, , .

, - - . (A fortiori,
, ). , , ,
, , 2000, . 102.
(, ,
522.) . ,
"", "" " "
, :
. ( ,
, -, -, 2002. . 7.)1

:
. ,
, -
. .
. ( )
; .
. ( , , IV,
. 7.) , ,
, . ,
. ,
-
.
.
,
, .
(. -, , ,
, 1926. . 7.) ,

. ,
, .
? ?
.
"": . "" , ,
. . .
: "1. , ,
...2. , . 4.
, ." . ,
1

(
) . " " (Donald
Campbell), " ", ...
, , . , ,
... , , ,
. , , , , 1988, . 28-30.
" " :
, ,
, . , .
115. XX XIX .
, , .

 -- ? - .
. "" "".
, .
: ?
,
. ,
-
. () ,
. , ,
, . (). ,
. (,
, . 52.) : ,
, . ,
,
, , , , , ,
. ()
, . ?
. , . :
?
? , , ?
? , , . .
, , , ,
. ,
, , . :

? . :
? ,
: ? .
(),
? :
.
,
- ?
. , , ,
.
-Pozicija i uspostavljanje same discipline u filozofiji.
-Predmet i metode gnoseologije.
Ispitna pitanja:
1. Istorijski pregled razmatranja problema saznanja u filozofiji.
2. Saznanje kao epohalna stvar. (Kasirer, Problem saznanja, tom I, str.
14-18.
3. Ime i pojam (definicija) same discipline o saznanju u sistemu
filozofskog znanja.
4. Pitanja i zadaci gnoseologije.
5. Gnoseologija - ontologija - logika - metodologija i ostale filozofske
discipline.
6. Gnoseologija i ostale naune discipline koje se bave saznanjem (psihologija,
fiziologija, genetika, antropolgija, sociologija, informatika itd.)
Pitanja: 1,3,4,5,6 iz M. oevski, Osnovi teorije saznanja, str. 9-163.

1.
,

. , ,
. - ,
.
,
(
"" . .).
.
: , , ,
. , ,
. , (
- ),
()
(
).
,

. : ?, ? .
, "" "". :
", ,
, .
. , ,

.
, "
", ,
." (267.)
, , ,
,
. ,
.
,
, .
( ).
,
.
, , :

,
;
19. . (. ,
, 10.) ,

,
.
. (
)
. : -,
; : , ; :
3

, . 18.
2 . : , ,
, , . ,
, ( ) ,
. ,

, , , .
, ,

. ,
. , - ,
, . ,
(,
) .
.
. ,
. : ?

. (`rgon)
,
causa efficienis. .
^
^c: ( ). 3 ,
,
. ^
, ^c
. , , .
. (`rgon)
, ( ) operati actio
^ actus. ,
. - . 4
(causa) .
causa- efficieni.5 ,
. , ,
, .
. 6
. ,
, , , . ,
, , . ,
.
. , : Gegenstand ()
, obiectum-.7
2

1679, ,
.
, " "
.
3
, , , , , 1999, . 36.
4
, . 37.
5
, . 37.
6
, . 37.
7
, . 38.

, , ,
. , ,
(edoj) . rca/,
... principium causa, . 8 -
. l -
(), (n) ,
.
, . ,
, .9
, .
, ,
n contemplari,

.

, .
, .
.
,
. ,
. , .
. ,
-,
, . : ...
(gnothi seauton) ,
(epimelei heautou).10
, ,
.
. ,
.
( ) -. .

, . ,
.
.
.

.

.
. , ,

,
. ( , I, . 14.) ,
8

, . 39.
, . 39.
10
, , , , 2003, . 15.
9

 ,
,
, ( )
, ,
- - .
, -
. , .
,
.(, 14.)
, ,
,
, . (, 15.) ,
, ,

( , ).

. , ,
-

. (, 15.) ,
, , . .
19. .
, ,
, , .

.
. ,
,
., (16.) ,
, .
.
, . .
, , -
( ) .

. (, 16.)
,
.
, ( )
.
, .
( ), .
.
( , )
,
. (, 16-17.)
. ,
, . , , , , . ,
19. , ,
- . ,
6

 . (
)
, : ,
. ,
, . , "
.11

, , , ,
. .
. , ,
.
, . .
: , ,
. , ,
,
. (. 17-18.)
,
( ) .
. .
.

. : , , , .
, , ,
, . , ,
, , .
(, noetik) , .
, .
( )
- . ( )
- (. )
.
. "Gnosis" je , ,
,
(arche). "gnosis" .
, . : , , ,
. ,
.

.
, .,
.
: " , ." ()
, ( , 11

? ,
. , ()
(). : .
, , . 16-17.

, , , )
, . . ,
, . ,
. ,
, , . , - ,
? , (, ).
.
, ,
, . ,
. , ,
, a
. " " (,
, , . 267.). , , "epistme"
,
-, .
? : ,
, : ? ?...
: ?12
. ,
, : , . "
?" " ?" " ?" ,
: Poput kosmogonije i teorije materije, epistemika je takodje veoma dugovean predmet.
Tokom dvadesetpet vekova problem ljudskog razuma bio je trajna preokupacija: stalno obeleje ljudske
spekulativne misli, koje se razgranava u mnogim pravcima, ali ouvava prepoznatljivo jedinstvo i
kontinuitet. Svaki novi narataj je reformulisao detaljna, specifina pitanja epistemike u svojim
sopstvenim pojmovima; ali su sredinji, vodei problemi ostajali isti.
Koju vrstu stvar znamo? Koje vrste izvesnosti moe imati nae znanje? Kako stiemo to znanje, ili
pojmove na osnovu kojih je ono uokvireno? I koju ulogu u ovom procesu igraju svedoanstva naih ula?
Do koje mere su nai pojmovi ak i najosnovniji izvedeni iz ulnog iskustva? Moraju li nae
pretenzije na znanje biti potkrepljene, u svakoj pojedinosti, ulnim svedoanstvima? Ili, da li, pre, nai
pojmovi i kategorije predodredjuju nae sposobnosti da opaamo i prepoznajemo? Da li ljudi sa
razliitim pojmovima ili jezicima ak i svet vide razliito?U svakom sluaju, kako moemo uporediti
vrednosti suparnikih pojmova? I kako se, opet, nae pretenzije na znanje moralno ili matematiko,
nauno ili praktino mogu opravdati i proceniti?
Iako postavljana nanovo u desetak razliitih terminologija, ova sredinja pitanja su itavo vreme
ostala u ivotu, te nastavila da nas susreu u nae sopstveno vreme.13
, :
Poput kosmogonije i teorije materije, polje epistemike je nuno oblast interdisciplinarnog prouavanja.
Pet-est disciplina ima epistemike aspekte, sektore ili implikacije npr. fiziologija opaanja, sociologija
saznanja, kao i psihologija obrazovanja pojmova.14
, "
".
-
. - ,
;
: "", "", "" . ,
.
. ,
12

John Greco, Uvod: ta je epistemologija?, Zbornik, Epistemologija, Jesenski i Turk, Zagreb, 2004, str. 1.
Stiven Tulmin, Ljudski razum, str. 15-16.
14
, . 16.
13

 ,
.
() ,
.
, .

() .15 ,
(, , ),
.
,
. .
""
, ,
, , .
(1714.), ,
.
: , . (
) ( ).
"Erkenntnistheorie"
: "
" -i, " "-i, "theory of knowledge"- .
,
1862. . ,
. , . ,
, .
... .
, , .
: ...
." (. 12.)
, , , " " .
: 1. ; 2.
; 3.
. (, . 12.)
1) ?
, , " ?", . 259-275
, ,
, , , . . ,
,
, . ,
, .
,
. , .

.

. .
,
15

, , , 8, 1988, . 13.

, , .
, .
.
, ,
: ?
,
. ? , , ,
() . , , : " " ?
. .
-
.

, ,
, . ,

.

, . (. -,
, . 69.) , , :
. , , .
. , .


. , , ,
.
.
: ?
. , ,
.
,
- (. -, 14.) ,
. ,
, , , .
. . ..
"". . ,
?
2. :
.
: ? ?
? , , ? ? ?
.
. ,
.
, , .
. , " ?"- , " ,
?" - , " ?"- , "?"-
, " ?"- .
, : ,
,
10

? , , ?
.

.
. : , , ,
, , ,
, .
, , .
. .
.
, , .
, . ,
. : ?
( ?), .16
.
, " ?"
- .
: ,
, ,
.
, . , , , ,
, , . ,
,
. , .
. ,
. ,
. ,
,
,
? ?
(). , , ,
.

,
. ,
(-)
. -
(
17 ).
,
18
.
16

. , , . 56. : (113.), (115.),

. (125.)
17
- :
. ,
. , . .
, , .
. ,
, ,
.

11

. ?
, -...
, , , , 2001. . 68.
,
. , ,
. .

?
.
, ,
. , ,
, . , ,
, .
.


,
. :

. , ""
"" ? ,
" ",
.

? . ,
, , , ,
. , .
( )
,
. , ,
, , ,
. .
, , .
.
,
.
"" ,
. .
. , .
,
.
.

18

() , ; , , .
, ,
, , ,
, . (.
), . , , .
346.

12


.
.
, . : , ,
.
.
, , , .
. .
: .

, , - -.
-
. , . "
" .
, ,
.
,
.
: ? ,
, , . .
, .
, , .
, .
.
.
" "
,
, .
.
,
, ,
. ,
. ,
. - ,
. .
. .
.

(, , .)

. ,
,
.
,
.
,
, .
,
.

13

. "" "" .
. , :
.
,
: ,

. (, , . 25-26.) ,

, . ,
, ;
,
: , . (,
, . 26.)
, " "
. .
, .
.
, .
.
.

,
.
.
, .
.
, .
,
? , ,
" ".
: ( )
, .(). ,
, . ( , :
, . 233.) , , .

. ,
, , . ,
. , .
: , . ,
,
.
. ,
. . , ,
? ,
. .
,
.
, .
. (, . 239.)
. .
.
. ,
14

 . , . ,
. ,
? .
.
.
, ,
.
, "". ,
, ,
, , . , ,
.
.
.
: ,
, ? (
, . 32.) ,
.
.
; ,

, . (. 33.)
.
. , ,
, -
.
. ,
.
,
( ), . ,
, ,
.
:
1.
. (, . 33.)
.
.
2. , , ,
.
,
. ,
.
,
. (, . 41.)
, ,
.
,
, ,
. (, . 34.)
. , ,
, .
15

? , .
, . ,
. , ,
,
; . (, . 34.)
.
, "" .
.
. (, . 34.)
.
.
. ,
, . (, . 34.)

, .
,
, ,

.
. : ?


- .
- .
,
.
,
.
:
( )
, .(). , ,
. ( , :
, . 233.) , ,
. .
, ,
-
. 19 ,
?
. :
?
. . : (, ;
. 51.)
(, . 51) ,
. , ?
, , ,
. .
19

,
. .
, , ,
. .

16

 .
.

.
.
, .
. .
.
. ,
. ,
. .
.
. ,

. , , .
. ,
: . (. 45.)

.
.
.
.
.
, . ,
,
.74., . 82. 123. . , . 124.
202.
, ,
.
3. , , ,

,
,
. ,
.
, , ,
. , , ,
, .

. ,
, , .
: , ,
, . ,

.
,20 ,
.
, . ,
20

, ,
.

17



.
. . : 21
, ,
( , )
.
. ,
.
.
,

. .
, ,
. , ,
21

XVII XVIII
; ,
;

,
; ;
, ,
; , , ,
, .
;
, .
, : " ";
, ,
, : ?
XVII XVIII ,
,
.

XVIII
(1724-1804)
.
. ,

. , , , ,
,
, . - :
; - ,
. .
.
(, , ),
, ;
-
, , - .
XVII

.
- . ,
II, . 75-6.

18

 . ,
, . ,

.
.
,
.
.
: (. ) ;
, : ;
, ; ;
() ;
,
(). ( , )
( ) ,
, ,
. ()
. ?
: (. 60.)

( ).
.
.
,

. . ,
? . . ,
, . 45.
- , , .
. ,
,
, , .
. 22
22

,

. -
. , , . 59.
, ,
, , , ,
. ,
, ? , . 60.
, -
. ..
(Seinsart) , (Seinsweise)
. , . 60.
, ,
, :
() ( , Seinsmodus) --,
. , , . 61. , Sein und
Zeit, . XCVIII.
,
. .
() .
, , .

19

. : -

.
.
,
; . ,
. (, , II,
. 454.)

- .
.
.
, .
,
. .
.
:
.

?. , .
.

. 23
,
. .
. , , (
) . ,
. , (De anima, 2. 403b 25-29),
. ,
.
. , .
,
,
. () (Scheleru), , ,
. (): .
, , , , ,
.24 , ,
. ,
. . , ,
: , ,
, , , ,
.

, . ,
,
. , . CII.
23
.
, , : , , ,
, , , . ,
.

24
Erich Rothacker, Filozofska antropologija, Veselin Maslea, Sarajevo, 1985. str. 18.

20

, . ,
-
,
.
.
() , (, ) ,
,
, 25, , , : - . , -

, , ,
(Scheleru).26

.
( , . )
.
.
.
.

, ,
.
, .
. , ( )
, . ,
homo faber, .
, :
.27 ,
,
, , . .
.
, ,
,
. ( -
- ,
, )28 () ,
, , ,
, , ''
, ''.29
25

, , , ,
,
26
, . 28. .
: psyche ,
, .
, , .
, , ()
( ) ( ).
, Mythos, physis, psyche, . 35.
27
, . 28.
28
. (). , ,
, , .
, , , , (). ,
, , , 1979. . 257 258.
29
Erich Rothacker, Filozofska antropologij. . 28.

21


.
. -
,
.30 , , (
) 31
.
,
. - .
,
,

, .
. () ,
, . .
- , ,
. ().
.
- . 32 , ,
. (
) ,
, ,
.
. .
.
, . : ,
, . (Scheleru, . 35-38)33
.

. , .34
: . ,
,
.
.
. , ,
, - . 35 ,
,
.


30

,
,
. , .
, .
. ,
.
31
, , -, - , , 1967. . 809.
32
.Erich Rothacker, Filozofska antropologija, . 29.
33
, . 30.
34
, . 31.
35
, 31.

22

 . ,
, . ,
- ,
. : ()
, - , ,
.36 ( , )
, , ()
, .
. :
( ,
, ).37 ()
. .

() , , ,
.38 - ()
, ()

()39
: ,
. , .
.
, ,
, .
, . ,
.
, ''
, , , , ;
: ' ' ?40
() , ,
,
.
, (). , ,
(). , ,
, '
'
'' : ()
ens a se ()41
.
. , , , ,
,
, . . ,
?
.
(). ,
, 42 (
36

, . 35.
, . 35.
38
, . 35.
39
, . 35.
40
, . 35.
41
, . 36.
42
, . 37.
37

23

 , , . ) , ?
?
,
.
, , .
. , ,
. , , ,
.43 , , ,
. , , ,
.
?

? , ,
.
: ''
- , , ', ',
()44
: ()? , : ? 45
( )
. , ,
. ,
. .
() , :
(
-),
,
,
,
.46
.
, .
.
. ,
?
. , ,
.
.
- . : ,
, -
. (, . 258-259)
.
. ( )
, .
,
: , .
43

, . 38.
, . 38.
45
, ( , ),
( ) . , , :
. : ? , , ,
, 1989. . 7.
46
, . 8.
44

24

 , .
, .47
,
. ,
. , -
, . , ,
.
-
. .
() 48
, .
() . .
, , ( );
.49 : .
() : ,
, , , .
. ,
. , ,
. .
.
: ( ) 50.
, ( ) , , ( !); ,
. . 51

. .
.
.
.
. .

.

.
.
. .
. : --
.
.
:
,

, ,
47

, , , , ,
, 1985. . 17.
48
, , , . 6.)
49
, , . 32.
50
.
51
, , . 37.

25

 .
. ( , ,
.., , 1937. . 10.) , ,

, , , 52
, .
,
.

. , , ,
,
. , ,
.
, .
, , . .
.
, ,
, .
, , . , , .
. ,
. .
, ,
. .
. . ,
,
.
,
. (. -, , . 22.)
.
, . ,
, .
.
, ,
, (, , I, .
191.) o ,
. 53
( ),
,
. (. -, 24.)
( ),
.
, .
.
je
? . -
, : ,
, ,
52

, , . ,
, , , , , .
53
: ,
.

26

 , . (, . 26.)
(Das Wesen)
. ,
, , ,
. (, . 26.)
, .
.
. .
.
, ,
, . (, . 27.)
: , ,
.
.
.
.
,

,
. (, . 28-29.)
.
.
. , ,
. , , ,
,
, ( ), ,
( ) ( ).
. ,
.
. , .
: .
. , . .
, . , . ,
, . , .
, , . ,
, . , . ,
. .
. . ,
. . ( , , 1-3, , ,
1981. 1, . 23.)
4.
.
, ,
()
.
, .
.
, .
. ,
27

 ; ,
. (. -,
, . 112.) , .
, ,
- ,
.54
, .

. ,
, , , (
), ,
.
, .
,
.
.
- , .
, ,
, .
, .
.
,
, . ,
. , ,
.
, , ,
.
,
.
.
, , , .
, .

,
.
, . ,
, .
,
.
, .
. ,
,
. ,
, ,
.
.
.
,
.
54

: ,
.

28


. , ,
,

. , ,
, , . , ,
, , , .. ,
,
. ,
, .

?
, ,
.
.
.
.
.
,
. .
,
,
.
,
,
( ).
, ,
. (. -, . 119.) ,
,
. ,

.
.,
, ,
, , ,
.55 .
. , ,
.56 ,
. , .
, .
,
.

. .
55

. ,
, , ,
, , . . -, . 120.
56

, ,
. ,
, . . , . 121.

29

 , . (. -, . 123.)
. ,
, ,
.
,
.
.

.
.
. .

,
, . ,
,
. (. -, . 145.)
.

.
, . (.
-, . 146.) .

.
.
.
, ,
.
.
. ,
. 57
, ,
, , , , ,
. , , ,
, . , ,
.
;
, . (. -, . 148.)
.

, , , , , , ,
. , ,
. , ,
, .
. .
. ,
.
( ): , , .
57

,
, . . -, . 147.

30

 : , , , ,
. (
)
.
. 58 ,
,
,
. ,
. ,
,
,
.
.

.
,
. , ,
,
. ,
,
- .
.

, ,
. ,
? . ,

,
.

, ,
.
,
.
, . (. -, . 167.)
, , -,
, ()
, , . (. -,
. 167.) ,
.
-.
,
,
, , .
, ,
- , ,
, .
,

. .
58

, ,
, . . -, . 153.

31

 ,
.
,
, (. -, . 170.)
.
,
,
, . (. , . 170.) ,
-
.
,
, . ,
,

. ,
" ". ,
,
. ,
.
, , , ,
. ,
,
( ,
, , )
.59 , ,
() . , ,
"", "" "", .
, , , ,
, , , , , ,
, , , , ,
.
, ,
-,
.
,
.

, .
, , , , ,
, , , . ,
,
. ,
, ,
, . ,
.
. ,
,
.

59

, , . 138.

32

 ,
. : ?
. ?
, (, ,
, , .), ,
. , ,

(. , , , . . ,

.
, .
,60 -
.
, .

. (. -, .
173.)
. .
, .

, , . (.
-, . 174.)
.

.
.
, , ,

.
, .

. ,
? , , ,
,
. .
.
. . : , , ? ,
?
, ?
?
. (. -, . 176.) , ,
. . ,
, ,
.

60

:
? .
, ,
.

33

 .
.
,
.

. ,
` `,
: ,
. (. -, . 179-180.)
,
.
,
,
.
. ,
. , , .
,
. . ,
,
. ,
.
. ,
, . .
.
. ,
, . (. -, . 183.)
, ,
, , . .
,
, , , , , .
,
. , , (
) .

.
, .
, ,
,
.
, ,
.
. .
. ,
, , ,
, , . (.
-, . 185.) ,
.

,
. ,
. ,
,
34

 ,
.
,

.
, ,
, ,
, . (. -, . 187.)
, ,
.

.
.
.
.
(, , , ,
, .), ,
.
, , ,
.
5. ? .
, "" . ,
: , . .

, - , ,
, .
. : (
)? (, , . 24.) , ,
,
.
().
. ( ,
, , , . 16.)

. ,
. , , .
? , , : ?,
?, ?
, . .
. ,
.
, . ,
, , .
? . : .
? .
: ?
:
. ( , , . 7)
? , .
--.
35

 .

. , , ?
?
, .
. 210
, . ,

. ,
. ,
, ,
, . ,
. ,
, ,
, .
. (, , I, . 246-7.
, 508. . 509. .) ,
. ,
,
. , .
.
.
. , ,
. ,
.
.
,
. , .
(
).


.
, .
, , .
.
.
.
,
. ,
. .
. ,
: , , , ,
. /
, , : , , ,
, . , ,
. , .
()
, ,
36

. ,
. , .
,
. , ttein
, .
,
. , (,
507).
, ,
.
( )
, . ,
,
.
-, , .
, ,
, (, , 452d) .
, ,
.
: ,
, .
, ,
, ,
. (, , 452) ,
, ,
.
.
, ,
, , ,
,
. ( , ,
, -,
) .
,
.
, ,
, ,
.
. .
.
,
. 1025b25, ,
, .
.
: ,
, , .
(, , II6, 1222b19) :
. (VI2, 113920) (<resij),
.
.
, , ,
. . ( ,VI2,
37

1139b5) ( ),
. ,
, - (dnamij)
/ (^nrgeia) , , .
: ,
, ,
, ,
; ; ( -)
. (1048b18-23)
(, ), ( , ,
), ,
. --- --,
( ) .
,
, .
.
( ), ,
,
(leqhesqai) ( , ,
, - t< lipetai pln qewr/a (, 1178b21).

, (pihsij) (prxij) . ,
, (tcnh).
,
, (frnesij),
. , ,
; ()
(),
. , ,
, ,
, . (, 1025b22-28)
,
, ,
.
(frnesij) ( )
( ), ,
(exwterikI prxeij).
.
,
(. ),
.
ctus,
- operatio , .


, , , , .

, . ,
, .
,
.
38

.
- . ,
- .
.
.
. ,
.
(|rc).
.
,
: .
. - .
, ,
.
: ?
.
,
, . ( ,
, . 93.)

,
. .
,
,
.
.
? (. 94.)
.
. ,
.
.
.
. ,
. .

. (, . 95.)
, . .
: , . :
, . ,
, , ,
. (, , 187. .) ,
,

.
, , ,
.
, .
: ,
39

 ,
,
. ,
, .

. , , .
, .
,
. :
. (,
, . 10.)
,
. ,
,
.
,
.
. ,
,
. ,

.
()
, ,
. ().
, . (, . 95.)
( )
. () ,
, , .(). ,
, ,
. (, 95.)
?
.
,

. " ()
: (). (, 96.)
, .
.
. ,
, - .
.

. (, 97.)
, , , ,
, . .
.
.
?

, .
,
40

 .
, () .
. ,
. -
.
. .
,
. , , , ,
.
. Religare:
--? ? ,
. , ,
, - .
1) ,
.
. .
.
.61 , , , .
, .
:
; . . 62
, .
.
, .


. .
() , ( ) ,
,
().63 .
. 64
. . , ,
.
.
. .
: 65;
; ;
; ; , ,
;
, . 66 .
61

, , 187.
, . 177.
63
, . 102.
64
() ().
, . ,
, , . 739.
65
, ,
.
66
, , . 103.
62

41

 ,
..
.
.
. : , ,, ,
2) Haos u terminologiji starih grka
U starim svedo~anstvima stoji, da je u
vizijama, Haos jedno od prvih bo`anstava.
Damaskios iznosi slede}e:

teo Tako,

kosmogonijskim
novoplatoni~ar

"U tim je navedenim orfi~kim Rapsodijama na neki na~in teologija o

misaonom svijetu, koji tuma~e i filozofi postavqaju}i Krona umjesto jednog
po~ela svih stvari, umjesto dva principa Eter i Haos, i umjesto postoje}eg ( bi}a
) stavqaju ( svijetsko ) jaje i tako sastavqaju prvu trijadu bogova; (...)." 67
Damaskios nam nudi jo{ jednu varijantu orfi~ke teo-kosmogonije u
kojoj se pojavquje Haos u redosledu nastanka bogova i sveta. Tako on
pi{e:
" 'U po~etku bija{e voda () i materija (), iz koje se skrutila
zemqa ( )'. Postavqaju}i prije svega ova dva po~ela, vodu i zemqu ... Poslije
ta dva, (...) je Kronos (j ) koji ne stari i Heraklo. S wime je Ananke
(Nu`nost - ), koja ima istu prirodu, i Adrasteja, (u fusnoti 11,
Neukloniva ili Neumitna SD , s), bestjelesna, ra{irena po svemu
svemiru ( komosu ), dose`u}i i do samih wegovih granica. ( ... ) ... Taj Kronos,
zmaj, ra|a trostruki rod: vla`ni Eter, Haos beskrajni i tre}i osim toga Ereb
magleni ... A me|u wima Kronos rodi jaje (...) ta teologija veli~a Protogona ( u
fusnoti 13 Prvoro|eni bog, j ) i naziva ga Zeusom ure|iva~em svih
stvari i posvema{weg svemira ( ), zbog toga se naziva i Pan
( - Sve )."68
Ne ulaze}i detaqnije u orfi~ku genalogiju bogava, mo`emo
primetiti
da
je
Haos
u
prvoj
generaciji
bogova69.
Haos
je
personifikacija onog stawa u kome je ~itav materijal sveta tu, ali u
jednom neure|enom vidu. Me|utim, promisliv{i to bo`je carstvo,
Hesoid }e dati odgovor na pitawe: Koji je od bogova prvi? U Hesoidovoj
Teogoniji stoji:
"116 _ j ',
j, j _j /,
118 j '
119 ' j /j,
120 d 'j, j j ^ ,
j, _ '
67

Diels, 1V 12.
Isto, 1V 13.
69
I Aristotel o tome pi{e: "A tome sli~no govor i drevni pjesnici, koji ka`u kako ne
kraquju i ne vladaju oni iskonski, kao No} i Nebo, Kaos ili Ocean, nego Zeus."
Aristotel, METAFIZIKA, 1091b, 4 - 7.
68

42

 ^ < ^/
^ j ' j < ^,
j ^,
125 j .
"116 Zaista najpre nastade Chaos, a potom
Gaia {irokih prsa, uvijek sigurno sjedi{te svih
<' stvari '>
118 besmrtnika, koji zaposedaju vrh snije`nog
Olimpa
119 I Tartara tmurna u nutrini {irokohodne
zemqe,
120 I Eros, koji je najqep{i me|u besmrtnim bogovima, koji udove slabi, a svim bogovima i svim
qudima obmawuje u grudima srce i razboriti
naum.
A iz Chaosa nastado{e Erebos i crni Nyx a iz Nyx
opet izrodi{e se i Aither i Hemere,
125 koja rodi cjelivana u qubavi s Erebosom spojena."70
Za Hesoida, prvo je nastao Haos. Da bi se taj ~in nastanka
shvatio, i razumelo stawe haosa, treba, pre svega, odrediti zna~ewe
same re~i haos.
"Gr~ko j ( od #j, osnova - ) izvorno ozna~ava "zijev",
"zjap", "procjep", a izvedeno je od glagola /( "zijevati" ) i
najverovatnije je onomatopejskog porijekla. "71
Dakle, u odnosu na ovakvo zna~ewe re~i haos, to {to je prvo
nastalo je nekakav procep, zjap. Taj zjap - haos, nije ne{to {to kao
takvo postoji, ve} je u trajawu, u delatnom stawu i pokretu. On nije
nekakva prasupstancija iz koje sve nastaje, ve} je prvi uslov bilo
kakvog nastanka sveta - kosmosa i bilo kakvog unutarsvetskog doga|aja.
On je mesto nastanka, mesto izme|u neba i zemqe.
"700 j '
'
j j < j j
703 ..."
700 A jara bo`anstvena osvoji Chaos. Pa pojavi se
pred
70

Iz B. Ijakovi, MYTHOS, PHYSIS. PSYCHE, str. 88 - 89. A prema: Hesoid, THOGONY, edited with Prologomena and
Commentary by M. L. West, Oxford 1966.
71
Isto, str. 91.
U fusnoti ( 83 ), autor ovog navoda obja{wava zna~ewe glagola /: "glagolu /
odgovaraju lat. hiare I hiscere ( osnova hi - ), staroind. vi - haya -, staroslov. wem. gahnen ( gei - ), engl.
gape indoevropski korijen je ghei - / ghi. Gr~ko ca/nein i latinsko hiscere zna~e osim toga i
"otvoriti se", "pu}i"; i zna~i "jama", "dupqa", a - "`drijelo", "ponor"; glagol
( tako|e osnova - ) zna~i "`elim", "i{tem", "trebam", a _ "grabim", "( obu )
hvatam", "sadr`im" ( upor. lat. pre - hendo ); zna~i "naduven"." str. 91.

43

o~ima da vide i u{ima glas da se slu{a,

isto kao da se Zemqa i {iroko Nebo iznad
703 sastavi{e..."72
Tek sa uplivom bo`anske svetlosti i jare, biva mogu}im da se
ne{to oblikuje, vidi, ~uje. Po{to su tek svetlost, jara - vatra, bili
potrebni,
onda
je
mogu}e
da
je
haos,
u
svojoj
prvotnosti,
neizdiferenciranost, mrak i tama.73
Zapravo, navedimo {ta sam autor zakqu~uje povodom Hesoidovskog
haosa, tj. {ta haos nije: On "(...) nije dakle nekakvo porijeklo svega
{to je nastalo nakon prvog kosmogonijskog ~ina; (...)."74 ( u smislu
prvotne praznine - prostor ), "(...) niti je Chaos, kako smatraju
stoi~ari j iz ( "razlijevati", "sipati", "te}i" ), nekakva
te~na pratvar. Chaos uop{te nije nekakva materia prima iz koje se
razvio svijet niti kakva massa confusa koja je iz sebe ispoqila
postoje}e."75 Zapravo,
Hesoid je prihvatio ustaqenu mitolo{ku
predstavu "(...) o izdvajawu Zemqe i Neba iz jedne neizdiferencirane
mase - stawa. Chaos je ovdje predstavqao zjap - procjep koji je
prilikom prvog kosmogonskog ~ina nastao, (...)."76 Zapravo, po Hesoidu,
Haos i Gea su ishodi{te svega. "(...) Chaos i Gaia zajedno ~ine
bivstvovni totalitet iz koga svoju bivstvovnost crpi ( tj. genealo{ki
izvodi ) sve drugo."77
Na ovaj na~in smo se pribli`ili onoj osnovnoj postavci, koja sve
vreme provejava na{im radom, pogotovu kada se radi o nama samima, da
zemqa i na{e kora~awe po woj ~ine temeq na{eg boravka u svetu. A zev,
otklon, haos predstavqaju ono {to omogu}uje bilo koje doga|awe u svetu
ili svet kao doga|aj.
3) [ta je mesto - haos?
Iz prethodnog, ne mo`emo ta~no odrediti {ta je haos. On nije
pramaterija, ali nije ni prostor doga|awa, nije ni prvi pomak. ^udno
je i samo to pitawe: {ta je haos? Ono izmi~e odre|ewu zbog izmicawa
onoga na {ta se samo pitawe odnosi, zato {to je sam haos, mesto ali
mesto bilo kog odre|ewa. Nije gotovo nikakav odgovor i odre|ewe re}i
da je ne{to, jer on je skoro poput ni~ega, ali nije to ni{ta. On je
prvi ~in u odnosu na neizdiferencirano stawe i u odnosu na kosmos. Zev
- zjap - otklon - procep je mesto sveta - haos. Ali, ne kao takvo prvo
72

Isto, str. 92.

"811 _ < j
, / &,
j _ n
814 j /, _ j .
811 A tamo < su > i blistava vrata i bakreni prag
nepomi~ni, koji je neprekidnim korijewem utvr|en,
koji je samonastao; a naprijed, daleko od bogova
svih,
814 borave Titani, prekoputa Chaosa tamnog." Isto, str. 93.
74
Isto, str. 95.
75
Isto, str. 95.
76
Isto, str. 95 - 96.
77
Isto, str. 96.
73

44

i nikada vi{e, ve} kao arche. [ta ka`e Aristotel o doga|ajnosti doga|
aja mesta sveta:
Zapravo, po Aristotelu svi mislioci, doga|ajnost doga|ajnosti
mesta sveta, uzimaju kao podrazumevaju}u stvar mesta doga|aja, tj.
mesta:
" g|r ( g|
r ^ / ;) <
< | ^, .
78
Jer, stvari se smewuju, tj. na mesto jedne stvari dolazi neka
druga, tako da se mesto nekako razlikuje od samih stvari, ili kao da
ima nekakvu mo}. Mesto nije ~isti prostor, niti pak pramaterija i tu,
po Aristotelu, kao da je Hesoid imao pravo, kad je mesto u pitawu:
" _ @ top |t|
, < m asJhtn ^n J, |
totw polboi ' < '/ rq
.. " _n , at|
r ga ", , |
/, * /, >/ < ^ ."79
Da li mesto, pita se Aristotel, mo`e biti tvar ( kao {to to misli
Platon ) ili, pak, oblik? Naravno da ne mogu, jer se oblik i tvar ne
izdvajaju od tela - stvari, i kao takvi mewaju mesta. Zapravo, gde
treba tra`iti mesto:
"< g|r > @ > g|
r '
_ ^s. _ ^

78

Selon l opinion commune, en effet les etres sont, comme tels, quelque part, car
le non - etre n est nulle part : ou est le bouc - cerf, le sphinx? Puis le plus
general et principal mouvement est le mouvement selon le lieu ( dans notre
terminologie, le transport ). Isto, 208a, 29 - 31.
"Jer svi pretpostavqaju da bi}a bivaju negdje ( budu}i da nebi}e ne biva nigdje;
naime, gdje je "kozojelen" ili sfinga? ) a i gibawe koje je najvi{e zajedni~ko i
najpoglavitije biva prema mjestu, to jest: ono koje zovemo premje{tawe." Isto, str.
81.
79
Donc que le lieu soit quelque chose independamment des corps et que tout corps sensible soit dans le lieu, on pourrait l
admettre d apres ce qui precede et il semblerait qu Hesiode ait pense juste quand il a mis au commmencement le chaos ; voici
d ailleurs ses paroles:
Le premier de tous les etres fut le Chaos, puis La Terre au large sein
comme s il fallait qu il existat d abord une place pour les etres ; c est parce qu il pensait, avec tout le monde, que toute
chose est quelque part, c est - a - dire dans un lieu. Isto, 208b, 27 - 33.
"Iz tih bi dakle rije~i {tkogod prepostavio da stoji nekavo mjesto mimo tjelesa te da
je svako sjetilno tijelo u mjestu. ^inilo bi se kako je i Hezoid pravo rekao,
na~iniv{i prvo Pramete`. On barem ka`e:
'I od svega najprije Kaos postade,
a zatim pak Zemqa {irokogruda ...'
kao bi bi}ima prvo mora biti prisutan prostor, zbog toga {to je dr`ao - kao i ve}ina
- da se sve nalazi 'negdje' i u mjestu." Isto, str. 83.

45

, _ > , t '
.
_ >/
< ^ .
n , , |
/ ^ | < *
/, @
, ^ / .
, @ >
; g|
r / ^/, >.
^ @ ( podvukao SD ).
' ^ @ ( , ), @
^ J g|r
< < > <
, ^
<
^ , @ g|r ^ J
m ;(...)."80
4)Aristotel: mesto je ne{to
Iz aporeti~nosti pitawa o mestu, Aristotel zakqu~uje da je mesto
ne{to. Ono ima svoje vlastito jestawe i ne mo`e se svesti na bilo {ta
drugo. Ali, ako mesto jeste, onda to wegovo jestawe iznu|uje da je
negde i da je ne{to. Gde je, zapravo, mesto i {ta je mesto?
80

D autre part ce que est quelque part est, par soi, quelque chose, et implique en tant que quelque part, autre chose en dehors
de lui.
A Platon, bien entendu, si lon nous permet cette digression, il faut demander pourquoi les idees et les nombres ne sont pas
dans le lieu, puisque le lieu est le participant, que le participant ce soit le grand et le petit, que ce soit la matiere, comme il est
ecrit dans le Timee .
En outre, comment pourrait se produire le transport vers le lieu propre, si le lieu c etait la matiere ou la forme? En effet, il est
ipossible que ce vers quoi il n y a pas mouvment et qui n a pas comme differences le haut et le bas soit le lieu. Ainsi c est
parmi de telles choses qu il faut chercher le lieu.
D autre part, si le lieu est dans la chose meme ( et il le faut s il est ou forme ou matiere ), le lieu sera dans le lieu, car la
forme et l indertemine se transforment et sont mus avec la chose, elles ne demeurent pas a la meme place, mais le meme ou
est la chose; ainsi il y aura un lieu du lieu.
En outre, quand de l eau est engendree a partir de l air, alors le lieu est detruit, car corps qui a ete engendre n est pas
dans le meme lieu; quelle espece de destruction est - ce donc la? Isto, 209b 29 - 210a 11.
"Jer ~ini se kako je mjesto ne{to poput posude ( budu}i da je posuda prenosivo
mjesto ). A posuda nije nikakav ( dio ) stvari. Ukoliko je dakle izdvojivo od stvari,
ono nije oblik, a kao ono koje je sadr`ava, mjesto je razli~ito od tvari.
Uz to se ~ini da bi}e koje je negdje i samo biva {togod i biva ne{to razli~ito
izvan wega. ( A Platon je trebao re}i - ako je kazao ovako u zastrani - za{to nisu u
mjestu i oblici i brojevi, ako je mjesto ono udjeluju}e, bilo da je to sudjeluju}e
veliko i malo bilo da je tvar, kao {to je napisao u Timeju. I daqe, kako bi se stvar
nosila na svoje vlastito mjesto, ako bi mjesto bilo tvar ili oblik? Jer nemogu}e je
da bude mjesto ono kojemu nema ni gibawa, ni gore, ni doqe. Stoga mjesto treba
tra`iti me|u tima. Ako je mjesto u samoj stvari ( jer to i treba biti, ako je ili
oblik ili tvar ), mjesto }e biti u mjestu. Naime, i oblik i ono neodre|eno mijewaju
se i gibaju zajedno sa samom tvari, i nisu uvijek u istome mjestu, nego u ondje gdje
je i stvar; tako te }e biti mjesto mjesta. Uz to, kada iz zraka nastane voda, mjesto
bi propalo, jer nastalo tijelo nije u istome mjestu. a kakav je onda taj raspad?"
Isto, str. 86 - 87.

46

Mesto nije ni tvar ni oblik, niti me|uprostor ( razmak ), ali je

opet ne{to i kao takvo prisutno. Sa stvarima ( tvar i oblik) je lako u
smislu odre|ewa gde i {ta. Sa mestom je to te{ko, jer wegovo odre|ewe
vodi ka ne~emu {to mo`e biti mesto mesta, itd. S druge strane, ni{ta
ne mo`e biti i biti samo za sebe prvotno, pa i mesto, ono je uvek u
vezi sa stvarima i kretawem.
Mesto nije niti tvar, niti oblik, niti razmak ( t ):
"< / _ @ ^,
> l (...).81
Oblik i mesto su nekakve granice ali, po Aristotelu, nisu isto,
tj. i oblik i mesto sadr`e ne{to. Dok je oblik, granica stvari, dotle
je mesto, granica sadr`avaju}eg tela.
Mesto nije ni tvar. Jer, tvar nije odvojiva od stvari kao ni
oblik ( videti 209b 22 - 32 ), niti pak sadr`i stvari, dok je mesto
odvojivo od stvari i nije stvar. Uslov za bilo koju stvar je mesto i
dok ona ( stvar ) propada, mesto nema tu osobinu, tj. ono ne mo`e biti
uni{teno; a stvar i nije mesto, jer bi tada bile dve stvari u istome
(videti, 209a 1 ).
Me|utim, i ono {to zovemo razmakom nije mesto. Povodom razmaka i
mesta ulazimo u te{ko}u i u potrebu za razlikovawem, jer postoji ne{to
{to je nerazdeqeno, kao {to je nebo:
"< _ > ^ ^ , ^
, ' ^ < ^ _ ^ /, | |
< _ ^ _ _ > g|r @
, ] @ < ,
>. ' @ t ^ ^/.
_ _ _ |
c_, ^ J _ >^ ^/,
_ ^n _ _ < , ^ tJ ^

^tJ
_, ^ _ ^
^ | | p_."82
81

Si donc le lieu n est aucune des trois choses ni la forme, ni la matiere, ni un intervalle ( ... ). Isto, 212a 2- 3.
"Ako dakle mesto nije ni jedno od toga troga, - niti je oblik, niti je tvar, niti je razmak (...)."
82
D autre part, nous disons bien qu une chose est dans le ciel comme dans un lieu parce qu elle est dans l air et que celui ci est dans le ciel ; dans l air oui. mais dans tout l air, et c est la partie extreme et enveloppante de l air qui nous avons vue;
en effet, si c est tout l air qui est lieu, chaque chose ne sera pas egae a son lieu; or, nous avons admis cette egalite et que tel
etait le lieu immediat de la chose.
Assurement, quand l envellope est non pas detachee du corps, mais continue avec le corps, on ne dit pas qu il est en
elle comme dans un lieu, mais comme une partie dans un tout; au contraire, quand elle est detachee et simplement en contact,
le corps est immediatemment a l interieur de la surface extreme de l enveloppe, qui n est point partie de son contenu, ni plus
grande que l intervalle d extension du corps, mais lui est egale; car les extremites des choses en contact sont jointes. Isto,
211a, 24 - 34.
"Jer mi ka`emo kako je {togod u nebu kao u mjestu, zbog toga {to je u zraku,
koji je u nebu, ali to 'u zraku' ne zna~i 'u cjelokupnom zraku', nego ka`emo da je
doti~no 'u zraku' zbog krajwe ( povr{ine ) zraka koja ga sadr`ava ( jer ako bi sav
zrak bio mjesto, onda mjesto svake pojedine stvari ne bi bilo jednako samoj pojedinoj
stvari, a ~ini se da je jednako, i tako jest, ono prvotno mjesto u kojemu je ne{to ).
Kada 'ono koje sadr`ava' nije odjeqeno nego je neprekidno, onda se ne ka`e da biva u
tome kao u mjestu, nego kao dio u cjelini. A kada je odjeqeno i u doticaju, onda je u

47

Dakle, nebo ( = nebo, svet, svemir ) nije mesto. Stvari u

svetu nisu kao na nekakvom mestu, ve} su deo sveta. Nebo je ono mesto
u kome je ne{to. Tek kada su stvari ograni~ene i kada se dodiruju onda
se pojavquje razmak, npr. kao vino i posuda. Kako se sadr`aj mewa, u
samoj posudi, onda se ~ini da su krajnosti posude - razmak, nekakvo
mesto. Me|utim, po Aristotelu, tako ne{to - razmak, nije mesto, jer se
i ta posuda preme{ta. Tako, npr. i ako su te krajnosti posude granice
mesta, onda se mesto duplira, i u odnosu na nebo, imamo mesto mesta.
Aristotel ka`e:
"|
_ j
< , > ^,
, >/ , j
|
. ' , |
^/
< { (podvukaoSD ). '
' > < ^ ], } }
g|r < |
^ { ^
/ { _ < @ . ' ' }
j, < < { . _ } @
/, ^ /,
' @ ' ^ g|r ^, /satai @ < |
at,
' ^ / J ^ ^
. "83
prvotnome koje je krajwe ( povr{ina ) 'sadr`avaju}ega', koja niti jedino onoga {to je
u tome, niti je ve}a od wegove prote`nosti, nego je jednaka, jer u istome su
krajnosti onih stvari koje se doti~u." Isto, str. 90.
83
D autre part, parce que, souvent, tandis que l envellope demeure, le corps envelloppe change, comme de l eau qui s
eccoule hors d un vase, l intervalle qui est intermediair entre les limites parait etre quelque chose, en tant qu il est
independant du corps deplace. Or, il n en est rien, mais il arrive a la place un corps quelconque, pourvu qu il soit de ceux qui
se deplacnt et peuvent par nature entrer en contact. Si l intervalle paris en soi etait quelque chose capable par nature d etre et
de subsister en soi - meme, les lieux seraient infins; en effet l air, certes, vient prendre la place de l eau; mais toutes les
parties feront dans le tout ce que fait toute l eau le vase. En memetemps, le lieu sera soumis lui - meme au changement: ainsi il
y aura, pour le lieu, encore un autre lieu, et plusieurs lieux seront ensemble. Mais il n y a pas, pour la partie un autre lieu dans
lequel elle est mue, quand tout le vase change de place; c est toujours le meme; car c est dans le lieu ou ils sont que changent
mutuellement de place l air, l eau et les parties de l eau, mais non. le lieu ou arrive le tout, partie du lieu qui est celui du ciel
entier. Isto, 211b, 14 - 29.
"Zbog toga {to 'sadr`ano' i odijeqeno ~esto se mijewa - kao voda iz posude dok 'sadr`avaju}e' ostaje, onaj razmak izme|u krajnosti ~ini se da je ne{to, kao da
je {togod mimo preme{tenog tijela. Ali ne~eg takvog nema, nego se slu~ajno doga|a
tijelo od onih ( tjelesa ) koja se preme{taju i mogu se doticati po naravi. Kada bi
bio takav neki razmak, {to sam sobom po naravi biva i ostaje, onda bi u istoj
( stvari ) postojala neograni~ena mjesta ( jer po{to bi zamjenili mjesta voda i zrak,
isto bi svi dijelovi ~inili u cjelini kao i sva voda u posudi ). A istodobno i mjesto
}e se mjewati, tako te }e biti drugo mjesto mjesta, i istodobno }e bivati mnoga
mjesta. I nije druk~ije mjesto dijela, u kojem se kre}e, kad se cijela posuda
premje{ta, nego ono ostaje isto; jer u onome mjestu u kojem su u tome se i
premje{taju i zrak i voda ili dijelovi vode, a ne u mjestu u koje dolaze, koje je dio
mjesta {to je mjesto cjelokupnog neba." Isto, str. 91 - 92.

48

Izme|u posude i mesta ima nekakve sli~nosti u tom smislu, {to je

mesto nekakva nepokretna posuda, za razliku od posude koja je
prenosivo mesto:
" _ ^ < ^,
> ^ ,
/J J . '
/ > @ @ ,
/ @ .

/ ( podvukaoSD ), @ ."84
5) _
Dakle, mesto je prva nepokretna granica. Poput reke, ono je
nepokretno da bi se sve unutar wega kretalo. Krajwa granica - nebo,
unutar koga se odvija kru`no kretawe, jeste mesto stvari. Nema mesta
bez stvari, ali nema ni stvari bez mesta. Jer, stvari se kre}u uvek od
jednog do drugog mesta. S druge strane, ako nema drugog tela koje je
izvan i zadr`avaju}e, onda telo ne postoji. Telo je uvek telo ako je
ne~im ograni~eno i drugim telom zadr`avano. Mesto je sa telima, ali
nije telo. Otuda, mesto svega nije nigde:
" { @ { g|r J | .
_ , ^ ^
J, _ , . } ,, |
_ ( i g|
r ' ), _ _ ' . _ g
|r , { , J _ / g|
r @ < } _ < , ' . |
_ < } < , < ."85
84

Par suite, quand une chose, interiure a une autre qui est mue, est mue et change de place, comme un navire sur un fleuve,
elle est, par rapport a ce qui l enveloppe plutot comme dans un vase que dans un lieu. Le lieu veut etre immobile, aussi est - ce
plutot le fleuve dans son entier qu est llieu, parce que dans son entier il est immobile.
Par suit la limite immobile mmediate ( SD ) de l enveloppe, tel est le lieu. Isto, 212a 15 - 20.
"Stoga kada se u pokrenutom {togod kre}e i premje{ta se ono {to je unutra, kao la|a
na rijeci, onda se 'sadr`avaju}e' vi{e slu`i, kao posuda negoli kao mjesto. Jer
mjesto ho}e biti ne{to nepokretno. Stoga je vi{e cijela rjeka mjesto, jer je ( kao )
cjelina nepokretna; tako te je mjesto - prvotna nepokretna granica ( SD ) onoga koje
sadr`ava." Isto, str. 93.
85
En outre le lieu est avec la chose, car avec le limite, la limite.Si un corps a hors de lui un corps qui l euveloppe, il es dans
un lieu; si non, non. C est pourquoi, meme si une telle chose ( une chose qui n ait rien hors d elle ) devenait fluide, on
pourrait la dire telle c est - a dire sans lieu; a la verite les parties d un tout se mouvront ( elles s enveloppent
mutuellment, mais le tout, s il se meut en un sens, en un autre, non. En tant que tout, en effet, il ne change pas de
lieu, mais il se mouvra en cercle, car tel est le lieu qu il faut attribuer aux parties; certaines d entre elle ne se mouvant ni vers
le hat, ni vers le bas, mais en cercle; d autres se mouvant vers le haut et le bas ( colles qui subissent condensation et
rarefaction. Isto, 212a, 29 - 35, 212b, 1 - 2.
"Uz to mjesto je zajedno sa stvari, budu}i da su zajedno granice i ograni~eno.
Ono dakle tijelo koje neko drugo tjelo izvana zadr`ava je u mjestu; ako pak ne, onda
nije. Zbog toga, neka voda i bude takva, jedni }e se wezini djelovi kretati ( budu}i
da se uzajamno sadr`avaju, dok }e se sve jednim na~inom kretati a drugim ne, jer kao
cjelina ono istodobno ne mijewa mjesto, ali }e se kretati u krugu - budu}i da je to

49

Sve je u celini nekakvo kru`no kretawe - poput vrtloga. To kru`no

kretawe se o~ituje u "gorwem" delu kruga i sve je, u krajwoj granici,
nepokretno i nije nigde:
" _ ( podvukaoSD ). g|
r ' ^sti , < } > |
^ |
_ < _ ^ , < |
^ @ g|
r . ' @ ,
<
< | _ ^ , ' ^
, ' ^ a, @ '
^
86
, @ ' ^ }J."
To {to nije nigde, a mesto je svega, jo{ od Hesoida, nastalo je
prvo. Unutar tog prvog - Haosa, boravi svaka stvar i ona ure|ena i ona
neure|ena, tj. i ure|eni svet vidqivih stvari - kosmos, i neure|eni
svet stvari - nered ili mete`. Unutar tog zeva - haosa, kre}u}i se,
stvari se pojavquju u nekakvom redu, ali taj red ( gledan "izbliza" )
je nered. Stalno je zev - otklon prisutan unutar sveta stvari, jer on
se pomaqa svuda u bilo kom doga|aju. U toj svetskoj atrakciji, zev se
pojavquje kao fraktal haosa.
6) Red i nered
Haos ne mo`emo izjedna~iti sa neredom, niti, kao suprotnost samom
haosu, postaviti kosmos. Ve} je haos mesto bez mesta unutar koga
govorimo o poretku - kosmosu i neredu. I red i nered su ne{to "unutar"
haosa. Mo`e se postaviti pitawe: Da li su haos i svet isto? Imaju}i u
vidu Aristotelove naznake, ~ini se da to nije jedno te isto. Jer, svet
pretenduje na sveobuhvatnost, a to zna~i da on obuhvata i materiju i
oblike i kretawe i mesto. Mesto nije tvar, gra|a, oblik, prostor,
kretawe, itd. Haos - mesto - zev i nije svet, ali je "granica" sveta
doga|awa.
Ipak, po|imo od slede}eg navoda:
"17. Augustin. S. D. VIII 2 ( lat ) Nije naime ( Anaksimandar )
pomislio da stvari nastaju iz jedne stvari kao {to je Tales ( smatrao da nastaju )
mjesto wegovih djelova - ( a neke se stvari kre}u, ne nagore i nadoqe, nego u krugu,
dok druge nagore i nadoqe, naime one koje imaju gusto}u i retko}u." Isto, str. 9394.
86
Mais le tout n est pas quelque part ( SD ). En effet la chose qui est quelque part est d abordd par elle - meme une chose,
ensuite en suppose une autre a cote, en laquelle consiste l enveloppe ; or a cote du out de L Universe il n y a rien en dehors
du tout et par suite tout est dans le ciel, car le ciel est le toute, c est bien entendu. Or le lieu ce n est pas le ciel, c est l
extremuite du ciel qui est en contact avec le corps mobile comme limite immobile ; par suite la terre est dans l eau, l eau dans
l air, celui - ci dans l ether, l ether dans le ciel, mais celui - ci n est plus dans une autre chose. Isto, 212b, 13 - 21.
"(...), dok sve nije nigdje ( SD ). Jer ono {to je negdje i samo je ne{to, i
treba jo{ mimo toga {togod drugo bivati u kojemu je ono, ili {to ga sadr`ava. Ali
mimo svega i cjeline ne postoji ni{ta drugo izvan Svega, i stoga su sve stvari u
nebu, jer nebo je mo`da Sve. Nu ( wihovo ) mjesto nije nebo, nego nekakav krajwi rub
neba, koji je u doticaju s pokretnim tjelom (naime: miruju}a granica ). I zbog toga
zemqa je u vodi, a ta je u zraku, koji je pak u etru, i etar je u nebu, a nebo nije
vi{e ni u ~emu drugome." Isto, str. 95.

50

iz vlage, ve} iz svojih vlastitih principa. Vjerovao je da su principi pojedinih

stvari beskona~ni i da se ra|a nebrojeno svjetova i {to god u wima nastaje;
smatrao je da ti svjetovi ~as propadaju ~as se opet ra|aju, koliko je svaki
svojim vjekom mogao trajati. ( ... ) 4, 6 ( D. 331 ) Anaksimandar
( ka`e ) ... da je svijet propadqiv. Simpl. Phys. 1121, 5. Jedni ka`u
da su svjetovi mno`inom beskona~ni, kao na primjer Anaksimandrovi,
Leukipovi, Demokritovi i kasniji Epikurovi sqedbenici, i tvrde da oni nastaju iz
( apejrona ) i propadaju u apejron. Govore da jedni uvjek nastaju a drugi
propadaju i da je kretawe vje~no. Bez kretawa nema ni nastajawa ni
propadawa."87
Po{to govorimo o redu i neredu, bitno je ( {to iz ovog navoda
sledi ), da stara ideja ( od Anaksimandra ) govori o nastajawu i
nestajawu poredaka, tj. jedni se ra|aju a drugi nestaju.88 Poredak
vidqivih stvari - kosmos, u jednom delu zjapa - haosa, nastaje, da bi
u drugom propadao. Tako ne{to sledi iz prethodnog navoda, o mi{qewu
starih filozofa. Me|utim, ovakva konastatacija ne smiruje, jer se
postavqa pitawe: Gde je granica reda i nereda? Granica bilo ~ega je
mesto, ka`e Aristotel. Ali, to nam ne govori mnogo o tome ( o na{oj
krajwoj nameri - eksplikaciji zeva, otklona , haosa ).
7) [ta nam govori iskustvo?
Uzmimo bilo koje mesto iz na{eg `ivotnog prostora: jednu ulicu,
kao mesto, koje je dobro sre|eno. To, {to je ulica prisutna, ne zna~i
da je i poredak prisutan: qudi se kre}u, psi laju, ptice prole}u, ki{a
pada, vetar wi{e li{}e i grane, itd. Ako u trenutku za|emo u poredak
tih prisutnih stvari, nikako se ne mo`emo slo`iti da je ulica mesto
reda. Ako, pak, uzmemo mesta prirodnog poretka stvari, onda dobijamo
slede}e:
"I Adanson je konstatovao da je priroda 'zbrkana mje{avina bi}a koje je
samo slu~aj pribli`io: ovdje je pomje{ano zlato sa nekim drugim metalom, sa
kamenom, sa zemqom, a tamo - qubi~ica raste pokraj hrasta. Izme|u tih
biqaka lutaju ~etvorono{ci, gmizavci i insekti; ribe se, tako re}i, stapaju sa
biqkama {to rastu u dubini vode... Ta mje{avina je tako op{ta i tako
rasprostrawena da izgleda kao sam zakom prirode' (42)." 89
Mi smo ovim navodom i onim razmi{qawem pre wega, naveli ve} dve
vrste "stawa" u kojima se zbiva doga|awe. ^ini se da u tome nema
poretka. U slu~aju ulice, govorimo o dinamici stvari koja, uzeta tako,
govori o nepostojawu poretka, dok se u navodu, radi o samoj
prisutnosti stvari koje, kao takve - gledane u celini, ne upu}uju na
poredak.
8) Nered
Pote{ko}a se javqa u samom imenovawu onoga {to je suprotno redu.
Jer,
ono {to je suprotno redu imenuje se samo kao negacija reda. U
87

Diels, 12 A 17.
Ovakva ideja je prisutna i u Kantovom shvatawu sveta, u predkriti~kom periodu.
89
Mi{el Fuko, RIJE^I I STVARI, str. 205.
88

51

na{em jeziku ne postoji izraz koji, u afirmativnom smislu, ozna~ava

stawe u kome nema reda, osim, mo`da, termina mete`. I pri nameri da se
misli nered, javqa se pote{ko}a. Poku{ajmo, recimo, da mislimo
prethodna dva primera iz iskustva: ulica i prirodni ambijent. Vide}emo
da takve doga|ajnosti ne mo`emo misliti, niti o wima ne{to re}i. Jer,
ono {to se `eli misliti, i o wemu ne{to re}i, mora biti ure|eno, iz
razloga {to i mi{qewe i govorewe, da bi funkcionalisali, podrazumevaju
nu`no ure|enost, logiku, kartografiju i uop{tavawe.
Navedimo po~etak pisawa u delu Re~ i stvari, Mi{ela Fukoa:
"Ova kwiga, ka`e Fuko, nastala je zahvaquju}i jednom Borhesovom
tekstu, (...). Taj tekst citira 'izvjesnu kinesku enciklopediju' u kojoj pi{e da se
'`ivotiwe dijele na: a) one koje pripadaju Caru, b) miri{qave, c) pripitomqene, d)
male sviwe, e) sirene, f) ~udovi{ta, g) pse na slobodi, h) one koje su ukqu~ene
u ovu klasifikaciju, i) koje se uzbu|uju kao ludaci, j) bezbrojne, k) nacrtane
tankom ki~icom od devine dlake, l) et caetera, m) koje su slomile kr~ag, n) koje
iz daqine li~e na muhe'. Zadivqeni tom taksinomijom, istog ~asa shvatamo,
zahvaquju}i bezazlenoj pri~i o egzoti~nom {armu jedne druge misli,
ograni~enost na{e misli: golu nemogu}nost da se to misli."90
U odnosu na situaciju nereda ulice ( prvi primer ), i situaciju
prirodnog ambijenta ( drugi primer ), kao i poku{aja wihove
klasifikacije na na~in koga navodi Fuko, bio bi ( za na{ misaoni
sistem ) pravi apsurd. Oni bri{u - izostavqaju "(...) lokaciju i
nijemo tlo na kome bi}a mogu biti jukstaponirana." 91 Navedimo
jo{ drasti~niji primer nereda, od ovih prethodnih:
"(...); to bi bio nered u kome blistaju fragmenti velikog broja mogu}ih
poredaka bez zakona i geometrije, fragmenti heteroklitnog. Tu bi rije~ trebalo
shvatiti u wenom etimolo{kom zna~ewu: tu su stvari "polegle", "postavqene",
"raspore|ene" na tako razli~itim mjestima da im je nemogu}e prona}i
zajedni~ku ta~ku i definisati wihov locus communis.92
Borhesov tekst upu}uje na drugu kulturu, u kojoj se bi}a ne
raspore|uju u domenu koji otvara mogu}nost govorewa, imenovawa i
mi{qewa, da bi se prostor mi{qewa u~inio posebnim prostorom bez
mi{qewa, nasuprot na~inu koji stoji u na{oj kulturi:
"Fundamentalni kodeks jedne kulture - onaj koji upravqa wenim
jezikom, wenim perceptivnim shemama, wenom razmjenom, tehnikom,
vrijednostima, hijerarhijom wene prakse - fiksira na samom po~etku za svakog
~ovjeka empirijski red na koji }e se on pozvati i u kome }e se pronalaziti. Na
drugom kraju misli, nau~ne teorije ili interpretacije filozofa obja{wavaju za{to
uop{te postoji neki op{ti poredak, kom je op{tem zakonu on podvrgnut, kakav
nam princip mo`e pru`iti sliku o wemu, iz kakvih razloga je ustanovqen takav
poredak a ne druk~iji."93
Tako se u na{oj kulturi, po Fukou, ispoqio kodeks poretka u svim
domenima: jeziku, mi{qewu, me|u prirodnim bi}ima i u samoj razmeni.
90
91
92
93

Isto,
Isto,
Isto,
Isto,

str.
str.
str.
str.

59.
61.
61.
64.

52

Red podrazumeva jedan linearni sistem mi{qewa koji ima obele`ija,

da je svaka celina zbir delova, a delovi, celina svojih delova, itd.,
i da celinom vlada neki univerzalni zakon - princip. Delovi su isti sa
sli~nim ili istovetnim osobinama. Oni stoje u odre|enim odnosima. Ti
odnosi su konstantni. Recimo, svi qudi su isti u odnosu na mogu}nost
da se svaki ~ovek mo`e podvesti
pod istu strukturu i utvr|eno
pona{awe. Sli~no je i sa ostalim stvarima u smislu podvo|ewa pod odre|
eni tip. Uniformnost je osnovno obele`ije reda.
Nered podrazumeva nelinearni sistem. On se karakteri{e time, da
celina nije ne{to drugo u odnosu na zbir delova. Za wega ne va`e
pravila simetrije, proporcionalnosti, odre|enog ritma i mere. U
dana{wim teorijama,94 o neredu egzistiraju dva kqu~na pojma: fraktal i
~udni atrakter. Fraktal je objekt i, re~eno logikom linearnog sistema,
on je deo ~udnog atraktera. ^udni atrakter je oblik nereda. Svaka
ta~ka sistema nereda je fraktal, a svaki deo fraktala je ~itav po~etni
sistem, sa takvim odnosom delova da je prakti~no singularan neponovqiv i atipi~an. Svaka ta~ka fraktala je, opet, beskona~na
mogu}nost. Zato je gustina doga|awa "u" fraktalu takva, da je kretawe
nemogu}e, jer je apsolutno nepredvidqivo. Nemogu}e, u onom smislu,
kako se ono prikazuje u linearnim sistemima i matemati~ko - fizi~kim
pokazivawima. Svaki fraktalni objekat ima u sebi mogu}nosti svih
fraktalnih objekata. Vreme i prostor se gube, jer nema kona~nog
oblikovawa, i svaki korak je ula`ewe u novo. Novo poseduje beskona~ni
broj mogu}nosti iskoraka.
Kod linearnih atraktera, recimo, kod oblika putawe planeta, ne
postoje singularni pomaci, ve} su sve ta~ke, od prve do posledwe,
identi~ne. Kod ~udnog atraktera nema te identi~nosti, niti, pak,
simetrije u odnosu na po~etnu i krajwu granicu. Zatim, nema jednakih
delova po obliku ( kao {to su to atomi, molekuli, itd. ). Samim tim,
ne postoji ono {to je osnovno za neku celinu ( gradivni deo ), jer sam
deo sadr`i ~itavu celinu, i celina je mawa ( ili bar ista ), kao i
bilo koji
od delova. Svaki fraktal je nov, a to va`i za ~itav
atrakter. Otuda, ne mo`emo re}i {ta je {ta, niti se mo`emo pitati u
tom smislu. Svako ne{to je ve} ne{to drugo i tu je govor nemogu}, kao
govor reda i izvesnosti, ve} je i sam govor neponovqiv i jednom dat.
94

Videti, James Gleick, ZAGONETKA HAOSA, Pregled br. 231, Ambasada SAD u Beogradu,
1985., str. 57.
I u navodu koji sledi, mo`emo na}i savremene mislioce koji se bave problemom haosa:
"Iako je jo{ uvek ta nova kosmologija daleko od ulaska na glavna vrata obi~aja
( inteektualnih, egzistencijalnih, industrijskih ), iako 'relativno jednostavne
posledice' retko proizilaze iz we, upravo ona strukturi{e ili podsti~e nekoliko
`ari{ta 'izra`ene aktivnosti' na{e epohe.
Ona se mo`e videti, u intuitivnom i pro`ivqenom stawu, jo{ kod [atobrijana, koji u
svojim Memoarima govori o 'nekoj vrsti zbuwenosti ili, pak, o nekoj vrsti potpunosti
koja se ne mo`e defenisati'. Ona se mo`e videti na delu u anarho - poetskom i
'haoti~no - prakti~nom'
( re~ je smislio Anri Biro (Henri Birault ) Ni~eovom
mi{qewu: 'U sebi treba nositi haos da bi se rodila zvezda koja igra.' Upravo ona
rukovodi 'teorijom katastrofa' Renea Toma ( Rene Thom ) i 'fraktalnim objektom' Benua
Mandelbrota ( Benoit Mandelbrot ). Ba{ j u woj re~ u Poretku u haosu Ber`ea, Pomoa i
Vidala ( Berger, Pomeau, Vidal ), Kao i u Haosu i Kosmosu onih koji su 1985. godine
u~estvovali u razgovorima 'Nau~ne perspektive' ( Hjubert Rivz - Hubert Reves, Ri~ard
[efer - Richard Schaeffer, Pjer Faje - Pierre Fayet ... ). A svoju estetsku
ilustraciju pronalazi u Osetljivom haosu Teodora [venka ( Theodore Schwenk)." Kenet
Vajt, NOMADSKI DUH, str. 282 - 283.

53

. ,
. Religare- , .
, .
, .

, . (
)
. ,
. .
, .
,
.
, ( , , , )
..
, ,
. (. informatio) , , ;
, ; ; ; , , ;
, . (. informis) , ; , ;
, . () (. informans,
informantis) . .
(. communis) . , , . (. comminicatio) ,
; , , , ; ; ; (.
comunicare) , , ; , ,
, (: ) ; , , ;
: , . ..
1)
.
.
: . (, 135.)
, ,
.
.
, .
, ,
.
, , .
.

. , ,
, , , .
.
.
.
.
-
. ,
. (, , . 68.)
.
54

 .
,
. ,
.
.
, .
, , .
, ,
: , ,
. (. , , . 16.)
,
. , .
.
. ,
, , , , , .
.
,
-.

, . ,
, .
. . ,
. " ,

. ,
, , ,
() . , ,
, ,
, .
, ,
.
, ,
, .
. ,
. (, . 63.)
, .
. ,
, .

.

.
,
. , ,
, ,
, . , ,
-. , , ,
, ,
,
,
. (, 66.)
55

 .
. . ,
, (. stochastik =
; , ). , ,
,
,
, .
(, 66.)
.
.

.
,
,

.
. (, 69.)
.
, .

.
-
, , ,
: , , .
,

95
. , ,
,
.
,
. ,
.
. .
2)

95

,
. ,

(
).

,
. - .

, .
, . (,
. IX)

, .

56

 - . .
.
.
,
.96
- ..
religar reeligere, ,
, , - . ?
? ? ? 97
. .
(energeia) (). - , ,
, - , . .
(, , 1252 b 32)
.
.
. ,98
, . . . . ( )
. , , . 99
(). ,
(
) , ,
. () ,
96

, , , , , , 1989.
. 17
97
religio: ) relegere legere (, ):
; ) religare ligre (, ).
, , , , 2001, . 70. :
, relegere, :
, religio, , , ,
( ) religare, , ,
, , , .
(
). . 74-75. reelegere,
elegere .
: (, , , )
, , (helig, holy).
. ,
, , . , . 72-73.
98
:
, , .
.
. ,
(
: ), (Ens necessarium) (a se). , ,
, , , 1993. . 968.
99
, ( , ) , ,
. , , . 17
(emet, emes) , , , ,
, , , , .
. , ,
, , . 84.

57

(inscription).100 .
-
. . ,
().
religare, .
.
, . , , ,
. , ?
() . ( )
. 101
. , : ()
(, )
, , ( ). 102
,
.
() .
() () ,
.

.
, , .

, .
. ,,, -,
, . .
. , .
.
,
. :
,
, a
priori , , ,
,
, (diffrence) .
, ,
. 103
. ,
, .
, . (, ) .
. , , ,
. , ,
,
- ;
.104 (diffrence)
.

100

, , . 23.
() (Husserl)
. , , , , 1989. . 81.
102
, . 83.
103
, . 85.
104
, . 94.
101

58

. Religare :
. .
.
. ,
. ,
.105
Religare - ,
,106 ,
. , .
religare . 107
religare ()
. (
) . 108
.
, .
( )
. (
) , -
. ,
. ,
. .
:

, -

( ) (). ( , , , , 1995. . 177.)
, , , , , , ,
, . . ,
, . - , , .
105

, ,
. , .
. ?
? ?
.
. , .
, , , . . ,
, .
, , .

, , , . , ,
, . .
106
:
, .
. , , . ,
, , , 1997. . 13.
107
(, , ) ,
, , , .
.
. , , ,
. .
108

. .
. .

59

 .
. , . : ,
, , - religare.
. (religare)
.
, -
. .
. , (religare)
. () . , ,
, , ,
, , . ().
,
.109 ( , ,
, , 1998. . 72.)
. (),
, , , ,
,
, . ( ,
, , . 56.). .
: , ,
, ; ,
Sinnbild (). (, , , 1984. . 74.)110

, (
, ).
, .
.
. ,
.
, ,
.
( , , . 76.)
. , , , ,
( ) . ,
, .
, - ,
, .
( ), .
.
. : , ,
, . .
.

109

,
.
, .
110
: ,
, , ,
. , , II, , , 1975. . 11.

60

, 111
, .
, , ,
.112 .
.
.
. - (re-s) .
() .
, () .
.
(, ) .
? . ?
. . ? .
? . - .
,

, , ( , ) , ,
. , , .
. , , ,
. ().
. ( )
( ). ,
, .
, : , , .
( ?
),
.113
.
. .
( ) . 114
.

.
.
( ) 115
- , .
( ) .
(, , ).116
.
. , ,

111

. , , .
19.
112
, , . 11.
113
, , . 17.
114
, .
.
, . , . 18.
115
:
116
(), , ,
, , . , ,
. 18.

61

 .
117
, .
.
. ,
, .

,
. :
, ,
, , , . .

, , .
, ,
. - ,
.118
- .
.
.
, . 119
.
. ,

. , ,
. , , , ,
, . ,
,
,
. , , , , .
, -,
. , ,
,
.
. .
. ,
.
. , ,
, , .120
. .
, ,
.
.
. .

6.

117

, , . 18.)
, ,
. . , . 19.
119
, . 19.
120
,
, . , . 20
118

62

 , , ,
. .

- . .
. .
, .
, , ,
, .
. , , , , ,
. .
, ,
, . ,

. .
, , .
. 121
, .
- ,
.
.
,
.
.
. ,
,
. ,
, . .
, ,
,
.
.
.
, ,
, .
,
. , ,
. .
.
, .
, , ,
, , . 122 ,
.
()
, , , ;
; ; ; . 123
,

121

, , , , . 56.
, , , , 1995. . 326 327.
123
, . 327.
122

63

. , 124 , -
: , , ,
. .

. , ,
, ,
.125 , , ,
, -
.
, ,
.
, ,

( ). (
) () ,
,
, , .

.
( )
.
, . , ()
, ,
,
. (. ,
,, . 330-331.)
, ().
:
126; ;
, . , ,
, ;
,
; .127


.
.
. ( )
.
.
, .
. (). ; (). 128
, , , .
124

: (1)
mythos ; (2)
; (3)
. Bogoljub ijakovi, Mythos, physis, psyche, . 105.)
125
. , ,, . 327.
126
, , :
, . , . 331.
127
, . 331.
128
, , . 60.

64

 ,
.

129

, .
, .
. mythos meuth, maudjan
(, ) ( ) ( mud-slio)
. mythos , , ().
: ,
. (
- ,
.130
, , .
. (
, , ) .
, .
. .
.
.
,
, . ,
25 . 131
,
, ,
.
.
.
. . , ,
.
.
, ,
. .
.
,
. ,
.132 , , , , . .
129

, . 59.
Bogoljub ijakovi, Mythos.. 106. :
. meudh mudh, , ,
, , , , , , , , , .
, , ,
. , . ,
, . 12. ,
. . : , ,
, , , . .
: ,
, . .
, , . : .
131
Mircea Eliade, Mit i zbilja, Matica hrvatska, Zagreb, 1970. str. 135.
132

. Bogoljub ijakovi, Mythos., . 115.)
130

65

 .
, - . ,
. , , ,
, .
(
) , ,
.
; , ,
, ;
().133
.
, , , ,
.
. .
.
, ,
,
.
(
). .
, .
.
, . 134 ,
,
.
..
, (ythos, physis, psyche)
,
: ? ,
, ,
.

.
7.
.
( ) . .
() .
(),
,
, , ,
,
, . ( ,
, . 35.)

133

, . 147.
() , , ,
.
. , , :
. : . ,
. , . 14.
134

66

 , , ,
,
. -, , -

. . -
,
. ,
, , , .
.
,
, , . ,
, . , , ,
, . (, .
184.) , , ,
. : , , , .
.

. , .
(. , , .) ,
. , ,
, ,
. : , , ,
, .
( , , , ,
, . , ,
.
,
, . . ,
.
, , , .
.
. :
, . (, 310.) ,
, ,
, . (,
, , , .).
( ).
()
( ). ,
(.
, , , .
.
.
?, ?, ? ? .
, , ,
, , ,
.
, , . (, 312.)
, , ,
.
.
, . ,
67

, . ,
,
. (, 314.)
. , ,
.
. (doxa)
. ,
. :
? ?
. :
(doxa) ,
(episthme). (, 327.) , doxa , ,
, . . doxa, . opinio, . opinion, . opinion, . Meinung,
, . ,
, , .
(), .
, .
, doxa,
. doxa
.
. ,
.
, doxa episteme.
, .
, .
, .
, . ,
, , ,
. (, 326.)
.
1.
. .
, .
2. ,
. , ,
.
.
() , ,
,
(). (, 326.) 135 ,
.
135

.
. , .
, , , ,
, . , .

() , , , ;
; ; ; .
,
. ,
, - : , ,

68

3. , :

.
4. ,
. :
, , , .

, - .
(, 327.)
. ,
.
.
,
.
. , .
." , 327.)
5. .
,
, . . ,
,
.
.
(
). .
,

. (, 328.)
. () ,
, ;

. , (
),
; ,
( ),
, , . (, 328.)
6.
, . ,

7. ,
. ,
,

.
?


. , : ,
, . , ,
. (.
).

69

8.
- , ,
,
- .
( " " , ,
, , :
, . ()
. ( ), ,
(),. 35., , . 36-7.
,
. , , , . 39.)
- .
, : ,
. : , .
, ,
. : ,
, , , .
. ,
, , , , .
. ,
,
, .
, , .
. ( , , )
: , , , .
, . ,
, .136
(, -, )
, , ,

. , ,
, , -.

. ,
, ,
(, ). ,
, ,
(, ), ,
-
-,
.
, ,
. , , .
. .
, , ,
. ?
,
.
136

, , , , , ,
( )?
. (, 130)

70

 .
,
. 137
.
( ) . ,
(
) . ,
.
. , ,
( ) (
) , ,
,
.138 ,
, ( )
.
()
. ,
,
: . 139
religare . - -
. ,
. ,
,
.
().140 , , , ,
. .
, .
,
.
, , , , .
. -
, .

. .
( )
. .

. .
, , , ,
.
. ,
, ,
. ,
.141 , ,
, ,
137

, , . 5.
. ,
.
139
, . 3.
140
, . 3.
141
, . 11.
138

71

- .
. () ,
. ,
, , ,
, .
:
- -
.142
9.
, , .
,
( ),
.
(,
, , .)
.
(
)
, . .
, .
,
.
. ,
. ,
: ( ,
, ). ,


. , ,
. ,
, , , .
, ,
, . - ,
.

. ,

, . .
.
. 143
.
, ,
. . .
, .
, , , , .
,
142
143

, , , , ,
.
, , .

72

 ( )
,
. , ,
.
, . ,
,
, . , , . ,
.
.
, . ,
.
. -
- . , , , ,

.
- .
. ,
,
. .

. ,
. .
,
.

. : :
;
- . (. -, . 73.)
.

-
. ,
. ,
. , (
) .
, . (, . 75.) ,
, . , ,
, . , ,
-
. , ,
, , . .
. . ,

.
,
.
, . (, . 76.) ,
,
73

 .
. ,
, , , , . .
.
.

, . : 1.
.
. 2. , , , .
. 3. . 4.
. 5.
-, . .
, . ,
.
, ,
,

. .
, ,
. .
, ,

. (. -, . 78.) ,
, .
.
, .
, , ,

. (, 81.)
.
. 144
,
,
(, , , , , , , .)
. petitio principii. ,
, , ,
. ,

. , ,
, ,
. ,

.
, ,
.
cogito ergo sum cogito et sum. ,
,
144

-
, .
.

74

, . cogito sum. ,
sum die Tathandlung des Ich Ich bin Ich.
.
: (
), - ,
, ? ?
, - . ,
,
. . , ,
, -, , , , , , ,
.
. , ,

. , ,
, .

, .


. , ,

. ,

, .

, ,
. . ,
,
, , ,
. , (
, , )
,
. , (
)
, , ,
. ,
, ,
.

.
. (. , . 90.)


, ?
, ,
,
. ,
,
.
, , . ,
, , ,
.
75

 . , ,
-. -, ,
. ,
, , .

, , .
.
- ,
.
. ,

.

.
, . ,
, . ,
.
,
, .
:
."(. -, . 96.)
,
.
. ,
.

,
, (, . 97.)
,
. , ,
, , . ,
, .
, .
,
. , , .
, .
. - :
, (, .
98.) .
, , ,
, , ,
. , ,
, .

. ,
. ,
.
, ,

. .
.
.
76

 . ,
. ,
(. ),
. ,
.
10. 145
,
. ,
.
, , .
,
.
, ,
,
. .
, . , ,
. , .
, ,
( ) :
.
. (, , , . 56, 1983. .
484.) , ,
, . ,
.

. ,
, .
, .
.
. :
. (. 78.) :
() , ,
. ( , . 329.).
,
, . 146 ,
. ,
. .
.
. (, 79.)
, .

.
.
. , .
()
. ,
145

: , , , , , .
.
146
- .
.

77

.
. , .
.
. ,
. (, . 81.)
. ( )
. . .
.
. , ,
, .


. ,
. , , , . ,
. .
(), .
, .
. ,
.
: ; .
. ,
- . .
. ?

, .
:
.
, .
,
, .
,
, , .
() .
( ) () (
). .

. ,
(, . 86.) :
. (, . 86.)
, , .
.
.
.
, .
,
. , (), , .
, , , .
, ,

.
78

 religare .
. , ,
, . ,
, :
, ( ).
( )
. , .
(, 330.) , , , ,
.
. ,
, .
, . :
,
. , , , , .
,
.
. (
: , , )

.
?
, ,
.
.
, , , .
.
- (
), ,
, . .
, .
-.

(
).
. ,
. ,

. , .
,
, , .
.
.
. (, 331.).
, ,
.
, ; , ,
. (, 331.)
, , , , , .
79

 . .
, , . (, )
,
.
, , , .
, , ,
.
, ,
: , , .
( ) ,
. (, 331)
: .

. ,
.
, . , ,
.
. ; , , , (
, , - )
, , ,
, .; ,
, . (, 332.)
.
. , ,
, , , .
. ,
, .
( ). ,
. ( .)
. , , . phrnsis
: , , , . .
11. ? ( )
, , , ,
(, , ., , ) ,
, , ,
. , , , .
, . ,
, , . 147
znanje Wissen poimenieni glagol tj. u srpskom glagolska imenica, stvisnem. njizzan, got. njitan, emu lei u
osnovi indogerm. koren uid, "videti", "saznati" (upor. sanskr. vid, "nai", gr. ednai, lat. vidre, "videti") srpski glagol potie iz korena gn-, kao i gr. gignsknj i lat. co-gnoscere jeste ono to "znam", srvisnem. njeiz (mno. njizzen); tj.
poto su oba oblika prezenta obrazovana kao oblik jednog starog jakog nepravilnog preterita aorista, pa njihovo znaenje
poznavanja i unutarnjeg manja, kao i znaenje jednako obrazovanog i istoznanog prasrodnog sanskr. veda, gr. oda (perf.
akt. od ednai), poiva na predstavi o prolosti. Od pukog nasluivanja (mnjenje) znanje se razlikuje ubeenjem,
koje poiva na objektivno i subjektivno dostatnim razlozima, o injeninom postojanju predmeta, procesa ili stanja stvar .
Zasnivanje znanja moe se uzeti iz iskustva, kritiki proverenih izvetaja, dokumenata, svedoanstava, spomenika (istorijsko
znanje) ili uvida u sutinu i povezanosti ideelnih predmeta (logika, matematika, etika). Znanje takoe znai upoznatost s
raspoloivim obrascem orijentacije u okviru svakodn. ivotnih sklopova (svakodnevno znanje). Znanje i saimanje svih sadraja znanja (nauka) danas je razliito od mudrosti (sapintia), zbog odvajanja od linog ivota, koje je u toku vremena
postajalo sve jae.
147

80

 .
: . .
.
. :
?
.
.
(, ). ,
, .

.
: ?
. , :
. (, 94.) ,

. :
,
, .
(- , , 20.)
, .
.
: , ,
, .
, ,
, . ,
,
. (, 94.)
(, , 69.)
, ? ,
. ,
.

. : .
, .
:
. (, 69.)
. . , :
.
, ;
. ,
. (, 95.)
. , ,
.

.148 :
. .
, , . ,
148

, :
. , , . ,
. ,
?, . 113.

81

 ? ,
.
,
. ,
.
. :
( ). ,
. ,
( ), .

. ,
, ,
.

(-, 30.) ,
. :
, ,
, ?
.
.
.
, ,
. , ,
.
, , . ,
, .
: ,
-.
. (, 99)
, . ,
, ,
. ,
. ,
.
, , ,
? ( ) ,
. .
" "
. , " ".
.
" "
. . , ,
:
(148). , ?
. ( )
.
. .

, ?
,
82

 .
, .
.

.
.
. ,
. (,
, , ) ( ),
. :
, ,
. (, 102) . ,
, , , , .
. .
.
. ()
.
, , ,
.
.
, ,
, .
-
. ,
, ,
, . , ,
. (, 102)
( ) , .

.
. ;
--. (, 102)

. , , ,
, . ,
, .
(, 103) ,
.
,
. " "
, " ",
.
, .
, .
,
.
: ,
.
.
;
. ,
.
83

(, 104) .

. ,
, , , .
,
, .
, : , ,
,
. (, 104) ,
, .
. ,
, . .
.
, .
: ,
, . ,
. ,
, ,
, .
-:
. ,
. ,
. , .
. ,
, .
: , , , . : ,
, , , .
, : ,
, . ,
, ,
, .
:
, , ,
. , ,
, , ;
, , ,
, . , ,
. (-, 83) , , , . ,

. :
. (, 106, ,
, 248) , ,
(, 107) ,
, ,
.
, , ,
, ,
.
.149
149

. ,

84

. ( )
,
. , , , .
,
. , .
:
, ,
.
,
, , , .,
. ,
. , ,
, , .
. . ,
, , (
). , ,
, .
- . , ,
, . ,
, . ,
- ,
.
1)
, ,
, .
: , , .
: , , ,
.
: ?

.
: . , ?
? . .
.
.
,
, . ,
- , XX
, .
,
. "" .

() . , , , .
12-13. , - , ,
.
, . ,
, . , ,
,
.

85

 . , .
, ?
.
, , ....
. , .
, . ,

, , .
?
?
, ,
, , , . ,
skpsis , ,
. Skeptiks ,
.
: - ( = , ,
, ) ,
,
. ( , 427.)
(= ), (= ), (= ),
. (427.)
.
, -
.
, , , . 150
.

.
, ,
. ,
. ,
,
. .
, , . ""
, , . .
. , ,
, - .
, .
-
,
. , , ,
, ,
, . . ,
,
..

. . ,
150

, , :
, ? ,
, ,
, , , , ,
. , 426.

86

 ,
, (427.)
, ;
,
, . (,
, IX 61.)
.
, ,
, .
.
.
.

. . ,
, ,
,
, . (, . 149.)
,
.
.
... , ,
, ,
. (, . 149.)
,
, .
. ,
. , ,
(), .
... , .
(o mallon) . ,
(dxai) ... (nmw te ka< `uei),
(fsei). (, . 150.)
,
. , ,
,
. ,
: , ,
,

.
, ,
(_oc). (, . 150.)
. , .
, .
, .
, ,
,
..
, ,
.
87

 .
. ,
. , ,
, religare. ,
.
. ()
(). ,
, ,
.
, , .
.
. ,
, , . ,
.
,
. ,
, .


.
.

.
, , ,
, ,
, ,
, , , .151 ,

,
. , . ,
: ,
,
. - , ,
.
. ,
. .
,
.
151

. ,
.
- , ( ),
. ( )
,
. , , ,
,
.
.
. ,
, ,
.
, ,
.

88

 , ,
, ,
.
. .

. .
,
. : ,
, . (, 72.) ,
,
,
.
,
. .
.
. : ,
,
.
,().
;
;
. ,
. :
, ,
, ,
. . ,
,
. ,
. (, 15)
, ,
, , .

. . ,
:
,
. (, 16)
,


reductio ad absurdum,
.
, , ,
. , .
,
. , , .


.
. ,

. , ,
. ,
89

 .
.

, , ,
, . ,
. , ,
.
,
: ,
. (, 74)
,
.

, ,
.
, .
,
. : ,
. , , ,
, :
.
. ,
. (, 76.)
, . ,
.
,
,
.
.
.
: ? ,
?
, ( ) .
: ?
.
, ,
. , .
, , , ,
.
?
. ,
, , .

. ,
. ,
. : 1.
2. .
1. :

;
. . (,
90

21.) , /, /, /,
,
. ,

.
, .
, ,

. , :

. ,

, .
, , , , ,
, ;
, ,
; ,
. , 23.) ,
, ,
.
.
.
.
2. .
.

. , :
. (24)
.

. ,
,
,
.
. ,
. :


. (, 24.)
, , , ,
, .

. , ,
.
, .
.
. ,
. ,
.

. , , , .
, : ?, .
91

 , .
: .
.

. (, 26.) .
.
, .
.
.
. , , , :
, , ,
, . ,
, .
. ,
?
, , .
. : , , .
, ,
.
.
.
, . ,

. , ,
. ,
, - . , ,
. ,
. .
-
, .
. , ,
. ..

. ,
, .
, . ?
, .
,
, ,
, .
, , , .
(Ereignes), . 152

152

( ), , -
(Ereignes). - . -
. . ,
. .
- .
( ) . - .

92

 .
.

.

, ..
,
, . :
:
. ().
. , ,
,
, . ,
. (, 77.)
, . . , :

,
. ,
, .
,
; .
,
. , 77.
: ,
,
. ,
,
. (, 78.)
.
( , , , , .

1)

, , . ,
, ,
. ,
: .
religare,
, - .
,

. , .
, , .
.

,
.
93

 .
, ,
.
filosof/a _ < .153
Prva
filozofija je teoretsko znawe, koje Aristotel vidi kao znawe o prvim
po~elima i uzrocima svega pstoje}eg. Ona je nauka o onome {to je
apsolutno prvo, odeqeno, nepokretno i bo`ansko.154 Sam problem po~ela
ili na~ela-arche, nije tako jednostavan i lako re{iv. Iz tog razloga }
e Aristotel, izme|u ostalog, ~itavu B kwigu Metafizike posvetiti
aporijama i na~elu, jer je te{ko razlu~iti, u reci sveta, ono bo`ansko
kao uzrok, gra|u i prirodu svega postoje}eg. Aristotel }e pa`qivo
razlu~ivati zna~ewa koja na~elo u sebi sedr`i kao: gradivni sastojak
(stoiceoh), {tastvo ( ^), i uzrok (ation). Na~ela stvari su u isti mah ono
od ~ega su one sastavqene (elementi), ono {to one jesu (su{tina) i ono
{to stvari proizvodi (uzrok).
Gr~ki vi{ezna~ni termin (lat. principium) zna~i i polazi{te, i
po~etak, i podloga (...). Englezi ga prevode katkad kao begining, a Francuzima
taj pojam mo`e imati slede}a zna~ewa: principe, point de depart, terme initial,
commencement, debut; Nemci imaju latinizam das Prinzip, a Rusi imaju na~elo,
proisho`denie, pervopri~ina. Termin arche Aristotel odre|uje u kwizi
Metafizike, sa jo{ drugim relevantnim filozofskim pojmovima (oko
tridesetak) i
razlikuje {est zna~ewa termina arche: Po~elo se ka`e:
1) ono u kakve stvari od ~ega se prvo kre}e, (to je po~etak, primedba
SD); 2) ono odakle bi svaka stvar ponajqep{e nastala, (povod SD); 3)
ono od ~ije prisutnosti ne{to prvo nastaje, (osnova-temeq SD); 4) ono
od ~ega, iako ne prisutno{}u, {togod prvo nastaje i otkud prvo po
naravi zapo~iwe kretawe i promjena, (poreklo SD); 5) ono prema ~ijem
se izboru pokre}u pokretnine i mijewaju promjewqivosti, kao {to se
na~elni{tva u gradovima te vlasti, kraqevstva i samosilni{tva nazivaju
'na~elni- cima'155, a po~elima se nazivaju i umje}a, i jo{ najvi{e ona
koja upravqaju drugima156 (na~elo SD); 6) i daqe, ono odakle je prvo
stvar spoznatqiva, jer se i to naziva po~elom stvari, kao pretpostavka
dokaza (polazi{te SD);157
Aristotel je semanti~ki odredio zna~ewe re~i arche kao ono {to
je: po~etak, povod, temeq, poreklo, na~elo i polazi{te ne~ega. Me|
153

Prva filozofija (...) mora biti znanstveno istra`ivawe prvih po~ela (podvukao
SD) i uzroka, (...). Aristotel, METAFIZIKA, 982b, 5-10.
154
"(...); da bi kriti~ki odredio opseg filozofije, Aristotel je morao svesno da
po|e od eminetno Platonovih pojmova: na~ela (rc ), jednog () i bivstvuju}eg ( )."
Slobodan @uwi}, ARISTOTEL I HENOLOGIJA, Prosveta, Beograd, 1988., str.209.
155
Rije~ rc, obja{wava prevodilac, zna~i i vlast, vlada, uprava. (...).
Bjelodano je da arhaizam 'na~elnik', 'na~elni{tvo' posve odgovara smislu koji
navodi Aristotel." Isto, fusnota 1, str. 107.
156
To jest: |^ ^ (lat. artes architectonicae); (...). Rije~ je dakle o umje}ima 'koja
su nadre|ena drugima' ili 'koja upravqaju drugim umje}ima' (ili umjetnostima). Sam
nazivak zna~i uz to i razlog, poticalo te je ~esto sinoniman s rc i stoceion.
Komentar prevodioca, ibid. fusnota 3, str. 108.
U ovom zna~ewu vu~e korene i arhaizam o kome }e malo kasnije biti re~i, a to je
Hajdegerov arhaizam. Wegovo insistirawe na gra|ewu, kao bitnoj odrednici ~ovekovog
boravqewa na zemqi u vidu negovawa, ~uvawa, tj. stanovawa, ima korena u ovakvom
odre|ewu arhitektonika tehne. O ovome }e biti re~i u na{em pisawu o gradu, a u
vezi sa Hajdegerovim razmi{qawem pod naslovom Gra|ewe, stanovawe, mi{qewe .
157
Aristotel, METAFIZIKA, 1012b, 30-35, 1013a, 5-20.

94

utim, u nastavku Aristotel ka`e: "A u isto se toliko smislova govori i

o uzrocima158, jer svi su uzroci po~ela.
Dakle, zajedni~ko je svim po~elima da budu ono prvo odakle {togod
ili jest ili nastaje ili se spoznaje; a jedna su od wih prisutna u
stvarima dok su druga izvawska. Stoga je i narav po~elo, te pratvar,
razumje}e, izbor, bivstvo i ciq; (...)."159 Arche je ono {to je prvo. U
zavisnosti od onoga o ~emu je re~, {to pokazuju onih {est prethodnih
odre|ewa, to prvo se mo`e zvati: po~etak, povod, temeq, poreklo,
na~elo i polazi{te. Otuda je arche i priroda (), pramaterija (pra
tvar), razumevawe (ono prvo odakle se neka stvar mo`e saznati), izbor,
su{tina (bivstvo) i ciq. To jest, arche je ono odakle ne{to jeste, ili
odakle ne{to nastaje, ili odakle se to ne{to saznaje. Arche ima dve
konotacije: saznajnu i ontolo{ku. Dakle, ono je polazi{te u saznawu,
dokazivawu i na~elo su{tine - po~ela bivstvuju}eg.
. Aristotel daqe ka`e:
"Uzrok se jednim na~ino naziva: 1) Ono iz ~ega po prisutnosti ne{to
nastaje, kao {to je mjed kipu i srebro zdjeli i rodovi tih stvari;
( to bi bio tvarni ili materijalni uzrok- SD) 2) Drugim pak
na~inom, oblik i uzrok, to jest: pojam biti i rodovi toga (kao omjer 2
naprama 1 i u cjelosti broj) te djelovi u tom pojmu; (to bi bio
formalni uzrok SD) 3) Zatim odakle je prvo po~elo promjene ili
mirovawa, kao {to je svjetnik uzro~nik ~emu i otac uzrok djeteta i u
cjelosti: ono tvore}e tvorevii i mijewaju}e mijewanome; (to je na~elopo~elo kretawa -rcSD) 4) uz to i kao svrha; to jest kao ono 'poradi
~ega', kao {to je zdravqe {etawu; jer 'zbog ~ega ~ovijek {eta?' ka`emo
da bude zdrav, a govore}i tako mislimo da smo naveli uzrok (to je
svr{ni uzrok-svrha-tloj)."160 U Aristotelovom odre|ewu uzroka, na
tre}em se mestu pojavquje tvarni uzrok ili arche. Arche, u semanti~kom
odre|ewu zna~ewa, obuhvata i uzroke, ali unutar toga ono obuhvata i
samo sebe. Otuda, ulaze}i u problem izvora i prvog, mi ulazimo u
{ipra`je, bespu}e, u ne{to {to je neprohodno-aporeti~no. Jedno i prvoizvor, mora se razviti u svekolikom mno{tvu raznolikosti `ivota sveta,
a da opet bude sakupqeno kao jedna utoka.
161
. , ,
, . .
,
, . .
.

. .
( , , ). :

.
, ..."
Napomena prevodioca u fusnoti: Gr~. ation; lat. causa; engl. cause; fran.cause; njem. Ursache;
rus. pri~ina. Isto, fusnota 4, str. 108.
159
Isto, 1013a, 15-20.
160
Isto, 1013a, 20-35.
161
(. ratio = , ),
( ). ,
. , , ,
, .
158

95

(27.) . .
:
, ;
. ,

; ,
. ( - , 195.
,
.

, .
. , , .

. :
,
, , ,
, . (28.)
.
, ,
: , . .
.
.
? .
: . , : ,
( ). ,
,
.
, , . ,
, ,
. ,
, ."(32-33.)
,
, .
: , ,
? (, 80.) . ,
. . (80.)
. ,
sum cogito.
,
, .
, . , .
. (
).
.
, ,
. , ,
, .
, ,
. , . .
, .
: , , ,
. (, 35.)
96

. 162
, , ,
. .
(),
. . ,
. . XVII :
, ,
(1210.) ,
.
,
. (, 28.)
( )
.
.
, ,
.
, :

. (, 9.)
( ) :
. , , , ,
, ,
, ,
;
, , ;
, , ,
.
; (, 20.)
.

.
, , .

. ,
. (
)
(, , , , , , .) .

. . ,
, .
. , ,
, , .
;
. ,
; . (, 39.)
(, , ,
162

( = ) , ,

. : ,
, .

97

.) ,
. :
( , )
?

.
163 .
, , 51.

, .
. , ,
.
.
. , .
.
.
, ,
.
. 164 :
,
, ,

. (. 540.)
,
( ), ,
.
, , ,
, . (541.)
,
. ,
,
.
.
. ,
.

. ,
,
. (, 542.) ,
,
163

. .
, ,
164

. , ,
. .
, .

98


.
.
. ,

.
, , ,
,
, ,
. (, 544.) ,
(, I, 307.) . ,
,
. (, 544.)

. ,
. . ,
, (demonstration)

. (163.)

.165
: . ,
. (, 546.)
. 166
. ,
.
.167
( , , ,
.) .
/, , ,
. , , , ,
. .
.
, .
. ,
( )
. (, 44.)
. (, 41.)
,
. ,
, ,
.

( , ).
165

, ,
, .
. (, , VI, 7, 1141 b.)
, .
166
: ,

(. 93.)
.
167
.

99

 . ,

. (
, , , ) .
. .

.
.
. ,
, , . ,
, . , ,
,
. ,
. , , ,
( )
, . (,
385.). ,
, .
.

. ,
, ,
, .
, ,
,
. , ,
.
. (, 220.) ,
.

, , , ?
,
, .
. , -
.
,
( ) . ,
.
, ,
.
. ,

, - .
.
,

- . ,
, ,
, ,
. (, 203.)
100

 , ,
? .
,
.
.
( )
, ,
.
.
. , ,

. . ,
, .
? ,
,
. - ,

. ,
.

. , Cogito ergo sum Ich Princip,

. ,
. , (
), ,
. .
,
. (, 209.)
.
() . , .
regres in infinitum
, , , . ,
.
.
. .
.
.
,
. , !
(, 222.) ,
, , ,
, .
.
. , : ,
.
168
. ,
, , , ,
, .

168

, , , ,
, , 2004.

101

. ,
.
: ,
, , , .
.
. .
, , :
,
. ,
,
. ,
. , , ,
, ,
, ,

, , . (37.)

. , .
. ,
. . ,
,
. , , .
. (37-38.) , .
.
.
.
.

.
.

.

. , ,
. (40.)
. .
,
, . ,

.
, a priori, ,
,
( )
. (41.)
.
, ,
. : ,
, , , , , , .
. ,
,
,
102

 . , ,
,
,
. , , .
. . ,
,
.(43.)

,
.
. ,
, , , ,
. (44.) (
, ., . .),
.
.
.
. ,
, . .

.
, . , ,
, ,
. (45.) ,
.
.
. , ,
. , ,
, (, ,
, , ), ,
(
)
.

.
, ,
, . ,
( )
,
. (46.) ,
.
. ()
, () .
, . ,
.
.
. (. evidentia)
, .
. ,
. ,
103

. , , .
, (
)
, .
, ,
.
,
(71 8).
-
- , .
, , . ,
( , 193.) : ,
. .
.
. , ,
, , ,
,
, , .
( , 22.)

. . ,


( , 194.).
.
, ,
.
.
. .
. ,
.
,

.
, . ,
, ,
. ,
.
? ,

.
. ,
, ,
.
. , , ,
, , ,
. ,
. , (
, ), ,
, ,
,
.(-, 198.) ,
104

, , ,

.
, ,
, , , .
.
. ,
. .
,
() . (
) .
, ,
. : ,
( correctus),

, . , , , .
.

, .
(). ,
. ? ?
,
.
, .
, .
, 169 ( )
( gelten: ,
, ) , :
, - . (225.)
- ,
, , .
: ,
?
, ?
,
, . ,
."(, 232.)
,
. () ,
, - .
.
.
, ,
: ( )
. (, 232.)
. .
() . 169

.
, , ,
. , (Sollen),
(Wirklichkeitsbegriff ist Werbegriff). , .

105

, . . , ,
.
.
.
. , .
. ,
.
, , ,
, .
, , , , .
: ,
( ) , ,
, . (, 234.)
. , .
.
, ,
, .
. , ,
,
, ,

. (, 236-237.) ,
,
. , , .
,
, .
, , ,
. ,
.
.
.
.
.
.
. (, 238.) .
.
.
,
. (, 238-9)
.
,
, .
.
,
. ,
( ),
.
, , ,
, , ,
, : . (,
240.) , ,
. ,
106

 . : ? ,
, : .
. :
? , ,
. . ,
-. -
.
13. :
(
) -, ,
, - . , , ,
, , - ( )
. , ,
, .
- ( ),
.
,
.
:
, ,
, .
, (58.) , , ,
, .
.
.
, . ()
().
() .
, . , , , , .
. a :
; ; , ; ;
; . (
; : (1) ; (2) ; (3) ,
; (4) ; (5) . a,
, , , , .
149.)
a :
,
. ( a,
, . 149.) ,
, .
, ,
. Arche ,
, .
, .
.
.
107

 .
.
. , , .

,
. ,
, .
, , , ,
(, ) .
. ,
, "" .
. , ""
" " " ". 170
obiectum antikemenon
, .
, .
, .
obiectum
, . ,
. - -
: , , , ,
, , , .
, . , , , .
"", :
, , , .
, , ( ), . ,
. , , ,
. , , ,
, , , . . ,
, . .
,
(. ).
. , .
.

170

: " ,
, , .
, , . , , .
. , .
. , ,
. .
. . ,
,
. ,
. (. -,
, . 22.) .
, . , ,
.
."

108

 .
. , . , ,
. :
" , , ,
, . , , ,
, , .. ,
,
. ,
, .

?
, ,
.
.
.
.
.
,
. ."
, ,
,
. ,
: , , , , , .
.
171
-- , ""
.
, , , , ,
. ,
.
- , .
" (, , ), ,
, .
.
. ,
, . ,
" ",
." (, , . 185.)
.
. " : . ,
." (, . 185.)
.
.
,
, ,
. ( )
(, 248-249d; , 26d-27b; , 78-79; 100cd. )
, (, 79) ;
, , ; .
,
. , , . 10.
171

109

 . "...
, , ." (,
. 186.) , ,
, ; , , , , ,
, . ,
, , .
, , .
, , . ,
, ,
.
. .
.
.
,
- .
, .
.
.
, ,

. ?
, , .
,

.

, .
, ,
, (, , .),
( , , .), ( , ),
( , , , .).
,
.
( , res = )
( , )
.
. ,
, .
, , ,

.
,
: ? ,
?
, ,

, ,
. ,
,
.
.

110

 .
,
,
.

, ,
,
.
;
.
.
; . ,
,
.
, ,
, ,
. , , .
, , ,
. ,
: , ,
; ,
, . ,
, . ( )
, ,
;
; .
.
. , , ,
.
,
,
.
,
.
, , ,
, .

. . ,
: ?
?
? . , ,
,
.
(
- , - 172
) .
,

, , . ,
,
, . ,
172

111

 .
,
, .
.
. (198.)
.
. . (200.) ,
( . 1820-1903.)
, , , ,
,
.
.
,
.
,
,
. ,
. (202.) ,
, ,
, , .
,
. ,
, .
(202.) , , .

, .
.
, , ,
. , ,
.
, , ,

. (203.)
?
: ;
; (, , ,
, , .)?
. ,
? , ( ),
.
. ,
.
, . ,
,
.
. ,
.
, .
. (204.)
, , ,
.
.
112

 . ,
. ,
, ,
.
,
. : !?, !?,
, .
,
. (205.)
, .
, , . :
? . : ?
. ,
: ? .
.
-.


. (205.)
, ,
, , .
,
,
.
. . :
; ;
? .
,
,
. (206.)

.
. , ,
.
,
, " ". ?
; (). : "
"
Michael Talbot, Holografski svemir
Opisana 'kameleonska' sposobnost svojstvena je svim subatomskim esticama, a isto tako i svemu
za to se neko mislilo da se manifestira iskljuivo kao val. Svjetlost, gama-zrake, radio-valovi,
rendgenske zrake svi se mogu mijenjati iz valova u estice i obrnuto. Danas fiziari smatraju da se
subatomske pojave ne bi trebale klasificirati iskljuivo kao valovi ili kao estice, nego kao posebna
kategorija neega to je uvijek na neki nain oboje. To 'neto' su kvanti (quanta) za koje fiziari vjeruju
da predstavljaju osnovnu supstanciju od koje je izgraen cijeli svemir. (Quanta je mnoina od quantum
(kvant). Jedan elektron je kvant. Nekoliko elektrona je skupina kvanta (quanta). Rije kvant je isto tako
sinonim za valnu esticu, pojam koji se takoer koristi za oznaavanje neega to posjeduje i estina i
valna svojstva. (. 36.)
Od svega je moda najvie zaprepaujue to to postoje vrsti dokazi da se kvanti manifestiraju
kao estice samo onda kada ih gledamo. Na primjer, kada elektron ne promatramo, eksperimentalni
nalazi ukazuju na to da je stalno u obliku vala. Fiziari do tog zakljuka dolaze na temelju dobro
113

osmiljenih naina za odreivanje kako se elektron ponaa kad ga se ne promatra (treba napomenuti da
je to samo jedna interpretacija dokaza, a ne zakljuak svih fiziara; kao to emo kasnije vidjeti, Bohm
ima drukiju interpretaciju).
I opet, ovo vie slii magiji nego vrsti ponaanja koju bismo oekivali u prirodnom svijetu.
Zamislite da imate kuglu za kuglanje koja je kugla samo kada ju pogledale. Da po cijeloj kuglakoj stazi
posipate talk i takvu kvantnu kuglu zakotrljate prema unjevima, kugla bi, dok ju gledamo, u talku
ostavila jedan jedini trag u obliku linije. Meutim, kada bismo zamirili za vrijeme njezinog prolaska,
vidjeli bismo da je kugla na sekundu ili dvije, dok je nismo gledali, prestala iscrtavati linijski trag, te da
je umjesto toga iza sebe ostavila irok valoviti pojas, poput valovitog obrisa pustinjske zmije dok se
postrance kree kroz pijesak. (. 37)
Moemo to usporediti sa situacijom s kojom su se kvantni fiziari susreli kada su prvi put doli do
dokaza da se kvanti sjedinjuju u estice samo onda kada ih se promatra. Fiziar Nick Herbert, pristalica
takve interpretacije, kae da ga je to ponekad navodilo na zamiljanje kako se iza njegovih lea nalazi
svijet koji je uvijek radikalno dvosmislena kvantna juha u neprestanom tijeku. Meutim, kad god bi se
okrenuo da pokua vidjeti tu juhu, njegov pogled bi ju istog trenutka zamrznuo i vratio nazad u
uobiajenu stvarnost. On smatra da nas to pomalo ini poput Mide, legendarnog kralja koji nikad nije
mogao osjetiti dodir svile ili milovanje ljudske ruke jer se sve to bi dodirnuo pretvaralo u zlato.
"Jednako tako, ljudi nikada ne mogu doivjeti istinsku teksturu kvantne stvarnosti", kae Herbert,
budui da sve to dodirnemo pretvara se u materiju." (. 38)
Jedna od Bohmovih tvrdnji koje najvie zapanjuju jest da je opipljiva stvarnost nae
svakodnevice, u stvari, neka vrsta iluzije, neto nalik holografskoj slici. U njezinoj osnovi nalazi se dublji
red postojanja, golema i primarnija razina stvarnosti koja stvara sve predmete i pojave naeg fizikog
svijeta gotovo jednako kao to komad holografskog filma stvara hologram. Bohm tu dublju razinu
stvarnosti naziva implicitni ili uvijeni (op. prev. - engl. enfolded) red, a nau vlastitu razinu postojanja
naziva eksplicitni ili odvijeni (op. prev. - ili razvijeni u smislu u kojem je fotografija razvijena; engl.
unfolded) red. . 49.
U svojoj opoj teoriji relativnosti Einstein je zapanjio svijet kada je ustvrdio da vrijeme i prostor
nisu odvojeni entiteti, ve fino povezani, i dio vee cjeline koju je nazvao prostorno-vremenski kontinuum.
Bohm ovu zamisao razvija i ini golemi korak dalje: tvrdi da je sve u svemiru dio kontinuuma. Unato
prividnoj odvojenosti stvari na eksplicitnoj razini, sve je neprekidni produetak svega drugog, te se u
konanici ak i implicitni i eksplicitni redovi stapaju jedni u druge.
Razmislite na trenutak o ovome. Pogledajte svoju ruku. Sada pogledajte svjetlost koja dolazi iz
lampe pokraj vas. I psa koji se odmara kraj vaih nogu. Vi niste samo sastavljeni od istih stvari. Vi jeste
ista stvar. Jedna stvar. Neslomljena. Jedno ogromno neto koje je svoje nebrojene ruke i produetke
ispruilo u sve vidljive predmete, atome, nemirne oceane i treptave zvijezde u svemiru. . 50.
On jednostavno eli da budemo stalno svjesni da je dijeljenje razliitih aspekata hologibanja na
stvari uvijek apstrakcija, nain da te aspekte svojim nainom razmiljanja uinimo jasnijim naoj
percepciji. elei to ispraviti, umjesto da razliite aspekte hologibanja naziva stvarima, on ih radije
zove relativno nezavisnim pod-cjelinama.
Zaista, Bohm vjeruje da je naa gotovo univerzalna sklonost da fragmentiramo svijet i ignoriramo
dinamiku povezanost svih stvari odgovorna za brojne nae probleme, ne samo u znanosti nego i u naim
ivotima i drutvu. Na primjer, vjerujemo da moemo crpiti vrijedne dijelove Zemlje bez da utjeemo na
cjelinu. Vjerujemo da je mogue lijeiti dijelove naeg tijela i pritom ne brinuti za cjelinu. Vjerujemo da
moemo rjeavati razliite probleme u naem drutvu, kao to su kriminal, siromatvo, ovisnost o
drogama, bez obraanja pozornosti na probleme naeg drutva kao cjeline, i tako dalje. U svojim
radovima Bohm gorljivo zastupa stav da na sadanji nain fragmentiranja svijeta ne samo da nije
ispravan, nego bi ak mogao dovesti do naeg istrebljenja. . 51.
Ukoliko je na svemir tek blijeda sjenka dubljeg reda, to jo lei skriveno, uvijeno u osnovu i
potku nae stvarnosti, Bohm ima prijedlog. Prema naem sadanjem razumijevanju fizike, svaki dio
114

prostora preplavljen je razliitim vrstama polja sastavljenih od valova raznolikih valnih duljina. Svaki
val uvijek posjeduje barem malo energije. Kada fiziari raunaju minimalan iznos energije koju val moe
posjedovati, dou do rezultata da svaki kubini centimetar praznog prostora sadri energiju veu od
energije sveukupne materije u poznatom svemiru!
Neki fiziari odbijaju taj izraun uzeti zaozbiljno jer smatraju da negdje mora postojati pogreka.
Bohm dri da taj beskrajni ocean energije postoji, te da nam govori barem neto o golemoj i skrivanoj
prirodi implicitnog reda. Smatra da veina fiziara ignorira postojanje tog ogromnog oceana energije
jer su, kao ribe koje nisu svjesne vode u kojoj plivaju, naueni usmjeravati pozornost prvenstveno na
predmete usaene u oceanu - na materiju.
Bohmovo gledite da je prostor jednako stvaran i bogat procesima kao i materija koja se kree
kroza nj svoju punu zrelost dosee u njegovim zamislima o implicitnom moru energije. Materija ne
postoji nezavisno od mora, od takozvanog praznog prostora. Ona je dio prostora. Da bi objasnio na to
pritom misli, Bohm daje sljedeu analogiju: kristal ohlaen do apsolutne nule dopustit e struji elektrona
da proe kroza nj a da ih ne raspri. Ako se temperatura povisi, razliite nepravilnosti u kristalu e, tako
rei, izgubiti svoju prozirnost i poeti rasprivati elektrone. S toke gledita elektrona takve nepravilnosti
izgledale bi kao komadi materije koji plutaju u moru nitavila, no u stvari se ne radi o tome. Nitavilo i
komadi materije ne postoje nezavisno jedno od drugoga. Oboje su dio istog tkiva - dubljeg reda kristala.
Bohm vjeruje da isto vrijedi i za nau vlastitu razinu postojanja. Prostor nije prazan. Pun je plenum nasuprot vakuumu. Temelj je svekolikog postojanja, ukljuujui i postojanje nas samih. Na svijet
nije odvojen od tog kozmikog mora energije, on je mrekanje na njegovoj povrini, razmjerno mali
"obrazac pobude" usred nezamislivo golemog oceana. Taj obrazac pobude relativno je autonoman i
uzrok je priblino ponavljajuih, postojanih i odvojivih projekcija u trodimenzionalni eksplicitni red
manifestacija, istie Bohm. Drugim rijeima, unato svojoj oiglednoj materijalnosti i ogromnoj veliini,
svemir ne postoji u sebi i od sebe nego je posinak neega daleko veeg i tee izrecivog. tovie, svemir
ak nije ni glavni proizvod tog veeg "neeg", nego samo sjena u prolazu, puki tucaj u veem rasporedu
stvari.
To beskrajno more energije nije sve to se skrilo u implicitni red. Budui da je implicitni red
osnova iz koje se rodilo sve u naem svemiru, on u najmanju ruku sadri i svaku subatomsku esticu koja
je postojala ili e postojati; svaku moguu konfiguraciju materije, energije, ivota i svijesti, od kvazara
do shakespeareovog uma, od dvostruke spirale do sila koje upravljaju veliinama i oblicima galaksija.
Pa ak ni to nije sve to moe sadravati. Bohm priznaje da nema razloga vjerovati da je implicitni red
svretak svih stvari. Mogue je da postoje drugi neslueni redovi iza njega, beskrajni stupnjevi daljnjeg
razvitka. . 53-54.
Razmotrimo li ih zajedno, Pribramove i Bohmove teorije pruaju bitno novi nain gledanja na
svijet: Nai mozgovi matematiki kreiraju objektivnu stvarnost interpretiranjem frekvencija koje su u
krajnjoj liniji projekcije iz druge dimenzije - dubljeg reda postojanja koji se nalazi iza i vremena i
prostora. Mozak je hologram uvijen u holografski svemir.
Pribrama je ova sinteza navela na zakljuak da objektivni svijet ne postoji, barem ne na nain na
koji smo navikli vjerovati. Ono to je "tamo vani" golemi je ocean valova i frekvencija, a stvarnost nam
izgleda vrsto samo zato to nai mozgovi mogu primati tu holografsku maglu i pretvarati je u "drvee i
kue" i druge svagdanje predmete koji tvore na svijet. Kako mozak (koji je i sam sastavljen od
frekvencija materije) moe primiti neto nesupstancijalno kao to je magla frekvencija i napraviti da se
ini vrstom na dodir? Vrsta matematikih procesa koje je Bekesy simulirao svojim vibratorima osnova
je za nain na koji mozak stvara nau sliku vanjskog svijeta, napominje Pribram. Drugim rijeima,
glatkoa komada finog kineskog porculana i osjet pijeska na plai pod vaim stopalima u stvari su samo
sloenije verzije sindroma fantomskih udova.
Prema Pribranu, to ne znai da tamo vani ne postoje porculanske alice i pjeana plaa. To
jednostavno znai da porculanska alica posjeduje dva vrlo razliita aspekta svoje stvarnosti. Kada ju se
filtrira kroz leu naeg mozga manifestira se kao alica. Meutim, kad bismo se mogli osloboditi naih
lea, doivjeli bismo je kao interferencijski uzorak. Koji od aspekata je stvaran, a koji predstavlja iluziju?
115

"Po meni, oba su stvarna", odgovara Pribram, "ali, ako vam je drae, nijedan od njih nije stvaran." .
56.
. ,

, , .

. , , ,
.
. (152.)
,
.
, ,
.
.
, .
: ,

. (207.)
173, ,
, , .
, ,


, ,.. @ana-Pola Sartra
moderna filozofija donela novo, pre svega fenomenologija, u
gledawu na svet. "Moderna misao ostvarila je zna~ajan napredak svode}i
postoje}e na niz pojava koje ga manifestuju. Ciq je bio savla|ivawe
izvesnih dualizama koji su filozofiju ~inili nejasnom, i wihova zamena
monizmom fenomena. Da li se u tome uspelo?"174
On smatra slede}e:
"O~igledan zakqu~ak je da dualizam bi}a i pojave nema vi{e legitiman
status u filozofiji. Pojava upu}uje na ~itav niz pojava, ne na
skrivenu stvarnost koja bi na sebe svodila sve bi}e postoje}eg." 175 Tako
je nastalo osloba|awe od onoga, {to je tradicionalna metafizika odre|
ivala samom mi{qewu i prihvatawu stvari: da uvek postoji neka su{tina
iza pojavnog, koja ga odre|uje. Na taj na~in se, po Sartru, do{lo do
ideje fenomena.176 Zapravo: "Tako dolazimo do ideje fenomena, takve
173

, , , ,
. .
. .
- ( = ).
-. , .
, .
, . = to pan
174
@an-Pol Sartr, BI]E I NI[TA, Nolit, Beograd, 1983. str. 7.
175
Isto, str. 7.
Ili malo daqe Sartr pi{e: "Pojava ne skriva su{tinu, ona je otkrivena: ona jeste
su{tina. Su{tina postoje}eg nije vi{e svojstvo uroweno u wegovu dubinu; (...)." Isto,
str. 8.
176
"Otuda vaqa kao zna~ewe izraza FENOMEN () sadr`ati: pokazuju}i-se-samo-posebi, o~ito." M. Heidegger, BITAK I VREME,. 31.
"Zbuwuju}a raznovrsnost 'fenomena', koji bivaju imenovani nazivima fenomen, pri~ina,
pojava, puka pojava, dade se razmrsiti samo ako pojam fenomena bude od po~etka

116

kakav se mo`e na}i, na primjer, u Huserlovoj ili Hajdegerovoj

"fenomenologiji", fenomena ili relativno-apsolutnog. Fenomen ostaje
relativan, jer "pojavqivawe" pretpostavqa u biti nekoga kome se
pojavquje. No on nema dvostruku relativnost Kantovskog Erscheinunga. On
ne ukazuje, preko sebe, na istinsko bi}e koje bi za wega bilo apsolut.
Ono {to jeste, on je to apsolutno, jer se pokazuje tako kao {to jeste.
Fenomen mo`e da bude opisan i prou~avan kao takav, jer apsolutno
ozna~ava sebe sama."177
, ,
, .
18. . . 178. ,
, , (Schein),
Schein , (Erscheinung)
, ,
, .
,
, ,
,
, .

. ,

,
.
.
,
,
. -
, (.
) () ( ).
, ,
: .
, ,
, ,
, :

.
, ,
,

.
. , .
,
, 179
razumqen kao: Pokazuju}i-se-samo-po-sebi." Isto, str. 34.
177
@an - Pol Sartr, BI]E I NI[TA, str. 8.
178
Jo , , ,
. : .
, ( ),
.
179
(. intentio=) ,
() ( )
.

117

 . .

, .
()
( ).
, -

, ,
.
., .
, . ,
.
Lebenswelt-.
. :
, ,
, ,
, ,
(Selbst), .
.
. , .
, ,
, 180
,
,
.
.

.
.

( )
, .
, :
, . ,

.
. . (
) 181

.
,
.
, -
. ,
, .
,
180

( ) . ,
.
181
,
, .

118

 . ( )
- , (
)
.
. . .
.
, , , , ,
.
, , ?
. subjektum hypokemenon
, ,
,
.
.
, .

.

.

. .
.
. ,
, .
, .
, ;
.
. (149.)
. ,
.
,
. , , :
, ,
. (150.)

() , .
,
. :
, , ,
.

. (150.) .. .
(150.) .
, , ,
, ,
. , , ,
, .
. -
, , ,
- ,
119

 .
,
, (39.)
. ,
- ( ) 182

- .
,
. (39.)
.

. ( )
.
() .
, , , ,
, , ..

, ,
;
;
, , .
, ,


.
,
.
,
,
. ,
, ,
. ,
, .
.
.
. , ,

, , ,
.
. ,
, . ,
, .
,
, , . .

. .
,
182

. : = =
. conscientia, snesis.

120

 . , , ,
,
,
.

. . , ,
, , , , , ,
. .
.
, . 183
. ,
, .
, ,
, , .
,
, , , .
. ,
, ,
. , , ,
.
.
, ,
. ,

, .
, , , ,
.
,
. ,
, , ,
. ,
, ,
, .
, , , .
, ,
. , ,
, , -
,
.
.
.
, ,
,
. ,
,
, , , . .
.
, , . ,
183

, , ;
, ;
,
.

121

 .
,
. , ,
, .
: ,
. ,
. , . ,
, .
, ,
, ,
.
.
, , , ,
, , ,
, . 82.
.
,
,
..... , , . 82-3.
:
, , ,
. , . 82. , , ,
.
- , , .
.
Svijest kao suptilniji oblik od materije
Osim objanjenja zato kvantni fiziari kada urone u dubine materije pronalaze tako mnogo primjera
meupovezanosti, Bohmov holografski svemir objanjava i mnoge druge zagonetke. Jedna od njih je uinak koji svijest,
kako se ini, ima na subatomski svijet. Kao to smo vidjeli, Bohm odbacuje zamisao da estice ne postoje dok ih se ne
promatra. Meutim, on se u naelu ne protivi nastojanju da se svijest i fizika pomire, jednostavno smatra da se veina
fiziara uputa u ispitivanje tog podruja na pogrean nain, pokuavajui jo jedanput razlomiti stvarnost, i tvrdei da
jedna odvojena stvar - svijest, meudjeluje s drugom odvojenom stvari - subatomskom esticom.
Budui da su sve to aspekti hologibanja, Bohm smatra da nema smisla govoriti o meudjelovanju svijesti i
materije. U odreenom smislu, promatra jest promatrano. Promatra je i mjerni ureaj, rezultat pokusa, laboratorij i
povjetarac koji pue van laboratorija. U stvari, Bohm smatra da je svijest oblik suptilniji od materije, a da temelj za bilo
koji odnos izmeu to dvoje ne lei na naoj razini stvarnosti, nego duboko u implicitnom redu. Svijest je u razliitim
stupnjevima uvijenosti i odvijenosli prisutna u cjelokupnoj materiji, to je vjerojatno razlog da plazme posjeduju neke
osobine ivih bia. Kao to Bohm kae: "sposobnost oblika da bude aktivan je najkarakteristinija znaajka svijesti, a
neto nalik svijesti postoji ve u elektronu.."
Slino tome, Bohm smatra da dijeljenje svemira na ivu i neivu tvar takoer nema smisla. iva i neiva tvar su
neodvojivo isprepletene, i ivot je, takoer, uvijen u ukupnost svemira. ak je i stijena na neki nain iva, tvrdi Bohm,
jer ivot i inteligencija prisutni su ne samo u svoj materiji, nego i u "energiji", "prosioru", "vremenu", "tkivu itavog
svemira i svemu drugome to izuzimamo iz hologibanja i pogreno promatramo kao odvojene stvari.
Zamisao da su svijest i ivot (i zaista sve stvari) cjeline uvijene u cijeli svemir ima jednako blistavo nalije. Ba
kao to svaki dio holograma sadri sliku cjeline, tako svaki drugi dio svemira skriva cjelinu. To znai da kada bismo
znali kako mu pristupiti, galaksiju Andromeda mogli bismo pronai pod noktom palca lijeve ruke. Mogli bismo pronai i
Kleopatru kako se prvi put susree sa Cezarom, jer u naelu cijela prolost i implikacije za itavu budunost takoer su
uvijene u svakom djeliu vremena i prostora. Svaka stanica u naem tijelu obuhvaa cijeli svemir, jednako je i sa svakim
listom, svakom kinom kapi i svakim zrncem praine, to daje novo znaenje glasovitoj pjesmi Williama Blakea:
Vidjeti svijet u Zrncu Pijeska

122

Nebo u Divljemu Cvatu,

Drati Beskraj na dlanu ruke
I Vjenost u jednome satu. . Michael Talbot, Holografski svemir, 51-52.

Relativno je lako razumjeti ideju holizma u neemu to je nama izvanjsko, poput jabuke u
hologramu. Ono to predstavlja potekou jest da u ovom sluaju ne gledamo na hologram, nego smo mi
dio holograma. . 57.
. 58.
,
, .
,
.

184 -
, .
, , .
. s= vdti=.
() . , ,
.
.
,
. ,

.
, ,
. ,

(, . )
, .
.
.
. ( , ,
. 151.) , ,

. , .
,
.
. ,
- .
,
.

.
.
.

184

: , .
, , ;
. , ,
413. 414 : .

123

 ,
, . ,
?
? . ,
. ,
.
?
?
: , , , . : 1.
; 2.
; 3.
. , ,
.
. ,
.
.
( )
. ,
. , .
.185
,
.
,
.
, .
.
.
. , .
.
, . , , .
, , . . ,
. ( , , . 150.) ,
, .

. , ?
14.
, . . .
. ,
, .
185

phainomai , ( )
phainomenon, . .
18. , ,
, . . .
, . ,
. ,
, .
, ,
. + + ( )
.
, .

124

 . (, ).
: .
.
.
: , , ,
,
. , . 186
, ,
. .
, , , ,
.

. , ,
.
.
,
. (-, 41.) .
, .
,
. ,
. , ,
, .
, - ,
. , ,
.

. (125.)
,
.(130.) , ,
, ,
, , ."(135.)
. ,
, ,
. ( ) ,
. , .
. , .
(135. (51)) .
.
. ,
. ,
: , , , ,
, . .
. -
. .
,
, ,
. ,
. ,
, : , , , .
186

: ,
,
, ( ) . (, 41.)

125

 . , ,
, .
(. ), .
, , ,
. ,
. ,
.

. :
.
: , , , .
: , , , , , ,
, . , ,
, . .
, ,
.
.
-. :
(, ), ,
: , , , .
(21.)
. , ()
(. 400 800 )
(
) .
, ,
, , . , ,
? -
. ? ,
-: , ,
, . (22.)
,
,
,

. (, , . 37.) , , ,

. , ,
, .
. (37-39.)
, .(38.) ,
, , , .
. ,
, , , , ,
, .
, . ,
.
: ( )
. (39.)
,
( ). : . (39)
, , , ,
126

 ,
. (39)

?
. ,
: (39-40.) ,
, (40) (
.)
, .
(40.)
.
.

.
, .
.
,... (40) (
) ()
. , ,
(40) ( - ( )
) : ,
(40.)
.
. , ( ).
, , .
.

. .

.
, ,
, , .
. (40.)
.
. :
, ,
.(41)
. (42.) ,
,
. :
,
, . (4243.)
, ? , ,
. : ?
,
. , ,
,
. (43) .
; Umvelt ,
,
. (43.)
127

 ,
,
. (43)
, , , ?
, .
. .
- .
, . (44)
. re
res
.
,
? -, ,
, ,
,
. (45.)
, ,
( ,
) .
, ,
. causa sui.
.
(-) .
.
,
, , .
-
. -
. .
.
,
.
. (46.)

, . , ,187
, , , , , ,
, . ,
, ,
. (46.)
.

. (46) , , , .
, , .
. ,
? , . ,
. , :
, deus ex machina
, : ,
, ,
. (48.)
, .
187

, .

128

 .
. , , , ,
. . ?
, , , , , ,
, . ,
. (49.)
.
.188
, .
, :
, , , -, -, , , .

. ,
.
. :

; ( , 159.) .
. (, 159.)
.
, , ,
. ,
. (
, .)
, , ,
.
,

, ,
, .
(, 159.)
, , ,
. (, 160.) , ,
, ,
,
, , ,
: ,

, ,
. (166.).
.
:

, .
,
(165.)
, , .
188

(. perceptio) . , , (:
) ;
(. ad-perceptio) . , ,
; , , , ; (.
)

129


, 189
. ,
: , , , , , , ,
. ,
. , .
, ,
. , ,
: , ,
,
. , ,
, , ;
, , , .
, , .
( , 83.)
(, 52.),
. , ,

, . , (-)
. ,
,
.
, .
, ,
. (, 55.) .
. .

. .
,
. .
. ,
.
. , ,
. ,
.
15.
. , .
-- -.
, .
: . Pand
= , n d m t
. panda, pandate : , ; pand, pandajati
, pand, pandati , .
and : , , ; panditah , , . pandita
, , , ; panditaka , , , .
.
189

: 1.
- . 2.
, 3. .

130

 , , ,
, .
: , , , ,
() . ,
. : ,
, , , , , .
, , , , , ,
. ,
. ,

, , ( - )
( ) , ()
(). ,
. , ,
.
.
?
-.
, . . , ,
,
.
,
. ,
.
. ()
.

. ,
. , ,
. .
, .

.
.

() . , ,
, . , ,
. , ( )
- , , . ,
. :
. :
: ,
. ,

, : '
; ,
, . ,
, -
, ,
, , .( ,
, - , , 2001, . 44-45.) ,
131

 () ,
,
: .
,

, .
( Berkson, Matire et Mmoire, 1896, 1315, 80.). (, , . 47.) :
; ;
.(, . 49)
. ,
. . ,
, , . .
, , -- . .
. , ,
:
, , , .
(, 50.)190
:
. , , ,
. . ,
.
,
. , ,
. .
, -- ,
.
. (, 52-53.)
. (, 53.) , ,
. ,
. (, 53.) ,
. .
,
? , ,
, .
.
, , , .
, :
, , , ,
: ,
. (, 57.) :
, ,
, . (, 57.)
.
.

190

? :
Bergson, L'
Energie spirituelle, 913-914, 130-131, , 72, . 116. ,
. , , ,
, .

132

 ,
.

.
,
, .
, , ,
.
.
, . .
. - .

. - , -.
,
, , . (. )
( ) . 191
- ()- ,
, ,
.
, .
( )
. .
.
. ,
( )
,
. ,
, . ,
. .
- .
, :

,
. (. 176.)
.
, . (, 176.)
(
),
.
(, , )
.
( ) , .
, .
, , . ,
, ,
191

, . :
, , .
(, 681) : ;
,

. ,
, . (695.)

133

 .
,
. (177.) ,
.

. (177.) ,
,
. , ( ),
, ,
().
, ,
.

, .
. , ,
.
( , ). (178.)
.
, .
,
(178-179.) ,

, , , ,
. .

, ? :

, ,
, . (179.) ,
, ,
, , .
,
. ,
() . ,
, , .
, , , .
: . (179.)
. , ,
.
.
,
. ,
, . ,
.
.
-, - (
) .
- .
. . , .
.
134

 ,
. . ,
- . ,
. ,
. .
,
- .
,
.
(, , ). 192
.
- , , , ,
, , , . :
- . ,
. -
.
- ,
. , ,
.
,
.
,
.
? , .
- ,
. -
. -
-.
- - ,
. .
- , .
. .
. (
). ,

, .
.

, .

, .
, , ,
. (. 118.) - ,
, , (
, , ).
192

,
. VII ()
. ,
. ,
. (189.) (occurent)
, , . : ,
, .
, , (190.)

135

, ,
. , .
.
.
, ,
.
.
. , , , ,
. .
(. 118.)
. , ,
, , ,
. ,
.
? ,
, , ,
.
. , , -.
, -.
- ,
. , ,
, ,
.
, .
, , .
,
, intellectus ipse.
,
-. ,
- ,
, .
, .
. , ,
. .
, .

. , ,
.
. ,
. , .
.
,
, , , .
.
, 193, , ,
. ,
.
193

, ,
, . ,
, .

136

 . ,
- -, , ,
. : ,
. , :
,
. (, ,
, , 1978, . 42.)
, , .
(
).
, , ,
. -.
:
, ,
. ,
, . (. 119.)
, ,
, .

, , .
, .
,
. :
.
.
, , ,
. (119.)
, , , .
. , , :
,
, .
: .
. , ,
,
.
.
, .
. . ,
,
. , ,
, , -.
.
- , .
, - , .
(
-)

.
(Sein) . ,
.
, .
.
137

 .
,
. -.

. ,
.
, .
,
, , .
, -
.
, ,
. -
, ,
, . , .
,

. .
.
,
,
.
, , .
., .
,
.
, , , .
,
. .

.
. : ,
, , , .

, .
.
.
16. 194
: , , . 26.
, , , , 1983.
tmavat sarvabh tesu jah pajati sa pandita
. , : , .
,
. ,
. ()
. ,
. .
194

, . ,
, .

138


.
.
. ,
,
(, 131.) , ,
, , . , ,
: , , ,
().

. (, 133.) ,
. (, 133.)
, , , .
: ?
: , ,
, . .
.

. -
, .

,
. ,
. .
. , , , , .
, .
, .
. .
, ? :
, ,
, . (, , 246.)
, , .
, , . ,
, : , , , , , ,
. .
, , .
. , , ,
,

. ,
.

.
, : , ,
, , , ,
, , , . Le Penseur
( , ) , ,
. (, 250.)
, , , .
. , .
. (, 250.)
, .
139

 , , , . ,
,
. Le Penseurovoj
. (, 253.)
( , ,
, , .) .
, .

. , , ,
, .
, , ,
. : , , , , .
. Le Penseurov
, in excelsis (
) ;
.
, , ,
. (, 256.) , .
, ,
, .
.
, . ,
.


,
? ?
. ,
, ,
.
. .
(). .
`` ` `, ` `, `, ` `, . 195
, , ``: 1.
2. 3. (372.) :
``, ` , `; `,
`, ``. ,
( ),
. (,
, 379.)
, ` ( ),
`. (380.)
: ? , ,
, . ,
, (. ), .
.
, :
, . 196
195

, , , 54, IV, 1983. , 367.

. ( )
sub-stantia , , :
, , . .
196

140

 , .
. Intelectio intelectus
, , , intelegens , , . intelectus
noein .
, , . .
, , .
, ,
. ,
. (Peter T. Geach)
:
(Peter T. Geach, ?, 264.)
. ,
.
, , .
. .
,
( , 266.)

, , , .

,
. .
. ,
.
- .
. -
. , -
.
, , . III (
) : () .
, . .
. ,
. : `` ()
`` - ,
``.(15.) , ``
. ,
, . (18.)

. .
,
. , , ,
, , .
()
(., XV, 422). (, 16.)
, -,
-
.
() , , , .
,
,
. (-,
) .

141

 .
(. , 132b8),
. ,
. .
, ?
: ,
, , , , , , . ,
? myl ``
mylistwo , , ``.
myslivost ; myslivec , , ``. ( ,
, 158.)
, .
,
.. , ,
.
myslivost , , .
. ,
.
, ().
: , .
, ,
. .
.
Denken und Erleben ist gleichsam, .
, .197
, , ,
, , . (, 379.)

.
. .
: , ,
, . ,
. ,
, Denken Erleben .
,
. (, 379.) ,
,
.

,
.(, 379.)

, , .
. .
.

. (, 381.) , ,
197

- , , , 54, IV, 1983. , .

379.

142

 . : ,
, .
- ,
. :
. . ,
. (, 381.)

. ,
, .
. (, 382.) : ,
. , ,
.
.
. . ,
, . .
, .
. .
, ?, 101.)
.
, ,
. - in memori.
. ,
. ,
. , - , ,
. ,
, , ,
.
,
. , . ,
. .
? : (,
?, 101. , .
.
. (, 103.)
. . ,
, . (,104.)
.
.
.
.
, , ,
. , .
.
: ,
, . (, 105.) ,
.

,
. -, -,
, , , . (, 105.)
143



. (, 106.) .
, , .
. (, 106.)
. .
.
. , ,
, ,
. (, 107.)
.
. , . ,
.
. ? (, 109.)
.
.
. . ? (, 110.)
-.

. .
. .
. ,
-, , . , -, . (. 111-2.)
.
.
, , .
. , ,
. .
. ,
( ). , , ,
. , ,


.
.(
, , 38.) , ,
, . .
. : , , , .
. , ,
? , .
. ,
. ,
, .
: , (, , ),
( , . , ,
, : , ..), , , .
. ,

.
. (, 39)
144


.
. ,
. , ,
,
. . .
. , , ,

. .
-
.
,
,
. (, 40.)
,
(
) . ,
. .
17.
, , . 200-230.
-, , ,
. 360-383.
, , , , ,
, 1980, . 141-185.
, , , , , 1998, . 178-213.
-, , ,
.

, () () . ,
.
,
, , , ,
. , ? ?
, ?, ?,
, , .
.
, ,
.
.
.
- -
- , - .

18. 198
198

, .
. Sema je
. .

145

 .
. .
. (, 41.)
, .


- ,
. (. 41.)

,
.. , , ,
. . , ,
,
.
. ,
, , , , .
. , .
.
, .

.
.
. .
( )
.
-
. . ,
, .
, .
- -,
, .
,
, .
: :
. :
. :
.
:
, , -

, . (. 49.)
. .
,

. ,
.

.
.
. ,
?
146

 .
,
.
. : ,
,
. (, -, . 27.) ,

, , , .

. .
. :
, .
( , ), ,
. (. 24.)
.


.
.
.
, ,
, .

( ).
,
, ,
. ;
. ,
, , , .
, ,
, , , . (, 27.)
, ,
.
, , , .
, -
- , ,
, . ,
,
.
. .
.
.
: , , , , . -

.
. ,
. ,
.
. ,
, . (, 34.)
,
, .
147

 , , ,
,
. (, 34.) .
,
.
. ,
, , , , , , ,
, . .
.
...prvo je re, drugo je misao, tree in. Bela Hamva, Magia sutra, IP Beograd, Zrenjanin, 1995,
str. 7.
, , , ,
, , .
. ,
, ,
,
. .
?
,
, - .

, . ,
. .
,
, , ,
, . ,
,
.
.
,
. ,
,
, . :
,
? ,
.

. , , ,
. ,
.
, ,
.. ,
. (.. 312.) .
.
,
,
. , .
. ,
,
148

 , ,
, ,
.

. (.. 313.) .
.
, . .
. .
.
.

:
. ,
. (.. 314.)
, ,
, , .
:
, , , , , .
,
.
.
.
, . , , (
) . ,
. , , , ,
, . (.. 324.) ,
. , ,
.
19. , , .
,
. ,
.
, .
,

.

.
, .
: , , , , .
, . ,
,

, . ,
,
. (, - , . 275.)

, .
.
, , ,
149

 . (, 275.)
apprehensio
.

.
:
.
, .

. , . ,
.
- -.
-. .
.

. . , ,
- . , ,
. ,
. , , ,
, ,
, , ,
.
. (, , , . 79.)
, .
. :
, ,
,
. (, , #161, . 153.) ,
, . .
,
. , ,
. ,
- . .
,
.
.
. .
. (. das Urteil) , ,
,
. (. , #166, . 158.) ,

. .
:
, .

.
, .
. (, 48.) . ,
, . .
. :
. ,
, ,
150

 . . (, , #181, . 166.)
,
. , ,
.
. (, , #181, . 166.)
, . . .
: ,
,
,
: , .
.
.

. ,

. ,
. . ,
.
.
.
. , .
.
. , .
. ,
. , ,
.

.
.
.
(, , , , )
.
.
20.
, ,
, .
,
. , .
. 199
, .
. , , .
. , .
199

: ,
. .
. , , , , . ,
. ,
.

151

 .
. , .
. ,
, , , , .

. .
, , , , 44.
:
, .
... ? .... , , . 68, 69....
, -
(, .). ,
,
, . 110.
.
structura , , ,
(, ) ,
.
.
- , ,
, . ,

. ? ,

. .
( , ),
.

. ,
.
methodos
.
:
, ,
, .
.
.
. (. 11.)
. , ,
, ,
.
. . .
, .
... , ,
. ,
, , . , ,
. , , ...(, ,
, . 28) .
, , .
. , ()
152

200 , .
, (
).
, ...
.
. , , ,
,
, .
(, , , 1978, . 124-5, ,
, . 91.) " "
. , ,
. ,
.
.

. Gra|ewe i stanovawe
Gra|ewe se doga|a na zemqi. Temeq svakog gra|ewa je zemqa. Ono se
odvija od zemqe ka ne~emu {to nije tako jasno odredqivo. Gra|ewe, u
naj{irem smislu, nije samo oblikovawe objekata za stanovawe, ve}
obuhvata sve {to ~ovek ~ini stoje}i na zemqi. Obja{wavaju}i svoju
nameru, u pravcu tematizovawa gra|ewa i stanovawa, Hajdeger na po~etku
spomenutog naslova u Mi{qewu i pevawu ka`e:
"Ovaj poduhvat u mi{qewu uop{te ne predstavqa gra|ewe sa
stanovi{ta neimarstva i tehnike, ve} on gra|ewe sledi do onog podru~ja
kojem pripada sve ono {to jeste."201
Uobi~ajeno shvatawe i odre|ivawe stanovawa i gra|ewa je
u smislu, da je gra|ewe aktivnost ~oveka kojom on zadovoqava potrebu
za stanovawem. Otuda, stanovawe kao ~ovekova potreba predstavqa uzrok
i motiv gra|ewa a samo gra|ewe je u tom slu~aju posledica. Po
Hajdegeru, ovakvo tuma~ewe nam ne kazuje ni{ta o stanovawu i gra|ewu
kao na~inu boravka ~oveka na zemqi. Zato treba stvar postaviti
druga~ije i sa karte-sheme napraviti upliv u samu teritoriju. "Naime,
gra|ewe nije samo sredstvo stanovawa i put do wega; ono je ve} u sebi
samom, stanovawe."202Time, {to je
gra|ewe "ve}
u sebi samomstanovawe", ne zna~i da bi opisom onoga {to mo`emo navesti kao
stanovawe ili gra|ewe, bila odre|ena priroda i jednog i drugog, tj. da
bi ispuwewem samih pojmova do{li do saznawa o prirodi samih stvari. S
druge strane, odre|ewe gra|ewa i stanovawa ne dobijamo time {to bi
izjedna~ili wihov odnos, kao odnos uzroka i posledice.203 Hajdeger
200

,
, ,

,
. , , . 99-100.
201
M. Hajdeger, , str. 83
202
isto, str. 84.
203
" Uzrok i posledica. Mi to nazivamo "obja{wewem" ali ono {to nas razlikuje od
starijih stupweva saznawa i nauke jeste "opis". Mi opisujemo boqe-mi obja{wavamo isto
tako malo kao i svi raniji. Mi smo otkrili mnogostruki sled tamo gde su naivni ~ovek
i ispitiva~ starijih kultura videli samo dve stvari, "uzrok" i "posledicu", kako se

153

odbacuje slede}u stvar: da gra|ewu i stanovawu prilazi sa pozicije

istra`ivawa, onako kako to ~ini moderna nauka204 (prirodna i duhovna).
Me|utim, gde onda le`i, po Hajdegeru, mogu}nost prispe}a (Ankunft) na
teritoriju gra|ewa a da je ono ve}, kao takvo, stanovawe? Kako se
probiti do podru~ja sveta-otvoriti ga, u delu gde se mi, stoje}i na
zemqi, pokazujemo u gra|ewu i stanovawu. [ta re}i o gra|ewu a da je
ono ve} stanovawe?
. Teritorija je zemqa-tlo kojim
kora~amo, hodamo, govorimo, mislimo. U tome, za nas, le`i tajna
mogu}nosti otvarawa kapija sveta, gde svet nije svet, ve} svetovaweWelten. Svet kao doga|ajnost u svom svetovawu jeste doga|ajnost samih
stvari u svom stvarnovawu, unutar koga se doga|a i na{e kora~awe po
tlu-na{e svetovawe. "Raz-lika dopu{ta da stvarnovawe stvari po~iva u
svetovawu sveta."205 Hajdeger pi{e: "Za razliku od gr~kog razabirawa,
posve se drugo misli u novovjeku predstavqawu kojega zna~ewe
jo{ najpre izra`ava rije~ repraesentatio. Predstavqawe ovdje zna~i:
prisutno prinjeti pred sebe kao nasuprot stoje}e, (...)."206 Postojawe
ne~ega nije vi{e u tom, nama pred-stavqawu kao stvari, ve} u
stvarnovawu same stvari. Tako: "Kr~ag nije stvar niti u smislu rimski
shva}enog res-a niti u smislu sredwovekovnog zami{qenog ens-a, pa ~ak ni
u smislu novovekovno predstaqenog predmeta. Kr~ag je stvar ukoliko
stvarnuje. Iz stvarnovawa stvari doga|a se i odre|uje prisutnost onoga
{to je prisutno kao kr~ag."207
Na{e svetovawe kao kora~awe po tlu, nedri gra|ewe kao qudsko
stanovawe na zemqi-stvarnovawe. [ta nam govori o gra|ewu i stanovawu u
smislu da je samo gra|ewe ve} stanovawe?
"Ko nam to ka`e? Pita se
Hajdeger. Jezik je taj koji nam govori o su{tini neke stvari, pod
pretpostavkom da vodimo ra~una o wegovoj vlastitoj su{tini."208 Kako nam
jezik govori i u ~emu je wegova su{tina? To je pitawe koje tra`i
odgovor, ako se ve} prihvata da sam jezik govori i da na kraju tu le`i
i razabirawe gra|ewa i stanovawa. "Jezik je izraz. Za{to se ne
povinujemo tom ~iweni~nom stawu? Zato {to ta~nost i rasprostrawenost
te predstave o jeziku nisu dovoqne da bi se na wima zasnovalo
govorilo; mi smo usavr{ili sliku bivawa, ali se nismo izdigli iznad slike ni iza{li
iza slike. (...). Mi operi{emo silesijom stvari {to ne postoje, linijama, povr{inama,
telima, atomima, deqivim vremenima, deqivim prostorima-kako bi
moglo i da postoji
obja{wewe kada prvo sve ~inimo slikom, na{om slikom! Dovoqno je da nauku posmatramo
kao po mogu}stvu {to vernije asimilovawe ~oveka (Anmenschlichung) stvari! Mi se u~imo da
stalno ta~nije opisujemo sebe same, opisuju}i stvari i wihov sled. Uzrok i posledica:
takva dvostrukost verovatno nikada nije postojala i pred nama se u stvari nalazi
continuum od koga izolujemo nekoliko delova;(...)."Ni~e, , str. 138-139.
204
"Bit, onoga {to danas nazivamo znano{}u, jeste istra`ivawe. U ~emu se sastoji bit
istra`ivawa? (...). Ono se vr{i tako, da se u neko podru~je bi}a, npr. u prirodi,
nabacuje odre|eni temeqni nacrt prirodnih doga|aja. Nacrt unaprijed ocrtava na koji
se na~in spoznavaju}e postupawe imade vezati uz otvoreno okru`je." Martin Heidegger, Doba
slike svijeta, . 9.
"U svakom sli~aju, moramo se prisetiti da u raspravi o Preklu umetni~kog dela, ono,
{to je u Sein und Zeit bio jedan odre|eni svet, postaje samo svet; to ukazuje da otkrivawe
istine u svakom slu~aju ne mo`e da se shvati kao stabilna struktura, nego uvek kao
(jedan) doga|aj (podvukao SD)."Va, str. 69.
205
M Hajdeger, , str. 189 - 190
206
M Hajdegger, Doba slike svijeta, str.22.
207
M Hajdeger, ,str. 118 - 119.
208
isto, str. 84.

154

obja{wewe su{tine jezika."209 Su{tina jezika je u tome {to on govori,

zapravo svetuje na na~in govorewa. Hajdeger u tom smislu ka`e: "Jezik
govori. To zna~i u isti mah i pre svega: jezik govori. Jezik?
A ne
~ovek? Nije li ono {to vode}a postavka sada tra`i od nas-jo{ gore?
Ho}emo li jo{ i poricati da je ~ovek ono bi}e koje govori?
Nikako."210Jezik govori tako {to imenuje. Imenovawe ne deli naslove, ne
upotrabqava re~i, ve} poziva u re~. Imenovawe zove. Zvawe prinosi
bli`e ono zvano, "Ali tako {to
pribli`ava prisutnost onoga {to
predhodno nije zvano. (...). Dozivawe zove blizinu. (...). Zvawe zove
u sebe, (...)."211
U govorewu jezika,212 po Hajdegeru, treba raskrivati i osvetqavati
problem gra|ewa i stanovawa, tj. razotkrivawem su{tine stanovawa,
mo`emo do}i do gra|ewa. Gra|ewe je u sebi samom stanovawe. "Graditi
prvobitno zna~i stanovati."213 Danas se pod stanovawem podrazumeva jedna
od ~ovekovik aktivnosti me|u ostalim aktivnostima, ~ak se i ne
upotrebqava previ{e u imenovawu nekoga. Prosto se podrazumeva da svako
od nas mora biti ve} stanovnik. Me|utim, stanovati zna~i biti
stanovnik214-ono {to jesi. Hajdeger ka`e: "Na~in na koji ti jesi i na
koji ja jesam (du bist und ich bin), na~in, na koji mi-qudi-jesmo na zemqi,
209

isto, str. 180.

isto, str. 180 -181.
132
isto, str. 181.
211
isto, str. 181.
U odnosu na ovakve Hajdegerove stavove o jeziku, \ani Vatimo ka`e: "Do`iveti jezik
kao Zeigen ili, {to je istovetno, kao Sage (kao 'iskonsko kazivawe'), zna~i da 'jezik
nije samo neka prosta qudska sposobnost'. On prestaje da bude ne{to sa ~ime smo mi,
qudi koji govorimo u nekom odnosu'. Jezik je Zeigen ne kao instrument za prikazivawe
stvari; Zeigen pre zna~i Erscheinen lassen, dozvoliti da se pojavi, i to pre u smislu
omogu}avawa da se sve stvari ogledaju u Igri ogledala onog Geveirt." Vatimo, , str.
71.
212
Unutar , pod naslovom Put ka jeziku (Der Weg zur Sprache), u predavawu, koje
je Hajdeger odr`ao 1959., stoji diskurs o govoru jezika. "Me|utim, jezik govori. On
se, u stvari, najpre pokorava su{tastvu govorewa: kazivawu. Jezik govori kazuju}i, to
jest pokazuju}i. Wegovo kazivawe izvire iz negda govorene i dosad jo{ negovorene sage
koja pro`ima nacrt jezi~ke su{tine. Jezik govori tako {to on, kao pokaznica, dopiru}i
u sve oblasti prisutnosti, dopu{ta da se iz wih pojavi i iz~ezne ono {to je svagda
prisutno. Dakle mi jezik slu{amo da nam ka`e svoju sagu." istr. 234.
213134
isto, str. 85.
135
"Mi ne stanujemo zato {to smo gradili, ve} gradimo i gradili smo, ukoliko
stanujemo, to jest ukliko jesmo kao stanovnici." isto, str. 87.
136
isto, str. 86.
137
"Da ipak i samo mi{qewe u istom smislu kao i gra|ewe, samo na drugi na~in, pripada
stanovawu (...). Gra|ewe i mi{qewe su-svako na svoj na~in nezaobilazni za stanovawe.
(...). Oni su kadri da slu{aju jedno drugo, kad oboje-gra|ewe i mi{qewe -pripadaju
stanovawu, ostaju u wegovim granicama i znaju jedno i drugo dolaze iz iste radionice
dugog iskustva i neprekidne prakse." isto, str. 102.
138
isto, str. 88.
214
Kako jezik razotkriva istinu zvawem u sebe: "Zvawe zna~i pozivawe. Ono poziva
stvari da se-kao stvari-odnose na qude. Sneg dovodi qude pod nebo koje se smrkava u
no}. Bruj ve~erweg zvona wih, kao smrtnike, dovodi pred bo`anstvo. Dom i sto vezuju
smrtnike za zemqu. Imenovawe zna~i-pozvane stvari sakupqaju u sebe nebo i zemqu,
smrtnike i bo`anstva. Ovo ~etvoro su od iskona sjediweni u postojawu jednog prema
drugom. Stvari dopu{taju da ~etvorstvo tih ~etvoroga prebiva uz wih. To sakupqaju}e
dopu{tawe prebivawa jeste stanovawe stvari. Jedinstveno ~etvorstvo neba i zemqe,
smrtnika i bo`anstava, koje prebiva u stvarnovawu stvari, nazivamo-svet." isto, str.
182.
210

155

jeste buan, stanovawe. ^ovek biti to zna~i: kao smrtnik biti na zemqi,
zna~i: stanovati."215
Jezik pokazuje da je stanovawe, kao takvo, ~uvawe, negovawe, tj.
gra|ewe, koje ~uva kao takvo jeste stanovawe. Postoji jo{ jedan na~in
gra|ewa u vidu pravqewa. I jedno i drugo gra|ewe ima za ciq da sa~uva
ali i zadr`i, uredi. Misliti na ovaj na~in o gra|ewu i stanovawu je
misliti. Da bi mi{qewe, kao takvo, pripadalo stanovawu.216 ^uvawe,
negovawe zna~i po{te|ivawe ne~ega od {tete i opasnosti, tako da bi se
sa~uvala wegova su{tina i samim tim wegova sloboda. To nam, opet,
pokazuje jezik. Stanovawe zna~i: "(...) ostati ogra|en u prostoru
onoga {to je fry, to jest slobodan prostor (das Freie) koji po{te|uje
svaku stvar, daju}i slobodno poqe wene su{tine. Osnovna crta stanovawa
jeste po{te|ivawe. Ona pro`ima stanovawe u ~itavom wegovom obimu."217
Taj obim je pokazateq na~ina ~ovekovog stanovawa na zemqi.

.
, . ,
, . .
, ,
. .
.
.

.
. .
. :
. .
. (. , 60.) , ,
. ,
, . (, 60.)
.
, .
. aletheia (), . veritas, .
Wahrheit, . truth, . verit, .

. , ,
. , , , , ,..
. , .
. , . () , ,
, , .
, . , .
. ,
()
? . ()?
? (
, : ,
.) ?
?
: , ? -
215
216
217

156

? : () ? (. , 117-8.)
, -. , , .
. ?

. .
, , ,
, .
.
. ,
, , .
. .
, .
, . ,
, ,
.
.

.
theria . ,
,
.
() .

, , .
, ,
, .
.

()
. , (
)
. , . : ,

. (18.)
, theria thes.
, , ,
, .
, .
. ,
. .
, .
1) .

.
.
, .
.
-
157

 ,
, .
, .
.
,
. .
. , .
, .
.
,
.
. .
, .
.
, . .
, ,
(. ) , , ,
. . ,
.
.
.
, , , .
, . ,
, .
. . , ,
.
, .
.
. ,
, .

. ,
.
, , ,
.
(, , .) .

.
.
. aletheia

. . .
.
. .
.
? .
, ,
, , . ,
, .
.
.
.
158

 . .
. ,
: . ,
.
. , ,
. ? ,
?

( , , . 244.)
, ,
, , 189-228.
, , , 162-183.
, , . 467-533.
,
, ,
, , ,
. 31...
, .
() . ( ),
, (),(. 35.)

, .

. ,
, , . ,
, , , 1988, . 35.

PO AKREDITACIJI - 2010-11.
Ispitna pitanja iz Gnoseologije I
1. Predavanje:
-Pozicija i uspostavljanje same discipline u filozofiji.
-Predmet i metode gnoseologije.
Ispitna pitanja:
1. Istorijski pregled razmatranja problema saznanja u filozofiji.
2. Saznanje kao epohalna stvar. (Kasirer, Problem saznanja, tom I, str.
14-18.
3. Ime i pojam (definicija) same discipline o saznanju u sistemu
filozofskog znanja.
4. Pitanja i zadaci gnoseologije.
5. Gnoseologija - ontologija - logika - metodologija i ostale filozofske
discipline.
6. Gnoseologija i ostale naune discipline koje se bave saznanjem (psihologija,
fiziologija, genetika, antropolgija, sociologija, informatika itd.)
Pitanja: 1,3,4,5,6 iz M. oevski, Osnovi teorije saznanja, str. 9-163.
159

2. Predavanje:
-Saznanje i postojanje. Oprisutnjenje saznanja i saznanje kao injenica.
-injenica saznanja i statiki i dinamiki momenat saznanja
Ispitna pitanja:
1.Pitanje poetka i saznanje kao injenica. (Habermas, Saznanje i interes, str. 32-34. i Pava VukPavlovi, Spoznaja i spoznajna teorija, str. 19-44.)
2. Subjekt-objekt, saznajni dogaaj, doivljaj i forma (Pava Vuk-Pavlovi, Spoznaja i spoznajna
teorija, str. 19-44.)
3. Oprisutnjenje saznanja (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str. 6-9., 19-22.)
4. Sigurnost je u saznanju. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str. 9-13.)
5. Statiki momenat saznanja. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str. 6-9., 13-18.)
6. Dinamiki momenat saznanja. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str. 6-9., 13-18.)
3. Predavanje:
- Saznanje, komunikacija i informacija.
Vladimir tambuk, Kibernetika s informatikom, 68-73.
- Saznanje i praksa.
-Saznanje i interes. Svrha saznanja.
Erich Rothacker, Filozofska antropologija, str. 75-97.
Ispitna pitanja:
1. ta je komunikacija? (Hotimir Burger, "Subjektnocentrirana" filozofija i komunikativna
intersubjektivnost, predgovor za Jurgen Habermas, Filozofski diskurs moderne, str. VII-XXXIX)
2. Odreenje informacije. (Vladimir tambuk, Kibernetika sa informatikom, str. 68-73.)
3. Informacija i sistemi. (Vladimir tambuk, Kibernetika sa informatikom, str. 68-73.)
4. Saznanje i interes. (Leek Kolakovski, Prisutnost mita, str. 93-97.)
5. Pojam prakse kroz istoriju (Aleksandar Petrovi, O temeljima povesti filozofije, Temeljni
pojam prakse i samodnosee se znanje, str. 98-114.
6. Praksa i saznanje (Mirko oevski, Osnovi teorije saznanja, str. 273-294.)
4. Predavanje:
-Duh i duhovno iskustvo.
Hegel, Fenomenologija duha, str. 257-260.
Ispitna pitanja:
1. Saznanje, sutina i duh. (Drago uri, Vreme i duh, 150-154.)
2. Saznanje i ljudska sloboda. (Anemari Piper, Misli sam, 25-38.)
3. Duh i duhovno iskustvo. (arko Vidovi, Duh i duhovno iskustvi, 32-37.)
4. Duh i ivot. (Erich Rothacker, Filozofska antropologija, 18-28.)
5. Prekomernost, distanca i prekonstruisanje. (Erich Rothacker, Filozofska antropologija, 29-28.)
6. Duh kao akt ideiranja. (Erich Rothacker, Filozofska antropologija, 35-38.)

160

Za ova ispitna pitanja moe se dobrim delom koristiti: S. Dimitrijevi, Belezi iz vilajeta, str. 131168. Specijalno o duhu i slobodi, 367-404.
5. Predavanje:
-Saznajni siboliki sistemi.
Ernst Kasirer, Filozofija simbolikih oblika Jezik, str. 23-33. Umberto Eko, Simbol, str. 40-70.
- Mitski simboliki sistem saznanja.
Bogoljub ijakovi, Mythos, physis, psyche, str. 103-131.
Ernst Kasirer, Filozofija simbolikih oblika, drugi deo, Mitsko miljenje, str. 39-83.
Ispitna pitanja:
1. Mesto, red i nered. (S. Dimitrijevi, ovek, igra i svet, str. 264-273.)
2. Religare. (S. Dimitrijevi, Belezi iz vilajeta, str. 414-419.)
3. Simboli. (S. Dimitrijevi, Belezi iz vilajeta, str. 419-422. i/ili S. Dimitrijevi, Zemaljski peat,
str. 64-69.)
4. Kako nastaje mitsko saznanje? (S. Dimitrijevi, Belezi iz vilajeta, str. 219-226.)
5. O ureivakoj snazi mitskog i njegovoj logici. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str. 156-162.)
6. Promenljivost mita (S. Dimitrijevi, Belezi iz vilajeta, str. 210-215.)
6. Predavanje:
Umetniki simboliki sistem.
Iz zbornika radova Umetnost i mit: Mirko Zurovac, Mit kao umetnost i umetnost kao mit, str. 5-16.
Milan Uzelac, Temelj umetnosti i mita, 56-60. Milan Damnjanovi, Problem umetnike istine, iz Sutina i
povest, str. 26-37.
Svakodnevno saznanje.
Agnes Heler, Svakodnevni ivot, str. 301-327.
Vebe: Kajica Milanov, Osnovni problemi teorije saznanja, str. 138-154.
- Filozofski i nauni saznajni simboliki sistem
an Pijae, Mudrosti i zablude filozofije, str. 52-92. Ernst Kasirer, Filozofija simbolikih oblika,
trei deo, Fenomenologija saznanja, str. 287-312.
Ispitna pitanja:
1. Umetnost kao saznajni simboliki sistem. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str. 162-167.)
2. Umetnost i drugi sistemi saznanja. Umetnost i mit. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str. 162167.)
3. Svakodnevno-laiko saznanje. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str.203-206.)
4. Doksa i episteme. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str.206-209.)
5. Saznanje i njegove institucije. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str. 209-214.)
6. Svakodnevno i institucionalno saznanje. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str.1-3, 201-202 i
209-214.)
7. Filozofsko saznanje. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str.184-192.)
8. Filozofsko i mitsko saznanje. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str.184-192.)
9. Filozofsko i nauno saznanje. (Pava Vuk-Pavlovi, Spoznaja i spoznajna teorija, str. 73-76. i
Stania Novakovi, Uvod u oprtu metodologiju i istoriju metodoloke misli, 30-41.)
7. Predavanje:
ta je verovanje?
161

Dejvid Hemlin, Teorija saznanja, str. 78-94. Dejvid Hjum, Rasprava o ljudskoj prirodi, str. 93120.
- Izvesnost.
Alfred Ejer, Problem saznanja, str. 77-89. Dord Edvard Mur, Izvesnost, iz A. Kron S.
Novakovi, Realizam, naturalizam i empirizam, str. 35-50.
Filozofski skepticizam i izvesnost.
Alfred Ejer, Problem saznanja, str. 102-108. Dejvid Hjum, Rasprava o ljudskoj prirodi, str. 166197.
Ispitna pitanja:
1. Verovanje i znanje. (Dejvid Hemlin, Teorija saznanja, str. 78-85.)
2. ta je verovanje? (Dejvid Hemlin, Teorija saznanja, str. 87-90.)
3. Verovanje, objekt, subjekt i iskazi. (Dejvid Hemlin, Teorija saznanja, str. 90-94.)
4. Verovanje i saznajni sistemi. Verovanje i svakodnevno saznanje. Agnes Heler, Svakodnevni
ivot, str. 331-332.)
5. Traganje za izvesnou. (Alfred Ejer, Problem saznanja, str. 77-85. i Dejvid Hemlin, Teorija
saznanja, str. 15-20)
6. Subjektivna i objektivna izvesnost.
7. Kriterijum izvesnosti. (Pitanja 6 i 7 iz Pava Vuk-Pavlovi, Spoznaja i spoznajna teorija, str.
202-223.)
8. Dord Edvard Mur: Izvesnost i kontigentnost. (Dord Edvard Mur, Izvesnost, iz A. Kron S.
Novakovi, Realizam, naturalizam i empirizam, str. 37-42.
9. Filozofski skepticizam. Antiki skeptici. (Koristiti neku istoriju filozofije, npr. Miloa uria,
Diogena Laertija ili Michael Williams, Skepticizam, iz zbornik Epistemologija, Zagreb, 2004, str. 46-50 O
skepti Agripe.
10. Filozofski skepticizam. (Alfred Ejer, Problem saznanja, str. 73-77.)
11. Da li je filozofska skepsa odriva? (Dejvid Hemlin, Teorija saznanja, str. 20-26.)

- II
I .
, , . 103-117, 131
137.
: , ,
, , , . 149-157.
II .
, , . . ,
, , 145-149.
: , , I, . 93-137.
, , . 39-54.
III .
, , . 192-220.
: -, ,
, . 313-360.
IV .
, , . . , ,
, . 149-152.
162

: , ,
, . 101-143.
V .
-, , . 68-79.
: , , .
10-12.
, ,
, , . 15-20.
VI : .
, , . . , ,
, . 271-280.
: -, , . 21-31.
VII .
, , . 159-176.
: , , . 162-209
VIII .
, , . 176-197.
: , , . 209-225
IX .
, , . 29-38.
: , , . 39-51.
X- .
, , , . 239260.
: , ?
, . 101-115. , ?, 260-275.
XI : .
, , . 52-54, 38-40,
59-60.
: , . , ,
, 10-11 . 105-110 15-21,. 123-132..
, , . 29-40.
XII .
, , . 230-259.
: , , . 243-256.
XIII .
, , . 200-230.
: -, ,
, . 360-383.
XIV ?
, , . 94-109.
: , , . 195-210
163

XV .
, , . 109-137.
: , , , .
162-183.
___________________________________________________________
, , . 183-228, .

1. .
2. (, , , ).
3. .
4. .
(1-4. , 109-112, . , , 183-199.)
5. , , , , .
( , , , ,
, . 145-149. .)
6. , .
7. .
8. .
9. .
10. .
( , , 192-220. ,
, , ,
, . 15-35.
11. .
12. . .
13. , , , , .
14. .
15. .
16. .
( , , . 119-133, ,
, . 165-183. "")
17. .
18. " " .
19. .
20. - .
21. . ---.
22. , , . ?
( , , . 22-35, , ,
, , , . 271-280.)
23. : .
24. .
( , , . 43-49.)
25. .
( , , . 159-165.)
26. .
( , , . 52-55.)
27. : ,
164

28. .
29. : .
( , I, , . 144-151.
30. : .
( , , . 176-183.)
31. . ( , , . 189-197.)
32. . ( , , . 43-45)
33. , , . ()
34. . ( , , . 323-331
35. " " (, , , 1970, . 151159.)
36. . ( ,
, . 28-30.)
37. ? ( , , . 30-34.)
38. (, , ,
...) (, , ...),
( , , . 351-358.)
39. . ( , , , ,
, 1980, . 239-248. , , , . 46-49.
40. ? ()
41. . ( , , . 51-53.
42. . ( , , . 53-56.
43. . . ( , , .
56-60.
44. . ( , , . 60-64.)
45. (" "). ()
46. . ()
47. : "" , , .
48. . ( , , . 230-259.)
49. . ( , , . 200-230.)
50. . ( , , . 109-137.
, , . 467-541.)

_______________________________________________________________________

Stari programi, pitanja i silabusi

(2+2)

,
.
,
. ,
, . , ,
165

 , ,
, .

I 1. . .
2. , 3.
, , . .
- . . . 4.
. . . 5.
. . (, ). ,
, . . religare .
. . . 5. Religare .
- : -, , ,
( . , , , . 72.; ,
)
II 1. (, doxa), . 2. :
. . (., , ,
, , , . 35.) 3.
. 4. : , , . (,
, -, , , . 35. ,
) , ,
. , ; .
III 1. .
. 2. . 3.
. (., . , ,
, , , 271.)4. . 5
. 6. .
( , . , , . 62., , ,
. 76. , 92.; . , .
;)
IV 1. . 2. ? 3.
. 4. . (: , , 335. ). 5.
.
V 1. . 2. . . 3.
. 4. , , .
(, , , , , ,
, , .67 , , )
VI 1. . . 2.
. . 3.
. 4. , .
VII 1. . 2. .
3. .
VIII 1. . 2.

. 3. . 4. ,
, , , () . 5.
. 6. . 7.
. 8. .
(, , , 1947.; ,
, , . 244.,; , , I,
, . 207-248.,; ,
, ,; . , ,
166

 , . 239.; , ? . 61.,
, ? . 72.; , , . 93.;
, , . , , 1996. ,
, -, , , )
.
.
.

1. : , , , ,
2. , ,
3. ,
4. ,
5. ,
6. Macan I., Filozofija saznanja
7. .,
8. .,
9. ,
10. , , ,.
11. ,
12. ,
13. ,
14. , ,
15. , , ,
,
16. ,
17. ,
18. , , I,II,
19. ,
20. , , ,

21. ,
22. , , . , , . .
23. ,
24. ,
25. ,
26. ,
27. , , , , .97 .
28. ,
29. , I IV
30. , ,
31. Max Horkheimer, Kritika teorija, I-II, Stvarnost, Zagreb, (deo o istini)
32. , , , , 327-409. ,
, , , , , .
33. , , , ., 1980,
,
34. ,

167


.
, .
.
.
, .
.
, .
.
.
.
.
.
--.
.
Religare .
Religare .
.
-.
.
.
.
.
.
(doxa).
?
?
.
.
?
.
Arche .
.
.
.
.
.
.
.
.
?
.
.
?
?
168

 . .
.
?
.
.
.
.
.
- .

-.
.

.
.
.
: .
, .
.
.

169