argumenata postavlja se pitanje ima li jasnih
odgovora na ovako postavljene probleme. U nastavku teksta razmotrićemo
Markizov argument pogrešci oduzimanja života bićima koja bi imala buduć-
nost kao našu (FLO argument)12. Naime, ovaj autor zastupa tezu da je ovaj an-
ti-abortus stav znatno savršeniji od prethodno iznetih argumenata, jer daje
odgovore na praktične probleme o kojima smo u prethodnom delu govorili.
10 Naime, u navedenom članku autor, podržavajući genetsku mutaciju objašnjava
da je moguće izbeći uništavanje ljudskog embriona u svrhu stvaranja, lečenja i ekspe-

rimentisanja matičnim ćelijama. idealno rešenje koje bi po mnogim naučnicima bilo
moguće jeste direktno reprogramiranje somatskih ćelija u funkcionalni ekvivalent em-
brionalnih matičnih ćelija (EMć). U normalnoj embriogenezi EMć se stvaraju u ogra-
ničenom prostoru (unutrašnjost ćelijske mase) u embrionu starom 4–5 dana (blasto-
cit). U nekoliko predstojećih dana razvoja, serija ćelijskih signala stvara specifični
obrazac genskog izraza koji karakteriše EMć i daje im sposobnost mnogoznačnosti,
odnosno stvara mogućnost formiranja svih tipova ćelija ljudskog tela. Sa razumeva-
njem tačne molekularne prirode ovih signala biće moguće zaobići embriogenezu i di-
rektno stvarati promene u ćelijama odraslih. Nažalost, može proći mnogo godina pre
nego naše znanje i kontrola ovih faktora stvori uslove za ovakve intervencije. za sada je
moguće alternativno rešenje: genetski mutirano ćelijsko jezgro somatske ćelije, uz po-
moć kojeg je moguće stvaranje ograničenog broja ljudskog tkiva (kao što je slučaj sa
kožom za transplantaciju). To je tehnika transfera somatskog ćelijskog jezgra (klonira-
nje), uz prethodnu gensku mutaciju koja sprečava mogućnosti razvoja nastalog entite-
ta u celokupan organizam (v. Hurlbut, 2004).
11 više o ne razlučivanju intervencija terapije i „poboljšanja” videti u: Mitrović,
2010. NaSa je osnivanjem tima, sa M. Bendžemisonom (Morris Benjaminson) na če-

lu, načinila prve korake u proizvodnji mesa nastalog iz „matičnih ćelija posađenih u
serum govečeta” još 2002. godine (Wolfson, 2002).
12 ovaj argument bi se mogao iskazati i protivljenjem oduzimanja života fetusu
jer bi ona u budućnosti mogao da uživati u istim vrednostima u kojima uživamo i mi.
Objašnjenje argumenta „budućnost kao naša” (FLO)

ponuđeni argument, takođe ima dodirnih tačaka sa religijskim osporava-
njem prava na abortus i, prema mišljenju Markiza, on je najsuperiorniji fi-
lozofski argument u osporavanju ovog prava.
Dakle, prema ovom objašnjenju nije reč o bilo kakvom potencijalnom
životu nego o životu fetusa koji bi u budućnosti mogao da ima odrešene
vrednosti kao i mi. Međutim, uskratiti život fetusu kao potencijalnom biću,
nije isto kao i uskratiti život nama, jer mi nismo potencijalna, nego aktuel-
na živa bića. S druge strane, i mi smo bili fetusi, te možemo tvrditi da svaki
fetus može imati budućnost sličnu našoj. „Fetus bi dakle u budućnosti mo-
gao da uživa u vrednostima sticanja prijateljstava i poznanstava, telesnih
užitaka, vrednosti osećanja pobede u timu itd. imajući to u vidu uskraćiva-
nje života ovakvom fetusu bilo bi pogrešno baš kao i uskraćivanje života
meni ili vama” (Marquis, 2007: 400). ovaj argument rešava teorijske pro-
bleme od kojih pate prethodni argumenti. Dok prvi ima probleme da obja-
sni vezu bioloških osobina i moralnog prava na život, dotle druga dva ne
objašnjavaju vezu između psiholoških osobina i moralnog prava na život.
U ovom slučaju povezane su biološke osobine sa vrednosnim sadržajima
individue, te je stoga ovaj anti abortus stav superiorniji u odnosu na ostale
(Marquis, isto).
praktični slučajevi, kao što su slučajevi novorođenčadi sa moždanom
smrću ili ljudi u vegetativnom stanju su putem Flo-objašnjenja rešivi. U
ovim slučajevima jasno je da individue neće imati budućnost kao našu te je
stoga moralno opravdano uskratiti im pravo na život.13 oduzimanje života
u ovim slučajevima neće deprivirati njih ili bilo šta drugo što bi oni mogli
da cene u budućnosti. Teško je razumeti zašto im uskraćujemo pravo na ži-
vot, ali je takođe teško razumeti zašto je pogrešno uskratiti im to pravo. po-
red toga, za razliku od Tulijevog argumenta želje ili argumenta ličnosti, na
osnovu Flo-argumenta lako je doneti odluku o pravu na život osoba koje
su trenutno izvan svesti, ili kada je reč o depresivnim osobama (Marquis,
2007: 401–402). Naime, neka osoba ne mora u sadašnjosti ili bližoj buduć-
nosti da ceni svoj život, te će pokušati samoubistvo. Međutim, posle odgo-
varajuće terapije ona bi mogla i dalje da vrednuje život.14
Međutim, na ovom mestu treba ad hoc prokomentarisati navedeno
objašnjenje. Naime, Flo argument samo donekle zadovoljava teorijske kri-
13 Jasno je da se u ovom slučaju ovaj stav razlikuje od religijskih protivljenja euta-

naziji. Dakle, pored sličnosti on ima i tačke razdora sa religijskim stavovima.
14 Takođe, u sličnoj situaciju su i pacijenti koji nisu svesni terapije koja im može
pomoći (ljudi u komi, drogirani, otrovani...). http://docs.google.com/spot.colora-

do.edu/~huemer/note110c.pdf+a+defense+of+abortion+and+infanticide,+Tooley
terijume i rešava praktične slučajeve. Takvo objašnjenje u slučaju fetusa

kao potencijalnog bića početak biografije pojedinca smešta u pre-natalno
stanje, koje je logikom životne priče sastavni deo života od njegovog „po-
četka” do „kraja”. postavlja se pitanje da li je analiza jedne biografije samo
izolovani život individue ili, pre svega, njen odnos prema porodici, partne-
ru, društvenoj zajednici itd. i obrnuto.15 Upravo takve društvene odnose i
navodi Markiz kao vrednosti jedne „potencijalne” biografije. Sledeći Mar-
kizov argument u domenu rešavanja praktičnih slučajeva, ljudima u nepo-
vratnoj komi, dakle „aktuelnim pojedincima”, eksplicitno se isključuju de-
lovi aktuelne biografije koji se odnose na osećanja i budućnost njegovih
bližnjih, kao i sećanja na prethodni identitet povređenog. pri tome se navo-
di da u takvim „slučajevima nećemo deprivirati njih (one u komi) ili bilo šta
drugo što bi oni mogli ceniti u budućnosti”. objašnjenje Flo ne barata sa-
mo klasama koje potiču iz sveta logike, već i iz sveta vrednosti. S tim u ve-
zi, podsetimo da postoje vrednosti koje se uzajamno isključuju i ne presta-
ju da budu vrednosti. Međutim, to nije slučaj sa istinama koje bi se mogle
međusobno isključivati ne prestajući da važe kao istine. (kolakovski, 1964:
128–129). Jedina situacija u kojoj ne važi nedoslednost u smislu taktizira-
nja jesu tzv. elelmentarne situacije. To su ljudske situacije prema kojima naš
moralni odnos ostaje nepromenjen bez obzira na okolnosti u kojima se te
situacije ostvaruju (isto: 135). U slučaju ovakvih situacija vraćamo se na
početni problem, pitanjem – šta fetusu daje pravo da živi? vrednosti koje bi
on potencijalno mogao da uživa (i koje su slične našima), ili aktuelne vred-
nosti majke ili društva (kulture) u kome ona živi? pretpostavimo da majka
potiče iz kultura gde se ne vrednuje život (ženskog) deteta, ili je odluka o
nastavku života deteta vezana za strategije opstanka u siromašnim zajedni-
cama. oslanjajući se na deo teksta „Demografija interdisciplinarna i kvali-
tativna nauka” (2010) M. Bobić, uviđamo da je zanemarivanje života dete-
ta iako ne spada u dominan-tni feministički diskurs o materinstvu kao
univerzalnom, antropološkom skriptu žena, ipak prisutno u nekim siroma-
šnim regionima (Bobić, 2010: 38–42). S tim u vezi potrebno je navesti da ni
potencijalno rođena devojčica, u takvoj sredini, ne bi bila vrednovana ko-
liko potencijalno rođeni dečak. Ta devojčica, u skladu sa dominantnom
kulturom zajednice, u perspektivi ne bi vrednovala život svog potencijal-
nog ženskog fetusa, s obzirom na vlastitu biografiju, te je time opravdano
uskratiti život određenim potencijalnim bićima.
zatim, ovaj argument ne uzima u obzir odnos društvenih vrednosti i
napredujuće biotehnologije. zaštitnici prava na život (pro-life) već danas
mogu preseliti svoje demonstriranje, sa istim natpisima na transparentima
15 o važnosti biografije pacijenta u biomedicinskim intervencijama videti: Mul-

lan, Ficken & Rubin, 2006; Nelson, 1997.
(„Ubice beba,” „i to je ubistvo”), s platoa ispred ginekološke klinike na pla-

to ispred klinike koja manipulacijom embrionalnih matičnih ćelija leči par-
kinsonovu ili alchajmerovu bolest (Gearhart; armstrong, 2001; 2003)16.
Dakle, ovakav transfer argumenata sa jedne biotehnologije ili biomedicin-
ske intervencije na drugu ne samo da ne vodi računa o socio-kulturnom
kontekstu nego biografiju individue pomera od rođenja ka embriogenezi.
a sa progresivnim razvojem biomedicine, kao što pokazuju Girhart i
armstrong u navedenom tekstu, trajektorija životne priče „potencijalne”
individue može nas odvesti do još neoplođenih jajnih ćelija potencijalnih
roditelja. pored ovoga, čini se, da Flo argument svojom krutošću i izolova-
nošću, šire posmatrajući promašuje poentu. oslanjajući se na stavove J.
Babića (Moral i naše vreme) potrebno je istaći da „uvođenje novih praksi
nameće potrebu da se uvedu novi ili prilagode stari pojmovi kojima treba
označiti ne samo nove činjenice već i novu vrednosnu i normativnu situa-
ciju” (2005: 253).
Na takav zaključak navode nas i brojni primeri, koji prikazuju svu de-
likatnost etičke dimenzije pri odlučivanju u medicinskoj praksi kada nema
zakonskih propisa ili su nejasni, konkretnijih pravila i normi koje proizila-
ze iz opštih moralnih principa, što je opet pitanje društvenih i kulturnih
vrednosti koje su dominantne u nekoj zemlji (Bogdanović, 2010: 58–66).
„Argument moralnog statusa”. Od deontologije do dva lica

evolucije
pri rešavanju teorijskog problema i opravdanju prava izbora na abortus ar-
gument ličnosti dopunjen je argumentom moralnog statusa. Na osnovu
ovog argumenta moralni status fetusa nije na istom nivou kao moralni sta-
tus odrasle individue. prvi iz seta ovog objašnjenja jeste „princip nosioca
prava, po kome moralni subjekt ima puna i osnovna moralna prava, uklju-
čujući pravo na život i slobodu”. Moralni subjekt, nastavlja autorka, jeste
„ona individua koja je sposobna da koristi način razumevanja i sleđenja
univerzalnog moralnog zakona” (Warren, 1996: 434–440). Drugi je princip
ljudskih prava, koji izjednačava decu i mentalno obolele sa nosiocima mo-
16 Na ovo upozoravaju mnogi autori. kuflin, pre svega, smatra da Flo-objašnjenje
„ne uzima u obzir istraživanja ljudskih embrionalnih stem-ćelija, koje takođe mogu
imati Flo, a za njihov razvoj u nove jedinke potrebno je prethodno uništiti embrion,
koji takođe ima Flo” (kuflin, 2008: 417-421). zatim, Džon Girhart i Majkl armstrong
sa Medicinskog instituta za ćelijski inženjering „Džon Hopkins” navode da se društve-
ne vrednosti mogu pomerati, te da protivljenje abortusu, može biti zamenjeno protivlje-
njem istraživanju embrionalnih matičnih ćelija. videti u „Human Embryonic Germ
Cells” (June 2001–July 2003, radni dokument Predsedničkog bioetičkog saveta).
ralnog statusa. Dakle, „uzimajući u obzir lične granice ljudskih bića koja
imaju moć osećajnosti, ali nisu moralni subjekt možemo tvrditi da imaju
ista prava kao i nosioci moralnog statusa” (Warren, isto).
Shodno tome ovo objašnjenje od nas zahteva da verujemo kako neka
stvar ima ili nema moralni status. Radi objašnjenja načina na koji neko bi-
će ili stvar treba da dobije moralni status vorenova navodi: „Na primer, ne-
ko vanzemaljsko biće može izgledati i ponašati se kao ljudsko biće, iako bi-
ološki nije iste strukture, te stoga može biti nosilac moralnog statusa.
Takvom biću je pogrešno oduzeti život. S druge strane, fetus je biološki gle-
dano ljudsko biće, ali nema moralni status te je opravdano uskratiti mu ži-
vot” (Warren, 1997: 1–2). To važi i za sve vrste u eko-sistemu, pogotovo ako
je reč o ugroženim vrstama. Takve vrste imaju viši moralni status (Warren,
isto). „Bića koja su blizu istrebljenja, treba da dobiju moralni status, jer mi
treba da ih tretiramo sa više respekta, umesto što pravimo izvesne računi-
ce na osnovu kojih brinemo o njihovom tretmanu”... „ako ih tretiramo sa
više pažnje onda smo bliži da ih zaštitimo i vratimo u eko-sistem, koji je vi-
talan i za opstanak čoveka. Dakle ove vrste dobijaju viši moralni status jer
su na ivici istrebljenja, ali isto tako mogu biti i uništene ukoliko pokušaju
da postanu nelagodnost za prirodu” (isto).
Razmatrajući početno liberalno polazište vorenove, u kombinaciji sa de-
ontološkim poimanjem evolucije, čini se da njena argumentacija može okon-
čati gorkim rezultatom. Naime, gledano sa stanovišta evolucije liberalna euge-
nika „odmaže selekciji,” dok nacistička „potpomaže selekciju”. Dakle, početni
principi prava na život i slobodu, nejakih, ugroženih i onih koji imaju osećaj-
nost a nemaju moralni status ide u prilog liberalne ideje i sa stanovišta evolu-
cije ona pomaže opstanak slabijih, odnosno odmaže procesu evolucije. S dru-
ge strane, deontološkom hijerarhizacijom moralnog statusa približava se
shvatanju („pomaganja”) evolucije u svetlu nacističke ideologije.
Radi boljeg sagledavanja ovog problema navodimo primer ugrožene
vrste američkog crvenog vuka. Biolozi danas na veštački način odmažu se-
lekciju, vraćajući u prirodu gotovo izumrlu vrstu severnoameričkog crve-
nog vuka. ova vrsta vuka je specifična po tome što samo alfa ženka daje
jednog mladunca u godini. S druge strane, kojoti su bolje adaptirani kroz
evoluciju, jer poseduju mogućnost parenja sa ovim ženkama vukova, te su
stoga i brojniji. Sparivanjem ovih vrsta slabi se genetski potencijal crvenog
vuka i sama vrsta polako nestaje. U tu svrhu biolozi koji kontrolišu ovu za-
jednicu vrše likvidaciju mešanaca ne samo odraslih nego i mladunaca.17
17više o ovoj vrsti videti preko portala: http://www.fws.gov/redwolf/index.html.

Takođe videti dokumentarnu tv emisiju „Crveni vuk na raskršću”, produkcija NG i
BBC, koja je emitovana na televiziji B-92 u ponedeljak 19. oktobra 2009, u 15h. Na slič-
ne probleme ukazuje članak ikle, 2000/2001: 91–92.
imajući na umu našu potonju opasku, ovi stručnjaci prvo odmažu selekci-
ju, vođeni liberalnom idejom, a potom je pomažu uništavajući neželjeni
okot, u svetlu nacističke ideologije. ovakve intervencije ljudi na prirodu,
otvaraju stoga mnoga mračna pitanja (Mitrović, 2010: 85).
Unapređeni argument želje Dejvida Bunina

Svrha Buninove popravke Tulijevog objašnjenja argumenta aktuelne želje,
jeste da se on zameni argumentom idealne želje. ova težnja proizašla je iz
kritika koje su upućene Tuliju i svode se na nemogućnost objašnjenja pra-
va na život pacijenata koji su u nesvesti ili depresivnih pojedinaca koji tre-
nutno nemaju želju da nastave život.
osnovna pretpostavka je, da se u razmatranju prava na život individue
u obzir uzima ne ono što ona želi u sadašnjosti nego ono što bi predstavlja-
lo idealnu želju individue. To praktično znači da su pomenuti sporni sluča-
jevi proizašli iz Tulijevog objašnjenja aktuelnom željom rešeni. Tako bi pa-
cijenti posle psihoterapije ponovo imali želju za životom, baš kao i pacijenti
koji se probude iz kome. Dakle, u ovim slučajevima ove individue pored
nedostatka aktuelne želje poseduju idealnu želju, te bi bilo nemoralno us-
kratiti im pravo na život. S druge strane, fetusi ne samo da nemaju sadašnju
nego nemaju ni idealnu, a ni želju uopšte, te je zato uskraćivanje života u
njihovom slučaju moralno opravdano (Boonin, 2003: 70–79).
Ad hoc prigovor ovoj argumentaciji bazira se na zahtevu ignorisanja
aktuelne zarad idealne želje. pošto, idealna u budućnosti postaje aktuelna
želja, onda ta želja isključuje samu sebe.
Takođe, Markiz u ovom objašnjenju vidi „parazitsku verziju” njegovog
Flo-argumenta. „Buninov argument parazitira, jer Flo objašnjenje pred-
stavlja suštinu jezika argumenta idealno-aktuelne želje” (Marquis, 2007:
412). ako bi depresivni pacijent ponovo postao racionalan i ako bi mu se
pružile nove informacije o njegovim mogućnostima, on bi imao želju da
nastavi život, tvrdi Markiz. isto važi i za fetus. ako bi postao racionalan i
informisan o svojim mogućnostima, sigurno bi imao želju za životom, jer
baš kao i depresivni pacijent ima Flo. iz ovoga, prema mišljenju Markiza,
sledi da je Buninov argument idealne želje samo presvučeni Flo-argu-
ment (Marquis, 2007: 413).
Zaključak
podsetimo se početnih polazišta: (1) ispitivanje da li ponuđeni argumenti
dosledno podržavaju idejno-teorijsko stanovište ili princip, iz koga su pote-
kli, (2) utvrđivanje odnosa između „etike poboljšanja ili pak terapije” i „eti-
ke uskraćivanja života fetusa”. Radi podsećanja na prethodno iznesene ar-
gumente, u tabelarnom prikazu dajemo kraći osvrt stavova, iz kojih se mo-
gu uočiti osnovne odlike i nedostaci navedenih argumentacija.18
Na osnovu ponuđene tabele, moguće je sintetizovano sagledati obra-
đene argumente u vezi sa pitanjem abortusa. kao što se može videti ni jed-
no od ponuđenih objašnjenja nije savršeno i sva imaju bilo teorijske, bilo
praktične nedostatke. iako dva od njih, (1) i (6), najčešće služe za osporava-
nje prava na abortus, i argumentom kao što je objašnjenje posedovanja
moralnog statusa (5) moguće je, donekle, pravdati pravo na život fetusa.
ostali argumenti se sa manje ili više uspeha koriste za pravdanje prava na
abortus.
iz prikazanog se nameće jednostavno pitanje: gde leže problemi sa
konzervativističkim argumentima, suprotstavljanja upotrebi biotehnologi-
ja? odgovor na ovo pitanje je krajnje jednostavan, i upućuje na to da pro-
blemi leže u istoj tački u kojoj i argumenti kojima se pravda upotreba bio-
tehnologija s ciljem uskraćivanja, produžavanja, stvaranja novog ili
poboljšanja postojećeg života. Ta zajednička tačka jeste stvaranje pojedno-
stavljenih analitičkih modela.
prvi nedostatak takvih modela jeste to što osobine kojima barataju19
(od povećanja iQ, preko povećanja memorije, smanjenja agresije, psiholo-
ških i bioloških osobina itd.) smatraju ekvivalentnim i nezavisnim katego-
rijama (Mitrović, 2010).
Drugi nedostatak je u sklonosti tvoraca ovih objašnjenja da modelom
koji se sastoji iz dveju ili više vrsta kategorija, pravdaju kategoriju treće vr-
ste. Tako pojedini autori vođeni željom da opravdaju genetsko „poboljša-
nje” ljudskih bića, u set tih poboljšanja ubrajaju od estetskih, simboličkih,
psiholoških i drugih intervencija (kao što su tetoviranja, povećanja grudi,
korišćenje psihoaktivnih supstanci, vijagre, steroida), do genetskih inter-
vencija kojima se povećava iQ, smanjuje agresivnost ili poligamne jedinke
pretvaramo u monogamne (Savulescu, 2007: 520–533).
videli smo da se i u argumentima prikazanim u ovom radu ponavljaju
iste nedoslednosti. Razdvajanje bioloških i psiholoških osobina kao ekviva-
lentnih i nezavisnih. zatim u analizu se uključuju kako prava ljudskog fetu-
sa na život tako i prava na život vanzemaljaca, ili ugroženih vrsta. ovde se,
18 Tabela 1 je data na kraju teksta.

19 ovakav model podrazumeva da sve navedene osobine koje su predmet pobolj-
šanja jesu ekvivalentne i nezavisne, recimo da povećanje iQ možemo posmatrati kao
nezavisno (i ekvivalentno sa drugim) poboljšanje na nivou celine ljudskog bića. Naime,
poboljšati neku od ovih osobina, a ne uticati barem na još jednu nije moguće. Upravo
na takvu situaciju upozorava eksperiment Tsiena i liua, koji su povećali iQ miša. ono
što je posledica te genetske modifikacije, jeste da je taj miš postao ekstremno osetljiv
na bol. više o eksperimentu u Tsien and liu, 1999.
dakle, postavlja praktično pitanje šta je bliže ljudskom biću, vanzemaljski
oblik života, ugrožena vrsta ili ljudski fetus? Da li koristeći se takvim meto-
dom analize možemo pitati: da li jedna zemlja Evropske unije svoje biološke
resurse i npr. organe za transplantaciju treba pre da stavi na raspolaganje in-
diji u kojoj je potreba za transplantacijom bubrega neuporedivo veća, ili pr-
vo treba da „pomogne” svojim građanima? U takvoj situaciji izvesno je da će
EU na prvo mesto staviti zadovoljavanje potreba stanovnika zemalja Unije.
Da bismo što jasnije opisali i pokušali da razrešimo pitanje kojim smo se
na prethodnim stranicama bavili navodim nekoliko indikativnih primera.
prvi primer je iz članka „odbrana abortusa” (A Defense of Abortion)
Tomsonove (Judith Jarvis Thomson), koji opisuje eksperiment sa obolelim
violinistom. U ovom slučaju poredi se moralno pravo na život fetusa i po-
znatog violiniste. Dakle, poznati violinista pada u komu, zbog bolesti bubre-
ga. Klub njegovih ljubitelja, iz medicinskog kartona saznaje da samo Vi može-
te pomoći da se on spase, tako što će violinista devet meseci biti „prikačen” na
Vaše bubrege. očigledna je analogija sa fetusom i telom majke. Dakle, ovi
obožavaoci Vas tokom noći kidnapuju iz vaše kuće i prikače na telo komatizi-
ranog, dakle, nesvesnog i nevinog violiniste. Sledi moralna dilema. Vi možete,
ali i ne morate, da ostanete prikopčani sa njegovim telom. Ako se otkačite, on
će umreti, ako ostanete produžili ste mu i spasili život (Thomson, 1971).
primećujemo da iako je u prvom trenutku analogija sa fetusom i maj-
kom očigledna, ona kasnije postaje sve manja. pošto je u slučaju violiniste
reč o otmici jednog ljudskog bića, analogija bi izdržala test probe samo da
je u slučaju majke i fetusa reč o silovanju majke, koje rezultira trudnoćom.
pošto u takvim slučajevima prava na abortus, u većini društava postoji ja-
sna pravna regulacija20, mi se ovde nećemo baviti ostalim aspektima tog
čina. Dalje, u slučaju abortusa, čak iako fetus pojmimo, kao živo ljudsko
biće sa psihološkim svojstvima ličnosti, taj fetus ipak nema identitet, koji
nosi pomenuti violinista. S druge strane, može se i tvrditi da je violinista za
nas stranac, a fetus za majku potomak. Tu su i dileme da li je reč o ubistvu
ili o puštanju nekoga da umre itd.
Takođe ovu situaciju možemo posmatrati kroz primer poluparazitizma.
Naime, poluparazit imela se „kači” na krošnje visokih hrastova. iako pose-
20prva zemlja u Evropi koja je legalizovala abortus bio je SSSR još 1920. godine
(Nakachi, 2006). zemlje istočne i Centralne Evrope legalizovale su abortus sredinom
pedesetih godina.
U zemljama zapadne Evrope zakon o upotrebi abortusa donosio se postepeno
počevši od 1970. godine. Danas je od 47 evropskih zemalja, abortus dostupan u 33 ze-
mlje. Naravno u različitim zemljama postoje određeni pravni presedani koji olakšava-
ju redukcije abortusa. abortus je jedino na Malti zabranjen bez izuzetka (Bajos, Guil-
laume and kontula, 2003: 3–47).
duje hlorofil i mogućnost fotosinteze, njoj nedostaje koren kojim bi crpla
potrebnu vodu. Stoga se ova poluparazitska biljka „priključuje” na stablo
domaćina iz kojeg crpi vodu, dovodeći vremenom do sušenja njegovih grana,
ali ostavljajući u funkciji koren i stablo koji sada služe kao provodnik za pre-
ko potrebnu vodu.21 Međutim, u ovom slučaju hrast nema mogućnost da po-
begne. Sličan primer je i sa pticom kukavicom, koja odlaže svoja jaja u gne-
zdo neke druge ptice. pošto se ptići kukavice izlegu pre ptića domaćina
njihov „genski program” ih usmerava da unište jaja domaćina kako bi
(po)majka hranila njih – uljeze u ovom primeru. ali zamislimo da ptica do-
maćin poseduje mogućnost da razlikuje jaja uljeza i sopstvenih jaja. Svakako
bi bilo moralno opravdano, sa stanovišta ptice domaćina, uništiti ova jaja
uljeza pre nego što jedinke koje će se izleći iz njih unište jaja ptice domaćina.
Slično tome, za pro-choice zastupnike, rešenje dileme je jednostavno. S
obzirom na način na koji smo „zakačeni” na telo violiniste, opravdano je
izboriti se za slobodu i potpuno uživanje u sopstvenom životu (Thomson,
1971; Warren, 1997).
Dakle zaključujemo, moralno je osloboditi se iz takve situacije. iako
ova analogija fetusa i violiniste poseduje izvesne nedoslednosti, proizlazi da
je moralno izvršiti abortus. Dakle, izvršenje abortusa, u ovoj analogiji im-
plicira „neproduženje” (nepoboljšanje) života violiniste. ova konkluzija će
biti jasnija nešto kasnije.
Drugi primer, kao nastavak prethodnog, nudi vorenova. Naime ona
pretpostavlja da su nas zarad nekog eksperimenta oteli vanzemaljci. Tom
prilikom detaljnom obdukcijom proučili su naše telo, i na osnovu toga su u
mogućnosti da stvore na hiljade identičnih jedinki kao što je naša. Postavlja
se pitanje da li je opravdano ostati u takvom eksperimentu iako će on oduze-
ti godinu dana ili samo nekoliko minuta našeg života. pokušaj analogije sa
abortusom je očigledan i sličan prethodnom eksperimentu. Shodno svom
teorijskom opredeljenju autorka objašnjava da je s obzirom na okolnosti u
suštini moralno opravdano boriti se za svoju ličnu slobodu i život. Moral-
no je ne dopustiti eksperiment.22 Stoga je moralno i izvršiti abortus.
ovi primeri jasno indukuju da je u pitanje rešavanja prava izbora na
abortus umešano mnogo različitih i neuporedivih subjekata. Stoga ću u na-
rednom primeru pokušati konačno da objasnim jednu od mogućnosti raz-
rešenja ovih dilema. Na primeru masovnih ubica23, sa oštećenim možda-
nim centrom amigdala, koji se nalaze u američkim zatvorima, videćemo u
21 videti više u Mitrović, 2010: 84–86. Na ovom primeru zahvalan sam svojoj maj-
ci, inače biologu po obrazovanju.

22 Warren, 1996: 434–440.
23 za primer kojim se služim zahvalan sam profesorki Nadi Sekulić, odeljenje za
sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

kojoj tački se presecaju pravo na abortus i pravo na bio-medicinsko (genet-

sko) poboljšanje ljudskih bića. Naime, ovi pojedinci su u detinjstvu bili žr-
tve okrutnog ponašanja očeva, pri čemu im je oštećen mozak. kao odrasli
zbog tog oštećenja izvršili su serije ubistava. Dakle, u ovom delu primera
imamo odraslu osobu koja je rođena i odgajana u okruženju u kome nisu
vrednovani ni njeno zdravlje ni njen život.
Radi rešenja dileme, zapitajmo se da li su (pošto su žrtve zlostavljana)
zaslužili da budu biomedicinski modifikovani – „popravljeni“? kada su u
pitanju autori koji zastupaju bio-konzervativna ubeđenja odgovor je jasan.
Bio-tehnološke modifikacije ljudskih bića nisu moralno opravdane. S dru-
ge strane, pobornici „poboljšanja” ljudskih bića kroz biološke i genske in-
tervencije, baš u ovakvim primerima izričito su za „poboljšanje,” odnosno
za gensku popravku.24
Razmotrimo na ovom istom primeru, izmenjeni scenario. Šta bi se do-
godilo da su majke navedenih ubica, uvidevši da je rađanje deteta u porodi-
ci, ili šire u lokalnoj zajednici, u kojoj se zdravlje i život deteta ne vrednuje,
abortirale. odgovor je više nego očigledan. Te individue ne bi bile rođene te
tako ne bi počinile zločin. ipak, one nisu abortirale možda upravo zbog
shvatanja abortusa kao društveno (moralno) neprihvatljivog čina. kao
krajnju posledicu shvatanja nemoralnosti abortusa imamo zlostavljanje i
ubistva. ipak pobornici prve struje (konzervativne) su protiv abortusa. oni
su takođe i protiv biotehnološke „popravke” ovih osoba.
Da li, s druge strane, pobornici prava na abortus, koji mahom zastupa-
ju i pravo na korišćenje biotehnologija u ovom slučaju, sa stanovišta dru-
štva, imaju etički prihvatljivija rešenja? Dakle, ako bismo ukrstili pravo na
abortus s pravom korišćenja genske ili biomedicinske intervencije, dobili
bismo sledeći rezultat. Moralna opravdanost abortusa u navedenim prime-
rima isključuje dalju upotrebu (genske) intervencije. Društvena neprihva-
tljivost uskraćivanja života fetusa u ovim slučajevima implicira upotrebu
biomedicinske popravke s ciljem društvene (re)integracije. inverznost bio-
medicinske intervencije „popravke” i abortusa iz primera violiniste je sada
jasnija. ovi slučajevi nas navode na zaključak da je etika uskraćivanja živo-
ta fetusa u suprotnosti sa etikom „popravke” individue, odnosno etikom
uništenja embriona (u svrhe terapije matičnim ćelijama). podsetimo, pro-
choice pravac pojedinačno opravdava obe intervencije.
Suprotno tome, konzervativno stanovište polazi od objašnjenja koja se
protive uskraćivanju života fetusa. ipak kao što smo pokazali na datim pri-
24primer sa holandskom porodicom koja kroz porodično stablo ima liniju poto-
maka koji su skloni nasilničkom i razbojničkom ponašanju. U ovom slučaju Savulesku
predlaže popravku linije zametka kako bi se predupredilo ponavljanje iste greške na
sledećim generacijama (Savulescu, 2007: 525).
Tabela 1 –agumenti za i protiv uskraćivanja života fetusa

merima, upravo takav stav bi krutom analogijom vodio do pretpostavljene

društvene prihvatljivosti (genske) intervencije „popravke” koja može da
sadrži i uništenje ljudskog života u ranoj fazi (embriona)25.
Rezimirajući složenost bioetičkih pristupa u bio-medicinskim inter-
vencijama trebalo bi istaći da rigidno podvođenje pod jedinstvena etička
pravila, ne daje društveno prihvatljiva rešenja, naprotiv ostavlja prazninu
za prihvatljivost naučnih i tehnoloških dostignuća na osnovu zakona trži-
šne ekonomije.
Stoga bi teorijsko-idejne nedoslednosti proizašle iz analize različitih
intervencija i bio-tehnologija, trebalo da postanu predmet odvojenih odlu-
ka-slučajeva i pomere ugao posmatranja u pravcu sagledavanja društveno-
kulturnog konteksta, kao i dijalektike odnosa kapitalizma i medicine.
Literatura
allhof F., lin p., Moor J. and Weckert J. 2009. Ethics of Human Enhancement: Questions and
Answers. US National Science Foundation.
Babić, Jovan. 2005. Moral i naše vreme. Beograd: Službeni glasnik (Filozofska biblioteka).
Beauchamp, Tom l. and Childress, James F. 1979. Principles of Biomedical Ethics. New York:
oxford University press.
Bobić, Mirjana. 2010. „Demografija – interdisciplina i kvalitativna nauka”, Sociologija lii (po-
sebno izdanje): 29–50. Beograd: Filozofski fakultet, iSi.
Bogdanović, Marija, 2010, „vreme nade i rizika, tržišno zasnovana genetika”, Sociologija lii
(posebno izdanje): 51–77. Beograd: Filozofski fakultet, iSi.
Bajos Nathalie, Guillaume agnes and kontula osmo. 2003. Reproductive health behaviour of
young Europeans, str. 3–47. Council of Europe publishing.
Barnes W. David, Stevenson E. Robert. 1989. Human Fetal Tissue Transplantation Research pa-
nel. In Vitro Cellular and Developmental Biology 25(1): 6–8.
Boonin, David. 2003. A Defense of Abortion. Cambridge: Cambridge University press.
Bostrom, Nick. 2002. Existential Risks. Journal of Evolution and Technology 9.
Carrico, Dale. 2004. The Trouble with Transhumanism, Part Two. Dostupno na adresi
http://ieet.org/index.php/iEET/more/carrico20041222/
Daniels, Norman. 2000. Normal Functioning and the Treatment-Enhancement Distinction.
Cambridge Quarterly of Healthcare Ethics 9: 309–322.
Dworkin, Gerald. 2003. Can you trust autonomy? The Hastings Center Report 33(2).
Eberstadt, Nicholas. 1998. asia Tomorow, Gray and Male. The National Interest 53: 56–65.
Elliott, Carl. 1998. „What’s wrong with enhancement technologies?”,CHipS public lecture, Uni-
versity of Minnesota, February 26, 1998, Center for Bioethics, University of Minnesota,
http://www.ucl.ac.uk/~ucbtdag/bioethics/writings/Elliott.html
Fukujama, Frensis. 2003. Naša posthumna budućnost: posledice biotehnološke revolucije. podgo-
rica: CiD.
25 Markizov future like ours je filozofski najrigorozniji i istovremeno religijski
„blizak” ali ipak nereligiozni argument protiv uništenja ljudskog života u ranoj fazi.
Naime, prikazan na način kao u ovom radu, jasno je, da ne može da objasni istraživa-
nja stem ćelijama ljudskog embriona, kojima se protive religijsko-konzervativni stavo-
vi (kuflin, 2008)
Gilbert, Susan. 2009. Children’s Bodies, parents’ Choices”. The Hastings Center Report 39(1).
McGee, Glenn. 2000. Cloning, Sex, and New kinds of Families. The Journal of Sex Research
37(3): 266–272.
Grahek, Nikola. 2002. Ogledi o bolu-Neurofilozofska istraživanja. Beograd: otkrovenje.
Gregory, pence E. 1998. Flesh of My Flesh: The Ethics of Cloning Humans: A Reader. Rowman &
littlefield publisher, inc.
Hansen T. John, Sladek R. John. 1989. Fetal Research. Science (n. s.) 246(4931): 775–779.
Harris, John. 2007. Enhancing Evolution-The Ethical Case for Making Better People. princton
University press.
Harsanyi, David. 2009. is the abortion Debate Changing? Understanding the latest poll results.
The Denver Post, 29. 05. 2009. http://reason.com/people/david-harsanyi/all
Hull, Terence H. 1990. Recent Trends in Sex Ratios at Bird in China. Population and Develop-
ment Rewiev 16: 63–83.
Hurlbut, W. B. 2004. altered Nuclear Transfer as a Morally acceptable Means for the procure-
ment of Human Embryonic Stem Cells. http://www.bioethics.gov/background/workpa-
per7.html
ikle, Fred Charles. 2000/2001. The Deconstruction of Death. The National Interest 62: 91–92.
Juengst, E. T. 1998., „What does Enhancement Mean”, u Enhancing Human Traits: Ethical and
Social Implications, str. 29–47. Hasting Center Studies in Ethics.
kass, R. leon and Wilson Q. James. 1998. Ethics of Human Cloning. The aEi press.
kass, leon. 2007. Defending Human Dignity. Social Science Journals 124(5): 53.
kolakovski, l. 1964. Filozofski eseji. Beograd: Nolit.
kuflik, a. 2008. „The future like ours” argument and human embryonic stem cell research. Jo-
urnal of Medical Ethics 34: 417–421.
kufrin, krešimir. 1998. „Gen-Tehnologija: rješenje ili problem?”, u Bioetika-etika iskušenja zna-
nosti i društva, ur. ivan Cifrić, str. 167–202. zagreb: Biblioteka razvoj i okoliš.
leon, kass R. and Wilson Q. James. 1998. Ethics of Human Cloning. The aEi pres.
lim, Michael. 2004. Fetal Discourses and the politics of the Womb. Reproductive Health Matters
12(24): 157–166.
Martin, Douglas k. 1993. abortion and Fetal Tissue Transplantation. IRB: Ethics and Human
Research 15(3): 1–4.
Marquis, Don. 2007. „abortion Revisited”, u The Oxford Handbook of Bioethics, str. 395–416.
oxford: oxford University press.
Mullan M. D. Fitzhugh, Ficken Ellen and Rubin kyna. 2006. Narrative Matters-The Power of the
Personal Essay in Health Policy. Baltimor: The Johns Hopkins University press.
Murray, Thomas H. 2007. „Enhancement”, u The Oxford Handbook of Bioethics, prir. Bonnie
Steinbock, str. 491–515. oxford: oxford University press.
Nelson, Hilde l. 1997. Stories and Their Limits: Narrative approache to Bioethics. Routledge.
ouellette, alicia. 2009. Eyes Wide open: Surgery to Westernize the Eyes of an asian Child. The
Hastings Center Report 39(1): 15.
parens, Erik. 1998. is Better always Good? The Enhancement project. Hastings Center Report
28(1): 1–17.
park, Chai Bin. 1983. preference for Sons, family Size, and Sex Ratio: an Empirical Study in ko-
rea. Demography 20: 333–352.
pence, Gregory E. 1998. Flesh of My Flesh: The Ethics of Cloning Humans: A Reader. Rowman &
littlefield publisher, inc.
polšek, Darko. 2000. „Selekcija spola i suvremena kineska eugenika”, u Znanost i društvene pro-
mjene, prir. ivan Cifrić, str. 469–490. zagreb: Biblioteka razvoj i okoliš.
Savulescu, Julian. 2007. „Genetic interventions and the Ethics of Enhancement of Human Be-
ing”, u The Oxford Handbook of Bioethics, prir. Bonnie Steinbock, str. 516–536. oxford:
oxford University press.
Solovjov, vladimir. 2001. Duhovne osnove života. Smisao ljubavi. Beograd: logos.
Steinbock, Bonnie (prir.). 2007. The Oxford Handbook of Bioethics. oxford: oxford University
press.
Tsien, Joe and liu, G. z. 1999. „Scientists Create Smart Mouse” addition of Single Gene im-
proves learning and Memory” Science Daily 1999–09–02, dostupno na adresi
http://individual.utoronto.ca/zhuo/research.html
Thompson, Judith Jarvis. 1971. a Defense of abortion. Philosophy & Public Affairs 1(1),
http://spot.colorado.edu/~heathwoo/phil160,Fall02/thomson.htm
Tooley, M. 1972. abortion and infanticid. Philosophy and Public Affairs 2: 37–65.
Tsien, J. and liu, G. z. 1999. Scientists Create Smart Mouse, addition of Single Gene improves
learning and Memory. Science Daily, 09–02–1999. http://individual.utoron-
to.ca/zhuo/research.html
Turza, karel. 2007. Medicina i društvo: uvod u medicinsku etiku. Beograd: Medicinski fakultet,
libri medicorum.
Warren, M. a. 1979. on the Moral and legal Status of abortion. http://instruct.westval-
ley.edu/lafave/warren_article.html
– 1996. „on the Moral and legal Status of abortion”, u: T. a. Mappes and D. DeGrazia (eds.), Bi-
omedical Ethics, str. 434–440. New York: McGraw-Hill, inc. http://instruct.westval-
ley.edu/lafave/warren_article.html
Wolfson, Wendy. 2002. lab-grown steaks nearing the menu. New Scientist, 176(2374/2375)
http://www.newscientist.com/article/dn3208-labgrown-steaks-nearing-the-menu.html
veselin Mitrović
Perspectives and Limitations of Ethical Arguments in Bioethics:
The Case of Reproductive Rights
Summary
abortus debate, as a form of birth control, has a long and controversial history. in
regard to that, we analyze several different arguments: (1) „the human life argu-
ment”, (2) „the personhood argument, (3) „desire account”, (4) „improved desire
account”, (5) moral status argument, (6) „future like ours-argument”. By contra-
sting these argumentations i tests their methodological and theoretical origins,
and reveal the relationship between „ethics of enhancement” and „ethics of taking
(foetus) life account”.
studije i
ogledi
Treći program
UDK: 141.7(4)"17"
321.01:172
(Originalni naučni rad)
AlEKSANDAR MOlNAR
SvETlOST KOJA PROSvETlJUJE RAzUM

RAzMiŠlJANJA O PROSvETiTElJSTvU PRE vEKA
PROSvETiTElJSTvA*
Autor se u članku bavi različitim filozofskim strategijama objašnjenja svetla koje

obasjava razum dok poima svet oko njega. Tri izvora svetlosti uzeta su u razmatra-
nje: Bog, priroda i (individualna) sloboda. Dok je Bog u početku bio glavni izvor
svetlosti (pojavljujući se direktno ili preko vere), u kasnom srednjem i ranom no-
vom veku priroda (lumen naturale) je preuzela primat. Autorova je teza da su oba iz-
vora svetlosti doživela duboku krizu do sredine Xvii veka i da je teorijski liberali-
zam Tomasa Hobza ponudio rešenje za prevazilaženje krize. Nov izvor svetlosti
bila je individualna sloboda, koja je obasipala svet u kojem su zapadni Evropljani ži-
veli jednom novom svetlošću. Samo na osnovu tog preduslova bila je moguća filo-
zofija prosvetiteljstva, kao i doba prosvetiteljstva uopšte.
Ključne reči: razum, Bog, priroda, prosvetiteljstvo, liberalizam.
Ključni momenat u istoriji problematizovanja svetlosti koja prosvetljuje ra-

zum dogodio se u 21. glavi Levijatana (1651), u kojoj, doduše, uopšte i ni-
je bilo reči o svetlu razuma i u kojoj je Tomas Hobz [Thomas Hobbes] zapo-
čeo sa razlikovanjem individualne od kolektivne (državne) slobode.
Kritikujući republikanske autore koji su zbog slobode hvalili slobodne gra-
dove antičkog sveta, Hobz je u ovoj glavi formulisao jedan od svojih najre-
volucionarnijih stavova – da slobodna država nije nikakva garancija za to da
će i njeni građani uživati svoju posebnu, individualnu i, zapravo, jedino
* Rad je započet u okviru projekta „Prosvećenost u evropskom, regionalnom i

nacionalnom kontekstu: istorija i savremenost” (br. 149029), a završen u okviru projekta
„Politike društvenog pamćenja i nacionalnog identiteta: regionalni i evropski kontekst”
(br. 179049). Oba projekta finansijski je podržalo Ministarstvo za nauku i tehnološki
razvoj Republike Srbije.
relevantnu slobodu. Štaviše, zbog sklonosti ka ratovanju sa susednim drža-

vama i rigidne prinude na konformiranje sa uspostavljenim političkim (ali
i moralnim i religijskim) poretkom, za Hobza je sasvim legitimno bilo pita-
nje da li su stanovnici Carigrada bili individualno slobodniji od građanina
najslobodnije republike (Hobz, 1991: 1: 217). zaoštrivši na ovako radikalan
način pitanje slobode, Hobz je želeo da stvori pogodnije tlo za afirmaciju
vlastitih afiniteta prema stjuartovskom apsolutizmu, ali je zapravo došao do
jednog teorijskog modela koji je bio toliko nov i kontroverzan da je pokre-
nuo diskusiju, koja će se u narednim vekovima sve više rasplamsati i u ko-
joj će dotadašnje tradicije (apsolutne) monarhije i republike biti u velikoj
meri relativizovane, rekonceptualizovane, pa na kraju i napuštene.
Ovo okretanje ka individualnoj slobodi, iz kojeg je rođen teorijski libe-
ralizam, obično se uzima kao logična konsekvenca racionalizma koji je
ovladao zapadnom filozofijom Xvii veka i koji je bio usko povezan sa pri-
rodnopravnom teorijom. No, pri boljem posmatranju – a pogotovo u svetlu
razvoja liberalizma od Xviii veka nadalje – pokazuje se da racionalizam i li-
beralizam ne stoje nužno u nekoj stabilnijoj vezi. Razum je u zapadnoj filo-
zofiji veličan i uzdizan još od antičkih grčkih filozofa, pa zaključno sa veli-
kanima sedamnaestovekovnog racionalizma (Dekartom [Descartes],
Spinozom [Spinoza] i lajbnicom [leibniz]), ali nije bila problematizovana
njegova prijemčivost za individualnu slobodu – barem ne onako temeljno
kako će to sebi u zadatak staviti liberalni mislioci, počev od Hobza. Štaviše,
moglo bi se reći da u celokupnoj zapadnoj (kao ni u bilo kojoj drugoj) tra-
diciji shvatanja razuma do Tomasa Hobza nije bila ni pretpostavljena moć
(individualne) slobode da toliko intenzivno zasija da svojom svetlošću obasja
celokupan čovekov svet. Postavi li se pitanje zašto je to tako bilo doći će se do
jednostavnog odgovora: u razumu su filozofi pronalazili svetlost koja je
dolazila iz drugih izvora, te samim tim svetlost slobode nije mogla da dođe
do izražaja. Štaviše, moglo bi se zaoštreno tvrditi da svetlost slobode nije ni
mogla da intenzivno zasja sve dok nisu zamračena dva ranija dominantna
izvora svetlosti razuma – Bog i priroda.
. Platonova predigra
Metafora o svetlu koje prosvetljuje razum nije nikakva novina racionalizma
Xvii veka ili prosvetiteljstva Xviii veka. zapadna filozofska tradicija pove-
zivanja razuma sa svetlom koje omogućava (teorijsko) posmatranje počela
je još u antičkoj Grčkoj. Kao temeljna misaona figura koja legitimiše snagu
razuma u opisivanju i objašnjenju onoga što on „vidi”, ona je bila i ostala
svojstvena celokupnoj istoriji evropske filozofije. Uostalom, i sami osamna-
estovekovni prosvetitelji su, kako je primetio Piter Gej [Peter Gay], smatrali
STUDiJE i OGlEDi
da se već u antičkoj Grčkoj pojavilo „prvo prosvetiteljstvo”, kojem se najpro-

svećenije nacije novog veka vraćaju. iako je ovo shvatanje bilo usmereno pr-
venstveno ka pobijanju hrišćanske istoriografije i afirmaciji čovekove seku-
larne prošlosti (Gay, 1966: 72 i dalje), ono je ipak bilo rukovođeno
predstavom kontinuiteta u traganju zapadnog razuma za istinom, koja se
može ukazati samo u odgovarajućem svetlu. Prosvetiteljski filozofi su ospo-
ravali verodstojnost božanskog svetla, kako su ga postulirali hrišćanski mi-
slioci, ali su i sami bili suočeni sa problemom identifikovanja izvora svetlo-
sti koje su dobijali kada su koristili vlastiti razum. Uspostavljanje
kontinuiteta sa antičkim grčkim misliocima bilo je nesumnjivo korisno za
prosvetiteljske filozofe sa stanovišta pribavljanja saveznika u borbi protiv
vladajućeg praznoverja – što je bio omiljeni polemički diskvalifikativ, kojim
su u međuvremenu žigosani nastali filozofski konstrukti hrišćanskih misli-
laca – ali nije moglo da pomogne u rešavanju centralnog problema koji je
postao očigledan u Xviii veku – problema dugotrajne, postepene i daleko-
sežne diskreditacije svakog božanskog svetla koje ima veze sa objavljenom
religijom (verom), odnosno koje ima veze sa Bogom, predstavljenim u ver-
skim (hrišćanskim ili paganskim) spisima. Dilema koju je upravo razvoj
zapadne filozofije do kraja XVII veka nametnuo prosvetiteljstvu bila je: tre-
ba li konstruisati neko novo (filozofsko) božanstvo, okrenuti se samo priro-
di ili tragati za nekim trećim izvorom svetlosti. Pritom je dilema bila sve
drugo do čisto filozofska. Njena eksplozivnost najviše je dolazila do izraža-
ja u političkoj filozofiji koju su rasplamsavale burne političke prilike u naj-
razvijenijim zemljama zapadne Evrope.
U spisu Fedon Platon je (kroz lik Sokrata) objasnio prednost koju pru-
ža teorijsko posmatranje (tj. posmatranje iz perspektive pojmova ili ideja) u
odnosu na čulno: „Kad sam zatim sustao u posmatranju stvari, učini mi se
da moram pripaziti da ne prođem kao oni koji gledaju i posmatraju pomra-
čenje Sunca: nekima, naime, upropaste se oči, ako njegov lik ne posmatra-
ju u vodi ili u čemu sličnom. Nešto slično i meni je palo na um, i ja sam se
pobojao da dušom ne obnevidim potpuno ako bih posmatrao stvari očima
i pokušavao da ih se svakim čulom dotičem. Učini mi se da moram pribe-
ći k pojmovima i u njima tražiti istinu bića” (Platon, 1982: 151). Šta bi da-
lje trebalo da čini teorijski posmatrač, Platon je najbolje objasnio u spisu Dr-
žava, kroz tzv. alegoriju pećine. „Svet koji se ukazuje našem viđenju” kroz
čula Platon je uporedio sa „boravkom u tamnici”, a teorijsko preusmerava-
nje ka „svetu razuma (noeton topon)” sa (direktnim) izlaganjem sunčevoj
svetlosti. Međutim, dok Država donosi samo metaforu sunca, koje nije od
ovog sveta i koje nikada ne može onako da zabljesne da zaslepi čoveka, lo-
gika Fedona upućuje svakog čoveka da odvrati svoje oči od ovosvetskog
(čulnog) sunca ka onosvetskom (idejnom) upravo kako bi ih zaštitio od za-
slepljivanja, koje dolazi isključivo od čula, a nikada od razuma.
Od svih ideja koje se nalaze u „svetu razuma” Platon je smatrao da je

vrhovna ideja dobra, koja je (u ovom svetu) „uzrok svemu što je ispravno i
lepo”, koja „je u području vidljivog rodila svetlost i gospodara svetlosti” i ko-
ja je „u području umnog [...] sama gospodarica koja daje istinu i um” (Pla-
ton, 1976: 209). Slično čulnom posmatranju, koje je moguće tek pod pret-
postavkom sunca (ili nekog drugog izvora svetlosti), tako i posmatranje
stvari razumom (theoria) može da počne da daje spoznajne rezultate tek
pod pretpostavkom korišćenja svetlosti iz sveta ideja, koje prethode pojav-
nom svetu, a sa kojima stvari u ovom potonjem mogu, ali ne moraju biti
usaglašene. iz toga sledi da obasjavanje ovosvetskih stvari svetlom iz sveta
ideja, koje se odvija u razumu, unosi kriterijum istine među ove stvari
(upor. i Platon, 1982: 151 i dalje) i da se one među njima koje su neusagla-
šene sa idejama (i koje su, shodno tome, proglašene neistinitima) moraju sa
njima pomiriti i usaglasiti – čime zapravo počinje osnovni posao Platono-
ve idealne monarhijske, odnosno aristokratske države i na čemu se dalje za-
sniva njegova politička filozofija. Otuda bi se Platonova koncepcija ukrat-
ko mogla rezimirati na sledeći način: 1) pošto osim ovog, pojavnog sveta,
postoji još jedan, viši i idealni, iz kojeg razum zapravo i prima svetlost „pra-
vog” (ne čulnog, nego idejnog) sunca; 2) ta svetlost otkriva drugačiju sliku
pojavnog sveta – sveta koji je samo delimično usklađen sa uzvišenim sve-
tom ideja – i 3) nalaže da se sve konkretne neusklađenosti uklone kroz ra-
zumom rukovođenu političku praksu, unutar idealne monarhijske, odno-
sno aristokratske države.
Ono što je kod Platona ostalo najnejasnije bila je veza između „sveta ra-
zuma” i samog panteona koji je postojao u grčkoj politeističkoj religiji i ko-
jeg je i Platon na brojnim mestima svojih spisa priznavao kao filozofski re-
levantan. Oba sveta su se nalazila iznad „sveta koji se ukazuje našem
viđenju”, oba su ga oblikovala i aficirala, ali nije bilo jasno kako se oni jedan
prema drugom odnose. Da sve bude komplikovanije, u svojoj alegoriji pe-
ćine, Platon je kao sinonim za ideje upotrebljavao i naziv božanske stvari
(Platon, 1976: 209), a vrline u upotrebi razuma (tj. mišljenju, fronesis) pro-
glašavao je za božanstvenije od telesnih vrlina (Platon, 1976: 210). Time je
sugerisano izvesno poistovećivanje ideja i bogova/božanstva, a da nije jasni-
je objašnjena priroda te identifikacije – pogotovo kada se uzme u obzir
pretežno mitološki horizont grčke religije i antropomorfnost njenih bogo-
va. i dok Timaj donosi teoriju o jednom čisto filozofskom demijurgu koji se
pobrinuo za korespondentnost logosa i celog kosmosa1, Platon se u Državi
1 „Svakome je jasno da je [tvorac] posmatrao ono večito: jer kosmos je najlepši od

svega što je postalo, a njegov tvorac najbolji od svih uzroka. Postao na taj način, kosmos
je sazdan prema uzoru koji je dostupan racionalnom obrazloženju (logos) i mišljenju i
koji uvek ostaje isti” (Platon, 1981: 68).
STUDiJE i OGlEDi
zabavio sa njemu savremenim mitovima (koje izmišljaju pesnici) i konsta-

tovao paradoks da su „sama laž, ali sadrže i istinu” (Platon, 1976: 57 i dalje)
u jednom „alegorijskom” smislu, tj. kao „aproksimacije” ideja (upor. i vejn,
1997: 80). Platonova ambivalentnost prema mitovima – odbacivao je njiho-
vu istorijsku verodostojnost i insistirao na njihovom alegorijskom potenci-
jalu – došla je do izražaja i njegovoj vlastitoj „alegoriji pećine” iz iste te Dr-
žave. Na mesto starih, pesničkih i samo izdaleka istinitih mitova Platon je
postavio jedan novi, filozofski i navodno mnogo istinitiji mit, koji je poči-
vao na alegoriji svetla i tame kao „aproksimacijama” božanskog i ovozemalj-
skog sveta, između kojih je bio ovlašćen da posreduje isključivo razum, od-
nosno njegovi nosioci u državi – filozofi-vladari. Koliko god dalekosežne i
kontroverzne bile religiozne implikacije ovog načina usklađivanja filozofske
koncepcije sveta ideja sa tradiranim svetom bogova, njene najkrupnije kon-
sekvence ležale su zapravo u oblasti političke filozofije, s obzirom na to da
je ova koncepcija trebalo da posluži i kao legitimaciona matrica (nove, pa
čak i revolucionarne, kada se u obzir uzmu mere za uspostavljanje) vlada-
vine kraljeva-filozofa – ljudi koji dobijaju apsolutnu vlast u državi (država-
ma) na osnovu toga što najbolje upotrebljavaju razum osvetljen svetlom iz
sveta ideja.
Međutim, za Platonovu filozofiju u celini jednako je bio važan i mit ko-
ji je (ovoga puta kroz usta neimenovanog stranca i odobravanje Sokrata)
prepričao u Državniku. iako je načelno osporavao mitove koji su genealogi-
ju pojedinačnih ljudi vezivali za bogove2, Platon je u Državniku, slično kao
i u Timaju, ipak prihvatio mit o jednom vrhovnom Bogu – o „Tvorcu”,
„Ocu” i „Božanskom pastiru”, koji je stvorio i ljude, i ostale bogove (uklju-
čujući i dvojicu koji su vladali dvema sukcesivnim kosmičkim epohama,
Kronosa i zeusa), pa i sam razum, i koji je u pradavna, bezmalo rajska vre-
mena sam, lično (tj. kao entitet od krvi i mesa) vladao nad svim svojim
stvorenjima – kako bi „alegorijski” legitimisao apsolutističku vladavinu
kraljeva iz redova ljudi plemenitog („zlatnog”) porekla (Plato, 2008: 34 i da-
lje), kojima je i sam pripadao (Poper, 1993: 1: 46 i dalje). Time je na imper-
sonalnu prirodu ideja bačena senka ličnosti antropomorfnog boga, koji svo-
je daleke i neuporedivo manje savršene, ali ipak dostojne pandane na zemlji
nalazi u superiornim ličnostima filozofa-kraljeva. Dok je nekada, u prohu-
jalo zlatno doba, postojala savršena i beslovesna porodica-stado stvorenja,
koje je bespogovorno slušalo zapovesti prisutnog i materijalnog Boga-oca-
-pastira, danas je, u iskvarenoj istorijskoj stvarnosti, za idealnu vladavinu
potrebno da njegovi naslednici spoznaju ideje koje kroz razum svetle iz
2 Tako je, primera radi, mit o tome kako lisija potiče od nekog zeusovog kopile-
ta Platon nazvao jednom od „bapskih priča koje on peva i recituje i koje smo mi oba-
vezni da slušamo” (Plato, 1996: 14).
transcendencije. Samim tim, ključno pitanje koje Platon nikada sebi nije
postavio i koje je stoga ostavio svojim – pogotovo hrišćanskim – nasledni-
cima da rešavaju glasilo je: da li svetlo koje kraljevima-filozofima dolazi iz
razuma principijelno može da sadrži bilo šta što prevazilazi ovu transcen-
dentnu i impersonalnu prirodu ideja i ukazuje na iracionalne crte Tvorca
(kao entiteta od krvi i mesa) i još iracionalnijih vidova komunikacije njega
i njegovih božanskih stvorenja (zeusa pogotovo) sa ljudima. ili, drugim
rečima, da li se svetlo razuma može redukovati na autoreferentna objektiv-
na i impersonalna pravila ili ipak na sebi nosi pečat božje subjektivnosti, a
samim tim i njegove proizvoljnosti – koja se onda u „svetu koji se ukazuje
našem viđenju” iskazuje i kao proizvoljnost političke (ili crkvene) vlasti, kao
njena objektivna upućenost da (upravo radi „dobre” lične i pastirske vlada-
vine) iskoračuje izvan harmoničnog sklada ideja? i, konačno, da li bi prisu-
stvo božje subjektivnosti značilo da božansko sunce nikada ne može biti sa-
mo idejno i da, kao takvo, onda može da zaslepljuje isto kao i čulno? Da li
je bila potrebna neka nova, još neotkrivena voda u koju bi i podanici skre-
nuli svoj teorijski pogled, podvrgnut zabrani propitivanja legitimnosti od
Boga datih vlasti, kako im oči ne bi bile uništene kroz direktno suočavanje
sa religiozno-političkom smesom sakralne proizvoljnosti? Hrišćani su takvu
vodu zaista i otkrili i nazvali je – verom.
. Božanska svetlost u hrišćanskom razumu

„Duh čovečji sveća je Gospodnja, kojom se istražuje sve što je u telu”, zapi-
sano je u Starom zavetu (Priče Solomunove, 20, 27). Pritom, pod svetlećim
„duhom” zapisivač nije podrazumevao ništa impersonalno, već upravo lič-
nu vezu vernika sa njegovim Bogom, sa prodornom i ćudljivom ličnošću Je-
hove, sa entitetom koji je takođe, kao i Platonov Bog, nekada davno, u zlat-
no doba (kada su živeli Adam i Eva), živeo i neposredno vladao svojom
porodicom-stadom, a koji će u hrišćanstvu doživeti za jedno božanstvo
svakako najgoru zamislivu sudbinu – da bude razložen u „sveto trojstvo”
očinske ličnosti Boga, njegovog sina isusa Hrista i transpersonalnog Sveto-
ga duha. istina, na počecima hrišćanstva vodila se ogorčena polemika o to-
me kako se ima shvatati hrišćanski Bog. U gnostičkom tekstu O poreklu sve-
ta osporavan je Bog koji po samovolji i taštini nalikuje Jehovi: „Grešiš
Samaele [slepi bože], prosvetljeno, besmrtno čovečanstvo [anthropos] je
pred tobom” (cit. prema: Pejgels, 1981: 68). „Grešni Bog” je očigledno bio
slep za svetlost koja je prosvetlila čovečanstvo (tj. same gnostike, kao jedi-
ne istinske hrišćane), a koja je dopirala iz nekog još mističnijeg, udaljenijeg
i nepristupačnijeg izvora od onog koji su propovedali sve autoritarniji bi-
skupi novonastajuće crkve. Nije isključeno da je upravo u kontekstu borbe
protiv gnostičkih shvatanja ove alternativne svetlosti došlo do identifikaci-
STUDiJE i OGlEDi
je Satane sa luciferom. U Novom zavetu, naime, oznaka lucifera („lučono-

še”) bila je rezervisana za Hrista, da bi tek početkom ii veka Tertulijan u
svom spisu Protiv Marciona započeo da je preusmerava ka Satani (Rasel,
1995: 47–48), trasirajući time put učenju da je vera potpuno odvojena od ra-
zuma i da se razum, budući neosvetljen istinskom božanskom svetlošću
(nego satanskom?)3, u verskim pitanjima uvek sapliće o apsurde. „Sin bož-
ji je raspet; mi se ne stidimo, iako je to stidno. i umro je sin božji; to je pot-
puno pouzdano, mada je besmisleno. i posle pogrebenja je vaskrsnuo; to je
nesumnjivo, jer je nemoguće” pisao je na karakterističan način Tertulijan
(cit. prema: Majorov, 1982: 116).
Problem sa kojim su se suočavali tvorci hrišćanske vere nije bio nima-
lo jednostavan: trebalo je distancirati se i od judaizma i od gnostičke jeresi,
trebalo je povezati raznovrsne verske spise, trebalo je pomiriti heterogene
političke (što crkvene, što svetovne) interese. zbog svega toga je galimatijas bi-
zarnosti i kontradiktornosti u opisima ličnosti Boga, koje su nepogrešivo
upućivale na anonimne, ali zato nimalo neprepoznatljive ličnosti samih zapi-
sivača judaističkih i hrišćanskih svetih spisa4, nadilazio sve ono što je sadrža-
vala grčka mitologija i zato je trebalo mnogo više vremena da prođe da bi se
prvi hrišćanski verujući filozofi osmelili da barem, po ugledu na Platona, u
hrišćanskim mitovima prepoznaju „samu laž, koja sadrži i istinu”. Sve do
Xvii veka hrišćanski „duh čovečji” će, kao „sveća Gospodnja” počivati na
imperativu razuma da se drži verske istine i da i ne počinje sa otkrivanjem
„alegorijskih” istina sakrivenih iza notornih „laži”. A kada jednom bude
otvorena Pandorina kutija i kada jedno „alegorijsko” tumačenje bude poče-
lo da sustiže drugo, neće mnogo vremena proći i prvi filozofi obrazovani u
hrišćanskoj kulturi odbaciće i samo hrišćanstvo i svaku drugu religiju kao
„samu laž, koja ne sadrži nikakvu istinu”.
već je i judaističkom verniku bilo teško da izađe na kraj sa ličnošću Je-
hove, baš kao i sa njegovim postupcima; hrišćanskom verniku se Bog kao
deo Svetog trojstva opirao svakom razumevanju, čime je već u startu stvo-
ren dodatni pritisak na njega da, potpuno iracionalno, veruje da ga on ipak
vodi (ako čini sve da ga bespogovorno sluša) konačnom spasenju (u kontek-
stu Strašnog suda, na kojem će svi pravoverni biti nagrađeni, a svi grešni ka-
žnjeni). Kao nesumnjivog pandana pastirske naravi Tvorca iz Državnika, ta-
kvog Boga je isprva bilo veoma teško dovesti u vezu sa božanskim idejama
3 Polazeći od oštre podele između tabora Boga (castra Dei) i tabora đavola (castra
diabioli), Tertulijan je bio uveren da gnostičke jeretike nadahnjuje upravo đavo (Pejgels,
2007: 194).
4 Poseban problem predstavlja i to što su sam tekst svetih spisa, jednom kada je ka-
nonizovan u hrišćanskoj Bibliji, „korenito menjali pisari, čija uloga izgleda nije bila sa-
mo da očuvaju sveto pismo, već i da ga po potrebi menjaju” (Erman, 2007: 195).
i alegorijom pećine iz Platonove Države. U svakom slučaju, pomenuta sta-

rozavetna sentencija bila je jedna je od onih koje su već filozofski nastroje-
nim Jevrejima, a potom i hrišćanima omogućile izgradnju mostova ka Pla-
tonovoj filozofiji. Jedan od prvih među potonjima, preobraćeni filozof
Justin, prihvatio je hrišćanskog Boga, zajedno sa svim njegovim protivreč-
nostima, kao svetlost mnogo jaču od svetlosti ideja koje su svetlele kroz pla-
toničarski razum – kao zapravo jedino svetlo koje je u stanju da istinski
„osvetljava duh” vernika (cit. prema: Pejgels, 2007: 144). Dva veka kasnije,
Aurelije Avgustin je učenje Platona i platoničara o „najvišem i istinskom
Bogu, Tvorcu svih stvorenja, svetla saznanja” proglasio za „najveće približa-
vanje našoj hrišćanskoj poziciji” u celom antičkom svetu (Augustine, 1987:
311), ali je akcenat ipak stavio na iracionalnost same vere i suštinsku nespo-
znatljivost Boga, temeljenu na ćudljivosti, osionosti i, uopšte, emotivnoj
nestabilnosti samog (isprva judaističkog, a zatim i hrišćanskog) Boga, kao i
na proizvoljnostima njegovih objava, njegovih davanja blagodeti, njegovih
izbora za spasenje itd. (Majorov, 1982: 321).
U kontekstu religije koja je naglašavala iracionalno (ne želeći pritom da
izgubi svaki filozofski priključak za antičku racionalističku tradiciju), smi-
sao svetla nužno se pomerao od svetla logike razumevanja ka svetlu apsur-
da verovanja (Credoquia absurdum est, sentencija je koja je u srednjem ve-
ku pripisana Tertulijanu), koje je svoju kvintesenciju i personifikaciju dobilo
u zdravom razumu nepristupačnoj i neshvatljivoj ličnosti samog isusa Hri-
sta. Jedan od vodećih evropskih platoničara iX veka i prvih anticipatora ne
samo Tome Akvinskog [Thomas Aquinus] nego i Spinoze, Džon Skot Eri-
ugena [John Scottus Eriugena], stvorio je jedan gotovo panteistički sistem
(papa Honorije iii nije bez razloga dao 1225. da se spale Eriugenini spisi),
u kojem više nije bilo mesta za iracionalnog Boga, iako je u ličnosti isusa
Hrista – kao vrhunac apsurdnosti celokupne hrišćanske dogmatike – zadr-
žan topos konačnog saobražavanja pretenzija razuma sa dogmama vere,
odnosno istraživanja istine sa autoritetom crkve i svetih spisa. Samim tim,
Eriugena je tu i takvu Hristovu ličnost prihvatio i kao jedino neprikosnove-
no „svetlo ljudi” (cit. prema: Pelikan, 1978: 103). Toma Akvinski će četiri ve-
ka kasnije, uporedo sa odlučnim zagovaranjem mogućnosti „prirodnog ra-
zuma” u spoznaji Boga, tvrditi da se isus Hrist (baš kao ni ostale dve „božje
ličnosti” koje obrazuju Sveto trojstvo) tim istim „prirodnim razumom” ne
može spoznati (Akvinski, 1981: 177), čime će od racionalnog suda biti izu-
zeta čitava ona iracionalna smesa čudesa vezanih za život i smrt isusa Hri-
sta, afektivnih eskapada judaističkog boga Jehove i logičkih kontradikcija u
shvatanju Svetog duha. Ako je tokom poznog srednjeg veka „prirodni ra-
zum” postepeno sticao sve veće koncesije u spoznaji „stvorenog sveta”, to još
uvek nije značilo njegovu ravnopravnost sa verom. Upravo obrnuto, „pri-
rodni razum” je progresivno gubio mogućnost da ga prosvetli božanska
STUDiJE i OGlEDi
svetlost – koja je nastavila da svetli isključivo kroz veru i da tamo otkriva
stvari nepristupačne razumu a, pre svega, isusa Hrista kao bogočoveka, ko-
ji je svojim čudima, svojom ništa manje čudesnom smrću i najavom drugog
dolaska (što je trebalo da bude čudo najveće od svih) otvorio perspektivu
kraja ovog i dolaska drugog sveta, u kojem će Bog pravoverne adekvatno
nagraditi, a grešne kazniti. Umesto božanske svetlosti, „prirodni razum”
bio je upućen na jedan „alternativni” vid svetlosti – na svetlost koja će u no-
vom veku konačno biti nazvana „prirodnom” (lumen naturale) – koja, do-
duše, ne svetli poput neposredne božanske svetlosti, ali je u stanju da osve-
tli sve one stvorene stvari na kojima Tvorac nije ostavio pečat svoje
iracionalne, ćudljive i emotivno labilne ličnosti.
Koncilijatorna strategija u tretmanu razuma i vere, obeležiće dobrim
delom poznu sholastičku i renesansnu filozofsku misao – ili, tačnije, filo-
zofsku teologiju – i na kraju će doživeti potpuni trijumf na Prvom vatikan-
skom koncilu (1869–1870) osudom učenja da se Bog ne može spoznati
„prirodnom svetlošću” koja svetli kroz razum. Uprkos njenoj rastućoj po-
pularnosti unutar katoličke crkve u vremenu rastuće nepopularnosti same
te crkve, ova filozofska teologija je najzaslužnija za usmeravanje metafizič-
kih razmišljanja ka potpuno bezizglednom pravcu: ka pravcu sticanja raci-
onalnih („prirodnih“) dokaza za ključne iracionalne dogme hrišćanstva.
Što je još gore, ona je uspostavljena i konstituisana paralelno sa onom or-
todoksnom, koju nije smela ni na koji način da ugrozi, baš kao ni rituali-
zovanu, formalizovanu i politizovanu praksu katoličke crkve (kojoj su se u
Xvi veku pridružile i one protestantske). zato nije nimalo čudno što je već
do početka Xvii veka, filozofska teologija pokazivala znake duboke krize:
ne samo što svetlo Boga (kao oca, kojem su se pridruživali sin isus Hrist i
Sveti duh) više nije sijalo kroz razum nego je i „prirodno svetlo”, kao nje-
gov naslednik, pokazivalo sasvim jasne znake nemoći da osvetli „prirodne”
dokaze za istinitost iracionalnih dogmi hrišćanstva, a iz nagomilanih jalo-
vih metafizičkih rasprava počela je da se pomalja nova tema dokazivanja –
„prirodna religija” – koja će, pre ili kasnije, morati da dođe u sukob sa sva-
kom objavom i institucionalizovanom hrišćanskom crkvom (upor. i Mittel-
strass, 1970: 85 i dalje). Tihi uspon „prirodne religije” (ili zapravo univer-
zalnog i bezličnog „božanstva”), koja se navodno ukazivala u svetlu
„prirodne svetlosti”, predstavljao je prateću posledicu progresivnog obe-
smišljavanja katoličkog, ali i celokupnog zapadnog hrišćanstva (započetog
krajem starog, a ubrzanog početkom novog veka), koje je stvorilo elemen-
tarne uslove za oslobađanje („prirodnog” qua filozofskog) razuma od do-
minacije (hrišćanske) vere, usled čega se poreklo prosvetljujuće moći, pri-
pisane razumu, sve više gubilo u anonimnom „božanstvu”, koje se nalazi na
sredokraći između prirode i transcendencije i koje (jednako mutno) svetli
svim narodima na ovom svetu.
Opšti trend uzdrmavanja ranije dominantnog hrišćanskog iracionali-

zma doveo je do toga da su čak i legitimacijski obrasci apsolutističkih mo-
narhija u zapadnoj Evropi počeli rapidno da se racionalizuju. Avgustinovo
ubeđenje da je država zemaljska osuđena na propast i da spasenje mogu na-
ći samo pripadnici države Božje (naravno, ne pre nego što nastupi carstvo
Božje na zemlji) u novom veku se izgubilo iz ozbiljne politike. Takođe, vla-
davina „po milosti Božjoj” više nije trpela ugledanje apsolutnih monarha na
jarosnog, nepredvidljivog i militantnog Jehovu, jer je teorija o „dva tela kra-
lja”, već u srednjem veku obezbedila elementarnu racionalizaciju kraljeve
„službe”, kojoj je ličnost svakog monarha sada morala biti saobražena (upor.
detaljnije: Kantorowicz, 1957), pod pretnjom realizovanja prava na otpor ti-
raniji (Molnar, 2001a). U Xvi veku je zatim teorija državnog rezona nauči-
la monarhe da trezveno razmišljaju u kategorijama osiguranja, očuvanja i
proširenja svoje suverene vlasti, da bi se onda i starorežimski konstituciona-
lizam pobrinuo da ukaže na prve prepreke toj i takvoj vlasti. Žan Boden
[Jean Bodin] se na početku svojih Šest knjiga o republici (1576) osvrnuo na
dvomilenijumsku istoriju političke filozofije – nazivajući je „kraljicom” svih
nauka i konstatujući da je ona ostala manje-više u onoj „pomrčini u kojoj se
gotovo ništa ne razabire” i o kojoj je navodno (u Državi) pisao Platon: među-
tim, za razliku od Platona, Boden nije vladarima preporučivao da se okrenu
ka svetu ideja, nego ka prirodnim zakonima, pravdi i poštenju, koje je stvo-
rio (hrišćanski) Bog i čije sprovođenje (od strane vladara) on navodno stro-
go nadgleda (Bodin, 2002: 8–9; upor. i 33 i dalje).
U Xvii veku apsolutni monarsi morali su da razmišljaju ne samo o su-
du Boga nego i samih naroda kojima su vladali. Jer, nesmetano vršenje su-
verene vlasti sve se više pokazivalo kao zavisno od postignutog nivoa pro-
svećenosti podanika. Tako je Rišelje [Richelieu] u Političkom testamentu
(1624) zastupao tezu da monarh može silom da primora ljude da mu se po-
kore, ali da je ipak upućen na razum podanika, koji će ih najbolje ubediti na
– najsigurnije – pokoravanje. Međutim, iako svaka, pa i najapsolutističkija
vlast ima potrebu za nekim, barem elementarnim stepenom prosvećivanja
svojih podanika, pisao je Rišelje, ona u tim svojim prosvetiteljskim napori-
ma nailazi na objektivnu granicu: običan narod je u osnovi neprosvetljiv, a
njegova sirovost se najdestruktivnije izražava upravo kada živi najlagodni-
je i najudobnije. „Svi koji proučavaju politiku saglasni su [sic!] da je običan
narod, kada se isuviše obogati, nemoguće držati u miru. Objašnjenje za
ovo je da su njegovi pripadnici mnogo manje informisani od članova osta-
lih staleža u državi, koji su mnogo više kultivisani i prosvećeni, i da im, ako
nisu preokupirani potragom za zadovoljenjem svojih egzistencijalnih po-
treba, teško pada da ostanu unutar granica koje im je nametnuo zdrav ra-
zum i zakon” (Richelieu, 1989: 31). Prosvetiteljstvo je, dakle, pratilo hijerar-
hiju apsolutističke države i staleškog društva: monarh je bio najprosvećeniji
STUDiJE i OGlEDi
(i zato je mogao da živi u bogatstvu bez ikakvih opasnosti po državu), zatim
su sledili viši staleži, a običan narod je bio toliko divalj, podbunjiv i opasan
da ga je stalno trebalo držati na rubu egzistencije kako se ne bi uzoholio i
upropastio celu državu.
Prvi nagoveštaji krupnih promena, koje će korenito izmeniti ovu sliku,
a koje će već početi da se uobličuju u Xvii veku, nalaze se u spisima Huga
Grocijusa [Hugo Grotius] O istini hrišćanske religije iz 1622. i Pravo rata i
mira iz 1625. godine. U prvom spisu Grocijus je naveo dva uobičajena argu-
menta u prilog tvrdnji da religija nije „zaludna i prazna stvar”: jedan u do-
menu filozofske teologije, a drugi u domenu ortodoksne teologije. Prvi ar-
gument je glasio da, ako sve stvari moraju imati svoj uzrok, onda nužno
mora postojati prvi uzrok „koji nema početak, nego egzistira (kako bismo
rekli) nužno i bez slučajnosti; i [...] koji je ono što nazivamo božanstvom ili
Bogom” (Grotius, 1717: 3–4). Sam po sebi, ovaj argument je bio poznat još
iz antičke filozofije, ali ga je Grocijus u spisu Pravo rata i mira inovirao na
način koji je bio krajnje neuobičajen za evropsku filozofiju onog vremena.
Grocijus je, naime, otišao korak dalje od ove „nužnosti” egzistencije Boga
kao prvog uzroka i proklamovao „nužnost” važenja prirodnih zakona ne sa-
mo za sva živa bića (stvorenja) nego i za tog istog Boga (stvoritelja) (Groti-
us, 1949: 21). Jednom kada je (kao prvi uzrok) stvorio univerzum i usposta-
vio prirodne zakone, Bog je izgubio moć da ih preinačuje ili krši – zlo on
više ne može da pretvori u dobro, baš kao što ne može da učini da dva i dva
ne budu četiri – čime se zapravo ukazao kao neka vrsta univerzalnog kon-
stitucionalnog monarha, koji se „stara” o dobro uređenim državama (Gro-
tius, 1717: 21), ali i pruža dobar primer njihovim vladarima da se u vlada-
nju sami pridržavaju zakona koje su doneli. Ovu poslednju konsekvencu
Grocijus je ipak predupredio kako drugim, čisto teološkim argumentom u
prilog religiji (koji je sankcionisao biblijski mit o Adamu i Evi, koji su izvor-
no živeli pod neposrednom, ličnom i patrijarhalnom vlašću Boga)5, tako i
shvatanjem da vladavina Boga nad celim univerzumom nadilazi prirodne
zakone i podrazumeva i činjenje čuda (Grotius, 1717: 21). Grocijus, koji je
spis O istini hrišćanske religije počeo u nizozemskom zatvoru (gde je dospeo
zbog podržavanja Oldebarneveltove [Oldenbarnevelt] liberalne politike), a
završio u znatno manje slobodarskoj Francuskoj (gde se, posle bega iz
5 Drugi Grocijusov argument je glasio da o postojanju Boga postoji saglasnost svih
naroda – utemeljena ili u samoj božjoj „deklaraciji” ili u tradiciji koja potiče još „od pr-
vih roditelja čovečanstva” – koji „imaju barem trunku razuma, barem neki osećaj za do-
bre običaje i koji nisu sasvim degenerisani u divljaštvu” (Grotius, 1717: 4). iz ovog ar-
gumenta je sledilo da je istorija čovečanstva (od Adama i Eve) počela sa razumom,
bogobojažljivošću i dobrim običajima, a da su primitivna, divlja i bezbožna plemena
koja se mogu sresti na vanevropskim kontinentima samo „degenerisani” primerci ko-
ji su zastranili sa ovog glavnog istorijskog toka.
zatvora, nastanio kao izbeglica), očigledno nije želeo da ide predaleko u raz-
matranjima „nužnosti”, u koje je Bog samog sebe upleo pošto je stvorio
univerzum. Međutim, logična konsekvenca njegovog stanovišta bila je ko-
načno razdvajanje razuma i vere: ako se kroz veru i dalje moglo doći do
božanske svetlosti (koja je u međuvremenu postala naprosto indiferentna
prema čudotvornom životu i smrti isusa Hrista) i tešiti se Božjom omnipo-
tentnošću (koja se ponajviše izražavala kroz nebrojena čuda, zapisana u Bi-
bliji), razum je mogao da računa jedino na „prirodnu svetlost”, u kojoj je, u
senci osamostaljene prirode – te impozantne celovitosti, blještave perfekci-
je i besprekornog automatizma u primeni opštih i univerzalnih prirodnih
zakona – otkrivao i jednog dalekog, obezličenog i prilično depotenciranog
Boga, koji se prirodnim (ali i moralnim) zakonima morao podvrgavati kao
i bilo koje drugo njegovo stvorenje.
. Prirodna svetlost u prirodnom razumu

Progresivno slabljenje hrišćanske vere na zapadu, započeto još u poznom
srednjem veku a nastavljeno i posle šizme na početku novog veka, odrazilo
se i na isprva – kako se činilo – srećan brak razuma i prirodne svetlosti. za-
to je, takoreći paralelno sa buđenjem nade da bi prirodna svetlost mogla
uspešno da zameni božansku u prosvetljenju („prirodnog”) razuma i njego-
vom rukovođenju prilikom spoznaje stvari u pojavnom svetu, jačala i nada
da bi taj isti razum u tom istom svetu mogao da nađe nepobitne dokaze o
glavnim dogmama hrišćanstva (ili barem „prirodne religije”), sa onom glav-
nom – o samom postojanju Boga na čelu. iako je taj poduhvat u startu bio
osuđen na propast, pošto je na izmaku srednjeg i početku novog veka razum
od božanske svetlosti bio preusmeren ka prirodnoj upravo zato što je nesta-
lo platonovske vere u božansko poreklo i ustrojstvo samog logosa, nestaja-
nje samorazumljivosti hrišćanske vere u Boga i uzdrmavanje verodostojno-
sti hrišćanske dogmatike dramatično je na dnevni red postavilo pitanje
mogućnosti razuma da se uključi u spasavanju zanemoćale vere.
Dve godine po objavljivanju Grocijusovog spisa O istini hrišćanske re-
ligije konačno se pojavio i dugo pripremani spis lorda Edvarda Herberta od
Čerberija [Edward Herbert, First Baron Herbert of Cherbury], koji je nosio
naslov O istini, koja se razlikuje od objave, verovatnoće, mogućnosti i zablu-
de (1624). U ovom spisu, Čerberi je zahtevao da se prilikom filozofskog do-
laženja do svake istine, uključujući tu i sve one religiozne, dokazi pronađu
u „zajedničkim pojmovima”, koje je Bog učinio dostupnim ljudima kroz pri-
rodni poriv, kao najviši oblik spoznaje (Cherbury, 1937: 116 i dalje)6. U
6Čerberi se često naziva i ocem deizma. Međutim, tu reputaciju Čerberi je stekao

tek posle smrti (kada je i nastalo shvatanje da je glavna meta spisa O istini hrišćanske
STUDiJE i OGlEDi
narednim decenijama, kembridžki platonisti, a pogotovo Natanijel Kalver-

vel [Nathaniel Culverwell], kritikovali su Čerberija zbog uzdizanja prirod-
nog poriva i zanemarivanja „prirodne svetlosti”, kojoj su i dalje davali pr-
venstvo u spoznaji Boga i njegovih zakona (Culverwell, 1971: 132 i dalje).
Pritom, kontekst Tridesetogodišnjeg rata, koji je besneo u Evropi od 1618.
do 1648. godine zahvatajući Englesku nešto kasnije (1642), i u kojem su ra-
dikalizovani sporovi o istinskoj veri, vodeći postavljanju sve neugodnijih pi-
tanja ne samo pred filozofsku nego i pred ortodoksnu teologiju (i to ne sa-
mo onu katoličku nego i sve mnogobrojnije protestantske), nije nimalo
nebitan za ovu raspravu. Čerberijev zahtev da se (hrišćanska) vera omeđi
razumskim sposobnostima (koje je ionako Bog limitirao i predodredio) –
koji će kasnije Hobz dodatno radikalizovati – kembridžki platonisti mora-
li da obesnaže kao opasan po same temelje crkve i svetih spisa, ali vodeći u
isto vreme računa da ne ugroze razum, čija im je snaga trebala u pobijanju
raznovrsnih samoproklamovanih proroka i fanatičnih sekti i pokreta, koji
su u to smutno vreme nastajali poput pečurki posle kiše (upor. Hutton,
2004: 18 i dalje).
Jedan od najpopularnijih samoproklamovanih proroka Xvii veka ko-
je su, između ostalih, i kembridžki platonisti uzeli veoma ozbiljno bio je ne-
mački obućar Jakob Beme [Jakob Böhme]. iako će Bemeovi spisi izgubiti na
atraktivnosti do početka Xviii veka (da bi ga krajem tog istog veka pono-
vo „otkrili” nemački romantičari), oni su u 17. veku izazvali prilično veliku
pometnju sasvim nekonvencionalnim objašnjenjima njegovih vlastitih mi-
stičnih iskustava (među kojima je prvo, iz 1600, dobio gledajući sunčev
zrak, koji mu je „otkrio” perfekciju duhovnog ustrojstva celog univerzuma).
U ovom kontekstu svakako je najzanimljivije bilo učenje o pogubnosti „sop-
stva”, koje je Beme potkrepljivao sudbinom lucifera. Nadovezujući se na već
pomenutu, dugu i na mahove kontradiktornu tradiciju poistovećivanja Sa-
tane sa „lučonošom” luciferom, Beme je u spisu Hristov put (1623) izvukao
radikalan zaključak da je uzrok pada anđela Satane/lucifera bilo prisvajanje
„prirodnog svetla”: njegovu grešku ponovili su i mnogobrojni ljudi, počev
od Adama, zaključno sa učenim ljudima Bemeovog sopstvenog vremena.
„vidimo da iz toga što ljudi koji su ovladali umetnostima i naukama prisva-
jaju svetlo iz ovog spoljašnjeg sveta prirode u svoj razum ne nastaje ništa
osim taštine njihovog sopstva. A ipak sav svet tako odlučno želi i traži ovu
religije bila otkrivena religija). Mišljenje o Čerberiju počelo je da se menja u smeru nje-
gove kanonizacije kao „oca” deizma u svetlu njegovih posthumno objavljenih spisa, ali
i njegovog ponašanja na samrti. Kada ga je, naime, nadbiskup Ašer [Ascher] upitao za
Hrista, Čerberi je odgovorio: „verovao sam koliko sam mogao” i dao nekoliko sličnih
„ateističkih” izjava posle kojih mu je Ašer uskratio oprost grehova (Serjeantson, 2001:
7–228).
svetlost kao najveće blago; i zaista je to najveće blago koje ovaj svet može da
ponudi, samo ako se pravilno upotrebljava. i dok je sopstvo, odnosno razum
zatvoren i zatočen u malom i čvrstom zatvoru, takoreći u besu Boga, i u ze-
maljskosti, za čoveka je veoma opasno da koristi svetlo saznanja u sebi, kao
da je u posedu sopstva” (Boehme, 2009: 53).
Bemeovo učenje je u sebi ovaploćivalo eksplozivnu smesu svih onih du-
hovnih struja koje je hrišćanstvo vekovima potiskivalo – struja misticizma,
antiracionalizma, antiindividualizma itd. – i koje su sa svakim borbenim
pokličom za povratkom izvornom hrišćanstvu izbijale na površinu. iako ni-
je osporavao „prirodnu svetlost”, Beme je osporio ljudskom razumu, ogre-
zlom u egoizam i učenu oholost, da se njome nadahne, a samim tim i da
uopšte pretenduje na to da će se po moći i efikasnosti ikada moći izjedna-
čiti sa verom. Da bi takvo i njemu slična učenja osporili, oficijelni („režim-
ski”) teolozi i filozofi morali su da brane razum i njegove pretenzije na ka-
kvu-takvu ravnopravnost sa verom. već pomenuti kembridžki platonisti
morali su da aksiom o jedinstvu razuma i vere obrazlože time da je vera bez
razuma, doduše, slepa, ali da svetlošću, koju u sebe prima direktno od Bo-
ga, dalje može da osvetljava i razum (ojačavajući tako „prirodnu svetlost”
koju on već sam po sebi koristi), omogućavajući tako svakom mislećem
čoveku novi put participacije u Bogu. Međutim, za participaciju u Bogu ra-
zum, prema njihovom mišljenju, nije bio nužan i vera ga je svakom verniku
mogla priskrbiti i samostalno – priskrbljujući, što je mnogo bitnije, i nepri-
kosnoveni autoritet crkvi i svetim spisima, koji su se suočavali sa sve većim
problemima da racionalno legitimiraju postojeću svetovnu i crkvenu vlast.
Drugi način na koji je pobijana Čerberijeva pozicija u prvoj polovini
Xvii veka može se pronaći kod Rene Dekarta (Descartes, 1975: 211 i dalje).
Dekartova pozicija bila je jednostavnija nego Kalvervelova. iako je sledio ra-
cionalistički ideal prirode čije se savršenstvo može spoznati iz zakonitosti
na kojima ju je tvorac sazdao, Dekart je svoje Meditacije o prvoj filozofiji
(1641) posvetio dekanu i profesorima Teološkog fakulteta Sorbone u nadi
da će ih pridobiti za borbu protiv zajedničkog neprijatelja – univerzalnog
nevernika, zapravo ateiste, koji argumente o Bogu, crkvi i svetom pismu od-
bacuje kao najobičniji logički circulus vitiosus.7 Umesto da pridobije pariske
teologe, Dekart je iduće godine doživeo da izučavanje njegove celokupne fi-
lozofije bude zabranjeno na Univerzitetu u Utrehtu, što je moglo samo da ga
7 Na početku ovog spisa Dekart je pisao: „iako je općenito istinito da treba vjero-
vati u Božju egzistenciju, jer tako uče sveti spisi, i obrnuto: da u svete spise treba vjero-
vati jer su od Boga, a budući da je vjera dar Boga, taj isti koji podaruje milost da se vje-
ruje u ostalo može i dati da se vjeruje da on sam egzistira. Samo, takvo se što
nevjernicima ne može podastrjeti, jer bi to mogli smatrati ciculus-om” (Descartes,
1975: 187).
STUDiJE i OGlEDi
učvrsti u zaključku o stanju na univerzitetima njegovog vremena, koji je, in-
spirisan Platonovom filozofijom, zabeležio u Praktičnim i jasnim pravilima
(1628): „da takve studije bez reda i nejasne meditacije zamračuju prirodnu
svetlost i zaslepljuju duhove; i svako ko se navikne da se tako po mraku kre-
će, tim gubi od oštrine svojih očiju, da najzad svetlost ne može ni podneti”
(Dekart, 1952: 97). iako je na taj način ispalo da ustrojstvo evropskih uni-
verziteta sprečava razum da iskoristi „prirodnu svetlost” i u njoj prikaže ne
samo prirodni poredak stvari nego i njegovog tvorca (onog istog Boga, koji
se kroz otkrovenje obraćao veri i za čije su obožavanje neophodni bili crkva
i sveti spisi), problem je ipak bio mnogo veći. Jer, novovekovna teološka fi-
lozofija, koja je nastojala da bude u potpunosti racionalistička sada je ima-
la dijametralno suprotan problem od Platona: u unutrašnjem skladu „sve-
ta koji se ukazuje našem viđenju” – za koji je pretpostavila da se temelji na
perfektnim prirodnim zakonima i da je delo savršenog tvorca – pomislila je
da može naći svetlo kojim će osvetliti razum i pomoći mu da ugleda tog
istog tvorca koji se nalazi s onu stranu tog sveta. Ali, pokazalo se da je ra-
zumski put, kojim je svetlo trebalo da prodre od Boga ka pojavnom svetu
bio jednako zaprečen u oba pravca: pretpostavljeni tvorac se jednako malo
video u svetlu koje je bacala njegova navodna tvorevina (upor. i Kolakovski,
1992: 68). No, problem je bio mnogo ozbiljniji. Racionalistička filozofija
Xvii veka zapravo je ponajviše bunila razum: najveći učinak neutemeljene
vere u prirodnu svetlost kojom će se moći obasjati Bog predstavljalo je po-
lagano, ali sigurno dezavuisanje svake svetlosti koja bi imala neke veze sa
Bogom. Nelagoda zbog progresivnog gubitka pouzdane – a to je i dalje zna-
čilo na ovaj ili onaj način „božanske” – svetlosti kojoj bi se razum mogao
okrenuti bila je ujedno i nelagoda zbog rastuće svesti da će potpuni mrak
ujedno značiti i nemogućnost povezivanja dva sveta, neizvesnost stvorenog
o svom tvorcu, te, naposletku, sve izvesniju mogućnost da tvorca i nema –
barem ne onakvog kakvim su ga hrišćanstvo i druge religije već milenijumi-
ma predstavljale. Ateizam je bio ante portas.
Dekartova iskrena želja da svoju racionalističku filozofiju udruži sa ka-
toličkom filozofskom teologijom u zajedničkim naporima da se pobije ate-
izam, kao zajednički neprijatelj, veoma je indikativna za stanje duha koje će
prevladati u evropskim intelektualnim krugovima u drugoj polovini Xvii
veka. U to vreme, a naročito posle 1660, kada je osnovana prva akademija
nauka (Kraljevsko društvo) u londonu, došlo je do ogromnog napretka u
prirodnim naukama, koji je, paradoksalno, rasplamsao potrebu naučnika da
se izjašnjavaju o ateizmu, brane se od optužbi za ateizam i druge napadaju
za „pomaganje” ateistima. Fantom ateizma najviše je proganjao upravo one
najbolje među njima, koji su, na Dekartovom tragu, i dalje uporno u „pri-
rodnoj svetlosti” tragali za ključnim dokazima o postojanju Boga i koji su
počeli da osećaju užas zbog mogućnosti da otkrivaju suprotne dokaze. Pri-
tom je čak i sama Dekartova filozofija prirode morala biti odbačena kao ne-
adekvatna, pa i kompromitujuća za sve komplikovaniji zadatak otkrivanja
Božjeg prisustva u prirodi. iako je za svoj intelektualni razvoj Dekartu du-
govao više nego bilo kome drugom i iako je, baš kao i Dekart, svoju teoriju
uniformnog, zakonomernog i predvidljivog univerzuma izgradio u opreci
sa tradicionalnom hrišćanskom predstavom tvorevini voluntarističkog Bo-
ga (Jackson, 2004: 185), isak Njutn [isaac Newton] je od manuskripta O gra-
vitaciji i ekvilibrijumu fluida (nastalog posle 1688) počeo sa pravom demo-
nizacijom kartezijanske filozofije (Schneider, 1988: 61–62). Ako je Njutn u
svojoj filozofiji prirode zaista i preokrenuo Dekartovu metodu i na mesto
dedukcije iz osnovnih principa prethodno konstruisanog sistema postavio
analizu empirijski utvrđenih fenomena, kako bi se uopšte stiglo do nekih
principa (Kasirer, 2003: 22), dogme hrišćanske vere on je prihvatio bez bi-
lo kakvog dokazivanja upravo kao prve principe. Uzdižući se, prvo u Engle-
skoj, a potom i u celoj Evropi, kao „personifikacija ranog prosvetiteljstva” i
simbol pobedničke nauke (Murdoch, 2004: 104), Njutn je zapravo bio jedan
od vrhunskih naučnika koji su najodlučnije i najstrasnije pobijali materija-
lizam i branili iracionalističko jezgro hrišćanstva. Deleći sve stvari u univer-
zumu na „neoduhovljenu sirovu materiju” i nematerijalne aktivne pokreta-
če (poput gravitacije), koji otkrivaju Božansko prisustvo, Njutn je izražavao
svoju duboku hrišćansku veru u Boga koji aktivno učestvuje u ovosvetskim
zbivanjima (Rogers, 2004: 42–43). i ne samo to: nezanemarljivu intelektu-
alnu energiju i vreme Njutn je trošio tražeći ključ za interpretaciju biblijskih
proročanstava, pogotovo onih koja se još nisu ispunila (Popkin, 2010: 480),
i računajući vreme kada bi trebalo da se očekuje drugi dolazak isusa Hrista
(Mee, 2004: 536), a samim tim, i kraj sveta kakvog je poznavao i kakvog ga
je predstavio u svojim naučnim radovima.
Kada se sve to ima u vidu, ne čudi što je na kraju svoje knjige Optika
(1704) Njutn izneo uverenje da će prirodna filozofija pomoći praktičkoj da
„prirodnu svetlost” baci ne samo na Boga i univerzum nego i na samo ljud-
sko društvo. „i ako prirodna filozofija u svim svojim delovima treba uveli-
ko da bude usavršena pročišćenjem ovog metoda onda će se proširiti i gra-
nice moralne filozofije. Jer, što više uz pomoć prirodne filozofije budemo
saznavali šta je prvi pokretač, koju moć on ima nad nama i koje koristi do-
bijamo od njega, to će nam se i dužnosti koje imamo prema njemu i jedni
prema drugima više ukazivati u prirodnoj svetlosti” (Newton, 1618: 381).
„Prirodna svetlost” nije, dakle, trebalo da obasjava samo mrtve objekte u
pojavnom svetu, nego je, putujući preko transcendencije, trebalo da prekri-
je i samo društvo i samopotvrdi se kao ona stara, nepromenjena božanska
svetlost. iako je prosvetljenje moralo da započne naučnim otkrićima prirod-
nih (shvaćenih kao božanskih) zakonitosti, ono se nužno nastavljalo filozof-
skim saznanjima o Bogu (onakvom kakvog ga opisuju hrišćanski sveti spi-
STUDiJE i OGlEDi
si) i završavalo učvršćenjem hrišćanske religije i njenih moralnih zapovesti

– što je predstavljalo pravi smisao prosvetiteljstva iz Njutnove perspektive.
i ne samo njegove!
Sa Njutnovim prirodnofilozofskim učenjem deistički pokret u En-
gleskoj (ali i u celoj Evropi) nesporno je dobio snažan zamajac i mogao je
snažno i nedvosmisleno da istakne ciljeve poput učvršćenja i širenja verske
tolerancije, pročišćenja hrišćanstva od svih praznoverica u duhu sedamna-
estovekovnog racionalizma, oslobađanja političkog legitimiteta od religio-
znih ostataka, iskorenjivanja verskog fanatizma i slično. Međutim, Njutno-
va želja da obnovi hrišćansku religiju ostala je neuslišena. Paskalov [Pascal]
sud o deističkom zastranjivanju – koje je on prevashodno vezivao za Dekar-
ta – zapisan u Mislima (posthumno objavljenim 1670) zapravo je najbolje
potvrđen upravo u vreme Njutnove najveće slave i zlatnog doba deizma:
„Svi koji traže Boga mimo isusa Hrista i koji se zaustavljaju na prirodi, ili ne
nalaze nikakvo saznanje koje bi ih zadovoljilo, ili uspevaju postići način da
upoznaju Boga i da mu služe bez posrednika, i time padaju ili u ateizam ili
u deizam, a to su dve stvari kojih se hrišćanska religija gnuša gotovo podjed-
nako” (Paskal, 1980: 2: 51). Njutnova vera u jačanje hrišćanske vere i učvr-
šćivanje moralnih veza među ljudima, koje će proisteći iz napredovanja u
oblasti filozofije prirode, pokazala se kao jedna od najvećih zabluda velikog
naučnika i filozofa. Sličnu iluziju, koju je i Džon lok [John locke] pokazao
1695. godine kada je objavio spis Razumnost hrišćanstva, ubrzo je razvejao
izostanak ozbiljnije recepcije ovog dela: dok su gotovo sva ostala njegova
dela u to vreme već pomno izučavana i ushićeno citirana, ovo je brižljivo iz-
begavano i zaobilaženo jer je savremenicima već sam naziv delovao kao con-
tradictio in adiecto.8 A kada se Semjuel Klark [Samuel Clarke] – poznat i po
tome što je Njutnovu Optiku preveo na latinski – naposletku zaista odvažio
da u Raspravi o nepromenljivim obavezama prirodne religije i istini i izvesno-
8 Uzgred, slično je Kolins mogao da kaže i za mnogo raniji napor Džona Tolanda
[John Toland] da hrišćansko otkrovenje „potvrdi i razjasni” uz pomoć razuma (upor.
Toland, 1702: vii). Kao i Klark, i Toland je bio blizak Džonu loku i svoju knjigu Nemi-
steriozno hrišćanstvo iz 1696. godine utemeljio je na stavu „Ne postoji ništa u jevanđe-
lju što je protivno razumu, niti što je iznad njega” (kako je zapravo glasio podnaslov ove
knjige). iz tog stava Toland je dedukovao dve obaveze hrišćanske vere: da se podvrgne
proveri razuma (u skladu sa univerzalnim naučnim kriterijumima) i zahtevu „napret-
ka” (tj. da bude spremno da se odrekne svih onih svojih elemenata koji neće moći da iz-
drže proveru u skladu sa univerzalnim naučnim kriterijumima) (upor. Rauschenbach,
2002: 97–98). zbog radikalnosti ovih zahteva Tolandova knjiga je u irskoj spaljena, dok
je njen autor – koji je, od teologa, preko konvertita, na kraju završio kao „nekonformi-
sta”, zadržavajući ekvidistancu prema svim veroispovestima – imao neprijatnosti i u En-
gleskoj, delom, međutim, i zbog svojih rastućih afiniteta prema političkom republika-
nizmu.
sti hrišćanskog otkrovenja (1706) „u svetlu prirodnog razuma” dokaže istini-
tost hrišćanskog otkrovenja, Entoni Kolins [Anthony Collins] ga je optužio
za potpuno suprotan efekat (o celoj debati između Klarka i Kolinsa upor.
Rowe, 1987). Niko nije posumnjao u postojanje Boga, ironično je zaključio
Kolins, sve dok Semjuel Klark nije pokušao da ga dokaže (nav. prema Gay,
1966: 326)9. U tom šaljivom sudu, kojim je krajnje ozbiljno nagovešten ko-
načni neuspeh deističkog pokušaja spasavanja hrišćanskog minimuma, mo-
gao se ujedno prepoznati i nagoveštaj novog duha, koji će pitanje odnosa
vere i razuma morati da postavi mnogo radikalnije – duha prosvetiteljstva.
Debata između Klarka i Kolinsa bila je samo najekstremniji pokazate-
lji duboke krize u koju je zapadno hrišćanstvo (i to kako katoličanstvo, ta-
ko i protestantizam) u Engleskoj – ali i u ostatku zapadne Evrope – zapada-
lo krajem Xvii i početkom Xviii veka. Žučne i, povremeno, ratoborne
rasprave o istinskom Hristovom učenju i potrebi vraćanja izvornoj crkvi,
koje su se sve više intenzivirale od Xv do Xvii veka, pokazale su se kontra-
produktivnim upravo sa stanovišta samog (zapadnog) hrišćanstva. Ne samo
da nisu urodile nikakvim pozitivnim verskim rezultatima nego su isprovo-
cirale šizmu i umnožavanje hrišćanskih crkava, koje su, u najboljem sluča-
ju (kao u Nizozemskoj) mogle da žive jedne pored drugih u svojevrsnom
stanju aparthejda (Pollmann, 2002: 53 i dalje), trpeći najveće strahote – od
institucionalizacije tolerancije na nacionalnom (poput Nantskog edikta) i
internacionalnom planu (poput vestfalskog mira), preko postepenog ukida-
nja cenzure10, do podleganja sve opsežnijim procesima sekularizacije, koji
su autentično religiozno iskustvo činili opsoletnim, a samu veru pretvarali
u praznu formu, podložnu ne samo kritici nego i ismevanju. To je postaja-
lo jasno i samim crkvenim velikodostojnicima. Engleski biskup Batler [Bu-
tler] žalio se 1736. godine da „veliki broj osoba uzima zdravo za gotovo da
hrišćanstvo i nije toliko predmet istraživanja jer je u celini razotkriveno kao
izmišljotina [...] i [da] i ne preostaje ništa drugo nego da se od njega napra-
vi principijelni objekt sprdnje i poruge” (cit. prema Gay, 1966: 339).
Anonimni engleski pamfletista, koji je reagovao na pomenuti Kolinsov
kontroverzni spis iz 1713. godine, dobro je naslutio kakav bi mogao da
9 Uprkos naporima da se što više distancira od Spinoze, Klark je naposletku do-

speo do stanovišta da istraživanje prirode vodi zaključku o postojanju Boga koji je jed-
nako validan kao i biblijski navodi o božanskim čudima. Ne primećujući da i dalje sto-
ji u sedamnaestovekovnoj tradiciji dokazivanja prirodne religije, a ne hrišćanstva kao
takvog (Dybikowski, 2004: 50), Klark je svojim insistiranjima da je navodno uspeo da
prirodnonaučno dokaže istinitost hrišćanstva proizveo upravo suprotan efekat.
10 Namnožene i ojačane protestantske sekte su u Xvii veku uspele da izdejstvuju
ukidanje cenzure pre objavljivanja knjiga u Nizozemskoj, Švajcarskoj i Engleskoj (Hes-

se, 2004: 372).
STUDiJE i OGlEDi
bude ishod tektonskih potresa koji su u to vreme počeli da u temeljima uz-
drmavaju zapadno hrišćanstvo – a samim tim i duh zapadnog sveta – kada
je napisao da je „sada u pitanju religija uopšte; religija je prokazana; sada je
kontroverza u tome da li treba da bude bilo kakve forme religije na zemlji ili
Boga na nebu” (cit. prema: israel, 2001: 4–5)11. A kada se, polovinom Xviii
veka, u svom notornom ateističkom spisu Čovek mašina la Metri [la Met-
trie] bude obračunavao sa i dalje aktuelnim, ali već prilično uzdrmanim de-
istima12, on će ih već sasvim samouvereno pogoditi u njihovu najslabiju tač-
ku – u zaostatke njihove hrišćanske vere, koje su verovali da mogu spasiti uz
pomoć filozofije prirode i egzaktne nauke. Nasuprot deistima, ali u naslonu
na njihove najveće prirodnofilozofske doprinose, la Metri je mogao mirno
da zaključi „da izučavanje prirode može samo da stvara nevernike, a to do-
kazuje način razmišljanja svih njenih najuspešnijih istraživača” (la Mettrie,
1994: 62), sa Njutnom na čelu. U prvim decenijama Xviii veka širila se ve-
lika cezura u svesti intelektualne elite Evrope: razum je uzdignut na visine
na kojima se ranije, tokom cele istorije hrišćanskog sveta, nikada nije našao,
ali je zato ostao bez pravog svetla. Božansko svetlo, koje ga je obasjavalo od
vremena Platona, ostalo je da svetli jedino u veri, dok se i u međuvremenu
otkriveno prirodno svetlo pokazalo kao problematično, i to iz dva razloga.
Pre svega, prirodna svetlost trebalo je da bude univerzalna i sveobu-
hvatna svetlost koja će, počinjući od matematike, preko fizike i biologije,
kulminirati u moralnoj i političkoj filozofiji, jednako osvetliti čitav kosmos,
čija su ljudska društva bila sastavni i nerazdvojni deo, kao i bilo koja kome-
ta, planeta ili zvezda. Međutim, pokazalo se da su društva zapada, politič-
ki organizovana u apsolutne monarhije, bila tradicionalno upućena na
božansku svetlost i da je nisu mogla jednostavno zameniti prirodnom sve-
tlošću, kakvu je propovedala nova prirodna filozofija. Samim tim, apsolu-
tistički legitimacioni obrazac, nije mogao – barem ne u njegovom jezgru ko-
je je formulisano u srednjem veku – da dugo opstane pošto je božansko
svetlo konačno zgaslo u razumu i pošto se pokazalo da prirodno svetlo ne
može da ga zameni u političkom razumu, koji je očigledno imao velika di-
stinktivna obeležja u odnosu na sam prirodni razum. Jedno vreme, apsolutni
11 zanimljivo je da je baron Holbah [Holbach] svoj otvoreno ateistički spis Sistem

prirode (1770) koncipirao tako da, gotovo sledeći Kolinsovu ironičnu opasku, mimikrij-
ski sledi Klarkove argumente iz navedene rasprave, verovatno s ciljem da pretvori argu-
mente u prilog otkrovenja u argumente protiv njega (Clayton, 2006: 314). Holbahova
ateistička generacija pritom više nije mogla da shvati zašto je Kolins uopšte gubio vre-
me u diskusijama sa hrišćanskim teolozima, a njegovu diskusiju sa Klarkom smatrala
se relevantnom samo u kontekstu stvaranja uslova za pobedu vlastitog materijalizma
(upor. Dybikowski, 2004: 54–55).
12 Do 1720. godine (israel, 2006: 346) ili, najkasnije, 1730. godine (Gay, 1966: 380)
vodeći deisti su rekli ono što su imali da kažu, da bi potom nastalo doba epigona.
monarsi, sa onim najmoćnijim, francuskim na čelu, nastojali su da se i da-

lje drže starog, ali legitimacijski sve spornijeg i neuverljivijeg načina vlada-
vine „po milosti Božjoj”, ne znajući kakvoj alternativi bi mogli da pribegnu,
niti kako da se otrgnu od nevesele sudbine hrišćanske crkve, koja je od te-
melja vlasti postajala njeno breme. „Ako je osećanje božanskog prava i da-
lje neuzdrmano kod luja Xiv, u osamnaestom veku klimavo saučesništvo
kraljeve sigurnosti i zadivljenog potčinjavanja naroda teži da se prekine. [...]
Kada moć bude prešla njegovim naslednicima, ceremonijal će se doživljava-
ti kao konvencija i izveštačenost, a ne više kao magijsko stvaranje jednog ap-
solutnog poretka” (Starobinski, 2009: 21). Slično Klarku iz Kolinsove zaje-
dljive primedbe, i apsolutni monarsi su već u Xvii, a pogotovo u Xviii
veku kod svojih naroda izazivali sumnju u „milost Božju”, što su je više po-
tencirali ispraznom pompom, arhaičnim formulama i svetlucavim sjajem
raskoši i bogatstva – zapravo jedinim preostalim svetlom, koje je zamenilo
ne samo snažnu i postojanu božansku nego i mnogo skromniju i nepreten-
ciozniju prirodnu svetlost. Stoga je bilo samo pitanje vremena kada će i sa-
me apsolutne monarhije sa starorežimskim oblikom legitimiteta zakorači-
ti u agoniju u kojoj se hrišćanska religija na zapadu već nalazila.
Drugi razlog za povećanje kontroverznosti prirodne svetlosti bio je još
ozbiljniji. Prirodna svetlost bila je, naime, od starta opterećena zadatkom da
u savršenosti prirode pronađe ključni dokaz za postojanje Boga, koji je za
hrišćanstvo postajao sve važniji što se božansko svetlo više ograničavalo na
veru i u njoj svetlelo čistom iracionalnošću. Međutim, svetlost koja je treba-
lo da osvetljava put („prirodnom”) razumu više je odmogla nego što je do-
prinela dokazivanju tzv. prirodne religije (koja počiva na verovanju u „pr-
vi uzrok”), dok je već i sama njena upotreba u spasavanju temeljnih
hrišćanskih dogmi, zapisanih u Bibliji, bila doslovno kontraproduktivna. To
je već postalo sasvim jasno u Hobzovoj filozofiji. Pošto je konstatovao da se
činjenične tvrdnje zapisane u Bibliji ne mogu „dokazati ikakvim argumen-
tima prirodnog razuma, jer razum služi samo da uveri u istinitost ne činje-
nica, nego zaključaka”, Hobz je odmah konstatovao da „[s]vetlost koja nas
stoga mora voditi u ovome pitanju mora biti ona koju dobijamo iz samih
[svetih] knjiga” (Hobz, 1991: 2: 12), a u toj svetlosti su počeli da se pomalja-
ju paradoksi i protivrečnosti (poput navodnog Mojsijevog autorstva Penta-
teuha), koji će na kraju uzdrmati ne samo verodostojnost Biblije kao zapi-
sane reči Božje nego i hrišćansku veru u celini. Hobz je verovatno bio
svestan ovog „domino-efekta” i državnu vlast je požurio da proizvede u ul-
timativnog arbitra u svim religioznim sporovima upravo zato što je shvatio
da se oni „u svetlu prirodnog razuma” ne mogu razrešiti, tj. da se ne mogu
formulisati racionalni argumenti u prilog istinitosti bilo koje od dogmatskih
pretenzija strana u verskom sporu (upor. i Popkin, 2010: 406 i dalje).
STUDiJE i OGlEDi
. Začeci liberalizma u političkoj filozofiji Tomasa Hobza
Problem koji je pokrenuo Hobz u razmatranju odnosa razuma i vere bio je

mnogo dublji. Svetlost prirodnog razuma ne samo što je razvejavala religio-
zne dogme nego je i dezavuisala onu sliku prirode, koja je ranije bila pompe-
zno konstruisana upravo kako bi posredno dokazivala mudrost, veličanstve-
nost, te samim tim i postojanje Tvorca. Hobzova slika prirode tome nije ni
nalik: upravo suprotno, jeziva je i zapravo sasvim blasfemična. To se pogoto-
vo odnosi na samog čoveka, koji je uvek imao privilegovano mesto među
božjim stvorenjima. iz Hobzove perspektive, čovek kao beslovesni izdanak
prirode i njen „organski” deo istovremeno je bio i užasan i užasnut: u straho-
tama prirodnog stanja on je učestvovao i kao krvnik i kao žrtva. zbog toga
se, u prirodnom svetlu, mogla ukazati samo jedna, i to krajnje poražavajuća
istina: onako kako ga je Tvorac stvorio i kako ga priroda nagoni, čovek živi
„usamljenički, siromašan, opasan, skotski i kratak” život (Hobz, 1991: 1:
137). Otuda se u Hobzovoj filozofiji događa obrt: Bog i priroda gube onto-
lošku uzornost i ostavljaju prostor za emancipaciju razumnog „stvorenja” –
onog koje se kao „veštačko biće” ne prepoznaje samo u državi, nego i u sebi
samom, čim strahote prirodnog života zameni samosvojnim umetni(čki)m
(künstlich) životom (upor. i Bauer i Matis, 1989: 383).
Da bi se spasao prirode (kada ju je već spoznao u svoj njenoj grozoti) i
razvio istinsku umetnost, čovek je, prema mišljenju Hobza, i dalje bio upu-
ćen na razum, iako mu čak ni on sam nije bio dovoljan: tek ako zagospoda-
ri trima strastima (strahom od smrti, težnjom ka udobnosti i nadom da ra-
dom može da ostvari udoban život) on može da počne očovečujući beg iz
prirode. Ali, razum koji mu u tome pomaže više u sebi nema ni božanske,
ni prirodne svetlosti. On zapravo i nije ništa više od sposobnosti kumulira-
nja iskustava i učenja na njemu, koje do mudrosti dolazi takoreći usput,
„dok pazimo na nešto drugo”, ka čemu nas vode strasti i u čemu lako može-
mo naći propast. Univerzalan i jednako zastupljen u ljudima13, on čak ni u
nauci14 ne uspeva da iskorači izvan pragmatičnog horizonta i obnovi stare
pretenzije na konačno, nepobitno i jedino istinito prosvetljenje (koje neku
poslednju, najpouzdaniju garanciju uvek nalazi u Bogu). Umesto toga,
13 „Jer mudrost je samo iskustvo koje podjednako provedeno vreme podjednako

ostavlja kod svih ljudi u onim stvarima kojima su se oni podjednako bavili. Ono zbog
čega se možda neće poverovati u tu jednakost jeste samo uobraženost pojedinca u sop-
stvenu mudrost, za koju svi ljudi smatraju da je imaju u većem stepenu nego što je ima
običan čovek” (Hobz, 1991: 1: 133–134).
14 Različita od mudrosti običnog čoveka je nauka koja se sastoji iz „postupanja po
opštim i nepogrešivim pravilima”, „kojom raspolaže samo veoma mali broj ljudi i samo
u malom broju stvari” i koja u svakom slučaju „nije neka prirodna sposobnost koja se
rodila sa njima“ (Hobz, 1991: 133–134).
razum navodi čoveka da bude neprekidno raspolućen između želje za zado-
voljenjem svih poriva i želje za sigurnošću, između potrebe za ostankom u
prirodi i potrebe da je napusti ulaskom u civilizovano stanje, između sebič-
nosti i društvenosti, između prirodnog prava i prirodnih zakona. Ta ambi-
valencija se prenosi dalje i na društvo i naposletku dobija svoje moralno
uobličenje.15 Otkrivajući postepeno, kroz procese širenja društvenosti i iz-
gradnje državnih institucija, dvadeset prirodnih zakona, čovek uči da ih sve
lapidarno i jezgrovito formuliše kroz „jedan lak rezime”: „quod tibi fieri
non vis, alteri ne feceris” (Hobz, 1991: 1: 141), odnosno „ne čini drugome što
ne želiš da tebi bude učinjeno” (Hobz, 1991: 1: 167).
Ovaj redukovani, ali zato univerzalni, opštečovečanski moral (moral
koji važi za „sve ljude” kao obične ljude) Hobz je jasno odelio od „jevanđe-
oskog zakona”, koji je ograničen na duboko religiozne hrišćane i koji glasi:
„što tražiš da drugi tebi čine, to i ti čini drugima” (Hobz, 1991: 1: 141; upor.
i Jevanđelje po Mateju, 7, 12). Razlika je naizgled suptilna, ali se pokazuje
kao bremenita vrlo značajnim konsekvencama. Pre svega, Hobz je prvi put
u novom veku postulirao univerzalni, opštečovečanski moral koji nema
pretenzije da bude religiozno obojen i koji je, štaviše, sasvim jasno odvojen
od hrišćanskog morala (i njegovih sopstvenih pretenzija na univerzalnost).
Što je još važnije, redukujući obim univerzalnog, opštečovečanskog mora-
la, Hobz je eliminisao ne samo Hristovo zlatno pravilo nego i njegove veze
sa prvom zapovešću Dekaloga („Nemoj imati drugih bogova uza me”, Dru-
ga knjiga Mojsijeva, 20, 3), podložnom dubioznim i kontroverznim razrada-
ma („Čuvaj se da ne hvataš vjere s onima koji žive u zemlji u koju ćeš doći,
da ti ne budu zamka usred tebe. Nego oltare njihove oborite, i likove njiho-
ve izlomite, i gajeve njihove isijecite. Jer ne valja da se klanjaš drugom bo-
gu; jer se Gospod zove revnitelj, Bog je revnitelj”, Druga knjiga Mojsijeva, 34,
12–14). Posmatra li se hrišćanski moral upravo u svetlu ovog jedinstva Sta-
rog i Novog zaveta otkriva se sledeća logika: ja samo sa onim ko veruje u
istog („revnosnog”, tj. ljubomornog) Boga i, štaviše, obožava ga na isti način
kao ja, mogu uopšte stupiti u društvo („hvatati vjere”; na engleskom: „ma-
ke a covenant”) i očekivati da ćemo mi, shodno Hristovom zlatnom pravi-
lu, činiti ono što ću – s obzirom na ekskluzivne zahteve koje netolerantni
Bog postavlja preda mnom – moći da mu uzvratim. Oni koji obožavaju
druge bogove (na koje je moj Bog ljubomoran) ostaju izvan mog društva i
prema njima ću primenjivati nasilje sve dok se ne odreknu svojih bogova i
prihvate mog (ili jednostavno ne nestanu sa lica zemlje). Sa njima ću moći
15Na margini budi pomenuto, postoji čitava jedna tradicija osporavanja „hobzov-
skog morala”, u kojoj se pritom ne dovode u pitanje Hobzove zasluge za stvaranje libe-
ralizma (upor. Bienfait, 1999: 26 i dalje). Da je takva pozicija neodrživa biće jasno iz iz-
laganja koja slede.
STUDiJE i OGlEDi
da stupim u društvo (istina, ni izbliza onako čvrsto integrisano kao što je
crkva koju činim sa mojim Bogom i drugim vernicima koji ga obožavaju na
isti način kao i ja) samo ako se odreknem krajnjih konsekvenci hrišćanskog
(i svakog drugog religioznog) morala i prihvatim jedan mnogo manje am-
biciozan univerzalni, opštečovečanski moral, moral čiste čovečnosti, koji će
me obavezivati da druge („pagane i nevernike”) ne podvrgavam religio-
znom nasilju, niti bilo kakvoj diskriminaciji, ako ne želim da to isto oni uči-
ne meni. Sa stanovišta tog univerzalnog, opštečovečanskog morala, koji je
Hobz formulisao, „jevanđeoski zakoni” pojedinih religija (između ostalog,
i hrišćanske) ukazivali su se kao partikularni morali, koji su se morali lišiti
svoje (auto)destruktivnosti i pacifikovati kako bi postali kompatibilni ne
samo sa njim nego i međusobno. Uprkos neosporno etatističkim implikaci-
jama njegove političke filozofije, Hobz je svojim shvatanjem prirodnih za-
kona razuma omogućio dalje razvijanje i jednog univerzalnog, opštečove-
čanskog morala, koji bi važilo za pluralističko čovečanstvo, i prema kojem bi
se morale ravnati i mnogobrojne društvene grupe, od država, preko crkava,
do Hobzu mrskih korporacija.
Da bi zadržao filozofsku predstavu Boga kao prvog uzroka i pokretača
celokupnog kosmosa, pa samim tim i čovekovog sveta, Hobz je morao da
pomiri božansku i ljudsku slobodu kroz prirodnu slobodu „koja se jedino is-
pravno naziva slobodom” (Hobz, 1991: 1: 214). U toj koncepciji i Bog i čovek
imaju slobodu volje, ali je čovekova sloboda omeđena nužnostima opštih ka-
uzalnih lanaca spoljne prirode koje poreklo imaju u Bogu (baš kao što je
Božja volja bila da čovek ima slobodu da odstupa od njegovih moralnih za-
povesti). i kao što se čoveku te nužnosti prirodnih zakona kauzaliteta ukazu-
ju kao spoljašnje „smetnje” koje priroda postavlja njegovom delanju, prirod-
ni zakoni razuma postavljaju unutrašnje „smetnje” koje ga izbavljuju iz
opasnosti prirodne slobode i njoj svojstvenog prava (koje važi u prirodnom
stanju) i usmeravaju ga ka tome da postane član nekog društva (odnosno dr-
žave). Pritom, čovek stiče političku slobodu, koja nije kvalitativno različita
od one prirodne – pošto čoveka rukovodi uvek ona jedna te ista sloboda
(Hobz, 1991: 1: 217) – već se od nje razlikuje po tome što su odstranjeni opa-
sni elementi potonje, elementi koji stvaraju i perpetuiraju nasilje. U tome se
sastoji liberalni impuls Hobzove političke filozofije: ona slobodu čoveka kao
prirodnog bića postulira kao najvišu vrednost, a njene (auto)destruktivne
posledice teži da identifikuje i onemogući upravo radi nje same. Tu „svetlost
svetih knjiga” (koje sadrže „jevanđeoske zakone”) zamire pred svetlošću sa-
me (jedne jedine) slobode: kao nešto najvrednije u čovekovom životu ona
mora svetleti koliko je god to moguće, a to znači da ne sme zaslepljivati. Kao
i u Platonovoj koncepciji u Fedonu, i u Hobzovoj političkoj filozofiji postoji
veliko sunce čulnosti (sloboda) od kojeg razum mora da odvrati svoj pogled
u pravcu vode duha (prirodnog prava i prirodnih zakona, kao i na njima
zasnovanim moralnim i pravnim normama) kako bi dospeo do najveće mu-

drosti. A najveća mudrost do koje razum zapravo može da stigne, ako isprav-
no razmišlja, prepušten sebi samom i samoosvešćen o večitoj opasnosti od
zabluda i grešaka, jeste da sačuva što je više moguće „bezopasne slobode” u
civilizovanom stanju, da one „opasne” elemente slobode žrtvuje zarad sigur-
nosti i da se onda prepusti strastima koje su mu ostale na raspolaganju:
bezuslovnom odagnavanju smrti, zarađivanju radom i stvaranju što veće
udobnosti života (koju lišava religioznih difamacija, poput „požude” i sličnih
bezopasnih „grehova”, i vezuje za postizanje individualne sreće). Da bi stigao
do takve slobode, razumu više nije bilo potrebno ni Božje, ni prirodno sve-
tlo, već jednostavno pragmatično znanje, koje se temelji na iskustvu i koje je
uvek podložno raspravi, osporavanju i korigovanju. „Moral sreće”, koji se
oslobodio Boga i predstava o („smrtnim”) grehovima, koji je postao konsti-
tutivan za modernu epohu i koji su epikurejci i njihovi novovekovni nasta-
vljači nagovestili, a filozofi prosvetiteljstva počeli sistematski da razrađuju to-
kom Xviii veka (Schulze, 2008: 286–287), svoj odlučujući impetus dobio je
upravo sa Hobzovom filozofijom.
Na temelju svega rečenog, moglo bi se zaključiti da, već u kontekstu sa-
me Hobzove prirodnopravne i političke filozofije, moralna norma „ne čini
drugome što ne želiš da tebi bude učinjeno” implicira dve konkretnije moral-
ne norme. Prva bi glasila „ne traži od drugog da ti čini ono što bi učinio ti
njemu, osim ako time on ne bi prekršio osnovno pravilo ‘ne čini drugome što
ne želiš da tebi bude učinjeno’”. Pošto se ljudi ne rukovode sasvim identičnim
moralnim pravilima i pošto opštečovečanski moral nije „totalan”, tj. ne obu-
hvata sve oblasti ljudske saegzistencije, on ne može ni da stvara sasvim uza-
jamna očekivanja u pogledu moralnog postupanja. Da ne bi ugrozio „bez-
opasnu slobodu”, koja je opstala posle obuzdavanja destruktivnih
konsekvenci „opasne slobode”, opštečovečanski moral mora da se samoo-
graniči i omogući važenje nimalo beznačajnih partikularnih morala koji su
sa njim samo kompatibilni, a ne i dedukovani iz njega. Štaviše, usaglašava-
nje partikularnih morala sa opštečovečanskim moralom očigledno mora
biti permanentan i komplikovan proces, za koji ne postoje jednostavna i
univerzalna pravila (koja bi poticala od Boga ili prirode i koja bi mogla biti
tek naprosto „otkrivena”) i u kojem su ljudi upućeni jedni na druge da, u
uslovima tolerancije, debatuju i empirijski isprobavaju najoptimalnija reše-
nja, zasnovana na kompromisima, a ne na imperativima. Odatle bi logično
sledila moralna norma koja glasi „budi tolerantan prema svima koji ne po-
stupaju onako kako ti želiš, ali koji istovremeno i ne krše osnovno pravilo
‘ne čini drugome što ne želiš da tebi bude učinjeno‘”. Tek upotpunjena tim
dvema moralnim normama, opštečovečanski moral može biti u stanju da
obezbedi samonikli poredak slobode – prvo u granicama pojedinih država,
a zatim i u globalnim razmerama.
STUDiJE i OGlEDi
U mukotrpnoj i postepenoj izgradnji ovakvog samoniklog poretka slo-

bode unutar države Hobz je još smatrao da je neophodan jedan suveren, ko-
ji bi u zaštiti tog poretka praktično zamenio odsutnog Boga, iako nikada ne
bi mogao da se liši pretenzija na „božansku politiku” (upor. detaljnije: Mol-
nar, 2001b: 219 i dalje). zbog toga suveren i građani više ne bi mogli da za-
dovolje starom feudalnom formulom razmene gospodarske zaštite za poda-
ničku bespogovornu i nereflektovanu lojalnost i samo je pitanje vremena
kada bi se pokušaj izgradnje apsolutističke države na temeljima konstituci-
je slobode završio potpunim neuspehom. To bi onda podstaklo građane da
zaštitu za svoje sasvim konkretne individualne slobode potraže u bezličnim
institucijama, koje bi se temeljile na principu podele i kontrole vlasti. i zai-
sta, glavni argument kritičara apsolutne vlasti (sa manjim ili većim upori-
štem u starim režimu i sa većim ili manjim ustupcima konstitucionalizmu)
sa liberalnih pozicija u Xvii i Xviii veku – od loka (locke, 1978a: 78 i da-
lje), preko Monteskjea [Montesquieu] (Monteskje, 1989: 1: 174 i dalje), do
Medisona [Madison] (Medison, 1981: 346 i dalje) – bio je upravo taj da ona
već sama po sebi, a priori, predstavlja opasnost po individualnu slobodu i da
tek po njenoj uspešnoj demontaži može da započne uređenje vlasti, izgrad-
nja pravnog sistema i razvijanje građanskog duha koji će biti utemeljen u
moralu čovečnosti i predan cilju ostvarivanja maksimuma individualne slo-
bode. Doba prosvetiteljstva moglo je da počne tek kada je ovaj delatni pro-
gram teorijskog liberalizma bio nagovešten.
literatura
Akvinski, Toma (1981): Izabrano djelo, zagreb: Globus.
Augustine (1987): City of God, london itd.; Penguin Books.
Bauer, leonhard i Matis, Herbert (1989): Geburt der Neuzeit. Vom Feudalsystem zur
Marktgesellschaft, München: Deutscher Taschenbuch verlag.
Bienfait, Agathe (1999): Freiheit, Verantwortung, Solidarität. Zur Rekonstruktion des politischen
Liberalismus, Frankfurt am Main: Suhrkamp.
Bodin, Jean (2002): Šest knjiga o republici, zagreb: Politička kultura.
Boehme, Jakob (2009): The Way to Christ, Grand Rapids, Mi: Christian Classics Ethereal library
(http://www.ccel.org/ccel/boehme/waytochrist.html)
Cherbury, Edward lord Herbert of (1937): De veritate, Bristol: J. W. Arrowsmith, ltd. –
University of Bristol.
Clayton, John (2006): Religions, Reasons, and Gods. Essays in Cross-Cultural Philosophy of
Religion, Cambridge itd.: Cambridge University Press.
Culverwell, Nathaniel (1971): An Elegant and Learned Discourse of the Light of Nature, Toronto:
University of Toronto Press.
Dekart, Rene (1952): Praktična i jasna pravila rukovođena duhom u istraživanju istine – Reč o
metodi dobrog vođenja svoga uma i istraživanja istine u naukama, Beograd: Srpsko filo-
zofsko društvo.
Descartes, René (1975): Meditacije o prvoj filozofiji, zagreb: izvori i tokovi.
Dybikowski, James (2004): „The Critique of Christianity”, u: Fitzpatrick, Martin et al. (ur.): The
Enlightenment World, london i New York: Routledge.
Erman, Bart D. (2007): Isus to nije rekao. Priča o tome ko je menjao Bibliju i zašto, Beograd:
Babun
Gay, Peter (1966): The Enlightenment. An Interpretation. The Rise of Modern Paganism, New
York: Alfred A. Knopf.
Grotius, Hugo (1717): The Truth of Christian Religion in Six Books, london: J. Knapton.
Grotius, Hugo (1949): The Law of War and Peace (De Jure Belli ac Pacis), Roslyn, N.Y.: Walter J.
Black.
Hesse, Carla (2004): „Print Culture in the Enlightenment”, u: Fitzpatrick, Martin et al. (ur.): op.
cit.
Hobz, Tomas (1991): Levijatan, ili materija, oblik i vlast države crkvene i građanske, knj. 1–2, Niš:
Gradina.
Hutton, Sarah (2004): „lord Herbert of Cherbury and the Cambridge Platonists”, u: Brown,
Stuart C. (ur.): Routledge History of Philosophy. Vol. V: British Philosophy in the Age of
Enlightenment, london i New York: Routledge.
israel, Jonathan i. (2001): Radical Enlightenment: Philosophy and the Making of Modernity
–, Oxford itd.: Oxford University Press
israel, Jonathan i. (2006): Enlightenment Contested: Philosophy, Modernity and the Emancipation
of Men -, Oxford itd.: Oxford University Press.
Jackson, Claire (2004): „Progress and Optimism”, u: Fitzpatrick, Martin et al. (ur.): op. cit.
Kantorowicz, Enst H. (1957): The King’s Two Bodies. A Study in Mediaeval Political Theology,
Princeton, New Jersey: Princeton University Press.
Kasirer, Ernst (2003): Filozofija priosvetiteljstva, Beograd: Gutenbergova galaksija.
Kolakovski, lešek (1992): Religija. Ako nema Boga... O đavolu, grehu i ostalim brigama takozvane
filosofije religije, Beograd: BiGz.
la Mettrie, Julien Offray de (1994): Man a Machine, indianapolis: Hackett.
locke, John (1978a): Dve rasprave o vladi, knj. 2, Beograd: Mladost.
Majorov, G. G. (1982): Formiranje srednjovekovne filozofije. Latinska patristika, Beograd: Grafos.
[Medison, Džejms] (1981): „No. 51 [Sistem teže i protivteže u organizaciji vlasti i među
različitim interesima]”, u: Hamilton, Aleksander, Medison, Džejms i Džej, Džon:
Federalistički spisi, Beograd: Radnička štampa.
Mee, Jon (2004): „Millenarian visions and Utopian Speculations”, u: Fitzpatrick, Martin et al.
(ur.): op. cit.
Mittelstrass, Jürgen (1970): Neuzeit und Aufklärung. Studien zur Entstehung der neuzeitlichen
Wissenschaft und Philosophie, Berlin i New York: Walter de Gruyter.
Molnar, Aleksandar (2001a): Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi. Knjiga : Pravo na otpor
tiraniji, Beograd: Samizdat B92.
Molnar, Aleksandar (2001b): Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi. Knjiga : Klasične rev-
olucije: Nizozemska – Engleska – SAD, Beograd: Samizdat B92.
Monteskje (1989): O duhu zakona, knj. 1–2, Beograd: Filip višnjić.
Murdoch, Alexander (2004): „A Crucible for Change: Enlightenment in Britain”, u: Fitzpatrick,
Martin et al. (ur.): op. cit.
Newton, isaac (1718): Opticks or A Treatise of the Reflections, Refractions, Inflections and Colors
of Light. The Second Edition, with Additions, london: W. and J. innys.
Paskal, Blez (1980): Misli, knj. 1–2, Beograd: BiGz.
Pejgels, Elejn (1981): Gnostička jevanđelja, Beograd: Pečat.
Pejgels, Elejn (2007): Poreklo Satane, Beograd: Rad.
Pelikan, Jaroslav (1978): The Growth of Medieval Theology (-), Chicago i london:
University of Chichago Press .
Plato (1996): Lysis / Symposium / Gorgias, Cambridge i london: Harvard University Press
Plato (2008): The Statesman, Forgotten Books (www.forgottenbooks.com)
Platon (1976): Država, Beograd: BiGz.
Platon (1981): Timaj, Beograd: Mladost.
STUDiJE i OGlEDi
Platon (1982): Odbrana Sokratova / Kriton / Fedon, Beograd: BiGz.

Pollmann Judith (2002): „The bond of Christian piety: the individual practice of tolerance and
intolerance in the Dutch Republic”, Po-Chia Hsia R. i Nierop Henk van (ur.): Calvinism
and Religious Toleration in the Dutch Golden Age, Cambridge: Cambridge University
Press
Poper Karl (1993): Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji, knj. 1–2, Beograd: BiGz.
Popkin, Ričard (2010): Istorija skepticizma od Savonarole do Bejla, Beograd: Fedon.
Rasel, Džefri B. (1995): Princ tame. Radikalno zlo i moć dobra u istoriji, Beograd: Point.
Rauschenbach, Sina (2002): „Für das Neue in der Religion. John Toland und sein ‘Christentum
ohne Geheimnis’”, u: Dülmen, Richard von i Rauschenbach, Sina (ur.): Denkwelten um
. Zehn intelektuelle Profille, Köln: Böhlau verlag.
Richelieu, Cardinal (1989):_Political Testament, Wisconsin: The University of Winsconsin Press
Rogers, G. A. J. (2004): „Science and British Philosophy: Boyle and Newton”, u: Brown, Stuart
(ur.): op. cit.
Rowe, William R. (1987): „Causality and Free Will in the Controversy Between Collins and
Clarke”, The Journal of the History of Philosophy, br. 25: 51–67.
Schneider, ivo (1988): Isaac Newton, München: verlag C. H. Beck.
Schulze, Gerhard (2008): Die Sünde. Das schöne Leben und seine Feinde, Frankfurt am Main:
Fischer.
Serjeantson Richard (2001): „Herbert of Cherbury before Deism: the Early Reception of the De
veritate”, The Seventeenth Century god. 16, br. 2: 217–238.
Starobinski, Žan (2009): Otkrivanje slobode - / . Znamenja razuma, Sremski
Karlovci i Novi Sad: izdavačka knjižarnica zorana Stojanovića.
Toland John (1702): Christianity not Mysterious, or a Treatise Shewing, That there is nothing in
Gospel Contrary to Reason, Nor Above it: And that no Christian Doctrine can be proper-
ly called A Mystery, london (bez oznake izdavača).
Aleksandar Molnar
The Light Which Enlightens the Reason.
Contemplating Enlightenment before the Age of Enlightenment
Summary
in the article the author is dealing with the various philosophical strategies of explaining
light which enlightens the reason while comprehending the world around it. Three sour-
ces of light were taken into consideration: God, nature and (individual) freedom. While
God was at first the principal source of light (appearing directly or via the faith), in the
late Middle Ages and early New Ages the nature (lumen naturale) overtook primacy. The
author’s thesis is that both sources of light were experiencing a deep crisis by the mid 17th
century and that theoretical liberalism of Thomas Hobbes offered the solution for over-
coming the crisis. The new source of light was individual freedom, which shed some new
light to the world the Western Europeans used to live in. Only upon this precondition, the
philosophy of Enlightenment, as well as its Age, was possible.
Key words: Reason, God, Nature, Enlightenment, liberalism.
Treći program
UDK: 141.7 Рорти Р.

SRĐAN PRODANOviĆ
RORTiJEvSKO PROMATRANJE JAvNE UlOGE

liBERAlNOG iNTElEKTUAlCA, zDRAvOG RAzUMA
i DRUŠTvENE KRiTiKE*
U ovom radu pokušaćemo da pružimo jedno od mogućih tumačenja odnosa izme-

đu zdravog razuma i teorije unutar Rortijeve filozofije. Prvi deo rada biće preva-
shodno posvećen analizi Rortijevog shvatanja kritičke misli i ulozi koju intelektualci,
oličeni u njegovoj koncepciji „liberalnog ironičara”, igraju u društvu. Promatrajući
implikacije Rortijeve distinkcije privatno/javno, pokazaćemo da razumevanje kriti-
ke kao sredstva redeskripcije i moralnog progresa podrazumeva kontrastiranje raz-
ličitih zdravorazumskih iskaza. Pored toga, takođe će biti istaknute i manjkavosti
konceptualizacije zdravog razuma kao „konačnog rečnika”. Na osnovu ovih uvida, u
narednim odeljcima biće istražena mogućnost stvaranja određenih distinkcija unu-
tar same „strukture” zdravog razuma, kako bi se na što jasniji način sagledale tačke
preklapanja i razmimoilaženja između kritički orijentisane teorije i zdravorazumskih
iskaza.
Ključne reči: zdrav razum, liberalni ironičar, redeskripcija, kontingencija, društve-
na kritika, odnos između teorije i prakse.
Javna uloga teorije često se svima čini intuitivno jasnom. Uvreženo mišlje-
nje glasi da je teorija jedini oblik mišljenja koji je u stanju da se približi re-
alnosti stvari i omogući spoznaju krucijalnih prirodnih ili društvenih zako-
na koji na koncu povećavaju stepen kontrole nad svetom što nas okužuje.
Uloga teorijskog znanja u našim nastojanjima da stvorimo bolje, uspešnije
i bogatije društvo tako poprima raznorodne oblike: od novih tehnologija,
do novih zakonskih odrednica. Konvencionalno stanovište koje, makar im-
plicitno, zastupa veliki broj filozofa, teoretičara društva i naučnika, u sušti-
ni podrazumeva da se javna uloga teorije ogleda u pružanju osnove za insti-
* Ovaj rad je realizovan u okviru projekta „istraživanje uticaja klimatskih prome-

na na životnu sredinu: praćenje uticaja, adaptacija i ublažavanje“ (43007) koji finansi-
ra Ministarstvo za prosvetu i nauku Republike Srbije u okviru programa integrisanih i
interdisciplinarnih istraživanja za period 2011–2014. godine.
STUDiJE i OGlEDi
tucionalnu i – u nedostatku boljeg izraza – tehnološku reformu. Na osnovu

ovog gledišta, zdrav razum predstavlja tlo na kojem se rađa zabluda koju fi-
lozofija i nauka potom ispravljaju.
Međutim, istaknuti autori dvadestovekovne teorije društva i filozofije
kritikovali su ovo ustaljeno odbacivanje zdravog razuma kao neracionalnog
oblika mišljenja. značaj Šica, Garfinkela, Burdijea, ili pak vitgenštajna, Fu-
koa i Rortija se, između ostalog, ogleda u tome što su na specifičan način
ukazali na bitnost svakodnevne prakse i „običnog” rečnika pri pokušaju bi-
lo kakvog kompleksnog objašnjenja nekog fenomena.
Jedno od pomenutih imena je od posebne važnosti. Rorti je naime od
početka karijere bio posvećen prevazilaženju konvencionalnih podela: prvo
između analitičke i kontinentalne tradicije u filozofiji, potom između same
filozofije i književne kritike1 i, konačno, između sopstvenog samopoimanja
kao teoretičara i kao običnog Amerikanca čiji se glas čuje u javnoj debati.
Najveća prednost Rortijevih shvatanja u odnosu na uvide pomenutih auto-
ra ogleda se u tome što je pokazao da postoji mogućnost javnog delanja ko-
je se ne temelji na tradicionalnom shvatanju istine kao korespondencije sa
stvarnošću, kojim se sugeriše da smo u stanju da otkrijemo univerzalni reč-
nik inteligibilnosti „stvarne” predstave sveta. Razrađujući teme iz klasičnog
pragmatizma, Rorti dolazi do radikalnog zaključka da u društvu u kojem vi-
še ne postoji poriv za filozofskim utemeljenjem i metafizičkim opravdanjem
stvarnosti i u kojem se „problemi rešavaju tako što se otkrivaju novi proble-
mi”2, kultura mora da se shvati holistički, kao objedinjen skup svih praksi i
rečnika. Shodno tome i javna rasprava mora da bude što otvorenija i tran-
sparentnija. Ovim se na implicitan način tvrdi da oni koji se bave teorijom
u humanističkim naukama mogu javno da delaju izvan okvira već ustalje-
nog shvatanja intelektualnog „angažmana” pod kojim se najčešće podrazu-
meva rad u raznoraznim stručnim savetodavnim telima.
Ove Rortijeve tvrdnje su bitne iz nekoliko razloga. Prvo, ovim se na sa-
svim nov način osvetljava rasprava o „naučnosti” i značaju društvenih na-
uka. Unutar ovakvog iščitavanja Rortijeve filozofije, zdrav razum se shvata
kao izvor pobune unutar društva prezasićenog onim teorijskim rečnikom
koji se često koristi kao puko opravdanje političkih odluka donetih bez od-
govarajuće javne rasprave. Jedna od bitnijih uloga teorije bi tako bila bespo-
štedna kritika koja se artikuliše u odnosu na svakodnevnu praksu i aktuel-
ne probleme u društvu, a njeno utopijsko nastojanje bi se ogledalo u
postizanju maksimalne inkluzivnosti i tolerancije.
U nastavku sledi kritički prikaz Rortijevog shvatanja odnosa teorije i
prakse. Drugi i treći deo rada će se baviti zdravim razumom; s obzirom na
1 Up. Rorty, 1995.

2 Rorty, 2007: 88.
ograničenost prostora, zamišljen je više kao neka vrsta misaonog eksperi-
menta nego kao klasična argumentacija koja bi pružila operacionalizaciju i
razradu onih Rortijevih stanovišta koja su predmet izlaganja u prvom delu.
Značaj zdravog razuma po kritički aspekt Rortijeve filozofije

U većini radova koji se bave Rortijevom filozofijom obično se naglašava či-
njenica da je primarna odlika njegove verzije neopragmatizma anti-reali-
stički stav, ili da je njegova filozofija pomalo čudnovat spoj jezičkog idea-
lizma i hermeneutike.3 iako su ovi opisi u manjoj ili većoj meri tačni, malo
šta govore o kritičkom potencijalu njegove teorije. Štaviše, zanemarivanje
ovog aspekta Rortijeve filozofije potpuno je neutemeljeno, pošto se njegov
napad na tradicionalnu epistemologiju ne može lako odvojiti od njegovog
zalaganja za društvenu reformu koja bi se zasnivala na sasvim novom obra-
scu javne rasprave.4
Kritički potencijal o kojem je reč najlakše se da detektovati u njegovom
shvatanju javne uloge liberalnog ironičara unutar postfilozofske kulture.
Ova kultura nastaje onda kada bude prevladan i poslednji oblik metafizičkog
mišljenja, to jest poriva da se utvrdi filozofska priroda veze između pojmo-
va i stvarnosti, a u kojoj se istiniti iskazi tretiraju kao uspešne redeskripcije
koje se posle određenog vremena smenjuju novim redefinisanjem problema,
odnosno uspešnijim rečnikom. Ta kultura, sugeriše Rorti, „(...) ne može da
odgovori na pitanje o odnosu našeg vremena – opisa i rečnika koji se kori-
ste – prema nečemu što nije neki alternativni rečnik” (Rorti, 1992: 89). Da bi-
smo ustanovili odnos ovako shvaćene redeskripcije i kritike, prethodno se
moramo pozabaviti tezama o kontingenciji sopstva, kao i distinkcijom pri-
vatno/javno koje je Rorti razvio u Kontingenciji, ironiji i solidarnosti. Naime,
sopstvo se, prema Rortiju, ne može tretirati kao niz savršeno koherentnih
svojstava određene ličnosti već jedino kao kontingentan skup alternativnih
samoopisa koji se artikulišu kroz osobenosti njene prakse. Rorti u suštini ne
vidi mogućnost da se poimanje sopstva utemelji na hijerarhijskom razdvaja-
nju „razuma” i „strasti”. Da bi izbegao optužbe kako ovom tezom zagovara
iracionalizam, on uvodi jednu opštiju distinkciju između privatnog i javnog
koja obuhvata sve potencijalne samoopise. Ova distinkcija se pak temelji na
svesti o posledicama koje proističu iz procesa redeskripcije.
liberalni ironičar, inače glavni junak Rortijevih knjiga, celokupan sadr-
žaj kulture vidi kao potpuno otvoreno polje eksperimentisanja – bez obzi-
ra na to da li se eksperimentisanje tiče značenja nekih metafora u književ-
nosti ili pak matematičkih formula. To eksperimentisanje vodi do različitih
3 Up. Bilgrami 2000; Gutting, 2003: 56.

4 Rorty, 1999.
STUDiJE i OGlEDi
redeskripcija pojmova i problema koji proizlaze iz starih paradigmatskih

okvira, te na kraju postaju deo opšteg kulturnog nasleđa zahvaljujući tome
što zajednica upućenih sagovornika prepoznaje korist ovog novog rečnika
po sopstveni proces redeskripcije. Štaviše, prema Rortiju, smena jednog
rečnika drugim zapravo je takođe kontingentna, jer zavisi od krajnje neiz-
vesnog spleta individualnih motiva i istorijskih okolnosti. Stoga je i svako
naše znanje duboko upleteno u istoriju iz koje se, sudeći prema Rortijevim
tvrdnjama, mogu izvlačiti pouke, ali ne i striktni zakoni. Temeljno uverenje
ironičara je da se svaka ideja može učiniti primenljivom ili odbojnom uko-
liko se na određen način kontrastira ili poveže s nekom drugom idejom.
Upravo zbog toga što ne želi da se uplete u mrežu značenja koju mu name-
će rečnik, istorijski već formiran, ironičar nastoji da dosegne autentičnost ti-
me što putem redeskripcije artikuliše sopstveni, originalniji jezik. Stoga se
Rortijev ironičar pre priklanja romantičarskoj tradiciji pesnika nego prosve-
titeljskoj glorifikaciji naučnika.
Međutim, ovde postoji jedno ograničenje. Baš zato što je posvećeni
poznavalac istorije, sam „liberalni ironičar” je svestan opasnosti potrage za
autentičnošću (naravno, pod uslovom da želi da sledi sopstveni osećaj soli-
darnosti s drugima i da bude javna ličnost u pravom smislu te reči). On,
možda bolje od bilo koga drugog, zna da surovost, tortura i zlostavljanja
predstavljaju naličje potrage za originalnošću i prevazilaženjem ograničenja
koja stvaraju konvencije društva u kojem živimo. Nasuprot tome, on je ta-
kođe svestan istorijske činjenice da se različiti konvencionalni rečnici često
koriste zarad opravdavanja nepravdi i zločina. Dakle, liberalni ironičar je
„raspolućen” između sopstvene težnje za artikulacijom originalnog rečnika
i javne uloge intelektualca koji je aktivni član društva: on je osuđen da stal-
no balansira između tih suprotstavljenih motiva.
Rešenje koje Rorti nalazi za ovaj problem jeste da se ironija mora ogra-
ničiti na privatnu sferu, ali samo na nivou zagovaranja određene redeskrip-
cije kao opšteg rešenja društvenih problema kakve je nekad nudila metafi-
zika.5 Suštinski „problem” ironije je u tome što ona ne može i ne treba da se
institucionalizuje. Upravo iz tog razloga na jednom mestu se tvrdi: „Ne
mogu da zamislim kulturu koja svoju omladinu socijalizuje na takav način
da stalno sumnja u sopstveni proces socijalizacije” (Rorty, 1995: 87). ironi-
ja, dakle, ne može biti javna ukoliko se pod tim podrazumeva sistemsko
uređenje praksi pojedinaca. S druge strane, pošto pripadnici Rortijevog
5 Otuda potiče Rortijeva kritika pokušaja da se u savremenoj društvenoj nauci izu-
čavanje društva zasnuje na dekonstrukciji ili na genealoškom pristupu moći kao nekim
novim oblicima metoda. Tekst, prema Rortiju, nema nikakav poseban status; on je po-
desan za određene svrhe, ali za neke druge je potpuno neprimenljiv (Rorti, 1992:
354–356).
liberalnog društva uvek moraju nastojati da smanje patnju drugih, onda i li-
beralni ironičar ima obavezu da kroz svoje bavljenje teorijom doprinese
ovoj opštoj društvenoj težnji. On, međutim, u tu svrhu može da upotrebi je-
dino redeskripciju – budući da se odrekao svakog drugog „metoda”.
To nas vraća našem inicijalnom pitanju o kritici u Rortijevoj postfilo-
zofskoj kulturi. Naime, pošto metafizička tačka konvergencije u kojoj nam
svet postaje potpuno transparentan više ne postoji, ironičarevo nastojanje
da smanji patnju, shodno prethodnim ograničenjima, mora biti fokusirano
na konkretne rečnike koji omogućavaju ili podstiču surovost nad drugima.
liberalnom ironičaru je potrebno što više imaginativne bliskosti sa alternativ-
nim konačnim rečnicima ne samo zarad njegove edifikacije već kako bi razu-
meo svako moguće poniženje ljudi koji koriste ove konačne rečnike
Rorty, 1995: 92
Ova „imaginativna bliskost” je upravo uporište kritičke misli Rortija.

ideja koju on zagovara ne sastoji se u tome da intelektualci nove postfilozof-
ske kulture ostaju nemi pred društvenim problemima usled toga što je broj
varijacija rečnika beskonačan. Paralisani smo samo nemogućnošću otkriva-
nja univerzalnog teorijskog sistema koji će omogućiti jedinstveno objašnje-
nje i jedinstven okvir za rešavanje svih problema. Ali mogućnost zagovara-
nja reforme društva opstaje u konkretnim primerima, u konkretnim
diskursima. Upravo zato Rorti odaje poštovanje Deridi i Fukou što su pu-
tem dekonstrukcije ili genealoškog metoda razotkrili rečnike koji proizvo-
de patnju. Međutim, za razliku od njih, Rorti ne smatra da su konvencional-
ni ili, kako ih on naziva, konačni rečnici beskoristan proizvod odnosa moći
u društvu. Ti rečnici su važni onim pojedincima koji ih svakodnevno kori-
ste i bilo bi okrutno reći da su potpuno lišeni svrhe, pošto bi time za te lju-
de svet postao neinteligibilan. Štaviše, ukoliko bi pojedinci počeli da sum-
njaju u legitimnost celokupnog sadržaja svog konačnog rečnika, izgubili bi
mogućnost da izraze neslaganje, da se žale na nepravdu – što prema Rorti-
ju predstavlja vrhunsku surovost.6
Ukoliko se saglasimo sa zasad provizornim određenjem da zdrav ra-
zum obuhvata skup iskaza i znanja koja se koriste u svakodnevnoj praksi,
onda se između njega i Rortijeve kovanice „konačnog rečnika” može povu-
ći znak jednakosti. Na jednom mestu u svojoj knjizi Filozofija kao kulturna
politika Rorti koristi termin zdrav razum na istovetan način na koji je rani-
je koristio „konačni rečnik”:
Na osnovu uvida u kulturu koji ovde nudim, intelektualni i moralni progres se
postiže na taj način što tvrdnje koje su apsurdne jednoj generaciji postaju
6 Up. Rorty, 1995: 86.

STUDiJE i OGlEDi
zdrav razum sledeće. Uloga intelektualca je da doprinese toj promeni time što
će pokazati kako te nove ideje mogu, ukoliko se isprobaju, da reše ili ublaže
one probleme koji proizlaze iz starih ideja.
Rorty, 2007: 85
Dve stvari su važne u vezi sa ovim Rortijevim tvrdnjama. Prvo, očigled-

no je da Rorti veruje u mogućnost moralnog napretka; i drugo, cilj te refor-
me je promena zdravorazumskih iskaza koja delom nastaje kao posledica
delovanja angažovanog teoretičara. valja imati na umu da Rorti ne smatra
da je reforma mogućna zahvaljujući nekom novom obliku intersubjektvno-
sti koji opet daje priliku teoretičarima da postave univerzalno zagarantova-
ne kriterijume za valjan argument. Drugim rečima, ovde nije reč o nekoj
prikrivenoj verziji habermasovskog komunikativnog delanja već pre o filo-
zofski neutemeljenoj raspravi u kojoj se pridevi istinit i lažan i dalje koriste
u onom obliku u kojem ih svakodnevno upražnjavamo, ali se ne traži viša
pojmovna instancija iz koje nam postaje jasno kakva je filozofska priroda
istinitih i neistinitih iskaza. U tom smislu, možemo zaključiti da se uloga
rortijevske kritike ogleda u stalnom kontrastiranju sadržaja zdravog razuma
kako bi se otkrili novi, humaniji rečnici.
Međutim, ovde je vidljiva i jedna nelogičnost. Naime, zdrav razum omo-
gućava izražavanje nezadovoljstva i stvara pobunu protiv surovih praksi, ali
im ujedno i daje povoda. On je i mesto odakle proističe kritika, odakle se ar-
tikulišu zahtevi i pišu parole, ali je takođe predmet kritičkog razmatranja.
Sam status zdravog razuma je stoga kod Rortija prilično nerazgovetan. Ovi
paradoksi proističu iz činjenice da Rorti zdrav razum tretira kao savršeno
homogen rečnik. Međutim, postoji mnogo načina na koje sebi mogu da pre-
dočim stvarnost, a da to potpadne pod „zdrav razum”. Mogu, poput Mura, da
tvrdim da me zdrav razum upućuje na to da postoje sasvim izvesne istine (i
da time, „na mala vrata”, vratim stara metafizička gledišta); zatim, mogu da
koristim primitivne evolucionističke pretpostavke u svojim promatranjima
dešavanja u međunarodnoj politici i da tvrdim da rasa određuje potencijal
nacije (koje su očigledno pogrešne); ili pak mogu da se bunim protiv odlu-
ka nekog urbaniste koji – na osnovu određenih teorijskih pretpostavki –
nameće urbanističko rešenje mog komšiluka kakvo nijednom od krajnjih ko-
risnika nije od koristi (gde postoji velika verovatnoća da sam u pravu). Da-
kle, to što zdravorazumska znanja čine naše okruženje (i naš identitet) inte-
ligibilnim ne znači da se svi zdravorazumski iskazi mogu olako svrstati u
jedan jedinstven pojam kakav je Rortijev „konačni rečnik”. Neuzimanje u ob-
zir ove kompleksne veze između različitih aspekata povezanosti prakse i
zdravog razuma završava se ili u paradoksu u koji zapada Rorti ili vodi jed-
nom od ekstremnih stanovišta po kojima je zdrav razum osnov izvesnosti
svih istinitih iskaza, ili pak inherentno pogrešan oblik rasuđivanja.
O zdravom razumu se, dakle, mora razmišljati oprezno i razuđeno.

Svaki pokušaj da se priroda zdravog razuma izvede iz jedne od njegovih
brojnih karakteristika neće doprineti boljem razumevanju ovog „alata sva-
kodnevice”. iako je Rorti ponudio okvir u kojem se lakše može sagledati
značaj zdravog razuma za javni angažman intelektualca, on ipak nije pružio
sasvim preciznu metu za društvenu kritiku.
U nastavku sledi pokušaj da se u ovom monolitnom pojmu zdravog ra-
zuma uoče određene distinkcije kako bi se na što jasniji način sagledao od-
nos različitih zdravorazumskih iskaza i teorije.
Vrednost zdravog razuma

Jedna od osnovnih platonističkih teza kaže kako, s jedne strane, imamo
zdravorazumske stavove i verovanja s kojima se snalazimo u svakodnevici;
to su „banalni” i jednostavni iskazi koji su „na obodu racionalnosti”, te se
stoga mogu smatrati (samo)obmanjujućim i – uopšteno uzevši – pogre-
šnim i zavodljivim. S druge strane su naučna i filozofska razmatranja kao
proizvodi rigoroznog metoda koja nam omogućavaju jasan i netrivijalan
uvid u stvarnost. Ovo je pojednostavljena verzija argumenta koji se vekovi-
ma razrađuje i podešava različitim svrhama tako da se danas zatiče u sko-
ro svim prirodnim naukama, kao i u dobrom delu društvenoteorijske i filo-
zofske literature.7
Problem sa ovakvim oštrim kontrastiranjem razlike između zdravog ra-
zuma i teorijskog mišljenja vidljiv je već na veoma površnom nivou analize.
Naime, većina onih koji su uvereni da zdravorazumsko mišljenje skriva
pravu prirodu stvarnosti tu svoju tvrdnju potkrepljuje problematičnim do-
kazima. Oni tako kažu nešto nalik ovome: nauka/filozofija omogućila nam
je bolje razumevanje okruženja, konstantno opovrgavajući upravo ono što
nam se činilo očiglednim. A pošto nas istorija uči da mnoge stvari koje
nam se čine očigledno istinitim (naše poimanje svemira, vremena, materi-
je itd.) zapravo nisu tačne, onda se uopšteno može pretpostaviti da je i vred-
nost zdravog razuma manja u odnosu na teorijsko mišljenje. Tako zdrav ra-
zum na neki volšeban način uvek stagnira zbog toga što nauka/filozofija
uvek dokazuje njegovu pogrešnost. vrednost zdravorazumskog shvatanja
stvarnosti se zapravo izvodi iz generalizacije da teorijski uvidi ostvaruju
neki oblik napretka koji nas približava univerzalnoj istini. Međutim, ovakav,
pomalo karikiran prikaz konvencionalnog shvatanja zdravog razuma, suge-
7 Jedan od najčuvenijih autora koji danas brani realističko stanovište u filozofiji

svakako je Tomas Nejgel koji kritiku stanovišta da razum predstavlja konsenzus foku-
sira upravo na Rortija (Nagel, 1997: 26–32). Takođe, za eklatantne primere „empiristič-
kog” razumevanja društvene nauke videti : Passomore, 1953; Manicas, 2006.
STUDiJE i OGlEDi
riše da se njegovo diskreditovanje vrši na osnovu veoma problematičnog i

nekonzistentnog istorijskog uopštavanja koje je zapravo sasvim banalno.
zaista, nema trivijalnije „istine” od one da se veoma često varamo u rasuđi-
vanju i da smo u svom istorijskom razvoju naučili da manje grešimo pošto
smo stvorili bolji rečnik i rigorozniji metod koji daje i bolje rezultate. Tako
ispada da verzirani istraživači univerzalne istine, namesto teorijskog, daju
zdravorazumsko opravdanje rigidnog razdvajanja ovih dvaju načina poima-
nja našeg iskustva. Drugim rečima, teorijsko opravdanje rigidnog razgrani-
čenja između teorije i zdravog razuma veoma često ne zadovoljava same
uslove teorijskog opravdanja tog razgraničenja.
Kao što pokazuje ova mala vinjeta, svako ko misli da će na jednostavan
način odbaciti zdrav razum na temelju toga da postoji nešto „manjkavo” u
njegovoj suštini, veoma brzo će skliznuti sa kursa i zapravo će pre otvoriti
raspravu nego što će je zaključiti.
S obzirom na to da će se u nastavku detaljnije raspravljati o zdravom ra-
zumu, potrebno je da se pruže dodatna objašnjenja u vezi s tim na koji se na-
čin sam pojam konceptualizuje i upotrebljava u nastavku ovog rada. Kao pr-
vo, želim da se distanciram od nasleđa filozofije „zdravog razuma” koju su
zagovarali pripadnici „Škotske škole”, među kojima je svakako najpoznatije
ime Tomasa Rida. Takođe, velikim delom ću preskočiti detaljno izlaganje ve-
oma značajnih i zanimljivih uvida Džordža Mura, verovatno najpoznatijeg
autora koji se povezuje sa „odbranom zdravog razuma”. Ovo ograničavanje
predmeta analize zasniva se na činjenici da je zdrav razum kod ovih filozo-
fa koncipiran kao sredstvo za opovrgavanje idealizma.8 Detaljnim prikazom
istorijata dugovekih i složenih rasprava o samom pojmu zdravog razuma u
filozofiji, međutim, značajno bih se udaljio od teme ovog rada.
Ali pored spora o odbrani izvesnosti istine, postoji jedan neobično
značajan naput na kome su insistirali filozofi zdravog razuma. Reč je o za-
laganju za veću dostupnost teorijskih iskaza obrazovanim laicima. Stiven
Bolter u svojoj analizi filozofije zdravog razuma lepo sumira ovaj zahtev za
preglednošću kada kaže: „(...) plauzabilno (filozofsko – S. P.) objašnjenje ne
bi smelo da se u velikoj meri razlikuje od očekivanja obrazovanog ne-filo-
zofa. Ukoliko dato objašnjenje nema nikakvu relaciju sa dešavanjima koja se
u drugim disciplinama povezuju sa terminom ’filozofije’, onda se na njego-
vom kraju mora postaviti znak pitanja” (Boulter, 2007: 6). Kada govorimo
o očekivanju ne-filozofa pod time se ne podrazumeva lako razumevanje
problema, već to da bi makar izvor problema morao biti prepoznatljiv i ja-
san – iako će dalja razrada biti bliska verovatno samo najtalentovanijim la-
icima. Problem je dakle hermetičnost, ali ne i „nerazumljivost” tradicional-
nih teorijskih shvatanja. iako Bolter to izrično ne kaže, ono što se ovim
8 Up. Boulter, 2007.

zagovara dosta nalikuje na Rortijevo viđenje javne uloge filozofije u kojoj
angažovani teoretičar svoje uvide povezuje sa širim kontekstom u kojem se
otkriva predmet istraživanja – a sve u interesu proširivanja opsega javne ra-
sprave.
Moglo bi se pomisliti da je ovo moguće reći jedino ukoliko poput Mu-
ra smatramo da postoje određene zdravorazumske istine (npr. ovo je moje
telo; ili svako od nas ima različite vrste psiholoških iskustava) koje su izve-
sno tačne. Međutim, kao što je bilo neosnovano nastojanje pojedinih filozo-
fa i teoretičara društva da pokažu da je zdrav razum inherentno pogrešan,
tako se čini jednako pogrešnom i Murova tvrdnja da je zdrav razum u sta-
nju da iskaže savršeno izvesne istine. Svaki konkretni iskaz koji se uzima
kao savršeno izvestan zapravo je deo šire mreže značenja. Kriterijumi izve-
snosti nisu proverljivi unutar rečnika zdravog razuma usled činjenice da
imaju veoma raznovrsne konotacije koje se temelje na različitosti konteksta
u kojima se govornik može naći.9 Ovakvo stanovište je suština vitgenštajno-
ve kritike Murove koncepcije izvesnosti zdravorazumskih istina. Tako na
jednom mestu u O izvesnosti on kaže:
Na sudu iskaz svedoka „ja znam...” ne bi nikoga ubedio. On mora da pokaže
da je bio u poziciji da zna.
Čak i iskaz „znam da je to ruka” ukoliko je izrečen u trenutku dok neko gleda u
svoju ruku nije verodostojan ukoliko ne znamo okolnosti u kojima je izrečen....
Wittgenstein, 1969:57
Upravo u vitgenštajnovom uvidu možemo da vidimo koren nerazume-

vanja načina na koji funkcionišu zdravorazumski iskazi. Čitav problem sla-
vljenja ili diskreditovanja zdravog razuma leži u pogrešnom shvatanju da on
predstavlja homogen skup premisa i iskaza koji su čvrsto povezani logičkim
relacijama i koji su, u zavisnosti od pozicije koja se zastupa, tačni ili netač-
ni. zapravo, na taj način se uopšte ne može pristupiti zdravom razumu.
Ukoliko se slažemo s vitgenštajnovom tezom da je suština jezika u njegovoj
upotrebi, onda ćemo shvatiti da zdrav razum zapravo nema nikakvu struk-
turu u striktnom smislu te reči: možemo da kažemo da postoje razlike izme-
đu ove ili one vrste zdravorazumskih tvrdnji, ali ne možemo da definišemo
racionalno zagarantovanu mapu relacija niti između zdravorazumskih iska-
za ponaosob, niti između njih i teorijskih uvida.10 Nasuprot Botleru i osta-
lim autorima koji su saglasni sa Murom, javna uloga zdravog razuma ne
9Up. Stroll, 1994: 128.

10Ovo je Habermasov naum (up.Habermas 1992: 342–344). Problem sa Haberma-
som nije njegova potreba da shematizuje svoje tvrdnje, već u njegovoj intenciji da po-
kaže da postoji univerzalni garant da je ta shema filozofska istina.
STUDiJE i OGlEDi
proističe iz kapaciteta da se njime izreknu istiniti iskazi, već iz njegove prag-
matičke vrednosti. zdrav razum je zapravo „polivalentno” sredstvo koje
nam pomaže da premošćujemo razlike između različitih diskursa, praksi i
znanja. Društvena teorija i filozofija su u obavezi da povezuju svoje uvide sa
širim zdravorazumskim kontekstom iz prostog razloga što zdrav razum, a
ne teorija, drži sve naše uvide na okupu. Na sličnom tragu je i Rorti kada na
jednom mestu tvrdi:
ljudska solidarnost se ne sastoji u deljenju zajedničke istine, ili zajedničkog ci-
lja, već u deljenju iste sebične nade da moj svet – to jest, sve one male stvari ko-
je su upletene u moj konačni rečnik – neće biti uništen.
Rorty, 1995:92
Međutim, iako je nemoguće i nepotrebno da stvaramo neku univerzal-

nu strukturu zdravog razuma, moguće je načiniti određene grube distink-
cije. Možda jedno od prvih intuitivnih određenja zdravog razuma može da
glasi da on predstavlja skup uputstava i znanja koja su formirana praksom.
Recimo, svi znamo prečice za orijentisanje u gradu, gde svaka od njih ima
svoje specifično zdravorazumsko opravdanje koje često ne odgovara onom
koje bi preporučio neki stručnjak za saobraćaj. ili pak sudimo o nečijem ka-
rakteru koristeći zdrav razum. Ovaj veoma raznoliki skup iskaza povodom
naših svakodnevnih dnevnih aktivnosti i problema nazvaćemo svakodnev-
nim znanjem zdravog razuma. Naravno, ovi stavovi ne moraju da se tiču
„ordinarnih” stvari već mogu da budu i od neobične važnosti. Kao što pri-
mećuje Čarls Tejlor, procedura glasanja zapravo često podrazumeva upo-
šljavanje svakodnevnog znanja. Tejlor navodi da u procesu glasanja posto-
ji predteorijsko razumevanje koje se odnosi na validnost procedure i dodaje:
„dok glasaju, ljudi su sposobni da opišu šta se događa time što će, na primer,
reći ’ovo je validan glas’, ’ovde je nešto sumnjivo’ ili ’ovo nije po pravilima’.
Ovi opisi naravno mogu biti pogrešni; ali poenta je u tome da je ovakav ob-
lik svesti osnovni uslov da se narod upusti u praksu glasanja” (Taylor, 1985:
93). Tejlorovi nalazi se mogu preformulisati u tvrdnju koja je komplemen-
tarna sa argumentacijom ovog rada, pa bismo tako mogli da kažemo da sva-
kodnevna znanja čine našu svakodnevicu inteligibilnom i omogućavaju vr-
šenje određene prakse. Drugim rečima, svakodnevna znanja su praksom
formirana znanja o praksi. Ma koliko bili upoznati sa nekom od naučnih te-
orija, svakodnevna znanja će opet predstavljati neodvojiv deo našeg života.
Ovo proizlazi iz činjenice da ne možemo imati faustovsku kompetenciju i
da je shodno tome svako od nas, u zavisnosti od obrazovanja, stručan i te-
orijski verziran u nekoliko oblasti, a za ogromni ostatak naših praksi zadu-
žena su naša svakodnevna znanja.
iako će odnos teorijskog i svakodnevnog znanja biti predmet dalje ana-
lize, važno je istaći da tačnost iskaza svakodnevnog znanja ne može biti
predmet direktne teorijske valorizacije zbog toga što ova znanja ne pledira-
ju na istinitost u istom smislu u kojem to čini teorija. Način na koji ja sebi
predočavam svet ne može biti tačan ili netačan na nivou svakodnevice zbog
toga što teorija, usled svoje opštosti, ne može da nadomesti svakodnevnu
praksu koja je po definiciji okrenuta ka pojedinačnom. To ne znači da izme-
ne svakodnevnih praksi putem teorije, ili na teoriji zasnovane kritike, nisu
mogućne na indirektan način.
Drugu vrstu zdravorazumskih znanja možemo, na tragu Rortijevih
uvida, da nazovemo prolaznim teorijama. Ovaj skup iskaza se odnosi na na-
čelne uvide kojima se rukovodimo u našem delanju. Tako, recimo, imamo
opšta zdravorazumska „utemeljenja” za naš svetonazor da ljudi „po prirodi
teže sreći” ili da su „po prirodi dobri”. valja primetiti da su prolazne teori-
je često bazirane na esencijalističkim pojmovima koji služe kao neka vrsta
metapravila u delanju i čine bitan deo našeg identiteta.11 Takođe je jasno da
se svakodnevna znanja u velikoj meri rukovode prolaznim teorijama. To je,
međutim, tačno samo u određenom stepenu, pošto prolazne teorije nikad
nisu u stanju da potpuno prekriju naše iskustvo. vratimo se primeru sa
glasanjem. Moj svetonazor da smatram da ljudi teže sreći uticaće na načine
na koje iščitavam praksu, formiraće niz svakodnevnih znanja o tome šta je
valjana politika i to će uticati na moj izbor.12 iako se svakodnevna znanja ru-
kovode prolaznim teorijama, teško da između njih postoji potpuna među-
sobna koherencija. Prečesto smo svedoci zabune, dileme, sukoba različitih
tvrdnji i stavova.
Pored esencijalističkih svetonazora, prolazne teorije sadrže i one teorij-
ske iskaze koji se trenutno smatraju validnim. Ranije smo izneli tezu da
zdrav razum nije inertan oblik mišljenja. On se menja inkorporirajući zna-
nja koja postiže teorija. Štaviše, prema Kvajnu zdrav razum je trenutno sta-
nje teorije. Da upravo ta vrsta znanja predstavlja polaznu tačku za filozofa,
jasno je iz njegovog uvida da filozof „(...) ne može da proučava i preispitu-
je konceptualnu shemu nauke i zdravog razuma ukoliko nema neku kon-
ceptualnu shemu” (Quine, 1960: 276). zdrav razum za Kvajna predstavlja
mrežu značenja, a jedina uloga filozofije je da razvojem formalne semanti-
ke učini stvari preglednijim. Međutim, za potrebe ovog rada bolje je da in-
teresovanje usmerimo ka vezi između teorije i zdravog razuma. Ono što je
od neobične važnosti u prethodnom citatu jeste činjenica da Kvajn, čini se
11 Džefri Aleksander u knjizi The Civil Sphere govori o „svakodnevnim esencijali-

zmima“ (Alexander, 2006: 62-64) kojima se rukovode akteri unutar civilne sfere. iako
se ovaj pojam može smatrati sinonimom sa „prolaznim teorijama”, njihova uloga je ra-
dikalno drugačija s obzirom na to da je Aleksander posvećen otkrivanju ostataka uni-
verzalističke strukture u konkretnom jeziku svakodnevice.
12 Sličan argument se može naći i u Tejlorovoj razradi up. Taylor, 1985: 93; 99.
STUDiJE i OGlEDi
ispravno, sugeriše da je veza zdravog razuma i nauke međusobno uslovlje-

na. zdrav razum – ili tačnije, prolazne teorije – pružaju teoretičaru koncep-
tualno zaleđe u kojem vrši istraživanje i čiji nalazi mogu, ukoliko zadovolje
određene uslove, da rezultiraju novim prolaznim teorijama. U tom smislu,
ispravno je reći da su prolazne teorije „konzervativne”, utoliko što se to
znanje uvek opire redeskripciji.13 To takođe znači da je veza teorije sa prak-
som posredovana zdravim razumom. Drugim rečima, postoji međusobni
uticaj teorije i prolaznih teorija, kao i prolaznih teorija i svakodnevnih zna-
nja koja, kako smo rekli, predstavljaju orijentire za snalaženje u praksi. Ovo
ne bi bila nikakva novost ukoliko smatramo da postoji način da dosegnemo
univerzalnu istinu. Teorija bi prosto otkrila nove činjenice i sledstveno to-
me izmenila zdrav razum, a u krajnjoj instanci i prakse u koje se ljudi upu-
štaju. Međutim, pošto ovde sledimo rortijevsku ideju da valjana teorija
predstavlja kontingentnu redeskripciju starih problema, nemamo ovu vrstu
univerzalističkog oslonca. Na ovom mestu ću stoga pokušati da razradim te-
zu iz prethodnog odeljka po kojoj zdrav razum, iako nema svoje metafizič-
ko utemeljenje, nudi dovoljno prostora za kritiku.
Međuprožimanje svakodnevnih znanja i društvene kritike

U vremenima krize često smo svedoci zaglušujuće buke stručnjaka koji
konkretan problem objašnjavaju svojim „komplikovanim” teorijskim mo-
delima. Danas niko i ne očekuje javnu debatu povodom problema s kojima
se suočava moderno društvo, jer se raznolike vrste stručnjaka pojavljuju sa
već formiranim savetodavnim telima koja dalje prosleđuju napute političa-
rima. Štaviše, već duže vreme smo svedoci tendencije da se pojam javnosti
u potpunosti izjednači sa stručnom javnošću. U situaciji gde postoji ovakva
prezasićenost teorijom, neposlušnost uvek ima oblik svakodnevnog znanja.
Kao što smo već videli, svakodnevno znanje nema striktne propozicije va-
lidnosti neke tvrdnje kao što ih ima nauka ili filozofija. Opravdanje svako-
dnevnog znanja podrazumeva pozivanje na istoriju delanja i na pouke ko-
je smo izvukli iz grešaka i pogodaka naše prakse. Diskurs koji stvaraju bilo
teorijski obrazovani stručnjaci, bilo oni sa istraživačkim ili savetodavnim in-
tencijama, zbog preciznosti samog teorijskog jezika krajnje normativno od-
ređuju samu „prirodu” naših svakodnevnih praksi. Pozivanje na zdrav ra-
zum stoga predstavlja odbijanje rasprave u neravnopravnim uslovima gde,
kako bi Rorti rekao, konačni rečnik biva oduzet kao sredstvo u kojem for-
mulišem svoje neslaganje, svoj bunt. Dakle, konkretnost zdravog razuma či-
ni osnovni potencijal za kritiku onih odluka koje potencijalno štete našem
slobodnom delanju.
13 Up. Coates , 1996: 5; 31; 170.

videli smo da zdrav razum takođe čine i prolazne teorije koje usmerava-
ju svakodnevna znanja. Međutim, kao što smo ranije rekli, one ih ne određu-
ju po nekom striktnom kauzalnom zakonu. Moji svetonazori nisu dovoljan
uslov za uspešno razrešenje i razumevanje problema koji sobom povlači mo-
je delanje. Pored toga, moj svetonazor može, usled nekih nesrećnih okolno-
sti, biti puka zabluda i shodno tome kontraproduktivan, čak i poguban po
moje delanje. Ali čak iako sam usvojio potpuno iracionalnu prolaznu teoriju,
ona opet neće biti u stanju da odredi sve moje svakodnevno znanje – i to iz
istih onih razloga zbog kojih to ne može da učini platonistička teorija. Opštost
i pretenzija na univerzalnu istinitost predstavlja inherentno ograničenje kako
prolaznih teorija, tako i samih metafizičkih uvida u njihovom nastojanju da
u potpunosti redefinišu svakodnevno znanje. iako teorija nema mogućnost da
direktno redefiniše praksu i svakodnevna znanja, ona to ipak može da učini
na posredan način, postepeno upoređujući konkretne prakse i svakodnevna
znanja sa prolaznim teorijama. Osnovni impetus ovakve kritičke teorijske
misli se upravo ogleda u fokusiranju teorije na ovu razliku. Angažovano de-
lanje intelektualca sadrži se u ukazivanju na nesamerljivost delova zdravora-
zumskog mišljenja u slučajevima kada, usled zabluda naših prolaznih teorija,
vidimo samo komplementarnost, odnosno u isticanju „mesta” gde se praksa
sudara sa svojim esencijalističkim postulatima.
Ova vrsta kritike je od vrhunskog značaja zbog toga što podrazumeva
neku vrstu međusobne saradnje i ograničavanja zdravog razuma i teorije.
To je ujedno donekle odvaja i od rortijevkse kritike koja na zdrav razum gle-
da kao na homogen fenomen što služi za redeskripciju. Javna uloga teoreti-
čara o kojoj je govorio Rorti sada se može jasnije videti kao proces kritičkog
promatranja javnosti kako bi se ponudili alternativna objašnjenja i alterna-
tivni postulati, koji mogu naše prakse da učine delotvornijim ili pak da
nam pruže puniji osećaj digniteta. Međutim, za razliku od Rortijevih uvida,
nije svaki deo zdravog razuma predmet redeskripcija, već isključivo prola-
znih teorija što pokušavaju da simuliraju ulogu koju je nekad igrala meta-
fizika. Pobune i neslaganja koji proizlaze iz svakodnevnih praksi bivaju, s
druge strane, formulisani putem svakodnevnih znanja (konačnog rečnika
putem kojeg debata započinje i putem kojeg se formulišu problemi od jav-
nog značaja). Čini se da ovom distinkcijom angažovani liberalni ironičar
dobija mnogo jasniji predmet za svoju kritički orijentisanu redeskripciju, a
ujedno se i otklanja nerazgovetnost Rortijevog shvatanja zdravog razuma.
Takođe, veoma je važno primetiti da prolazne teorije ne čine samo sve-
tonozori i jednostavni postulati već – u skladu sa Kvajnovom argumentaci-
jom – i tekuće naučne teorije (naravno, i svi ostali teorijski uvidi koji su
zadovoljili određene kriterijume za validnost iskaza). Na taj način redeskrip-
cija prolaznih teorija i dalje igra staru igru smene paradigmi koje vode pro-
menama u našoj opštoj kompetenciji da se uspešnije snalazimo u svetu.
STUDiJE i OGlEDi
iako se ovim tvrdi da postoji određeni proces, važno je primetiti da je

on u potpunosti kontingentan. Kao što je već više puta istaknuto, pridevi
istinit i lažan su i dalje korisni i daju se upošljavati u društvenoteorijskim is-
traživanjima, ali se moraju tretirati kao pridevi koji su veoma složeni i neo-
dvojivi od delanja. Činjenica da je praksa integralni deo procesa saznavanja
brinuće samo one koji žale za metafizičkim poretkom. Oni koji za njim ne
čeznu neće imati problema da se saglase sa poznatim Ostinovim uvidom:
Ključno je shvatiti da „istinitost” i „netačnost”, kao i „sloboda” i „ne-slobo-
da” same po sebi ne označavaju nešto jednostavno; već nešto što je – u
ovim okolnostima, ovoj publici, sa ovom svrhom i intencijom – (ne)isprav-
no ili (ne)dolično reći (Austin, 1962: 144).
literatura
Alexander, Jeffrey (2006) The Civil Sphere, Oxford University Press, New York.
Austin, John (1962), How To Do Things With Words, Oxford University Press, Oxford.
Bilgrami, Akeel (2000), «is Truth a Goal of inquiry?: Rorty and Davidson on Truth», u: R.
Brandon (prir.), Rorty and His Critics, Blackwell, Oxford.
Boulter, Stephen (2007), The Rediscovery of Common Sense, Palgrave Macmillan, New York.
Coates, John (1996), The Claims of Common Sense: Moore, Wittgenstein, Keynes and the social
sciences, Cambridge University Press, Cambridge.
Gutting, Garry (2003), «Rorty’s Critique of Epistemology» u: C. Guignon i D. Hiley (prir.),
Richard Rorty, Cambridge University Press, New York.
Habermas, Jürgen (1992), The Philosophical Discourse of Modernity, Polity Press, Cambridge.
Manicas, Peter (2006), A Realist Philosophy of Social Science: Explanation and Understanding,
Cambridge University Press, New York.
Nagel, Thomas (1997), The Last World, Oxford University Press, New York
Passmore, John (1953), «Can The Social Science Be value-Free?», u: H.Feigl; M. Brodbeck
(prir.), Readings in the Philosophy of Science, Appleton Century Crofts, New York.
Rorti, Ričard (1992), Konsekvence pragmatizma, Nolit, Beograd.
Rorty, Richard (1995), Contingency, Irony, Solidarity, Cambridge University Press, New York.
Rorty, Richard (1999), Philosophy and Social Hope, Penguin Books, london.
Rorty, Richard (2007), Philosophy as Cultural Politics, Cambridge University Press, New York.
Stroll, Avrum, (1994), Moore and Wittgenstein on Certainty, Oxford University Press, New York.
Taylor, Charles (1985), Philosophy and the Human Sciences (Philosophical Papers, Vol ) (v. ),
Cambridge University Press, New York.
Quine, W.v. Orman (1960), World and Object, MiT Press, Cambridge, Massachusetts.
Wittgenstein, ludwig (1969), On Certainty, Basil Blackwell, Oxford.
Srđan Prodanović
A Rortian Inisight Into Common Sense, Social Critique and the Public
Role of the Liberal Intellectual
Summary
in this paper i will try to provide one of the possible interpretations regarding the rela-
tionship between common sense and theory in Rorty’s philosophy. The first part of the
essay will be primarily focused on the analysis of Rorty’s comprehension of critical
thought, as well as on the role that intellectuals, personified in his concept of the „liber-
al ironist”, play in society. By dwelling on Rorty’s public/private distinction, i will try to
show that understanding critique as a medium of redescription and moral progress
entails contrasting different common sense statements. Besides that, i will also try to
point out some shortcomings with the conceptualization of common sense as a „final
vocabulary”. Based on these insights, the next two sections of the paper will explore the
possibility of creating distinctions within the „structure” of common sense, in order to
point out in the clearest way possible the convergences and divergences between the
common sense statements and theory which is oriented towards critique.
Key words: common sense, liberal ironist, redescription, contingency, social critique,
relationship between theory and practice.
Treći program
UDK: 821.163.41.09-992"1918/1941"
82.0
vlADiMiR GvOzDEN
OSTRvA POBEDNOG UMETNiČKOG SMiSlA?

(Međuratni putopisi i estetska ideologija:
o jednom toku srpskog modernizma)
Putopisno pisanje u razdoblju između dva svetska rata, kako u srpskoj tako i u dru-
gim evropskim književnostima, uspeva da zadrži nešto od svojstava umetnosti kao
misaonog eksperimenta koji dopušta da se proveri ili dovede u pitanje neprikosno-
venost struktura sveta. Putopis postaje deo šireg estetskog pokušaja – dakle, onoga
što M. Nastasijević 1930. godine tačno imenuje kao „književnost u diferenciranju”
– da se, kao pokušaj odgovora na krizu u kojoj umetnost gubi svoju specifičnost
pred pojavom modernih formi života, na nov način povežu izgovorljivo i opažajno,
reči i stvari, a retoričke figure koje upotrebljava zadiru u epistemološku srž diskur-
sa koji se ne može redukovati na koncept. Rezultat, uprkos očekivanjima autora po-
put Marka Cara, nije ni estetska harmonija, ali nije ni političko stanje haosa: umet-
nička dela sadrže protivrečne aspekte koje je nemoguće prevazići u harmoničnom
i smirenom nazoru, ali su oni ipak podložni uređenosti koja se opire brzim mena-
ma svakodnevice. Reč je o takozvanoj estetskoj ideologiji koja podrazumeva da
književnošću ovladava saznajni subjekt koji pridaje značenje i moral tekstu. To je
utopija koja literaturu proizvodi u važno telo znanja tako što je, bez obzira na to da
li iz konzervativnih ili radikalnih pobuda, uspostavlja kao simbol civilizacije.
Ključne reči: putopis, modernizam, modernost, estetika, lepota, društvo.
Marko Car u članku pod naslovom „U znaku lepote”, objavljenom krajem

1919. godine na udarnom mestu u Politici, smatra da država ima zadatak da
osim moralne obnove posle svetskog rata, radi na vaspitanju javnog ukusa
i negovanju umetnosti. Pisac se zalaže za negovanje „probranog” ukusa,
odnosno za sveobuhvatnu estetizaciju društva, u kojem lepota ne bi bila sa-
mo područje delovanja umetnika, već bi prožimala i javni rad, zanatstvo i
industriju.1 iako deluje kao ambiciozan projekat, što nesumnjivo i jeste, či-
njenica je da on počiva na važnoj premisi moderne književnosti prema ko-
1 Marko Car, „U znaku lepote”, Politika, br. 4274, 25.12.1919, 1–2.

joj je njen zadatak širenje ukusa u okviru šireg društvenog sloja, odnosno
građanske klase, a ne više među malobrojnim pripadnicima feudalne i cr-
kvene elite. Osim toga, takav postupak je, prema Gelnerovom opisu, teme-
ljan za proces izgradnje nacije koji se sastoji od demokratizacije elitističkih
vrednosti, uključujući tu i umetnost: „visoka kultura prožima celo društvo,
definiše ga i zahteva da je država podrži”.2 Momčilo Milošević, posmatraju-
ći pariski haos, bez mnogo teoretisanja uočava osnovni problem: „istina
svakidašnjice i umetnosti koje nas opominju da smo svi jednaki”.3 zabrinja-
vajuće stanje obrnute simetrije vlada između uslova antičke poezije i mo-
derne književnosti: individualnom i kolektivnom zdravlju duha i tela kao
pandan javlja se haos modernog života, mnoštvo reči i misli ispisanih na
stvarima koje deformišu telo i drže duhove u stalnoj groznici.4 U takvim
okolnostima, prisutno je, kao obećanje izbavljenja, verovanje da je estetski
sud podložan poboljšavanju i obučavanju i, shodno tome, izvesnoj vrsti
objektivnosti. Reč je, dakle, o pospešivanju osećanja, pojmova i sudova ko-
ji bi proizišli iz poštovanja i poznavanja umetnosti, ili šire klase objekata ko-
ji bi bili opaženi kao „prijatni” (prihvatljivi, poželjni, vredni i sl.), odnosno
kao predmeti koji poseduju ključni, ali teško uhvatljivi višak u odnosu na
druge predmete iz svakodnevice, bilo da se taj kantijanski bezinteresni višak
opaža kao lepo, uzvišeno, istinito (shvaćeno u jednom posebnom smislu či-
ju konceptualizaciju dugujemo Adornu) bilo da je, recimo, kao kod jednog
putopisca „čovečno”: „(...) nešto je u magiji poezije kao nesvodljivo, skrive-
no zrno noći, što i danas neodoljivo privlači svakoga ko se nije ‘izčlovečio‘,
ko nije otupio u malograđanskoj sklerozi, ko nije ogrezao u novcu, oblesa-
vio u trgovini kolonijalnom i delikatesnom ili manufakturnom robom”.5
iza svega se nalazi verovanje da istorijska koncepcija umetnosti i individu-
alna umetnička dela mogu da utiču na društvene vrednosti i norme. To ve-
rovanje u svesti intelektualaca u prvim decenijama dvadesetog veka bilo je
posledica otpornih predstava o umetnosti kao odrazu stvarnosti stvorenih
u okrilju pozitivističke filozofije devetnaestog veka, s jedne strane, i hegeli-
janske estetike, s druge strane. Problem sa ovom koncepcijom je što vodi uki-
danju specifičnosti umetnosti i stvara naviku viška koja se lako može upotre-
biti u proizvodnji želje za potrošnjom različitih ne-umetničkih dobara.6
2 Ernest Gelner, Nacije i nacionalizam, prev. Mašan Bogdanovski, Novi Sad, Ma-
tica srpska, 1997, 33.
3 M. Milošević, Pisma iz Pariza, Beograd, izdavačka knjižarnica Gece Kona, 1931,
15.
4 Ž. Ransijer, Politika književnosti, Novi Sad, Adresa, 2008, 29.
5 M. Ristić, „iz noći u noć”, Pečat, zagreb, br. 10–12, 1939, 367.
6 To odlično zapaža Drainac: „Svet je u priličnoj meri izgubio kompas. Dana-
šnjim ljudima sve je beznačajno, malo, sitno. Današnji čovek ne zadovoljava se onim što
STUDiJE i OGlEDi
viđena na ovaj način, umetnost polazi od pojedinca da bi stvorila ko-

lektiv koji je postao dezintegrisan tokom ratnih katastrofa i poratnog stanja
krize – u čitavom razdoblju bila je prisutna ideja, mada različito, čak i su-
protno tumačena, o važnosti i beletrističkog i nacionalnog modela kulture.7
U pozadini takve estetizacije diskurzivnih sadržaja leži ideja da se ljudi pre-
ma sebi odnose kao prema pripovedačima: oni vole logičan sled događaja
jer im to pruža osećaj neminovnosti, a utisak da njihov život ima nekakav
utvrđeni tok predstavlja utočište u haosu. Samo osećanje slobode umetno-
sti podrazumeva posmatrača koji umetnost posmatra ne iz bezvazdušnog
prostora, već iz stvarnosti.8
Srpski putopis nastaje u vreme krize, koju dobro opisuje M. M. Pešić:
„Evropa je klonula od umora, duhovno i fizički. Teška je njena bolnička at-
mosfera. Čista vazduha i sna traže smrtnici (...) U naše dane, pored ostalih
lekova, Evropljani traže spasa i u putovanju. Ne biti gde si – to je čežnja da-
našnjeg čoveka, čežnja savremenih evropskih pokolenja”.9 Stvaranje se
shvata kao makar privremeno sklonište u onome što se, kao što smo rani-
je pokazali, opaža kao stanje haosa.10 U krajnjem ishodištu, bez obzira na
mnoštvo različitih pozicija i umetničkih „politika”, „modernizam se po-
smatra kao neka vrsta estetskog herojstva, koje uprkos haosu modernog
sveta (u velikoj meri ’palog’ sveta) vidi umetnost kao jedinu zavisnu real-
nost i kao uređujuće načelo kvazireligijske vrste. To jedinstvo umetnosti je,
pretpostavlja se, spasenje od uništenog poretka moderne stvarnosti”.11 Ovaj
stav je sasvim u skladu sa idejom prema kojoj se književna modernost za-
sniva na uvođenju neprelazne upotrebe jezika („umetnost”) nasuprot nje-
govoj komunikativnoj funkciji („stvarnost”). Naravno, kao što u jednom
ima. On bi hteo da prevaziđe svoje moći, svoju žeđ, koju napaja najčešće rastopljenim
olovom. Treba da prođe još prilično dug period vremena da se duhovi na svetu smire”
(Lepote i čuda Pariza, prir. G. Tešić, Beograd, zavod za udžbenike i nastavna sredstva,
1999, 280).
7 G. Tešić, Srpska književna avangarda, Beograd, Službeni glasnik, 2009, 12.
8 J. lotman, Kultura i eksplozija, prev. Dobrilo Aranitović, Beograd, Narodna knji-
ga, 2004, 208.

9 M. M. Pešić, „Naši najnoviji putopisi”, Život i rad, knj. 6, sv. 31, god. 3, juli 1930,
506.
10 i Bora Stanković, pisac starije generacije, veruje da književnost ili umetnost mo-
že da oplemeni „ono što se ne da oplemeniti: iskasapljene ljude, prosuta creva, krv”

(Branimir Ćosić, „U razgovoru sa... Borisavom Stankovićem”, Reč i slika, iX, 1926, 95.
11 A. Eysteinsson, The Concept of Modernism, ithaca & london, Cornell University
Press, 1990, 9. lukrativne materijalne promene pratila je individualna i kolektivna kri-

za, naročito duhovna, koja je, kao što je poznato, dovela do nove književnosti koja je bi-
la pobunjenička, sumnjičava i i introspektivna, ali najčešće agresivna u svom estet-
skom ubeđenju.
razgovoru o romanu podvlači Momčilo Nastasijević, povezivanje života i

umetnosti u slučaju srpske književnosti nije bio nimalo lak zadatak: „Te u
ovom trenutku teško da bi umetniku uspelo iz tog haosa izvući ono bitno
što se ovde začelo i ovde živi”.12 Utisak je da je taj zahtev bilo lakše ostva-
riti u putopisu nego u romanu, naročito kada se putopisi bave zemljama
zapadne Evrope. Na samom kraju Nemačke u vrenju ovi stavovi nalaze naj-
jasniji izraz: „Naše su stvaralačke duše tako porođajno umorne od krvavlje-
nja i komadanja haosa. Ali samo mi, samo mi, ostadosmo, da upijemo, da
unesemo, da primimo sav haos u sebe, i da od njega, iz njega, ponovo
otrgnemo, iščupamo svetove. Svetove beznadežno jasne, linije nemilosrd-
no oštre, oblike neumoljivo određene: jalova trezna naša ostrva pobednog
umetničkog smisla – usred slatkog i pijanog nesavlada valova”.13 Oni su,
međutim, prisutni i drugde; Ljubav u Toskani takođe bi se mogla posma-
trati kao deo takvog traganja, pogotovo kada je reč o putnikovom doživlja-
ju Sijene: „Došao sam i odlazim; i moj život, kao i svi ostali, raspada se u
deliće, čiji je broj neizmeran; ali otkuda ta duboka, bezdana svest sijenska:
da je ljubav jedno jedino, nepomično i neprekidno?“14 Dakle, nešto što na-
dilazi haos postojanja, bilo da je to istina, lepota, Smisao bilo da je ljubav.
ili, ono najmanje, kao što je na primer plod: „Život je blagost i ono, što se
iza njega krije, nevidljivo, a večno, maslina je”.15 R. Drainac će, slično tome,
zapisati: „Te masline su pesma u prozi cele Grčke i njenih ostrva”.16 Posto-
ji potraga za globalnom metaforom i drugde, kao u jednoj slici R. Petrovi-
ća: „i odjednom, dve ogromne neuporedive duge digoše se sa starinskog
Alkazara u to špansko nebo, koje se stalno preliva i miriše kao beskrajna
ljubičica”.17
12 M. Nastasijević, „M. Nastasijević priča nam o Beogradu i njegovom budućem

romanu” (razgovor sa Desimirom Blagojevićem), (1928), Eseji, beleške, misli, prir. No-
vica Petković, Dečje novine, SKz, Gornji Milanovac – Beograd (Sabrana dela M. Nasta-
sijevića, knj. iv), 1991, 383.
13 S. vinaver, Evropa u vrenju, Novi Sad, Dnevnik, 1991, 224. Slične stavove izra-
žavaju i drugi autori, iz raznih oblasti književnog polja, uključujući, na primer, S. Ste-
fanovića: „Sveopšti haos koji vlada u svima odnošajima ljudskoga života posle rata, vla-
da i u umetnosti. Ali se u haosu osećaja i naziru neke duboke sile i energije koje traže
da se izraze i uobliče, i koje idu na stvaranje novih vrednosti ljudskoga života” (S. Ste-
fanović, „Obnova umetnosti u pojave primitivizma”, Misao, knj. Xiii, sv. 1, 1923,
1226–1227).
14 M. Crnjanski, Ljubav u Toskani, Putopisi I, prir. Nikola Bertolino, Beograd, za-
dužbina Miloša Crnjanskog et al., 1995 (Dela Miloša Crnjanskog, t. viii), 114.
15 Isto, 71.
16 R. Drainac, Lepote i čuda Pariza, 51.
17 R. Petrović, „iza misterije Toleda”, Putopisi, prir. Milan Dedinac i Marko Ristić,
Beograd, Nolit, 1977, 81.

STUDiJE i OGlEDi
Shodno ovakvim stavovima može se reći da ritam pisanja prati ritam
društvene bolesti, ali je ono izgleda pozvano da se otkrije kao moguće zdra-
vlje. Putopisno pisanje tako uspeva da zadrži nešto od svojstva umetnosti
kao misaonog eksperimenta koji dopušta da se proveri ili dovede u pitanje
neprikosnovesnost struktura sveta.18 Putopis isto tako postaje deo šireg
estetskog pokušaja – dakle, onoga što Nastasijević 1930. godine tačno ime-
nuje kao „književnost u diferenciranju” – da se, kao pokušaj odgovora na
krizu u kojoj umetnost gubi svoju specifičnost pred pojavom novih formi
života, na nove načine povežu izgovorljivo i opažajno, reči i stvari, a retorič-
ke figure koje upotrebljava zadiru u epistemološku srž diskursa koji se ne
može redukovati na koncept. Rezultat, uprkos očekivanjima autora poput
Cara, nije ni estetska harmonija, ali nije ni čisto političko stanje haosa:
umetnička dela sadrže protivrečne aspekte koje je nemoguće prevazići u
harmoničnom i smirenom nazoru, ali su oni ipak podložni uređenosti ko-
ja se opire brzim menama svakodnevice. Reč je o takozvanoj estetskoj ide-
ologiji koja podrazumeva da književnošću ovladava saznajni subjekt koji
pridaje značenje i moral tekstu. To je utopija koja literaturu proizvodi u va-
žno telo znanja tako što je, bez obzira na to da li iz konzervativnih ili radi-
kalnih pobuda, uspostavlja kao simbol civilizacije.19
Sagledajmo nekoliko primera koji ilustruju moguće uloge putopisa u
estetizaciji svakidašnjice. To je, najpre, uočljivo u pojedinim naslovima ko-
ji sadrže tipične elemente estetičke retorike ili naglašavaju čulne doživljaje,
poput Estetičkih pisama, „lepota i čuda Pariza”, Ljubavi u Toskani, Nemač-
ke u vrenju, Osećanja i opažanja, Na putovanju: misli i doživljaji, Ljudi govo-
re... Osim toga, u međuratnom razdoblju putopisac može biti posmatran
kao neko ko je u posebnom dosluhu kako sa „stilom” tako i sa istinom. Evo
kako Politika najavljuje književnika-dopisnika: „Redakcija Politike poslala je
dakle svog saradnika g. Ž. Milićevića, i on će tamo proputovati celu zemlju
i videti i zabeležiti sve što na svome putu bude video. A kako je to čovek ko-
ji ume da vidi i da kaže što je to video, to će čitaoci Politike u njegovim pi-
smima iz Poljske dobiti ne samo vernu sliku današnje Poljske, koju tako ma-
lo poznaju već i vrlo zanimljivu lektiru”.20 Ovde je reč o estetizaciji koja
počiva na interpretaciji stvarnosti koja bi bila i jezički, odnosno žanrovski
dopadljiva: od pisca se očekuje da, čak i kada je u pitanju reportaža, govori
načinom koji bi u manjoj ili većoj meri estetizovao stvarnost, odnosno po-
mirio plan izraza i plan sadržaja. U pitanju su, očigledno dva kriterijuma
koji putopis preporučuju najširoj publici, najpre da je pisac nešto video,
18J. lotman, Kultura i eksplozija, 209.

19lindsey Water, ‘introduction’, Paul de Man, Critical Writings, –, Min-
neapolis, University of Minnesota Press, 1989, lvii.
20 Živko Milićević, „Šetnje po Poljskoj”, Politika, br. 5168, 13.9.1922, 2; podv. v. G.
potom i da je u stanju da o tome govori na određen način, tj. zanimljivo, a

ishod je tekst koji opisuje manje poznatu političku geografiju, ali na način
koji bi bio „estetski”, u smislu da se može meriti sa „lektirom”, čiji se sadržaj
ovde, naravno, prožima s beletristikom.
U širem smislu, ovde je reč o moći umetnosti da popuni manjkove u in-
terpretaciji i razumevanju stvarnosti. Takav stav, na primer, izriče Dragiša
vasić u slučaju prikaza Rusije, koja je, kao što smo videli, bila teško osvoji-
va zagonetka za druge medije – putopisac naprosto smatra da su jedino
umetnici uspeli da ostvare odgovarajući prikaz haosa i meteža revolucije:
„Mi, koji tu stvarnost nismo imali prilike svojim očima da gledamo, pred-
stavili smo je sebi jasno iz onoga što su nam najbolji savremeni pisci pruži-
li u svojim tvorevinama”.21 Slično tome, u važnom tekstu za razumevanje
prirode našeg modernizma, Svetislav Stefanović u primitivizmu (tj. uticaju
afričke umetnosti) vidi sredstvo koje pomaže ulepšavanju krizne sadašnji-
ce – zapaža se da njegovi stavovi, kada se izdvoji teorijska srž, ne odudara-
ju zapravo mnogo od stavova Marka Cara, mada su ovi autori na sasvim su-
protnim stranama u sporu oko modernizma: „i ja ne sumnjam da će baš taj
primitivizam i u sadašnjoj krizi umetnosti biti ne samo znak nego i temelj
i osnov jedne nove umetničke obnove, nesumnjivo jednog podmlađenja
umetnosti, ili možda čak rađanja jedne nove umetnosti, koja doduše neće
biti sebi cilj, ali čiji će cilj biti: integralno ulepšanje ne samo duhovnog ne-
go i fizičkog života ljudskog”.22 Suština događaja ne može se razotkriti u re-
alnosti; umetnost, kao proizvodnja viška u odnosu na realnost, prenosi, u
navedenom odlomku, čoveka u svet slobode i razotkriva mogućnosti postu-
panja, mnogo više nego same postupke.
Ne smemo zanemariti činjenicu da pisac, kako bi postao putopisac,
mora da pronađe svoje mesto u proizvodnji, kao i društvenu putanju koja ga
vodi (najpre mora da putuje, što samo po sebi nije neutralan čin). Dakle,
potreban je poseban prostor u kome će se ostvariti „projekat putopisac”, ali
i skup generičkih dispozicija, zajedničkih i zasebnih koje on prepoznaje,
prihvata i eventualno menja.23 Ukratko, putopisac je zanimljiv javnosti kao
intelektualac, pa treba osvetliti i kako se on uključuje u političku sferu u ime
autonomije i posebnih vrednosti polja kulturnog stvaralaštva koje je steklo
izvesni stepen nezavisnosti, ili je barem kao takvo opažano u javnosti.
Na osnovu prethodno rečenog jasno je da je putopis žanr koji u među-
ratnom periodu može da donese i piscima i čitaocima simboličku dobit. Pri-
tom „cena” njegove proizvodnje je, u odnosu na druge književne žanrove,
21D. vasić, „Utisci iz Rusije”, Beograd, Biblioteka „Život i rad”, 1928, 49.
22S. Stefanović, „Obnova umetnosti i pojave primitivizma”, Misao, knj. Xiii, sv. 1,
1923, 1232.
23 P. Burdije, Pravila umetnosti, Novi Sad, Svetovi, 2003, 273.
STUDiJE i OGlEDi
posebno u odnosu na roman, relativno mala, jer je mala zavisnost od duži-
ne proizvodnog ciklusa i lako nalazi mesto ne samo u književnim časopisi-
ma već i u najpopularnijem mediju razdoblja, u dnevnim novinama. Narav-
no, može se postaviti i pitanje da li je putopis, kako je to rekao Klod levi
Stros, „moralni začin” za kojim društva osećaju jaku potrebu jer se guše od
dosade.24 Po popularnosti, putopisi su, kako uočava ivo Andrić tokom pu-
tovanja Austrijom, odmah uz političke brošure: „Usled rđave valute i teških
prilika osuđen na nepomičnost, ovdašnji svet, izgleda, putuje na atlasima.
ima takvih brošura koje kupite za bagatelu, a u kojima se magički menjaju
sudbine naroda i pomeraju kontinenti. A mali čovek, i ovde kao i svuda, vo-
li da operiše s milijardama i teritorijama”.25 iako možda neopravdano izuzi-
ma pisca iz stanja koje opisuje, ovaj stav otkriva ne samo snažnu vezu izme-
đu politike i putopisa već i između svakodnevice i estetike. Putopis je način
da se neposredna stvarnost ulepša, odnosno „začini” – ako nikako drugači-
je, onda tako što se beži od nje.26 Estetika se, kada je o putopisu reč, uspo-
stavlja kao privilegovani nosilac metafizičke istine i kao zamena za manjka-
vosti datog trenutka i mesta (vremena-prostora putovanja).
Naravno, razlike mogu da se ispolje oko toga koji su sadržaji „estet-
skog”, ali njegovo neprikosnoveno mesto retko ko dovodi u pitanje. Čak i
onda kada ga ne nalazi tamo gde su savremenici očekivali, to ne znači da
autor podriva samu ideju lepog kao viška u odnosu na komunikativnost
stvarnosti, ma koliko njegovi sadržaji bili neuhvatljivi. Razlog za to je što je
to jedina šansa književnosti da opstane u novim, nemilosrdnim tržišnim
uslovima koji eksploatišu ideju novine, ali i žanrove kao tradicionalne teme-
lje umetničke komunikacije: „Nove ideje pobeđuju odmah, brzo i efektivno.
To je prava pesma novoga vremena, epopeja našeg industrijskog veka”.27
veka u kojem pisac pokušava da živi od prodaje svog pisanja, kao što svedo-
či zanimljiv paratekstualni element Rajčevićevog putopisa Na Dalekom Is-
toku, smešten na sam kraj, posle sadržaja, u kojem se upućuje poziv čitao-
cu utemeljen na ideji ukusa, na temeljnoj kategoriji estetskog režima
umetnosti: „Čitaoče, ako ti se knjiga ne dopada, ne daj nikome da je čita, jer
time kvariš ukus drugih čitalaca. A ako ti se knjiga dopada, ne daj je nikom
24 Claude levi-Strauss, Tužni Tropi, prev. Srećko Đamonja, zagreb, zora, 1960, 31.
25 i. Andrić, Staze, lica, predeli, Sarajevo, Svjetlost, 1977, 183.
26 Retko se javlja i želja da se stvarnost predstavi bez „ulepšavanja”, bez retorizaci-
je, kao što piše Hadži-Oto Goldner u predgovoru za svoj putopisni vodič: „Stoga će se
čitaoci u ovome mome putničkom dnevniku upoznati sa najznačajnijim odlikama,
koje karakterišu svako mesto, i to bez ikakvog poetskog ulepšavanja” (Hadži-Oto Gold-
ner, Tajanstveni Istok, Beograd, 1930, 7).
27 ilija M. Petrović, „Amerika se menja”, Letopis Matice srpske, 103, 320, maj 1929,
267.
da čita jer time štetiš interese pisca”.28 Sebičnost i posedovanje su, kao što je
poznato, glavni pokretači kapitalističke ekonomije i građanskog društva.
Pojedini putopisci uočavaju estetizaciju svakodnevice koja je deo širih,
pre svega ekonomskih procesa i seže do najprostijih praktičnih upotrebnih
predmeta. O tome, na primer, piše Jelena Dimitrijević u 22. poglavlju ame-
ričkog putopisa, „Američki sto i američko serviranje”: „Sve estetično, pa i
sudići doneti za svakog posebno za pranje vrhova prstiju po svršenom do-
ručku, ručku ili večeri”.29 Takođe, važan oblik estetizacije svakodnevice, ko-
ja se često uočava i drugde, nalazimo u slici Pariza koju izlaže Momčilo Mi-
lošević: „Pariz je centar estetičkog života, jer nam otkriva sve što se može
videti i osetiti, sve forme života, sva treptanja duše, čitav jedan svet u kome
je izražen istinski napon života i kroz koji se stiže do radosti. On je lepota.
Ja u ovom trenutku stojim na bulevaru u dubokom uzbuđenju, kao kad
sam prvi put video buru na okeanu u noći sa munjama, kao kad sam prvi
put, čitajući Otela, osetio sudbinu Dezdemone, kao kad sam prvi put čuo
Betovenove simfonije. Umetnost i život izjednačuju se ovde po jačini, jer le-
pota Pariza vlada nama despotski i vuče nas ka divljenju, kroz koje se penje-
mo do najudaljenijih visina svoje duše”.30 Rade Drainac u svom pariskom
putopisu takođe izjednačava život i umetnost, smatrajući da potonja nasta-
je kao odgovor na pitanje zašto živimo: „Život! Umetnost! To je upravo je-
dan pojam. Život, ta večito otvorena knjiga, u koju se sa podjednakim ne-
razumevanjem zapisujemo da često i ne proverimo svoje potpise”.31
U međuratnom razdoblju ovakvi pogledi su najbolji izraz našli u knji-
zi američkog filozofa (i putopisca) Džona Djuia Umetnost kao iskustvo
(1934)32. Njega najvećma zanima kako se može povezati estetsko i obično is-
kustvo – potrebno je da ponovno odredimo kontinuitet između estetske di-
menzije i uobičajenih životnih pojava koje podrazumevaju procese stalne
borbe i interakcije sa svetom koji nas okružuje. Dž. Djui smatra da nema
korenite razlike između običnog i estetskog iskustva – potrebno je samo is-
kustvo dovesti do ispunjenja (fulfillment). Potrebno je, zapravo, reći da eg-
zistenciji i postojati na estetski način. Suprotnost estetskom postojanju je ži-
vot prepušten sudbini i haosu svakodnevice; ili je život pak iskustvo koje
28 M. Rajčevič, Na Dalekom Istoku, Beograd, 1930, 335.

29 J. Dimitrijević, Novi svet ili u Americi godinu dana, Beograd, 1934, 220; podv. v. G.
30 M. Milošević, Pisma iz Pariza, Beograd, izdavačka knjižarnica Gece Kona, 1931,
35; podv. v. G.
31 R. Drainac, „Pariz neće postati, i pored svega, Rim u mrtvoj Rimskoj imperiji”
(1933), Lepote i čuda Pariza, 171.

32 John Dewey, Art as Experience, New York, Minton, Balch, 1934. Objavio je pu-
topis Impressions of Soviet Russia and the Revolutionary World: Mexico-China-Turkey,

New York, New Republic, 1929.
STUDiJE i OGlEDi
ima svoj pravi početak, ali koje biva zapušteno zbog lenjosti, kukavičluka,
sklonosti ka kompromisu, želje za „mirnim (građanskim) životom”... Djui je
svestan, poput mnogih modernističkih umetnika33, da se prostor delanja
premešta u sferu politike, propagande34 i rata (kasnije mode, sporta i goto-
vo svega zamislivog i nezamislivog), pa pokušava da iznađe način da umet-
niku obezbedi mesto čoveka od akcije. To čini tako što estetsko iskustvo po-
vezuje sa ispunjenjem najdubljih emocija, koje se ne odnose toliko na
prijatnost koliko na bol i patnju. U stvari, za njega je iskustvo zaista potpu-
no samo onda kada se materijalizuje u umetničkom delu. Sfera estetskog je
tako zamišljena kao sfera borbe u kojoj postoji trud da se do kraja dovede
započeti poduhvat; suštinska razlika je što u umetnosti, za razliku od osta-
lih ljudskih delatnosti, sam proces ima jednaku važnost kao i njegova posle-
dica i ne može se odvojiti od nje.35 Dakle, Djui ne želi da prihvati suštinski
izazov koju modernost upućuje umetnosti – činjenicu da ona nije u stanju
da zadovolji potrebe i zahteve koje donosi savremeni život.
Naravno, pitanje je zašto estetski doživljaj treba da bude povezan sa ži-
votom. Horizont unutar kojeg se ono smešta u XX veku često je usko pove-
zan sa smelošću estetike da iskaže fundamentalni problem egzistencije. Te-
orijska premisa ovakvog uopštavanja – npr. raznolikosti jednog velegrada
kao što je Pariz ili Dablin, ili sveta u celini, svejedno je – polazi od jedne od
poznatih Kantovih premisa i vezana ja za „suđenje”, odnosno sposobnosti
koja se sastoji u mišljenju partikularnog kao sadržanog u univerzalnom, i
koja nam dozvoljava da imamo koherentnu ideju o celini u njenoj komplek-
snosti. Čovek, shodno ovom verovanju, može da kroz jedinstvo i svrhu po-
smatra empirijske entitete koji se sa saznajnog i moralnog stanovišta nikada
ne bi mogli svesti na jedinstveni princip. Suđenje se ne odvija u konceptima,
već pomoću osećanja zadovoljstva koje potiče od otkrića da se nepovezani
elementu mogu vratiti u jedinstvo.36 Predmet se više ne dopada, kao kod
starih, zbog verovanja da je on odraz nekog reda izvan čoveka, nego, u kraj-
njoj liniji zato što, u skladu s okolnostima, pruža određeni tip zadovoljstva
33 Primera radi, Rastko Petrović u ogledu „Pozorište, pozorište”, objavljenom 1929.
u Srpskom književnom glasniku sport posmatra kao umetnost, odnosno kao novu vrstu
pozorišta: „Sport, ta jedinstvena umetnost koja obećava slavu – iako prolaznu – svako-
me koji ume da bude hitar i neustrašiv (...)” (R. Petrović, Putopisi, 419).
34 Ejzenštajnovi filmovi pokazali su da velika umetnost može da ide ruku pod ru-
ku sa otvorenom propagandom. Na filmskom festivalu u Briselu 1958. godine Oklop-

njača Potemkin je bila na prvom mestu na listi od dvanaest svetskih filmova. U pitanju
je nasleđe religijske umetnosti, u kojoj su usklađene nedvosmislene poruke i veština ko-
jom se one prenose (N. Dejvis, Evropa: jedna istorija, Novi Sad, 2005, 919).
35 v. Mario Perniola, Estetika dvadesetog veka, Novi Sad, Svetovi, 2005, 15.
36 Isto, 165–166.
kojem dajemo ime lepo. No, ovakva ideja o estetskom iskustvu povezana je
i sa određenim tipom delanja, odnosno sa subjektivnošću koja veruje da
smisao lepog još uvek ima smisla.
Predmet estetike je čulni svet koji postoji samo za čoveka; on je, u stro-
gom smislu, čovekovo svojstvo.37 Takva potvrda jedinstva kroz verovanje u
nadređenost lepog može da važi i za tehniku, koja je veliki izazov za umet-
nost prvih decenija dvadesetog veka i koja, bivajući estetizovana, postaje hu-
manija, prihvatljivija, prijatnija: „Prožima nas lepota, božanstveni dar, več-
na utešiteljica i vesnica sreće u našoj teškoj ljudskoj sudbini (...) Ona nas
pomiruje i sa tehnikom, najvažnijim faktorom našeg doba”.38 Estetizacija
svakodnevice, reklame recimo, može čak da bude znak istinskog života,
kao u poslednjim rečenicama Afrike, koje opisuju njegov povratak iz „pri-
mitivnog” u moderan svet: „Ali već gledajući iz automobila u izloge, ugle-
dah jednu veliku obojenu reklamu, na kojoj je predstavljeno utovarivanje
brodova između ko zna kakvih arhipelaga. Slika nije odgovarala nikakvoj
stvarnosti; pa ipak, ne pitajući se zbog čega, ispunih se novim životom. i to
nisu bili prošli dani koji su me usrećavali, već, kao i oduvek, vera u beskraj-
nu lepotu onoga što tek ima da dođe: da dođe sa mnogo radosti i sa mnogo
trpljenja”.39 Poretku verovatnosti, kojem pripada i sama Afrika njenim pred-
vidljivim i uverljivim radnjama i opisima, na kraju se suprotstavlja poredak
istine ispisane na samim stvarima koje proizvode stvarnost. Jedan usputan
pogled, i to na reklamnu sliku koja ne prikazuje stvarnost, ali je ni ne krivo-
tvori, otkriva nam dvostruki sistem estetizacije banalnih doživljaja koja,
uprkos očekivanjima, pomiruje „novi život” i „beskrajnu lepotu”. Kao što
smo videli, narator Knjige o Nemačkoj je u Berlinu nostalgičan za Parizom
koji je uvek više, zato što je u njemu i društveni rub marginalizovan prema
naracijama čiji je tvorac umetnost: „U Parizu, činio mi se pravi poet onaj
bednik, pod mostom, što, kad se ispava, kupi pikavce...“40 Slično tome, lepo-
ta postaje deo svakodnevice, kao u ovoj američkoj slici Jelene Dimitrijević:
„videti palatu vanderbilt, Hotel ’Plaza’, katedralu sv. Patrika, videti i spolja
i iznutra, to je biti za čas u svetu Umetnosti i lepote”.41
U posleratnim decenijama, društvo koje je sebe određivalo u smislu sa-
držaja dokolice postaje društvo koje se sve više estetizuje: „umetnost” pruža
kolektivni prikaz „privatnog” života koji se temelji na ritualima podražava-
nja. Momčilo Nastasijević u svom pariskom putopisu uočava varljivo osva-
janje dokolice povezano sa demokratizacijom želje i uživanja: „Radnik ski-
37 lik Feri, Homo aestheticus: otkriće ukusa u demokratskom dobu, prev. Jelena Sta-
kić, Novi Sad, izdavačka knjižarnica zorana Stojanovića, 1994, 26.
38 O. Palić, Na putovanju, Beograd, Ukus, 1939, 153.
39 R. Petrović, Afrika, Putopisi, 377.
40 M. Crnjanski, Knjiga o Nemačkoj, Putopisi I, 272.

STUDiJE i OGlEDi
nuvši plavu bluzu, mali činovnik, trgovački pomoćnik, van svoga posla, ima-
ju držanje gospodina, čoveka koji manje radi a više uživa”.42 Bez obzira na
ulogu saučesnika u demokratizaciji estetskog, putopisci povremeno žele da
zadobiju legitimitet kroz ironično posmatranje tog procesa, koji, naravno,
ima ekonomsku pozadinu, o čemu svedoči iskaz iz Pisama iz Pariza M. Cr-
njanskog: „Danas je otvorena i zadnja dvorana luvra. Objavili su da je ku-
pljen jedan Direr. Gola Olimpija Engrove odaliske tajanstveno sjaji. Sunča-
nje na Jugu, gde su ih krili, natopilo ih je nekim novim, čudnim bleskom. Sad
su dvorane pune Engleskinja, koje jaka, krvava hrana čini strasnim, a, kad to
prođe, estetama. Uskoro će u luvru zavesti ulaznice”.43 Proces zadobijanja
robnog karaktera svega i svačega se naprosto sve više rukovodio idejom „le-
pog” – uz to, degradirana estetika modernosti proizvodi ikonografiju veza-
nu za zaustavljeno vreme pasivne identifikacije sa zamišljenom muzejskom
prošlošću. Problem je što se, uprkos željama i očekivanjima samih aktera u
oblasti umetnosti, ta dva viška – ekonomski (kapital) i simbolički (umetnost)
– neumoljivo dodiruju i prožimaju. Konzumerizam u razvoju tako se udru-
žio sa traumatičnim iskustvima ratnih godina kako bi stvorio paradoks bez-
vremene kulture opsednute „vremenskom” prezentacijom same sebe.44 Mo-
dernistička estetizacija života poziva na antagonističku umetnost koja bi
spasila istoriju od toga da se rastvori u puke stilove i prazne forme: „Moder-
ni manifesti ljudske misli teže za neprekidnim dopunama i obnovama. Go-
tovo se i ne sačeka da jedna teorija sazri. Menjaju se oblici, dopunjuju se te-
orije, upotpunjuju problemi! Pravila epoha ni ne postoje; stilovi vremena se
gube u mnogostrukim nijansama i kaleidoskopu rešenja”.45
Ovde je takođe važna uloga jedne Ničeove ideje o umetnosti koju navo-
di M. Crnjanski u ogledu „za slobodni stih” (1922): „Život će lepo, ne pre-
ostaje mu ništa drugo, poći za umetnošću, ostvariti sve ono što je, zasad,
ideja; tako je uvek bilo. i samo tako je umetnost Ničeovo ’Bejahung des Da-
seins’”.46 Ovaj stav je filozof izrazio u fragmentu koji glasi: „izuzetno važan
uslov govorenja da egzistenciji (Bejahung des Daseins) zamišljen je tako da
je čak bol, svaka vrsta bola večno uključena u nju kao sredstvo osnaživanja:
tragično-dionizijski uslov”.47 Ovaj iskaz odnosi se kod Ničea na tragediju,
41 J. Dimitrijević, Novi svet, 49.

42 M. Nastasijević, „Beleške s boravka u Parizu”, Eseji, članci, beleške, 168.
43 M. Crnjanski, Pisma iz Pariza, Putopisi I, 29.
44 Peter Nicholls, Modernisms: A Literary Guide, Basingstoke, Palgrave Macmillan,
2009, 275.
45 R. Drainac, „Na Akropolisu” (1931), Lepote i čuda Pariza, 43.
46 M. Crnjanski, „za slobodni stih” (1922), Eseji i članci , prir. Živorad Stojković,
Beograd, 1999, 25.

47 F. Nietzsche, „Aus dem Nachlass der Achtzigerjahre, Werke in drei Bende III, ur.
Karl Schlechta, Wien, München, Carl Hanser verlag, 1956, 693.

dok ga M. Crnjanski, kao „didaktički” modernista, smešta u umetnost uop-

šte. U pitanju je formulisanje etike govorenja o tragičnom stanju, i reč je o
zapitanosti povodom toga koliko nam dramska perspektiva uopšte može
pomoći u razumevanju egzistencije. Kada se prenese, kao u slučaju M. Cr-
njanskog, na širi estetski plan, ovaj uslov zapravo potvrđuje mogućnost
umetnosti da govori bitne stvari o egzistenciji. Ako to dodatno prenesemo
na plan putopisa, uzimajući u obzir njegove specifičnosti, uočavamo da je u
prvim decenijama dvadesetog veka prisutno verovanje da ovaj žanr stoji u
povlašćenoj vezi sa stvarnošću. ipak, mora se jasno nagovestiti da je to sa-
mo jedan mogući okvir. Na primer, sam M. Crnjanski drugde izražava pre-
zir prema životu: „Život, a to je krajnji smisao svega što se misli, oseća, či-
ni i piše, ogroman je i šaren i strašan sav od blata i zemlje (...)”.48 ipak,
nekoliko godina ranije, 1919. godine, izbijala je vera u lepo i u zajednički
hermeneutički horizont: „(...) računam sa onom nepokolebivom verom u
vrednost carstva i republike duha u kojima vlada težnja lepoti, koja je več-
nija i silnija od ljudskih simpatija”.49 Estetizacija je, kao skrivena formula
razdoblja, upravo pokušaj da se od „blata i zemlje” života stvore vrednosti
koje bi bile dostojne „carstva i republike duha”, i to, kako drugde podvlači
isti autor, u društvu „ćifti i piljara” u kojem „književnost ima tako smešno
mesto”.50 ipak, ukoliko njihovu delatnost shvatimo kao nadahnutu nekim
novim i drugačijim projektom od zetečenog stanja uz odbacivanje okolnog
konformizma, onda je jasno da modernisti upravo žive od banalnosti koju
osuđuju.
Naravno, kada se postavi pitanje koja i kakva umetnost treba da poslu-
ži navedenoj svrsi estetizacije stvarnosti, onda nastaju ozbiljni problemi,
mada moramo još jednom istaći i da su oni, bez obzira na sve sukobe me-
đu akterima u književnom polju, uokvireni retoričkim i institucionalnim či-
novima proizvođenja ne-umetnosti kao ne-znaka u samom polju stvarala-
štva. U polemici između M. Cara i M. Crnjanskog jedna od glavnih tačaka
sporenja odnosila se upravo na razumevanje estetskog; u stvari, to je najveć-
ma pogodilo potonjeg, kako svedoči u jednom pismu Ristiću: „Koncentri-
sao bih svoj napad na presudu da je moje pisanje estetike i istorije (u puto-
pisima!!!) jalovo brbljanje”.51 Naravno, ovaj spor pokazuje da je isti tekst za
jedne brbljanje, a za druge uzvišena umetnost. Caru najvećma smeta što je
Crnjanski moderan, ali je važno naglasiti, na tragu naših argumenata iz pr-
vog dela studije, da ovde „moderno” podrazumeva upravo spregu između
48 M. Crnjanski, „Stogodišnjica Jakova ignjatovića” (1922), Eseji i članci , 39.

49 M. Crnjanski, „Novi Mađari” (1919), Eseji i članci , 282.
50 M. Crnjanski, „Slika Alekse Šantića” (1924), Eseji i članci , 40.
51 M. Crnjanski, Pisma ljubavi i mržnje: pisma Marku Ristiću, prir. Radovan Popo-
vić, Beograd, Filip višnjić, 2004, 127 (13.3.1929).

STUDiJE i OGlEDi
savremene stvarnosti i pisma, odnosno nešto što je veoma blisko ideji pro-
storne forme koja je neprihvatljiva za one koji estetsko razumevaju kao iz-
raz harmonije: „(...) g. Crnjanski ima jedan čudan način pisanja. Biće da je
moderno, ali je do zla boga pusto! Nesvareni impresionizam, zahuktala ki-
nematografija, čudne neverovatne neke asocijacije misli! (...) Jednom rečju,
njemu kao piscu nije glavno disciplina i lepota, nego razbarušenost i haos”.52
Činjenica je da se učesnici u polemici razilaze oko bitnih pitanja; ali za naše
ciljeve je važno zapaziti da obojica, budući moderni u širem smislu te reči,
računaju sa putopisom kao sa estetskom tvorevinom. U tom ključu, putopis
učestvuje u estetizaciji svakodnevice zahvaljujući različitim strategijama,
među kojima je najvažnije ono o čemu se pripoveda (kao i u slučaju drugih
sporova koje smo do sada naveli), ali i način na koji se pripoveda (često
opažani kao zavisni od načina razumevanja i viđenja sveta).
Na tragu napomene M. Cara iz članka „U znaku lepote”, može se reći da
putopis u „srećnom” trenutku odgovara na neposrednu potrebu da se izno-
va osmisle konstruktivne društvene priče u vremenu u kojem je, umesto u
umetnosti, politika sve više dobijala takmace u modi i oglašavanju. On je
podoban za to jer je žanrovski upućen na fakticitet i na empirijsku stvarnost,
ali upravo on, na popularan i pristupačan način, pokazuje kako umetnost
nije kopija realnosti, već neka vrsta vodiča, pravca prema njenom dubljem
razumevanju. Procesi tog osmišljavanja, kao i kodovi na kojima je počiva-
lo, označeni su ovde izrazom estetizacija. Ovakav modernizam sebe vidi kao
nosioca istorije, kao emancipatora od savremenosti, tako da se, za razliku
od drugih tokova, prepliće sa paternalističkom i didaktičkom tradicijom
svojstvenom putopisnom žanru.
Putopis je u međuratnom razdoblju prihvatljiv i popularan i zato što za-
uzima amfiboličko mesto između heteronomije i autonomije književnog
polja: uslov njegovog postojanja je stvarno putovanje, dakle aktuelnost shva-
ćena u najširem smislu, ali ona lako može biti dopunjena diskursima iz
drugih oblasti koje se vezuju za esejistiku, književnu istoriju i kritiku, obli-
ke fikcije, lirsko nadahnuće, istoriografiju, politiku... Sve su to diskursi ko-
ji prožimaju putopisne tekstove i čine njihovu strukturu heterogenom, tako
da je autonomija žanra zapravo nezamisliva bez heteronomije. Putopis do-
nosi simbolički kapital onima koji politički i ekonomski vladaju poljem –
videli smo da sve važnije novine objavljuju putopise uglednih pisaca; zatim,
u ovom razdoblju su veoma snažne veze novinarskih i književnih krugova,
što je olakšavalo i međusobnu komunikaciju umetničkih disciplina. Ali
istovremeno se neguje predstava o tome da je putopis autonoman, jer se,
ako ništa drugo, često povlači okvir oko putopisca kao literate ili kao inte-
52 M. Car, „Referat g. Marka Cara” (Vreme, 26. 02. 1929), M. Crnjanski, Pisma lju-
bavi i mržnje, 242–243.
lektualca koji ima posebna prava na reč, odnosno pravo na posebnu, druga-
čiju reč. Njegovi iskazi zato odlaze retko tako daleko kao sledeće reči R. Dra-
inca: „više nego ikad danas je potrebno osloboditi svet suvišnih balasta,
počev od porodice do literature. Jedna antiliterarna epoha je neosporno
potrebna. Jedno revidiranje vrednosti i giljotiniranje moralizatora. Jedno
osvešćivanje pred jasnim činjenicama!... Potrebno je sve šuplje fraze napu-
niti olovom, pa i dinamitom. (...) Živimo u doba kada je jedno zlo kompli-
kovano, toliko komplikovano da prelazi, kada je u pitanju opšta korist, u vr-
linu”.53 ipak, isti autor će u kasnijem tekstu iz 1935. pod naslovom
„Putujem, putujem” otići na stranu estetizacija stvarnosti: „U meni se uvek
javljalo neko uzročno vezivanje čovekova života sa nemerljivim silama u
prostoru i vremenu. Katkad je zaista besmisleno stvarati čoveka. Na putu od
rođenja do smrti, izvan muka, duševnih i fizičkih patnji, čovek ne zna često
ni za šta drugo. i ako u rabotama pisanja postoji intelektualnog poštenja, vi-
deh da pesnici s pravom zaslužuju poštovanje. Da, ti ludi pesnici, koji još
jedino razmišljaju o čovekovoj sudbini”.54
Ukratko, utisak je da putopis, čak i kada je plod izrazitog oneobičava-
nja, u međuratnom razdoblju prikazuje aktuelni prostor i vreme na pri-
hvatljiv, poželjan ili prijatan način, stvarajući određene vrste hronotopa su-
sreta koji su mogli da mu podare legitimitet među drugim žanrovima
pisanja. Nema sumnje da je putopis pokušaj da se prikaže stvarnost, ali u
njemu je često prisutna i težnja da se pruži otpor postvarenju umetnosti. S
druge strane, on je i rizičan pokušaj da se umetnost dovede do najširih či-
talaca, da uđe u svaku kuću, kao neka vrsta estetske demokratije, odnosno
mogućnosti da se stvarnost „ulepša”, sagleda, osvoji u njenim bitnim aspek-
tima, što ima naličje u gubitku povlašćenog jezika na koji je književnost tra-
dicionalno mogla da računa. Putopis nije, poput romana, u tom prikazu
imanentno polemičan, jer ne stvara fikcionalne svetove – reklo bi se da on
omogućava relativno lagodnu poziciju čitalaca u identifikaciji sa svetom vi-
soke kulture, umetnosti, književnosti. Tekstovi, čak i kada su u pitanju
„obične” reportaže, puni su podataka o savremenosti i istoriji, sadrže nazna-
ke različitih diskursa, što sve zajedno omogućava čitaocima veliki užitak bez
mnogo uloženog napora. Putopis daje iluziju koja je veoma bitna: on nudi
mogućnosti umetnosti koja je deo života, za razliku od umetnosti koja se
nalazi u knjigama i samo u knjigama.
53 R. Drainac, Lepote i čuda Pariza, 206.

54 Isto, 257.
STUDiJE i OGlEDi
vladimir Gvozden

„The islands of victorious artistic meaning”
(Inter-war travel writing and aesthetic ideology:
one aspect of Serbian Modernism)
Summary
The paper examines literary Modernism as the expression of aesthetic heroism, which in
spite of chaos of modernity sees art as the one and only real presence of a quasi-religious
sort. According to many Modernists, art liberates us from the disorders of modernity;
seen in this way, rhytm of the writing follows the rhytm of social maladies, but it also
appears to be called upon to disclose a remedy. Serbian literary travel-writing in the
inter-war period attempts to establish art that would allow the testing or questioning of
stable structures of the world. Travel writing is a part of a wider aesthetic current – suit-
ably named by Momčilo Nastasijević in 1930 as „literature in differentiation” – that tries
to react to crises in which art loses its specificity under the pressure of new life-forms,
and tries to connect sayable and sensible, words and things. Despite some expectations
(e.g. by Marko Car) the result is neither an aesthetic harmony nor a total political chaos:
the works of art contain contradictory elements that cannot be leveled in a harmonious
and composed outlook, but are subjected to a certain kind of order contrasted to rapid
changes of modern everyday life. This attitude of Serbian Modernist travel writers is an
example of „aesthetic ideology”, i.e. the belief that the privileged subject can attach the
correct meaning and the proper moral to the literary text. Whether from the conserva-
tive right or the radical left, this is an utopia that in 1920s and 1930s transforms literature
into a meaningful body of knowledge that acts as a symbol of „civilization”.
Key words: Travel-writing, Modernism, Modernity, Aesthetic, Beauty, Society
Treći program
UDK: 821.09
lJilJANA GAvRilOviĆ
FANTASTiČNE GEOGRAFiJE SEvERA
Science fiction/fantasy, kao jedan od osnovnih načina oneobičavanja stvarnosti ko-

risti izmišljene/alternativne fizičke i kulturne geografije, koje oblikuje na osnovu ve-
oma rasprostranjenih predstava o prostorima smeštenim u četiri osnovna smera u
odnosu na mesto dešavanja radnje, preoblikujući ih u skladu sa potrebama svoje
priče. Sever se, u tim predstavama zamišljenih svetova, opisuje/oblikuje na dva na-
čina: (1) – kao izolovan prostor odakle dolazi strah – prostor zime i čudnih, strašnih
bića koja žive/postoje u predelima večne (i/ili dugotrajne) hladnoće i mraka i ugro-
žavaju i ljude i kulturu. Sever je u ovom slučaju konceptualizovan kao prostor van
kulture i, istovremeno opasan za kulturu i/ili (2) – kao prostor gde su kulture posto-
jale pre i/ili u drugačijim oblicima nego što se to uobičajeno predstavlja u istorija-
ma civilizacije, odnosno prostor gde su bila ponuđena drugačija rešenja nego u po-
znatoj istoriji, rešenja koja mogu biti alternativa stvarnom svetu. U ovom slučaju
Sever je koncipiran takođe kao Drugi, ali Drugi koji može biti uzor stvarnoj/realnoj
kulturi; Drugi kome bi se moglo težiti.
Popularnost science fiction/fantasy priča, koje su pretežno napisane/objavljene u
okviru engleskog govornog područja, ali su prevođene na niz drugih jezika (roma-
ni Oldisa, zindela, Krajtona, Keja, Martina, vilijamsa i drugih najtiražnijih pisaca
oba žanra) bitno utiču, s jedne strane, na oblikovanje savremenih predstava o Seve-
ru širom zapadnog sveta a, s druge, na inkorporiranje staronordijskih religijskih i
mitoloških tradicija, koje su, u velikoj meri, osnova za oblikovanje predstava o Se-
veru, u zajedničko kulturno nasleđe.
Ključne reči: sever, science fiction, fantasy, kultura, priroda.
... it was exactly the kind of lively scene that made Vo wish
some kind of massive ice storm would descend from the
north and freeze everything, cover all the lands in a blanket
of cold silence. That would be worth seeing! All these yam-
mering, pop-eyed faces struck motionless like fish in an icy
pond, and nothing to hear but the sweet, inhuman song of
the wind.
Tad Williams, Shadowplay
STUDiJE i OGlEDi
Science fiction (u daljem tekstu SF), specifičan žanr1 unutar stalno rastućeg
polja popularne književnosti, jedan je od načina ispitivanja mogućnosti ob-
likovanja ljudskog ponašanja, verovanja, međuljudskih odnosa (zapravo
celokupne kulture) drugih/drugačijih od postojećih, ali na premisama trenut-
no aktuelnih i, iz njih ekstrapoliranih/eventualnih/mogućih, znanja/nauke.
Stoga je SF idealan žanr ne samo za preispitivanje načina na koji se znanja
(nauka, moguća tehnologija) oblikuju u narative koji svojom popularnošću
utiču na formiranje predstava o svetu koji nas okružuje kod veoma široke
publike nego i za razumevanje načina na koji se opšte predstave zapadnog
sveta (jer SF i postoji jedino u okviru zapadne civilizacije), svesno ili nesve-
sno, namerno ili nenamerno, ugrađuju u narative kojima se preispituju ne-
ka druga, na prvi pogled problematičnija predubeđenja, ona koja se, po su-
du autora/ke, više odnosi i na njega/nju i na potencijalne čitaoce, dakle
pripadnike društva/kulture u kojoj nastaje i sama literatura.2
Fantasy (u daljem tekstu F) se, iako se često smešta u okvire istog žan-
ra sa SF-om, zasniva na potpuno drugačijim premisama. Nastavljajući tra-
diciju starije fantastične književnosti – pre svega srednjovekovnih epova,
bajki i romantičarske medijevalističke književnosti3 – fantasy svetovi slede
samo svoju unutrašnju strukturu i nisu ograničeni bilo kakvim drugim pra-
vilima; obično su koncipirani na principima korišćenja magije i drugih
1 Endrju Batler navodi da u različitim izvorima možemo naći gotovo bezbroj raz-
ličitih definicija naučne fantastike-kao-žanra, od čega je vrhunac Enciklopedija naučne

fantastike Džona Kluta i Pitera Nikolsa iz 1993. godine, u kojoj je „utrošeno više od tri
hiljade reči u pokušaju da se definiše žanr” (Butler 2005: 112). Najciničnije zvuče one
definicije u kojima se SF definiše sam sobom, kao što su: „SF je ono što je označeno kao
SF“, ono „na šta pokažemo” kada kažemo SF, ili čak „bilo šta što je objavljeno kao SF”
(Roberts 2000: 2). Meni lično je najbliža definicija Brajana Oldisa, koji za razliku od ni-
za drugih autora koji naučnu fantastiku definišu prema temi ili na razne druge – uglav-
nom neuspešne – načine, kaže da je naučna fantastika „potraga za definicijom čovečan-
stva i njegovog statusa u univerzumu, a koja proizlazi iz našeg naprednog, ali
konfuznog znanja (nauke) i oblikovana je u gotskom ili post-gotskom modu“. (Aldiss,
and Wingrove, 2005: 164). Ako isključimo gotski mod, ostatak definicije bi se mirno
mogao primeniti i na antropologiju, nauku sa kojom SF deli kako sličnu prošlost, tako
i slične zadatke: opisivanje/razumevanje drugih/stranih ljudi i kultura, odnosno opisi-
vanje i razumevanje Drugoga, a kroz to i razumevanje (bez opisivanja) sebe (Gavrilo-
vić, 2008).
2 Subverzivnost SF žanra postala je potpuno jasna tokom poslednje tri decenije
(Melzer, 2006: 4–7), iako je ona najočiglednija u preispitivanju rodnih odnosa, identi-
teta i odnosa moći u kasnom kapitalizmu. No i pre toga su postojala značajna dela u
okviru SF-a koja su bila očigledno subverzivna u odnosu na dominantni worldviev: od
Frankenštajna Meri Šeli, do romana Filipa Dika ili Kurta vonegata.
3 O romantičarskom medijevalizmu vidi više, npr. u: Holloway, lorretta and Jen-
nifer Palmgren (2005).

oblika natprirodnih moći i po pravilu su, osim ljudima, naseljeni različitim
inteligentnim živim bićima (vrstama), koja sa ljudima mogu da sarađuju, ili
da im budu direktno suprotstavljena. Opozicija Mi (ljudi i inteligentne vr-
ste koje sarađuju sa nama): Drugi (neprijateljske vrste i ljudski „izdajnici“)
praktično se uvek izjednačava sa opozicijom dobro: loše, čime se ljudska ci-
vilizacija i ljudski način života vrednuje više od svih drugih mogućih/zami-
šljenih. izmišljeni svetovi oblikovani su na osnovu idealizovanih predstava
evropske srednjovekovne civilizacije i najčešće su potpuno nesubverzivni u
odnosu na savremeno društvo (Gavrilović, 2009), osim u onoj meri u kojoj
je slična vrsta literature bila subverzivna i u XiX veku: pokazujući da mogu
da postoje i bolji svetovi nego što je onaj u kome živimo. iako je fantazijska
književnost u velikoj meri namenjena deci i tinejdžerima4, postoji i širok
spektar dela pisanih za odraslu publiku koja su postigla veliku popular-
nost.5
Oba žanra (ili podžanra) su veoma tiražna, a najuspešnija dela prevo-
de se na mnoge druge jezike, te su tako dostupna i publici sa ne-engleskog
govornog područja. Upravo zahvaljujući nesumnjivoj popularnosti (broj
čitalaca žanrovske literature, kao pretpostavljeno literature manje/niže vred-
nosti, znatno je veći od broja čitalaca tzv. „umetničke” literature, ma šta se
pod tim podrazumevalo), žanrovski tekstovi6 iz obe ove kategorije stekli su
mogućnost stvarnog uticaja na oblikovanje široko deljenih predstava o sve-
tu koji okružuje „obične” ljude savremene zapadne civilizacije.
Izmišljanje geografija
Osnovna premisa SF/F literature jeste oneobičavanje stvarnosti elementima
koji počivaju na premisama poznatog sveta, ali se od njih na neki način raz-
likuju i poznate ili, češće, iz nje ekstrapolirane nauke u slučaju SF-a, ili ma-
gije i različitih ne-ljudskih inteligentnih vrsta koje postoje u evropskim tra-
dicijama (vilenjaci, trolovi, patuljci, gnomi itd.), u slučaju F-a. No, začudo,
geografija obično nije nauka koju SF/F autori koriste u oblikovanju priče.
Bez obzira na to da li se izmišljaju strani svetovi širom nepoznatih galaksi-
ja, paralelni svemiri, alternativne zemaljske istorije ili nelocirani izmišljeni
prostori, premise na kojima se koncipiraju geografije tih svetova najčešće
4 J. K. Rowling, Harry Potter series, Philip Pullman, His Dark Materials Trilogy, etc.
5 J. R. R. Tolkien, The Lord of the Rings; G. R. R. Martin, A Song of Ice and Fire se-
ries; Robert Jordan, The Wheel of Time series; Guy Gavriel Kay, The Fionavar Tapestry
Trilogy, etc.
6 Ovde se misli na žanrove u užem smislu reči, onako kako su definisani do pred
kraj XX veka i kako ih i danas doživljava publika, a ne na činjenicu da je danas jasno da

svaki tekst zapravo pripada nekom žanru.
STUDiJE i OGlEDi
ostaju potpuno bliske idejama koje prosečan čitalac ima o svetu u kome on
sam živi. One se oblikuju u skladu sa potrebama priče, ali uvek na osnovu
rasprostranjenih predstava o prostorima smeštenim u četiri osnovna sme-
ra u odnosu na mesto dešavanja radnje. Kako kaže Sheila Hones:
... avanture su uvek pozicionirane u bliske geografije, kao što su te geografije,
s druge strane, uvek delimično produkt poznatih narativa, deljenih načina
opisivanja i retoričkih konvencija. Postojanost tih relacija između „šta znamo“,
„šta možemo da kažemo” i „šta možemo da zamislimo” je fundamentalna za
SF [i F takođe, prim. lj. G.], u kojoj pisci kreiraju strane svetove aluzijama na
poznate geografije i u okviru konvencija bliskih narativnih formi (Hones,
2005: 156).
Pretpostavke na kojima se koncipira poimanje i opisivanje tih bliskih
geografija sačuvane su, gotovo neizmenjene, tokom niza vekova. Geografi-
ja se uvek izmišljala: daleki, nepoznati, nedostupni, strani fizički prostori za-
mišljani su u skladu sa evropskim predstavama o povoljnom i nepovoljnom
prostoru za „civilizovano” življenje, pa su se, u prostore koji su smatrani po-
voljnim/poželjnim, smeštali utopijski snovi o Arkadiji (cf. Cosgrove, 2008:
68–71), dok su se klimatski negostoljubivi prostori naseljavali različitim
užasima i izjednačavali sa Paklom. To se odnosi kako na pustinje Juga, tako
i na daleki Sever7, koji je, iz evropskog diskursa, viđen kao prostor koji tre-
ba osvojiti, ali koji je, uprkos tome, potpuno nemoguć za život. i, kao što se
istok orijentalizovao, od antike do savremenog doba daleki Sever se egzoti-
zovao kao prostor u kome caruje opasnost, u kome ljudsko bitisanje nije
moguće (Wilson, 2003: 3–4). On se uglavnom zamišljao/opisivao kao pra-
zan prostor, ali i kada je naseljavan, naseljavan je po pravilu ne-ljudskim bi-
ćima (ili ljudima koji su „varvari“, dakle, nisu u potpunosti ljudi, jer nisu ci-
vilizovani u autorovom smislu reči), te je bio prazan od kulture. Ovde je
važno napomenuti da su antički, pa i srednjovekovni autori uglavnom po-
ticali iz mediteranskih krajeva (Mediteran je najčešće zamišljan kao centar
sveta)8, ili iz krajeva sa umerenokontinentalnom klimom, dakle, iz oblasti
7 Konceptualizacija geografskih pravaca se, kako su mnogi autori već utvrdili, znat-
no razlikuje, tj. zavisi od pozicije posmatrača: za Nemca, Engleza ili Danca sever je ne-
što sasvim drugačije, nego za stanovnike bilo koje od mediteranskih zemalja – i, neka-
ko, u evropskom ključu, Sever (koji se piše velikim početnim slovom) uvek je povezan sa
udaljenošću i hladnoćom: niko se, čak ni u stručnoj/naučnoj literaturi nije zapitao kako
Sever doživljavaju stanovnici južne hemisfere (osim u smislu geo-političke distinkcije
Sever–Jug kao bogati–siromašni, odnosno razvijeni–nerazvijeni), ali, osim retkih antro-
pologa, ni kako ono što Evropljani (podrazumevajući pod tim centralnu i južnu Evropu)
smatraju Severom, doživljavaju njegovi stanovnici (cf. Thisted, 2006: 232).
8 Kako neki autori navode, tradicija u kojoj najznačajniju ulogu imaju vino (od gro-
žđa) i pšenični hleb (uz pčelinji vosak i maslinovo ulje), proizlazi iz liturgijskog jezika,
gde je opšteusvojena opozicija leto–zima, izjednačavana sa opozicijama ži-

vot–smrt, odnosno dobro–loše. Kako je na Severu znatno hladnije nego u
mestima iz kojih su autori posmatrali/opisivali svet, njemu su se logično pri-
dodavale vrednosti zima, smrt i loše, odnosno vrednosti sa negativnim pred-
znakom.
Upravo zahvaljujući tome, kako kaže Doneker:
Sever je više nego prost, slučajan pravac na ruži kompasa. Mnogo više. To uve-
renje je, nesumnjivo, uobičajeni imenitelj među brojnim i različitim naučnici-
ma i istraživačima koji se bave temama Severa. Sever podrazumeva širok spek-
tar asocijacija, simboličkog mišljenja, kao i emocionalnih i ideoloških
konotacija. Oni koji nastanjuju sever i priroda severa izazivaju snažne slike u
popularnom diskursu... (Donecker, 2010)
Fantasy svetovi: datosti

Evropska tradicija smeštanja pakla u (za/iz)mišljene prostore dalekog seve-
ra, opisuje Sever kao izolovan prostor odakle dolazi strah – prostor zime i
čudnih, strašnih bića koja žive/postoje u predelima večne (i/ili dugotrajne)
hladnoće i mraka, i ugrožavaju kako ljude tako i kulturu. Sever je u ovom
slučaju konceptualizovan kao prostor van kulture i, istovremeno, opasan za
kulturu, i to je jasno ponovljeno u gotovo svim savremenim fantazijskim
pričama. Navešću samo neke primere.
U trilogiji Fionavar tapistry G. G. Kejevoj, zlo je smešteno na dalekom
Severu sveta koji se definiše kao prvi od svih svetova (osim što je na severu,
ono je i u visokim planinama, pa je tako koncept prostora koji nije prime-
ren ljudima udvostručen)9, dok su svi drugi od niza svetova u paralelnim
svemirima samo njegov odraz. iako Kej ne razrađuje tu temu u svojim ka-
snijim romanima, iz ovakvog pozicioniranja Fionavara (koji se u gotovo
svim Kejevim romanima pominje kao prvi/osnovni svet), onda zlo na Severu
čija pretpostavka u osnovi nije evro-centrizam, nego pre biblijski centrizam (Mazar,
2001: 35) i sve zemlje/prostori čije kulture nisu bile bazirane na tim osnovama smatra-
ne su prostorima van civilizacije, prostorima u kojima obitavaju razni užasi nepoznati
i (pretpostavljeno) dijametralno suprotstavljeni onom što se smatra osnovnim činjeni-
cama kulture, odnosno „civilizovanom” Mediteranu. zadržavanjem takvog koncepta i
danas se podrazumeva da se npr. vino smatra „otmenim”/„finim” pićem, dok se pivo
smatra nižerazrednim alkoholom, za široke mase radnika i nižih klasa.
9 „visoka mesta imaju mnogo formi. Topografski, vrhovi planina, planinski lanci
i visoke zaravni su uzdignute iznad nivoa mora ili okolnih ravnica; polarni regioni su
geografski uzdignuti u odnosu na globalni ostatak geografskih širina koje se prostiru iz-
među polova. Svete lokacije – često, mada ne uvek, i fizički izdignute – principijelno su
‘visoke’, jer se veruje da moraju da budu izdvojene, da bi bile bliže božanskom” (Cosgro-
ve, 2008a: 15).
STUDiJE i OGlEDi
Fionavara znači zlo na severu svih svetova a osvajanje Severa, odnosno po-
beda nad zlom u njemu, podrazumeva pobedu u svim mogućim svetovima,
znanim i neznanim. To zapravo znači da je (nasilno) privođenje Severa
(ljudskoj) civilizaciji sasvim opravdano u moralnom smislu, jer ono znači
pobedu Dobra nad zlom, bez obzira na to kako na to gledaju oni Drugi, ži-
telji Severa koje Mi označavamo kao zle.10
Dž. R. R. Martin u serijalu A Song of Ice and Fire odvaja daleki Sever od
Sedam kraljevstava vesterosa ledenim zidom visokim preko šest stotina
stopa, za koji se veruje da „ako padne, svet će pasti sa njim”, jer zid odvaja
i brani civilizaciju od ne-civilizacije. iako i sa druge strane zida žive ljudi, to
su „stariji” ljudi, koji se u Sedam kraljevstava smatraju divljacima – ne-sa-
svim ljudima, odnosno nedovoljno ljudima da bi se sa njima stupalo u bilo
kakav kontakt. Oni su potomci „prvih ljudi“, koji nisu savladali obradu me-
tala, što ih, u kontekstu priče, smešta bliže prirodi od „civilizovanih” ratni-
ka vesterosa. Pored ljudi, na severu žive i Divovi, opasne divlje životinje, ali
i drugi the Others:
Hiljadama i hiljadama godina ranije, pala je zima koja je bila hladna, jaka i
beskrajna, nezapamćena u ljudskoj istoriji. Došla je noć koja je trajala genera-
cijama [...] U toj tami, Drugi (u originalu: the Others, moj kurziv) su došli pr-
vi put [...] To su bili hladni, mrtvi stvorovi, koji su mrzeli gvožđe i vatru i do-
dir sunca i svako stvorenje čijim venama kola topla krv. Pregazili su granice,
gradove i kraljevstva, oborili heroje i armije, jašući svoje blede, mrtve konje i
vodeći mnoštva u smrt. Svi ljudski mačevi nisu mogli da zaustave njihovo
napredovanje, a čak ni device, ni odojčad nisu izazivali njihovu samilost. lo-
vili su devojke po smrznutim šumama, a svoje mrtve sluge hranili mesom
ljudske dece (Martin, 1996).11
Njihove žrtve se vraćaju u neku vrstu pra-života (mrtvi, neumrli: lede-
ni zombiji) i jedini im je cilj uništavanje ljudi i njihove civilizacije. Okružu-
je ih „užasna” hladnoća, led i kristalizacija svega što je živo ili se kreće. Ta-
ko Martin, čiji je ljudski svet inače znatno manje idealizovan od drugih
fantazijskih svetova, pri oblikovanju geografije vesterosa zadržava sve ste-
reotipije „civilizovanog” sveta u odnosu na negostoljubivi srednjovekovni
Sever: čak su i ljudi na severnoj granici vesterosa, koji su unutar kulture i
zapravo je štite, viđeni kao manje/lošije civilizovani, ali istovremeno čvr-
šći/maskuliniji od južnjaka. Svi drugi koji se nalaze sa severne strane zida
10 Ovde se može postaviti identično pitanje koje je povodom Tolkinovih romana

postavljeno: „Kako bi Sauron opisao tu situaciju?” (Brin, 2002: 4), odnosno kako bi bilo
koji Drugi, čvrsto definisan kao Naš Neprijatelj, opisao to „pravo” na pobedu.
11 U prevodu Nikole Pajvančića (2003) ovaj deo je skraćen, a izraz The Others je
preveden kao tuđini, tako da je suština, bar sa stanovišta ovog teksta, izgubljena u pre-
vodu.
– od onih koji ne prihvataju blagodeti civilizacije (Divljani, koji odbijaju da

prihvate vlast kraljeva i celokupno feudalno ustrojstvo i po sopstvenom iz-
boru žive u nekoj vrsti labavog plemenskog uređenja), preko onih koji je ne
razumeju (divovi12, koji se fizički razlikuju od ljudi, govore drugačijim jezi-
kom i imaju kulturu kamenog doba, ali se ipak mogu ukrštati sa ljudima),
do Drugih koji su opasnost za sve što je živo – zapravo su samo različiti ste-
peni napada na ono što junaci priče (i pretpostavljena publika) smatraju
najboljim, odnosno najcivilizovanijim od svih svetova. iako Martin ublaža-
va opoziciju Mi: Oni i delimično priča iz diskursa onih koji su pozicionira-
ni van civilizacije, dosadašnji razvoj priče13 ipak ostavlja Strah i Užas na se-
veru, koji se dolaskom duge zime mogu proširiti i na jug i razoriti
Civilizaciju, ma koliko ona tokom priče bila problematizovana.
Ted vilijams u svojoj seriji Shadowmarch čitavu priču oblikuje usposta-
vljanjem granice između ljudi i vilenjaka koji žive na dalekom Severu sve-
ta (ponovo delom u visokim planinama), u nepristupačnim predelima po-
krivenim večnim snegom i ledom, u koje su ih ljudi prognali pre mnogo
(ljudskih) generacija. Maglovitu granicu između sveta ljudi i sveta vilenja-
ka, odnosno Juga i Severa su, radi svoje zaštite, postavili vilenjaci, da bi
njome sprečili dalje širenje ljudi ka severu. Sever na kome oni žive je neja-
san i opasan: granica, kao i sve ono što se nalazi iza nje, opisuje se na način
koji je inače tipičan za opisivanje pojava u popularnoj kvantnoj fizici: me-
tafora magle i haosa definiše/opisuje delove sveta koje ljudi ne mogu da vi-
de, ili ne mogu da ih shvate (Hones, 2005: 160). iza granice je smešteno sve
što je ljudima nerazumljivo, te ih stoga plaši i goni u ludilo: čudne fizičke
pojave/stanja i strana bića, kao i druga vrsta poretka, ona koja ljudima izgle-
da kao haos, jer se razlikuje od njihovog poimanja reda. U tom prostoru
osim vilenjaka žive bogovi i polubogovi, kao i razna druga bića iz (ljudskih)
legendi, sva po pravilu, opasna po ljude, ali i po druge vrste koje su locira-
ne na severu od međe. iako vilijams uvodi različite vrste bića i unutar ljud-
skog dela sveta, ona su ljudima nevidljiva (Rooftoppers), getoizovana (Fun-
derlings, Skimmers), ili uspavana (bogovi), te se doživljavaju kao bezopasna
po civilizaciju. S druge strane, veliki stepen nerazumevanja i sukoba posto-
ji i unutar ljudske vrste, tako da sukob Severa i Juga kao zla i Dobra nije je-
dini sukob unutar priče. ipak, jedina prava granica koja razdvaja mogućnost
Dobra od mogućnosti zla jeste međa, te tako, uprkos iskoracima, vilijams
ostaje unutar bliskih geografija svoje publike.
Romantičari, na čijim tradicijama je oblikovana fantazijska književnost,
po pravilu, ne karakterišu Sever negativno ili čak neutralno, nego ga tretiraju
12 Martinovi divovi više liče na opise neandertalaca, nego na divove iz skandinav-

ske mitologije.
13 Serijal je još uvek nedovršen.
STUDiJE i OGlEDi
sa potpuno pozitivnim predznakom (Wilson, 2003: 4–5), dok se savremena li-
teratura oblikovana na romantičarskim tradicijama (Gavrilović, 2009) vrati-
la pred-romantičarskom viđenju Severa. Predstava o Severu je, zapravo, ob-
likovana u skladu sa predstavama za koje se veruje da odgovaraju periodu u
koji se smešta priča, odnosno evropskom srednjem veku. To je, naravno, po-
vezano sa deljenjem istih (podrazumevanih) predstava između autora i pret-
postavljene publike o srednjovekovnim pogledima na svet, uključujući zami-
šljene geografije, odnosno načine na koje se u evropskom srednjem veku
opisivao fizički i kulturni prostor, naročito onaj koji je okruživao Evropu, ili
je bio na njenim granicama. Publika je, kao i autori, najvećim delom iz ume-
renijih klimatskih zona, i za većinu čitalaca čak i period sasvim obične kon-
tinentalne zime, koja podrazumeva nekoliko meseci snega, leda i hladnoće,
predstavlja neudoban i neprijatan period tokom svake godine. Prostor u ko-
me je klima takva (ili „gora“, tj. hladnija) tokom čitave godine, uprkos sve le-
pote i monumentalnosti krajolika, „prirodno” se doživljava kao prazan (od
kulture), pa time i neprijateljski (za kulturu). iz toga logično sledi da taj pro-
stor može biti nastanjen samo neprijateljima kulture/civilizacije.
Naseljavanje Severa različitim ne-ljudskim bićima, opasnim ili samo
neprijateljskim, zahtevalo je izmišljanje raznih Drugih, koji su često izvede-
ni iz nordijskih folklornih tradicija14, počev od Tolkinovog „Srednjeg sve-
ta“.15 U Tolkinovom pripovedanju je
uticaj nordijskih mitova sve-prožimajući i sve-prisutan: u imenima, karakte-
rima, pojedinačnim scenama kao što je sadržaj zagonetki ili ubijanje čudovi-
šta, u magijskim predmetima i značajnim simbolima, kao što je slomljeni
mač. Tolkin najviše duguje nordijskim herojskim legendama, pre svega, priča-
ma iz Völsungasaga-e i Sigurdu zmajoubici, na osnovu kojih je vagner obliko-
vao svoj ciklus Prstena (O‘Donoghue, 2008: 184).
Bića koja se pojavljuju u Hobitu i Gospodaru prstena, postala su stan-
dardan set likova za niz fantazijskih priča: patuljci, džinovi, orci, gnomi i
druga fantazijska bića naseljavaju svet zajedno sa ljudima.16 Čak i kad nisu,
kao kod Tolkina, smeštena na dalekom Severu, ona su uvek locirana u pro-
store koje nije osvojila civilizacija (onakva kakvom je definiše priča i uvek
ljudska): u visoke planine, duboke pećine i/ili guste i neprohodne šume.
Sukob Nas (ljudi, vrste koje su na strani ljudi) i Njih, po pravilu, razrešava
14Često pomešanih sa keltskim i hrišćanskim.

15„Srednji Svet se može zamisliti kao da leži između leda Severa i pustinja Juga”.
Kod Tolkina je, ipak važnija osovina zapad–istok, koja je izjednačena sa distinkcijom
dobro–zlo (Stanton, 2002: 12).
16 Na primer, Terry Brooks, originalna (prva) Shannara serija, Stephen Donaldson,
The Chronicles of Thomas Covenant, the Unbeliever serija, Tad Williams, The War of the
Flowers, etc.
se bitkom koja označava kraj vremena, a koja ponavlja priču o Ragnaroku17:
svet kakav poznajemo okončaće se i na njegovim osnovama će biti izgrađen
novi, a njegov izgled zavisiće od toga koja će strana u sukobu pobediti.18
Ovaj način korišćenja staro-nordijskih religijskih i mitoloških tradicija u
oblikovanju savremene literature učinio je da one postanu deo globalnog
kulturnog nasleđa.
Svi ovi opisi dalekog Severa, bića koja mu pripadaju i večne bitke izme-
đu Nas i Njih kao između Dobra i zla, zapravo ponavljaju istoriju evropskog
osvajanja „novootkrivenih” prostora (koji su bili novi samo za Evropljane i
njihova znanja) i proterivanje svih koji su živeli na tim prostorima u prazna,
klimatski nepogodna područja. Neprijateljstvo „starijih rasa” prema ljudima
i njihovoj civilizaciji logično proizlazi iz činjenice da su one ognjem i ma-
čem proterane u negostoljubive predele, ali praktično svi tekstovi to nepri-
jateljstvo doživljavaju kao iskonsko zlo: gotovo da nema romana u kojima
bi priča bila ispričana iz (pretpostavljenog) diskursa „prvih ljudi“, džinova,
patuljaka ili vilenjaka, bilo da su oni opisivani kao dobri bilo kao zli. Samo
u nekoliko romana, nastalih tokom poslednje decenije (vilijamsova serija
Shadowmarch, Martinova serija A Song of Ice and Fire ili, delimično, trilo-
gija Genesis of Shannara Terija Bruksa, autori pokušavaju da prikažu i sliku
sveta koja je suprotstavljena ljudima, nastojeći tako da svojim pričama daju
multikulturalni ton.
Science fiction svetovi: mogućnosti

Science fiction, po pravilu, oblikuje svetove ne na premisama bajke ili ro-
mantičarskog povratka srednjem veku, nego na poznatoj i iz nje ekstrapo-
liranoj nauci. Tako se Sever u okviru SF-a definiše sasvim drugačije i ne-
sumnjivo raznovrsnije.
Civilizovanje prostora sa polarnim klimama moguće je, prema shvata-
nju evropskih čitalaca, pa i autora, jedino uz ogroman napor i tehnološku
premoć, u kom slučaju visoko tehnologizovani prostor grada postaje centar
(sveta, Univerzuma), jer upravo tehnologija kojom se savladavaju teškoće
polarne klime obezbeđuje tom svetu/prostoru/civilizaciji primat nad svim
ostalim svetovima, kako se to desilo u tekstovima Dejvida zindela Shanidar
(1985) i Neverness (1988). Življenje u prostoru gde:
17Ciklično ponavljanje bitke: Robert Jordan, The Wheel of Time serija.

18Tema Ragnaroka pojavljuje se i u fantasy romanima koji u svojim geografijama
nemaju definisan Sever kao klimatski pandan zemaljskom polarnom krugu (funkciju
Severa u njima imaju visoke, nedostupne planine): Stephen Donaldson, The Chronicles
of Thomas Covenant, the Unbeliever serija; Robert Jordan, The Wheel of Time serija;
Terry Brooks, Shannara serija, etc.
STUDiJE i OGlEDi
Ono što se računa su led i sneg i hladnoća tako duboka da ti se dah lomi u le-
dene kristale na čvrstom vazduhu, a meso – može li iko biti dovoljno lud da
dozvoli da mu vazduh ovog prokletog grada dodirne golo meso – meso se pre-
tvara u kamen dok ga gledaš (zindel, 1985/2002).
To, međutim, podrazumeva ne samo tehnološku opremljenost nego i
ljude koji su dorasli životu u negostoljubivom prostoru, koji su i fizički i psi-
hički pripremljeni za život u teškim klimatskim uslovima, dakle ljude koji
su snažniji i sposobniji od drugih, onih koji žive u oblastima/na svetovima
sa povoljnijom klimom.
Druga moguća opcija je izgradnja civilizacije koja nije znatno napred-
nija, ali se ipak razlikuje od zemaljske, a potpuno je prilagođena planeti ko-
ja se nalazi u toku svog ledenog doba, sa klimom koja odgovara subpolar-
noj klimi na zemlji, kao što je Geten (zima) Ursule legvin.
zima je neprijateljski svet; onaj ko ne postupa kako treba biva kažnjen neumit-
no i po kratkom postupku: smrt od hladnoće ili smrt od gladi. Nema pomilo-
vanja, niti odlaganja pogubljenja (legvin, 1991: 8).
iako se predeli severa često u svesti Evropljana povezuju sa izrazito
maskularizovanim društvima, Ursula legvin u klimatski prostor koji odgo-
vara zemaljskom dalekom severu smešta hermafroditske Getenjane i gradi
novu (getenjansku) distinkciju između severa i juga koja nije iskazana rod-
no (sever–jug = masculino–feminino) nego moralno, pa se Karhida/sever
prema Orgoreonu/jug odnosi kao moral prema nemoralu, gradeći kulturalnu
pretpostavku po kojoj teži klimatski uslovi proizvode stabilniju socijalnu or-
ganizaciju i zahtevaju čvršći moral. Time se, i pored iskoraka u odnosu na
rodne pretpostavke naše civilizacije zasnovane na biologiji, Ursula legvin
ipak zadržava u okviru geografije koja je bliska njenoj publici, a u kojoj se
distinkcija između Severa i Juga može čitati i kao jako–slabo (što nas, zapra-
vo, opet vraća na rodnu stereotipiju).
Dejvid zindel i Majkl Krajton u ledene prostore svojih fikcija smeštaju
praljude: Krajton preostale neandertalce, koji su se povukli na daleki Sever
pred najezdom Homo sapiensa i nastavili da žive u prostorima obavijenim
maglom19, do kojih nije stigla civilizacija iX veka naše ere u koji on smešta
svoju priču o alternativnoj/mogućoj istoriji (Crichton, 1976), a zindel one
koji su izabrali život prvobitnih ljudi, u bekstvu od civilizacije (Šanidar,
Neverness). No, dok su Krajtonovi neandertalci opasnost po vikinge i njihovu
kulturu (koji se, u kontekstu priče, smatraju civilizovanim) i predstavljaju
19 Ova izdvojenost u magli odgovara vilijamsovom pozicioniranju vilenjaka na

Sever, iza magle, kao što strah koji neandertalci/„stariji ljudi” izazivaju kod „modernih”
vikinga odgovara strahu koji se beleži u svim fantasy romanima. Kajtonova priča je, po
svemu, bliža fantazijskom nego SF oblikovanju Severa.
užas sirove Prirode koji je nemoguće savladati, zindelovi neandertalci su

nanovo stvoreni – to je bio slobodan izbor grupe koja je verovala da su „pri-
mitivni ljudi” više ljudi/bolji ljudi od onih koji su civilizovani:
Oni su želeli da budu pećinski ljudi! Tako su mutirali svoje hromozome una-
zad, razorili svoj svemirski brod i otišli da žive u smrznutim šumama. A sada
pra-praunuci njihovih prapraunuka love mamute zbog mesa i umiru mnogo
pre nego što dočekaju svoju stotu zimu (zindel, 1985/2002).
Kako kaže jedan zindelov junak koji se podvrgao preoblikovanju DNK:
„Postao sam Homo neandertalis. Sada sam manje nego čovek, ali, u isto
vreme, i više.” (zindel, 1985/2002). U ovakvom oblikovanju priče jasna je
romantičarska ideja o prošlosti kao idealizovanom zlatnom dobu, koje je u
savremenosti (bilo kojoj visokotehnološkoj – svejedno da li našoj, bilo zin-
delovoj potencijalno-budućoj) ponovo moguće samo u ekstremno teškim
životnim uslovima.
istovremeno, zindel zapravo prati isti lanac razmišljanja kao i Ursula
legvin u oblikovanju Getenjanskih društava, po kome je:
(p)osredi (...) trajna, sveprisutna, tobože suvisla metafora o ljušturi (ili o skra-
mi, pliofilmu i tako dalje) ispod koje se, naravno, nahodi plemenitija stvarnost.
Ova metafora kadra je da prikrije čak desetinu obmana odjednom. Jedna od
najopasnijih je ona iz koje proishodi da je civilizacija neprirodna, budući da je
veštačka: da je ona suprotna primitivnom... Razume se, nema nikakve ljuštu-
re, posredi je razvojni proces u sklopu koga primitivno i civilizacija predsta-
vljaju različite stepene iste stvari. Ako je nešto već suprotno civilizaciji, onda
je to rat (legvin, 1991: 8).
Teški životni uslovi i u slučaju post-neandertalaca na Nikadiji ili čitavog
stanovništva Getena jesu uslov za izbegavanje ratova, odnosno, održavanja
civilizacije, iako to zindel definiše kao svesno potpuno odricanje od sveu-
kupne tehnologije, a legvinova tehnologijom koja se sporo razvija i nije
usmerena ka udobnosti. Takva tehnologija omogućava očuvanje getenjan-
ske društvene strukture, ali je ona u potpunosti strana ljudima iz naše civi-
lizacije (ili civilizacije koja bi se mogla razviti iz naše) i proizvodi stalni
osećaj neprijatnosti bilo kom strancu na Getenu. Kako kaže glavni junak,
koji je stranac na Getenu:
(v)atre su kod Karhiđana zato da bi grejale duh, a ne telo. Mehaničko-indu-
strijsko doba izuma u Karhidi traje najmanje tri hiljade godina i tokom tih tri-
deset vekova oni su usavršili izvrsne i ekonomične naprave za centralno gre-
janje koje rade na paru, električnu struju i ostala načela; ali se one ne
postavljaju po kućama. Da su ih postavljali, možda bi izgubili svoju fiziološku
otpornost na klimatske uslove, poput arktičkih ptica kojima su se, posle pušta-
nja iz toplih šatora gde su duže držane, javljale promrzline na nogama. Meni,
međutim, koji sam spadao u tropske ptice, bilo je hladno; hladno na jedan na-
STUDiJE i OGlEDi
čin napolju, hladno na drugi način unutra, neprekidno i manje-više do srži
hladno” (legvin, 1991: 3).
Brajan Oldis (Brian Aldiss) sever svoje planete, koja (prema našim
shvatanjima) ima beskrajno dugo doba polarne noći (oko 600 godina u
kojima se jedno od dva Helikonijina sunca ne pojavljuje na nebu planete),
naseljava ne samo ljudima nego i Fagorima (Phagors), inteligentnom ra-
som, sa sopstvenom polunomadskom kulturom i jezikom, koju ljudi tre-
tiraju kao niže-vrednovane Druge, ali se slično odnose i prema ljudima
koji su prošli transformaciju neophodnu za preživljavanje zime, te su sma-
njili visinu i dobili debeli sloj potkožnog sala. U periodu približavanja
duge zime animozitet prema Drugima prerasta u ideju da ih sve treba
uništiti (i transformisane ljude i Fagore), iako to dovodi u opasnost sam
opstanak ljudske vrste na Helikoniji. Netransformisani ljudi ne mogu da
prežive zimu, a transformaciju izaziva virus koji prenose Fagori: vrste su,
zapravo, neraskidivo povezane unutar Helikonijinog eko-sistema. U nje-
govoj priči, dakle, nosioci moći na severu Helikonije doživljavaju kao
Druge, opasne za (poznatu) civilizaciju, sve one koji su prilagođeni preži-
vljavanju tokom polarne noći. Ovaj roman nastavlja Oldisovo razmatranje
ljudskog ponašanja u okviru paradoksa: „da čovečanstvo, iako deo priro-
de, sebe vidi izdvojeno iz prirode, suprotstavljeno prirodi” (Aldiss Hellico-
nia), te iako je priroda na Helikoniji sasvim drugačija od prirode na ze-
mlji, ljudsko delovanje je u velikom meri slično: protiv prirode, a time i
protiv sebe, čak i po cenu samouništenja. Oldis zapravo govori da uništa-
vanje Drugih znači uništavanje Nas, jer, kako su antropolozi davno utvr-
dili, mada fundamentalisti raznih vrsta to i dalje ne shvataju, ako nema
Njih, ne postojimo ni Mi.
Tako SF Sever vidi kao prostor gde se, upravo zahvaljujući teškim život-
nim uslovima, realizuju mogućnosti za oblikovanje drugačije/drugačijih
kulture/kultura, odnosno prostor gde je moguće situirati drugačija rešenja
od onih koja su poznata iz naše istorije, rešenja koja mogu biti alternativa
stvarnom svetu. U ovom slučaju Sever je koncipiran takođe kao Drugi, ali
utopijski Drugi koji može biti uzor stvarnoj/realnoj kulturi; Drugi kome bi
se moglo težiti i koji, zapravo, može da bude putokaz za preoblikovanje ak-
tuelnog društva/civilizacije.
Umesto zaključka
i tako su u oblikovanju Severa u okviru žanra koji se često smatra jedinstve-
nim, aktuelne dve dijametralno različite priče:
– SF romani, po pravilu, uslove koji odgovaraju dalekom Severu tretiraju
kao poligon za razmišljanje o odnosu/odnosima unutar naše savremene
civilizacije, ili kao priliku da se razmišlja o alternativnim mogućnostima

ljudskog ponašanja, pre svega, prema onima koji se definišu kao Drugi;
– u okviru fantasy priča zadržava se opozicija koja traje od antike do savre-
menog doba: na Severu žive Drugi, a oni su, po pravilu, čudovišta (znatno
starija od čoveka kao vrste, iako ona zapravo mogu biti sposobnija, dugo-
večnija, lepša itd. od ljudi), koja imaju drugačiju (ne obavezno podređe-
nu civilizaciju i tehnologiju), ali koja svakako predstavljaju opasnost po
Čovečanstvo.
No, obe ove vrste narativa u svesti savremenih ljudi uopšte ne dovode u
pitanje pretpostavke na kojima počivaju njihove zamišljene geografije,
naprotiv – one ih učvršćuju. Osvojen ili ne, Sever je opasan i zbog toga zah-
teva izuzetne sposobnosti (fizičke, tehnološke, moralne) da bi mogao da bu-
de priveden civilizaciji. istovremeno, naseljavanjem izmišljenih prostran-
stava bićima koja su vekovima poznata iz nordijskih tradicija, fantasy
literatura ih vraća u svakodnevicu i pretvara u kulturno nasleđe čitavog za-
padnog sveta, čime se, zapravo, negira Sever kao prostor koji je pozicioniran
van kulture. Ova dvoznačnost u velikoj meri odgovara ambivalenciji između
geo-političkih i fizičko-geografskih predubeđenja, odnosno ambivalenciji
između stereotipa o sigurnosti i blagostanju, s jedne strane, i uverenja da gra-
ničnost, kao i klimatski uslovi koji vladaju na Severu onemogućavaju civili-
zaciju, s druge strane. Tako SF/F literatura čini da se Sever i danas u okviru
zapadne/globalne kulture percipira kao njen integralni i, u odnosu na osta-
tak sveta, napredni deo i, istovremeno, njena opozicija – egzotična i opasna.
izvori
Aldiss, Brian (1985). Helliconia. Winter, prevod na srpski: Helikonija. Zima (1988, Dejan
Anastasijević i Branislav Brkić).
Crichton, Michael (1976). Eaters of the Dead: The Manuscript of Ibn Fadlan Relating His
Experiences with the Northmen in A.D. .
Kay, Guy Gavriel. The Fionavar Tapestry series: The Summer Tree (1984), prevod na hrvatski:
Stablo ljeta (2006, Božica Jakovlev), The Wandering Fire (1986), The Darkest Road
(1986).
le Guin, Ursula (1969). The Left Hand of Darkness, prevod na srpski: Leva ruka tame (1991,
zoran Živković).
Martin, George R. R. A Song of Ice and Fire series: A Game of Thrones (1996), prevod na srpski:
Igra prestola (2003, Nikola Pajvančić); A Clash of Kings (1998), prevod: Sudar kraljeva
(2004, Nikola Pajvančić); A Storm of Swords (2000), prevod: Oluja mačeva (2004, Nikola
Pajvančić), A Feast for Crows (2005), prevod: Gozba za vrane (2006, Nikola Pajvančić)
Willliams, Tad. Shadowmarch series: Shadowmarch (2004), Shadowplay (2007).
zindell, David (1985/2002). “Shanidar”, Infinity plus, http://www.infinityplus.co.uk/stories/
shanidar.htm.
zindell, David (1988). Neverness, prevod na srpski: Nikadija (1989, Janoski Sonja i Jakšić zoran).
STUDiJE i OGlEDi
literatura
Aldiss, Brian with David Wingrove (2005). „On the Origin of Species: Marry Shelley”. in: James
Gunn, Matthew Candelaria (eds.), Speculations on Speculation. Theories of science fiction,
pp. 163–204., lanham, MD: Scarecrow Press.
Aldiss, Brian. Helliconia: How and Why, http://www.solaris-books.co.uk/aldiss/html/helliconi-
ahowandwhy.htm
Butler, Andrew (2005). “Philip K. Dick, Do Androids Deam of Electric Sheep?”. in: Johnson
David, The Popular And The Canonical, pp. 108–152. New York-Oxford: Routledge.
Brin David (2002), J.R.R. Tolkien — enemy of progress, http://dir.salon.com/story/ent/feature/
2002/12/17/tolkien_brin/index.html
Cosgrove, Denis (2008). Geography and Vision : Seeing, Imagining and Representing the World.
london: i.B. Tauris.
Cosgrove, Denis. (2008a). High Places. Cultural Geographies of Mountains, Ice and Science.
london: i.B. Tauris.
Donecker, Stefan (2010). “The lion, the Witch and the Walrus. images of the Sorcerous North
in the 16th and 17th centuries”. TRANS, Internet-Zeitschrift für Kulturwissenschaften,
http://www.inst.at/trans/17Nr/4-5/4-5_donecker.htm
Gavrilović, ljiljana (2008). „Čitanje naučne fantastike i (kao) etnografije, ili obrnuto“.
Anthropologija 6, str. 19-33. Beograd.
Gavrilović, ljiljana (2009). “Crvenilo očiju Mračnog gospodara”, Гласник Етнографског
института САНУ lvii, str. 119-133, Београд.
Hones Sheila (2005). “What we can say about nature. Familiar geographies, science fiction and
popular physics”. in: Rob Kitchin (ed.), Lost in Space. Geographies of Science Fiction, pp.
156-166. london: Continuum international Publishing.
Mazar, Peter (2001). School Year, Church Year: Activities and Decorations for the Classroom.
Chicago: liturgy Training Publications.
Melzer, Patricia (2006). Alien Constructions. Science Fiction and Feminist Thought. Austin, TX:
University of Texas Press.
O’Donoghue, Heather (2008). From Asgard to Valhalla: The Remarkable History of the Norse
Myths. london: i.B. Tauris.
Holloway, lorretta and Jennifer Palmgren (eds.). (2005) Beyond Arthurian Romances. The Reach
of Victorian Medievalism. Gordonsville, vA: Palgrave Macmillan,
Roberts, Adam (2000). Science Fiction. New York-Oxford: Routledge.
Stanton, Michael N. (2002). Hobbits, Elves, and Wizards : Exploring the Wonders and Worlds of
J.R.R. Tolkien’s the Lord of the Rings. Gordonsville, vA: Palgrave Macmillan.
Thisted, Kirsten (2006), “Peter Davidson, The Idea of North”, Journal of Historical Geography 32,
pp. 232-233.
Wilson, Eric G. (2003). Spiritual History of Ice. Romanticism, Science, and the Imagination.
Gordonsville, vA: Palgrave Macmillan.
ljiljana Gavrilović
Fantastic geographies of North
Summary
Fantasy/science fiction, as a specific genre of increasingly popular literature, frequently
uses imaginary/alternative physical and cultural geographic spaces as basic means in
creating extraordinary worlds/realities. These imaginary spaces are based on widely held
representations about the four cardinal directions in relation to the narrative; in the
process of creation, these directions get altered and molded depending on the narrative
intentions.
in these representations of extraordinary worlds, North is being described/molded in two

mains ways:
– as an isolated place where fear emerges from; North is presented as a place where win-
ter resides, along with peculiar, horrifying creatures dwelling in eternal darkness and
cold, endangering people and cultures. in this case, North is conceptualized as a space
outside culture and at the same time, as a peril to it;
– as a space where cultures used to exist, in the ancient past and/or in different modes
than they are presented within civilizations history; that is, as a space that used to offer
different solutions than those in the known history. in this instance, North is conceptu-
alized also as the Other, but Other which could be seen as a model for the real/existing
culture – as something to aim for.
The popularity of fantasy/science fiction narratives, moslty written in English language
(but that have been translated to many other languages, such as the works of Anderson,
Alldis, Crayton, G. R. R. Martin, Cay and many other most popular writers of the same
genre), significantly influence formation of contemporary representations of North
throughout western world; at the same time, they also influence incorporation of ancient
Nordic religious and mythologic traditions, which have served for the most part, as a
foundation for creating representations about North within the colective cultural her-
itage.
hronika
rednicu. Uzaludna su bila selektorska ob-
Festivali jašnjenja da su podnaslovi rezultat na-
knadnih domišljanja i pokušaja da pa-
žnju javnosti usmere najčešće na samo
jedan deo festivalske ponude kao na MO-
Dva Lauersa i jeDan GUĆe definisanje teme konkretnog Bite-
fa. Uzaman su bila i tumačenja da fokusi-
Čehov* ranje na podnaslov zapravo skreće pažnju
O tri predstave 44. Bitefa sa samih predstava koje, uprkos svojim
osobenostima, bivaju nasilno ukaluplji-
svetu ne možeš ugoditi. već četrdeset tri vane u kontekst kojem ne pripadaju.
godine dobar deo ovdašnje teatarske i Rešenje koje nudi odrednica „Bez lo-
kulturne javnosti zamera tvorcima Beo- goa” ukazuje i na mudru odluku selekto-
gradskog internacionalog teatarskog fe- ra da se odupru trendu tiranije marketin-
stivala što svako njegovo izdanje, osim ga koji upravo na upotrebi logoa zasniva
standardnog nadnaslova koji glasi Nove tretman umetničke predstave kao robe
pozorišne tendencije, ima i podnaslov ko- namenjene tržištu.
ji se menja iz godine u godinu, u zavi- sva tri razloga deluju razumno i
snosti od tendencija u svetskom pozori- opravdano, međutim, sada je naša pozo-
štu, nastanaka različitih teatroloških i rišna javnost – mimo namere suše i Ćiri-
drugih „izama“, zajedničkih tematskih lova – dobila priliku da odsustvo podna-
okvira koji povezuju dve ili više festival- slova naširoko i nadugačko komentariše
skih predstava, katkad čak i u zavisnosti kao prvorazredno čudo koje bezmalo do-
od selektorovog ćefa ili potrebe da se navodi u pitanje i samo postojanje i smisao
šali s publikom, a onda – kada podnaslov Bitefa. ispostaviće se da je rezultat ostao
napokon izostane – ta ista kompletna jav- nepromenjen, pa je i ove, kao i ranijih
nost udari u kuknjavu. godina, većina komentatora iskoristila
Umesto uobičajenog tematskog odre- priliku da se, analizom odsustva logoa,
đenja koje bi konkretnije definisalo ovo- zapravo ne bavi onim što Bitef prvenstve-
godišnji izbor koji su sačinili selektori Jo- no nudi – pozorišnim predstavama.
van Ćirilov i anja suša, ili, što je do sada Ostao nam je, međutim, standardni
češće bivao slučaj, samo jedan njegov nadnaslov – Nove pozorišne tendencije,
deo, . Bitef je krasila parola „No logo”. kao mogući putokaz osnovne namere
Razlozi kojima su se ovog puta rukovodi- Bitefa da reprezentuje neke od najmar-
li selektori precizni su i jasni. kantnijih estetskih i poetskih linija ka-
s jedne strane, vele Ćirilov i suša, do- rakterističnih za produkciju u tokovima
sadašnji podnaslovi Bitefa delovali su, savremenog svetskog teatra. Razume se,
uprkos svim objašnjenjima, odveć oba- složili smo se, valjda, s tvrdnjom da u
vezujuće, te su pozorišni kritičari, novi- eklekticističkim vremenima u kojima ži-
nari i drugi komentatori, sve festivalske vimo poslednjih tridesetak godina i u
predstave procenjivali ponajpre iz tog doba „krize umetnosti” za koju je karak-
ugla, odmeravajući koja od njih se i u ko- teristično odsustvo novuma, zapravo ni-
likoj meri uklapa u zadatu tematsku od- čeg novog nema i ne može da bude, već
je eventualna novina sadržana u speci-
* 44. Beogradski internacionalni teatarski fičnostima mogućih spojeva onoga što
festival, 15–25. sepembar 2010. odavno postoji.
treći program JeseN 2010.
*** Ono što, međutim, jeste važno za raz-

Upravo se ova konstatacija odnosi i na umevanje obe predstave, ali i lauersove
dve predstave koje je izvela belgijska tru- poetike, svakako je činjenica da on pola-
pa Nidkompani Jana lauersa, jedna od zište za svoja teatarska istraživanja po
zvezda evropskog teatra, koju su selekto- pravilu traži u faktografiji povezanoj sa
stvarnim životom, sa nečim što jeste ili bi
ri Bitefa napokon, posle mnogih uzalud-
barem moglo da bude istina.
nih pokušaja, uspeli da dovedu u Beo-
lauers, baš kao i svojevremeno Dani-
grad. Jednoj od ovih predstava, Izabelinoj
lo Kiš, veruje da umetniku danas više ni-
sobi, predstavi nastaloj pre osam godina,
je dozvoljeno da izmišlja, odnosno da je
pripala je i čast da otvori ovogodišnji Bi-
izmišljanje u umetnosti isto što i laž, a
tef. sa Kućom jelena, takođe izvedenom
nju namah prepoznajemo u umetničkom
na . Bitefu, i sa The Lobster Shop (Pro-
delu. No, ni lauers se, poput Kiša, ne liša-
davnica jastoga), za koju, nažalost, orga-
va elemenata umetničke imaginacije i
nizatori našeg festivala nisu imali dovolj-
stvaralačke slobode koju stvarnost sobom
no para da je dovedu u Beograd,
tek otkriva. elementi dokumentarnog,
Izabelina soba čini trilogiju pod naslo-
uprkos činjenici da obavezuju, otvaraju
vom Sad Face / Happy Face (Tužno lice / mogućnost dubljeg uvida u samu suštinu
Srećno lice). stvarnosti kojom se umetnost bavi. Pa i
lauers je trilogiju pravio s namerom kada pominje Kosovo, lauers nema na-
da, kako veli, „istraži čovekovu prirodu“, meru da se bavi istorijom ili aktuelnim
ali i da, s druge strane, detaljnije, na sebi političkim stanjem naših prostora, topo-
svojstven način i u duhu vlastite poetike i nimi su za njega tek jedan od „okidača”
pogleda na izvođačke umetnosti, istraži priče koju pripoveda.
prirodu teatarske umetnosti. Otuda se i u eklekticističko prekombinovanje
Izabelinoj sobi i u Kući jelena prepliću pa dramskih, rediteljskih i scenskih eleme-
i međusobno sudaraju različite teatarske nata, na tragu dramaturškog tretmana
forme, tehnike, žanrovi, raznovrsni po- karakterističnog za postdramsku formu,
gledi na scenske umetnosti. No ma koliko omogućava lauersu da sa grupom glu-
ono što lauers nudi delovalo nespojivo, maca, plesača, performera, muzičara i
ipak je čvrsto povezano jedinstvenom žonglera, gradi scenske svetove u kojima
autorovom poetikom, unikatnim spisa- prepoznajemo staru potrebu dobro osmi-
teljsko-rediteljskim „rukopisom”. šljenog pozorišta da postavlja prava pita-
U Izabelinoj sobi „okidač” od kojeg nja vlastitoj eposi.
lauers počinje da plete scensku priču ute- U oba slučaja lauers je autor literar-
meljen je na podatku da je, navodno, do- nih predložaka za scenske igre, pri čemu
bar deo scenografije za ovu produkciju akcenat valja staviti na pojam igra, u ko-
autor dobio u nasledstvo posle smrti oca. jem prepoznajemo i igru kao ples, ali i
Podatak možda i nije autentičan, ali to u gotovo detinje uživljavanje u razigranost
suštini nije ni važno, baš kao što je, vide- bez prestanka što, ma koliko delovalo
ćemo, sa stanovišta procene smisla Kuće kao deo nekog dalekog detetovog izma-
jelena irelevantno i to što u programu za štanog sveta, ipak pripada najneposred-
ovu predstavu piše da je nastala posle sa- nijoj stvarnosti od koje ne možemo da
znanja jedne članice trupe Nidkompani uteknemo.
da joj je brat, fotoreporter i ratni izveštač, Na nju nas, uostalom, iznenada pod-
poginuo u sukobima na Kosovu. seti očev testament kojim u nasledstvo
HRONiKa
dobijamo najneverovatniju zbirku egzo- čara i novelistu, a o kojima ponajpre do-
tičnih antropoloških predmeta, ili tele- znajemo iz prepiske godinama vođene s
gram o besmislenoj bratovljevoj pogibiji u bratom, teško je poverovati da bi ovaj le-
nekom dalekom i teško razumljivom ratu. kar po profesiji toliko uporno istrajavao
Kod lauersa se neprestano mešaju kao literata da je uistinu verovao kako će
elementi fikcije i dokumentaristički pa- njegova dela imati tako kratak „domet” u
birci realnog života, istina i laž, u njego- vremenima koja dolaze. Jedno je, među-
vim predstavama živi komuniciraju s mr- tim, pitanje prirode autorove vere i njego-
tvima, prepliću se humorni elementi s vog samopouzdanja, a sasvim je druga
naznakama tragedije, baš kao što se i am- stvar šta sobom nosi budućnost čiji je
bijent vilinskog sveta Šekspirove šume senzibilitet i pogled na svet (Weltanscha-
pokraj atine prožima obrisima surovog ung) uistinu teško predvideti.
sveta koji nema nikakve veze s bajkama. Nema sumnje da je Čehov do danas
Upravo će ovakve kombinacije katkad ostao jedan od najčitanijih autora u pove-
nespojivog obezbediti lauersu poziciju sti svetske literature, te da je stekao status
angažovanog autora, ne i propagatora, književnog klasika, i to u smislu u kojem
agitatora, već afirmatora najopštijih hu- je ovaj pojam definisao Gete. takođe je
manih ideja. izvesno i da je Čehovljeva pozicija nepri-
kosnovena u kontekstu pozorišnih relaci-
* * * ja, premda ova činjenica nikako ne sma-
Ove godine će se Bitef, kažu, pamtiti po njuje muke na koje inscenacije njegovih
predstavi Ujka Vanja antona Pavloviča dela stavljaju reditelje.
Čehova u režiji Jirgena Goša i izvođenju Kako, naime, danas scenski „čitamo”
glumaca Dojčes teatra iz Berlina. Naža- dramsku literaturu antona Pavloviča?
lost, potpisniku ovih redova je ovaj tea- Da li smo, sto pedeset godina posle nje-
tarski hit, jedna od poslednjih režija ne- govog rođenja, pošto je na svim meridija-
davno preminulog Goša, izmakao. nima definitivno ustoličen kao „naš sa-
U tom kontekstu, predstava kojom je vremenik“, prevazišli nesporazume s
zatvoren . Bitef, inscenacija Čehovljeve kojima je sâm Čehov suočio svog prvog
Tri sestre koju je u Teatru okolo kuće Sta- scenskog interpretatora, Konstantina ser-
nislavskog iz Moskve režirao Jurij Pogreb- gejeviča stanislavskog, a potom i mnoge
ničko možda ne nudi utehu, ali nas ipak druge reditelje?
na zanimljiv način vraća Čehovu. iz nekog nedokučivog razloga – iako
a on je, vele, nekom prilikom, na se- ustanovljenog na osnovu rezultata nepo-
bi svojstven način u kojem se prepliću sredne prakse – Čehov je postao bauk za
patetika, samoironija i sarkastično viđe- ovdašnje reditelje. Nerado se prihvataju
nje kriterijuma koji vladaju u svetu umet- inscenacije njegovih dela, najčešće neu-
nosti, rekao Bunjinu: „Pošto umrem, mo- spešno i vazda preplašeni. ali ne toliko
ja dela će biti čitana još sedam godina”. njegovom veličinom svetskog klasika, ko-
sagvornik je na to reagovao nevericom, a liko u strahu pred istim onim problemom
anton Pavlovič se, dosledan sebi, vero- kojeg je bio svestan i stanislavski: kako
vatno tonom u kojem je bilo sadržano i uvažiti piščev naum da njegova dela na
izvesno prenemaganje, smesta korigovao: sceni žive kao komedije. lako su, ili rela-
„Pa dobro, sedam i po godina”. tivno lako – i naši i inostrani reditelji – iz-
Uprkos nedoumicama koje su, nema lazili na kraj s dramama ovog pisca od
sumnje, mučile slavnog ruskog dramati- onog časa kada je Beket obznanio svoje
viđenje teatra apsurda, jer je tada poslo- nog kruga – najneposrednije veze koja
vično beznađe čehovljevskih dramatis postoji između Čehova, doma Prozoro-
persona dobilo mnogo konkretniju, scen- vih, odnosno prostora u kojem se događa
ski opipljiviju dimenziju. No, ispostaviće njegova drama, i kuće stanislavskog.
se da ovaj „ključ” za tumačenje Čehova već i samom ovom naznakom reditelj
nije i univerzalni kalauz. pomaže da iskoračimo iz sfere literarnog
Možda je nas, ovde u srbiji, posebno uvodeći nas u stvarnost pozorišnog
frustriralo i na pogrešan trag navodilo umetničkog dela. a tu, dabome, počinju
predubeđenje da je za razumevanje Če- da funkcionišu drugačiji odnosi i važe
hovljevog dela od presudnog značaja ose- drugačija pravila.
ćanje famozne slovenske duše, tog neu- Radnja se događa u ambijentu za ko-
hvatljivog pojma na osnovu kojeg smo ji nam se u prvi mah čini kao da je defini-
verovali (a neki od nas, očigledno, još ve- san proizvoljnom scenografijom. Pozor-
ruju) da nam Čehov po prirodi stvari i nicom dominira veliki sto; mogao bi da
genetskom određenju mora biti blizak i – bude trpezarijski. tu su i tri obične drve-
razumljiv. Pokazalo se, međutim, da to ne stolice, naslonima okrenute gledalištu.
nije slučaj. Čehovu su, naprotiv, katkad Pokraj stola je, na podu, ogromni balvan.
bivale mnogo bliže, recimo, američka Povremeno će ga akteri predstave podi-
filmska verzija Ujka Vanje, poznata kao zati na sto, ali će ga i kačiti o lance, pa će
film Vanja iz . ulice, a sada evo i ne- zaljuljano deblo postati masivno klatno
mačka pozorišna interpretacija takođe koje će udarati u nepostojeće zvono. Pija-
Ujka Vanje, u režiji Jirgena Goša. nino je obavezna rekvizita koja sugeriše
Nemamo jedino mi problem s pred- salonski ambijent, ali ovaj na sceni pre
rasudama o Čehovu, i nisu predubeđenja pripada kaubojskim salunima no ruskim
jedina prepreka za scensko „čitanje” nje- salonima. Na zidu, umesto poslovične če-
govih dela. Možda je upravo suočavanje s hovljevske puške koja do kraja komada
predrasudama predstavljalo početni mo- mora da opali, biće polica s rekvizitom
tiv za nastanak Tri sestre u režiji Jurija koja neće biti funkcionalna. Rečju: na
Pogrebnička. a ako ne s predrasudama, sceni nema ni traga od elemenata koji bi
onda s tradicijom svakako. na uobičajeni način definisali atmosferu
U Čehovljev komad Pogrebničko nas čehovljevske literature.
uvodi posredstvom devojke koja poput tu su, razume se, i prave tri sestre –
turističkog vodiča, rutinerski, opisuje baš onakve kako ih najčešće zamišlja pro-
ambijent nekadašnjeg doma stanislav- sečni čitalac, ili kako bi ih, na tragu do-
skog. Ovaj postupak nije samo još jedna slednog „čitanja” Čehova, prikazale sa-
pohvala, hommage prvom Čehovljevom vremene pozorišne interpretacije. setno
reditelju, čije je ime sadržano i u nazivu su zamišljene, zagledane u dubinu vlasti-
ovog moskovskog teatra, već je i najava tih životnih poraza, pomirene sa sudbi-
prosedea kojim će Pogrebničko insistira- nom koja im nije namenila povratak u
ti na neprestanom uspostavljanju parale- Moskvu. No ipak, kao kćeri uglednog ofi-
la između standarda koje je svojevreme- cira visokog ranga i starog kova, odveć su
no, svojim inscenacijama Čehova, gorde da bi pred bilo kim, a posebno pred
uspostavio Konstantin sergejevič i svega osobom kakva je njihova snaja Natalija,
što je u pozorištu naknadno proisteklo iz pristale da obznane svoj debakl.
te tradicije. Na ovaj način reditelj sugeri- Njih, takve, Pogrebničko nam pokazu-
še moćni mehanizam unapred zatvore- je samo na trenutke. One su, u kontekstu
HRONiKa
njegovog rediteljskog „čitanja“, svojevrsna postupaka i čitavih scena, songovima.

referentna tačka koja će nas podsetiti na s obzirom na podatak da je ovo treća
koordinatni sistem u kojem su, do sada, postavka Tri sestre u Pogrebničkovoj ka-
najčešće, scenski funkcionisale inscenacije rijeri, ali i da je on likove iz ovog komada
Čehovljevih dramskih tekstova. „ubacivao” u neke svoje ranije inscenaci-
iako ih vidimo već na samom počet- je Čehova, na pamet pada pomisao da bi
ku, u nekoj vrsti nemog prologa, njih tri ovakva poigravanja mogla da budu na
simbolizuju arhetipski model Olge, irine i tragu kempa ili drugih oblika proširiva-
Maše. Ozbiljni izrazi njihovih lica nagove- nja polja značenja scenskih dešavanja, no
štavaju bolni patos promašenosti i uza- njihova prava funkcija u ovoj konkret-
ludnosti, ali su „uokvireni” naglašeno sti- noj predstavi ima dvostruki efekat. Redi-
lizovanim kostimima: vojnički mundiri, telj, s jedne strane, dosledno sprovodi
s epoletama i širitima, s karakterističnim depoetizaciju literarnog predloška, dok
kragnama i dvoredima zlatnih puceta, po- s druge, sledeći poetiku ruskih forma-
stepeno menjaju formu i teksturu, karak- lista, postupkom oneobičavanja, istra-
ter i oblik, pretapajući se od struka naniže žujući „oteščanu” formu, daje vlastiti
u gotovo prozirne, čipkaste balske toalete. doprinos problematizovanju pozorišne
to su zapravo slojevi njihovih ličnosti, pa- tradicije scenskog tumačenja Čehovljeve
limpsesti koji se ljušte, ali mi ne znamo da dramske literature.
li se ovo raslojavanje pentimenta dešava Otuda njegove Tri sestre ovim redi-
odozgo nadole ili je obrnuto. teljskim oneobičavanjem i glumačkom
Pravu meru stvarnosti predstave us- depoetizacijom, ovom ironijskom distan-
postavljaju, međutim, tri mlade glumice com u odnosu na preovladavajući doži-
koje će, za razliku od svojih starijih kole- vljaj čehovljevske stvarnosti, postaju za-
ginica iz početne scene, uistinu igrati ro- pravo svojevrsni ekvivalent i autentično
le Olge, irine i Maše. Bez zanosa, poleta i teatarska podrška Čehovljevom literar-
energije karakterističnih za prvi čin ko- nom prosedeu. Naime, i Pogrebničkova
mada i proslavu imendana, njih tri, baš predstava na neobičan, provokativan na-
kao i ostali akteri predstave, izgovaraće čin svedoči o istim stvarima o kojima je
replike „ravno“, kao da recituju, neoptere- pisao anton Pavlovič: o čovekovoj ne-
ćene bilo kakvim emocijama. Na taj na- moći da bude drugačiji – bolji, pravedni-
čin govorna radnja biva lišena tipično ru- ji, o njegovoj nemoći da voli i nemoći da
ske patetike, no ipak nije svedena na se istinski preda tuđoj ljubavi.
puku informaciju. i Pogrebničko se služi ironijom, ali on
Najčešće frontalno okrenuti prema nju neće tražiti u akcentovanju Čehovlje-
publici, u takozvanom „turskom mizan- vog dramskog teksta, niti će produbljiva-
scenu” – što je pejorativna odrednica ko- ti odnose između dramskih likova redi-
jom se definiše neinventivnost i jalovost teljskom i dramaturškom nadgradnjom
primenjenih rediteljskih rešenja – akteri koja nema ishodište u Čehovu. i on će,
predstave, dakle, recituju, međusobno baš kao i Čehov – ali scenskim sredstvima
komuniciraju često se i ne gledajući, ali primerenim eposi u kojoj stvara – nagla-
pokatkad, neočekivano, mada u skladu s šavati bolne sudare dramatis persona s
izgovorenom replikom ili situacijom, „is- nežnošću, lepotom, surovom realnošću
koče” iz zadatih okvira uzgrednim ko- sveta, poput antona Pavloviča pokazuju-
mentarima, gestovima, izrazima lica, bes- ći da svi ti nesporazumi ne pripadaju spo-
predmetnim radnjama, ponavljanjima ljašnjem, nametnutom usudu ili aktuel-
nom društvenom deformitetu, već da su Natalija ivanovna ekatarine Kudrin-

vazda bili (i ostali) deo čovekove prirode. ske se, naprotiv, vešto poigravala upravo
Zato će njegova predstava, ma koliko kreacijom žive lutke bez duše, no ipak
bila zasnovana na depoetizaciji i bez ob- nimalo zle i proračunate. Kudrinska je
zira na svoju bolnu ironičnost, ostati ne- svoju ulogu igrala boreći se da Nataliju
žna, a njeni glumci će, uprkos naglašeno prikaže kao ljudsko biće. Čak ni karakte-
svedenim sredstvima kojima su gradili li- ristična poza lutke blago povijene u stru-
kove koje tumače, sačuvati dimenzije če- ku, ruku neznatno savijenih u laktovima
hovljevskih karaktera. i s lako raširenim prstima, i iritantni glas
Podatak da većinu članova ansambla koji i najbanalniju svakodnevnu informa-
ove predstave čine netom diplomirani ciju saopštava kao napamet naučenu de-
studenti glume donekle objašnjava izve- klamaciju, nisu uspeli da ubiju ljudsku
snu neujednačenost na planu izvršavanja dimenziju ove žene niti da je učine bes-
nimalo jednostavnih zadataka koje im je krupuloznom uzurpatorkom.
odredio reditelj. to se naročito odnosi na i dok su setni zvuci prastarog šlagera
grupu veoma mladih glumaca. Na dru- Tombe la neige adamoa, namesto očaj-
goj, brojnijoj strani, bili su maksimalno ničkog irininog krika „U Moskvu!” od-
disciplinovani, odlični akteri, sposobni zvanjali pozorištem, nagoveštavajući svu
da odgovore izrazito složenim zahtevima (izostavljenu) patetiku kojom se najčešće
kakve je podrazumevalo ovo izvođenje hoće prikazati žal za promašenim živo-
Tri sestre. tom i izneverenim nadama, glumački an-
vitalij lineckij kao veršinjin nije ple- sambl moskovskog Teatra okolo kuće Sta-
nio naočitošću, a iz njegove celokupne nislavskog je, klanjajući se beogradskoj
pojave nije zračila ni ona vrsta nesreće publici, nastavljao svoju ironičnu igru
koja bi mogla da zanese ustreptalo srce povodom scenskog „čitanja” Čehova. Jer,
kakve provincijalke setno zagledane u de- i poklon je bio režiran na isti način kao i
tinjstvo provedeno u prestonici. Naprotiv, predstava.
kompletan scenski stav glumca ukazivao U isti mah to je bio i završni prizor
je na davno zgaslu nadu kojoj, međutim, ovogodišnjeg Bitefa.
nije nedostajalo ljudsko obličje, koja nije
svedena na mehaničko otaljavanje života. aleKsaNDaR MilOsavlJeviĆ
TrijenaLe proŠirenih renih medija, i potom razmotriti noviju,

umeTniČkih meDija* trijenalsku verziju. Ovo je prilika ne sa-
mo za osvrt, nego i za malu raspravu o toj
pojavi. stariju verziju termina, koja je
Prvo je neophodno nešto više se zadržati
glasila „prošireni mediji“, uz saglasnost
kod starije verzije termina i pojma proši-
drugih urednika studentskog kulturnog
centra, uveo je 1971. Božidar Zečević,
* trijenale proširenih umetničkih medija
održan je od 4. avgusta do 20. septembra, prete-
filmski kritičar i urednik filmskog pro-
žno u „Cvijeti Zuzorić” i studentskom kultur- grama. Proširena sinema, koju je Džin
nom centru u Beogradu. Jangblad predložio 1969. godine, svojim
HRONiKa
nazivom i donekle stavovima delimično munikacije, i ne pripada drugom, do sje-

je inspirisala Zečevića. treba se podsetiti dinjenju mnogih tehnika i postupaka...
nekoliko važnijih značenja koja su se- Proširena umetnost je proširena svest”.
damdesetih pripisivana prvoj verziji ter- U isto vreme, Biljana tomić, pišući o
mina, pa se potom osvrnuti na trijenal- pretpostavkama totalne umetnosti, daje
sku verziju. tri odrednice proširenih medija. Prema
Zečević u razgovoru održanom aprila prvoj odrednici „prošireni medij – širenje
1973. kaže da je Jangbladova „’proširena umetničkih jezika“, već u samoj osnovi
kinema’... mnoštvo medija u zajedničkom sadrži „ideju proširenih jezičkih moguć-
kretanju ka novim oblicima, ka mogućoj nosti izražavanja u umetnostima, zavi-
sintezi.” to je „stanje u kojem se mediji sno... od njene otvorenosti prema dru-
prelivaju jedan u drugi, u kojem ostvaru- gim oblastima umetničkog i duhovnog
ju izvesnu pozitivnu interakciju, tvore istraživanja”. Druga odrednica „prošireni
’treći smisao’, ali još uvek ostaju verni se- medij – umetnost u funkciji umetnosti”
bi.” taj termin, tumači Zečević, „u ovom govori o tome da današnje umetničke po-
trenutku, kad još uvek samo naslućujemo jave „već svojim nastankom problemati-
ideju o sveumetnosti, kada mediji tek že- ziraju same sebe i jedino se mogu obja-
le da prevaziđu svoje granice, označava sniti terminima umetnosti...”. treća
samo izvesno proširenje – put ka moguć- odrednica sagledava „prošireni medij –
nosti spajanja, ali nikako i spajanje po se- ka totalnoj umetnosti” kao pretpostavku
bi... Postoje još uvek bazični mediji. (Po- totalne umetnosti, čime se proširuje
stoji još uvek nešto što je slikarstvo, što je „smisao datog termina” i on se uvodi „u
literatura, što je film itd.) stav o ukidanju nove oblasti izražajne i senzorijalne kom-
pojedinih umetnosti još uvek je utopija plementarnosti...”
(još uvek nije istorijski moguć, ali je to Jerko Denegri je u pomenutom raz-
pozitivna utopija...)”. Očekivalo bi se da govoru 1973. podsetio da fenomen proši-
novi termin „prošireni medij” donese i renih medija „nije sasvim nov – poznati
bitnije pojmovne izmene, ali on je, izgle- su primeri prožimanja medija još u jezici-
da, uglavnom proširio opseg medija ma istorijskih avangardi kao što su futu-
umetnosti koji mogu biti izloženi prošire- rizam i dadaizam...”. U odnosu na ta i ne-
nju. Prema Zečeviću, drugi termin ka proširenja u umetnosti pre aprilskih
„označava prelazak likovnosti u pokret, susreta, Denegriju primeri proširenja sa
prelazak filma u televiziju i obratno, pre- susreta izgledaju „neuporedivo radikal-
lazak muzike u domen likovnog, literatu- niji budući da su dovedeni do nivoa da je
re... Prelazak svih zajedno ka novoj, sinte- tu zapravo već teško reći da li je reč o
tičkoj tehnologiji umetnosti... Početak proširenom mediju ili pak o novim medi-
novog, kolektivnog shvatanja umetnosti jima ili pak jednostavno o samim stavo-
kao opšte nužnosti, u kojoj nestaju grani- vima”. Denegri zaključuje da se u nekim
ce između onog ko proizvodi i onog koji primerima (npr. radovi ilije Šoškića, Bra-
prima...”. Kasnije, aprila 1974. Zečević pi- ce Dimitrijevića, luiđija Ontanija) „više i
še da već „sada moramo obezbediti bazu ne može govoriti o proširenim medijima,
za novu umetnost. istraživati postojeće već jedino o novim medijima ili... o sta-
stvari... i dovoditi ih u neposrednu vezu vovima na temelju kojih svako može da
sa okolinom koju zatičemo. Raditi na pre- izabere i koristi ona sredstva koja smatra
laznom obliku, proširenoj umetnosti, koja adekvatnim svom izražajnom cilju. U toj
ne izvire iz drugog do iz proširene ko- apsolutnoj slobodi izbora kao da se doki-
da i poslednji ostatak klasičnog pojma dvojiti još dve stvari. On krajnji cilj „pro-
umetnosti, pa se... već javljaju mnogi teo- širivanja medija” vidi u tome „da se svako
rijski i kritički predlozi koji današnju si- može time baviti, što bi u krajnjoj liniji
tuaciju nazivaju post-artističkim i post- značilo ostvarenje jednog starog sna: da
-umetničkim periodom”. Godinu dana svi ljudi postanu pesnici, u procesu u ko-
kasnije, Denegri sumarizuje da je termin jem se umetnost, pošto se globalizuje do
„prošireni mediji” poslužio „u prvom kraja, ukida sama u sebi”. sumnjam da bi
momentu kao relativno pogodna defini- se proširivanjem medija uopšte postiglo
cija” zbivanja na susretima „budući da je „svenarodsko” stvaralaštvo kao kranji cilj.
podrazumevao činjenicu prožimanja ra- Jer, samim tim što će se svi baviti, recimo,
znih izražajnih sredstava i rodova, mada proširenim medijima, ne može se izbeći
se već tada moglo naslutiti da se u delo- da neko opet ne stvori umetnost. Jedino
vanju umetnika na čiji se rad ova oznaka što bi se izvesno dogodilo jeste ukidanje
odnosila, nije radilo o jednoj hibridnoj podvojenosti na stvaraoce i primaoce i
formi širenja jednog medija u oblasti što bi se verovatno smanjio prosek kvali-
drugog i obrnuto, već su se nagoveštava- teta takvih ostvarenja. Druga stvar o kojoj
li simptomi mogućnosti zasnivanja ne- Marinović govori nije sasvim jasna, a
kih novih umetničkih jezika...”. Očevidno, ukoliko je posredi ono što sam razumeo
Denegri je bio sklon da u zbivanjima na – to nije izvodljivo. On misli da se „april-
susretima pre vidi zasnivanje novih poja- ski susreti kao manja jedinica... mogu po-
va nego bavljenje hibridnim proširenji- smatrati isključivo u globalu kao proces,
ma. kao tok svesti i da se svako izdvajanje
i drugi kritičari i posmatrači susreta protivi osnovnom cilju, osnovnoj nameri
iznosili su svoja gledišta o proširenim i osnovnom trendu toga što ljudi pokuša-
medijima, koja su predstavljala sopstveno vaju da rade”. Neizvodljivo je ni aprilske
shvatanje te oblasti ili manje-više vero- susrete ni bilo koje skupno događanje
dostojno prepričavanje već iznesenih sta- primarno opažati i posmatrati u globalu.
vova. Milomir Marinović je u već pomi- Moguće je samo primarno posmatrati
njanom razgovoru istakao da je krajnji pojedinačne konkretne događaje koji se
cilj svih pokušaja u okviru proširenih potom mogu uopštiti do zbivanja u glo-
medija „napuštanje tla umetničkog i to balu.
ne u smislu post-umetnosti ili anti-umet- Nikola vizner je u istom razgovoru
nosti, već u smislu ne-umetnosti. Odno- dodirnuo proširene medije iz socijalnog
sno, u smislu prelaska u nekakav drugi, aspekta. On je video proširivanje moguć-
novi i nepoznati kvalitet. Utoliko je taj nosti umetnosti „u smislu demokratizaci-
period artizma i artova, koji egzistiraju u je u umetnosti, demokratizacije u kon-
nomenklaturi savremenih umetničkih tekstu umetničkog ne samo u smislu
pravaca, samo jedan pokušaj da se nešto umetničke forme i sadržine, već u smislu
što u biti svojoj već napušta umetničko, specifičnog stava, specifičnog načina
zadrži u tom nivou”. Ovaj veoma radika- uključivanja u svet, određene sprege mi-
lan negatorski stav nije potkrepljen nika- šljenja i osećanja”. On je proširivanje do-
kvom vizijom te nove ne-umetnosti. Uz meta umetnosti video „upravo u istraži-
to, između post-umetnosti i ne-umetno- vanju medija, kao prvom stepenu u
sti nema nikakve bitne razlike: obe reči formiranju jedne integralne umetnosti”.
odnose se na pojavu koja nije umetnost. Od novinara koji su početkom se-
iz Marinovićevog izlaganja mogu se iz- damdesetih izveštavali o proširenim me-
HRONiKa
dijima, jedan od preciznijih bio je Gojko predupređuje eventualna primedba da se

vešović koji je pisao da se taj „medij mo- u središte stavlja samo jedan (bilo koji)
že shvatiti i kao proširenje tehnika ili iz- medij, i dopušta da se u pojedinačnom
ražajnih mogućnosti uopšte uzev u jed- ostvarenju ili propoziciji može pojaviti i
noj grani umetnosti (filmu, muzici itd.) i situacija koja podrazumeva nekoliko me-
na drugoj strani kao pomeranje tih grani- dija proširenih jedni prema drugima”.
ca tako da se više ne može razlikovati kla- istom prilikom sam zapazio da se u novi-
sična podela umetnosti”. On je razumeo i je vreme ne može govoriti „samo o proši-
da se prošireni mediji ne smeju shvatiti renju medija... nego o proširenju stava.
kao neki pravci u umetnosti ili neke po- Pošto prošireni mediji nisu nikakav pra-
sebne vrste, već i kao pravci i stilovi koji vac i nikakav stil u umetnosti, oni obu-
ponekad mogu voditi i ka neumetnosti. hvataju ne samo razne pravce i stilove,
On još dodaje da „mogućnost korišćenja već i nešto što je još uvek umetnost, a
drugih tehnika u granama umetnosti u istovremeno i nešto što tendira ka neu-
kojima to do sada nije bio slučaj... mora metnosti“, predložio sam „da u pojam
nužno da vodi svem proširivanju umet- proširenih medija... uđe, svakako, i proši-
nosti i može se s pravom reći da jedan renje stava prema umetničkom i prema
medij obuhvata ne samo svoje polje već i mediju”. U svojoj kritici aprilskih susreta
polje drugih medija”. Zrinka Jurčić je po- iz 1973. priložio sam još jednu formulaci-
jam proširenih medija shvatila kao jedan ju proširenih medija i sažetije ponovio
blaži oblik mixed-media, to jest da on i nešto od onoga što je rečeno u razgovoru.
označava i ujedinjuje u sebi one grane Pisao sam da prošireni mediji „označava-
klasičnih umetnosti koje se takve podele ju istraživanje i pronalaženje novih estet-
više ne drže, nego su na granici npr. kla- skih i izražajnih mogućnosti oblikovanja
sičnog filma i reči, animiranog i kompju- u skladu sa sadašnjim nivoom saznanja,
terskog, a na području likovne umetnosti nauke i tehnologije. Nestajanje granica
uključuju dela koja se ne mogu nazvati ni među umetnostima, kao i između umet-
konceptualnom umetnošću ni happenin- nosti i korisnika, iziskuje i izmenu ugla
gom”. posmatranja umetničkih vrednosti. Oblik
Mada sam prisustvovao uvođenju ter- množine... odnosi se na svu moguću
mina prošireni medij 1971–1972. godi- ukupnost medija obuhvaćenih istom kla-
ne, govorio i pisao o toj pojavi, nikada je som; pojedinačni primerak obično tretira
nisam prihvatio. O toj oblasti imao sam proširenje jednog medija. Prošireni me-
druge nazore koje sam postupno formi- diji, dakle, pokrivaju ono u umetnosti što,
rao od 1953. godine. i kada se prvi put ostajući umetnost, teži njenom prevazila-
razmatrao ključni naziv zbivanja budu- ženju”. sugerisao sam da bi se pojam pro-
ćih aprilskih susreta, estetičar Milan širenih medija „bolje uskladio sa prak-
Damnjanović i ja bili smo za tada manje som kada bi se njegov oblik množine
poznati termin „multimedij”. U pominja- odnosio i na pojedinačno”. U svom tekstu
nom razgovoru iz 1973. skrenuo sam pa- „Prošireni mediji” iz 1974. samo sam još
žnju da sintagma „prošireni mediji upu- situirao tu pojavu između medija umet-
ćuje na to da je u pitanju, istovremeno, i nosti i mixed-media i dopustio alternati-
nešto što je prošireno i samo proširenje”. vu da može biti i „sinonim mixed-me-
iako se termin upotrebljavao i u jednini i dia, kao što je to i multi media”.
u množini, ja sam se pozvao na drugi ob- Posle više decenija od uvođenja ter-
lik kad sam uočio da se njime „delimično mina i pojma proširenih medija, moja su
se gledišta izmenila i u odnosu na sam jednog medija nego kombinovanje dva
koncept, na njegovu dogradnju i njegovu medija. i neka je dodavanje drugog medi-
kritiku. Mi smo, u stvari, nasledili dve ja najminimalnije moguće – opet se radi
koncepcije proširenih medija: jednu je o kombinovanju, o sintezi a ne o prošire-
predložio Zečević, drugu su sastavili nju. s pravom bi se moglo zapitati šta se
drugi. Danas smatram da ime i pojam te dogodilo kada je na bazi materijala sa-
pojave treba da izgledaju onako kako ih svim u likovnom domenu došlo do kon-
je predložio onaj ko je to prvi učinio. to cepcijskog „proširenja” – konceptualiza-
ime i taj pojam mogu se kritikovati, ali cije u smislu konceptualne umetnosti? U
ne svojevoljno menjati i dograđivati. to tom slučaju, prema mojoj analizi obavlje-
nije bilo u redu, ali se dogodilo. Ko želi noj u knjizi o projektizmu, više se i ne
da išta menja, neka predloži novo ime i radi o umetnosti – ispoljila se težnja ka
novu koncepciju. i sam povlačim svoje dematerijalizaciji medija uopšte, ka de-
dogradnje i ovom prilikom samo ću kri- personalizaciji umetničkog rada, ka dee-
tikovati naziv i glavne postavke prošire- stetizaciji – te ta demedijacija, iako nije
nih medija. bukvalna jer medij još neizbežno postoji,
Pre svega, od početka je trebalo defi- znači da medij prestaje da bude važan, pa
nisati medij, njegovo značenje se suviše time i njegovo proširivanje. tako u kon-
podrazumevalo. ako se medij uzme kao ceptualnoj umetnosti nije došlo do proši-
čulno-znakovno-tehnološko sredstvo, renja koncepcije u jednom mediju umet-
onda, koliko se tiče kombinovanja, fuzije nosti, nego do radikalne promene stava
i sinteze medija, nije prihvatljivo sad prema umetnosti i ustoličenja novog du-
predlagati nikakav „prelazni oblik” posle hotvorstva. Otuda proširenje jednog me-
viševekovne prakse i brojnih ostvarenih dija – da zaključim ovaj aspekt analize –
dela u tom smislu. Proširena umetnost ne vodi ka sintezi, a ukoliko je intereso-
ne može biti priprema za višemedijsku vanje upućeno ka njoj – time se može ba-
umetnost koja postoji hiljadama godina a viti samo (neka) teorija višemedijske
ne tek od pronalaska novih medija. Dru- umetnosti. Po mojoj proceni, logično je
ga primedba se odnosi na naziv, takav ka- govoriti o proširenju medija tamo gde se
kav je predložen. logički gledano, ako iz- još uvek ostaje pri jednom istom čulno-
vučemo konsekvence iz samog naziva, šta -znakovno-tehnološkom mediju. logič-
možemo razumeti da se zbiva u onome no je tako, nelogično može biti svakako.
što nazivamo „proširenje medija“? ako Posle sporadičnih i ne baš uspelih
je medij definisan kako sam to ja učinio, manifestacija karaktera sličnog aprilskim
onda, na primer, u slikarstvu je uvođenje susretima iz sedamdesetih i posle neu-
peska, kartona, drveta, žice, tucanog sta- spelog pokušaja organizovanja Bijenala
kla, kolažiranja predstavljalo proširenje u proširenih medija, dočekali smo prvi tri-
pogledu materijala i postupka; nagomila- jenale proširenih umetničkih medija. i
vanje boje do ispupčavanja značilo je di- ovde treba prvo razmotriti predloženi
menzijsko proširenje; uvođenje apstrak- termin trijenala, nešto izmenjen u od-
cije – koncepcijsko proširenje. Unošenje nosu na onaj iz sedamdesetih, kao i od-
u sliku slova koja ne grade reči sa znače- govarajući pojam. iako se zna da iza ovog
njem predstavlja znakovno proširenje do- prvog trijenala stoji UlUs, sekcija proši-
mena što i dalje ostaje likovni. ali, ukoli- renih medija i organizacioni odbor trije-
ko uvedena slova sastavljaju reč sa nala, manifestni tekst u katalogu potpisao
značenjem – više nije posredi proširenje je Dobrica Kamperelić. Zbog njegovih
HRONiKa
često suvišnih komentara, iznenadnih go i da ostvari druge ciljeve i nakane sa-
promena programa i neprikladne javne vremenih umetnika kao što je, recimo,
izjave o njegovom neslaganju sa ostalim ukidanje teško savladive dihotomije Ži-
članovima organizacionog odbora, stiče vOt-UMetNOst.“
se utisak o izvesnoj nejednodušnosti or- Da bi se nešto zaključilo o odnosu iz-
ganizacionog odbora. ali, može se govo- među prve faze proširenih medija ili
riti samo o činjenicama koje predstavlja- umetnosti i sadašnje faze proširenih
ju manifestni tekst i prikazana ostvarenja. umetničkih medija, mora se porediti ono
Pošto ukratko i korektno sumira neke va- što je merodavno i ono što se ima: mani-
žnije iskaze iz sedamdesetih, Kamperelić festni iskazi Božidara Zečevića i Dobrice
navodi koncepcijske okvire trijenala. Kamperelića. Kod Kamperelića nema
„trijenale je susret starih i novih umet- govora o tome da je proširena umetnost
ničkih tendencija, odlazećih i dolazećih obezbeđenje baze za novu umetnost; da je
aktera savremene umetničke prakse. Na rad na prelaznom obliku; da predstavlja
trijenale su pozvani protagonisti istorij- prelazak svih medija na novu sintetičku
skih avangardi i neoavangardi, počev od tehnologiju; ne pominje se istraživanje
futurizma, dade, nadrealizma, fluksusa, postojećih stvari i njihovo dovođenje u
situacionizma akcionog i kombinovanog vezu sa okolinom a ni nestanak granica
slikarstva, pop-arta, konceptualne umet- između proizvođača i stvaraoca. Kampe-
nosti i kontekstualizma sve do onih koji relić opet unosi neke stavove koji se ne
su nosioci novih tendencija i medija po- nalaze kod Zečevića: nefavorizovanje sa-
put elektronske i interaktivne umetnosti, mo evolucije savremenih umetničkih for-
eksperimentalne poezije, retrofuturizma i mi bez obzira na sadržaje umetničkih
neoizma, kinetičke umetnosti, sajber i ostvarenja; nepreobražavanje samo savre-
veb arta, digitalne umetnosti, video-arta, mene umetnosti kao ostvaren proces
performansa, mail-arta... to, međutim, nego i preobražavanje čitavog sveta u hu-
nikako ne znači da je u koncept trijenala maniji; izlaženje iz galerijskih i muzej-
uključena uveliko, pa i favorizovana, sa- skih prostora i ukidanje dihotomije ži-
mo evolucija savremenih formi bez obzi- vot–umetnost. Znatne razlike postoje u
ra na sadržaje umetničkih ostvarenja. opsegu umetničkih pojava koje su uklju-
Dakle, u pitanju nije formalizam par exel- čene u jednom i drugom manifestu. Ze-
lence niti idolatrija umetničkih formi... čević u proširenu umetnost ne uključuje
nego koncept podrazumeva OtvORe- – ili bar to ne pominje – istorijske avan-
NU svest umetnika i OtvOReNi garde i neoavangarde iako ih možda pod-
svet, pri čemu nisu samo u pitanju razumeva, dok Kamperelić u proširene
umetnički mediji. iako zvuči utopistički, umetničke medije ne samo što nominal-
namera nam je da pokažemo kako se na no uključuje istorijsku avangardu i neoa-
trijenalu ne demonstrira samo preobra- vangardu nego iscrpno poimence navodi
žaj savremene umetnosti kao OtvOReN maltene sve što se u modernijoj umetno-
PROCes nego da je u pitanju i preobražaj sti pojavilo od početka dvadesetog veka.
čitavog sveta u jedan humaniji i tolerant- Možda je ključna razlika u tome što je za
niji svet... U odnosu na tzv. konzumente Zečevića proširena umetnost tek pripre-
umetnosti... umetnost više ne bi smela da mala, obezbeđivala „vezu za” novu umet-
bude... otuđena i nerazumljiva aktivnost nost, dok su za Kamperelića prošireni
predodređenih, ona treba da iziđe ne sa- umetnički mediji umetnost koja se sad
mo iz galerijskih i muzejskih prostora ne- radi, a koja tek priprema neku umetnost
budućnosti. Ne zna se, naravno, da li u sebno utopistička teza, koja ne može da
novu umetnost koju je Zečević očekivao doprinese umetničkom određenju neke
ulazi i nešto od sadašnjih zbivanja koja poetike, jeste uverenje da jedna umetnič-
Kamperelić nabraja. Dejstvo na svest poka manifestacija kao trijenale može da
minju obojica; kod Zečevića je to „proši- unekoliko pomogne preobražavanju sve-
rena svest” što odgovara proširenoj umet- ta u humaniji. Umetnici i umetnost to
nosti – sa značenjem jasnim koliko je to i ne mogu da učine nasuprot interesima
proširena umetnost; kod Kamperelića je svetskih centara moći koje zastupaju po-
to „otvorena svest umetnika” čije je zna- litičari. ta fraza samo lepo dođe na kraju
čenje još manje određeno. Gotovo jedina teksta. Prošireni umetnički mediji, kako
zajednička crta može se prepoznati u to- ih Kamperelić sagledava, zbog velikog
me kako se obojica pozivaju na novu opsega obuhvaćenih pojava predstavljali
umetnost. Zečević pominje novu umet- bi jedno proširenje, ali u bukvalnom smi-
nost i proširenu umetnost uopšteno, a slu. Da je trijenale u potpunosti tako re-
Kamperelić – nove umetničke tendencije alizovan - sve bi bilo obuhvaćeno, ne bi
i savremenu umetnost uz detaljna nabra- se dogodilo da nečega nema. to bi se od-
janja. razilo na profil koncepcije trijenala. ako
Zapaža se da između dve koncepcije se želi da svi pristupi u umetnosti budu
ima premalo zajedničkih svojstava da bi zastupljeni, dobija se profil bez profila.
sadašnja, trijenalska koncepcija oprav- tako je sa uvodničarevom koncepcijom
dano sadržavala dve ključne oznake: pro- festivala koja u realizaciji izgleda nešto
šireni medij. Kao što sam načinio opaske drugačije, i za čiji su pozitivniji obraz za-
povodom proširenih medija, načiniću i služni neeksponirani članovi organizaci-
neke povodom Kamperelićevog uvod- onog odbora.
nog teksta. Možda je protivrečno nazva-
ti manifestaciju „proširenim umetničkim Pre nego što najzad pređem na pre-
medijima“, a zalagati se za ukidanje „di- gled pojedinih događaja trijenala, mo-
hotomije život – umetnost”. Na koji od ram se još osvrnuti na problem kompe-
četiri načina da se ta dihotomija ukine? tencije. Činjenica je da su na programu
to se ne kaže. Osim što je veliko pitanje trijenala bila predstavljena dela – makar
da li je to uopšte moguće, lično sam uvek se zvala i proširenim – koja su, pored li-
pre za veće bogatstvo formi postojanja kovnih, sadržavala i izrazite muzičke i
nego za sva ta brisanja razlika koje vode književne komponente. Pitam se šta bi
osiromašenju i posivljenju. Zatim, kako članovi UlUs-a mislili o stručnosti likov-
bi u sadašnju umetničku manifestaciju ne komponente višemedijskih dela oda-
mogli da se uključe radovi pripadnika branih od strane čisto muzičke komisije
istorijskih avangardi kad ti umetnici više za nekakav festival u organizaciji Udruže-
nisu živi, a viđenje mnogih njihovih ranja kompozitora srbije? UlUs, odnosno
dova značilo bi uključivanje galerijskih i sekcija proširenih medija, ne može biti
muzejskih prostora, čemu se nije naklo- kompetentna za procenjivanje original-
njeno? Unekoliko frazeološki zvuči kada nih muzičkih, književnih, igračkih kom-
se ističe da trijenale ne favorizuje samo ponenti u višemedijskim delima, pa ni za
savremene umetničke forme nego se procenjivanje višemedijskih dela u celo-
obazire i na sadržaje. i zalaganje za sti, koja se sastoje od takvih komponena-
„otvoreni svet” više pripada političkoj ta. strože uzev, UlUs je kompetentan sa-
frazeologiji nego umetničkoj poetici. Po- mo za procenjivanje proširene vizuelne,
HRONiKa
likovne oblasti, u smislu koji sam tom ako bih grupisao aktivnosti po ka-
proširenju već pridao, i koji se odnosi na rakteru, počeo bih sa izložbama statičnih
fotografiju, nemi film, bezvučni video, još eksponata, objekata i instalacija koje sam
nepristupačnu bezvučnu holografiju, video: izložba „Otvorena svest – otvoreni
eventualno bezvučni performans. Rekao svet” u Umetničkom paviljonu Cvijeta
bih da su usled te nekompetencije za pro- Zuzorić i izložba umetničkih maraka i
cenjivanje, na primer muzike, u program dopisnica „Umetnici svih zemalja ujedi-
neprikladno uvršteni koncert grupe Xa- nite se” u Poštanskom muzeju. izvesni ra-
NaX i rok performans „Money über al- dovi nalaze se u prostoru u kojem se, po
les“, koji su doprineli stvaranju jaza iz- mom mišljenju, izvršilo proširenje medi-
među mahom visoke vizuelne umetnosti ja iza kojeg sasvim kompetentno stoji li-
i muzičke supkulture. kovna organizacija kakva je UlUs. Stva-
ranje Dejana aksentijevića donosi
Pošto sam razmotrio bitne poetičke medijsko proširenje u vizuelnom smislu,
crte proširenih medija, pozabaviću se sa- ali to proširenje pomalo deluje kao ukras,
mim trijenalom proširenih umetničkih ne vidi se njegova uloga u delu. Glava gle-
medija onako kako je predočen našoj jav- da naniže, paralelno sa slikom, i pitanje je
nosti. Budući da sam prisustvovao (goto- kakvo ona značenje može imati u sklopu
vo) svim festivalima proširenih medija od eksponata. U Svetlopisima stojanke Bo-
početka sedamdesetih, mogu da konsta- šnjak materijal slike je proširen, i ostvare-
tujem da je prvi trijenale, i pored nekih na je čista apstrakcija čija je troslojnost na
iznenadnih promena programa videa, složen način ali istovremeno i pregledno
bez sumnje najbolje organizovan, čak i u isprepletena. Dislokacija – akcija vesne
pogledu satnica. Dobro je i što su se orga- Đuričić proširenjem vizuelnog medija
nizatori opredelili za sekvencijelnost do- postiže zagonetnu profinjenost. Materi-
gađaja, a ne za simultanost. Festivali si- jalnost je proširena i u digitalnom printu
multanih događanja se ne mogu pratiti u Saturn Milice laplević. Usmeren naslo-
potpunosti. ipak smo mi još uvek jedno- vom i materijalizacijom, snažan sukob
struka bića koja ne mogu izabrati kojem boja sugeriše nešto prividno konkretno, a
od dva događaja da prisustvuju ako una- u suštini vaniskustveno. a ta zatezanja
pred ne znaju kakvi su. s obzirom na pridaju značenjski naboj. Proširenje
opaske izrečene povodom naziva i poe- materijalnosti u „skulpturi“, objektu,
tičkog usmerenja da je preširoko i neod- unošenjem elastične promenljivosti do-
ređeno, ne može se sad zahtevati neka gađa se u ambijentalnom mixed media
stroža korespondentnost između poetike radu Najlon Milana Ninkovića. U još jed-
i ostvarenog festivala, te se otuda festival nom digitalnom printu, Marginalizaciji
i ne može razmatrati s tog aspekta. Nine todorović, kroz proširenu vizuelnu
Može se festival, tako kako je realizo- tehnologiju prostori vrtoglavo uranjaju
van, posmatrati u odnosu prema drugim jedan u drugi. svaki protivreči svakom
umetničkim manifestacijama. i mada bi drugom. to je fasetovan prostor, ali u
brojni eksponati na izložbi „Otvorena drugom smislu nego inverzni vizantijski.
svest – otvoren svet” mogli da se pojave i U proširenju materijala i oblikovnosti
na bilo kojoj drugoj UlUs-ovoj likovnoj instalacije Velika nameštaljka Jovane sto-
izložbi, trijenale se u celini razlikuje od janović nagoveštena je preteća personifi-
drugih likovnih manifestacija, pa i od po- kacija. splet je miran, ali podmuklo ura-
zorišnih, što mu opravdava postojanje. sta u zidove, te kao da nije poželjno duže
stajati u njegovoj blizini. Prema mom vi- jedno ni drugo proširenje nego sinteza
đenju, granično proširenje zbiva se u ra- dva ili tri medija. ti radovi pripadaju vo-
du Ravnoteža i pritisak Balše Rajčevića. kovizuelu, modelu višemedijske umetno-
to nije ikoničko-plastičko proširenje kosti u kojem su najčešće kombinovani sli-
je ostaje u vizuelnom nego je proširenje ka, verbalno-vizuelno i verbalno-zvučno
zahvatilo i značenje, zbog čega tu već do- pod okriljem značenja. takav je rad He-
lazi do višemedijskog kombinovanja dva ninga Mitendorfa Vizuelna poezija, koji
različita medija: likovnog i značenjskog. na retko jasan način prenosi poruku o
smisao pripremljen ikoničko-plastičkim transformaciji i deformaciji reči i pojmo-
znacima preokrenut je u protivurečno va u javnoj upotrebi. Kao ključni ikonički
verbalno-semantičko značenje. Uz pret- znak uveden je crtež mašine za mlevenje
hodno navedene radove zaslužuju da se mesa u koju ulaze i iz koje izlaze štampa-
pomenu i Naduvana praznina Zorana ne reči. Pošto je Oličenju Dejana Bogoje-
Pantelića, u kojoj se proširenje materijala vića kao vokovizuelu dostupna reč, do-
i dvodimenzionalnosti zbiva u vidu ap- stupno je i samopredstavljanje umetničke
straktnih, simetričnih „mandala“, Multi- orijentacije (visual art Poetry), kao i raz-
verzum Radovana Kuzmanovića, u ko- matranje i samorazmatranje. tako, na pri-
jem se proširuje materijalnost, rad Tvoj mer, postavlja se pitanje „Šta posle post-
potez, moj potez Mihaila Ristića, u kojem modernizma?” na koje je već odgovarano,
se u sažetom diskurzivnom, ali ne filo- ali se i dalje može postavljati.
zofskom niti književnom vidu sumira ak- Od izložbi statičnih radova pomenuo
tivnost umetnika. bih još izložbu umetničkih maraka i do-
Fotografija već odavno predstavlja vi- pisnica „Umetnici svih zemalja ujedinite
zuelno proširenje. Fotografija Novus ordo se“, održanu u Poštanskom muzeju. Kako
seculorum Danijela Daliganda, pored tog je kasnih pedesetih, od Reja Džonsona,
vizuelnog proširenja u opštem smislu, počeo da se praktikuje, mejl-art je zadr-
odaje ili skriva još i dodatno proširenje žao svoje bitne karakteristike: recikliranje
mogućnih digitalnih intervencija na fo- informacija, obrazovanje komunikacio-
tografiji. Ova digitalno kolažirana foto- ne mreže i delovanje u smislu interfejsa
grafija aludira na sliku Ambasadori Hol- između umetnika i sveta van umetnosti –
bajna mlađeg, pri čemu je na fonu i usvojio sva tehnološka unapređenja po-
digitalne reprodukcije navedene slike lice štanskog medija. iz velikog broja dopi-
levog ambasadora zamenjeno licem sa še- snica koje ocrtavaju nekakav standard
širom i lulom, desni ambasador je zame- potvrđivanja učešća u komunikaciji, sla-
njen majmunom, a čuvenu optičku ana- nje svog portreta, šarenih sličica i slično,
morfozu lobanje prekriva okrugli poster izdvajam dve nestandardne dopisnice.
sa katastrofom njujorških „bliznakinja” i Miroljub Filipović Filimir se, usred pre-
potpisom jednakim nazivu rada. Povo- težne političke klime povlađivanja
dom izvesnog broja radova koje su autori evropskoj uniji, američkoj administraciji
svrstali u „vizuelnu umetnost poeziju“, u i NatO-u koji preteće stoji u zaleđu, svo-
„vizuelnu poeziju” i slično, takođe ne mojim radom suprotstavio svemu tome. is-
že biti u pitanju proširenje nastalo iz vizu- punjavajući svrhu dopisnice jer se upuću-
elne umetnosti jer bi pre moglo da se tre- je na određenu adresu, taj rad predstavlja
tira – kako se i činilo tokom vekova – kao zahvalnicu čiji tekst glasi: Milosrdnom
proširenje nastalo iz književnosti, odno- anđelu zahvalna srbija. Na bezdušni cini-
sno – iz poezije. Međutim, nije na delu ni zam odgovara sa poetskom ironijom.
HRONiKa
Dok Filipovićeva dopisnica ispoljava ma muzici. sem rada Caught by thefore
umetničko uprkos prenosu političkog, soile ivonen, u kojem oko velikog oka
dopisnica Ružice Mitrović se sasvim neu- kruže mala okca, navešću još dva rada
običajeno okreće metafizici. Bavljenje koja se na suprotne načine zalažu da bu-
umetnošću približilo se tome da i samo du ono što nisu, ali što, srećom, ne utiče
bude umetnost. Mitrovićeva nam šalje na njihov kvalitet. ivana stojaković svoj
poruku: Umetnost je tačka gde se spajaju rad Video-performans naziva „video-per-
božanska lepota i kosmička mudrost. formansom“, što bi moglo da znači per-
Posle statičnih i fiksiranih radova, formans koji je videografisan. On, me-
može se obratiti pažnja na pokretne slike, đutim, ne bi mogao da bude samo to, jer
ali fiksirane u pogledu svog redosleda. su primenjeni tehnološki zahvati ima-
Reč je o veoma široko zastupljenom vi- nentni video tehnici, koji se ne mogu po-
deu. video bez tona predstavlja vizuelno stići u živom izvođenju u realnom vre-
proširenje ka pokretu, i pripada području menu - što čini zahteve koje performans
dualnog medija. Retki su bili video rado- mora da ispuni. s druge strane, složeni
vi bez tona, a tonski video radovi nisu vi- obred rada Put aleksandra Jovanovića
še proširenje nego dvomedijska sinteza. predstavljen je kao video, ali je manje vi-
Kratki rad Uočavanja anice vučetić je deo rad a više videografisani performans.
medijski dualan i moj je propust što sa ipak, kako sam rekao, ova izrazitija nag-
uobičajenog rastojanja nisam zapazio nuća ka videu ili ka performansu ne odu-
dragocene promene u dužici oka, za koje zimaju ništa ovim radovima od njihove
sam naknadno saznao, kad sam bio van vrednosti.
polja neposrednog delovanja rada. Zago- Performans je forma umetničkog do-
netan rad Whooo Milice vergot prvo do- gađanja koja je bila zastupljena na trije-
nosi kretanje nad vodom, a potom obrise nalu u pravom smislu, ako se prihvati da
ogromnog talasa. Uz sadejstvo naslova – taj smisao određuje druga, sažetija defini-
koje je prećutno dopušteno i u vokovizu- cija koju je predložila Pouzli Goldberg.
elu – dobija se ideja o cunamiju koji po- slobodnije uzeto, performans je tvorevina
kušava da spozna sebe. video rad Slobo- koju je isti umetnik zamislio i potom u re-
dan kao list na vetru eugenije Gorčakove alnom vremenu ostvario, izveo. Perfor-
je produbljeni esej o filozofskoj kore- mans se u mom, strožem shvatanju smisla
spondenciji između Hane arent i Karla ne bi mogao smatrati proširenjem na vi-
Jaspersa. Zajednička svest Ružice Mitro- zuelnoj bazi, nego samo modelom više-
vić uspeva da ostvari apstraktne odnose medijske sinteze jer spaja vizuelne, zvuč-
na osnovu kombinovanja elemenata fi- ne, kinetičke, prostorne i eventualno
guracije: ženskog tela, podnih pločica, semantičke komponente objedinjene ži-
oscilograma i zvukova. Nametnuta su vim izvođenjem jednog umetnika, bez
formalna pravila prema kojima se žena pomagača ili uz njihovu saradnju. Pored
premešta u zavisnosti od toga na kojoj toga, da bi performans bio u pravom smi-
pločici zasvetli oscilogram. Zbog kratko- slu autorski, neophodno je da je umetnik
će te igre jedva stižemo da otkrijemo nje- lično kreirao sve komponente koje pokre-
na pravila, ali to traganje za pravilima će. Zato je, valjda, bilo malo performansa
uspešno zatomljava potrebu za nekom koji su zadovoljavali sve ove zahteve. Na-
pričom. video rad Čedomira vasića De- ročito što se muzike tiče. U načelu, jedva
bisi u Mlecima namenski je rađen, ali je se može postići da se ostvari neki čisto
primer dobrog uodnošavanja slika pre- performansistički tip zbivanja. Uvek je to
zbivanje ili izvođenje komponovane mu- ske nakane nisu bile „čitljive” iz izvođenja,
zike, ili igra, ili likovna intervencija, ili po- možda zbog složenosti zadatka, pretera-
zorišna radnja, ili demonstracija vizuelne nog „soliranja” jednog učesnika i hendi-
„poezije“, ili recitovanje zvučne „poezije“, kepiranosti drugog usled povrede. akcio-
ili konceptualistički pristup, ili su to razli- ni performans Obiter Dicta ilije Šoškića
čite kombinacije svega toga. Performans bio je bez sumnje performans s najmanje
trpi improvizaciju, ali se i ona mora uve- upotrebljenih rekvizita i, uprkos naslovu,
žbati. Pošto se svaka radnja može smatra- s najmanje akcije. Šoškićev performans se
ti elementom performansa i može funkci- sastojao od neobaveznog ćaskanja uz po-
onisati kao znak, mora se postarati da se vremeno navođenje govora na ulogu šta-
momenti akcije ne isprobavaju prilikom pa i primenu gipsa donetog u kesi. Na
samog izvođenja. tako se za početno pa- kraju, kad istekne vreme, i Šoškić sa šta-
ljenje i gašenje svetala u performansu Ate- pom i kesom gipsa napusti scenu, isposta-
lana onoromanta Dobrice Kamperelića ne vi se da poenta performansa nije bila u
zna da li je to bila samo proba svetala ili je tome kako će se rekviziti upotrebiti, nego
bio stvarni početak rada. Kad je u perfor- da se neće upotrebiti. Korišćenje neknji-
mans uključen neki strani prirodni jezik i ževnog i nefilozofskog diskursa uz upu-
gde je značenje važno, rad se izlaže riziku ćivanje na zamišljeno a ne objektno,
nerazumevanja – kao što je slučaj sa per- dopušta da se u ovom slučaju konceptua-
formansom P. O. BOX italijanske lizam u nešto širem smislu vidi kao sadr-
grupe – jer svi posetioci ne mogu znati žaj performansa, i podseti nas na početno
sve jezike. s obzirom na model prema ko- sadejstvo konceptualne umetnosti i per-
jem noviji medij može sadržavati stariji, formansa krajem šezdesetih. Sinapsa,
performans Fluxus post office Petera Ki- „umreženi” performans Kolma Klarka je
stermana sadržava u izvesnom smislu po- poseban slučaj performansa „na daljinu”.
štansku umetnost, odnosno sadržava sve Ne znam da li je akter to, za šta je u radu
radnje vezane za mejl-art sem kreiranja koristio alat, prezentovao kao umetnost
dopisnice: potpisivanje dopisnice čija je ili kao nešto drugo. Za mene to nije bila
tema baš sam taj performans, njeno pre- umetnost, a bilo je nezanimljivo i kao bi-
davanje na improvizovanom šalteru ali lo šta drugo. taj performans nije posedo-
koji je vršio svoju funkciju, stavljanje u vao fizičku prisutnost, ali jeste faktičku
kutiju za odašiljanje i primanje. Opet, sa- istovremenost, što predstavlja osobenost
držaj performansa Poštanska umetnost, korišćenog elektronskog medija. Među-
vizuelna poezija i prisvajanje Cezara Re- tim, to jedno svojstvo meni nije bilo do-
glera Kamposa jeste sve ono što je nave- voljno da prihvatim sámo manifestovanje
deno u naslovu rada. termin „apropriaci- te mogućnosti kao rad. Performans Vizu-
onizam” odnosi se na prisvajanje radova elni kompozitor Gorana Ostojića vida ni-
drugih autora i pokušaj njihovog integri- je uspostavio jasan odnos prema Betove-
sanja u sopstveni rad. Performans Prošire- nu ili njegovoj muzici, prema naslovu
nje tajnovitog suženja grupe KvaRt je performansa i prema performansu uop-
prema tekstu u programu obećavao doga- šte. s jedne strane, rekviziti za performans
đaj možda baš performansističke prirode. – dva bojena reljefa Betovenovog lika, vi-
Kao cilj performansa istaknuto je odre- deo o procesu bojenja reljefa, skerco iz
đenje „prema fetišizaciji umetnika i same Devete simfonije – primenjeni su sa ozbilj-
umetnosti u kojoj se uvek traži i retko na- nošću. s druge – sam performans se sveo
lazi artistički Gral.” Međutim, te sadržin- na pogrešno doziranu ironizaciju koja se
HRONiKa
izvrgla u šegačenje sa svojstvima perfor- namenjen. inače, tok projekta je dobro
mansa, pa i s njegovim trajanjem. Pošto zamišljen i simbolizacija jasno sprovede-
su ga pomoćnici „ofarbali“, uz uzvikivanje na, mada je u realizaciji nedostajala do-
ne naročito inventivnih replika, Ostojić voljna količina čistog pigmenta – čija je
prilazi publici i pita me „Je li gotovo?” nabavka očito predstavljala finansijski
Mada smatram da umetnik mora znati problem – a gradnja vavilonske kule je
kada njegov rad treba da se završi, usuđu- zahtevala spretniju ruku od dečije.
jem se da primetim kako je bar trebalo Može se zaključiti da je trijenale pro-
podesiti da se performans završi kad i širenih umetničkih medija, kao delimično
skerco, ako ga je već uzeo kao muzičku obnavljanje negdašnjih aprilskih susreta
podlogu. Što se naslova tiče, ako ne treba ali poboljšano u sadržajnom i organizaci-
shvatiti da je Betoven vizuelni kompozitor onom smislu, dobro došlo da obogati kul-
jer je Ostojić bio „muzički kompozitor“, turna zbivanja u našoj sredini. Možda se
pritešnjeni smo da shvatimo da je Ostojić može preporučiti da se do sledećeg trije-
vizuelni kompozitor kao što je Betoven nala raščisti pitanje o pojmu proširenih
muzički kompozitor, ali ne i da to prihva- umetničkih medija, proveri njegova pri-
timo – sem možda opet kao šegu. Meni kladnost vrstama umetničkih aktivnosti
lično teško pada da prisustvujem nečijem koje se žele prikazati, uz vođenje računa o
samopovređivanju, pa je to važilo i za pri- neprekoračivanju kompetencija kojima
sustvovanje interaktivnom elektronskom raspolažu organizatori i procenitelji pro-
performansu Zeitblut, koji su izveli tanja grama budućeg trijenala. Poželjno je po-
Šešerko i Malkolm Ridok. samopovređi- stizanje i održavanje – bar za vreme traja-
vanje kao nivo trpljenja nije prevaziđeno nja manifestacije – veće saglasnosti
posle organizovanog samoubistva nadre- članova arbitražnog tela oko koncepcije
aliste Renea Krevela, i smrtonosnog trijenala. Ovaj trijenale je prikazao do-
Švarckeglerovog samosakaćenja. ako je voljnu raznovrsnost umetničkih poetika,
iole važno dostizanje nekog visokog stan- ali mislim da bi ukupni kvalitet bio još
darda trpljenja, onda je Šešerko tek dosti- bolji da je izbor bio nešto stroži i uži. Ne
gla đinapaneovski standard. a ukoliko treba težiti brojnosti učesnika po svaku
postavljanje najvišeg standarda trpljenja cenu. Ono što bih ja lično još pozdravio
nije cilj, onda ostaje da to trpljenje treba kao osnovno usmerenje trijenala, jeste
da ima funkciju u umetnosti. Pored svih nedominacija političkog nad umetnič-
koji određuju šta je umetnost, i ja se time kim. Umetnost je živa i reagibilna, prema
bavim i za mene to nije umetnost. Čak i u svemu je kadra da uspostavi i kritički i
okviru neke pojave koja nije umetnost, taj usvajački odnos, pa može biti i angažova-
centralni događaj – sečenje kože na prsti- na, posebno tamo gde uključuje seman-
ma – nije dobro plasiran. On je stavljen tička oruđa. ali se nikako ne zalažem za
na početak, a potom dvadeset minuta gle- nazivno umetničke predloške čije je kaba-
damo projekciju stakla s nakapanom krvi, sto političko jezgro obeleženo tanušnom
dok se tanja Šešerko šetka okolo. Poseban koricom umetničkog, koja se katkad odr-
status ima performans Krug ilije ilića. to žava jedino time što se predložak prikazu-
zbivanje i nije performans u pravom smi- je pod okriljem institucije koja u svom
slu jer ga ne izvodi autor koncepcije nego nazivu sadrži reč „umetnost”.
njegova kćerčica pod očevim nadzorom.
Učešće dece u projektu može biti simpa- vlaDaN RaDOvaNOviĆ
tično, ali i pobuditi utisak kao da je deci i
vog nenapisanog učenja, kao ni logos

KNJiGe aristotelove metafizike. sistematičnost,
sveobuhvatnost, minucioznost i suptil-
nost pristupa ogledaju se u iscrpnom po-
pisu literature (izdanja izvora, prevoda,
Boje Logosa* leksike, bibliografije i ostale literature),
uz precizan Index nominum, Index ver-
borum graeca, Index rerum i Index loco-
Objavljivanje studije o logosu u Platono-
rum.
voj i aristotelovoj filozofiji svakako bi
Uprkos respektabilnom naučnom in-
odjeknulo i u nekoj razvijenijoj filozof- strumentarijumu, specijalistička studija
skoj kulturi nego što je naša. Reč je o ba- irine Deretić je čitka i uzbudljiva. autor-
zičnom istraživanju, retkom u našem vre- ka obrazlaže i istražuje ceo spektar znače-
menu simulakruma i površnosti. irina nja logosa, ne favorizujući, kao što to ni-
Deretić nastoji da rasvetli značenja logosu učinili ni stari, samo ono sivo, logičko
sa u njegovoj sistemskoj povezanosti sa značenje, ono iz pozadine svakog ličnog
glavnim tokom filozofskih promišljanja izraza, a ni ono leporeko, logos u njego-
Platona i aristotela, te da pokaže da ne- voj retoričkoj dimenziji. Uočavajući me-
terminološka upotreba ovog pojma ima đusobne veze, prelaze i značenjske nijan-
važne filozofske implikacije. autorka pose, ali i suprotna rešenja kod Platona i
tom razmatra u kojoj su meri oni uspeli aristotela, irina Deretić podjednako su-
da u procesu konceptualizacije tog izraza vereno uključuje i dijahronijski pristup,
dođu do odgovarajućih zaključaka, prou- razvijajući problem do nivoa kada je mo-
čava sličnosti i razlike koje postoje u po- guće neposredno uvesti moderne teorije.
gledu argumentacije Platona i aristotela. Platon i aristotel su smatrali da razum
Knjiga je posebno zanimljiva kao nedvo- pored kognitivne ima i motivacionu ulo-
smislena kritika savremenog sužavanja gu, „čime se njihov pojam razuma bitno
logosa na njegove operativne funkcije, razlikuje od novovekovnog pojma razu-
zbog čega bledi i nestaje njegova motiva- ma i racionalnosti uopšte” (str. 16). logos
ciona snaga. ta kritika, kao i dijalog sa žive reči podstiče, motiviše i angažuje, ali
savremenim aspektima logosa, izvedeni je njegova bliža veza sa ontološkom pro-
su iz jednog specifičnog teorijskog ugla, blematikom u Platonovoj i aristotelovoj
na osnovu neposrednog sagledavanja filozofiji ostala do ove studije nedovoljno
značenja logosa u autentičnim izvorima. promišljena, uprkos činjenici da su jezik i
studija ima 460 strana (slova su, na- pismo ključni koncepti postmoderne.
žalost, petitne veličine ili, kako se to da- studija irine Deretić osvetljava upravo tu
nas kaže, od osam tačaka), na kojima su vezu. Motivišuća dimenzija logosa je pre-
raspoređeni Uvodna reč, Prvi i Drugi deo sudna za vezu ratio i oratio, odnosno za
(Platonova, potom aristotelova koncep- ocelovljenje logosa i uspostavljanje jedin-
cija logosa) i Zaključno poglavlje. Potpo- stva uprkos njegovoj razgranatosti! Kada
glavlja bliže tematizuju logos kao jezik, je logos sužen na ono ancilla, prvo teolo-
ejdos, znanje, nus, praktični logos, logos gije, a zatim slepe volje, ne samo da se
retorike, ne zaobilazeći izazove Platono- celina raspala nego je i sam logos imao
važnu ulogu u tome. Razgranata, zna-
* irina Deretić, Logos, Platon, Aristotel; Beo- čenjska porodica logosa, izraz je njegove
grad, Plato, 2009. snage i obuhvatnosti, što naša svest, „za-
HRONiKa
trovana” preciznošću zahteva za clare et mo autoru na pitanja, pritešnjeni sve

distincti u prvi mah ne uočava. U dru- užim horizontom nadolazećeg vremena i
gom, mada ne i manje važnom planu ove merom vlastite upitanosti.
knjige, nalazi se sistematična kritika sim- istraživanje posvećeno Platonovom
plifikovanog, jednodimenzionalnog lo- logosu završava se poglavljem Logos,
gosa koji je zacario u savremenoj, crno- grame i agrafa dogmata. Platonova kriti-
beloj stvarnosti. Dakle, knjiga se bavi ka pisma je, veruje irina Deretić, autore-
našim promašenom (samo)razumeva- ferencijalnog karaktera i upućuje na od-
njem, koliko aristotelom i Platonom. ređivanje mesta i procenjivanja značaja
istovremeno, autorka ne zaboravlja na koji napisani dijalozi imaju u njegovoj
upozorenje Umberta eka. Ne treba nika- filozofskoj delatnosti. Preispitivanje pi-
ko zaboraviti da mi stojimo na ramenima sma u Fedru Platon započinje mitom ka-
starih! Dakle, imamo obavezu da sagle- ko bi on „na posredan, zaobilazan i sim-
damo granice njihovog horizonta, kao i bolički način ukazao na istinu” (str.
moguće slabosti argumentacije u dimen- 169), a medicinski termin f£rmakon igra
ziji konkretnog problema. pritom veliku ulogu. svakako najpozna-
Posmatrajući sa dijahronijskog stano- tije, Deridino čitanje Fedra, usredsređuje
višta grupe značenja logosa u predsokra- se na reč f£rmakon i na njenu temeljnu
tovskoj i helenističkoj filozofiji, irina De- dvoznačanost kao leka i otrova, kroz nju
retić uočava matematička i kosmološka razmatrajući Platonovo davanje predno-
značenja, ne isključujući ni druge, lingvi- sti usmenog nad pisanim sadržajem.
stičko-logičke i kognitivno-epistemolo- Međutim, sama reč ima na grčkom više
ške konotacije. Najpoznatiji, a istovreme- značenja, počevši od leka, otrova, čari,
no i najtajanstveniji jeste Heraklitov magije, sve do boje. Premda irina Dere-
pojam logosa koji svojom višesmisleno- tić uočava da su za Platonovu kritiku pi-
šću i paradoksalnošću proizvodi najrazli- sma naročito značajna prva dva medi-
čitija tumačenja. irina Deretić na osnovu cinska, međusobno suprotstavljena zna-
analiziranih fragmenata iznosi smelu ali čenja – „poput već spomenute dvostruke
u hermeneutičkom smislu plodonosnu konotacije f£rmakon-a, i kao leka i kao
hipotezu: Heraklit se namerno poigrava otrova, kroz celokupnu Platonovu kritiku
sa višeznačnošću reči lÒgoj i njenim pisma provlače se parovi suprotnosti
glagolskim oblikom (lšgein). Hipoteza istinska mudrost/prividna mudrost, unu-
možda i nije tačna, zato je promišljena trašnje/spoljašnje, živo/mrtvo, original/ko-
irina Deretić smešta u fusnotu. Međutim, pija, stvarnost/privid, ozbiljnost/igra” (str.
hipoteza je u hermeneutičkom smislu iz- 171). Pokušaćemo da ukažemo i na treću
uzetno intrigantna. Prorokujući da će mogućnost koja je sadržana u studiji iri-
„momci iz prve klupe” u svoju filozofsku ne Deretić. logos, imanentno svom iz-
zgradu „ugraditi” njegov prazan sarko- bornom karakteru, uvire u retoriku, isi-
fag, Heraklit je izborom zagonetnog zna- javajući spektar toplijih valera, zahvalju-
čenja nadigrao njihove ambicije. Ukoliko jući, između ostalog, Platonovom nena-
hipoteza i nije istinita, ipak ne remeti pisanom učenju!
smisao pojma, a raščišćava nataložena U Platonovom dijalogu Fedar mit o
značenja, rastvarajući istorijski talog i naslovu koje „mudro ćuti” ima značajno
nose vremena. shodno tome, filozofija mesto: egipatski bog teut, objašnjavajući
postaje transtemporalna zajednica slo- svrhu svog izuma kralju tamu, kaže da je
bodnomislećih duhova u kojoj odgovara- pismo f£rmakon za pamćenje i mudrost,
dok kralj tam nagoveštava buduću her- pisma. Zanimljivo je, ističe irina Dere-
meneutičku maksimu (tvorca i njegovu tić, da kritiku pismu iznosi autor čiji
tvorevinu bolje razumeva interpretator književni opus predstavlja prvi, celovit i
nego što je on sam sebe razumeo), rečima koherentan primer pisane spekulativne
da pismo „nije f£rmakon za pamćenje misli u istoriji ljudskog roda! sada stupa
nego za podsećanje” (Fedar). Prema Pla- na delo sposobnost autora da, na osno-
tonu, verovanje da je pismo u stanju da vu čvrstih argumenata i poznavanja iz-
otrgne od prolaznosti jedan deo ljudskog vora, formuliše hermeneutički plodo-
iskustva jeste iluzija: „tek onda kada se tvornu hipotezu. Uprkos široko prihva-
shvati da pismo ne može biti zamena za ćenom tumačenju da je napisani logos
pamćenje, ono je u stanju da vrši svoju kopija usmenog govora, irina Deretić
pozitivnu funkciju koja se sastoji u tome insistira da je „ono što je napisano” slika
da bude lek za podsećanje” (str. 171). Pla- „žive reči koja je u duši” (str. 175). Na-
ton anticipira buduće „knjiško mnogo- suprot spoljašnjosti pisma ovde stoji
znalaštvo” koje ima negativne posledice unutrašnji logos istinskog znalca, koji je
po ličnost ” znalca“, budući da mu stvara vrlo blisko povezan sa usmenim dijalo-
iluziju da je stvarno, a ne samo prividno gom i dijalektikom, ali se sa njima ne
mudar (tu će pojavu docnije žigosati ar- može poistovetiti. Platon zato usmeno
tur Šopenhauer, kao svojevrsnu posuno- podučavanje smatra glavnim filozof-
vraćenost apstraktnih pojmova ili kao da- skim zadatkom, a to znači da tako treba
lekosežni petitio principii koji je doveo do shvatiti i njegovu filozofsku delatnost.
škopljenja svih duhovnih moći, odnosno Napisane misli su, u izvesnom smislu,
do potpune atrofije logosa modernog čo- mrtve i zahtevaju znalca, koji će ih aktu-
veka). elektronski mediji i veštačka inte- alizovati, „dajući im novi život u jed-
ligencija ne mogu zameniti, kako piše nom sasvim drugačijem kontekstu” (str.
autor, „unutrašnju delatnost pamćenja“, 178).
kao što nijedan priručnik ne može zame- Davanje „novog života u drugačijem
niti iskustvo odnosa djalektičara-znalca i kontekstu” možemo razumeti kao her-
njegovog učenika. Nesumnjivo, naša meneutički zadatak par excellence – jer
„moderna civilizacija pisma” nije sprem- ono što ljudskoj volji daje pravac ili „re-
na da u pismu vidi samo podsetnik i ništa meti” njen smer nije apstraktna opštost
drugo. Pismo ima tri „kobna” nedostatka: uma već konkretna opštost, „zajedništvo”
ne odgovara na pitanja, dostupno je svi- (viko), čime se logos situira kroz jedno
ma i nije u stanju da se brani samo. so- „zajedničko čulo“, odnosno smešta u
krat neobičnim poređenjem sa slikar- uvek poseban kontekst. Na to „opšte ču-
stvom (čemu ide u prilog i fonetska lo” računa retorika, čiji je logos vazda ve-
bliskost reči pismo i slikarstvo u grčkom, zan uz neponovljivu i karakterističnu lič-
(graf»¸-zwgraf…a)), brani tezu o neade- nost onoga ko besedi ili ličnost onoga ko
kvatnosti pisma. Naslikane figure izgle- sluša. Dakle, ono poželjno „stapanje hori-
daju kao pisani lÒgoi, a kada uvide treba zonata” omogućeno je, između ostalog, i
objasniti, one „mudro ćute”. Pismo je ne- retoričkim logosom, jer posredovanjem
samostalna kopija, a pisani logos ne mo- onoga ko govori, uprkos različitom kon-
že sam po sebi da bude jasan, pouzdan i tekstu i drugačijoj situaciju, možemo raz-
dovršen. umeti šta je u igri. Retorička dimenzija
Niko tako upečatljivo kao Platon ni- logosa je veza između spoljašnjeg i unu-
je u evropskoj civilizaciji osporio značaj trašnjeg, formalnog i sadržinskog, valja-
HRONiKa
nog i motivacionog, koja se odvija u ne- jeste i biva u nenapisanom učenju, mogu-
ponovljivoj situaciji i u drugačijem kon- ća aristotelova Retorika. Retorički logos
tekstu. Za filozofiju je zato svakako va- je izgleda zato sveobuhvatan: odslikava-
žniji učitelj od studiranja literature. jući celinu smisla sažetu u reč, mi sazna-
Paradoksalno, pozivajući se na pisana jemo, osećamo (i uživamo) shodno ono-
svedočanstva o nenapisanom učenju, ve- me o čemu se u besedi radi.
rujemo da je autentični medij, ne samo Pojam logosa se u aristotelovoj filo-
Platonove filozofije, nego i filozofije uop- zofiji diferencira na govor, razum, obja-
šte, živa reč. šnjenje i definiciju, a retorički logos ima
između ontologije i retorike tematski poseban značaj. Besednik, piše irina De-
i problemski stoji zagonetka Platonovog retić, polaže prava na celog čoveka, ne
nenapisanog učenja, kojoj irina Deretić samo na njegov intelektualni, već i emo-
posvećuje značajnu pažnju. Premda irina cionalni i etički svet, oživljavajući i kon-
Deretić napominje da značaj nenapisa- kretizujući apstraktnu pojmovnu argu-
nog učenja ne treba apsolutizovati, njena mentaciju. Uspešna retorika mora da
studija upućuje na istraživanja u pravcu računa, napominje irina Deretić, samo
logičkog i metodološkog aspekta logosa sa čovekom kao integralnom celinom, ne
nenapisanog učenja, odnosno uočavanja izdvajajući samo jednu komponentu nje-
odnosa između načela Jedno – neodređe- gove ličnosti na koju bi trebalo uticati.
na dvojina (veličina i malenost) i filozof- Ključnu razliku između Platonove i ari-
skog umeća deobe pojmova u poznom stotelove racionalnosti irina Deretić vidi
dijalogu Državnik. sledeći nit koju prati u tome što Platon nije razlikovao teorijski
naša autorka, moguće je sagledati i moti- od praktičnog razuma, ali se u nekim i to
vacioni aspekt logosa, shodno smislu na- veoma važnim trenucima aristotel pri-
čela iz Platonovog nenapisanog učenja. bližava Platonu.
Motiv koji eksploatišu sofisti je uživanje, Ukoliko stil jeste rukopis duha, kako
ili povlađivanje nasladi, kako to sokrat je to formulisao Božidar Knežević, onda
sugeriše u Gorgiji. Zato Platon oduzima stilska umešnost autora zavisi od karakte-
retorici status umeća (tšcnh), poredeći je ra njegovog logosa. irina Deretić je pri-
sa kulinarstvom. Docnije, u Filebu, Pla- padnik tzv. beogradskog stila, koji se
ton piše da „uživanje i bol spadaju među formirao na logičnoj, jasnoj misli kon-
stvari gde je moguće više i manje”. Među- kretnog smisla i precizne poruke, rečeni-
tim, da bi se uopšte izvele ideje (jedinice) ci koja ima svoj podmet, prirok i objekat,
iz Jednog, potrebno je da i ono bude „koja o svemu govori razgovetno i ne
„okrnjeno” veličinom i malenošću. Dakle, prodaje maglu mudrosti i veštinu prazno-
možemo uživati u idejama, u njihovom slovlja” (Palavestra). irina Deretić piše
spletu i odnosu – time što ih saznajemo, bez dvosmislenosti i retoričkih „pomoć-
čitajuću dijaloge i slušajući živu reč, nih sredstava“, sa preciznim stavom i ar-
shodno slikama koje imamo u duši. Ne gumentima koje višestruko pretresa. i u
samo metaforički rečeno, boje logosa su tome se jasno i nepomućeno ogleda logos
ontološki i gnoseološki merodavne, baš o kojem je reč.
kao što su hijeroglifi živo oslikani. Zato sRĐaN DaMNJaNOviĆ
je, posle Fileba i razrade načela svega što
vreme paroDije* stinenciju savremenosti”. Maja Rogač

formira i primenjuje svojevrsnu „teoriju
Najnovija knjiga Maje Rogač rasvetljava bliskosti”. Pošto su naučni instrumenta-
različite aspekte modernog, predmoder- rijumi književne teorije i filozofije pred-
nog i postmodernog shvatanja istorije u met literarnog transponovanja, parodi-
delu svetislava Basare. analizirajući glavni ranja i esejističkog osvrta pisca, kao i
idejni problem piščeve proze − podrivanje teorija distance, oni ne mogu sami po
sebi pružiti definitivne koordinate za
naučnog autoriteta istorijskog znanja,
procenjivanje dela. Postavljajući delo u
autorka ispituje odnos parodije i horizon-
prvi plan, Maja Rogač, radi autentičnijeg
ta vremena. Radi prevrednovanja značaja
odnosa prema tekstu, razgrće slojeve
određene ličnosti ili istorijske pojave, pisac
kritike i teorijske analize, shodno onome
poseže za parodijom afirmisanih književ-
što je u njemu najbitnije. Poruka studije
nih, političkih i ideoloških autoriteta. Pa-
je nedvosmislena: čedna i nepristrasna
rodija nije mogućna bez fiksiranja pažnje
budućnost nikada ne dolazi!
na vreme, odnosno na smisao vremena u snaga ove studije, između ostalog, le-
određenoj književnoj formi. ži u odluci autorke da problematizuje
shodno predmetu studije, posebno je vreme kao horizont stvaralaštva, odno-
potenciran osnovni hermeneutički pro- sno da borhesovski promisli odnos vre-
blem: Kako razumeti autora? Pisac, i te mena i paradije. Razlistavanje modaliteta
kako živ, u mogućnosti je da tumači svo- vremena u srpskoj književnosti težak je
je delo u jednom specifičnom teorijskom zadatak, a u studiji Maje Rogač položeni
i kulturnom kontekstu. Da li mu to pravo su solidni temelji i dati jasni putokazi.
treba oduzeti? svakako da je razumevanje Može se zaključiti da vreme realista i vre-
piščevog samorazumevanja drugačije od me postmodernista nije jedno te isto vre-
onoga kako pisac sebe razume, pa ipak, me, a pitanje je u kojoj meri jedni i drugi
da li je uvek smislenije i dublje? Ovu her- uopšte mogu komunicirati bez suštin-
meneutičku zbrku dadatno opterećuje skog nesporazuma. Prvi su uvereni da je
preplitanje romanesknog teksta, žive reči roman izraz sveta i ogledalo vremena – za
i jakog „šuma“, odnosno fame koja prati one druge, to ogledalo je napuklo, slika
književno stvaralaštvo. i polemički na- vremena je više kaleidoskopska. a to je
pon koji svetislav Basara izaziva na javnoj ono što izgleda omogućava parodiju –
sceni utiče na karakter mogućne kritike. promena konteksta je promena referent-
Zbog toga se Maja Rogač mora izbo- nog vremenskog okvira! Zamislimo samo
riti za jedan „nestandardni postupak” u da se jedna ličnost ponaša isto, a nalazi se
odnosu na uvreženi aksiološki koncept u različitim vremenskim koordinatama.
prema kojem je sud vremena najpou- setimo se samo Domanovićeve pripovet-
zdaniji kriterijum. Navodno, on omogu- ke Marko Kraljević po drugi put među Sr-
ćava nepristrasnu primenu određenog bima. Ono što je za jedno vreme normal-
teorijskog koncepta. sud vremena je, pi- no, u drugom proizvodi humorni efekat.
še autorka, ponekad „mistifikacija apso- „teorija bliskosti” koju vrsno demonstri-
lutne kompetencije“, ili „izgovor za ap- ra Maja Rogač, uspostavlja distancu pre-
ma vremenu, ne objektivišući ga kao
* Maja Rogač, Istorija, pseudologija, fama.
predmet, nego mudrije, pitajući se o nje-
Studija o prozi Svetislava Basare; službeni gla- govom smislu razlistanom u nekom knji-
snik, Beograd, 2010. ževnom delu.
HRONiKa
Klasična formula filozofskog romana nog vremena, važna karakterstika stva-
bila je ličnost - filozofska ideja, pa je on- ralaštva svetislava Basare. Hajdeger, sar-
da odnos ličnosti unutar romana, postao tr, Berđajev veruju da je u korenu svakog
maskirana „borba ideja”. Naprotiv, paro- stvaralačkog čina određeno predrazume-
dijsko problematizovanje, raslojava tu vanje vremena. Otprilike u isto vreme,
jednodimenzionalnost u više ispreplete- svoje sunarodnike je vladimir Dvorni-
nih odnosa, jer parodija ili pre metapa- ković opisao kao narode prostora, koji
rodija obuhvata i mogućni sud kritičara, tragično zaostaju za narodima vremena.
kao sporednih ličnosti koje se gube u Prepoznavši poimanje vremena kao pro-
magli na marginama teksta. izmešteni iz blem civilizacijskog zaostajanja, Dvor-
zaštite i udobnosti vlastitog konteksta, niković piše svoju monumentalnu Karak-
kritičari se hvataju na sopstvenu udicu. terologiju Jugoslovena.
Zato pisac ne susreće sebe u epskom ne- Maja Rogač analizira relevantne stu-
go u satiričnom kontekstu, kao što je dije čiji autori Basari prilaze iz ugla raz-
drugi, onaj ko procenjuje, takođe dat kao umevanja i predrazumevanja vremena:
problematizovana a ne apsolutizovana „Za neku vrstu polazišta silvija Grabler
ličnost. uzima Basarinu definiciju ’prostor = br-
Pošto se u parodiji nalazi jedna goto- zina/vreme’, iskazanu u ’Fami o bicikli-
vo apofatička crta, Maja Roga; odbijajući stima’, sagledavajući naznačen odnos iz-
da poveruje piscu na reč, vešto demonti- među navedenih elemenata u tekstovi-
ra zamke postavljene u romanesknom ma svetislava Basare”. U većini njegovih
tekstu. O pravoj temi se ćuti, a kada se o romana karakteristično je poricanje
njoj ipak progovori, onda je i ona izlože- hronologije i uobičajenih predstava o
na (samo)parodiji. Maja Rogač ukazuje vremenu, a u „looney tunes” i „svetoj
na tipične postupke postmodernističkog masti” dekonstruisana je predstava o
pripovedanja i na iskustvo savremenog vremenu, prostoru i zapletu, kao poj-
čoveka o sopstvenoj neutemeljenosti. movnoj aparaturi normativnih poetika.
istovremeno, ona ističe i mogućni povra- Basara se zanima za mogućnost da radi-
tak metafizike kao i potrebu da čovek kalizuje proizvoljnost istorije i prekodi-
pronađe svoje ontološko utemeljenje u ra je u fragmentarnost fikcije. ta vrsta
iskustvu svetog. to navodi na karakteri- fragmentarnosti, nalazi Maja Rogač, ne
stike po kojima piščeva proza izlazi iz predstavlja samo čin odstupanja od kla-
interpretativnih okvira postmodernistič- sičnih poetičkih obrazaca već i načelo
ke paradigme. Pošto se može uočiti pro- tretiranja istorije, slobodno od mistifi-
tivrečnost između stavova koje likovi i kacija neke objektivnosti, događaja kao
pripovedač iskazuju i njihovog delanja onoga što se „stvarno” dogodilo. tako se
unutar naracije, udaljavanje od postmo- čitalačka pažnja vraća na činjenicu da je
dernističkog iskustva praznine je pole- istorijski događaj, pre svega, produkt in-
mičkog karaktera. Kada pisac ćuti o ono- terpretacija, konstrukcija i rekonstruk-
me o čemu oni koji govore, govore na sav cija.
glas, to je možda najviši rezultat parodij- Maja Rogač analizira različite istorij-
skog postupka, ali i problematizovanja ske koncepcije koje imaju znatnijeg odje-
istog, ukoliko je on dosledno sproveden. ka u delu svetislava Basare. U istorijskim
Filozofski istančano, Maja Rogač na- koncepcijama nalazi se jedno posebno
lazi da je vreme, odnosno parodiranje razumevanje ili predrazumevanje vreme-
predmodernog, modernog i postmoderna. Martin Hajdeger veruje da je vreme u
temelju određenja Bića, a da je prevlast skoj (ali ne i doktrinarnoj) filozofiji isto-
sadašnjosti u razumevanju vremena do- rije koju obrazlaže Berđajev, iskazano je
vela do „zaborava Bića“, odnosno do ne- shvatanje da smisao istorije počiva u nje-
autentičnog jezika metafizike. svi zapadnoj konačnosti, odnosno u njenom kraju.
ni jezici jesu jezici metafizičkog mišljenja inače, Berđajev razlikuje: kosmičko, isto-
i dosledno krivotvore svaki izvorniji smi- rijsko i egzistencijalno vreme. Kosmičko
sao. shodno favorizovanju vremenske di- vreme predstavlja krug. Kosmičko vreme
menzije sadašnjosti svet postaje falsifikat. nije smrtonosno za vrstu nego za ličnost.
Kako dolazi do zaborava i krivotvorenja? sudbina ličnosti nebitna je u kosmičkom
Zavedeni metafizičkom strukturom jezi- vremenu. istorijsko vreme se predstavlja
ka, verujemo da vreme jeste kao i bilo ko- linijom usmerenom napred, ali i istorij-
je drugo unutarsvetsko biće. s tim u vezi sko vreme rađa iluzije: traženje savršene
je, prema Hajdegeru, grčko razumevanje prošlosti (iluzija konzervativizma) ili tra-
smisla bića kao ousia i parousia (prisu- ženje savršenstva u budućnosti (iluzija
stvo). sa filozofijom Platona i aristotela, progresivizma). egzistencijalno vreme je
veruje Hajdeger, počinje kraj početka, po- dubinsko vreme, ali ono nije izolovano
što je tada Biće shvaćeno kao ideja (eidos od istorijskog i kosmičkog vremena nego
= izgled). ideja postaje uzor prema kojem postoji kroz njihovo prožimanje. Na ovoj
se docnije izvodi razlikovanje suštine i povezanosti nastaje mesijansko-profetsko
pojave; istina od neskrivenosti postaje tač- znanje koje iz dubine egzistencijalnog
nost ili slaganje misli i stvarnosti (istine vremena govori o istorijskom vremenu
radi, kod Platona je na delu i diferencija (apofatičkim nadahnućem i božanskom
misli i stvarnosti, ali tek kao druga strana epistemološkom linijom). svetislav Basa-
„slaganja“). Posle svog početka u filozofi- ra parodira i tu mogućnost (zato što je on
ji presokratovaca, istorija Zapada je isto- tek naličje neautentične racionalnosti),
rija krivotvorenja mišljenja, naročito premda tek paradoks vremena sadrži u
potencirana prevođenjem u različite ter- sebi mističan smisao objektivacije neizre-
minologije koje se završavaju u tehnič- civog. Fakticitet istorijskog kao diskursa
kom mišljenju Novog veka. Zaborav je priznatog zato je predmet dekonstrukcije
na kraju tako dubok, da smo „zaboravili i parodije. istovremeno, sam teorijski dis-
da smo uopšte zaboravili”. imenovanjem kurs konsekventno je parodiran.
Bića nekim određenim bivstvujućim radi Maja Rogač detaljnije obrazlaže Ni-
tehničke raspoloživosti svega što jeste i čeovu tipologiju istorije koja se nepo-
biva, otvoren je put boljševizmu, „ameri- sredno ogleda u delu svetislava Basare.
kanizmu” i fašizmu, kao različitim vido- U delu „O koristi i štetnosti istorije za ži-
vima neautentičnosti. Zato borhesovska vot“, Niče opisuje tri tipa istorije: monu-
vizija vremena kao lavirinta, uz insistira- mentalnu, antikvarnu i kritičku. ljudi i
nje na paradoksalnosti i relativnosti vre- kulture mogu biti zdravi isključivo ukoli-
mena, vodi dekonstrukciji „legitimnih” i ko imaju istu meru smisla za istorijsko i
„priznatih” istorijskih tokova, odnosno neistorijsko – previše zaborava znači liši-
kritici književnih formi i obrazaca koji ti se identiteta, ali i previše istorije vodi
na njima počivaju. sličnom ishodu: „Pri izvesnom suvišku
Za Berđajeva nadistorijski cilj istorije istorije mrvi se i izrođava život i, konač-
jedini može da reši sudbinu čovečanstva no, takođe opet, kroz to izrođavanje, sa-
koja svoje puno ostvarenje doživljava u ma istorija”. Mitologizovana monumen-
onostranom, piše Maja Rogač. U hrišćan- talna prošlost dovodi do ratova koji se
HRONiKa
vode u ime te slavne istorije. Prema Ni- parodije koju koristi pisac, između osta-
čeu, treba rušiti monumentalne nacional- log, podstiče na novo iščitavanje naše tra-
ne vizije prošlosti, koje etnocentrična dicije. Pošto ni filozofske koncepcije nisu
istorija neguje, modifikujući pri tome i izuzete iz parodijskog postupka, kritika
viđenje drugog i različitog. Očekivani nije neposredno filozofski utemeljena ne-
produkt ovakve istorije je pripisivanje su- go, pre svega, literarno. Maja Rogač je do-
periornih odlika sopstvenoj etničkoj za- bro ukazala na ovaj karakter proze sveti-
jednici i istovremeno projektovanje nega- slava Basare, ali i više od toga. Pokazala je
tivnih sadržaja na pripadnike druge da brisanje razlike između književnosti i
etničke zajednice, dok kritička istorija „suvoparne” filozofije proizvodi jednu
isto proizvodi pogrešan, samo obrnut efe- zapaljivu smešu koju nije uvek lako kon-
kat. svetislav Basara se upustio u rizični trolisati, ali bez koje književna atmosfera
poduhvat revidiranja srpske književne postaje učmala i samozadovoljna. sa dru-
tradicije koja je monumentalizovana, ge strane, filozofska refleksija kao da zazi-
pretresajući mnoge teme kojih se većina re od parodije – jer sakrivena u nekoj od
kulturnih delatnika kloni. metanaracija, čini isto što i ona, ali ušu-
Na osnovu studije Maje Rogač naslu- škana u svoj autoritet, zaboravlja da po-
ćuje se da kroz Basarino čitanje Doma- stavi pitanje vlastitog važenja i to kroz
novića isijavaju Niče, Hajdeger i Berđa- ono napuklo ogledalo vremena.
jev, odnosno da postmoderna strategija
sRĐaN DaMNJaNOviĆ

TRE]I PROGRAM
BROJ 148, JESEN 2010
Uredni{tvo ~asopisa
dr Petar Bojani}, mr Ivan Milenkovi}, dr Slobodan Samardì},
dr Karel Turza
Glavni i odgovorni urednik: Predrag [ar~evi}

Redakcija: Jovan Despotovi}, Vladimir Jovanovi}, Sanja Kunjadi},
Irina Maksimovi}, Svetlana Matovi}, Ivan Milenkovi}, Ivana
Neimarevi}, Olivera Nu{i}, Ksenija Stevanovi}, Adriana Zaharijevi}
Operativni urednik: Du{an ]asi}
Spiker: Marica Mil~anovi} Jovanovi}
Sekretarijat: Ksenija Vu~i}evi}, Ivana Petra{, Ljiljana Ceki}
Lektura i korektura: Milka Cani} i Radmila Gligić
Likovno re{enje: Bole Miloradovi}
Izdava~: RDU Radio-televizija Srbije
Adresa redakcije: Tre}i program Radio Beograda, 11000 Beograd,
Hilandarska 2. Telefoni: 32 44 322, 32 47 157, 32 24 623,
faks: 32 42 648, centrala Radio Beograda 324 88 88, lokali: 265,
165, 109, 334, 156, 263
e mail: radiobg3@rts.rs
web site: http://www.rts.rs; http://www.radiobeograd.rs
@iro ra~un: 170-0000301031626-65, RDU Radio-televizija Srbije,
Beograd, Takovska 10 (za ~asopis Tre}i program)
[tampa: Slu`beni glasnik, Beograd
[tampanje zavr{eno jula 2011. godine
Uputstvo autorima i prevodiocima
Nakon stavljanja ~asopisa Tre}i program na listu nau~nih ~asopisa u oblasti

dru{tvenih nauka i svrstavanja u kategoriju M51, molimo autore i prevodioce
da se prilikom pripreme teksta pridràvaju slede}ih uputstava:
Nau~ne ~lanke doma}ih autora potrebno je pre slanja redakciji opremiti
apstraktom na srpskom jeziku (do 900 slovnih mesta), klju~nim re~ima (ne vi-
{e od 5) i rezimeom na engleskom ili nekom drugom svetskom jeziku (do
2200 slovnih mesta). Prevode nau~nih ~lanaka iz inostrane periodike tako|e
je potrebno slati opremljene apstraktom i klju~nim re~ima, ali bez rezimea,
dok }e o opremi prevoda neobjavljenih nau~nih ~lanaka i poglavlja iz knjiga ili
zbornika radova brinuti redakcija.
Prilikom citiranja, za citate u tekstu koristiti znake navoda, a za citate
unutar citata apostrofe. Citate duè od dva reda treba praznom linijom odvo-
jiti u poseban blok, bez navodnika.
Prilikom navo|enja literature dosledno koristiti jedan od dva predloèna
sistema:
1. Navo|enje literature u fusnotama numerisanim arapskim brojevima.
Bibliografska jedinica za knjige treba da sadrì: ime (ili inicijal imena) i prezi-
me autora, naslov (obeleìti italikom), naziv izdava~a, mesto izdanja, godinu i
broj stranice/a (bez skra}enice „str.“). Na primer: Marc Augé, Non-Places: In-
troduction to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies), Verso,
Paris, 1995, 23–24.
Tekst/poglavlje u zborniku radova treba da sadrì: ime (ili inicijal imena)
i prezime autora, naslov, ime urednika, naslov (obeleìti italikom), naziv izda-
va~a, mesto izdanja, godinu i broj stranice/a. Na primer: Russell Hardin, Pu-
blic Choice versus Democracy, u D. Copp, J. Hampton i J. E. Roemer (ur.),
The Idea of Democracy, Cambridge Univesity Press, Cambridge, 1993,
157–173.
^lanak u ~asopisu treba da sadrì: ime (ili inicijal imena) i prezime auto-
ra, naslov ~lanka, naziv ~asopisa (obeleìti italikom), godi{te (ako ima) i broj
~asopisa, mesto izdanja ~asopisa (ukoliko je potrebno), godinu izdanja i broj
stranice/a. Na primer: @. Lakan, Etika psihoanalize, Theoria, 1–2, 1986, 13.
Ili: Gream Garard, Prosvetiteljstvo i njegovi neprijatelji, Tre}i program,
133–134, I–II, Beograd 2007, 17.
2. U slu~aju navo|enja literature u samom tekstu potrebno je u zagradi
navesti prezime autora, godinu izdanja i broj stranice, na primer: (Lakan
1986: 13). Ukoliko se referi{e na vi{e dela istog autora, godine izdanja treba
razdvojiti zarezima (Lakan 1986: 13, 1992: 55), a ukoliko se na istom mestu
poziva na vi{e autora razdvajanje vr{iti ta~kom i zarezom (Lakan 1986: 13;
Hardin 1993). Ako je ime autora ve} pomenuto u re~enici, navodi se samo go-
dina i broj stranice (1986: 13).
U ovoj vrsti navo|enja bibliografske jedinica u spisku literature treba pi-

sati na slede}i na~in:
Knjiga: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izdanja, naslov (u
italiku), mesto izdanja i naziv izdava~a. Na primer: Augé, Marc. 1995. Non-
Places: Introduction to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies).
Paris:Verso.
Tekst/poglavlje u zborniku radova: prezime i ime (ili inicijal imena) auto-
ra, godinu izdanja, naslov, teksta, ime urednika zbornika, naslov zbornika (u
italiku), mesto izdanja, naziv izdava~a i broj stranica. Na primer: Hardin, Rus-
sell. 1993. Public Choice versus Democracy. U: D. Copp, J. Hampton i J. E.
Roemer (ur.), The Idea of Democracy. Cambridge: Cambridge Univesity Press,
157–173.
^lanak u ~asopisu: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izda-
nja, naslov, naziv ~asopisa (u italiku), godi{te (ako ima) i broj ~asopisa, mesto
izdanja (ako je potrebno), broj stranica. Na primer: Lakan, @. 1986. Etika psi-
hoanalize. Theoria, 1–2: 3–25. Ili: Garard, Gream. 2007. Prosvetiteljstvo i
njegovi neprijatelji. Tre}i program, 133–134 (I–II): 9–28.
Spisak literature treba sastaviti po abecednom redu uzimaju}i u obzir
prvo slovo prezimena autora.
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
08
TRE]I PROGRAM / glavni i odgovorni urednik Predrag [ar~evi}. –
God. 1. br. 1 (juli 1969) – . – Beograd : Radio-televizija Srbije, 1969–
(Beograd : Slu`beni glasnik). – 24 cm
Tromese~no
ISSN 0564–7010 = Tre}i program – Radio Beograd
COBISS.SR–ID 3311106

Broj148 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Broj148 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

T RE]I PROGRAM

B R. 148, JESEN 2010.

U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na

BIOETIKA – IZAZOVI POBOLJŠANJA

BIOETHICS – THE CHALLENGES OD INHANCEMENT

STUDIES AND ARTICLES

BioETika – izazovi poBolJŠaNJa

pojava i upotreba nove bio-medicinske tehnologije u svakodnevnom živo-

ova autorka, ističe samo neke od njih: dobrovoljno učešće u istraživanju

Radi proučavanja fundamentalnih pitanja zdravstvene brige, ekologije

„Contemporary bioethics populational challanges”. potom, drugo plenarno predavanje

podizanja kvaliteta života, kroz stvaranje „boljih”, „zdravijih”, „manje agre-

2 Savet je osnovan 28. novembra, 2001. godine na zahtev predsednika Džordža v.

pored toga ovaj autor je pozicioniran i u brojnim administrativnim struk-

BioTEHNoloGiJa i TRaGaNJE za SREćoM*

Čemu služi biotehnologija? zašto se razvija, koristi, i zašto je značajna? pre-

* Uvodni deo izveštaja predsedničkog saveta za bioetiku SaD (president’s Coun-

iz razloga koji će postati jasni kasnije – zahteva da radimo sa vrlo širokim

2 važnost, u istraživanju biomedicinskih tehnologija, razlikovanja između (1) teh-

ova terminološka diskusija otkriva prvu teškoću u vezi sa svrhom bio-

. Zlatno doba: entuzijazam i zabrinutost

istovremeno, međutim, dolazak novih biotehničkih mogućnosti za

3 Converging Technologies for Improving Human Performance: Nanotechnology,

Biotechnology, Information Technology and Cognitive Science, National Science Foun-

ci veselo, bez razočaranja ili žaljenja, „uživaju” u dosadnom, praznom živo-

. Argument u prilog pažnje javnosti

šću sredstava. oslanja se na prirodu i značenje ljudske slobode i ljudskog

6 već široko prihvaćene upotrebe biomedicinskih tehnologija „više od terapije”

kraju i u međuvremenu. Mi već imamo moć da sprečimo plodnost i da je

. Ograničenja razlike „terapija vs. poboljšanje”

8 videti, na primer: E. parens (ur.), Enhancing Human Traits, Georgetown Univer-

beđuje korisno polazište za ulazak u diskusiju o aktivnostima koje imaju za

ali, iako je razlika između terapije i poboljšanja prikladan početak i kori-

10 prema Oksfordskom rečniku engleskog jezika (Oxford English Dictionary) „po-

lako da se ukaže na odstupanje od standarda zdravlja, drugi slučajevi prko-

. Iznad prirodnih granica: snovi savršenstva i sreće

11 Razmotrimo u vezi sa ovim naše stavove prema presađivanju organa. kada je

upotrebi biotehnologija za usavršavanje ljudske prirode, i iako mnogi od

. Struktura istraživanja: primat ljudskih težnji

12Transkripti svih prezentacija i rasprava Saveta, kao i tekstovi radnih dokumena-

Svako od četiri specijalizovana poglavlja počinje kratkim, ali kritičkim

GENETSkE iNTERvENCiJE i ETika poBolJŠaNJa

Tekst Džulijana Savuleskua polazi od pretpostavke da je nauku i tehnologiju po-

Treba li nauku i tehnologiju da upotrebimo samo za sprečavanje i lečenje

* Naslov originala: J. Savulescu, „Genetic interventions and the Ethics of

čan prema poboljšanju ljudi (predsednički savet za bioetiku 2003). U član-

Trenutne koristi od poboljšanja

mera, i dodatno ubrizgavaju steroide u svoje telo kako bi povećali mišićnu

1 Eritropoetin je hormon koji se luči u jetri i bubrezima i reguliše proizvodnju cr-

loway, 1999). Da bi se objasnio ovaj efekat, postulirani su veliki faktori sre-

Hoćemo da budemo srećni ljudi,

Prvi argument za poboljšanje: Izabrati da se ne poboljšamo je

Drugi argument: Doslednost

zaprepašćujući primer toga je izučavanje pacova koji su imali stalnu

Treći argument: Isto što i lečenje bolesti

3 SaT skor je rezultat na istoimenom standardizovanom testu i koristi se u SaD

kla nerve do svog lica. To je dovelo do preokreta u njenom životu i imalo je

1993a)4. kada je napravljeno porodično stablo, obrazac nasleđivanja upući-

netske selekcije i manipulacije u Savulescu et al. (2006). Nisam razmatrao probleme

ma velike studije identičnih bliznakinja u Britaniji i australiji (The Age,

Rezime: U odbranu poboljšanja

– vlast (vlada, doktori) i

kakva vrsta života je za njih najbolja. Jedino „eksperimentisanjem tokom