VIRDINIJA VULF

Ka svetioniku
bojana888
I
PROZOR
1
Da, naravno, ako sutra bude lepo vreme, ree ga Remzi. Ali morae
da ustane pre zore, dodade ona.
Ove rei su neopisivo obradovale nenog sina, kao da e utvreno da e se
na izlet ii, i udo koe e oekivao, kanda godinama i godinama, i od koega ga
e odvaala samo tama edne noi i ednodnevno edrene, bilo e na domaku.
!oto e pripadao, ak i u esto godini, onom velikom plemenu koe ne mo"e
edno oseane da dr"i odvoeno od drugog, nego doputa da budue
perspektive, sa svoim radostima i "alostima sene ono to e u stvari tu, poto
takvom svetu ak i u naraniem detinstvu svaki okret toka oseana ima mo
da kristalie i preobrazi trenutak od koega zavisi seta ili radost, D"ems Remzi,
sedei na podu i izrezuui slike iz ilustrovanog kataloga Robne kue armie i
mornari#e, obdari sliku $ladnae, dok e negova mati govorila, nebesnom
banou. %ila e operva"ena radou. &oli#a, kosili#a, um ablana, pretkina
belina lia, graktane vrana, udarane metli, utane $alina ' sve e to bilo tako
oboeno i izdvoeno u negovo svesti da e on ve imao svo sopstveni zakonik,
svo tani ezik, premda e izgledao kao slika potpune i nepomirlive strogosti, sa
svoim visokim elom i otrim plavim oima, nepogreivo bezazlen i ist,
namrten lako na ludsku slabost, tako da ga e negova mati, gledaui kako
makazama spretno ise#a $ladnau, zamilala na sudisko stoli#i u grimizu i
$ermelinu, ili kako rukovodi nekim odlunim, znaanim podu$vatom u nekom
sudbonosnom trenutku dr"ave.
Ali, ree negov ota#, zastavi pred prozorom salona, vreme nee biti
lepo.
Da mu e bila pri ru#i neka sekira, "ara, ili ma koe drugo orue koe bi
probilo grudi oeve i ubilo ga na mestu, D"ems bi ga se latio. (akve su bile
preteranosti oseana koe e Remzi izazivao u grudima svoe de#e samim
svoim prisustvom) stoei, kao sada, plosnat kao no", uzan kao negova
otri#a, #erei se, sarkastino, ne samo od zadovolstva to razbia iluzie svoga
sina i pravi smenom "enu, deset $ilada puta bolu od sebe u svakom pogledu
*prema milenu D"emsovom+, nego i zbog potane uobra"enosti u
nepogreivost svoga suda) ono to on govori tano e. ,vek e tano. On e
nesposoban za neistinu) nikad ne izvre ineni#u) nikad ne zamenue
nepriatnu re priatnom da bi povlaivao zadovolstvu ili udobnosti ma koeg
smrtnog stvora, a ponamane svoe de#e, koa, budui plod negovi$ bedara,
treba od malena da budu svesna da e "ivot te"ak) ineni#e tvrdoglave) i da su
oveku, da bi dospeo do zemle -abularne gde su ugaene nae nasanie nade,
i u io su tami potoplene nae trone barke *ovde bi se g. Remzi ispravio i,
poluzatvoreni$ sitni$ plavi$ oiu, zurio u $orizont+, potrebni vie nego sve
drugo $rabrost, istina, i snaga da izdr"i.
Ali mo"da e biti lepo ' nadam se da e biti lepo, ree ga Remzi, lako
obrnuvi #rvenkasto'smeu arapu kou e plela nestrplivo. Ako bi arape
zavrila noas, i ako bi ipak ili na .vetionik, naumila e da i$ odnesu uvaru za
negovog maliana, bolesnog od tuberkuloze kuka) zaedno s $rpom stari$
ilustrovani$ listova, i neto duvana, doista sa svim onim to e mogla da nae
razba#ano, stvarno nepotrebno, to samo pravi nered po sobi ' neto to e
zabaviti te sirote lude koima mora da e strano dosadno sedeti po #eo dan i ne
raditi nita ve samo glaati lampu i podrezivati -itil ili grabulati po komadiu
vrta. &ako bi se vama svidelo da vas neko zatvori #eo mese# dana, a kada e
bura mo"da i du"e, na stenu veliine teniskog igralita/ pitala bi ona) i da
nemate ni pisama ni novina, i nikoga da ne vidite) ako ste o"eneni da ne vidite
"enu, da ne znate kako su vam de#a ' da li su bolesna ili su pala pa slomila nogu
ili ruku) da gledate iste turobne talase kako udarau nedelu za nedelom, i
stranu buru koa se sprema, i prozore pokrivene vodenim pra$om, i pti#e kako
se razbiau o svetilku, a #ela se kula lula, i vi ne smete ni nosa da promolite,
iz stra$a da vas more ne zbrie/ &ako biste to volele/ upitala e obraaui se
naroito svoim kerima. 0ato ' naglaavala e ' ovek mora da pru"i tome svetu
kakvu mo"e ute$u.
0apadni vetar, ree ateist (enzli, dr"ei rairene koate prste tako da
e vetar duvao kroz ni$. On e pratio g. Remzia u veerno etni gore'dole,
gore'dole terasom. Rei to, znai da vetar duva iz nagoreg mogueg prav#a za
pristaane kod .vetionika. Da, on stvarno govori nepriatne stvari, priznala e
ga Remzi) nie lepo od nega to to govori, i o vie razoarava D"emsa) ali u
isto vreme, ne doputa ona da mu se podsmevau. Ateist, zovu ga) mali
ateist. Rouz mu se podsmeva) !ru mu se podsmeva) 1ndru, D"asper, Rod"er
podsmevau mu se) ak i stari %ad"er, bez iednog zuba u glavi, ueo ga e *kao
to ka"e 2ansi+, zato to e sto i deseti mladi koi i$ progoni ak do 3ebridski$
ostrva, kad e mnogo lepe biti sam.
4lupost, kazala e ga Remzi veoma otro. 2ezavisno od navike
preuveliavana kou su oni nasledili od ne, i od ineni#e *to e istina+ da e
pozivala i suvie sveta, i morala neke da smeta u gradu, ona ne mo"e da
podnosi neutivost prema svoim gostima, naroito prema mladiima
siromanim kao #rkveni mievi, izuzetno obdarenim, po reima nenog mu"a,
ii su veliki potovao#i, i dolaze ovamo da provedu odmor. Doista, ona e #eo
muki rod uzimala pod svou zatitu) iz razloga koe nie umela da obasni,
mo"da zbog ni$ovog vitetva i sranosti, zato to sklapau ugovore, vladau
5ndiom, kontroliu -inansie) nazad, zbog izvesnog stava prema no, koi
niedna "ena ne bi mogla da ne osea ili smatra priatnim, stava nekako
poverlivog, deeg, i punog potovana) stava koi bi staria "ena mogla da
primi od mladog oveka bez gubitka dostoanstva, a teko devo#i ' $vala bogu
to nie slua ni sa ednom od neni$ keri6 ' koa se do sr"i ne bi oseala
dostona toga, i svega to to ukluue.
Ona e otro prekorila 2ansi. On ni$ nie progonio, nego e bio pozvan.
7ora se nai neki izlaz iz svega ovoga. 0a#elo postoi neki prostii nain,
mane naporan, uzda$nula e ona. &ad e u ogledalu videla svou sedu kosu,
svo opao obraz, u pedeseto, pomislila e da e mo"da mogla stvari urediti bole
' nen mu") nova#) negove knige. Ali to se ne tie, nikad ni sekunda ne bi
za"alila zbog svoe odluke, izbegavala tekoe, ili olako prelazila preko
du"nosti. %ilo e strano pogledati e, i samo su utke, gledaui preko tanira,
kad i$ e onako otro ukorila povodom 8arlsa (enzlia, nene keri ' !ru, 2ansi,
Rouz ' mogle da se zabave eretikim ideama koe su smislile o "ivotu
drukiem od nenog) ' u !arizu, mo"da) neki slobodnii "ivot) bez veitog
starana za ovog ili onog mukar#a) er u duama svi$ ni$ postoi nemo pitane
o prizrenu i gospodstvu, o 1nglesko ban#i i 5ndiskom #arstvu, prstima
ukraenim prstenem i o ipkama) premda za ni$ u tome ima neeg od sutine
lepote, koa u ni$ovim devoakim sr#ima izaziva odva"nost, i ini da, dok
sede za stolom pod mainim pogledom, potuu nenu neobinu strogost, nenu
kranu uglaenost, poput krali#e koa podi"e iz blata prosakovo prlavo
stopalo i pere ga, dok i$ ovako vrlo otro kara, zbog onog nesrenog ateiste koi
i$ e progonio ' ili, tanie, bio pozvan kod ni$ na ostrvo .ka.
.utra nee biti pristaana kod .vetionika, ree 8arls (enzli, plesnuvi
rukama dok e staao sa nenim mu"em pored prozora. 0aista, dosta e rekao.
9elela e da oboi#a ostave nu i D"emsa same, i da nastave razgovor. Ona ga
pogleda. %edan egzemplar ' govorila su de#a ' sav od nekakvi$ grba i rupa. 2e
ume da igra kriket) ide leno i vue noge. 0aedliva e "ivotina, ka"e 1ndru.
0nau oni ta on navie voli ' da neprestano eta gore'dole, gore'dole, sa g.
Remziem, i da govori ko e stekao ovo, ko e dobio ono, ko e prvoklasan
znala# latinski$ sti$ova, ko e saan ali meni se ini iz osnova nezdrav, ko e
bez sumne nasposobnii ovek u %eliolu, ia e slava privremeno
pomraena u %ristolu ili %ed-ordu, ali o kome e se uti kasnie kad negova
!rolegomena neko grani matematike ili -ilozo-ie, ie prve strani#e korekture
(enzli ima kod sebe, ako sluano g. Remzi "eli da i$ vidi, bude ugledala
svetlost dana. 1to o emu oni razgovarau.
&atkad ni ona sama ne mo"e a da se ne nasmee. !re nekoliko dana
kazala e neto o talasima visokim kao planina. Da, rekao e g. (enzli,
prilino e nemirno vreme. 0ar niste skroz mokri, kazala e ona. :la"an, ne
skroz mokar, odgovorio e g. (enzli, tipaui rukav, pipaui arape.
Ali nie to ono to nima smeta, govorila su de#a. 2ie u pitanu negovo
li#e) nisu u pitanu negovi maniri. , pitanu e on ' negov pogled na svet. &ad
razgovarau o neem zanimlivom, o ludima, muzi#i, istorii, ma o emu, ak i
o tome kako e lepo vreme pa zato ne bi sedeli napolu, ono to im se nie
svidelo kod 8arlsa (enzlia bilo e to to on ne bi bio zadovolan dok #elu stvar
ne bi okrenuo tako da istakne sebe a pot#eni ni$, i sve i$ dovede na ivi#u
strplena svoim kiselim skidanem mesa i krvi sa svaega. Otiao bi na primer
u galeriu slika, ka"u, i upitao nekog da li mu se dopada negova kravata. A sam
bog zna, dodavala e Roza, da se ona nikom ne dopada.
!ovlaei se od stola neopa"eno kao eleni, im bi se obed zavrio, osam
sinova i keri g. i ge Remzi potra"ili bi svoe spavae sobe, svoe tvrave u
kui u koo nie bilo drugog skrovitog mesta za ma kakve razgovore ma o
emu) o (enzlievo kravati) o donoenu 0akona o re-ormama) o morskim,
pti#ama i leptirima) o ludima) dok se sunevi zra#i rasipau po ovim
mansardnim sobama odvoenim samo daskama, tako da se asno ue svaki
korak ' kao i e#ane male ;va#arkine za o#em koi umire od raka u 4rizonsko
dolini ' i obasavau praklae za kriket, -lanelske pantalone, slamene eire,
mastioni#e, posude za boi#e, lobane mali$ pti#a, bube, dok se iz dugi$ nizova
morski$ algi privreni$ na zidu izvlai miris soli i algi, koeg e bilo i u
pekirima punim peska zaostalog posle kupana.
O, zato tako rano morau poeti borba, nesloge, razlike milena,
predrasude usaene duboko u oveku ' vakala se ga Remzi. 2ena de#a su
tako kritiki raspolo"ena, govore takve gluposti. 5zila e iz trpezarie dr"ei
D"emsa za ruku, er nie $teo da ide sa ostalima. 2o e izgledalo tako glupo '
izmilati razlike, kad se ludi, zaboga, dovolno razlikuu i bez toga. .tvarne
razlike, razmilala e stoei kod prozora salona, dovolne su, sasvim su
dovolne. , tom trenutku imala e na umu bogate i siromane, visokoroene i
proste) veliki roenem to su primili od ne, neki polugunaui i uz izvesno
potovane, er ne tee li i u nenim venama krv vrlo plemenite iako malo mitske
italianske kue, ie su keri, razba#ane po engleskim salonima devetnaestog
veka, vrskale tako lupko i grmele tako pomamno) i sva nena du$ovitost i stav i
ud dolaze od 5taliana a ne od tromi$ 1ngleza ili $ladni$ ;kota) ali mnogo
duble e razmilala o onom drugom problemu, o siromanima i bogatima, i o
stvarima koe e gledala sopstvenim oima svake nedele, svakog dana, ovde ili
u <ondonu, kad e lino poseivala ovu udovi#u ili onu napaenu "enu, sa
torbom u ru#i, zabele"ni#om i olovkom, zapisuui u rubrike, pa"livo lenirom
izvuene za tu svr$u, nadni#e i izdatke, zaposlenost i nezaposlenost, u nadi da
e na ta nain prestati da bude obina "ena ie e milosre upola danak
indigna#ii, upola zadovolene sopstvene radoznalosti, i postati emu se nen
neiskusni du$ neobino divio, istra"iva koi osvetlava so#ialni problem.
2ereiva su o izgledala ta pitana, dok e staala tu, dr"ei D"emsa za
ruku. 0a nom e poao u salon ta mladi kome se smeu) staao e pored stola
nespretno, vrpolei se, oseaui se odsutan, to e ona znala i ne gledaui. .vi
su bili izili ' ta de#a) 7inta Dol i !ol Rali) Ogastus &armakl) nen mu" ' svi
su izili. Okrenula se i sa uzda$om kazala= Da li bi vam bilo dosadno da poete
sa mnom, g. (enzli/
(rebalo e da obavi u gradu neki dosadan posao) imala e da napie edno
ili dva pisma) za deset minuta mo"da bie gotovo) stavie svo eir. 5, posle
deset minuta, bila e opet tu, sa korpom i sun#obranom, i ovek e imao utisak
da e gotova, da e opremlena za etnu, kou mora prekinuti za trenutak, da bi u
prolazu pored teniskog igralita zapitala da li e togod potrebno g. &armaklu,
koi se sunao poluzatvoreni$ "uti$ mai$ oiu, toliko mai$ da e izgledalo
da se u nima ogleda ni$ane grana i preletane oblaka, ali bez nagovetaa
unutrani$ misli ili ma kakvog oseana, da li neto "eli/
>er poli su u veliku ekspedi#iu, kazala e ona, smeui se. 5li su u grad.
7arke, $artia za pisane, duvan/ pitala e ona, stoei pored nega. Ali ne,
nemu nita nie potrebno. Ruku skrteni$ preko oveeg trbu$a, "mirkao e kao
da "eli da odgovori lubazno na ova milovana *ona e bila zavodliva ali malo
nervozna+ ali nie mogao, utonuo u sivozelenu sanivost koa i$ e sve obgrlila,
bez potrebe za reima, u neizmerno i blagotvorno letargii dobre vole) #elu
kuu) #eo svet) sve lude u nemu, er e za rukom bio nasuo u au nekoliko
kapi neega, od koi$ e, de#a su zakluala, imao svetlo"ut trag u brkovima i
bradi, inae belim kao mleko. On ne "eli nita, promrmlao e.
(rebalo e da bude veliki -ilozo-, ree ga Remzi dok su silazili drumom
u ribarsko selo, ali se nesreno o"enio. Dr"ei #rni sun#obran sasvim pravo i
kreui se sa neopisivim izgledom oekivana kao da e iza ugla sresti nekoga,
ispriala e tu istoriu) neka a-era u Oks-ordu sa nekom devokom) prerana
"enidba) siromatvo, odlazak u 5ndiu, prevoene neto malo poezie veoma
lepo, mislim, volan da deake ui persiski ili $industani, ali kakva korist od
toga/ ' i zatim izle"avane, kao to su ga videli, na travnaku.
(o mu e laskalo) vredan kao to e bio, teilo ga e to mu e ga Remzi
ovo ispriala. 8arls (enzli e o"iveo. 5stiui veliinu mukog intelekta, ak i u
opadanu, podreivane svi$ supruga radu svoi$ mu"eva ' nie krivila devoku,
i brak e bio dovolno srean, verovala e ' uinila e da se on osea zadovolnii
sobom nego ikad, i, da su, na primer, uzeli kola, on bi voleo da plati podvoz. A
to se tie nene torbi#e, zar ne bi mogao da e ponese/ 2e, ne, kazala e, ona to
uvek nosi sama. 5 to e tano. Da, on e to oseao u no. Oseao e mnoge stvari,
neto naroito to ga e uzbuivalo i uznemiravalo iz razloga nemu nepoznati$.
:oleo bi da ga ona vidi u akademsko togi kad ide u povor#i. 8lan uprave
koled"a, pro-esor ' oseao se sposoban za sve i video e sebe ' ali ta ona to
gleda/ 8oveka kako lepi plakat. :eliki list se leprao, i svaki pokret etke
otkrivao e nove noge, kola, kone, blistavo #rvenilo i plavilo, divno glatko, i
pola zida bilo e pokriveno oglasom nekog #irkusa) stotine tigrova... 2aginui
se napred, er e bila, kratkovida, proitala e... posetie ova grad. (o e
strano opasan posao za oveka s ednom rukom, uzviknula e, da stoi ovako na
vr$u lestvi#a ' negovu levu ruku odsekla e "eteli#a pre dve godine.
3ademo svi u #irkus, uzviknula e, nastavlaui put, kao da su e svi
oni a$ai i koni ispunili detinskim oduevlenem i uinili da zaboravi na
sa"alene.
3ademo, ponovio e on nene rei, prigueno ali ipak samosvesno, od
ega se ona trgla. 3ademo u #irkus. 2e. On nie umeo da ka"e to kao to
treba. 2ie umeo da oseti to kao to treba. Ali zato ne/ pitala se ona. ;ta to
onda nie u redu s nim/ (oplo ga e volela, u tom trenutku. 0ar ni$ nisu vodili
u #irkuse kad su bili de#a/ upitala e. 2ikad, odgovorio e on, kao da e upitala
upravo ono na ta e on "eleo da odgovori) i "udeo u toku svi$ ovi$ dana da
ka"e kako oni nisu ili u #irkuse. %ila e to velika porodi#a, devetoro brae i
sestara, a ni$ov ota# bio e radnik. 7o ota# e apotekar, go Remzi. Dr"i
radnu. On se sam izdr"avao od svoe trinaeste godine. 8esto e iao bez
zimskog kaputa. 2ikad nie mogao da uzvrati gostoprimstvo *ovo su bile
negove suve i usilene rei+ u koled"u. .tvari su morale da mu trau dva puta
du"e nego ostalima) puio e naevtinii duvan) krd"u) kao star#i na
pristanitima. Radio e mnogo ' sedam asova dnevno) negov predmet e sad
uti#a neega na nekoga ' ili su dale i ga Remzi nie sasvim u$vatila smisao,
samo rei, tu i tamo... diserta#ia... lan koled"a... predava... do#ent. Ona nie
mogla da prati ru"ni akademski "argon, koi e zvonio tako teno, ali e kazala u
sebi da sada uvia zato ga e, adnika, odlazak u #irkus izba#io iz sedla, i zato
e odma$ poeo da govori o o#u, ma#i, brai i sestrama, i da e se pobrinuti da
mu se vie ne smeu) rei e to !ru. Ono to bi on voleo, zamilala e, bilo bi da
ka"e kako e bio sa Remzievima da gleda 5bzena a nie iao u #irkus. .trano e
uobra"en ' o$ da, nepodnolivo e dosadan. >er premda su ve doli u grad i ili
glavnom uli#om, koom su tandrkala kola po kaldrmi, on e o govorio, o
re-ormama, i obrazovanu, o radni#ima i klasno samopomoi, o predavanima, i
ona e zakluila da e opet stekao samopouzdane, oporavio se od #irkusa, i
$teo *i sad ga e opet toplo zavolela+ da o ispria ' ali ovde, kue su nestale na
obe strane, izili su na obalu, i #eo zaliv se prostirao pred nima, i ga Remzi
nie mogla a da ne uzvikne O$ kako e lepo6 >er pred nom e bila ogromna
ploa plave vode) usred te vode ' sivi, otri, daleki .vetionik) a udesno, dokle
god pogled dopire, zelene peane dune, obrasle bunom, divlom travom, gube
se i ile u malim blagim naborima, i ini se kao da iezavau u neku pustu,
meseevu zemlu, nenaselenu ludima.
Ovo e prizor, ree ona, zaustavlaui se, zatamnelog pogleda, dragog
nenom mu"u.
0autala e za trenutak. Ali sad, ree ona, ovde su doli umetni#i. 0aista,
na nekolko koraka dale, staao e edan od ni$, u panama eiru i "utim
dubokim #ipelama, ozbilan, miran, zamilen iako su ga posmatrali desetoro
deaka, sa izgledom dubokog zadovolstva na svome okruglom #rvenom li#u,
potpuno obuzet onim to radi, as bulei, as uzimaui bou) razmazuui
vr$om kii#e neku meku gomilu zelene ili ru"iaste boe. Otkako e g. !ons-ort
bio ovde pre tri godine, sve slike su kao ova, kazala e ona, zelene i sive, sa
barkama kao limun "utim, i sa rumenim "enama na obali.
Ali priateli nene babe, kazala e, ba#ivi diskretni pogled u prolazu,
ulagali su veliki trud= napre su meali sopstvene boe, zatim su pravili podlogu,
a onda stavlali mokru krpu da i$ odr"ava u vla"nom stanu.
(ako e g. (enzli pomislio da ona $oe da on ka"e da e slika onog
oveka povrna, a da li se to tako ka"e/ %oe nisu postoane. Da li se to tako
ka"e/ !od uti#aem onog neobinog oseana koe e raslo za sve vreme etne,
a poelo u vrtu kad e $teo da o ponese torbi#u, i naraslo u gradu, kad e osetio
potrebu da o ka"e sve o sebi, doao e do toga da vidi sebe i sve to e dosad
znao malo iskrivlenim, a to e bilo veoma neobino.
.taao e u sobi proste male kue u kou ga e uvela, i ekao u e, dok e
ona otila gore za trenutak da poseti neku "enu. 8uo e nene brze korake gore)
uo e nen glas, veseo, zatim ti$) posmatrao e prostirke, kutie za a, staklena
zvona) ekao e vrlo nestrplivo) "elno e oekivao povratak kui, reen da nosi
nenu torbi#u) tada u e uo kako dolazi) zatvara vrata) ka"e da morau dr"ati
prozore otvorene a vrata zatvorena, pita da li im e togod potrebno *za#elo
razgovara sa nekim detetom+, kad, iznenada, ue, postoa za trenutak utei
*kao da se gore pretvarala, pa sad $oe da se pribere+, postoa sasvim
nepomino za trenutak pod slikom krali#e :iktorie sa plavom lentom Ordena
podvezni#e) i naednom on s$vati= ona e nalepa osoba kou e ikad video.
.a zvezdama u nenim oima i velovima u kosi, sa #iklamama i divlim
lubii#ama ' o kakvim to glupostima on misli/ %ilo o e namane pedeset)
ima osmoro de#e. &oraa kroz pola #vea i privia na grudi polomlene
pupolke i posrnule agan#e, sa zvezdama u oima i vetrom u kosi. ' !oneo e
nenu torbi#u.
0bogom, 1lsi, ree ona, i pooe uli#om) dr"ala e sun#obran pravo i
ila e kao da oekue da e sresti nekog iza ugla) a 8arls (enzli e prvi put u
svom "ivotu osetio izvanredan ponos) neki ovek koi e kopao kanal prestade
da kopa da bi e pogledao) opustio e ruke i gledao) 8arls (enzli osetio e
izvanredan ponos) osetio e vetar i #iklame i lubii#e, er e prvi put u "ivotu
iao sa lepom "enom. 2osio e nenu torbi#u.
2
2ema odlaska na .vetionik, D"emse, ree on, dok e staao pored
prozora, govorei nespretno, ali trudei se, iz obzira prema gi Remzi, da ubla"i
glas da bar lii na lubaznost.
Odvratni oveulak, pomislila e ga Remzi, zato e zaintaio na tome/

7o"da e se probuditi i videti da sun#e sia i pti#e pevau, teila e

maliana gladei mu kosu, er videla e da mu e nen mu", svoom zlobnom
opaskom o ru"nom vremenu, pokvario raspolo"ene. :idela e da on strasno "eli
da ode na .vetionik, i onda, kao da nen mu" nie dosta rekao, tom svoom
zlobnom opaskom da sutra nee biti lepo vreme, ova odvratni oveulak to
stalno ponavla.
7o"da e sutra biti lepo, ree ona, gladei negovu kosu.
.ada e mogla o samo da se divi $ladnai i da prevre strani#e kataloga,
nadaui se da e naii na neto kao to su grabule, ili kosai#a, koi sa svoim
zup#ima i drkama, za$tevau naveu vetinu i pa"nu prilikom ise#ana. .vi
ovi mladii parodirau nenog mu"a, pomislila e) on ka"e da e padati kia) oni
ka"u da e biti pravi tornado.
Ali sad, kad e prevrnula stranu, nena e potraga za grabulama ili
kosai#om bila iznenada prekinuta. Opor um, s vremena na vreme prekidan
vaenem i ponovnim stavlanem lula u usta, uveravao e, mada nie mogla uti
o emu e re *er e sedela kod prozora koi e gledao na terasu+, da mukar#i
veselo razgovarau) ova "amor, koi se uo ve pola sata i uspokoavaui
zauzeo svoe mesto u skali zvukova koi su o pritiskivali teme, kao udarane
lopti o tap za kriket, otri iznenadni uzvi#i s vremena na vreme, &ako to/
&ako to/ de#e koa igrau kriket, prestali su) ednolino zapluskivane talasa,
koe e ma$om odmereno i umiruui dobovalo nenim mislima i izgledalo da
bez prestanka uteno ponavla, dok e sedela sa de#om, rei neke stare
uspavanke, kou apue priroda, >a te uvam ' >a sam tvoa podrka, ali
ponekad, iznenada i neoekivano, naroito kad bi nen du$ malo odlutao od
onoga ime e trenutno zauzeta, ta zvuk nema tako priatno znaene, ve kao
sablasno bubnane doboa nemilosrdno odmerava "ivot, izaziva u oveku
misao o unitenu ostrva i negovom propadanu u more, i opomine nu, ii su
dani proleteli u neprestanom poslovanu, da e sve e-emerno kao duga ' ova
zvuk koi e neasan i pritaen pod drugim zvu#ima iznenada zabubna u nenim
uima i pod impulsom stra$a ona podi"e pogled.
!restali su da razgovarau) to e obanene. 0a trenutak, iz napetosti koa
u e epala, padaui u drugu kranost, koa, kao da nadoknaue nepotreban
utroak oseana, bila e stalo"ena, zabavna i ak pomalo pakosna, pa e
zakluila da e sa sirotim 8arlsom (enzliem svreno. (o se ne mnogo ne tie.
Ako nen mu" tra"i "rtve *a on i$ stvarno tra"i+, ona mu veselo nudi 8arlsa
(enzlia koi e vreao nenog maliana.
!odignute glave, oslukivala e o edan trenutak kao da e oekivala
neki uobiaeni zvuk, neki uednaeni me$aniki zvuk) i tada, uvi neto
ritmino, polugovoreno, polupevano, neto izmeu graktana i pesme u vrtu,
dok e nen mu" koraao terasom, ona se opet umirila, uverena da e sve dobro,
i, gledaui u katalog na kolenu, videla e sliku peroreza sa est seiva koa se
mo"e isei samo ako D"ems bude veoma pa"liv.
Odednom glasan krik, kao krik meseara, poluprobuenog, neto o
Zasut karteom i granatama
otpevano sa naveom "estinom u nenom u$u, i ona se okrete boa"livo da vidi
da li ga e neko uo. .amo <ili %risko, sreom) a to nie bilo va"no. Ali poava
te devoke koa stoi na ivi#i travnaka i slika podsetila u e) zbog slike kou <ili
radi treba da dr"i glavu to e mogue vie u istom polo"au. > ?ilina slika6 4a
Remzi se nasmei. .a svoim malim kineskim oima i zbrkanim li#em ona se
nikad nee udati) neno slikane ne mo"e se uzeti ozbilno) ali ona e edno
nezavisno malo stvorene, i ga Remzi u e volela) zbog toga, seaui se svoga
obeana, ona spusti glavu.
!
0aista, zamalo o nie oborio nogare, nailazei na nu, maui rukama i
viui 3rabro smo a$ali i dobro, ali, sreom, okrenuo se naglo, i oda$ao, da
umre slavno, pretpostavlala e, na visiama %alaklave. 2iko nikad nie bio u isti
ma$ tako smean i tako uzbunliv. Ali dok e on bio takav, ma$ao i vikao, ona e
bila sigurna) on nee staati mirno i gledati nenu sliku. A to <ili %risko ne bi
mogla da podnese. 8ak dok e gledala u masu, liniu, bou, gu Remzi kako sedi
sa D"emsom pored prozora, motrila e na okolinu, da se neko ne douna, i da
iznenada ne otkrie nekoga kako gleda nenu sliku. Ali sada, sa svim svoim
ulima o"ivelim, gledaui, napre"ui se, dok nie boa zida i asmina iznad
nega zaplamtela u nenim oima, oseala e da neko izlazi iz kue, da ide prema
no) naslutila e nekako, po batu koraka, da e to :iliam %enks, i premda o e
kii#a zadr$tala, ona nie, kao to bi uinila da e to bio g. (enzli, !ol Rali,
7inta Dol, ili ma ko drugi, prevrnula platno na travu, nego ga e ostavila da
stoi. :iliam %enks staao e pored ne.
.tanovali su u selu, i tako, izlazei i vraaui se zaedno, rastaui se
kasno pred vratima, govorili su o sitni#ama, o supi, o de#i, o ovo ili ono stvari
koa i$ e inila savezni#ima) tako da kad e on sada stao pored ne kao sudia
*bio e dovolno star da o bude i ota# i bio e botaniar, udova#, mirisao e na
sapun i bio vrlo pedantan i ist+, ona e samo staala. 5 on e samo staao. 2ene
#ipele su izvrsne, primetio e on. Dozvolavau prstima prirodan polo"a.
.tanuui u isto kui sa nom, primetio e kako e ona uredna, kako ustae pre
doruka i ide da slika, sama= sirota, po svo prili#i, i bez zavodlivog li#a gi#e
Dol, naravno, ali zdravog razuma, to o u negovim oima dae prednost nad
tom mladom damom. .ad, na primer, kad e Remzi nabasao na ni$ uzvikuui,
gestikuliraui, gi#a %risko e, bio e siguran, razumela.
Neko je zabludeo.
4. Remzi bulio e u ni$. %ulio e u ni$ a izgledalo e da i$ ne vidi. 0ato
su se oboe oseali malo neugodno. 0aedno su videli neto to nie trebalo da
vide. Oni su povredili privatnost. (o e, <ili e pomislila, razlog to se pokrenuo,
to se odmakao, to e g. %enks odma$ poeo da govori kako e pro$ladno, i
predlo"io da idu u etnu. Ona e poi, da. Ali e s mukom odvoila oi od svoe
slike.
>asmin e bio svetlolubiast) zid bletavobeo. Ona ne bi smatrala
potenim da mena svetlolubiasto i bletavobelo, poto i$ tako vidi, mada e
bilo moderno, posle posete g. !ons-orta, da se sve vidi bledo, elegantno,
poluprozrano. 5spod boe e oblik. 7ogla e sve to da vidi tako asno, tako
impresivno, kad e gledala= a #ela se stvar menala onda kad bi uzela kii#u u
ruku. (o se deavalo u onom magnovenu izmeu slike i platna kad demoni
navaluu na nu i mesto e dovode do suza, inei ta prelaz od zamisli do
ostvarena stranim kao to e mrani $odnik za neko dete. (ako se esto
oseala ' borei se protiv strani$ tekoa da sauva $rabrost ' da ka"e= Ali to
e to vidim) to e to vidim, i onda bi neki bedni ostatak svoe vizie privila na
grudi, a $iladu sila inile bi sve to mogu da e otkinu od ne. 5 im bi poela da
slika, one su $ladno i vetrovito naturale o druge stvari, kao to su nena
nedoraslost, beznaanost, voene kue nenog o#a u blizini uli#e %romton, i
mnogo u e muke stalo da obuzda "elu da se ba#i *$vala bogu, dosad e uvek
uspevala da se odupre+ pred kolena ge Remzi i da o ka"e ' ali ta ovek mo"e
no da ka"e/, Da sam zalublena u vas/ 2e, ne to nie istina. >a sam
zalublena u sve ovo, pokazuui rukom prema ogradi, kui, de#i/ (o e
besmisleno, nemoguno. 8ovek ne ume da izrazi ono to misli. (ako e sada
ona uredno poreala kii#e u kutiu, i kazala e :iliamu %enksu=
Odednom e za$ladnelo. 5zgleda da sun#e dae mane toplote, kazala
e, gledaui oko sebe, er e bilo dovolno svetlo, trava o uvek meko
tamnozelena, kua bletala u zelenilu sa purpurnim mukokazom, i ulo se resko
kretane vrana iz visokog plavetnila. Ali neto se pomaklo, sevnulo, pokazalo
srebrno krilo u vazdu$u. 5pak e to septembar, sredina septembra, i bilo e prolo
est asova uvee. ,obiaenim putem poli su kroz vrt, proli pored teniskog
igralita, pored pampas trave, stigli do otvora u gusto "ivi#i, koi su uvali
lilani #rveni kao usiane preke mangala od "ive "eravi#e izmeu koi$ e
plava voda zaliva izgledala plavla nego ikad.
Dolazili su ovamo redovno svako vee, privueni nekom potrebom. &ao
da e voda inila da slobodno brode misli, umrtvlene na suvo zemli, i pru"ala
ni$ovim telima ak neku vrstu -izikog olakana. 2apre e zaliv preplavilo
plavetnilo, i irilo sr#e i telo e plivalo, gde bi ve sledeeg trenutka bilo
zaustavleno i ras$laeno bodlikavim #rnilom na uzburkanim talasima. 0atim,
gore iznad velike #rne stene, skoro svako vee, izbiao e s vremena na vreme
mlaz, tako da ga e trebalo vrebati, a bilo e u"ivane kad se poavlivao
vodoskok bele vode) i tada, dok se na nega eka, ovek posmatra kako na
bledo polukru"no obali talas za talasom uestalo prosipa ne"no sede-astu
opnu.
Oboe su se nasmeali, stoei tamo. Oboe su oseali istu razdraganost,
izazvanu uzburkanim talasima) i potom brzom plovidbom neke edrili#e, koa
e, kad e napravila luk u zalivu, stala) uzdr$tala) spustila edra) a zatim, sa
prirodnim instinktom da upotpune sliku, posle ovog brzog pokreta, oboe
pogledae na dune u dalini, i umesto radosti osetie da i$ obuze neka tuga '
delimino zato to e stvar bila zavrena, a delimino zato to e izgledalo da e
daleki vidi#i da nad"ive posmatraa milion godina *<ili e mislila+, i da ve
opte sa nekim nebom koe posmatra neku sasvim smirenu zemlu.
!osmatraui daleka peana brda, :iliam %enks e mislio o Remziu=
mislio e o nekom drumu u :estmorlendu, mislio e o Remziu kako koraa
drumom sam, tumara sa onom osamlenou koa e kanda negov prirodan
izgled. Ali to e iznenada prekinula, :iliam %enks se seao *i ovo mora da se
odnosi na neki stvarni dogaa+, edna kokoka, irei krila da bi zatitila pilie,
na to e Remzi, zaustavivi se, pokazivao tapom i rekao= Divno ' divno, a
%enks e, ozaren u sr#u, smatrao to neim neobinim, to e pokazivalo negovu
prostosrdanost, negovu naklonost za skromne stvari) ali nemu e izgledalo da
e ni$ovo priatelstvo prestalo, tu, na tom delu druma. !osle toga Remzi se
o"enio. 0atim, neto zbog ovog, neto zbog onog, sr" e iezla iz ni$ovog
priatelstva. 8ia e to greka bila, on ne bi umeo rei, samo posle nekog
vremena ponavlane e zauzelo mesto novine. .astaali su se da bi ponavlali.
Ali u ovom nemom razgovoru sa peanim dunama ostaao e pri tom da se
negova naklonost prema Remziu nie nikako smanila) ali tamo, preko zaliva,
meu peanim brdima, kao telo mladia sa sve"im rumenilom na usnama,
sauvano u tresetu edan vek, bilo e ni$ovo priatelstvo sauvano u svoo
aini i stvarnosti.
0abrinut e zbog ovog priatelstva, a mo"da isto tako i da se u dui
oslobodi od optu"be da e presuio i smanio se ' er Remzi "ivi usred gomile
de#e, dok e %enks bezdetan udova# ' nemu e bilo stalo da <ili %risko ne
pot#eni Remzia *velikog oveka na svo nain+ a da ipak razume kako stoe
stvari izmeu ni$. 2i$ovo priatelstvo, zaeto pre mnogo godina, zavrilo se
na :estmorelndskom drumu, onde gde e koko rairila krila pred svoim
piliima) zatim se Remzi o"enio, i, kako su ni$ovi putevi ili razliitim
prav#ima, bilo e, naravno niiom krivi#om, izvesne tenden#ie, kad se sretnu,
da ga ponove.
Da. (ako e to. 0avrilo e. Okrenuo se od vidika. 5 skrenuvi da se vrati
uza stazu drugim putem, g. %enks se setio neeg to mu ne bi palo na um da mu
ona peana brda nisu otkrila telo negovog priatelstva kako le"i #rveni$ usana
pokopano u tresetu ' na primer, &em, devoi#a, Remzieva namlaa ker.
%rala e #vee na obali. %ila e divla i buna. Ona nee dati #vet gospodinu,
kao to o e kazala dadila. 2e6 ne6 ne6 ona to nee6 .tezala e pesni#u. <upala
nogom. 5 g. %enks se osetio star i rastu"en, i nekako mu se inilo da e ona
pokazala da e on kriv zbog negovog priatelstva. 0a#elo se sasuio i skupio.
Remzievi nisu bili bogati, i udnovato e kako su se uopte snalazili.
Osmoro de#e6 3raniti osmoro de#e od -ilozo-ie6 1vo o ednog od ni$, ovog
puta to e D"asper, koi ide da ubie neku pti#u, ree on, nemarno, i prodrma u
prolazu <ilinu ruku kao drku od pumpe, na ta e g. %enks kazao, ogoreno, da
e ona omilena. 0atim e trebalo misliti o vaspitanu *istina, ga Remzi e
mo"da imala neto svoga nov#a+, i da se i ne govori o svakodnevnom deranu
#ipela i arapa koe su svima ovim dobro izraslim, koatim, nemilosrdnim
mladiima bile potrebne. ;to se tie toga da bude siguran koi e koi, ili koim
su redom doli na svet, bilo e izvan negove moi. 0vao i$ e intimno po
kralevima i krali#ama 1ngleske= &em 0la, D"ems %ezduni, 1ndru !ravedni,
!ru <epoti#a ' er !ru e biti lepa, ta ona tu mo"e/ mislio e ' a 1ndru e biti
pametan. Dok se penao putem i <ili govorila da i ne, i doekivala negove
primedbe *er ona e zalublena u sve ni$, zalublena u #eo svet+, odmeravao
e Remziev slua, sa"alevao ga e, zavideo mu, kao da ga e video kako se
liava svi$ oni$ u"ivana koe pru"au samoa i uzdr"avane koi su ga krunisali
u mladosti, da bi se konano opteretio ustreptalim krilima i domaim
kokodakanem. Oni su mu dali neto ' :iliem %enks e to priznavao) bilo bi
priatno da mu &em zadene #vet u kaput ili da mu se popne na rame, kao to se
penala na oeva ramena, da vidi sliku erup#ie :ezuva) ali oni su, isto tako,
negovi stari priateli su to oseali ' unitili neto. ;ta bi edan tuina# sada
mislio/ ;ta misli ta <ili %risko/ 0ar mo"e ovek da ne primeti da navike
preovladavau nime/ @udlivosti, slabosti mo"da6 0aprepaue da se ovek
negovog intelekta mo"e spustiti tako nisko ' ali to e i suvie otro reeno ' da
mo"e da dr"i toliko do po$vala ludi.
O$, ali, ree <ili, pomislite na negov rad.
&ad god e mislila o negovom radu, ona e uvek asno videla pred
sobom veliki ku$inski sto. 1ndru e to izmislio. !itala ga e o emu e pisao
negov ota# u svoim knigama. .ubekt i obekt, i priroda realnosti, rekao e
1ndru. 5 kad e ona rekla ' 4ospode bo"e, ona nema ni poma ta to znai, on o
e rekao= Onda misli o ku$inskom stolu, kad ne razume.
0ato e ona uvek, kad e mislila o radu g. Remzia, videla edan izriban
ku$inski sto. .ad e bio u rali edne kruke, er bili su stigli u vonak. 5 sa
bolnim naporom kon#entra#ie, usredsredila e svo du$ ne na srebrnasto'
vornovatu koru drveta, ili na negovo lie u obliku ribe, ve na avetinski
ku$inski sto, zaglibnen tamo, sa sve etiri noge u vazdu$u, edan od oni$
dobro izribani$ daani$ stolova, $rapavi$ i vornovati$, ia e vrlina izgleda
razgoliavana godinama muskulozne snage. !rirodno, ako nekome prolaze dani
u ovom gledanu uglasti$ neop$odnosti, u ovom svoenu divni$ veeri sa
ni$ovim -lamingo obla#ima i plavetnilom i srebrom, na beli amov
etvorono"ni sto *i to raditi e znak na-inieg du$a+, prirodno, takav se ovek ne
mo"e smatrati obinim.
4. %enksu dopadalo se to mu e kazala da misli o negovom radu. On
e mislio o tome dosta esto. %ezbro puta e govorio= Remzi e edan od oni$
ludi koi stvore svoe nabole delo pre etrdesete. Dao e edan odreen prilog
-ilozo-ii u edno malo knizi kad mu e bilo tek dvadeset i pet) to e dolo
posle toga, vie e ili mane proirivane, ponavlane. A bro ludi koi dau
odreen prilog ma emu ipak e vrlo malen, ree on, zastaui pored kruke,
dobro oetkan, pedantno taan, izvanredno razborit. Odednom, kao da e pokret
negove ruke oslobodio to, teret neni$ nagomilani$ utisaka o nemu na"e se, i
prosu u ednom tekom usovu sve to e ona oseala prema nemu. (o e bio
edan o#ea. (ada se u dimu uzdi"e sutina negovog bia. (o e bio o#ea.
Oseala se pro"eta ainom svoga poimana) to e bila negova ozbilnost)
negova dobrota. >a potuem u vama *obraala mu se utke+ svaki atom) vi
niste suetni) vi niste lini) vi ste boli od g. Remzia) vi ste nadivnie ludsko
bie koe poznaem) vi nemate ni "enu ni de#u *bez ikakvog seksualnog
oseana, eznula e da ubla"i tu osamlenost+, vi "ivite za nauku *preko nene
vole, sek#ie krompira iskrsnue pred nenim oima+) !o$vala bi za vas bila
uvreda) plemenit, ista sr#a, $eroski ovek6 Ali istovremeno seala se kako e
doveo ak ovamo ednog slugu, protivio se to psi le"e na stoli#ama) seala se
kako bi satima govorio *dok g. Remzi ne bi zalupio vratima i iziao iz sobe+ o
soli u povru i o zastranivanu engleski$ kuvari#a.
&ako onda da se rei sve ovo/ &ako neko mo"e da sudi o ludima, da
misli o nima/ &ako ovek mo"e dv sabere ovo i ono, i da zaklui da e ono to
o#ea naklonost ili gnuane/ 5 kakvo nazad znaene imau rei/ Dok e
staala, oigledno prikovana u mestu, pored kruke, utis#i o ta dva oveka
navirali su, i pratiti nenu misao bilo e kao pratiti glas koi govori i suvie brzo
da bi se to moglo zapisati, a glas e bio nen i kazivao e bez podsti#ana
nepore#ive, vene, protivrene stvari, da su ak i pukotine i kvrge na kori
krukinog drveta bile neopozivo prikovane tamo za veita vremena. :i imate
veliinu, nastavlala e, a g. Remzi nema e nimalo. On e siuan, sebian,
suetan, samolubiv) on e razma"en) on e tiranin) on smrtno dosaue gi
Remzi) ali on ima ono to vi *obratila se g. %enksu+ nemate) on posedue strasnu
zanesenost) on nita ne zna o triariama) on voli pse i svou de#u. 5ma i$
osmoro. :i nemate niedno. 0ar nie pre neko vee doao u dva kaputa i pustio
da ga ga Remzi podia/ .ve ove misli poigravale su gore'dole, kao ro
mui#a, svaka za sebe, ali sve udesno u vlasti neke nevidlive elastine mre"e '
poigravale su gore'dole u <ilino svesti, u granama kruke i oko ni$ gde o
lebdi slika izribanog ku$inskog stola, simbola nenog dubokog potovana za
du$ g. Remzia, dok nene misli, koe su se obrtale sve br"e i br"e, ne
eksplodirae od sopstvene napetosti) ona oseti olakane) pu#an odeknu u
blizini i, be"ei od same, zaplaeno, rastureno, umno, dolete ato voraka.
D"asper6 ree g. %enks. Okrenue se u prav#u ni$ovog leta, preko
terase. !ratei rasturane brzokrili$ pti#a po nebu, naili su, u otvoru visoke "ive
ograde, na g. Remzia, koi e, traginim glasom, zagrmeo 2eko e zabludeo6
2egove oi, staklaste od uzbuena, prkosne u tragino "estini, susrele
su se sa ni$ovim u magnovenu, i zadr$tale na ivi#i poznavana) ali tada,
podi"ui ruku kao da bi da zakloni li#e, da izbegne u agonii srditog stida ni$ov
prirodan pogled, kao da i$ moli da spree za trenutak ono to e neizbe"no, kao
da utiskue u ni$ svou detinastu srditost zbog ometana, on ak i u momentu
otkria nie bio sasvim pora"en, nego e odluio da se dr"i vrsto neega u tom
divnom oseanu, u to sabla"nivo rapsodii koe se stideo, ali u koo e u"ivao
svim sr#em ' pa se iznenadno okrete, zalupi pred nima vrata svoi$ oseana) a
<ili %risko i g. %enks, gledaui zbuneno u nebo, primetie da se ato voraka
koe e D"asper rasterao svoom pukom smestilo na vr$ovima brestova.
"
!a ak ako sutra i bude ru"no vreme, ree ga Remzi, pogledavi
:iliama %enksa i <ili %risko dok su prolazili, bie o dana. A sada, ree
ona, zakluuui da dra"esnost <ili %risko dolazi od neni$ kineski$ oiu, koso
usaeni$ na zbrkanom milom li#u, ali to mo"e da primeti samo inteligentan
ovek, a sada ustani da izmerim prema tvoo nozi, er bi ipak mogli otii na
.vetionik, pa zato mora da vidi da li e potrebno da arapa bude edan ili dva
ina du"a. .meei se, er o e tog trenutka sevnula kroz glavu divna misao '
:iliam i <ili treba da se venau ' ona uze arapu boe vresa sa uvuenim
elinim iglama i izmeri e na D"emsovo nozi.
Dragi mo, sto mirno, ree ona, er se D"ems, u svoo lubomori, i ne
marei da slu"i kao model za unarevog malog deka, namerno vrpolio) a ako
on bude tako radio, kako e ona moi da vidi da li e arapa suvie duga, ili
suvie kratka, pitala e.
Ona podi"e pogled ' kakav e avo uao u neno namlae, neno
lubime/ ' i vide sobu, stoli#e, pa pomisli da su stra$ovito po$abane. 2i$ova
utroba, kao to 1ndru ree pre neki dan, vukla se svuda po podu) ali ta vredi,
pitala se ona, kupiti dobre stoli#e i ostaviti i$ da se kvare #ele zime, kad kua, o
koo samo edna stari#a vodi rauna, prosto #uri od vlage/ 2e mari= zakupnina
e tano dva i po penia) de#a e vole) za nenog mu"a e dobro da bude tri
$ilade, ili ako ba mora biti pre#izna, tri stotine mila daleko od svoe
biblioteke, predavana, i svoi$ uenika) a ima mesta i za goste. !rostirai,
polski kreveti, smene utvare od stoli#a i stolova koi su odslu"ili svoe u
<ondonu ' ovde su sasvim dobrodoli) i edna ili dve -otogra-ie, i knige.
&nige, pomisli ona, nagomilavau se same od sebe. 2ikad nie imala vremena
da i$ ita. Ava6 ak ni one koe su o bile poklonene sa posvetom napisanom
pesnikovom rukom= .renio 3eleni nai$ dana... sramota e rei to, no ona
i$ nikad nie proitala. O svesti, od &ruma, i O varvarskim obiaima na
!olinezii, od %etsa *Dragi mo, sto mirno, ree ona+ ' niedna od ni$ se ne
mo"e poslati na .vetionik. , izvesnom trenutku, zamilala e, kua e postati
tako bedna da e se morati neto uiniti. &ad bi se mogli nauiti da briu noge i
da ne unose na nima pesak sa obale ' to bi bilo neto. 7orala e da dozvoli
rakove, ako 1ndru stvarno "eli da i$ se#ira, ili ako D"asper verue da se mo"e
praviti supa od morski$ algi, to se ne mo"e spreiti) ili Rouzine stvari ' kolke,
trske, kamene) er sva su ona darovita, ta nena de#a, ali svako na sasvim drugi
nain. 5 rezultat toga e, uzda$nula e, obu$vataui pogledom #elu sobu od poda
do tavani#e, dok e merila arapu o D"emsovu nogu, da su se stvari sve vie
$abale i $abale, iz leta za letom. Otira e bledeo) tapeti su visili. 2a nima se
vie nisu mogle raspoznati ru"e. 5pak, ako su sva vrata u kui bila stalno
otvorena, i niedan bravar u #elo ;kotsko ne ume da opravi mandal, stvari se
morau kvariti. Od kakve e koristi preba#ivane kamirskog ala preko ivi#e
rama edne slike/ &roz dve nedele imae bou supe od graka. Ali vrata su e
sekirala) sva su ostavlena otvorena. Oslukivala e. :rata od salona su
otvorena) vrata od predsobla su otvorena) izgledalo e kao da su vrata spavai$
soba otvorena) i naravno, prozor na vr$u stepeni#a e otvoren, er ga e sama
otvorila. Da prozori treba da budu otvoreni, a vrata zatvorena ' to e bar prosto,
to niko od ni$ ne ume to da zapamti/ 5la bi nou u devoake spavae sobe i
nalazila i$ zatvorene kao peni#e, osim 7ariine) 7aria, ;va#arkina, radie bi
bila bez kupatila nego bez sve"eg vazdu$a, ali ona e govorila da su kod kue
planine tako dinne. &azala e to sino, gledaui kroz prozor sa suzama u
oima. !lanine su tako divne. 2en ota# tamo umire, ga Remzi e to znala.
Ostavla i$ kao siroad. Dok e korila i pokazivala *kako treba namestiti krevet,
kako otvoriti prozor, rukama koe su se sklapale i irile kao u neke
Aran#uskine+, sve se sklopilo ti$o oko ne, kad e devoka govorila, kao to se
posle leta kroz sunanu svetlost krila neke pti#e slo"e ti$o, i plava boa ni$ovog
pera se promeni od svetlo'eline u ne"nopurpurnu. .taala e tamo utke, er
nie bilo nita da se ka"e. On ima rak u grlu. .eaui se kako e tamo staala,
kako e devoka rekla &od kue su planine tako divne i da nema nade,
nikakve nade, ona oseti gr lutine, i ree D"emsu otro=
.to mirno. 2e budi dosadan, tako da e on odma$ osetio da e nena
lutina stvarna, i ispru"io e nogu, i ona u e izmerila.
8arapa e bila kraa namane za edan i po in, doputaui mogunost da
e .orliev mali deko mane razvien od D"emsa.
5 suvie e kratka, ree, ne mo"e biti kraa.
2ikada niko nie izgledao tako tu"an. 4orka i #rna, na pola puta, u mraku,
u luku koi ide od sun#a do u dubine, mo"da se napravi edna suza) edna suza
pade) voda se uzburka, primi e i umiri se. 2iko nikad nie izgledao tako tu"an.
Ali nie li to samo izgled/ pitali su se ludi. ;ta e iza toga ' nena lepota,
nena blistavost/ Da nie prosvirao sebi kurum kroz glavu, pitali su, da nie
umro nedelu dana pre venana ' neki drugi, ranii lubavnik, o kome su doprli
glasovi/ 5li nie bilo niega/ niega osim neuporedive lepote koa e "ivela iza i
kou ne mo"e nita da uznemiri/ 5ako e lako mogla rei, u izvesnom trenutku
intimnosti, kad se govorilo o veliko strasti, o lubavi osueeno, o ambi#ii
sputavano, kako e to i ona poznala, osetila ili do"ivela, uvek e utala. 2ikad
nie progovorila. (o e ona poznavala ' poznavala a da nikad nie iskusila. 2ena
ednostavnost e prodirala do dna onoga to su domilati ludi skrivali.
>edinstvenost nenog du$a inila e da sputa visak kao kamen, da slee tano
kao pti#a, davala o e, prirodno, ono ustremlivane i pad du$a na istinu koa e
oduevlavala, ubla"avala, podr"avala ' la"no mo"da.
*!riroda ima samo malo ilovae, rekao e ednom g. %enks, sluaui
nen glas na tele-onu, i bio veoma dirnut nime, mada mu e ona saoptavala
neku ineni#u o vozu, kao to e ona od koe e vas napravila. 0amilao e
nen lik na drugom krau "i#e, grki, plavi$ oiu, pravilnog nosa. &ako e
izgledalo neprikladno tele-onirati takvo "eni. .akuplene gra#ie kanda su bile
udru"ile svoe ruke na livadama lilana da saine to li#e. Da, u$vatie voz u
?B.CB na stani#i >uston.
Ali ona nie svesnia svoe lepote no to bi bilo neko dete, ree g.
%enks, sputaui sluali#u i prelazei preko sobe da vidi koliko su napredovali
radni#i koi su gradili $otel iza negove kue. 5 mislio e o gi Remzi dok e
posmarao komeane ludi meu nedovrenim zidovima. >er uvek e, mislio e,
bilo neeg inkongruentnog to treba uneti u $armoniu nenog li#a. 2ati#ala e
eir sa velikim obodom) trala e preko travnaka u kalaama da sprei neku
deu nestanost. (ako da ako ovek misli samo o neno lepoti, on se mora
setiti neeg uzdr$talog i "ivog *nosili su #igle uz ednu malu dasku, dok i$ e
posmatrao+ i utkati to u sliku) ili ako ovek misli o no prosto kao o "eni, mora
e obdariti nekom udlivom idiosinkraziom ' ona nie volela divlene) ili
pretpostaviti neku skrivenu "elu da svue svoe kralevske oblike, kao da su o
nena lepota, i sve to ludi govore o lepoti, dosadni, i da "eli da bude kao i
ostali svet, beznaana. On ne zna. On ne zna. 7ora da ide na posao.+
!letui #rvenkastosmeu upavu arapu dok o e pozlaeni ram
apsurdno uokvirivao glavu, zeleni al koi e preba#ila preko ivi#e rama i
autentinog 7ikelanelovog remek'dela, ga Remzi izgladi ono to e bilo
grubo u nenom postupku pre ednog trenutka, podi"e glavu, i polubi svog
malog deka u elo. 3ade da pronaemo o ednu sliku za ise#ane, ree
ona.
#
Ali ta se dogodilo/
2eko e zabludeo.
!renuvi se iz sanarena protumaila e rei koe su o dugo vremena
bile u svesti bez ikakvog znaena. 2eko e zabludeo. ' ,pirui kratkovide oi
na mu"a, koi e sad naletao na nu, zurila e nepomino dok o negova blizina
nie otkrila *u glavi su o se slivali umovi+ da se neto dogodilo, da e neko
zabludeo. Ali ona nie mogla ni po #enu "ivota da se seti ta.
!odr$tavao e) tresao se. .va negova sueta, sve negovo zadovolstvo u
sopstvenom sau aui padoe kao grom, pomamno kao astreb na elu svoi$
ludi kroz dolinu smrti, bili su smrvleni, uniteni. &roz ubistvenu vatru,
a$asmo $rabro i sreno, blesnuvi dolinom smrti protutnasmo kao grom '
pravo u <ili %risko i :iliama %enksa. !odr$tavao e, tresao se.
2e bi ni za "ivu glavu razgovarala sa nim zakluuui po poznatim
zna#ima, po oima koe e krio, i po nekom udnom pribiranu negove linosti,
kao da se obmotavao i tra"io skrovite u koem bi uspostavio ravnote"u, da e
bio povreen i na mukama. 7ilovala e D"emsovu glavu) prenosila e na nega
ono to osea prema mu"u, i, gledaui ga kako "uto boi belu koulu
d"entlmena iz kataloga Robne kue armie i mornari#e, pomislila e kakva bi to
za nu bila radost kad bi od nega postao veliki umetnik) a zato i ne bi/ On ima
velianstveno elo. (ada, podigavi pogled, dok e nen mu" opet prolazio pored
ne, nu utei to e utvrdila da e pusto sakrivena) du$ kue e trium-ovao)
navika e vezla svo uspokoavaui ritam, tako da se on, kada e ponovo naiao
i zastao namerno pored prozora, savio podruglivo i udlivo da zagoli#a
D"emsovu golu nogu nekom grani#om, i ona ga e prekorela to e udalio
onog sirotog mladia, 8arlsa (enzlia. (enzli e morao da ue u kuu i pie
svou diserta#iu, odgovorio o e.
D"ems e morati da pie svou diserta#iu ednog od ovi$ dana, dodao
e ironino, maui grani#om.
D"ems e s mr"nom odgurnuo grani#u koom e negov ota#, na svo
osobit nain, sastavlen od strogosti i udlivosti, goli#ao nogu svog namlaeg
sina.
Ona pokuava da dovri ove dosadne arape, da bi i$ poslala sutra
.orlievom malom deku, ree ga Remzi.
2e postoi ni namana mogunost da se sutra ide na .vetionik, ree g.
Remzi naprasito.
Otkud on to zna/ upitala e. :etar se esto mena.
5zvanredna ira#ionalnost nene primedbe, ludost "enskog du$a
razbenavali su ga. On e a$ao kroz dolinu smrti, razbiao se i dr$tao) a sada
ona opovrgava ineni#e, dae de#i nadu u neto to uopte ne dolazi u obzir u
stvari, govori la"i. On udari nogom o kameni prag. 5di do avola6 ree. Ali ta
e ona kazala/ !rosto da bi sutra moglo biti lepo vreme. !a i moglo bi.
2e sa barometrom koi pada i vetrom koi duva sa zapada.
(erati mak na kona# sa tako zaprepauuom bezobzirnou prema
oseanima drugi$, #epati tanke delove #iviliza#ie tako bezobzirno, tako
brutalno, za nu e to strana povreda ludske pristonosti, da e, nita ne
odgovaraui, zbunena i ne poimaui, savila glavu kao da puta da e tue otri
grad, da e potop prlave vode kala, ne branei se. 2ie imalo ta da se ka"e.
.taao e pored ne utei. :rlo ponizno, nazad, on ree da e otii preko
da upita ostrvsku stra"u, ako ona "eli.
2ikoga ona ne potue tako kao to nega potue.
Ona e sasvim spremna da poverue negovim reima, ree. .amo nie
potrebno da spremau sendvie ' to e sve. Dolazili su o, prirodno, poto e
"ena, po #eli dan sa ovim i onim) edan "eli ovo, drugi ono) de#a rastu) ona
esto osea da e suner sav natoplen ludskim emo#iama. (ada e on rekao idi
do avola. Rekao e padae kia. Rekao e nee padati kia) i odma$ su se
nebesa bezbednosti otvorila pred nom. 2ikoga ona ne potue vie od nega.
Ona osea da nie dostona da ve"e vrp#e negove obue.
:e posramlen zbog te prgavosti, zbog mlatarana rukama, dok e uriao
na elu svoi$ trupa, g. Remzi prilino stidlivo bo#nu o edanput sinovleve
gole noge, a zatim, kao da mu e ona to odobrila, pokretom koi e neobino
podsetio negovu "enu na velikog morskog lava u zoolokom vrtu koi se ba#a
natrag poto e progutao ribu, pluskauui tako ako da voda zapluskue strane
bazena, on zaroni u veerni vazdu$, koi, ve rei, uzima sr" iz lia i "ivi#a ali,
kao za uzvrat, obnavla sa ru"a i karan-ila koi nisu imali danu.
2eko e zabludeo, ree on opet, idui krupnim kora#ima, gore'dole
terasom.
Ali kako se udno negov glas promenio6 %io e kao u kukavi#e) u unu
izgubi glas) kao da isprobava, da tra"i neki izraz za novo raspolo"ene, i
imaui samo ova pri ru#i, upotreblava ga, mada e naprsnut. Ali zvui smeno
' 2eko e zabludeo ' tako glasi, skoro kao pitane, bez ikakve ubedlivosti,
melodino. 4a Remzi ne mo"e da se ne smei, i uskoro, za#elo etaui gore'
dole, on e pevuio, mrmlao i zautao.
.iguran e, i ponovo se vraa svoo osamlenosti. 0astae da zapali lulu,
pogleda "enu i sina pored prozora, i kao to ovek podi"e oi sa neke strani#e u
brzom vozu i vidi -armu, drvo, naikane kui#e kao ilustra#iu, potvrdu neega
na tampano strani koo se vraa, o$rabren i zadovolan, tako i nega, iako ne
raspoznae ni sina ni "enu, ni$ova poava $rabri, zadovolava, i on se upine da
savreno asno s$vati problem koim e obuzet negov sani du$.
.aan e to du$. >er ako e misao kao klaviatura, podelena na tako
mnogo glasova, ili kao abe#eda poreana u dvadeset est slova, tada ova sani
du$ bez ikakve tekoe prelazi preko ovi$ slova, edno po edno, vrsto i
savesno, dok ne stigne, re#imo, do slova D. On e dospeo do D. :rlo malo sveta
u #elo 1nglesko doe ikad do D. Ovde, zastaui za trenutak pored kamene
urne sa geraniom, ugleda, ali sada veoma daleko, kao de#u koa skuplau
kolke, uzvieno nevina i zauzeta sitnim triariama kod svoi$ nogu i nekako
sasvim bez odbrane pred udesom koi nazire, svou "enu i sina, zaedno, na
prozoru. 2ima s potrebna negova zatita) on im e dae. Ali posle D6 ;ta
dolazi posle/ !osle D ima mnogo slova, od koi$ e posledne edva vidlivo
smrtnim oima, ve svetlu#a #rveno u dalini. Do 0 sti"e samo edanput edan
ovek u itavo genera#ii. 5pak, kad bi mogao da doe do R, to bi bilo neto.
Ovde e bar D. 8vrsto se dr"i rukama i nogama slova D. D mu e sigurno. D
mo"e da poka"e. Ako ima D, onda e D ' R. ' On ovde istrese lulu udarivi
dvaput ili triput zvuno o ovnuski rog od koega e bila napravlena drka urne,
i produ"i. !ribrao se. .kupio e snagu.
One odlike koe bi spasle posadu broda izlo"enu na uzburkanom moru sa
est biskvita i ploskom vode ' izdr"livost i pravednost, predostro"nost,
odanost, umenost, dooe mu u pomo. Onda R ' ta e R/
2eki zaklopa#, kao ko"ni oni kapak gutera, zatreperi preko negovog
napetog bulena i zamrai slovo R. , tom trenutnom mraku on u kako svet
govori ' da e on promaio ' da e R iznad negovi$ sposobnosti. On nikad nee
doi do R. &a R o edanput.
Odlike koe bi ga u neko emerno ekspedi#ii preko ledeni$ pustina
polarnog poasa napravile zapovednikom, voom, savetnikom, ia narav, ni
suvie sangvinina ni maloduna, razmatra stalo"eno ta e biti i gleda
opasnostima u oi, dooe mu opet u pomo. R '
4uterovo oko zatreperi o ednom. 9ile na negovom elu nabrekoe.
4erania u urni postade upadlivo vidliva, i, izlo"ena meu liem, on mogae
da vidi, ne "elei to, onu staru, onu oiglednu razliku izmeu dve vrste ludi) po
edno strani istrani pea#i nadludske snage, koi, gredui ustrano, ponavlau
#elu abe#edu po redu, svi$ dvadeset i est slova, od poetka do kraa) na drugo
strani, obdareni, nada$nuti, koi, udesno, obu$vate sva slova u ednom blesku '
nain genia. On nie genialan) ne pola"e pravo na to= ali on ima, ili bi mogao
da ima, mo da ponovi svako slovo abe#ede od A do 0 tano po redu. 7eutim,
on se pribio uz D. 2apred onda, napred do R6
Oseana koa ne bi osramotila vou koi, poto e sneg poeo da pada a
planinski vr$ utonuo u maglu, zna da mora i lei i umreti pre nego to svane
utro, uvlaila su mu se u duu, bledei bou negovi$ oiu, daui mu, ak za
dva minuta negovog $oda terasom, izbeleli izgled uvenule starosti. 5pak, on
nee umreti le"ei) nai e neku liti#u, i tamo, oiu uprti$ u buru, pokuavaui
do kraa da pronikne u tamu, umree stoei. 2ikad nee stii do R.
.taao e sasvim mirno pored urne preko koe se prosipala gerania.
&oliko ludi u $iladu miliona, pitao se, stigne ipak do 0. 0a#elo, voa ednog
beznade"nog podu$vata mo"e da se upita o tome, i da odgovori, ne tvorei
izdau prema ekspedi#ii iza sebe, >edan mo"da. >edan u edno genera#ii. >e
li onda on kriv to on nie ta edan/ ako se on poteno trudio, dao naboli deo
svoe snage, i nita mu vie nie preostalo da da/ A koliko e traati negova
slava/ Doputeno e ak i $erou koi umire da misli, pre nego to umre, kako e
ludi govoriti o nemu posle. 2egova slava trae mo"da dve $ilade godina. A
ta su dve $ilade godina/ *!itao se g. Remzi ironino, zurei u "ivi#u.+ ;ta,
zaista, ako gleda sa vr$a planine na duge pustoi vekova. 5 sami kamen koi
udarimo nogom nad"ivee ;ekspira. 2egova sopstvena mala svetlost siae, ne
ba sano, godinu ili dve, i utonue u neku veu svetlost, a onda u o veu.
*4ledao e u ogradu, u splet grani#a.+ &o onda mo"e da krivi vou te
beznade"ne ekspedi#ie to se ipak popeo dovolno visoko da vidi pusto godina
i iezavane zvezda, ako pre nego to smrt ukruti negove udove, on pomalo
svesno podigne svoe umrtvlene prste do ela, i ispravi ramena, tako da kad
pomo stigne, nae ga mrtvog na negovom polo"au, i kao pravog, valanog
vonika/ 4. Remzi ispravla ramena i stoi vrlo uspravno pored urne.
&o e mu zameriti ako, stoei tako za trenutak, razmila o slavi, o
pomoi, o spomeniku koi su podigli za$valni sledbeni#i nad negovim kostima/
2azad, ko e kriviti nega, vou kobne ekspedi#ie, ako, poto e odva"no iao
napred dokle god e bilo moguno, i upotrebio svu svou snagu do posledneg
da$a, i zaspao ne $aui mnogo da li e se probuditi ili nee, osea sad po
bridenu no"ni$ prstiu da "ivi, i da uopte nema nita protiv toga to "ivi, ve
tra"i saoseane, i viski, i nekoga kome bi odma$ da ispria istoriu svoe
patne/ &o e ga kriviti/ &o se nee potano radovati kad $ero skine svo
oklop, i zastane pored prozora i gleda svou "enu i sina, koi, napre vrlo daleki,
postepeno dolaze bli"e i bli"e, dok usne i kniga i glava nisu asno pred nim,
mada o lupki i neobini iz aine negove osamlenosti i pusto vekova i
iezavana zvezda) i, nazad, dok stavla lulu u d"ep i savia svou
velianstvenu glavu pred "enom ' ko e mu zameriti to se klana lepoti sveta/
$
Ali sin ga mrzi. 7rzi ga zato to e doao do ni$, zato to se zaustavio i
gleda i$) mrzi ga zato to i$ prekida) mrzi ga zbog egzaltiranosti i uzvienosti
negovi$ gestova) zbog velianstvene glave) zbog prisilavana i egotizma *er
eto, zapoveda im da ga sluau+) ali navie od svega mrzi zuana i bruana
oeve emo#ie koa, vibriraui oko ni$, uznemirue savrenu ednostavnost i
zdrav razum negovi$ odnosa sa makom. 2adao se da e nepominim
gledanem u knigu naterati o#a da ode) nadao se da e pokazuui prstom neku
re privui mainu pa"nu, koa se, to vidi s lutinom, pokolebala im se ota#
zaustavio. Ali ne. 2ita nee naterati g. Remzia da se pokrene. 1to on stoi tu, i
za$teva saoseane.
4a Remzi sedi oputeno, dr"ei sina u zagrlau, pribra se, i, okreui se
napola, izgleda da se podi"e sa naporom, i da odednom izliva pravo u vazdu$
kiu energie, stub vodenog pra$a, izgledaui u isto vreme nada$nuta i "iva kao
da se sva nena energia slila u snagu koa plamti i svetli *mada e mirno sedela,
lativi se opet arape+, i u tu lupku plodnost, ta izvor i mlaz "ivota, suri se
-atalna alovost mukar#a, neplodna i gola, kao klun od mesinga. !otrebno mu
e saoseane. 9ivot mu e promaen, ka"e. 5gle ge Remzi svetlu#au. 4. Remzi
ponavla, ne skidaui pogleda sa nenog li#a, da mu e "ivot promaen. Ona mu
vrati rei. 8arls (enzli..., ree. Ali on mora imati vie od toga. !otrebno mu e
saoseane, da bude uveren u svo genie, pre svega, a zatim da bude uvuen u
krug "ivota, ugrean i umiren, da mu se povrate ula, da negova neplodnost
postane plodna, i sve sobe u kui da budu pune "ivota= salon) iza salona ku$ine,
iznad ku$ine spavae sobe) a dale od ni$ dee sobe) one morau biti
nametene, morau biti ispunene "ivotom.
8arls (enzli ga smatra naveim meta-iziarem vremena, ree ona. Ali on
mora imati vie od toga. On mora imati podrku. On mora biti ubeen da i on
"ivi u sr#u "ivota) da e potreban) ne samo ovde, ve irom sveta. 3itro
provlaei igle, pouzdana, uspravna, stvarala e salon u ku$ini, sve u sau)
kazala mu da se tamo dobro osea, da ulazi i izlazi, da u"iva. .meala se, plela.
.toei meu nenim kolenima, sasvim nepomino, D"ems e osetio svu nenu
snagu kako se rasplamsava da bi e progutao i ugasio klun od mesinga,
neplodni $and"ar mukar#a, koi stalno nemilosrdno udara, za$tevaui podrku.
2egov "ivot e promaen, ponavla on. !a gleda onda, osea onda.
.vetlu#aui iglama, ba#aui brze poglede oko sebe, kroz prozor, u sobu, na
D"emsa, ona ga uverava izvan senke sumne, svoim sme$om, svoom
odmerenou, sposobnou *kao to dadila, nosei svetlost kroz mranu sobu,
$rabri uznemireno dete+ da e to tako, da e kua puna, vrt u #vetu. Ako o
bezuslovno verue, nita ga ne mo"e ozlediti) ma kako duboko da potone ili
visoko da se uzdigne, ona ga nee ostaviti niednog trenutka. 3valei se tako
svoom sposobnou da zakloni i zatiti, edva da o e ostala nena lutura po
koo bi mogla samu sebe da pozna) sve e izdano razdato) i D"ems, stoei
nepomino meu nenim kolenima, oseti kako ona izrasta u voku sa ru"iastim
#vetom, prekrivenu liem i zani$anim granama, u kou se zabia i udara
mesingani klun, isueni $and"ar negovog o#a, samo"ivog oveka koi za$teva
podrku.
5spunen nenim reima, kao dete koe zaspi zadovolno, nazad, gledaui
u nu sa poniznom za$valnou, ponovo vaspostavlen, potkreplen, on ree da
e ii u etnu, posmatrae de#u kako igrau kriket. Otiao e.
Odma$ zatim izgledalo e da se ga Remzi uvlai u sebe, edan listi
kruni#e zatvarao se u drugom, i #eo #vet klonu od is#rpenosti, tako da e imala
samo toliko snage da pokree prst, u neobinom preputanu umoru, preko
strani#e 4rimove bake, dok e stvaralaki zanos podr$tavao kroz nu kao bilo u
oprezi koa se rastegla do krane grani#e, i sada polako prestae da bie.
5zgledalo e da svaki dr$ta ovog bila, dok e on odlazio, okru"ue nu i
nenog mu"a, i dae im ono umirene koe dva razlina akorda, edan visok,
drugi nizak, sedinuui se, dau edan drugom. 5pak, dok e odek zamirao, a
ona se opet vratila ba#i, ga Remzi oseti umor ne samo u telu *posle toga, ne
tada, ona ga uvek osea+, ve e nen -iziki zamor pro"imalo i izvesno pomalo
nepriatno oseane drugog porekla. 2e da e, itaui priu o Ribarevo "eni,
tano znala odakle to dolazi) niti e doputala sebi da pretvori u rei
nezadovolstvo kad e s$vatila da to dolazi od potmulog, zlokobnog udara talasa
koi e ula kad e, prevrui strani#u, zastala. 2e voli ona, ak ni za trenutak, da
se osea bola od svog mu"a) i o vie, ne mo"e da podnosi misao da nie
sasvim ubeena, kad mu govori, u istinu onoga to ka"e. ,niverziteti i ludi
koima e potreban, predavana i knige i to to e to bilo naznaanie ' u sve to
ona ne sumna ni za trenutak) ali ni$ov odnos, negovo dola"ene k no ovako,
otvoreno, da svako mo"e da vidi, to e uznemirue) er onda svet govori da on
zavisi od ne kad ludi treba da znau da e on beskrano znaanii, dok e ono
to ona dae svetu, u poreenu sa onim to on dae, beznaano. Ali, onda, ima i
neto drugo ' to to nie u stanu da mu ka"e istinu, to se boi, na primer, da
govori o poprav#i krova staklene bate i troku za tu popravku, koi e, mo"da,
izneti pedeset -unti) a zatim o negovim knigama, to se plai da bi on mogao
da nasluti, u to malo i sumna, da negova posledna kniga nie negova
nabola kniga *to e doznala od :iliama %enksa+) a zatim to skriva sitne
svakodnevne stvari, i to de#a to vide, i muan utisak koi to ostavla na ni$ '
sve to umanue potpunu radost, istu radost dvau akorda koi zvue zaedno, i
doputa da zvuk zamre sad na nenom u$u sa tu"nom monotoniom.
.enka pade na stranu) ona di"e pogled. Ogastus &armakl prolazio e
vukui noge, ba sad, u trenutku kad e bolno biti opomenut na nesavrenost
ludski$ odnosa, da e i nasavrenii lomliv, i da ne mo"e zadr"ati ispitivane
koem ga ona, volei svoga mu"a, sa instinktom za istinu, podvrgava, upravo u
trenutku kad se ona osea bolno uverena u bezvrednost, i kad e ometena u
svoo pravo -unk#ii ovim la"ima, ovim preuveliavanima) upravo u tom
trenutku kad se ona mui tako adno posle svoe egzalta#ie, g. &armakl prolazi
vukui noge u "utim patikama, i neki demon u no tera e da mu dovikne=
3oete li u kuu, g. &armakle/
8
On nita ne govori. ,zima opium. De#a ka"u da mu e od toga brada
"uta. 7o"da. 0a nu e oigledno da e ta ovek nesrean, i da e negov
dolazak kod ni$, svake godine, bekstvo) a ipak svake godine e oseala istu
stvar) on nema poverena u nu. Ona ka"e 5i u u grad. 3oete li da vam
donesem marke, $artiu, duvan/ i osea da on uzmie. 2ema poverena u nu.
(o e delo negove "ene. .ea se one zlobe negove "ene od koe se skamenila
tamo, u strano sobi#i u .ent'D"ems :udu, kad e sopstvenim oima videla
kako ga ta odvratna "ena izba#ue iz kue. 0aputen e) isputa stvari na kaput)
dosadno mu e kao star#u koi nema nita da radi na svetu) a ona ga e izba#ila
iz sobe. &azala e na svo odvratni nain= .ad, go Remzi, "elim malo da
porazgovaram sa vama, i ga Remzi mogla e da vidi, kao pred oima,
bezbrone nevole negovog "ivota. Da li ima dovolno nov#a da kupi duvana/
Da li mora da tra"i od ne/ !ola krune/ ;iling i po/ O$, ona ne mo"e da podnosi
misao na sitne uvrede koe on trpi od ne. 5 sada *zato, ona ne mo"e da pogodi,
osim ako to ne dolazi od one "ene nekako+ on uvek uzmie od ne. 2ikad o
nita ne govori. Ali ta bi vie mogla da uini/ Dobio e sunanu sobu. De#a su
dobra prema nemu. Ona nikad ne pokazue znaka da ga ne "eli. !revazilazi
sebe, zaista, u priatelskom op$oenu. Da li su vam potrebne marke, da li vam
e potreban duvan/ 1vo knige koa vam se mo"e dopasti, i tako dale= 5 ipak '
ipak *ovde se ona nesvesno isprsi, -iziki, svesna svoe lepote, to se deava
tako retko+ ' ipak, ona uopte nema nikakve tekoe da se dopadne ludima) na
primer, D"ord"u 7eningu) g. :olasu) slavni kao to esu, dolazili bi kod ne
ponekad uvee, ti$o, i razgovarali bi nasamo pored nene vatre. Ona nosi, ne
mo"e a da toga ne bude svesna, buktinu svoe lepote) unosi e uzdignutu u
svaku odau u kou ue) i ma koliko da e prekriva, i preza od monotonie
noena kou o ona namee, nena lepota e oevidna. 2u su voleli. ,lazila e
u sobe gde su sedeli o"aloeni. .uze su se lile u nenom prisustvu. <udi, i
"ene, isto tako, odba#uui mnogostrukost stvari, doputali su sebi kod ne ute$u
ednostavnosti. :rea e to to on preza. %oli e. Ali ipak ne sasvim, ne veoma.
Ono to o nie po voli, dolazei povr$ nezadovolstva sa mu"em, to e
oseane koe e imala sad kad e g. &armakl proeprlao, samo klimnuvi
glavom na neno pitane, sa knigom pod mikom u "utim papuama, da se u nu
sumna) i da e sva nena "ela da dae, da pomogne, sueta. 0ar ona "eli tako
instinktivno da poma"e, da dae, zarad sopstvenog zadovolstva, da bi svet
mogao da ka"e o no= O go Remzi6 draga go Remzi... ga Remzi, naravno6
i da im bude potrebna, da alu po nu, i da o se dive/ 2ie li to nena skrivena
potreba, i zbog toga, kad g. &armakl be"i od ne, kao to radi i sad, zavlaei se
u neki kutak gde pravi akrosti$e, bez kraa i kon#a, ona se osea ne samo
prezrivo odbiena u svom nagonu, ve e svesna siunosti ednog dela sebe,
ludski$ odnosa, kako su nesavreni, kako su ravi, kako su sebini i onda kad
su naboli. 5zlizana i izanala, i verovatno ne vie *neni obrazi su upali, kosa
bela+ poava koa puni oi radou, bole da posveti svo du$ prii o Ribaru i
negovo "eni, i da tako smiri ta sve"an osetlivosti *niedno neno dete nie
tako osetlivo kao on+, svog sina D"emsa.
8ovekovo se sr#e steglo, itala e glasno, i on nie $teo da ide. Rekao
e u sebi/ (o nie poteno, a ipak e otiao. A kad sti"e do mora, voda e bila
sasvim purpurna i tamnoplava, i siva i gusta, a ne vie onako zelena i "uta, ali
bila e mirna. On stade tamo i ree '
4a Remzi bi "elela da nen mu" nie izabrao ova trenutak da zastane.
0ato nie otiao, kao to e rekao, da posmara de#u kako igrau kriket/ Ali on
ne govori) gleda, klima glavom, odobrava, odlazi. !oto vide pred sobom tu
"ivi#u koa stalno okru"ue neki prekid, znai neki zakluak, on skliznu,
pogledavi svou "enu i dete, pogledavi opet urne uz koe se pu"e #rvena
gerania koa e tako esto ukraavala tok misli i raala i$, ispisane na nenom
liu, kao da su komadii $artie na koe se krabau zabeleke pri brzom itanu
' skliznu, videvi sve ovo, glatko u medita#iu kou e izazvao lanak u (amsu
o brou Amerikana#a koi svake godine poseuu ;ekspirovu kuu. Da ;ekspir
nie nikada postoao, pitao se on, da li bi se svet mnogo razlikovao od ovoga to
e danas/ Da li napredak #iviliza#ie zavisi od veliki$ ludi/ Da li e udes
prosenog ludskog bia boli danas nego to e bio u doba -araona/ Da li e
udes prosenog ludskog bia, meutim, pitao se, merilo po koem
pro#enuemo stepen #iviliza#ie/ 7o"da nie. 7o"da navee dobro za$teva
postoane robovske klase. <i-tman u podzemno "elezni#i e vena potreba. (a
misao mu e bila neukusna. &limao e glavom. Da e izbegne, nai e neki nain
da poka"e prezir prema prevlasti umetnosti. On e dokazati da svet postoi za
proseno ludsko bie) da su umetnosti samo dekora#ia nametnuta vr$un#u
ludskog "ivota) one ga ne izra"avau. 2iti mu e ;ekspir potreban. 2e znaui
tano zato "eli da pot#eni ;ekspira i da pritekne u pomo oveku koi veno
stoi na vratima li-ta, on otkide naglo list iz "ivi#e. .ve ovo treba da bude lepo
izlo"eno mladiima u &ardi-u idueg mese#a, pomisli on) ovde, na ovo terasi,
samo se snabdeva $ranom i pravi izlet *on ba#i list koi e onako grubo otkinuo+
kao ovek koi se sagine sa kona da ubere buket ru"a, ili da napuni d"epove
leni#ima dok eta udobno stazama i polima kraa koi poznae od detinstva.
.ve e poznato) ova okuka) ona prelaz preko ograde, ona prei#a preko pola.
.ate bi provodio ovako sa svoom lulom, uvee razmilaui podrobno o starim
poznatim stazama i utrinama, koe su bile u vezi sa istoriom one bitke tamo,
"ivotom onog dr"avnika ovde, sa pesmama i anegdotama, sa linostima takoe,
ovim mislio#em, onim vonikom) sve vrlo "ivo i asno) ali nazad staza, pole,
utrina, plodna leska i ras#vetana "ivi#a vodili su ga dale od onog zaviutka gde
bi uvek sa$ao, privezivao kona za drvo, i nastavlao put pei#e, sam. On doe
do ivi#e travnaka i obazre se dole, na obalu.
(o e negova sudbina, negova osobenost, "eleo on to ili ne, da izlazi
ovako na ova eziak zemle koi more polako nagriza, i da tu stoi, sam, kao
naputena morska pti#a. (o e negova snaga, negov talent, da iznenada strese
sve suvinosti, da se zgri i smani tako da izgleda ogolenii i osea se
osiromaenii, ak -iziki, a ipak da ne izgubi nita od aine svoga du$a, i tako
da stoi na ovom malom grebenu prema mraku ludskog neznana, kako mi nita
ne znamo, a more nagriza tlo na koem stoimo ' to e negova sudbina, negov
dar. Ali poneto e odba#io, kad e sa$ao, sve gestove i drangulie, sve tro-ee
lenika i ru"a, i zgrio se tako da e zaboravio ne samo slavu nego i svoe ime,
zadr"avao e ak i u to pustoi opreznost koa niti dozvolava utvare niti u"iva u
privianu, i ovakvim dr"anem on budi u :iliamu %enksu *povremeno+ i
8arlsu (enzliu *ponizno+ i u svoo "eni, sada, kad e podigla pogled i ugledala
ga kako stoi na ivi#i travnaka, duboko potovane i sa"alene, i za$valnost
takoe, kao to stub poboden u korito kanala, na koi se galebovi sputau i
talasi ga zapluskuu, budi u veselim tovarima brodova oseane za$valnosti za
du"nost kou e uzeo na sebe da obele"ava kanal stoei tamo u duboko vodi,
sam.
Ali ota# osmoro de#e nema izbora... 7rmlaui poluglasno, tako
zavri, okrete se, uzda$nu, podi"e oi, potra"i sliku svoe "ene kako ita prie
malom deaku, napuni lulu. Okrete se od prizora ludskog neznana i ludske
sudbine i mora koe nazgriza tlo na koem stoimo, to e, da e bio u stanu da
razmila odreeno, moglo da dovede do neega) i nae ute$u u triariama tako
sitnim u poreenu sa uzvienom temom koa e upravo sad bila pred nim da e
bio volan da pree preko te ute$e, da e pot#eni, kao da e biti u$vaen srean u
svetu bede za potenog oveka nagori zloin. 5stina e, on e veim delom
srean) ima "enu) ima de#u) obeao e da e kroz est nedela govoriti neke
gluposti mladiima iz &ardi-a o <oku, 3umu, %arkliu, i o uzro#ima
Aran#uske revolu#ie. Ali to, i negovo zadovolstvo u tome, u -razama koe
pravi, u "aru mladosti, u lepoti svoe "ene, u priznanima koa su mu stizala iz
.vonsia, &ardi-a, 1ksetera, .autemptona, &iderminstera, Oks-orda, &embrid"a
' sve to treba da bude pot#eneno i prikriveno -razom priane gluposti, zato
to, u stvari, on ne radi ono to bi mogao da uradi. (o e maska) to e pribe"ite
oveka koi se boi svoi$ oseana, koi ne mo"e da ka"e. Ovo mi se dopada '
ovo sam a) i prilino kukavno i nepriatno :iliamu %enksu i <ili %risko, koi
se pitau zato su ta skrivana potrebna) zato mu e uvek potrebno veliane)
zato tako $rabar ovek u milenu da bude tako plaliv u "ivotu) kako udno
uliva potovane i biva smean u isti ma$.
!oduavane i pridikovane e izvan ludske moi, posumna <ili.
*.klanala e svoe stvari.+ Ako ste uzdignuti visoko, morate nekako propasti.
4a Remzi mu isuvie lako dae ono to on za$teva. Onda promena mora toliko
da uznemirava, ree <ili. On dolazi od svoi$ kniga i sve nas nalazi kako se
igramo ili govorimo gluposti. 0amislite kakva promena posle stvari o koima on
misli, ree ona.
5ao e prema nima. 2aednom e zastao kao ukopan, i staao e
posmatraui utke more. 0atim se opet udalio.
%
Da, ree g. %enks, gledaui ga kako odlazi. :elika e teta. *<ili e rekla
neto o tome kako e on plai ' on tako iznenadno mena raspolo"ene.+ Da, ree
g. %enks, grdna e teta to g. Remzi ne ume da se ponaa malo vie kao ostali
svet. *>er nemu se dopada <ili %risko) on mo"e sa nom da razgovara o
Remziu sasvim otvoreno.+ (o e razlog, ree on, to omladina ne ita &arlala.
0ato da nam popue to okorelo staro gunalo koe se naluti ako mu e porid"
$ladan/ tako e g. %enks uo da omladina danas govori. :elika e teta ako
mislite, kao on, da e &arlal edan od veliki$ uitela oveanstva. <ili se
stidela da ka"e da nie itala &arlala otkako e ostavila kolu. Ali po nenom
milenu ovek voli g. Remzia utoliko vie to misli da ako nega boli mali
prst mora propasti #eo svet. !rotiv toga ona nema nita. >er koga on mo"e da
prevari/ On sasvim otvoreno tra"i da mu laskau, da mu se dive, negovi mali
trikovi ne obmanuu nikog. Ono to ona ne voli to e negova uskogrudost,
negova zasleplenost, ree ona, gledaui za nim.
!omalo li#emer/ natuknu g. %enks, gledaui, isto tako, za g.
Remziem, er ne misli li on o ni$ovom priatelstvu, i o &em, koa odbia da
mu da #vet, i o svim onim dea#ima i devokama, o svoo kui, udobno, ali, od
smrti negove "ene, prilino ti$o/ 2aravno, on ima svo rad... .veedno, on
ipak "eli da se <ili slo"i s nim da e Remzi, kao to e rekao, pomalo li#emer.
<ili %risko nastavi da sklana kii#e, gledaui as gore, as dole. &ad
gleda gore, vidi g. Remzia kako ide prema nima, niui se, nemaran, rasean,
dalek. !omalo li#emer/ ponovi ona. O$ ne ' naiskrenii ovek, naistinitii *evo
ga+, naboli) ali kad gleda dole, ona misli= on e obuzet sobom, tiranin e,
nepravedan e) i ona nastavi da gleda dole, namerno, er samo tako mo"e da
ostane mirna, boravei kod Remzievi$. 8im ovek podigne pogled i ugleda
ni$, ono to se zove biti zalublen ' preplavi i$. !ostali su deo onog
nestvarnog ali prodornog i uzbudlivog svemira kakav e svet gledan oima
lubavi. 2ebo se nadnosi nad ni$) pti#e kroz ni$ pevau. A, to e o
uzbudlivie, ona oseti, takoe, kad ugleda g. Remzia kako nalee na ni$ i
povlai se, i gu Remzi kako sedi sa D"emsom pored prozora, i oblak kako se
kree i drvo kako se nie, kako "ivot, sastavlen od sitni$ odvoeni$ dogaaa
koe ovek do"ivlue edan po edan, postae viugav i #eo kao talas koi oveka
uzdi"e i ba#a tamo, dole na obalu, ednim zama$om.
4. %enks e oekivao nen odgovor. 5 ona e upravo $tela da kritikue gu
Remzi, kako i ona uzbunue isto tako, na svo nain, o$ola, ili rei u tom
smislu, kad g. %enks svoim zanosom uini to sasvim nepotrebnim. >er to e
zanos, uzimaui u obzir negove godine, preao ezdesetu, i negovu istou i
bezlinost, i negov beli nauniki mantil koi kao da ga zaodeva. 0a nega da
gleda onako kako ga <ili vidi da gleda u gu Remzi e zanos, ravan, <ili osea,
lubavi tu#eta mladia *a mo"da ga Remzi nie nikad probudila lubav kod
tu#eta mladia+. (o e lubav, pomisli, pravei se da premeta svoe platno,
destilisana i -iltrirana) lubav koa nikad ne pokuava da epa svo predmet)
nego, kao lubav kou matematiari gae prema svoim simbolima, ili pesni#i
prema svoim -razama, koa treba da se izlie irom sveta i postane deo ludskog
blagostana. (akva e ona zaista. .vet bi svakako sudelovao u no, kad bi g.
%enks umeo da ka"e to mu se ta "ena toliko dopada) zato nena slika kako ita
baku svom sinu delue na nega ba kao reene nekog naunog problema, tako
da on zastade u razmilanu o tome, i oseti, kao to e osetio kad e dokazao
neto nesumnivo o sistemu za varene kod bilaka, da e varvarstvo ukroeno i
vladavina $aosa pobeena.
(akav zanos ' er kako se drukie to mo"e nazvati/ ' uini da <ili %risko
sasvim zaboravi ono to e $tela da ka"e. (o nie bilo nita znaano) neto o gi
Remzi. (o bledi pored ovog zanosa, ovog nemog pogleda, za koi ona osea
silnu za$valnost) er nu nita tako ne umirue, nita e tako ne oslobaa od
slo"enosti "ivota i tako udotvorno skida negove terete kao ova uzviena snaga,
ova bo"anski dar, i ovek nee da uznemirava to, dok trae, ba kao to ne bi da
prekine sunev zrak koi se prostire preko poda.
;to svet voli ovako, to g. %enks osea ovo za gu Remzi *ona ga
pogleda zamileno+ od pomoi e, o$rabruue e. %risala e o pare stare krpe
ednu kii#u za drugom, slu"inski, namerno. 0aklonila se iza potovana koe se
prostire na sve "ene) osetila se i ona udostoena. 2eka ga, neka gleda) ona e
kradom pogledati svou sliku.
7ogla bi da plae. Rava e, rava, beskrano rava6 7ogla e da e
napravi drukie, naravno) boe su mogle biti ne"nie i blee) obli#i vazduastii)
tako bi e !ons-ort video. Ali ona to ne vidi tako. Ona vidi "arku bou na
elino podlozi) svetlost leptirovog krila koe le"i na lukovima katedrale. Od
svega toga ostalo e samo nekoliko ovla napravleni$ znakova naba#ani$ na
platnu. 5 to se nikad nee videti) ak nikad nee biti izlo"eno, i evo g. (enzli o
apue na uvo= 9ene ne umeu da slikau, "ene ne umeu da piu...
.ad se setila ta e $tela da ka"e o gi Remzi. 2e zna kako bi to rekla) ali
trebalo bi da bude neto kritiki. .metala o e prole noi nena o$olost.
4ledaui du" pogleda g. %enksa uperenog na nu, ona pomisli da niedna "ena
ne mo"e da obo"ava drugu "enu onako kako e on obo"ava) one mogu samo da
potra"e zaklon pod senkom kou g. %enks iri preko ni$ obe. 4ledaui du"
negovog pogleda dodala e tome svo drukii zrak, mislei da e ona neosporno
nalupkia *nadnesena nad knigom+) nabola mo"da) ili isto tako, mnogo
drukia nego savreni oblik koi se vidi tamo. Ali zato drukia, i kako
drukia/ pitala se, gledaui sa palete sve one gomile plave i zelene boe koe
o izgledau kao grude bez "ivota) ipak, ona se zarie da e im uda$nuti "ivot,
naterati i$ da se kreu, da strue, da rade to ona naredi, sutra. &ako se ona
razlikue/ &akav e du$ u no, sutina, po koo bi e, kad bi nali rukavi#u u
uglu so-e, poznali, po usukanim prstima, da e neosporno nena/ Ona e kao
pti#a za brzinu, strela za prava#. Ona e uporna) bespogovorna *naravno, <ili se
podseti, a mislim na nene odnose sa "enama, a a sam mnogo mlaa,
beznaana osoba koa "ivi blizu uli#e %rompton+. Otvorila e prozore spavae
sobe. 0atvorila e vrata. *!okuala e u sebi da otpone melodiu ge Remzi.+
Dolazei kasno nou, sa lakim ku#anem na vrata neie spavae sobe, uviena u
neku staru bundu *er dekor nene lepote e uvek takav u"urban ali prikladan+,
ona bi odglumila opet mata'8arlsa (enzia kako gubi kiobran) g. &armakla
kako eprla i -rke) g. %enksa kako govori povre e izgubilo minerale.
.vemu ovome ona bi veto dala oblik) ak bi ga i zlobno izvitoperila) i idui
prema prozoru kao da mora da ode ' zora e, ona vidi raane sun#a ' upola bi se
okrenula, intimnie ali o uvek smeui se, insistirala bi da se ona, 7inta, da se
sve one morau udati, poto u #elom svetu, ma kakvim lovorikama bila okiena
*ali ga Remzi ne mari nimalo za neno slikane+, ili ma kakve uspe$e dn
postigne *sigurno i$ ga Remzi ima+, i tu se ona rastu"i, smrai i vrati na svou
stoli#u, ovo e neosporno= neudata "ena *lako e u$vati za ruku za trenutak+,
neudata "ena proputa ono to e nabole u "ivotu. &ua e izgledala puna de#e
koa spavau i ge Remzi koa oslukue) zaseneni$ svetlosti i pravilnog
disana.
O$ ali, <ili bi rekla, tu e nen ota#) nena kua) ak, da li sme da ka"e to,
neno slikane. Ali sve to izgleda tako malo, tako devianski, prema ostalom.
5pak, kad e no prola, i bela svetlost probiala se kroz zavese, i ak s vremena
na vreme neka pti#a za#vrkutala u vrtu, ona bi, sakupivi oaniku $rabrost,
dokazivala svou izuzetnost od opteg zakona) branila e to) ona voli da bude
sama) voli da bude ona) ona nie stvorena za to) i zato mora da susree ozbilan
pogled oiu neuporedive dubine, i da se suoi sa ednostavnom sigurnou ge
Remzi *a sad e bila kao dete+ da e nena draga <ili, nena mala %risk budala.
(ada, sea se, stavila e glavu na krilo ge Remzi i smeala se, i smeala i
smeala, smeala se skoro $isterino pri pomisli na gu Remzi kako upravla
nepromenlivo mirno sudbinama koe uopte ne mo"e da razume. (amo e
sedela ednostavna, ozbilna. Opet e povratila svest o sebi ' to e usukani prst
rukavi#e. Ali u kakvo se utoite prodrlo/ <ili %risko e nazad podigla pogled, i
tamo e bila ga Remzi, sasvim nesvesna onoga to e izazvalo nen sme$, o
uvek upravlaui, ali e svaki trag tvrdoglavosti bio uniten, a umesto toga,
neto svetlo kao prostor koi obla#i na krau otkriu ' mali komad neba koi
spava pored mese#a.
Da li e to mudrost/ Da li e to saznane/ Da li e to, o ednom, varka
lepote, tako da se sva ovekova s$vatana, na pola puta ka istini, smeau u
zlatnu kau/ ili da nie ona zakluila u sebi neku tanu kou svakako, verovala
e <ili %risko, ludi morau imati da bi svet uopte postoao/ 2e mo"e svako biti
tako nesreen, tako od danas do sutra, kao to e ona. Ali ako oni znau, mogu li
da ka"u nekome ta znau/ .edei na podu, ruku obavieni$ oko kolena ge
Remzi, vrsto koliko e mogla, smeei se pri pomisli da ga Remzi nee nikad
znati razlog tog pritiska, zamilala e kako u odaama du$a i sr#a "ene koa e,
-iziki, dodirue, stoe, kao rizni#e u grobni#ama kraleva, tabli#e sa svetim
zapisima koi bi, kad bi se mogli protumaiti, nauili oveka svemu, ali oni nee
nikad biti ponueni otvoreno, nikad biti avni. &akva e vetina, poznata lubavi
ili lukavstvu, koom se prodire u te tane odae/ &akva mastoria da se postane
isto sa predmetom svoga obo"avana, kao vode sipane u krag, nerazdelivo
isto, edno sa predmetom svog obo"avana. 7o"e li telo to da postigne, ili du$,
suptilno sedinavaui zamrene prolaze mozga/ ili sr#a/ 7o"e li lubav, kao
to e svet naziva uiniti da ona i ga Remzi budu edno/ er ona ne "eli
saznane ve edinstvo, ne "eli zapise na tabli#ama, nita to mo"e biti zapisano
na ma koem eziku poznatim ludima, ve samu prisnost, koa e saznane,
mislila e, naslanaui glavu na kolena ge Remzi.
2ita se nie dogodilo. 2ita6 2ita6 kad e naslonila glavu na koleno ge
Remzi. A ipak, ona zna da su znane i mudrost skloneni u sr#u ge Remzi.
&ako onda, pitala se, da se sazna ova ili ona stvar o ludima, kad su te stvari
tako zapeaene/ .amo se kao pela privuena nekom slau ili otrinom u
vazdu$u, nedokuivom dodiru ili ukusu, oblee oko kupolaste koni#e, prelaze
se osamleno prostori vazdu$a preko zemala sveta, obleu se koni#e sa
ni$ovim umorenem i komeanem, koni#e koe su ludi. 4a Remzi ustade.
<ili ustade. 4a Remzi ode. Danima e lebdeo oko ne, kao to se posle sna
osea tanana promena na osobi kou e neko sanao, "ivle nego sve to e
govorila, zvuk umorena i, dok e sedela na pleteno naslonai pored prozora
salona imala e, u oima <ili %risko, velianstven oblik) oblik kupole.
Ova zrak ode uporedo sa zrakom g. %enksa pravo prema gi Remzi koa
sedi i ita dr"ei D"emsa na kolenima. Ali sad, dok ona o uvek gleda, g.
%enks e prestao. On e stavio naoari. 5zmakao se. !odigao e ruku. 7alo e
skupio svoe bistre plave oi, kada <ili, trgnuvi se, ugleda ta namerava, i tue
kao pas kad ugleda ruku koa se podigla da ga udari. Ona bi zgrabila sliku sa
nogara, ali ree sebi 7ora se. !ribra se da izdr"i stranu probu= neko posmatra
nenu sliku. 7ora se, ree ona, mora se. A ako to mora biti vieno, g. %enks e
mane opasan nego neko drugi. Ali da e ma ie druge oi videti preostatak
neni$ trideset i tri godine, naslagu svakog dana "ivlena, pomeanu sa neim
taniim nego to e ona ikad govorila ili pokazala u toku svi$ oni$ dana, to e
agonia. , isto vreme to e beskrano uzbudlivo.
2ita ne mo"e biti $ladnie i mirnie. :adei perorez, g. %enks ku#nu
platno kotanom drkom. ;ta "eli da poka"e onim purpurnim trouglom ba
tamo upita on.
(o ga Remzi ita D"emsu, ree ona. Ona zna negovu zamerku ' da
niko ne mo"e raspoznati da e to ludski oblik. Ali ona nie ni pokuavala da
postigne slinost, ree ona. 5z koega razloga i$ e onda unela/ upita on. 0ato
zaista/ ' osim to e tamo u onom uglu svetlo, a ovde, u ovom, ona osea
potrebu za tamnim. !rosto, oevidno, obino, takvo kakvo e, g. %enks se
zainteresovao. 7aka i dete dakle ' predmeti sveopteg potovana, a u ovom
sluau maka uvena zbog svoe lepote ' mogu biti svedeni, razmilao e on, na
purpurnu senku bez nepotovana.
Ali ta slika nisu oni, kazala e ona. 5li, ne u negovom smislu. 5ma i
drugi$ naina koima im se mo"e odati potovane. .enkom ovde i svetlou
tamo, na primer. 2ena pota uzima ta oblik, ako, kao to e neasno
pretpostavlala ' slika mora biti odavane pote. 7aka i dete mogu bez
nepotovana biti svedeni na senku. .vetlost ovde za$teva senku tamo. On
razmila. 5nteresue ga. .$vata to nauno, sa potpunim poverenem. 5stina e da
su sve negove pristrasnosti na drugo strani, obasni on. 2avea slika u
negovom salonu, kou su slikari $valili i davali o veu #enu od one kou e on
platio, este slika treana u #vetu na obalama &eneta. !roveo e medeni mese#
na obalama &eneta, ree on. Ali sada ' on se okrete, podignuti$ naoara, da
nauno osmotri neno platno. %udui da e pitane odnosa mase, svetlosti i
senki, o emu, da bude poten, nikad ranie nie razmilao, "eleo bi da mu se to
obasni ' ta dakle ona "eli da napravi od toga/ 5 on pokaza prizor pred nima.
Ona pogleda. Ona ne mo"e da mu poka"e ta "eli da napravi od toga, ne mo"e
ak ni sama to da vidi, bez kii#e u ru#i. Ona o edanput zauze svo stari
slikarski polo"a, zamagleni$ oiu i odsutnog dr"ana, potinavaui sve svoe
utiske "ene neem mnogo optiem) postaui o ednom u vlasti one vizie kou
e ednom asno videla a sad mora da pipa meu "ivi#ama i kuama i makama i
de#om ' svou sliku. !itane e, ona se sea, kako da pove"e ovu masu na desno
strani sa onom na levo. Ona mo"e to da uini stavlaui liniu grane popreko)
ili tako to e razbiti prazan prostor u prednem delu nekim obektom
*D"emsom mo"da+. Ali opasnost e u tome to ako to uradi ' edinstvo #eline
mo"e biti narueno. Ona zastade) ne "eli da mu dosaue) lako skinu platno sa
nogara.
Ali ono e vieno) ono e oduzeto od ne. Ova ovek e delio sa nom
neto duboko intimno. 5, za$valuui g. Remziu i gi Remzi za to, i asu i
mestu, priznavaui svetu mo u kou nie sumnala, da se mo"e ii du" te
dugake galerie ne vie sam ve ruku pod ruku s nekim ' naudnie oseane
na svetu nauzbudlivie ' ona zatvori kutiu sa boama, vre nego to e to
potrebno, i time kao da e zatvorila zauvek kutiu za boe, travnak, g. %enksa, i
onu divlakuu, &em, koa prouri pored ni$.
1&
>er &em se za edan in oea o nogare. Ona nee da se zaustavi zbog g.
%enksa i <ili %risko) mada e g. %enks, koi bi voleo da ima ker, ispru"io ruku)
nee se zaustaviti ni zbog o#a, o koga se takoe oea za edan in) ni zbog
make, koa viknu &em6 potrebna si mi za trenutak, kad ona prouri. !roletela
e kao pti#a, tane, strela, kakvom "elom gonena, od koga ispalena, ko to mo"e
rei/ ;ta/ ;ta/ 4a Remzi e razmilala, posmatraui e. 7o"e to biti vizia '
kolke, koli#a, vilinskog #arstva na udalenom krau "ivi#e) ili to mo"e biti
slava brzine) to niko ne zna. Ali kad ga Remzi viknu &em6 po drugi put,
proektil pree u srednu brzinu, i &em se lagano vrati, ma#i, kidaui list
usput.
O emu sana, pitala se ga Remzi, gledaui e kako stoi tamo obuzeta
nekom svoom milu, tako da e morala dva puta da ponovi poruku ' upita
7ildred da li su se 1ndru, g'i#a Dol i g. Rali vratili. Rei kao da su bile
baene u bunar, gde, ako e voda mirna, one e e tamo divno uznemiriti) o
dok su sedale videlo se kako se izviau da naprave bogzna kikav oblik na ravni
dee svesti. &akvu e poruku &em odneti kuvari#i/ !itala se ga Remzi. 5
samo strplivim ekanem, i uvi da e u ku$ini neka stari#a #rveni$ obraza,
koa pie supu iz zdele, ga Remzi nazad podstae ona papagaski instinkt koi
e u$vatio 7ildredine rei 2e, nisu se vratili, i rekla sam 1leni da skloni a.
7inta Dol i !ol Rali nisu se vratili dakle. (o mo"e samo edno da znai,
pomisli ga Remzi. Ona ga mora primiti, ili ga mora odbiti. Ovo odla"ene u
etnu posle ruka, ak iako e 1ndru s nima ' ta mo"e da znai sem da se ona
odluila, pravilno, pomisli ga Remzi *a ona veoma, veoma voli 7intu+, da
primi ponudu tog dobrog oveka, koi mo"da nie brilantan, ali ipak, pomisli
ga Remzi, oseaui da se D"ems vue da nastavi glasno da ita priu o
Ribaru i negovo "eni, ona u svom sr#u beskrano vie voli bukvare nego uene
lude koi piu diserta#ie) 8arls 4enzli, na primer. .vakako, to se moralo
dogoditi, na ova ili ona nain, do sada.
Ali ona proita= .ledeeg utra "ena se prva probudi, a bila e upravo
zora, i iz svog kreveta ugleda divnu zemlu koa se pru"ala pred nom. 2en mu"
se o protezao...
Ali kako 7inta sada mo"e da ka"e da ga nee. 2e, ako e pristala da
provede #elo popodne lunaui po polu sama ' er 1ndru e otii za rakovima E
ali mo"da e 2ansi sa nima. !okuala e da se seti kako su staali na vratima
$ola posle ruka. .taali su tamo, zagledani u nebo, ispituui kakvo e biti
vreme, i ona e rekla, "elei, delimino, da prikrie ni$ovu stidlivost, a
delimino, da i$ o$rabri da odu *poto su nene simpatie na strani !ola+=
2ema nigde oblaka milama unaokolo, i pritom e mogla da oseti
malog 8arlsa (enzlia, koi e iziao za nima, kako se #inino smeuli. Ali ona
e to uinila namerno. Da li e tamo 2ansi ili ne, ona ne mo"e znati sigurno,
gledaui as edno as drugo svoim du$ovnim okom.
Ona nastavi da ita= A$, "eno, ree ovek, zato da a budem kral/ 2e
"elim da budem kral. Dobro, ree "ena. Ako ti nee da bude kral, a
$ou) idi do Ribi#e, er a $ou da budem kral.
,i ili izii, &em, ree ona, znaui da e &em privukla samo re
Ribi#a i da e se kroz edan trenutak vrpoliti i tui se sa D"emsom kao
obino. &em odlete. 4a Remzi nastavi da ita, laknu o, er ona i D"ems
imau isti ukus i priatno im e kad su zaedno.
A kad on doe do mora, ono e bilo sasvim tamnosivo, i voda se
podizala iz dubina i mirisala na trule". (ada on prie i stade pored mora i ree=
Ribice, ribice, iz mora,
doi, molim te, k meni,
jer moja ena, dobra Izabela,
nee ono to bih ja hteo da hoe.
FDobro, pa ta ona "eli/F ree Ribi#a. 5 gde su oni sada/ pitala se ga
Remzi, itaui i razmilaui, i edno i drugo sasvim lako u isti ma$) er e
pria o Ribaru i negovo "eni kao bas koi ti$o prati neku ariu, koa se s
vremena na vreme neoekivano podigne u melodiu. 5 kada e ona biti
obavetena/ Ako se nita ne dogodi, morae ozbilno da razgovara sa 7intom.
>er ona ne mo"e da luna polem, ak i ako e 2ansi sa nima *ona pokua opet,
neuspelo, da vidi ni$ova lea kako izmiu stazom, i da i$ broi+. Odgovorna e
7intinim roditelima ' .ovi i 9arau. 2eni nadim#i za ni$ proletee o kroz
svest dok e itala. .ova i 9ara ' da, zabrinuli bi se kad bi uli, a za#elo e uti
' da e 7inta, boravei kod Remzievi$, viena, i tako dale. On nosi periku u
Donem domu a ona mu spretno poma"e na vr$u stepeni#a, ponovi, priseaui
se reeni#e kou e, vraaui se sa neke sedelke, napravila da zabavi svoga
mu"a. %o"e, bo"e, govorila e u sebi ga Remzi, kako su oni rodili ovu
neobinu ker/ onu mukobanu 7intu, sa rupom na arapi/ &ako ona opstae u
ono udovino atmos-eri gde devoka uvek iznosi na ubrovniku pesak koi e
rasuo papaga, i gde e razgovor skoro sasvim sveden na podvige ' zanimlive
mo"da, ali ograniene ipak ' ove pti#e/ !rirodno, pozivana e na ruak, a,
veeru, nazad da boravi kod ni$ u Ainliu, to e izazvalo neki sukob sa
.ovom, nenom makom, i o poziva i o razgovora i o peska, i stvarno na
krau svega ispriala e dovolno la"i o papagaima za #eo "ivot *tako e rekla
svome mu"u one noi, vraaui se sa sedelke+. 7eutim, 7inta e dola... Da,
dola e, pomisli ga Remzi, nasluuui neki trn u zamrenosti te misli, i,
razmrsuui e, pronae ovo= neka "ena u e ednom optu"ila da o krade
lubav keri) neto to e rekla ga Dol natera e da se opet seti te optu"be.
9ela da zapoveda, "ela da se mea, da tera lude da ine ono to ona "eli ' to e
optu"ba protiv ne, i ona e smatra nanepravedniom. ;ta mo"e to e takva da
e gledau/ 2iko e ne mo"e optu"iti da nastoi da ostavi utisak. 8esto se stidela
to ide po$abana. 2ie ona ni o$ola, ni tiranin. 5stinitie e ono o bolni#ama i
kanaliza#ii i mlekari. , tim stvarima e pla$ovita, i da e imala priliku, volela bi
da epa svet za vrat i natera ga da vidi. 2iedne bolni#e na #elom ostrvu. (o e
sramota. 7leko koe raznose i stavlau vam pred vrata u <ondonu sasvim e
"uto od prlavtine. (o treba zabraniti. ,zorna mlekara i bolni#a ovde gore ' te
dve stvari volela bi da uradi, sama. Ali kako/ (oliko de#e6 &ad budu starii, tad
e mo"da imati vremena) kad budu svi ili u kolu.
O$, ali ona nikako ne "eli da D"ems ili &em budu makar i edan dan
starii. (o dvoe bi volela da zadr"i da budu uvek ba takvi kakvi su sad, demoni
nestanosti, aneli radosti, nikad da i$ ne vidi da porastu u dugonoga udovita.
2ita ne mo"e da nadoknadi gubitak. %a sada, itaui D"emsu i bilo e
mnogo vonika sa talambasima i trubama, i kad se negove oi smraie,
pomislila e= 0ato morau da porastu, i izgube sve ovo/ On e natalentovanii,
naosetlivii od sve nene de#e. Ali svi, pomisli ona, mnogo obeavau. !ru,
savren aneo prema drugima, a sada, ponekad, uvee naroito, onima koi e
vide zastae da$ od nene lepote. 1ndru ' ak i nen mu" priznae da e negov
dar za matematiku izvanredan. A 2ansi i Rod"er, oboe su sada divla stvorena
koa lutau po polu #eo dan. ;to se tie Roze, nena usta su i suvie velika, ali
zato ima izvanredno spretne ruke. &ad su prireivali arade, Roza e pravila
$aline) pravila e sve) navie voli da ureue stolove, #vee, ma ta. 2e voli to
D"asper ubia pti#e) ali to e samo edna -aza) svi oni prolaze kroz -aze. 0ato,
pitala se, pritiskivaui bradu o D"emsovu glavu, zato rastu tako brzo/ 0ato
da idu u kolu/ Ona bi volela da uvek ima bebu. 2asrenia e onda kad dr"i
ednu u naruu. Onda neka govore da e tiranin, o$ola, da zapoveda, ako im se
to dopada) ona nema nita protiv. 5 dodiruui negovu kosu usnama, ona
pomisli da on nikad nee opet biti tako srean, ali se zaustavi, opomenuvi se
kako se nen mu" luti kad ona to govori. 5pak, to e istina. Oni su sad srenii
nego to e ikad biti. .ervis za a od pet penia ini &em danima srenom.
.luala i$ e kako trupu i uzvikuu na podu iznad nene glave, im se probudi.
Dolazili su "urno $odnikom. Onda bi se vrata naglo otvorila i oni su ulazili,
sve"i kao ru"e, iroko zatvoreni$ oiu, sasvim budni, kao da e ova ulazak u
trpezariu za doruak, svakog dana, pravi dogaa za ni$) i tako dale, edna
stvar za drugom, po #eo dan, dok ne ode da im po"eli laku no i nae i$ u
kreve#ima smre"ene kao pti#e meu trenama i malinama kako o uvek
izmilau prie o neko sitni#i ' o neemu to su uli, o neemu to su nali u
vrtu. .vi oni imau svoa mala blaga ... 5 tako e sila i kazala mu"u= 0ato
morau da porastu i sve to da izgube/ 2ikad vie nee biti tako sreni. 5 on se
lutio. 0ato tako mrano gledati na "ivot/ ree on. (o nie razumno. >er udno
e to) a ona verue da e to tano, da e on sa svim svoim sumorom i oaanem
srenii, i u stvari vie optimista nego ona. 7ane e izlo"en ludskim brigama,
mo"da zato. On uvek ima svo rad kao pribe"ite. 2i ona sama nie pesimista,
kao to e on optu"ue. .amo ona smatra "ivot ' i mali iseak vremena prikaza
se nenim oima ' neni$ pedeset godina. 1vo ga pred nom ' "ivot. 9ivot=
pomisli ona, ali ne dovri misao. !ogleda na "ivot, er ga asno osea kao neto
stvarno, neto intimno, to ne deli ni sa de#om ni sa mu"em. 2eka vrsta
poslovne transak#ie izmeu ni$) ona e na edno strani, a "ivot na drugo, i
ona stalno pokuava da ga nadmudri, kao to i on pokuava da nadmudri nu) a
ponekad pregovarau *kad sedi sama+) ima, seti se, veliki$ s#ena mirena) ali
veinom, dosta udnovato, mora priznati da ono to naziva "ivotom ona osea
kao neto strano, nepriatelsko i spremno da zaskoi ako mu se pru"i prilika.
!ostoe veiti problemi= patna, smrt, sirotina. ,vek postoi neka "ena koa
umire od raka, ak i ovde. A ipak e kazala svo ovo de#i= :i ete proi kroz to.
&azala e to nemilosrdno osmoroma ludski$ bia *a raun za staklenu batu
iznosie pedeset -unti+. 5z tog razloga, znaui ta e pred nima ' lubav i
ambi#ia i biti nesrean, sam, u sumornim mestima ' esto e oseala= 0ato
morau da porastu i izgube sve to/ A onda e kazala sebi, prkosno zama$uui
maem na "ivot ' glupost. Oni e biti savreno sreni. 5 eto e, razmilala e,
oseaui "ivot prilino opakim opet, udeava da se 7inta uda za !ola Ralia)
zato, ma ta oseala o ovo transak#ii, a imala e iskustva koa ne morau
svakom da se dogode *ne imenue i$ sebi+, nu neto goni, i suvie brzo, ona
zna, skoro kao da e to i za nu izlaz, da govori da svet mora da se "eni i udae,
da mora da ima de#u.
Da mo"da ne grei u ovome, pitala se, ispituui ponovo svoe dr"ane za
protekli$ nedelu dve, pitaui se da li e zaista izvrila ma kakav pritisak na
7intu, koo e svega dvadeset etiri godine, da se odlui. %ilo o e nelagodno.
2ie li se ona smeala tome/ 2ie li zaboravlala opet kako ako utie na svet/
%rak za$teva ' o$, sve vrste osobina *raun za staklenu batu iznosie pedeset
-unti+) ednu ' ne mora da e imenue ' koa e osnovna, kou ona ima sa svoim
mu"em. Da li oni imau to/
(ada on obue akire i otra kao ludak, itala e. Ali napolu e
besnela strana bura, i duvalo e tako ako da e edva mogao da se dr"i na
nogama) kue i drvee su se saviali, planine se tresle, stene se kotrlalo u more,
nebo e bilo #rno kao katran, grmelo e i sevalo, i more e nadolo u #rnim
talasima visokim kao #rkveni tornevi i planine, i svi sa belom penom na vr$u.
Ona okrete list) ima samo o nekoliko redaka, tako da e zavriti priu,
mada e prolo vreme za poinak. :e e kasno. .vetlost u vrtu o e to
kazivala) i belina #vea i neto sivo u liu kao da su se kriom dogovarali da
izazovu u no oseane zabrinutosti. ;ta e to, ona nie mogla odma$ da se
opomene. (ada se seti) !ol i 7inta i 1ndru nisu se vratili. 5zie o pred oi opet
mala grupa na terasi ispred vrata $ola, kako stoi i gleda u nebo. 1ndru e imao
svou mre"u i korpu. (o e znailo da e se penati na stenu) da e biti odseen.
5li, vraaui se edno po edno nekom od oni$ uski$ staza iznad grebena, neko
od ni$ mo"e da se oklizne. 7o"e se skotrlati i razbiti. .mrkavalo se sasvim.
Ali ona nie dopustila da o se glas nimalo promeni kad e zavrila priu i
dodala, zatvaraui knigu, izgovaraui posledne rei, kao da i$ e sama
izmislila, gledaui D"emsa u oi= 5 tako oni "ive o uvek do dana
dananeg.
5 to e kra, ree ona, i vide u negovim oima, dok e interesovane za
priu zamiralo u nima, da e neto drugo zauzelo negovo mesto, neto upitno,
bledo kao odsa neke svetlosti, to ga e odma$ nateralo da netremi#e gleda i da
se divi. Okrenuvi se, ona pogleda preko zaliva, i tamo, za#elo, dolazei tano
preko talasa, napre dva brza snopa svetlosti a onda edan dug i postoan '
svetlost .vetionika. %io e upalen.
&roz trenutak on e e upitati 3oemo li ii na .vetionik/ 5 ona e
morati da ka"e 2e ' ne sutra, tvo ota# ka"e ne. .reom, 7ildred ue da i$
povede, i "urba i$ pomete. Ali on e gledao preko ramena dok ga e 7ildred
iznosila, i ona e znala da e on mislio= 2eemo ii sutra na .vetionik) i
pomisli ' on e se seati toga #elog svog "ivota.
11
2e, pomislila e, sla"ui neke od oni$ slika koe e izrezao ' $ladnau,
kosili#u, gospodina u veernem odelu ' de#a nikad ne zaboravlau. 0bog toga,
vrlo e va"no ta ovek ka"e, ta uradi, i olakane e kad de#a odu na spavane.
.ad ne mora da misli ni o kome. 7o"e da bude ona sama i za sebe. 5 za tim e
sada esto oseala potrebu ' da razmila) ne, ak ni da razmila. Da uti, da
bude sama. Gelo bie i zbivane, prepuni, blistavi, zvuni, ieznu) i ovek se
povue, sa sveanim oseanem, da bude sam, klinasto sr#e mraka, neto
nevidlivo drugima. 7ada e nastavila da plete, i sedi uspravno, ovako se
oseala) i ovo a, poto e odba#ilo sve veze, bilo e slobodno za naneobinie
pustolovine. &ad "ivot potonu za trenutak, pole iskustva izgledae
neogranieno. 5 svako ima uvek ovo oseane neogranieni$ mogunosti,
zamilala e) edno za drugim, ona, <ili, Ogastus &armakl, morau oseati da
su nae prikaze, ono po emu nas poznau, sve zastrto, sve nedose"no duboko)
ali pokatkad se uzdi"emo do povrine, i to e ono po emu nas vide. 2en vidik
izgledao o e neogranien. (u su sva ona mesta koa nie videla) indianske
prerie) oseala e da razgre ko"nu zavesu neke #rkve u Rimu. Ovo sr#e mraka
moglo e da ide svuda, er niko nega ne vidi. 2e mogu da ga zaustave, mislila
e trium-uui. (u e sloboda, tu e mir, nadobrodolie od svega, pribirane,
preda$ na zaravni stabilnosti. 2iko nie sam sobom nikad naao odmor, po
nenom iskustvu *ovde ona izvede neto veto sa svoim iglama+, ve kao klin
mraka. 4ubei linost, ovek gubi lutinu, "urbu, uzruavane) i uvek o dolazi
na usne neki uzvik trium-a nad "ivotom kad stvari dolaze zaedno u ovom miru,
ovom odmoru, ovo venosti, i, zastaui, ona pogleda da sretne ona snop sa
.vetionika, dug, postoani snop, posledni od tri, er posmatraui i$ u ovakvom
raspolo"enu uvek u ovo doba ovek ne mo"e a da se ne ve"e za edno naroito
od svega to vidi) i ta stvar, dug postoani snop, nen e. 8esto e $vatala sebe
kako sedi i gleda, sedi i gleda, sa radom u rukama, dok ne bi postalo ono u ta
gleda ' svetlost, na primer. 5 to bi izdiglo neku malu ovu ili onu -razu koa e
le"ala u neno svesti, kao De#a ne zaboravlau, de#a ne zaboravlau, kou bi
ona ponavlala i uzela da dodae= .vrie se, svrie se. Doi e, doi e ' kad
iznenada dodade 7i smo u rukama 4ospoda.
Ali odma$ se uznemiri to e to kazala. &o e to rekao/ nie ona) bila e
u$vaena kako govori neto to ne misli. Ona pogleda preko pletiva i srete trei
snop svetlosti i uini o se kao da nene sopstvene oi susreu nene sopstvene
oi, istra"uui kao to bi ona sama istra"ivala po svoo dui i sr#u, briui tu
la", svaku la". 3valila e sebe $valei svetlost, bez suete, er e stroga,
prodorna, lepa kao ta svetlost. 8udno e to, pomislila e, kako se ovek kad e
sam privia uza stvari, mrtve stvari, drvee, potoke, #vee) osea da ga oni
izra"avau) da postau on) da ga poznau, da su u neku ruku on) osea neku
ira#ionalnu ne"nost ovako *pogledala e dugu postoanu svetlost+ kao za sebe.
Dizala se, i ona e gledala i gledala, igle su prestale da rade, izviala se sa dna
svesti, dizala se iz ezera ludskog bia, izmagli#a, nevesta u susret svome
dragom.
;ta u e navelo da ka"e 7i smo u rukama 4ospoda/ pitala se.
2eiskrenost koa se neosetno uvlai meu istine uzruava e, uznemirava.
:ratila se opet pletivu. &ako e mogao ma kakav 4ospod da stvori ova svet/
.voim umom uvek e videla ineni#u da ne postoe razboritost, red, pravda)
postoe patna, smrt, siromatvo. 2e postoi podlost i suvie niska za svet da e
uini) ona to zna. .rea ne trae) ona to zna. !lela e sa vrstom mirnoom, lako
krivei usne i, nesvesno, ukoila e i umirila #rte li#a u navi#i strogosti da kad e
nen mu" proao, mada se on u sebi smeao pri pomisli da se 3um, -ilozo-,
poto se mnogo ugoio, zaglibio u movaru, nie mogao a da ne primeti,
prolazei, strogost u sr#u nene lepote. (o ga e rastu"ilo, i nena udalenost ga
e bolela, i oseao e, prolazei, da ne mo"e da e zatiti, a kad e stigao do
"ivi#e, bio e tu"an. On ne mo"e nita uiniti da o pomogne. 7ora samo da
stoi sa strane i da motri. , stvari, paklena istina e da o e on stvarao tekoe.
Razdra"liv e ' preosetliv. 2alutio se zbog .vetionika. On pogleda u "ivi#u, u
nenu zapletenost, u nenu tamu.
,vek, ga Remzi e oseala, ovek se izbavla iz samoe nerado $vataui
se za neku sitni#u, neki zvuk, neki prizor. Oslunula e, ali sve e bilo vrlo ti$o)
igra kriketa e bila zavrena) de#a su u kupatilu) uo se samo um mora. Ona
prestade da plete) dr"ala e dugaku, #rvenkastosmeu arapu koa se za
trenutak ni$ala u nenim rukama. ,gledala e opet svetlost. .a nekom ironiom
u svom istra"ivanu, er kad se ovek uopte probudi, negovi se odnosi
menau, ona pogleda na postoanu svetlost, nemilosrdnu, surovu, koa e tako
mnogo nena, a ipak tako malo, koa e ima na znak i poziv *budila se nou i
videla e savienu preko ni$ovi$ postela kako milue pod+, er sve to e
mislila, posmatraui e oarana, opinena ' svetlost kao da e milovala svoim
srebrnim prstima neki zapeaen sud u nenom mozgu ie bi e rasprskavane
preplavilo radou ' to e bilo saznane sree, izvanredne sree, silne sree)
svetlost e srebrila uzburkane talase malo svetlie, dok e svetlost dana slabila, i
plavetnilo iezavalo iz mora i uvialo se u talase boe limuna koi su se
mrekali i buali, razbiali u obalu) i us$ienem se ozarie nene o i, i talasi
iste radosti po$rlie preko dna nene svesti, i ona oseti= Dosta e, Dosta e6
On se okrete i ugleda e. A$6 Ona e lupka, lupkia nego ikad, pomisli
on. Ali on ne mo"e da razgovara s nom. 2e sme da e uznemirava. On e "eleo
preno da razgovara s nom, sad kad e D"ems otiao i ona nazad bila sama.
Ali odluio e ne) nee da e uznemirava. Ona e daleko od nega sad u svoo
lepoti, u svoo tuzi. Ostavie e tako, i on proe bez rei, mada ga e bolelo to
izgleda tako daleka, i on ne mo"e da doe do ne, ne mo"e da uini nita da o
pomogne. 5 opet bi bez rei proao pored ne da mu nie ona, u tom trenutku,
dobrovolno dala ono to e znala da on nikad ne bi tra"io, i pozvala ga i uzela
zeleni al sa rama slike, i otila k nemu. >er on "eli, ona to zna, da e zatiti.
12
Ona preba#i zeleni al preko ramena i uze nega pod ruku. 2egova lepota
e tako velika, ree ona, poinui odednom da govori o batovanu &enediu,
tako e izvanredno lep, da ona ne mo"e da ga otpusti. <estvi#e su bile
prislonene na staklenu batu, i gomili#e staklarskog lema bile su prileplene
okolo, er e poela opravka krova staklene bate. Da, ali dok e etala sa
mu"em, osetila e da e ta naroiti izvor brige ureen. %ilo o e na vr$ ezika
da ka"e, dok su etali, (o e staati pedeset -unti, ali umesto toga, poto e
sr#e izdade u pitanu nov#a, govorila e o D"emsovom pu#anu na pti#e, i on
ree, odma$, teei e, da e to prirodno za ednog deaka, i da verue da e on
uskoro nai neki boli nain zabave. 2en mu" e tako pametan, tako pravedan. 5
tako ona ree Da) sva de#a prolaze kroz -aze, i poe da govori o georginama u
veliko lei, i da se pita ta e biti sa #veem sledee godine, i upita da li e on
uo nadimak koi su de#a dala 8arlsu (enzliu. Ateist, zovu ga, mali ateist. On
nie uglaen primerakH, ree g. Remzi. Daleko od toga, ree ga Remzi.
Ona smatra da e sasvim umesno ostaviti ga negovim planovima, ree
ga Remzi, pitaui se da li ima ikakve koristi slati ovamo rasad) da li su ga
sadili/ O$, on ima da pie svou diserta#iu, g. Remzi. Ona zna sve o tome,
ree ga Remzi. On ne govori ni o emu drugom. (o e o uti#au nekoga na
neto. Dakle, to e sve na ta on mo"e da rauna, ree g. Remzi. Da bo"e da
se ne zalubi u !ru, ree ga Remzi. <iio bi e nasledstva ako bi se udala za
nega, ree g. Remzi. 2ie gledao u #vee o koem mu e negova "ena govorila,
ve u ednu taku oko edne stope iznad ni$. 2ema u nemu zlobe, dodade, i
upravo e $teo da zausti da e svakako on edini mladi u 1nglesko koi se divi
negovom ' ali se uzdr"a. 2ee opet da o dosaue svoim knigama. Ovo
#vee izgleda valano, ree g. Remzi, sputaui pogled i primeuui neto
#rveno, neto mrko. Da, ili to e ona svoim rukama zasadila, ree ga Remzi.
!itane e ta se deava kad ona poale rasad ovamo, da li ga &enedi posadi/ (o
e ta negova neizleiva lenost, dodala e, krenuv dale. Ako stoi nad nim #eli
dan sa motikom u ru#i, on ponekad uradi poneto. (ako su etali, idui prema
#rvenim lilanima. (i ui svoe keri da preuveliavau, ree g. Remzi,
korei e. 2ena tetka &amila e mnogo gora nego ona, primeti ga Remzi.
2iko nikad nie smatrao tvou tetku &amilu uzorom vrline, koliko a znam,
ree g. Remzi. Ona e bila nalepa "ena kou sam ikad videla, ree ga
Remzi. 2eko drugi e to bio, ree g. Remzi. !ru e biti daleko lepa nego ona,
ree ga Remzi. On ne vidi ii traga od toga, ree g. Remzi. Dobro onda,
pogleda veeras, ree ga Remzi. 0astadoe. On bi "eleo da 1ndru vie radi.
5zgubie svaku mogunost da dobie stipendiu ako ne radi. O$, stipendie6H
ree ona. 4. Remzi e smatrao da e budalasto od ne to govori tako o edno
ozbilno stvari kao to e stipendia. On e biti veoma ponosan ako 1ndru
dobie stipendiu, ree on. Ona e biti isto tako ponosna ako e ne dobie,
odgovori ona. 2ikad se nisu slagali u ovome, ali to nita ne mari. Ona voli to
on verue u stipendie, a on voli to se ona ponosi 1ndruom ma ta on inio.
Odednom ona se seti oni$ staza na ivi#i grebena.
2ie li kasno/ upita ona. >o se nisu vratili. On nemarno otvori asovnik.
Ali bilo e tek prolo sedam. Dr"ao e asovnik otvoren za trenutak, odluuui
da o ka"e ta e oseao na terasi. 2a prvom mestu, nie pametno biti nervozan.
1ndru ume da se stara o sebi. Onda, "eli da o ka"e da dok e malopre etao
terasom ' to mu e bilo neugodno, kao da e provalio u nenu samou, nenu
udalenost, nenu povuenost... Ali ona ga e bodrila. ;ta "eli da o ka"e, pitala
e, mislei da se to tie odlaska na .vetionik) i da mu e "ao to e rekao
Doavola s tobom. Ali ne. On ne voli da e vidi tako tu"nu, ree. (o e samo
raseanost, usprotivi se ona, lako rumenei. Oboe su se oseali nelagodno, kao
da ne znau da li da produ"e ili da se vrate. 8itala e bake D"emsu, ree ona.
2e, oni ne mogu to da podele) oni ne mogu to da ka"u.
Doli su do otvora izmeu dva gustia #rveni$ lilana, i opet e tu bio
.vetionik, ali ona nee dozvoliti sebi da ga opet gleda. Da e znala da e on
posmatra, pomisli ona, ne bi dopustila sebi da sedi tamo i razmila. 2epriatno
o e sve to podsea da e viena kako sedi i misli. 0ato e pogledala preko
ramena, u varo. .vetlosti su se mrekale i tekle kao da su kapi srebrne vode
koe se dr"e vrsto u vetru. 5 sva sirotina, sva patna pretvorili su se u tu
svetlost, pomisli ga Remzi. .vetlosti grada i pristanita i brodova izgledale su
kao neka avetinska mre"a koa plovi tamo da oznai neto to e potonulo. !a,
ako on ne mo"e da sudelue u nenim mislima, pomisli g. Remzi u sebi, on e
onda otii za svoim. 9eleo e da nastavi da razmila, da pria sebi priu o tome
kako se 3um zaglibio u movari) "eleo e da se smee. Ali pre svega glupo e
brinuti se za 1ndrua. &ad e on bio u 1ndruovim godinama etao e po polu #eo
dan, samo sa ednim dvopekom u d"epu, i niko se nie brinuo o nemu, niti e
pomilao da e pao sa stene. On ree glasno da namerava da ide u ednodnevnu
etnu ako vreme bude dr"alo. Dosta mu e ve %enksa i &armakla. 9eleo bi
malo samoe. Da, ona ree. %ilo mu e krivo to se nie protivila. Ona e znala
da on to nikad nee uiniti. 5 suvie e star da peai #eo dan sa ednim
dvopekom u d"epu. &renuli su e dea#i, ali ne on. !re mnogo godina, pre no
to se o"enio ' seao se, gledaui preko zaliva, dok su staali izmeu gustia
#rveni$ lilana ' on e peaio #eo dan. >eo e sir i $leb u neko gostioni#i.
Radio e po deset asova bez prekida) edna stari#a bi provirila katkad da
podstakne vatru. Ono tamo e zemla kou navie voli, ona peana brda koa se
gube u mraku. 7o"e peaiti #eo dan a da ne sretne ni "ive due. 2ema skoro
niedne kue, ni ednog edinog sela milama unaokolo. 8ovek mo"e da
razmila o stvarima sam. 5ma mali$ peskoviti$ "alova na koa nikad nie
kroila ludska noga. (ulani se podi"u i posmatrau te. !onekad mu se inilo da
u neko kui#i tamo ' on prekide misao, sa uzda$om. 2ema pravo. Ota# osmoro
de#e ' opominao e sebe. A bio bi "ivotina i $ula ako bi "eleo da se promeni
makar i edna edina stvar. 1ndru e biti boli ovek nego to e on. !ru e biti
lepoti#a, ka"e nena mati. Oni e malo zaustaviti poplavu. (o e valano delo
uopte uzev ' negovo osmoro de#e. Ona pokazuu da nie sasvim prokleo siroti
mali svemir, er ovakve edne veeri, pomisli on, gledaui zemlu koa se
gubila, ostrv#e izgleda patetino maleno, poluutonulo u more.
.iroto malo mesto, promrmla on, s uzda$om.
Ona ga u. On e govorio nasetnie stvari, ali primetila e da odma$, im
i$ izrekne, on uvek izgleda veselii nego obino. .ve ovo pravlene -raza e
igra, pomisli ona, er da ona ka"e polovinu od onoga to on govori, dosad bi se
ubila.
,znemirue e ovo pravlene -raza, i ona mu ree, na edan stvaran nain,
da e vee sasvim divno. 5 zbog ega on guna, upita, pola se smeui pola se
"alei, er e pogaala o emu on misli ' da bi pisao bole knige da se nie
o"enio.
On se ne "ali, ree. Ona zna da se on ne "ali. Ona zna da on nema na ta
da se "ali. 5 do$vati nenu ruku, prinese e usnama i polubi e sa "estinom koa
o natera suze na oi, a zatim e brzo ispusti.
Okretoe se od vidika i poee da etau, ruku pod ruku, stazom gde su
rasle srebrnastozelene koplaste bilke. 2egova ruka e skoro kao mladika,
pomislila e ga Remzi, tanka i vrsta, i pomisli radosno kako e on o uvek
ak, mada e preao ezdesetu, i kako e neukrotiv i optimist, i kako e
udnovato da ga uverenost u sve vrste stra$ota ne obes$rabrue nego bodri. 0ar
nie to udnovato/ razmilala e. Doista, ponekad o e izgledao sazdan
drukie nego ostali ludi, roen slep i gluv i nem za obine stvari, ali za
neobine orlovskog oka. 2egovo razumevane esto u e zaprepaivalo. Ali
primeue li on #vee/ 2e. !rimeue li vidik/ 2e. !rimeue li ak lepotu svoe
roene keri, ili da li mu e na taniru puding ili rostbi-/ .edeo bi za stolom sa
nima kao neko u snu. 5 ta negova navika da govori glasno, ili da govori sti$ove
glasno, sve vie preovlaue, na"alost) er ponekad e to neugodno '
Najbolji i najsjajniji, odlazite
sirota ga 4idings, kad o e to viknuo, skoro e iskoila iz ko"e. Ali tada, ga
Remzi, mada odma$ staui na negovu stranu protiv svi$ glupavi$ 4idingsa na
svetu, tada ona pomisli, daui mu na znane lakim pritiskom negove mii#e, da
se on pene uzbrdo i suvie brzo za nu i da ona mora da zastane za trenutak da
vidi da li su ono novi krtina#i na obali, tada, ona pomisli, saginui se da
pogleda, veliki du$ kao negov mora se razlikovati u svakom pogledu od nai$.
.vi veliki ludi koe e ikad znala, pomisli, zakluuui da e kuni morao ui u
rupu, takvi su, i dobro e za mladie *mada e atmos-era sluaoni#a zaguliva i
za nu skoro neizdr"liva+, prosto da ga vide, prosto da ga uu. Ali ako ne
utamane kunie, kako da i$ zadr"e od namno"avana/ pitala se. (o mo"e da
bude kuni) to mo"e da bude krti#a. 2eko stvorene svakako unitava nenu
agorevinu. 5 di"ui pogled, ona vide iznad tankog drvea prvi dr$ta zvezde
koa e treperila, i za"ele da natera mu"a da vidi to) er o prizor pru"a ogromno
zadovolstvo. Ali se uzdr"a. On nikad ne posmatra stvari. Ako bi i uinio to,
rekao bi samo .iroti mali svet, sa ednim od oni$ negovi$ uzda$a.
, tom trenutku on ree :rlo lepo, da bi ugodio no i pretvarao se da se
divi #veu. Ali ona zna sasvim dobro da mu se ne divi, ili ak i ne primeue da
e ono tu. (o e samo da ugodi no... A$, nie li ono <ili %risko, to ide sa
:iliamom %enksom/ Ona upravi svoe kratkovide oi u lea para koi se
udalavao. Da, zaista este. 2e znai li to da e se oni uzeti/ Da, to mora biti6
&akva divna idea6 Oni se morau uzeti.
1
On e bio u Amsterdamu, govorio e g. %enks, dok e etao travnakom sa
<ili %risko. :ideo e Rembrantove slike. %io e u 7adridu. 2a"alost, bio e
:eliki petak, i !rado e bio zatvoren. %io e u Rimu. 0ar gi#a %risko nikad nie
bila u Rimu/ O$, ona mora ii. (o bi za nu bio divan do"ivla ' .ikstinska
kapela) 7ikelanelo) i !adova, sa svoim Iotom. 2egova "ena e slabog
zdravla bila ve godinama, tako da e ni$ovo razgledane znamenitosti bilo
skromno.
Ona e bila u %riselu) ona e bila u !arizu, ali samo na kratko vreme, da
poseti bolesnu tetku. %ila e u Drezdenu) ima tamo mnogo slika koe nie videla)
ipak, razmilala e <ili %risko, mo"da e bole ne videti slike= one samo prave
oveka beznade"no nezadovolnim negovim radom. 4. %enks e smatrao da
ovek katkad preterue sa takvim gleditem. 2e mo"emo svi biti (i#iani, i ne
mo"emo svi biti Darvini, ka"e on) u isto vreme, on sumna da li bi mogli imati
Darvina ili (i#iana da nema mali$ ludi kao to smo mi. <ili bi "elela da mu
napravi kompliment) vi niste mali ovek, g. %enkse, volela bi da ka"e. Ali on ne
"eli komplimente *veina ludi i$ "eli, pomisli ona+, i nu e bilo pomalo stid
zbog te "ele, i ne ree nita, a on e primetio da ono to e kazao mo"da ne
mo"e da se primeni na slike. , svakom sluau, ree <ili, odba#uui svou malu
neiskrenost, ona e uvek slikati, zato to nu zanima. Da, ree g. %enks, uveren
e da $oe, a kad su stigli do ivi#e travnaka upita e da li o e bilo teko da
nae teme u <ondonu, a u to se okretoe i ugledae Remzieve. Dakle to e brak,
pomislila e <ili, ovek i "ena koi posmatrau devoku kako ba#a loptu. (o e
ono to e ga Remzi pokuala da mu ka"e prole noi, pomisli ona. >er ona ima
na sebi zelen al, i oni stoe pripieni edno uz drugo posmatraui kako !ru i
D"asper ba#au loptu. 5 odednom se znaene, bez ikakvog razloga, kao da oni
mo"da izlaze iz podzemne "elezni#e ili pritiskuu zvon#e na vratima, spusti na
ni$, pravei i$ simbolima braka, mu"a i "ene. 0atim, posle ednog trenutka,
nestade simbolikog obrisa koi e natkrilio stvarne oblike, i oni postadoe, kao
to su i$ i sreli, g. i ga Remzi kako posmatrau de#u koa igrau lopte. Ali ipak
za trenutak, mada i$ ga Remzi pozdravi svoim uobiaenim smekom *o$, ona
misli da emo se uzeti, pomisli <ili+ i ree ,>a trium-uem veeras, to e
znailo da e g. %enks nazad pristao da veera s nima, a ne da be"i u svo stan,
gde mu sluga kuva povre kako treba) ipak za trenutak imalo se oseane
podvoenosti stvari, prostora, neodgovornosti, dok se lopta vinula visoko, a oni
e pratili i izgubili i videli zvezdu i pokrivene grane. , svetlosti koa se gasila
svi su izgledali otro o#rtani i vazduasti i odeleni ogromnim razma#ima. Onda,
letei natrag preko ogromnog prostora *er izgledalo e da e vrstoa sasvim
iezla+, !ru svom snagom natra na ni$ i u$vati loptu divno, visoko levom
rukom, i nena mati ree 0ar se o nisu vratili/ i na to se arolia prekide. 4.
Remzi se oseti sad slobodan da se glasno smee 3umu, koi se zaglibio u
movaru, a neka stari#a ga oslobodila pod uslovom da oita Oena, i smeui
se sam, on ode u svou radnu sobu. 4a Remzi, vraaui !ru opet u porodini
"ivot iz koega e bila pobegla ba#aui loptu, upita=
>e li 2ansi otila s nima/
1!
2aravno, 2ansi e otila s nima, poto u e 7inta Dol molila svoim
nemim pogledom, pru"aui ruku, kad e 2ansi posle ruka polazila na
mansardu da izbegne stra$otu porodinog "ivota. !omislila e da onda mora
otii. 2ie "elela da ide. 2ie "elela da bude uvuena u sve to. >er dok su ile
putem prema steni, 7inta u e dr"ala za ruku. Onda u e pustila. Onda u e
opet uzela. ;ta to ona $oe/ pitala se 2ansi. !ostoi neto, naravno, to svet "eli)
er kad e 7inta uzela nenu ruku i dr"ala e, 2ansi preko vole vide #eo svet
kako se prostire pred nom, kao da e to Garigrad gledan kroz maglu, i onda, ma
kako da e ovek spavaiv, mora da upita, >e li to Aa .o-ia/ >e li to 0latni
rog/ (ako 2ansi upita, kad e 7inta uze za ruku, ;ta ona "eli/ >e li to ' to/ 5
ta e to ' to/ Ovde'onde poavlivao se iz magle *dok e 2ansi gledala dole na
"ivot prostrt pred nom+ toran, kupola) isturene stvari, bez imena. Ali kad e
7inta ispustila nenu ruku dok su trali nizbrdo, sve to, kupola, toran, ma ta
to se isturalo kroz maglu, potonu u nu i ieznu.
7inta e, kazao e 1ndru, dosta dobar peak. !ametnie se odeva nego
veina "ena. 2osi vrlo kratke sukne i #rne gai#e. Ona skae pravo u reku i
prelazi na drugu stranu. Dopada mu se nena drskost, ali on vidi da to ne ide '
poginue na neki idiotski nain ednog dana. 5zgleda da se ne boi nieg osim
bikova. &ad samo vidi bika u polu, ona podi"e ruke i vritei be"i, a to e
naravno ba ono to mo"e da razbesni bika. 2i namane ne mari da to prizna
otvoreno) to se mora rei. Ona zna da e strana kukavi#a kad su u pitanu
bikovi, ka"e. Ona misli da se morala uplaiti u koli#ima, kad e bila beba.
5zgleda da nu nie briga ta govori i radi. Odednom ona sede na ivi#u stene i
poe da peva neku pesmu=
!e klete t"oje oi, te klete t"oje oi.
(rebalo e da se svi pridru"e i pevau u $oru, i da uzvikuu zaedno
!e klete t"oje oi, te klete t"oje oi,
ali bilo bi -atalno pustiti da nadoe plima i prekrie sva dobra lovita pre no to
stignu na obalu.
Aatalno, slo"i se !ol, skoivi na noge, i dok su se sputali, on e #itirao
iz :odia o ovim ostrvima s pravom uvenim zbog toga to izgledau kao
parkovi, kao i zbog koliine i raznovrsnosti morski$ retkosti. Ali ovo, sve
zaedno, nee valati, ova dreka i te klete tvoe oi, oseao e 1ndru, biraui put
niza stenu, ovo tapane po leima, i nazivane stari dru"e i sve to, nita to
nee valati. (o e nagore kad se vode "ene u etnu. &ad su doli na obalu,
razdvoie se) on ode prema !apinom nosu, izuvi se i smotavi arape u #ipele,
a ona par ostavi da se brine sam o sebi. 2ansi odga#a do svoi$ stena i potra"i
svoe lokve, i ostavi ona par da se brine sam o sebi. Ona se sa"e nisko i dodirnu
glatke kao guma morske sase, prilublene kao gomili#e pi$tia uza stenu.
0amilena, ona pretvori lokve u more, i male klenove u akule i kitove, i
preba#i ogromne oblake preko svog sitnog sveta, zaklanaui rukom sun#e, i
tako donese mrak i pusto, kao sam 4ospod milionima nesvesni$ i nevini$ bia,
a onda skloni ruku odednom i pusti da sve obasa sun#e. 2apolu na bledom
pesku, propinui se, operva"en rotama, u gvozednim rukavi#ama,
dostoanstveno proe leviatan *o uvek e uveavala lokvu+, i skliznu u
ogromnu pukotinu na planinsko liti#i. A onda, putaui da o pogled neosetno
pree preko lokve i zaustavi se na ono talasasto linii mora i neba, na stablima
drvea koa su se od parobrodskog dima leluala na vidiku, ona postade svom
tom silom koa e besno nadolazila i povlaila se, $ipnotisana, i dva oseana,
onog prostranstva i ove siunosti *lokva se opet smanila+, koa #vetau u no,
naterae e da oseti da su o vezane i ruke i noge i da nema snage da se
pomakne zbog aine oseana koa su umanila neno sopstveno telo, nen
sopstveni "ivot, i "ivote svi$ ludi na svetu, zauvek, do nitavila. (ako sluaui
talase, nagnuta nad lokvu, razmilala e.
5 1ndru viknu da more nadolazi, tako da ona skoi pluskaui kroz plitke
talase na obalu i ustra uza "alo i neka naglost i "ela za brzim kretanem odnee
e pravo iza stene i tamo, i$ bo"e, bili su zagrleni !ol i 7inta6 i lubili se
verovatno. %ila e besna, ozloeena. Ona i 1ndru se obue u mrtvo tiini, ne
govorei nita o tome. %ili su zaista prilino preki edno prema drugome. 7ogla
ga e pozvati kad e videla raka ili ma ta bilo, gunao e 1ndru. 7eutim, oboe
su oseali= mi nismo krivi. Oni nisu "eleli da se dogodi ta strana glupost. 5pak
e lutilo 1ndrua to e 2ansi biti "ena, i 2ansi to e 1ndru biti ovek, i oni
vezae svoe #ipele vrlo uredno i izvukoe mane prilino vrsto.
&ad su se opet popeli na sam vr$ stene, 7inta uzviknu da e izgubila bro
svoe bake ' svoe bake bro, edini nakit koi e imala ' "alosna vrba, to e bila
*za#elo se seau+, ukraena biserom. 7orali su ga videti, govorila e, sa suzama
koe su o tekle niz obraze, bro koim e nena baka privrivala kapu do
posledneg dana "ivota. A sad ga e ona izgubila. :ie bi volela da e izgubila
sve nego ta bro. :ratie se da ga potra"i. .vi se vratie. 8eprkali su, zavirivali,
gledali. Dr"ali su glave vrlo nisko, i govorili su kratko i osorno. !ol Rali e
tra"io kao ma$nit svud okolo stene gde su sedeli. .va ova uzbuna zbog broa
nie nikako u redu, mislio e 1ndru, a !ol mu e kazao da temelno pretra"i
izmeu ovog i onog mesta. !lima e brzo nadolazila. &roz edan minut more e
prekriti mesto gde su sedeli. 2e postoi uopte nikakva mogunost da ga sad
nau. %iemo odseeni6 7inta kriknu, u iznenadnom stra$u. &ao da postoi
neka opasnost od toga6 (o e opet isto kao sa bikovima ' ona ne vlada svoim
oseanima, pomisli 1ndru. &ao i sve "ene. >adni !ol morao e da e umirue.
7ukar#i *1ndru i !ol odednom postadoe mu"evni i drukii nego obino+
posavetovae se kratko i odluie da pobodu Raliev tap onde gde su sedeli i
da se vrate kad bude oseka. .ad nita drugo ne mo"e da se uradi. Ako e bro
tamo, bie o uvek tamo uutru, uveravali su e, ali 7inta e e#ala #elim putem
do vr$a stene. (o e bio bakin bro) vie bi volela da e izgubila sve drugo nego
ta bro, a ipak 2ansi e oseala, mada e moglo biti i istina da o e teko to e
izgubila bro, da ne plae samo zbog toga. !lakala e zbog neeg drugog. 7ogli
bi svi da sednemo i da plaemo, oseala e. Ali nie znala zbog ega.
5zbie napred zaedno, !ol i 7inta, i on u e teio, govorei kako e
uven zbog nala"ena stvari. >ednom kad e bio mali deak naao e zlatan sat.
On e ustati u zoru, i uveren e da e ga nai. 5zgledalo mu e da e o biti
mrano, i da e biti sam na obali, i odnekud da e to biti dosta opasno. !oeo e
da govori, meutim, da e ga on za#elo nai, a ona ree da nee ni da ue o
negovom ustaanu u zoru= bro e izgublen, ona to zna) imala e neko
predoseane kad ga e stavila na sebe ovog popodneva. 5 on odlui tano da o
nita ne ka"e, ali iskrae se iz kue u zoru, kad svi budu spavali, i ako ga ne
bude mogao nai, otii e u 1dinburg i kupiti o drugi, kao ta, samo lepi.
!okazae ta on mo"e da uradi. 5 kad su se ispeli na brdo i ugledali svetlosti
grada ispod sebe, svetlosti koe izbiau edna po edna, izgledale su kao stvari
koe e se nemu dogoditi ' negova "enidba, negova de#a, negova kua) i on
opet pomisli, kad su izili na glavni drum osenen visokim "bunem, kako e se
oni povui u samou i etati, etati, on uvek vodei nu, a ona pribiaui se uz
nega *kao sada+. Dok su skretali na raskru, razmilao e kroz kakvo e
zaprepauue iskustvo proao, i on to mora ispriati nekome ' gi Remzi,
naravno, er zastaao mu e da$ pri pomisli ta e bio i ta e uradio. 2agori
trenutak u negovom "ivotu bio e kad e zaprosio 7intu. Otii e pravo gi
Remzi, zato to e nekako oseao da e ona ta koa ga e navela da to uini. Ona
e uinila da on misli kako mo"e sve da postigne. 2iko drugi nega ne uzima
ozbilno. Ali ona e uinila da verue da on mo"e uiniti sve to "eli. (okom
#elog dananeg dana oseao e na sebi nene oi kako ga prate *mada nie rekla
ni rei+, kao da e govorila= Da, ti mo"e to da uradi. >a veruem u tebe. >a
oekuem to od tebe. Ona e uinila da on sve to osea, i im se vrate *on
potra"i pogledom svetlosti kue preko zaliva+, otii e no i rei, ,radio sam
to, go Remzi, za$valuui vama. 5 tako, idui stazom koa vodi ka kui,
ugledao e u gornim prozorima svetlost koa se kretala. 0a#elo su strano
zakasnili. .vet se sprema za veeru. &ua e sva osvetlena, a svetlost posle
mraka zasenila mu e oi, i on ree u sebi, detinasto, dok se penao putem,
.vetlosti, svetlosti, svetlosti, i ponavlao e zaslepleno .vetlosti, svetlosti,
svetlosti, kad su uli u kuu, zurei okolo potpuno ukoena li#a. Ali, gospode
bo"e, ree on u sebi, dodiruui rukom kravatu, ne smem praviti budalu od sebe.
1"
Da, ree !ru, na svo smotreni nain, odgovaraui na pitane svoe
make, mislim da e 2ansi otila s nima.
1#
Dobro, onda, 2ansi e otila s nima, pretpostavlala e ga Remzi,
pitaui se, dok e sputala etku, uzimala eal i kazala .lobodno na ku#ane
na vratima *D"asper i Rouz uoe+. Da li ineni#a to e 2ansi s nima
smanue ili poveava mogunost da se neto dogodi) smanue, nekako, oseala
e ga Remzi, vrlo ira#ionalno, sem to pogibel u tom stepenu nie verovatna.
Oni se ne mogu svi utopiti. 5 ona se opet oseti sama u prisustvu svog starog
protivnika, "ivota.
D"asper i Rouz rekoe da 7ildred "eli da zna da li e ekati sa veerom.
2i krali#u 1ngleske, ree ga Remzi odluno.
2i #ari#u 7eksika, dodade ona, smeui se na D"aspera, er i on ima
slabost svoe make) on isto tako preterue.
A ako Rouz $oe, ree ona, dok D"asper odnese poruku, ona mo"e da
izabere nakit koi e nositi. &ada se ima petnaest osoba na veeri, ne mo"e se
veito ekati. .ad e poela da se luti na ni$ to su tako zakasnili) to e
nepromileno od ni$, i lutilo u e i brinulo to su izabrali ba ovu no da
zakasne, kad ona "eli da veera bude naroito priatna, poto e :iliam %enks
nazad pristao da veera s nima) a imau 7ildredino remek'delo ' lona#. .ve
zavisi od toga da se servira tano u trenutak kad e lona# gotov. 4ovedina,
lorber, vino ' sve mora biti spravleno po svome redosledu. Ostaviti stvar da
eka ne dolazi u obzir. !a ipak su, naravno, ba noas, izili i vratili se kasno, i
elo mora da se vrati i mora da se odr"ava toplo) lona# e biti sasvim
upropaen.
D"asper o ponudi opalnu ogrli#u) Rouz zlatnu. &oa lepe pristae uz
nenu #rnu $alinu/ &oa zaista/ ree ga Remzi raseano, gledaui svo vrat i
ramena u ogledalu *ali izbegavaui li#e+. A onda, dok su de#a preturala po
nenim stvarima, ona pogleda kroz prozor i ugleda prizor koi u e uvek
zabavlao ' vrane kako se reavau na koe e drvo da se smeste. 5zgledalo e da
svaki put menau odluku, i uzleu ponovo u vazdu$, zato, mislila e ona, to e
stara vrana, ota#'vrana, stari D"oze- zvala ga e, vrlo nepoverlive i mune
naravi. On e bio neugledna stara ptiurina koo e polovina krilnog pera
nedostaalo. <iio e na nekog otr#anog starog gospodina u #ilindru koga e
videla kako svira ispred neke ka-ane.
!ogledate6 ree ona, smeui se. Oni se u stvari tuku. D"oze- i 7eri su
se tukli. .vakako se opet vinue, i svoim #rnim krilima probiali su se kroz
vazdu$ i rase#ali ga u izvanredne oblike $and"ara. &rila koa leprau, leprau,
leprau ' ona nikad ne ume da opie dovolno tano da bi bila zadovolna '
edna su od nalupkii$ stvari za nu. !ogleda to, ree ona Rouzi, nadaui se
da e Rouz asnie videti nego ona. >er de#a tako esto pomaknu naa opa"ana
malo unapred.
Ali kou e da stavi/ Otvorili su sve pregrade u kutii za nakit. 0latnu
ogrli#u, italiansku, ili ogrli#u od opala, kou o e ika %erns doneo iz 5ndie, ili
da stavi svo ametist/
%irate, nadra"i, birate, ree ona, nadaui se da e oni po"uriti.
Ali ona i$ pusti da birau koliko $oe, pustila e Rouz, naroito, da uzima
as ovo, as ono, i da stavla nen nakit prema #rno $alini, er ovu malu
sveanost birana nakita, koa se odigrava svako vee, Rouz navie voli, ona to
zna. 5mala e neki svo skriveni razlog da pridae veliku va"nost biranu onoga
to e nena mati nositi. &akav e razlog, pitala se ga Remzi, stoei mirno da
o ona zakopa ogrli#u kou e izabrala, nasluuui, kroz svou prolost, neko
duboko, neko pokopano, neko sasvim bezglasno oseane koe se gai prema
ma#i u Rouzinim godinama. &ao sva oseana koa neko gai prema nama,
mislila e ga Remzi, to nas ini tu"nim, tako da e nedovolno ono to se mo"e
dati za uzvrat) i to to Rouz osea sasvim e nesrazmerno prema onome to e
ona u stvari. 5 Rouz e porasti) i Rouz e patiti, pretpostavlala e, sa ovim
dubokim oseanima, i kazala e da e gotova sada, i da e sii, a D"asper, zato
to e d"entlmen, dae o ruku, a Rouz, budui dama, nosie nenu marami#u
*ona o dade marami#u+, i ta o/ o$, da, mo"e biti $ladno, al. 5zaberi mi al,
ree ona, er to e obradovati Rouz, koa e veoma patiti. (amo, ree ona,
zaustavlaui se kod prozora na vr$u stepeni#a, tamo su opet. D"oze- se
smestio na drugi vr$ drveta. 0ar ne misli da e nima teko, ree ona
D"asperu, kad su im krila slomlena/ 0ato on "eli da ubie sirotog starog
D"oze-a i 7eri/ ;eprtlao e malo idui stepeni#ama i oseao se ukoren, ali ne
ozbilno er ona ne razume zabavu kou priinava lov na pti#e) a one ne
oseau) a budui negova maka, ona "ivi u sasvim drugom delu sveta, ali on
prilino voli nene prie o 7eri i D"oze-u. 0asmeavala ga e. Ali kako ona zna
da su ono 7eri i D"oze-/ Da li ona misli da iste pti#e dolaze na isto drvo svake
noi/ Ali ovde, odednom, kao svi odrasli, ona prestade da obraa i namanu
pa"nu na nega. .luala e glasove u $olu.
:ratili su se6 uzviknu ona, i naednom oseti se mnogo vie uznemirena
zbog ni$ nego to o e laknulo. Onda se upita= da li se dogodilo/ .ii e dole i
oni e o rei ' ali ne. 2e mogu o rei nita, pred onolikim svetom. (ako ona
mora sii, i poeti veeru, i ekati. 5, kao neka krali#a koa, nalazei svo narod
skuplen u predvoru, gleda ga s visine, i silazi meu nega i priznae negove
darove utke i prima negovu odanost i padane nii#e pred nom. *!ol se nie ni
maknuo, ve e gledao pravo preda se dok e ona prolazila+, ona sie, pree $ol i
klimnu glavom sasvim lako kao da prima ono to oni ne umeu da iska"u=
ni$ov danak neno lepoti.
Ali ona zastade. Oseao se miris neeg pregorelog. 0ar mogu dopustiti da
lona# pregori/ pitala se. %lagi bo"e, ne6 5 tada sna"no udarane gonga obavi
sveano, autoritativno, da svi oni rastureni po mansardama, po spavaim
sobama, na malim svoim regalima, oni koi itau, piu, zavravau sa
doterivanem kose, ili zakopavau $aline, morau ostaviti sve to, te male
drangulie na svoim umivaoni#ima i toaletnim stoiima, i romane na nonim
stolovima, i dnevnike koi su tako intimni, i doi u trpezariu na veeru.
1$
Ali ta sam uradila sa svoim "ivotom, pomisli ga Remzi, zauzimaui
svoe mesto na elu stola, i gledaui sve tanire kako prave male bele krugove
na stolu. :iliame, sedi pored mene, ree ona. <ili, ree umorno, ovamo.
Oni imau ono ' !ol Rali i 7inta Dol ' ona, samo ovo ' beskrano dug sto i
tanire i no"eve. 2a drugom krau, nen mu" sedi, sav skuplen, namrten. 0bog
ega/ Ona ne zna. 2e tie e se. 2e mo"e da razume kako e ikad mogla da ima
ma kakvo oseane ili naklonost prema nemu. 5mala e oseane kao da e
prola sve, kroza sve, izvan svega, dok e sipala supu, kao da e neki vrtlog '
tamo ' i mo"e se biti u nemu, ili se mo"e biti izvan nega, a ona e izvan nega.
.ve e svreno, pomisli ona, dok su oni ulazili edno za drugim, 8arls (enzli '
.edite tamo, molim, ree ona ' Ogastus &armakl ' i sede. A u ta ma$ ekala
e, strplivo, da o neko odgovori, da se neto dogodi. Ali, pomisli ona, sipaui
velikom kaikom supu, to nie stvar koa se govori.
!odi"ui obrve na ta nesklad ' edno misli, drugo radi ' dok e sipala
supu ' ona se oseti, ae i ae, izvan vrtloga) ili kao da e pala neka senka i
oduzela bou, ona vide stvari onakve kakve esu. .oba e *ona pogleda okolo+
vrlo po$abana. 2ema lepote nigde. Ona izbe"e da pogleda g. (enzlia. 5zgleda
da se nita ne stapa. .vi sede odvoeno. 5 sav napor stapana, slivana i stvarana
le"i na no. Ona opet oseti u stvari bez nepriatelstva, alovost mukar#a, er
ako ona ne uini to, niko nee, i tako, protresavi se malo, kao to ovek
protresa asovnik koi e stao, poznato bilo poe da udara, kao to asovnik
poine da ku#a ' edan, dva, tri, edan, dva, tri. 5 tako dale, i tako dale,
ponavlala e sluaui to, zaklanaui i podr"avaui ti$i slabi puls kao to bi
ovek slab plamen titio novinama. 5 tako onda, ona zaklui, obraaui se
nemim naklonom u prav#u :iliama %enksa ' siroti ovek6 koi nema ni "ene ni
de#e, i veerava sam u stanu svako vee sem veeras) i iz sa"alena prema
nemu, poto e "ivot ponovo bio dovolno ak da e ponese, ona poe #eo ta
posao, kao mornar koi ne bez dosade gleda kako mu vetar napine edro i ipak
edva da "eli da opet zaplovi, i misli kako bi se, da e brod potonuo, kovitlao,
kovitlao, kovitlao, i nazad poinuo na dnu mora.
Da li ste nali vaa pisma/ &azala sam da vam i$ stave u $ol, ree ona
:iliamu %enksu.
<ili %risko e posmatra kako e nosi strua u onu niiu zemlu gde e
nemoguno nekoga pratiti) eza ispunava onoga ko gleda ta odlazak, i uvek
pokuava bar da ga prati oima, kao to se prati brod koi iezava dok mu edra
ne utonu ispod $orizonta.
&ako ona izgleda stara, kako is#rpena ona izgleda ' pomisli <ili ' i kako
daleka. 0atim, kad se okrenula :iliamu %enksu, smeei se, to e bilo kao da se
brod okrenuo i sun#e opet zapalilo negova edra, i <ili pomisli, zabavlena zato
to o laknu= 0ato ga ona sa"aleva/ >er takav e utisak ostavila kad mu e
kazala da su negova pisma u $olu. .iroti :iliam %enks, izgledalo e kao da
ka"e, kao da e nen zamor delimino sa"alevane ludi, a "ivot u no ' nena
odluka da "ivi opet ' kao da e podstaknuta sa"alenem. A to nie istina,
pomislila e <ili) to e edna od neni$ zabluda koe su kanda instinktivne, i pre
proistiu iz neke nene potrebe no od drugi$ ludi. On nie ni namane za
"alene. On ima svo rad, pomisli <ili u sebi. .eti se iznenada, kao da e nala
neko blago, da ona ima svo rad. Ona nama$ vide svou sliku i pomisli ' da,
pomai u drvo dale u sredinu. (ako u izbei onu neugodnu prazninu. (o u
uiniti. (o me e zbunivalo. Onda uze slanik i stavi ga na #vet u ari stolnaka,
tako da e podseti da pomakne drvo.
8udno e da se retko dobie ma ta od vrednosti preko pote, pa ipak
ovek voli da dobiva pisma, ree g. %enks.
&akve proklete gluposti govore, pomisli 8arls (enzli, stavlaui svou
kaiku tano usred tanira, koi e tako isto obrisao, kao da e naumio, pomisli
<ili *sedeo e preko puta ne, leima okrenut prozoru, tano u sredini vidika+, da
se dobro na$rani. .ve oko nega ima onu suvu stalnost, onu praznu odurnost.
Ali ipak, ineni#a ostae da e skoro nemogue ne voleti ma koga od ni$ kad i$
ovek pogleda. 2o se dopadau negove oi, plave, duboko usaene,
zastrauue.
!iete li mnogo pisama, g. (enzli/ upita ga Remzi, sa"alevaui i
nega, pretpostavlala e <ili) er to e istina o gi Remzi ' ona sa"aleva
mukar#e uvek, kao da im nedostae neto ' "ene nikad, kao da one imau neto.
On pie svoo ma#i) inae edva pie edno pismo meseno, ree g. (enzli
kratko.
>er on ne namerava da pria gluposti koe ova svet "eli da ue. 2ee da
se ove lu#kaste "ene op$ode prema nemu snis$odlivo. 8itao e u svoo sobi, i
sad e siao, i sve mu izgleda glupo, povrno, prazno. 0ato se one oblae za
veeru/ On e siao u obinom odelu. On nema nikakvo veerne odelo.
!otom se nikad ne dobiva nita od vrednosti, uvek govore takve nekakve
stvari. !rimoravau mukar#e da govore takve stvari. One nikad, preko #ele
godine, ne dobivau neto to e vredno imati. 2ita ne rade, samo govore,
govore, govore, edu, edu, edu. (o e greka "ena. 9ene ine #iviliza#iu
nemogunom, sa svim svoim arima, svim svoim glupostima.
2ee se ii sutra na .vetionik, go Remzi, ree on, daui glasa od
sebe. Ona mu se dopada) on o se divi) on o uvek misli na oveka u kanalu
kako e posmatra) ali oseao e potrebu da da glasa od sebe.
On e zaista, pomisli <ili %risko, uprkos svoim oima ' ali pogleda mu
nos, ruke ' naneprivlanie ludsko bie koe e ikad videla. Onda ta se ne tie
ta on govori/ 9ene ne umeu da piu, "ene ne umeu da slikau ' zato e to
onda va"no kad dolazi od nega, poto on to ne smatra tanim, nego mu e to
korisno radi neeg, pa zato to i govori. 0ato se neno bie savia, kao klase na
vetru, a uspravla se ponovo od tog poni"ena samo uz velik i prilino bolan
napor/ Ona to mora napraviti o edanput. 1vo grani#e na stolnaku, tamo e
moa slika, moram pomai drvo u sredinu, to e va"no ' i nita vie. 0ar ne mo"e
da se vrsto dr"i toga, pitala se ona, i da ne gubi mirnou, i da se ne pregoni) a
ako "eli malu osvetu, neka se sveti smeui mu se/
O$, g. (enzli, ree ona, molim vas povedite me na .vetionik. (ako
bi$ volela da idem.
Ona la"e, on to mo"e da vidi. Ona govori neto to ne misli, da bi ga
nasekirala, iz nekog razloga. Ona mu se smee. On e bio u svoim starim
-lanelskim pantalonama. On nema drugi$. Oseao se vrlo nezgrapan, izdvoen,
usamlen. On zna da ona pokuava da ga pe#ka zbog neega) ona ne "eli da ide
ni .vetionik sa nim) ona ga prezire) prezire ga i gu Remzi) preziru ga svi. Ali
on nee da dopusti da ga "ene prave budalom, i zato se okrete na stoli#i,
pogleda kroz prozor, i ree, sav u gru, vrlo grubo, da e more sutra biti i suvie
burno za nu. Dobie morsku bolest.
%ilo mu e nepriatno to ga e naterala da govori tako, pred gom Remzi.
Da e samo u svoo sobi, sam, i da radi, pomislio e, meu svoim knigama.
(amo se osea ugodno. 5 nikad nie bio du"an niedan peni) od svoe petnaeste.
2ikad nie stao svoga o#a niedan peni) pomagao e kuu od svoe uteevine)
kolue sestru. 5pak, voleo bi da e umeo da odgovori gi#i %risko kako treba,
voleo bi da nie sve to rekao u gru. Dobiete morsku bolest. :oleo bi da
mo"e da smisli neto to bi mogao da ka"e gi Remzi, neto to bi o pokazalo
da on nie suva #epidlaka. (akvim ga svi oni smatrau. On se okrete no. Ali
ga Remzi e razgovarala sa :iliamom %enksom o svetu o koem on nikad nie
uo.
,Da, odnesite to, ree ona kratko devo#i, prekidaui razgovor sa g.
%enksom. 7ora biti petnaest ' ne, dvadeset godina ' otkako sam e posledni
put videla, kazala e okrenuvi se opet kao da ne mo"e da izgubi ni trenutak od
ni$ovog razgovora, toliko e obuzeta onim o emu govori. (ako e stvarno uo
od ne veeras6 5 da li &eri o uvek "ivi u 7arlouu, i da li e sve o uvek isto/
O$, ona se sea toga kao da e bilo ue ' kad su ili na reku, i bilo vrlo $ladno.
Ali kad bi 7eningovi napravili plan, oni bi ga se dr"ali. 2ikad nee zaboraviti
kako e 3erbert na obali ubio osu kaii#om6 5 to o uvek trae, razmilala e
ga Remzi, klizei kao du$ izmeu stoli#a i stolova onog salona na obalama
(emze gde o e bilo tako veoma, veoma $ladno pre dvadeset godina) ali sad
ona ide izmeu ni$ kao du$) i to e opinava, kao da e, dok se ona promenila,
ba ona dan, sad miran i lep, ostao tamo, u toku svi$ ovi$ godina. Da li mu e
&eri lino pisala/ upita ona.
Da. &a"e da grade novu salu za biliarH, ree on. 2e6 2e6 (o ne dolazi u
obzir6 4rade salu za biliar6 2o to izgleda nemogue.
4. %enks ne vidi da tu ima neeg vrlo neobinog. Oni sad dobro stoe. Da
li da pozdravi &eri sa nene strane/
O$, ree ga Remzi, trgnuvi se lako) 2e, dodade, mislei da ona ne
poznae ovu &eri koa gradi novu salu za biliar. Ali kako e to udno, ponovila
e ona, na zadovolstvo g. %enksa, to oni o uvek postoe. >er neobino e
misliti o tome kako su oni mogli da "ive sve ove godine kad e ona pomislila na
ni$ #iglo ednom za sve to vreme. &ako e pun dogaaa bio nen "ivot, za
vreme ti$ isti$ godina. 7o"da ni &eri 7ening nie o no mislila. (a misao bila
e udna i nepriatna.
<udi se brzo odvoe, ree g. %enks, oseaui, meutim, neko
zadovolene pri pomisli da on ipak poznae i 7eningove i Remzieve. On se
nie odvoio, pomisli, sputaui kaiku i briui svoe isto obriane usne. Ali
mo"da e on prilino neobian u tome) nikad ne doputa sebi da se zaauri. 5ma
priatela u svim krugovima... 4a Remzi morala e ovde da prekine, da bi
naredila devo#i neto o odr"avanu toplote ela. 0ato on vie voli da veera
sam. .vi ovi prekidi idu mu na "iv#e. Da, pomisli :iliam %enks, zadr"avaui
izraz krane lubaznosti i samo irei prste leve ruke na stolnaku, onako kao to
me$aniar u asu dokoli#e ispitue alatku, divno uglaanu i gotovu za upotrebu,
takve su "rtve koe priateli tra"e od nas. Ona bi se uvredila da e odbio da
doe. Ali za nega, to nie bilo vredno. !osmatraui svou ruku, mislio e kako
bi, da e sam, veera ve bila gotova, i on bi bio slobodan da radi. Da, pomislio
e, to e strano gublene vremena. De#a su o uvek upadala. :olela bi$ da
neko od vas otri do Rod"erove sobe, kazala e ga Remzi. &ako e sve to
beznaano, kako e sve to dosadno, pomisli on, u poreenu sa onom drugom
stvari ' radom. .edi ovde i dobue prstima po stolnaku, a mogao e biti ' on ba#i
muneviti pogled na svo rad. &ako e sve ovo pravo traene vremena6 5pak,
pomisli, ona e edna od moi$ nastarii$ priateli#a. >a sam o odan. !a ipak,
sad, u ovom trenutku, neno prisustvo ne znai za nega nita) nena lepota ne
znai za nega nita) to to ona sedi sa svoim malianom pored prozora ' nita,
nita. On "eli samo da bude sam i da se lati one knige. Oseao se neugodno)
oseao se izdaniki, da mo"e da sedi pored ne a da ne osea nita za nu. 5stina
e bila u tome to on ne u"iva u porodinom "ivotu. , takvom stanu ovek se
pita zbog ega "ivi. 0ato, ovek se pita, zato ovek trpi sve ove muke da bi se
ludska rasa odr"avala/ >e li to od takve vrednosti/ >esmo li mi privlani kao
rod/ 2e tako mnogo, pomisli on, gledaui one prilino neuredne deake.
2egova lubimi#a, &em, u krevetu e, pretpostavla. 4lupa pitana, nekorisna
pitana, pitana koa ovek nikada ne postavla ako e zauzet. >e li ludski "ivot
ovo/ >e li ludski "ivot ono/ 8ovek nikada nema vremena da misli o tome. Ali
eto, on sebi postavla takva pitana, zato to ga Remzi izdae nareena posluzi,
i zato to mu e palo na pamet, mislei kako e ga Remzi bila iznenaena to
&eri 7ening o uvek postoi, da su priatelstva, ak i nabola, kr$ka. 8ovek se
odvaa, opet e preba#ivao sebi. .edi pored ge Remzi i nema nita na svetu da
o ka"e.
5zvinite, ree ga Remzi, okreui se nazad nemu. Oseao se skoro
alov, kao obua natoplena vodom pa osuena, tako da stopala edva mogu da
se ugurau u nu. 5pak on mora da ugura noge. 7ora da natera sebe da govori.
Ako ne bude vrlo obazriv, ona e otkriti ovu negovu izdau) da on nimalo ne
mari za nu, a to nee biti nikako priatno. 0ato on lubazno sa"e glavu u nenom
prav#u.
.igurno vam e nepriatno da veerate u ovo bu#i, ree ona, koristei
svoe drutvene manire, to e uvek inila kad e bila pometena. (ako, kad
nastane bitka ezika na nekom sastanku, predsedavaui, da bi sauvao
edinstvo, predla"e da svako govori -ran#uski. 7o"da e to rav -ran#uski)
-ran#uski mo"e da ne sadr"i rei koe izra"avau govornikove misli) pri svemu
tom, govor na -ran#uskom uspostavla neki red, neku ednoobraznost.
Odgovaraui o istim ezikom, g. %enks ree 2e, nikako, a g. (enzli, koi ne
zna ova ezik, ak ni govoren ovako ednoslo"nim reima, odma$ posumna u
negovu iskrenost. Oni doista govore gluposti, pomisli on, ovi Remzievi, i
zgrabi ova novi primer radosno, pravei zabeleku kou e, ovi$ dana, proitati
glasno, ednom ili dvoi#i priatela. (amo, u drutvu gde ovek mo"e da govori
ta mu se svia, sarkastino e opisati boravak kod Remzievi$ i kakve
gluposti oni govore. :redi edanput to uiniti, on dr"i) ali ne vie. 9ene su tako
dosadne, rekao bi. 2aravno, Remzia e u propastilo to to se o"enio lepom
"enom i to ima osmoro de#e. ,obliie se to tako nekako, ali sada, u ovom
trenutku, dok sedi prileplen sa praznim seditem pored sebe, nita se nikako ne
uobliue. .ve e u ise#ima i -ragmentima. On se oseao krane, ak -iziki,
neugodno. 9eleo e da mu neko da prilku da se istakne. 9eleo e to tako "ivo da
se vrpolio na stoli#i, gledao as u ovu, as u onu sobu, pokuavao da se umea
u ni$ov razgovor, otvarao usta, i opet i$ zatvarao. Razgovarali su o ribarsko
industrii. 0ato niko ne pita nega za milene/ ;ta oni znau o ribarsko
industrii/
<ili %risko znala e sve to. .edei preko puta nega, nie li mogla da vidi,
kao na rendgensko -otogra-ii, okosni#u mladieve "ele da napravi utisak, kako
le"i skrivena u izmagli#i negovog mesa ' ono tanko izmagli#i koom
konven#ionalnost prekriva negovu "arku "elu da se umea u razgovor/ Ali,
pomisli ona, "murei svoim kineskim oima i seaui se kako se on rugao
"enama, ne umeu da slikau, ne umeu da piu, pa zato da mu pomogne u
nevoli/
!ostoi zakon o ponaanu koi ona zna, ii sedmi lan *mo"e biti+ ka"e
da u prilikama ovakve vrste treba "ena, ma ta radila, da pritekne u pomo
mladiu preko puta da izlo"i i oslobodi okosni#u svoe suete, svoe "ive "ele
da se istakne) kao to e zaista ni$ova du"nost, razmilala e, u svoo
devoako pravednosti, da nama pomognu, re#imo ako izbie po"ar u
podzemno "elezni#i. , takvom sluau, mislila e, za#elo bi$ oekivala da me
g. (enzli izbavi. Ali kako bi to bilo, pomisli ona, kad ni edno od nas ne bi
uradilo nita od toga/ 5 sedela e, smeei se.
(i ne namerava da ide na .vetionik, e li, <ili/ ree ga Remzi. .eti
se adnog g. <englia. Obiao e svet nekoliko puta, ali priao mi e da mu
nikada nie bilo te"e nego kad ga e mo mu" poveo na .vetionik. Da li ste vi
dobar mornar, g. (enzli/
4. (enzli podi"e eki) uzma$nu visoko u vazdu$) ali s$vataui, dok ga
e sputao, da ne mo"e udariti tog leptira takvim oruem, on ree samo da nikad
u "ivotu nie imao morsku bolest. Ali ta edna reeni#a bila e kao nabiena
barutom, da e negov ded bio ribar) negov ota# apotekar) da se on potpuno sam
probiao) da se on time ponosi) da e on 8arls (enzli ' ineni#a kou kanda niko
tu ne s$vata) ali ednog dana svi e to znati ponaosob. 7rko e gledao preda se.
On mo"e skoro da "ali ova ne"an odnegovan svet, koi e, od baruta u nemu,
odleteti ednog dana u vazdu$ kao den#i vune i burad sa abukama.
3oete li da me povedete, g. (enzli/ ree <ili, brzo, lubazno, er,
naravno, ako o ga Remzi ka"e, to e u stvari uradila. Davim se, moa draga,
u moru vatre. Ako ne previe neki melem na muke ovog trenutka i ne ka"e
neto priatno tom mladiu, "ivot e se nasukati na stene ' zaista, uem u ovom
trenutku kripu i mumlane. 9iv#i su mi zategnuti kao "i#e na violini. >o edan
dodir i pui e ' kad ga Remzi govori sve ovo svoim brzim pogledom,
naravno po sto i pedeseti put <ili %risko mora da napusti ogled ' ta e se desiti
ako ovek nie lubazan prema onom mladiu tamo ' i da bude lubazna.
O#enuui tano preokret u nenom raspolo"enu ' da e sad priatelski
raspolo"ena prema nemu ' on se oslobodi egotizma, i ispria o kako su ga
ba#ili iz am#a kad e bio beba) kako ga e negov ota# vadio aklom, i eto,
tako e nauio da pliva. >edan od negovi$ strieva uva svetionik na neko steni
kotske obale, ree on. %io e tamo s nim za vreme bure. Ovo e rekao glasno u
edno pauzi. 7orali su da sluau kad e kazao da e bio sa svoim stri#em u
svetioniku za vreme bure. A$, pomisli <ili %risko, poto razgovor uze ova
sreni obrt i ona oseti za$valnost ge Remzi *er e ga Remzi sad slobodna da
razgovara za trenutak sa samom sobom+, a$, pomisli, lli koliko sam a platila da
vam to pribavim/ 2ie bila iskrena.
5zvela e uobiaeni trik ' bila e lubazna. Ona nega nikad nee upoznati.
On nikad nee nu upoznati. <udski odnosi su svi takvi, mislila e, a nagori su
*da nie g. %enksa+ izmeu mukara#a i "ena. Ovi su neizbe"no do kranosti
neiskreni. (ada nen pogled pade na slanik, koi e stavila tu da e podseti, i ona
se opomenu da e sledeeg utra pomai drvo prema sredini, i toliko se razveseli
pri pomisli da e sutra slikati da se glasno smeala onome to e g. (enzli
govorio. 2eka ga, neka govori #elu no ako mu se to svia.
Ali koliko dugo ostavlau lude na .vetioniku/ upita ona. On o ree.
2egova obavetenost upravo zaprepaue. 5 poto e on za$valan) i poto e
voli) i poto poine da u"iva, ona sad mo"e, pomisli ga Remzi, da se vrati ono
zemli snova, onom nestvarnom ili privlanom mestu, salonu 7eningovi$ u
7arlouu od pre dvadeset godina, gde se ovek kree bez "urbe ili brige, er
tamo nema budunosti o koo treba da se brine. Ona zna ta se dogodilo s
nima, ta s nom. (o e kao ponovno itane neke dobre knige, er ona zna kra
te prie, poto se to dogodilo pre dvadeset godina, i "ivot, koi uri u
vodopadima, ak i sa ovog trpezariskog stola, bogzna kud, zapeaen e tamo i
le"i mirno, kao ezero izmeu svoi$ obala. On ka"e da su oni sagradili salu za
biliar ' e li to mogue/ 3oe li :iliam nastaviti da pria o 7eningovima/ Ona
"eli da nastavi. Ali ne ' iz nekog razloga on nie vie raspolo"en. Ona pokua.
On ne odgovori. 2e mo"e ga naterati. %ila e razoarana.
De#a su nemogua, ree ona, uzda$nuvi. On ree neto o tanosti kao
o edno od mani$ vrlina kou stiemo tek kasnie u "ivotu.
Ako e uopte steknemo, ree ga Remzi samo da popuni prazninu,
mislei o tome kakva usedeli#a postae :iliam. .vestan svoe izdae, svestan
nene "ele da razgovarau o neem prisniem, no o uvek neraspolo"en za to,
on oseti, sedei tamo, ekaui, kako nim ovlada nepriatnost "ivota. 7o"da
drugi govore neto zanimlivo. O emu oni govore/
Da e sezona ribolova rava) da se ludi iselavau. Razgovarali su o
nadni#ama i nezaposlenosti. 7ladi e grdio vladu. :iliam %enks, razmilaui
kako e ute$a u$vatiti se za neto takvo kad e privatni "ivot nepriatan, u ga
kako govori o ednom od naskandaloznii$ dela sadane vlade. <ili e
sluala) ga Remzi e sluala) svi su sluali. Ali <ili e ve oseala dosadu,
oseala e da neto nedostae) g. %enks e oseao da neto nedostae.
!rikuplaui al oko sebe, i ga Remzi e oseala da neto nedostae. .vi su,
napre"ui se da sluau, mislili 3vala bogu to unutranost moga du$a ne
mo"e da se vidi, er svako e mislio= Drugi oseau ovo. .vi su u"asnuti i
besni na vladu zbog ribara. Dok a ne oseam ba nita. Ali mo"da, pomisli g.
%enks, gledaui g. (enzlia, mo"da e ovde ovek. ,vek se eka ovek. ,vek
postoi mogunost. .vakog trenutka voa mo"e da se poavi) genie, u politi#i
kao i u svemu ostalom. :erovatno e on biti do kranosti nepriatan nama,
matorim staromodnim ludima, pomisli g. %enks, trudei se to e bole mogao
da popusti, er e znao po nekom udnom -izikom oseanu, kao to su "mar#i
kroz kimu, da e lubomoran, delimino zbog sebe, delimino i verovatnie
zbog svog rada, zbog svog pogleda na svet, zbog svoe nauke) i zato nie sasvim
iskren niti sasvim poten, er izgledalo e da 8arls (enzli ka"e= :i ste
proerdali svoe "ivote. 2iko od vas nie u pravu. >adni zatu#ani star#i,
beznade"no ste zaostali za vremenom. Ova mladi izgleda prilino
samouveren, i ponaane mu e ravo. Ali g. %enks primora sebe da primeti '
$rabar e, sposoban, veoma dobro poznae ineni#e. :erovatno, pomisli g.
%enks, dok e (enzli grdio vladu, ima mnogo istine u onome to govori.
Re#ite mi sad..., ree on. (ako su oni raspravlali o politi#i, a <ili
pogleda list na stolnaku) a ga Remzi, ostavlaui argument potpuno u rukama
ove dvoi#e, zapita se zato li e ta razgovor no tako dosadan, i za"ele,
gledaui mu"a na drugom krau stola, da i on neto ka"e. >ednu re, ree ona u
sebi. >er ako on ka"e neto, sve e biti drukie. On zalazi u sr" stvari. 2emu e
stalo do ribara i ni$ovi$ nadni#a. On ne mo"e da spava zato to misli o nima.
.asvim e drukie kad on govori) onda ovek ne pomila= 3vala bogu to ne
vidite kako me se to ne tie, er nega se to tie. (ada, s$vataui da eka da on
govori zato to mu se ona toliko divi, ona oseti kao da o e neko veliao mu"a,
i ni$ov brak, i ozari se sva, ne s$vataui da e to ona sama nega veliala.
!ogleda ga, mislei da nae to izra"eno na negovom li#u) trebalo bi da izgleda
velianstven... Ali ne, ni namane6 On e krivio li#e, gledao e mrko, mrtio se i
#rveneo od lutine. 0ato, za ime boga/ pitala se. , emu e stvar/ .amo zato
to e siroti stari Ogastus tra"io o edan tanir supe ' to e sve. 2epomlivo e,
gadno e *tako o e davao znake preko stola+ da Ogastus opet ede supu. On
mrzi da ludi edu kad e on ve zavrio. Ona vide kako mu lutina, kao opor
lovaki$ pasa, prelete oima, elom, i znala e da e u ednom trenutku neto
"estoko eksplodirati, a onda ' $vala bogu6 vide ga kako se obuzda i pritisnu
koni#u, i #elo negovo telo izgledalo e da sipa varni#e ali ne rei. .edeo e
mrgodei se. 2ie kazao nita, "eleo e da ona to primeti. Da mu oda priznane
za to6 Ali zato da siroti Ogastus ipak ne zatra"i o edan tanir supe/ On e
samo dotakao 1leninu ruku i rekao=
1lena, molim o edan tanir supe, i onda se g. Remzi poeo tako da
mrgodi.
Ali zato ne/ pitala se ga Remzi. 0a#elo da mogu dopustiti Ogastusu da
ede o supe ako on to "eli. On mrzi svet koi se gui u $rani, mrtio se 4.
Remzi na nu. On mrzi sve to se prote"e satima kao ovo. Ali on se savladao, g.
Remzi "eli da ona uoi, mada e prizor odvratan. Ali zato to pokazivati tako
otvoreno pitala e ga Remzi *gledali su se du" dugakog stola, alui edno
drugom ova pitana i odgovore, svako od ni$ znaui ta ono drugo osea+.
.vako mo"e da vidi, pomisli ga Remzi. Rouz e bulila u o#a, Rod"er e bulio
u o#a) oboe e kroz sekund pobei u grevima sme$a, ona to zna, i zato ree
brzo *bilo e zaista vreme+=
,palite svee, i oni odma$ skoie, odoe, i zabavie se kod kreden#a.
0ato on nikad ne mo"e da sakrie svoa oseana/ pitala se ga Remzi, i
pitala se da li e Ogastus &armakl primetio. 7o"da este) mo"da nie. 2ie
mogla da ne potue mirnou s koom e sedeo, srui supu. Ako "eli supu, on e
tra"i. .meao se svet nemu ili bio lut na nega, on e isti. On nu ne voli, ona to
zna) ali delimino zbog toga ona nega potue, i posmatraui ga kako sre
supu, ogroman i ti$ u slabo svetlosti, i monumentalan i zamilen, ona se pita
ta li on sada misli, i zato e uvek zadovolan i dostoanstven) i pomisli kako e
odan 1ndruu, i kako ga poziva kod sebe u sobu, i, 1ndru ka"e, poka"e mu
stvari. 5 le"ao bi po #eo dan na travnaku, razmilaui verovatno o svoo
poezii, dok oveka ne podseti na maku koa vreba pti#e, a onda bi plesnuo
svoim apama kad bi pronaao re, a nen mu" bi rekao adni stari Ogastus '
on e pravi pesnik, to e visoka po$vala od nenog mu"a.
Osam svea bilo e stavleno na sto, i posle prvog leluana, plamenovi su
staali uspravno i osvetlavali #eo dugaki sto, sa "utom i purpurnom iniom sa
voem u sredini. ;ta e to ona uradila, udila se ga Remzi, er nain na koi e
Rouz poreala gro"e i kruke, ru"iasto oivienu kolku u obliku roga,
banane, nagna e da pomisli na tro-e uzet sa dna mora, na 2eptunovu gozbu, na
grozd koi sa vinovim liem pada preko %a$usovog ramena *na neko sli#i+,
izmeu ko"a leoparda i buktina koe se niu #rvene i zlatne... Ovako iznenada
osvetlena, izgledala e ogromne veliine i dubine, kao svet u koem ovek mo"e
uzeti svou pali#u i peti se na brda, mislila e, i sii u ravni#e, i na neno
zadovolstvo *to i$ odma$ slo"i+ vide da Ogastus isto tako gosti svoe oi na
istom taniru sa voem, zagnuren u nega, otkidaui #vet tamo, resu ovde, i
vrativi se, posle gozbe, u svou koni#u. (o e negov nain gledana, drukii
od nenog. Ali gledane zaedno uedinue i$.
.ad su sve svee bile zapalene, i li#a s obe strane stola pribli"ila e
svetlost svea, i slo"ila, to nisu bila u sumraku, u edno drutvo oko stola, er
no e sad bila iskluena staklenim oknima, koa su daleko od toga da dau
pravi izgled spolanem svetu, talasala ga tako udno da e izgledalo da su
ovde, u sobi, red i suva zemla, a tamo, napolu, odsa u koem se stvari lulau
i gube, kao u vodi.
2eka promena zbi se kod svi$, kao da se stvarno ovo dogodilo, i da su svi
svesni da su na veeri u neko peini na nekom ostrvu) i da imau neto
zaedniko protiv one tenosti tamo napolu. 4a Remzi, koo e bilo
nelagodno, ekaui da !ol i 7inta dou, i nesposobna da sredi stvari, oseti sad
kako se nena nelagodnost pretvori u oekivane. >er oni sad morau doi, i <ili
%risko, pokuavaui da analizira uzrok iznenadne veselosti, uporedi to sa onim
trenutkom na teniskom igralitu, kad e vrstoa odednom iezla i ogromni
prostori le"ali izmeu ni$) a sad isti utisak nastae od mnogi$ svea u oskudno
nameteno sobi sa prozorima bez zavesa, i svetlim kao maska izgledom li#a
osvetleni$ svetlou svea. Oseala e da e neki teret skinut sa ni$) da se sve
mo"e dogoditi. .ad morau da dou, pomislila e ga Remzi, gledaui u vrata i
u tom trenutku 7inta Dol, !ol Rali i devoka s velikom iniom na rukama
uoe zaedno. .trano su zakasnili) u"asno su zakasnili, ree 7inta, dok su
sedali za dva kraa stola.
5zgubila sam bro ' bro moe bake, ree 7inta sa prizvukom "alena u
glasu, i nekim prelivom u velikim smeim oima, gledaui dole, gore, kad e
sela pored g. Remzia, to e probudilo negovo kavalerstvo da se naali s nom.
&ako mo"e da bude takva guska, pitao e, da se vere po stenama sa
nakitom/
Ona ga se kanda boala ' on e tako strano pametan, i prvo vee kad e
sedela pored nega, a on govorio o D"ord" 1liot, ona se stvarno uplaila, er s
zaboravila treu svesku #idlmara u vozu, i nikad nie saznala ta se dogodilo
na krau) ali kasnie savreno se snala, i pravila se veom neznali#om nego to
e, zato to on voli da o govori da e budala. 5 tako veeras, im o se
nasmeao, ona se nie uplaila. ,ostalom, im e ula u sobu, znala e da se udo
dogodilo) imala e svou zlatnu maglu. !onekad e ima, ponekad nema. Ona
nikad ne zna zato ta magla dolazi ili nestae, ili da li e ima dok ne ue u sobu,
a tada e odma$ znala po nainu na koi e neki mukara# gleda. Da, veeras e
ima, ako) zna to po nainu na koi o e g. Remzi rekao da ne bude budala.
.edela e pored nega, smeei se.
7oralo se dogoditi ipak, pomisli ga Remzi) oni su vereni. 5 za trenutak
ona oseti ono to nie nikad oekivala da e opet osetiti ' lubomoru. >er on, nen
mu", oseti to takoe ' 7intin sa) nemu se dopadau ovakve devoke, ove
zlatastorie devoke, sa neim lepravim, neim pomalo divlim i neurednim,
koe ne stri"u kosu, nisu, kao to e kazao o siroto <ili %risko, krte. (o e
neka osobina kou ona nema, neki sa, neko bogatstvo koe ga privlai,
zabavla, dovodi do toga da mu se sviau devoke kao 7inta. One mogu da mu
iau kosu, da se igrau negovim lan#em od sata, ili da ga prekidau dok radi,
dovikuui *ona e to ula ' 3adete, g. Remzi) sad e na red da i$ guemo, i
on e izlazio da igra tenis.
Ali uistinu ona nie lubomorna, samo pokatkad, kad bi naterala sebe da
se pogleda u ogledalu, malo lutita to e ostarila, mo"da, svoom grekom.
*Raun za staklenu batu i sve ostalo.+ Ona im e za$valna to se smeu nemu
*&oliko ste lula popuili danas, g. Remzi/ itd.+ dok ne bi izgledao kao neki
mladi) mukara# vrlo privlaan za "ene, neoptereen, nepritisnut veliinom
svoga rada i nevolama sveta i svoim uspe$om ili neuspe$om, ve opet onakav
kakvog ga e prvi put upoznala, mrav ali $rabar= poma"e o da izie iz am#a,
sea se ona) priatan u postup#ima, ovako *ona ga pogleda, i izgledao e zaudo
mlad, zadirkuui 7intu+. ;to se ne tie ' .pustite to ovde, ree poma"ui
;va#arkini da polako stavi pred nu ogromni mrki sud sa lon#em ' to se tie
ne, ona navie voli svoe bukvane. !ol mora da sedi pored ne. .auvala e
mesto za nega. .tvarno, ponekad e mislila da navie voli bukvane. Oni ne
dosauu svetu svoim diserta#iama. &oliko nima ipak nedostae, tim vrlo
pametnim ludima6 &ako suvoparni postau, zaista. 5ma kod !ola neeg, pomisli
ona dok e on sedeo, vrlo milog. 2egovi su maniri za nu divni, i negov pravi
nos i negove svetloplave oi. On e tako pa"liv. Da li e o rei ' sad kad svi
opet razgovarau ' ta se dogodilo/
7i smo se vratili da potra"imo 7intin bro, ree on, sedaui pored ne.
7i ' to e dovolno. 0nala e po naporu, po podizanu negovog glasa da
savlada teku re kou e prvi put izrekao ' mi. 7i smo uradili ovo, mi
smo uradili ono. Oni e to izgovarati #elog svog "ivota, pomisli ona, i izvrstan
miris maslina i ula i soka podi"e se iz velike mrke inie kad 7arta, pomalo
sveano, podi"e poklopa#. &uvari#a e upotrebila tri dana da spremi to elo. 5
mora dobro paziti, pomisli ga Remzi, ponirui u meku masu, da izabere
naroito mekano pare za :iliama %enksa. Ona zaviri u sud, sa sanim
zidovima i meavinom mirisnog mrkog i "utog mesa, lorbera i vina, i pomisli
Ovim emo proslaviti dogaa ' udno oseane rodi se u no, u isti ma$
udlivo i ne"no, o slavlu i gozbi, kao da su dva oseana izazvana u no, edno
duboko ' er ta mo"e biti ozbilnie nego lubav oveka prema "eni, ta
impresivnie od onog to nosi u nedrima seme smrti) u isto vreme, oko ovi$
lubavnika, ovi$ ludi koi ulaze u varku sani$ oiu, ukraeni ven#ima, mora
se igrati podruglivo.
Ovo e trium-, ree g. %enks, odlo"ivi no" za trenutak. >eo e pa"livo.
%ogato e) meko e. .avreno skuvano. &ako ona posti"e ovakve stvari u
duboko unutranosti/ ' upita e on. Ona e izvanredna "ena. .va negova
lubav, sve negovo potovane povratie se, i ona e to znala.
(o e -ran#uski prepis moe babe, ree ga Remzi, sa prizvukom
velikog zadovolstva u glasu. 2aravno da e -ran#uski. Ono to se smatra
kunom u 1nglesko odvratno e *slo"ie se+. (o e stavlane kupusa u vodu. (o
e peeno meso dok ne postane kao ko"a. (o e skidane divne luske sa povra.
, koo e, ree g. %enks, sva vrednost povra. 5 razba#ivane, ree ga
Remzi. Gela edna -ran#uska porodi#a mogla bi da "ivi od onoga to engleska
kuvari#a odba#i. !odstaknuta oseanem da o se povratila :iliamova
naklonost, i da e opet sve u redu, i da e nena neizvesnost prola, i da e sad
slobodna i da trium-ue i da se podsmeva, ona se smeala, gestikulirala, dok <ili
ne pomisli= &ako e detinasta, kako smena, dok sedi tako sa svom svoom
lepotom opet otvorenom u no, i razgovara o luskama povra. 5ma u no
neega to zastraue. 2eodoliva e. ,vek e, na krau, sve kako ona $oe,
pomisli <ili. .ad e ostvarila ovo ' !ol i 7inta, mo"e se pretpostaviti, vereni su.
4. %enks veera ovde. Ona i$ e sve opinila, svoom "elom, tako ednostavno,
tako neposredno, i <ili uporedi to bogatstvo sa svoim siromatvom du$a, i
zamisli da e to delimino ona vera *er neno e li#e bilo sve ozareno ' ne
izgledaui mlada, ona e siala+ u onu udnu, zaprepauuu stvar, koa e
inila !ol Ralia, sredite toga, da sav podr$tava, zanesen, utliv. ' 4a Remzi
e, <ili oseti, uzdizala to, obo"avala) pru"ala svoe ruke preko toga da i$ zagree,
a da to zatiti) a ipak, poto e sve to sprovela, nekako se smeala, vodila svoe
"rtve, <ili oseti, ka oltaru. 2u takoe obuze oseane, vibrirane lubavi. &ako
se oseala beznaana pored !ola6 On ' blistav, usplamteo) ona ' daleka,
podrugliva) on, spreman za avanturu) ona, usidrena za obalu) on otisnut,
neoprezan) ona osamlena, ostavlena ' i spremna da prekline za udeo, ako se to
poka"e nesrea, u negovo nesrei. Ona ree stidlivo=
&ad e 7inta izgubila bro/
On se nasmei nalepim osme$om, prekrivenim uspomenom, pro"etim
snovima. Odma$nu glavom. 2a obali, ree on.
>a u ga nai, ree on, ustau rano. 0ato to e ovo krio od 7inte, on
spusti glas, i okrete oi u prav#u gde e ona sedela, smeui se, pored g.
Remzia.
<ili za"ele da izrazi silno svou "elu da mu pomogne, zamilaui kako
e u zoru ona biti ta koa e nai bro poluskriven nekim kamenom, i tako e i
ona biti ukluena meu mornare i avanturiste. Ali ta e on odgovorio na nenu
ponudu/ Ona e u stvari rekla sa oseanem koe e retko doputala da se poavi=
Da idem i a sa vama/ a on se nasmeao. (o e znailo da ili ne ' mo"da i
edno i drugo. Ali nie va"no ta to znai, nego kako se prigueno smeao, kao
da e rekao %a#i se sa stene ako $oe, mene se to ne tie. ,pravio e u neno
li#e toplinu lubavi, nen u"as, nenu okrutnost, nenu bezobzirnost. (o e opee,
i <ili, gledaui 7intu kako e lupka prema g. Remziu na drugom krau stola,
tr"e se zbog ne, izlo"ene tim otrim zubima, i bi za$valna. >er u svakom
sluau, ree ona u sebi, ba#aui brz pogled na slanik na ari, ona ne mora da se
udae, $vala bogu, ne mora da podnosi to uni"ene. .pasena e od tog
razvodnavana. !omai e drvo malo vie u sredinu.
(akva e slo"enost stvari. >er to to se dogaalo no, naroito za vreme
boravka kod Remzievi$, doista e u tome to mora da osea silno dve suprotne
stvari u isto vreme. >edno e ono to ti osea) drugo to a oseam, a to se sada
bori u neno dui. (ako e lepa, tako uzbudliva ova lubav da a dr$tim na
neno ivi#i, i nudim, sasvim preko svog obiaa, da tra"im bro na obali) isto
tako, to e nagluple, navarvarskie ludsko oseane, i pretvara divnog mladia
pro-ila kao dragul *!olov e izvanredan+ u grubiana iz uli#e 7al 1nd sa
gvozdenom polugom u ru#i *epuri se, drzak e+. 5pak, ree ona u sebi, od osvita
vremena ode su pevane lubavi) ven#i su gomilani i ru"e) i ako upitate devet
ludi od desetori#e, odgovorie vam da "ele samo to) dok e "ene, sudei po
svom sopstvenom iskustvu, uvek oseati= (o nie ono to "elim) nema nita
dosadnie, trivialnie i neludskie od lubavi) ipak, lepa e i neop$odna. !a
onda/ !a onda/ !itala e kao da eka da drugi nastave sa argumentisanem, kao
da u ovakvom argumentisanu ovek ba#a svou malu strelu koa oigledno
podba#ue i ostavla drugima da to nastave. 0ato e opet sluala ta oni govore,
ne bi li sluano ba#ila svetlosti i na pitane lubavi.
!a onda, ree g. %enks, eto ona tenost kou 1nglezi nazivau ka-om.
O$, ka-a, ree ga Remzi. Ali vie e problem *bila e sasvim uzbuena,
<ili e to mogla da vidi, i govorila e vrlo odseno+ pravog masla#a i istog
mleka. 0agreano i reito opisala e rave strane mlekarstva u 1nglesko, i u
kakvom se stanu mleko raznosi po kuama, i upravo e $tela da doka"e svoe
optu"be, er dobro poznae problem, kad svud oko stola, poinui sa 1ndruom
u sredini, kao vatra koa poskakue od bokora do bokora vresa, nena de#a se
zasmeae) nen mu" se zasmea) no su se smeali, okru"eno palbom i
primorano da spusti durbin, da povue svoe baterie, i edino da se osveti time
to e prikazati g. %enksu zadirkivane i podsme$ stola kao primer o tome ta
ovek mora da trpi ako napadne predrasude britanskog avnog mnena.
2amerno, meutim, er e imala na umu da e <ili, koa o e pritekla u
pomo u sluau g. (enzlia, izvan stvari, i nu izuze od ostali$) ree <ili se
svakako sla"e sa mnom, i tako e uvue, malo uznemirenu, malo zabezeknutu.
*>er ona e razmilala o lubavi.+ Oni su oboe izvan stvari, mislila e ga
Remzi, i <ili i 8arls (enzli. Oboe pate zbog "ara drugi$ dvoe. On, to e sasvim
asno, osea se sasvim zanemaren) niedna "ena ne bi ga pogledala kad e !ol
Rali u sobi. >adni ovek6 5pak, on ima svou diserta#iu, uti#a nekoga na neto.
On mo"e da se brine o sebi. .a <ili stvar stoi drukie. Ona bledi, pred
7intinim saem) postae beznaania nego ikad, u svoo malo sivo $alini, sa
sitnim zbrkanim li#em i malim kineskim oima. .ve e kod ne tako sitno.
5pak, pomisli ga Remzi, uporeuui e sa 7intom, dok s tra"ila nenu pomo
*er <ili e e pomoi da ne govori vie o svoim mlekarama nego to nen mu"
govori o svoim #ipelama ' govorio bi po itav sat o svoim #ipelama+, od ni$
dve <ili e u etrdeseto izgledati bole. !ostoi kod <ili nit neega) plamen
neega) neto neno sopstveno, to se gi Remzi zaista mnogo dopada, ali
niednom mukar#u, na"alost. Oigledno, ne, sem ako nie neki mnogo starii
ovek, kao :iliam %enks. Ali onda on mari, pa, ga Remzi e esto mislila da
od smrti svoe "ene on mo"da mari za nu. On nie zalublen, naravno) to e
edna od oni$ neodreeni$ naklonosti koi$ ima tako mnogo. O$, ali glupost,
pomisli ona= :iliam se mora o"eniti sa <ili. Oni imau toliko zaednikog. <ili
tako voli #vee. Oboe su $ladni i daleki i dovolni sami sebi. 7ora udesiti da
odu zaedno u dugu etnu.
4lupo, postavila i$ e da sede edno preko puta drugog. (o se mo"e
popraviti sutra. Ako bude lepo vreme, ii e na izlet. .ve izgleda moguno. .ve
izgleda dobro. ,pravo sad *ali ovo ne mo"e da trae, pomisli ona, izdvaaui se
od trenutka dok su razgovarali o #ipelama+, upravo sad e postigla sigurnost)
lebdi kao koba# u vazdu$u) kao razviena zastava u elementu radosti koa
ispunava svaki "iva# nenog tela, puno i slatko, ne buno, pre sveano, er
proizilazi, pomisli ona, gledaui i$ sve kako edu, od nenog mu"a i de#e i
priatela) sve to proizla"ene, u ovo duboko tiini *poslu"ila e :iliama
%enksa o ednim sasvim malim paretom i zavirivala u dubine zemlanog
lon#a+ izgledalo e kao da bez ikakvog naroitog razloga stoi, kao dim, kao
para koa se di"e uvis sedinavaui i$ vrsto. 2ita nie potrebno da se ka"e)
nita ne mo"e da se ka"e. (u e, svud oko ni$. (o potie, ona oseti, pa"livo
poslu"ivi g. %enksa naroito mekim paretom, od venosti) kao to e ve
ednom, drugim povodom, osetila pre toga popodneva) postoi vrstina u
stvarima, stabilnost) neto to e zatieno od promene i obasava *ona ba#i brz
pogled na prozor na koem su se mrekali odsai svetlosti+ kli"ene, plovlene,
senovitost, kao rubin) tako da e opet veeras imala oseane koe e imala ve
ednom danas, oseane mira, odmora. Od ovakvi$ trenutaka, pomisli ona,
satkano e ono to uvek ostae. Ovo e ostati.
Da, kazala e :iliamu %enksu, ima dosta za sve.
1ndru, ree ona, dr"i tanir ni"e, inae u prosuti. *<ona# e savreno
uspeo.+ Ovde e, oseti ona sputaui kaiku, i miran preda$ koi le"i u sr#u
stvari, gde ovek mo"e da se skloni i odmori) sad mo"e da eka *svi su
poslu"eni+, sluaui) mo"e, dakle, kao koba# koi pada iznenada sa svoe visine
da ponosno razma$ne krilima i da se lako spusti na sme$, odmaraui se svom
svoom te"inom na onome to e na drugom krau stola nen mu" govorio o
kvadratnom korenu broa $iladu sto pedeset tri, koi e sluano bro negove
"eleznike karte.
;ta to sve znai/ Do danas ona nie imala poma. &vadratni koren/ ;ta e
to/ 2eni sinovi znau. Ona se na nima odmara) na kubovima i na kvadratnim
korenovima) o tome su sada razgovarali) na :olteru i gospoi De .tal) na
karakteru 2apoleonovom) na -ran#uskom sistemu zemlinog poseda) na lordu
Rouzberiu) na &rivievim #emoarima. Ona pusti da e $rabri i podupire ova
divna konstruk#ia muke inteligen#ie koa poigrava, ukrta se ovamo i onamo
kao gvozdeni ipovi koi podupiru nakrivlenu graevinu, podr"avau svet, tako
da o se mogla poveriti sasvim, ak zatvoriti oi, ili zatreptati za asak, kao dete
koe, gledaui sa svoga astuka, trepe, trepe na bezbro sloeva lia nekog
drveta. Onda se probudila. (o e o uvek traalo. :iliam %enks e $valio
.kotove romane.
On ita po edan od ni$ svaki$ est mese#i, ree, a zato se zbog toga
8arls (enzli luti/ 0alete se *samo zato to !ru nee da bude lubazna prema
nemu, pomisli ga Remzi+ i napade .kotove romane iako ne zna nita o tome,
nita ba o tome ne zna ' pomisli ga Remzi, vie ga posmatraui nego
sluaui ono to govori. !o negovom ponaanu vidi ona u emu e stvar ' "eli
da se istakne, i tako e uvek biti s nim dok ne postane pro-esor ili se o"eni, pa
tako ne bude morao uvek da govori a ' a ' a. >er dotle dosti"e negova
kritika sirotog ser :altera, ili mo"da D"en Ostinove. >a ' a ' a. On misli o
sebi i o utisku koi ostavla, kao to ona mo"e da zaklui po zvuku negovog
glasa, po negovom naglaavanu i nelagodnosti. ,spe$ e mu initi dobro. ,
svakom sluau, opet su poeli. .ad nie potrebno da slua. Ona zna da to ne
mo"e da trae, ali u tom trenutku nene oi su tako bistre pa izgleda kao da klize
oko stola razotkrivaui svakog od ni$, i ni$ove misli i ni$ova oseana, bez
napora) kao svetlost koa se potkrada u vodu tako da su neni talasii i trske u
no i mali klenovi i brza ti$a pastrmka, svi osvetleni kako lebde, podr$tavau.
(ako i$ ona vidi) tako i$ ue) ali govorili ma ta ima to svostvo, kao da e ono
to govore pokret pastrmke kad, u isto vreme, ovek mo"e da vidi talas i
lunak, neto nadesno, neto nalevo) a sredina se dr"i zaedno) er dok bi u
aktivnom "ivotu raiavala i odvaala ednu stvar od druge) rekla da voli
.kotove romane ili da i$ nie itala) terala bi sebe napred) a sad ne ree nita.
<ebdela e za trenutak u mestu.
A$, ali ta mislite, koliko dugo e to traati/ ree neko. &ao da ima
antene koe podr$tavau iz ne i zaustavlau izvesne reeni#e, naturau i$ neno
pa"ni. Ovo e edna od ti$ reeni#a. Ona oseti opasnost za svoga mu"a. (akvo
pitane odvee, mada ne sigurno, do neke rei koa e ga podsetiti na negov
sopstveni neuspe$. &oliko e dugo on biti itan ' odma$ e pomisliti. :iliam
%enks *sasvim slobodan od ove tatine+ smee se i ka"e da on ne pridae nikakav
znaa promenama mode. &o mo"e da ka"e ta e traati ' u literaturi ili, doista,
ma u emu drugom.
,"ivamo ono to stvarno u"ivamo, ree on. 2egova estitost izgleda
gi Remzi divna. 2ikad ni za trenutak nie izgledalo da pomila= Ali koliko se
to tie mene/ Ali onda ako se ima drukii temperament, koi tra"i $valu, koi
tra"i o$rabrene, prirodno e da se onda oseate nelagodno *a ona zna da se g.
Remzi tako osea+ i volite da neko ka"e= O$, ali vae e delo traati, g. Remzi,
ili neto slino tome. On pokaza svoe oseane nelagodnosti sasvim asno kad
ree pomalo lutito da e, svakako, .kot *ili mo"da ;ekspir/+ nemu biti dosta za
"ivot. Rekao e to lutito. .vi su se, pomisli ona, osetili pomalo neugodno, ne
znaui zato. (ada 7inta Dol, ii e instinkt tanan, ree otvoreno, apsurdno,
da ne verue da iko stvarno u"iva itaui ;ekspira. 4. Remzi ree mrgodno *ali
negova misao bila e opet odvraena+ da vrlo malo sveta voli to koliko ka"e da
voli. Ali, dodade, neki od ti$ komada ipak imau znaanu vrednost, i ga
Remzi vide da e to biti dosta za ova trenutak u svakom sluau) on e se
smeati 7inti, ona e se, na svo nain, ga Remzi vidi, s$vataui negovu
preteranu zabrinutost za sebe, pobrinuti da se o nemu povede rauna, i da ga
nekako po$vale. Ali ona bi volela da to nie potrebno. 7o"da e nena greka to
e to potrebno. , svakom sluau, sad e slobodna da slua ta !ol Rali govori o
knigama proitanim u detinstvu. One trau, ree on. 8itao e neto od (olstoa
u koli. (o uvek pamti, ali e zaboravio ime. Ruska imena su nemogua, ree
ga Remzi. :ronski, ree !ol. On ga se seti, zato to e to ime uvek smatrao
tako dobrim za ednog nitkova. :ronski, ree ga Remzi) O, Ana
&arenina, ali to i$ ne odvodi daleko) knige nisu ni$ova struka. 2e, 8arls
(enzli bi i$ oboe zaas obavestio kad e re o knigama, ali sve e to tako
izmeano sa= Da li govorim ono to treba/ Ostavlam li dobar utisak/ ' da, posle
svega, ovek sazna vie o nemu nego o (olstou, dok ono to !ol govori tie se
same stvari a ne nega. &ao sav glup svet, imao e neku vrstu skromnosti, obzira
prema tuim oseanima, to e bar ponekad, smatrala privlanim. .ad nie
mislio o sebi niti o (olstou, ve o tome da li o e $ladno, da li osea promau,
da li "eli kruku.
2e, ree ona, ne "eli kruku. Doista, motrila e na iniu sa voem *ne
primeuui to+ lubomorno, nadaui se da e niko nee dirnuti. !ogled o e
lutao izmeu krivina i senki voa, izmeu bogatog purpura gro"a, zatim preko
$rapavog prevoa kolke, stavlaui "utu bou spram purpurne, izvien oblik
prema okruglom, ne znaui zato to ini, osea, sve vie i vie, spokona) dok,
i$ kakva teta to e to uiniti ' edna se ruka ispru"i, uze kruku, i pokvari sve.
.aoseaui, ona pogleda Rouz. 4ledala e Rouz kako sedi izmeu D"aspera i
!ru. &ako e udno da neno dete to uini.
&ako e neobino gledati i$ kako sede u ednom redu, nena de#a,
D"asper, Rouz, !ru, 1ndru, skoro nemi, ali sa nekom svoom alom, pogaala
e, prema grenu ni$ovi$ usana. (o e neto sasvim razliito od svega drugog,
neto to oni skuplau da se ismeu u svoim sobama. 2ada se da se to ne
odnosi na ni$ovog o#a. 2e, verue ona, ne. ;ta li e to, pitala se, dosta tu"no, er
o izgleda da e se oni smeati kad ona ne bude prisutna. .ve se to gomila iza
oni$ prilino nepomini$, mirni$ kao maska li#a, er oni se ne pridru"uu lako)
oni su kao posmatrai, nadzorni#i, malo uzdignuti ili izdvoeni od odrasli$. Ali
kad e pogledala veeras !ru, videla e da to sa nom nie sasvim tako. Ona tek
poine, tek se kree, tek silazi. 2aslabia svetlost e na nenom li#u, kao da se
sa 7intin prekoputa ne, neko uzbuene, neko predoseane sree odra"ava na
no, kao da se sun#e lubavi ludi i "ena izdi"e preko ivi#e stolnaka, i ne
znaui ta e to, ona se sagine ka nemu i pozdravla ga. Ona stalno posmatra
7intu, stidlivo, a ipak radoznalo, tako da ga Remzi, pogledavi ednu pa
drugu, ree, o svoo keri !ru, govorei u sebi= >ednog dana bie srena kao
ona. %ie mnogo srenia, dodade, zato to si moa ki) nena ki mora biti
srenia nego keri drugi$. Ali veera e zavrena. :reme e da se ide. Oni se
samo igrau sa stvarima na tanirima. .aekae dok prestanu da se smeu posle
neke prie nenog mu"a. On se ali sa 7intom oko neke opklade. Onda e ona
ustati.
Dopada o se 8arls (enzli, pomisli ona, iznenada) dopada o se negov
sme$. Dopada o se to se tako nalutio na !ola i 7intu. Dopada o se negova
nespretnost. 5pak ima neega u tome mladiu. A <ili, pomisli ona, ostavlaui
servietu pored tanira, uvek ima neku svou alu. 8ovek ne mora nikad da se
brine zbog <ili. 8ekala e. ,ukala e servietu mod ivi#u tanira. Dakle, da li
su sad gotovi/ 2e. 2a tu priu se nadovezala druga. 2en mu" e veoma
raspolo"en veeras, i "elei pretpostavlala e, da izgladi stvar sa starim
Ogastusom posle one s#ene sa supom, uvukao ga e u razgovor ' priali su prie
o nekom koga su oboi#a poznavali u koled"u. Ona pogleda na prozor u koem
su plamenovi svea goreli svetlie sad kad su okna postala #rna, i gledaui
napole glasovi su dopirali do ne vrlo udno, kao glasovi na bogoslu"enu u
neko katedrali, er ona nie sluala rei. 5znenadni sme$ a onda edan glas
*7intin+ koi govori sam podseti e na lude i deake kako viu glasno latinske
rei u neko rimokatoliko katedrali. 8ekala e. 4ovorio e nen mu". !onavlao
e neto, i po ritmu i prizvuku egzalta#ie i melan$olie u negovom glasu, ona
poznade da e to poezia.
Izii i $o$ni se batenskom stazom,
%orijana %orili.
&ineska rua s"a je u c"etu
i sa utom $elom zuji.
Rei su *gledala e u prozor+ zvuale kao da plovi #vee po vodi tamo
napolu, odseene od svi$ ni$, kao da i$ niko nie izgovorio, ve da su nastale
same od sebe.
I s"i i"oti koje smo $roi"eli,
i s"i i"oti koji e nastati,
$uni su dr"ea i lia koje se menja.
Ona ne zna ta te rei znae, ali ini o se da rei, kao muziku, izgovara
nen sopstveni glas, izvan ne, kazuui sasvim lako i prirodno ono to e bilo u
neno dui #ele veeri dok e govorila druge stvari. Ona zna, i ne gledaui
okolo, da svi za stolom sluau glas koi govori=
'itam se da li tebi izgleda,
%orijana, %orili
sa istom vrstom olakana i zadovolstva koe ona ima, kao da e ovo, nazad,
prirodno rei, kao da su to ni$ovi glasovi koi govore.
Ali glas prestade. Ona pogleda okolo. !rimora sebe da ustane. Ogastus
&armakl ustao e, dr"ei svou servietu kao dugu belu $alinu. .taao e
re#ituui.
(ideti kralje"e to $rolaze jaui
$reko li"ade i $olja krasuljka,
)a $alminim liem i kedro"inom,
%orijana, %orili,
i dok e ona prolazila pored nega, on se malo okrete prema no ponavlaui
posledne rei=
%orijana, %orili,
i pokloni o se kao u znak pote. 2e znaui zato, ona oseti da e on voli vie
nego ikad ranie) i sa oseanem olakana i za$valnosti uzvrati mu poklon, i
proe kroz vrata koa e dr"ao otvorena za nu.
.ad e bilo potrebno pomeriti sve za korak napred. .a nogom na pragu,
ona poeka trenutak du"e u s#eni koa se gubi o dok e gleda) a onda, kad poe
i uze 7intu pod ruku i ostavi sobu, to se promeni, dobi drugi oblik, to postade,
znala e, ba#aui posledni pogled preko ramena ' ve prolost.
18
&ao obino, pomisli <ili. ,vek ima neto to mora da se uini ba u tom
trenutku, neto to e ga Remzi odluila iz svoi$ razloga da odma$ uini) to
mo"e da bude kad svi stoe pravei ale, kao sad, i nisu u stanu da odlue da li
da idu u sobu za puene, u salon, gore na mansardu. (ad ovek ugleda gu
Remzi usred ovog mete"a kako stoi dr"ei 7intu ispod ruke, i pomisli Da,
vreme e za to sad, i poe odma$, taanstvena izgleda, da neto radi sama. 5
im ona ode, nastade neka vrsta razdvaana. Rasprtae se, odoe u razliitim
prav#ima) g. %enks uze 8arlsa (enzlia pod ruku i odoe da dovre na terasi
razgovor o politi#i koi su poeli za veerom, remetei tako ravnote"u veeri,
inei da pretegne drugi prava#, kao da su, pomisli <ili, videi i$ kako odlaze, i
uui re'dve o politi#i laburistike stranke, otili na most broda i zauzimau
svoe polo"ae) tako o izgleda promena od poezie na politiku) tako g. %enks i
8arls (enzli odoe, dok ostali staa$u gledaui kako se ga Remzi pene uza
stepeni#e u svetlosti lampe, sama. &uda, pomisli <ili, ide tako brzo/
2ie trala niti "urila) ila e doista prilino lagano. Oseala se sklona da
stoi mirno, samo za trenutak posle sveg onog askana, i da odabere ednu
posebnu stvar) stvar koa ima va"nosti) da e odeli) izdvoi) da e oisti od svi$
oseana i koeega drugog, i tako da e dr"i ispred sebe, i da e donese pred sud,
gde, poreani u konklavu, zasedau sudie koe e ona izabrala da reavau ove
stvari. >e li ovo dobro, e li ovo ravo, e li ovo pravedno, ili nepravedno/ &uda
idemo/ i tako dale. (ako se ona ispravlala posle potresa dogaaa, i sasvim
nesvesno i neskladno maila se grana bresta napolu da o pomognu da uvrsti
svo polo"a. 2en svet se mena) one su nepomine. Dogaa o e dao
oseane pokreta. .ve mora biti u redu. Ona mora dovesti u red ovo i ono,
pomisli ona, neosetno $valei dostoanstven mir drvea, i sad opet
velianstveno dizane *kao klun broda na talasu+ brestovi$ grana koe vetar
podi"e. >er vetrovito e *zastala e za trenutak da pogleda napole+. :etrovito e
tako da se iza lia koe se nie pokatkad poavlue zvezda, i ini se da same
zvezde podr$tavau i ba#au svetlost i pokuavau da zasiau meu ivi#ama
lia. Da, to e gotovo, dakle svreno) i kao sve stvari koe su svrene postae
sveano. .ad se misli o tome, oienom od eretana i oseana, kao da e uvek
bilo, ali se tek sad pokazue, i tako, kad se pokazalo, pretvara sve u stabilnost.
Oni e se, pomisli ona, nastavlaui, ma koliko dugo "iveli, vraati ovo noi)
ovom mese#u) ovom vetru) ovo kui= i no takoe. 2o laska tamo gde e
naosetlivia na laskane, da misli kako e, saviena u ni$ovim sr#ima, ma
koliko dugo "iveli, ona biti utkana) i ovo, i ovo, i ovo, mislila e, penui se uza
stepeni#e, smeui se ali sa lubavlu, na so-u na odmoritu *nene make+, na
stoli#u za lulane *nenog o#a+) na kartu 3ebridski$ ostrva. .ve e ovo ponovo
o"iveti u "ivotima !ola i 7inte) Ralievi$ ' pokuala e da izgovori novo ime)
i osetila e, sa rukom na vratima dee sobe, onu zaedni#u oseana sa drugima
kou emo#ia dae, kao da su zidovi razdvaana postali tako tanki da e u stvari
*oseane olakana i sree+ to sve edna strua, i da su stoli#e, stolovi, karte '
neni, ni$ovi, sveedno ii, i !ol i 7inta e to nastaviti kad ona bude mrtva.
Ona okrete kvaku, vrsto, da ne kripi, i ue, napuivi tako usne, kao da
opomine sebe da ne sme govoriti glasno. Ali im e ula, videla e, s dosadom,
da predostro"nost nie potrebna. De#a ne spavau. (o oveka luti. 7ildred treba
da bude pa"livia. D"ems e sasvim budan, i &em sedi uspravno kao svea, i
7ildred van kreveta, sedi bosa, i skoro e edanaest a oni svi razgovarau. ,
emu e stvar/ Opet ona strana lobana. Ona e kazala da e 7ildred skloni, ali
7ildred e, naravno, zaboravila, i sad se &em, sasvim budna, i D"ems, sasvim
budan, svaau umesto da ve odavno spavau. ;ta e bilo 1dvardu da im
poale tu stranu lobanu/ 5 ona e bila glupa to im e dozvolila da e zaku#au
tamo gore. 0aku#ana e vrsto, ka"e 7ildred, a &em ne mo"e da spava zato to
e ona tu u sobi, i D"ems vriti ako e ona dodirne.
&em mora da spava *ima velike rogove, ka"e &em+, mora da spava i da
sana divna mesta, ka"e ga Remzi, sedaui na krevet pored ne. Ona vidi
rogove, ka"e &em, po #elo sobi. (o e tano. 4de god stavi svetlost *a D"ems
ne mo"e da spava bez svetlosti+, uvek e negde neka senka.
Ali pomisli, &em, to e samo edna matora svina, ree ga Remzi,
dobra #rna svina sa -arme. Ali &em misli da e to neto strano to se tako
grana na nu preko #ele sobe.
Onda dobro, ree ga Remzi, mi emo e pokriti, i videe e kako
prie ormanu i uze brzo da otvara male -ioke, ednu za drugom, i kad ne nae
nita to bi bilo zgodno, brzo skide svo al i obavi ga oko lobane, nekoliko
puta, i onda se vrati i spusti glavu na astuk pored &emine glave i ree o kako
to sad divno izgleda) kako e se vilama to svideti) to sad lii na ptie gnezdo)
na divnu planinu kakvu e videla u drugo edno zemli, sa dolinama i #veem i
zvonenem zvona i pevanem pti#a, i kozi#ama i antilopama... 7ogla e da vidi
kako rei odekuu u &emino dui dok i$ e ritmino izgovarala, i &em e
ponavlala za nom kako e to kao planina, kao ptie gnezdo, kao vrt, i ima
mali$ antilopa, a oi o se otvarau i zatvarau, i ga Remzi nastavla da govori
o monotonie, o ritminie, i o besmislenie, kako ona mora da zatvori oi i
da spava i da sana planine i doline i zvezde kako padau i papagae i antilope i
vrtove, i sve to e divno, ree ona, podi"ui glavu polako i govorei o vie
me$aniki, dok ne sede uspravno i vide da e &em zaspala.
.ad, proaputa ona, prilazei D"emsovom krevetu, i on mora da spava,
er eto, lobana divle svine o uvek e tu) nisu e dirnuli) uradili su ba ono to
on "eli) tu e, sasvim nepovreena. On se uveri da e lobana o uvek tu, ispod
ala. Ali "eleo e da upita o neto. Da li e sutra ii na svetionik/
2e, ne sutra, ree ona, ali uskoro, obeava mu) prvog lepog dana. On se
umiri. <e"e. Ona ga pokri. Ali on nee nikad zaboraviti, ona to zna, i oseti da e
luta na 8arlsa (enzlia, na svog mu"a, i na sebe, er ona mu e ulivala nadu.
Onda, maivi se za al, i setivi se da ga e uvila oko lobane divle svine, ona
ustade, i otvori prozor o za edan in ili dva, i u vetar, i uda$nu savreno
ravnoduni pro$ladni noni vazdu$ i promrmla <aku'no'7ildred i ostavi sobu
i pusti da se brava polako zatvori, i izie.
2ada se da on nee lupati knigama o pod iznad ni$ovi$ glava, pomisli
ona, o uvek razmilaui kako e dosadan 8arls (enzli. >er niedno od ni$ ne
spava dobro) oni su razdra"liva de#a, i poto e on govorio tako o .vetioniku,
no izgleda verovatno da e sruiti gomilu kniga, ba u trenutku kad oni budu
$teli da zaspe, gurnuvi i$ nespretno laktom sa stola. >er ona zamila da e on
otiao gore da radi. Ali on izgleda tako adan) ali ona e osetiti olakane kad on
ode) ali ona e se pobrinuti da se sutra bole ponaau prema nemu) ali on e
divan prema nenom mu"u) ali negovo ponaane treba da se popravi) ali ona
voli negov sme$. ' 7islei ovo, dok e silazila stepeni#ama, ona opazi da kroz
prozor mo"e da vidi mese#, "ut pun mese# ' i okrete se, i oni e ugledae kako
stoi iznad ni$ na stepeni#ama.
(o e moa mati, pomisli !ru. Da) 7inta treba da e gleda) !ol Rali
treba da e gleda. (o e neto samo po sebi, kao da na svetu postoi samo edna
takva osoba) nena mati. 5, poto e sasvim odrasla, pre ednog trenutka, i
razgovarala sa drugima, ona postade opet dete, i ono to oni rade u stvari e igra,
i da li e nena mati odobriti ni$ovu igru, ili e osuditi, pitala se. 5 mislei kakva
e to prilika za 7intu i !ola i <ili to e vide, i oseaui kakva e to izvanredna
srea za nu to e ima, i kako nikad nee odrasti i nee nikad ostaviti kuu, ona
ree, kao dete, 7islili smo da idemo dole na obalu da gledamo talase.
Odma$, bez ikakvog razloga, ga Remzi postade dvadesetogodina
devoka, puna veselosti. 5znenada e obuze udno raspolo"ene. 2aravno,
morau ii) naravno, morau ii, uzviknu ona, smeui se) i pretravi tri ili etiri
posledna stepenika, obraala se as ednom, as drugom i smeala se i zatezala
7intin ogrta oko ne i govorila da bi i ona pola kad bi mogla, i da li e dugo
ostati, i ima li neko od ni$ asovnik/
Da, ima !ol, ree 7inta. !ol izvadi divan zlatan asovnik iz male
ko"ne kesi#e da o poka"e. 5 dok ga e dr"ao na dlanu pred nom, on oseti Ona
zna o tome sve. 2ie potrebno da ita govorim. !okazuui asovnik, kao da o
e govorio ,radio sam to, go Remzi. .ve vama duguem. 5 ugledavi zlatan
asovnik kako le"i na negovom dlanu, ga Remzi oseti= &ako e izvanredno
srena 7inta6 ,dae se za oveka koi ima zlatan asovnik u ko"no kesi#i.
&ako bi$ volela da mogu da poem s vama6 uzviknu ona. Ali nu
zadr"ava neto tako ako da nikad i ne pomila da se upita ta e to. 2aravno, za
nu e nemoguno da ide sa nima. Ali ona bi volela da ide, da nie neeg
drugog, i zabavlena apsurdnou svoe misli *kakva srea udati se za oveka sa
ko"nom kesi#om za asovnik+, ona ode sa osme$om na usnama u drugu sobu,
gde e nen mu" sedeo i itao.
1%
2aravno, ree ona u sebi, ulazei u sobu, morala e da doe ovamo radi
neeg to o e potrebno. 2apre o e potrebno da sedne na ednu posebnu
stoli#u pod ednu posebnu lampu. Ali no e potrebno o neto, mada ne zna,
ne mo"e da smisli ta e to to o treba. !ogleda u mu"a *uzimaui arapu i
poinui da plete+, i vide da ne "eli da bude ometan ' to e asno. On ita neto
to ga veoma dira. ,pola se smei, i onda ona zna da on to kontrolie svoe
uzbuene. !revre strane. 4lumi ' mo"da zamila da e on ta linost iz knige.
9elela e da zna koa e to kniga. O$, to e neka kniga starog :altera .kota,
vide ona, nametaui tit lampe tako da o svetlost pada na pletivo. >er 8arls
(enzli e kazao *ona podi"e pogled kao da oekue da ue tresak kniga na podu
iznad ni$+, kazao e da svet vie ne ita .kota. (ada e nen mu" pomislio (o
e govoriti o meni, pa e tako otiao i uzeo ednu od ti$ kniga. A doe li do
zakluka (ano e to 8arls (enzli ka"e, primie to o .kotu. *Ona vide da on
odmerava, razmatra, uporeue itaui.+ Ali ne o sebi. ,vek mu e nelagodno
kad e sam u pitanu. (o e brine. On se uvek sekira zbog svoi$ kniga ' da li e
biti itane, da li su dobre, zato nisu bole, ta svet misli o meni/ Ona ne voli da
misli o nemu tako, i pitaui se da li su za veerom pogodili zato e on
iznenada postao razdr"liv kad su razgovarali o slavi i o traanu kniga, pitaui
se da li su se de#a tome smeala, ona izvrte arapu, i sve -ine rezbarie poavie
se, is#rtane elinim instrumentima oko neni$ usana i ela, i ona se stia kao
drvo koe se previalo i treslo, i sad, kad vetar prestae, smirue se, list po list, u
nepominost.
2ie va"no nita od toga, pomisli ona. :eliki ovek, velika kniga, slava '
ko to zna/ Ona o tome ne zna nita. Ali to e negov nain, negova
istinolubivost ' na primer za veerom mislila e sasvim instinktivno. &ad bi
samo progovorio6 Ona ima potpuno poverene u nega. 5 otputaui sve ovo,
kao to se prilikom ronena prolazi as pored alge, as pored slamke, as pored
me$ura, ona opet oseti, tonui sve duble, kao to e osetila u $olu dok su ostali
razgovarali, 5ma neto to "elim ' neto to sam dola da dobiem, i padala e
sve duble i duble, zatvoreni$ oiu, ne znaui uopte ta e to. !oeka malo,
pletui, pitaui se, i one rei, koe su izgovarali za veerom, &ineska ru"a e
sva u #vetu, i zui sa medom pela, polako poee da se ritmino talasau u
nenom du$u, i dok su se tako talasale, rei, kao male zasenene svetilke, edna
#rvena, edna plava, edna "uta, palile su se u tami nene svesti, i izgledalo e
kao da, ostavlaui svoa le"ita tamo gore, preleu edna drugu, ili uzvikuu ili
odekuu) ona se okrete i potra"i na stolu pored sebe knigu.
i s"i i"oti koje smo ikad $roi"eli,
i s"i i"oti to e nastati,
$uni su dr"ea i lia koje se menja,
mrmlala e, zabadaui igle u arapu. Ona otvori knigu i poe da ita, ovde i
onde, nasum#e, i, dok e to inila, oseti da se pene nazad, napred, prokruui
sebi put navie ispod listia kruni#e koi su se saviali preko ne, tako da e samo
znala= ova e beo, ili ova e #rven. 5sprva nie znala ta rei uopte znae.
)krenite o"amo skrenite "ae krilate brodo"e,
s"i $obeeni mornari...
proita i okrete stranu, lulaui se ovamo i onamo, od ednog sti$a do drugog,
kao sa edne grane na drugu, kao od ednog #rvenog i belog #veta do drugog,
dok e neki mali zvuk ne tr"e ' nen mu" pleskao se po butinama. Oi im se
sretoe za trenutak) ali oni nisu "eleli da razgovarau. 2emau nita da ka"u, a
neto kanda ipak ide od nega k no. (o e "ivot, to e snaga, negova, to e
ogroman $umor, ona zna, koi ga primoravau da se pleska po butinama. 2e
prekida me, kao da o ka"e, ne govori nita) samo sedi tamo. 5 on nastavla da
ita. 2egove se usne gre. (o ga e ispunavalo. (o ga e utvrivalo. On sasvim
zaboravla sve sitne nepriatnosti veeri, i kako mu e bilo neizre#ivo dosadno
da sedi mirno dok svet beskrano ede i pie, i kako e bio lut na svou "enu, i
tako razdra"liv i osetliv kad su preli preko negovi$ kniga kao da uopte ne
postoe. Ali sada, on oseti, uopte nie va"no ko sti"e do 0 *ako misao ide kao
abe#eda, od A do 0+. 2eko e doi do 0 ' ako ne on, onda drugi. .naga ovog
oveka i razboritost negova, oseane za potene proste stvari, ove ribare, ono
siroto staro lu#kasto stvorene u 7aklbekitovo kui#i, ine da se osea tako
krepkim, tako osloboenim od neega da se oseti probuen i pobedniki, i nie
mogao da zadr"i suze. !odi"ui malo knigu da sakrie li#e, pustio i$ e da
padau i tresao e glavom i zaboravio sasvim na sebe *ali ne ednu ili dve misli o
moralu i -ran#uskim romanima i engleskim romanima, i da su .kotove ruke
vezane ali da e negovo gledite mo"da istinito kao i drugo gledite+, zaboravio
e svoe brige i neuspe$e sasvim u utoplenu adnog .tenlia i u 7aklbekitovo
?
tuzi *tu e .kot naboli+ i u iznenauuo radosti i oseanu snage kou otuda
dobiva.
Dakle, neka naprave neto bole, pomislio e, dovravaui poglavle.
Oseao e da se prepirao sa nekim, i da e u bolem polo"au. Oni ne mogu
napraviti neto bole od toga, ma ta govorili) i negov polo"a e postaao sve
sigurnii. <ubavni#i su koeta, pomisli on, pribiraui sve to opet u svoo
svesti. (o su koetarie, to e prvoklasno, pomisli, uporeuui ednu stvar s
drugom. Ali morae to opet da ita. 2e mo"e da se seti #elokupnog oblika te
stvari. 7ora da se uzdr"i od o#ene. .toga se vrati drugo misli ' ako mladi ludi
ne mare za ovo, oni ne mare ni za nega. 8ovek ne treba da se "ali, pomisli g.
Remzi, trudei se da ugui "elu da se "ali svoo "eni to mu se mladi ludi ne
dive. Ali bio se odluio= nee o opet dosaivati. !ogledao u e dok e itala.
5zgleda, dok ita, sasvim smirena. On voli to su svi otili i to su on i ona sami.
1 <i#a iz .kotovog romana )tarinar. ' Red.
Geo "ivot se ne sastoi od spavana sa "enom, pomisli, vraaui se .kotu i
%alzaku, engleskom i -ran#uskom romanu.
4a Remzi podi"e glavu i, kao neko u lakom snu, izgledalo e da ka"e
ako on "eli da se ona probudi, ona e se probuditi, stvarno $oe, ali inae, zar ne
bi mogla da nastavi da spava, samo o malo, samo o malo. Ona se pene uz
one grane, ovuda i onuda, sputaui ruke na edan #vet a onda na drugi.
Nit sla"io sam tamnu rumen rue,
J
itala e, i, itaui, penala se, osetila e, do vr$a, do samoga vr$a. &akvo
zadovolstvo6 &akvo spokostvo6 .ve triarie dana prilepie se za ova magnet)
nen du$ se oseti oien, ist. 5 onda, evo, iznenada #elina uobliena u nenim
rukama, lepa i razumna, asna i savrena, sutina isisana iz "ivota i zaokru"ena '
sonet.
Ali postaala e svesna da e mu" posmatra. .meio se na nu podruglivo,
kao da e blago ismeva to e zaspala pri dnevno svetlosti, ali u isto vreme
mislio e 2astavi sa itanem. 2e izgleda sad tu"na, pomislio e. 5 pitao se ta
ona ita, i preuveliavao e neno neznane, nenu prostosrdanost, er mu se
svialo da misli da ona nie visprena, da nie kniki uena. !itao se da li ona
razume to to ita. :erovatno ne, pomislio e. Ona e zaprepauue lepa.
5zgledalo mu e da nena lepota, ako e to mogue, raste.
!i bje daleko... i bjee k*o zima
&o t"ojom sjenom igro sam se s njima...
ona zavri.
Dakle/ Ree ona, odazivaui se sneno na negov smeak, di"ui
pogled sa knige.
2 Ova i sledea dva sti$a su iz ;ekspirovog KL. soneta, u prevodu D. Anelinovia. ' Red.
&o t"ojom sjenom igro sam se s njima,
mrmlala e sputaui knigu na sto.
;ta se dogodilo, pitala se ona, uzimaui pletivo, otkako ga e posledni
put videla samog/ Ona se seti oblaena, i seti se da e videla mese#) 1ndrua
kako dr"i tanir suvie visoko za veerom) da e bila neraspolo"ena zbog neega
to e :iliam rekao) pti#e na drveu) 8arlsa (enzlia kako i$ budi obaranem
kniga ' o$ ne, to e ona izmislila) i !ola kako ima ko"nu kesi#u i asovnik. O
emu da mu pria/
Oni su vereni, ree ona, poinui da plete, !ol i 7inta.
(ako sam i mislio, ree on. 2ema nita vie da se ka"e o tome. 2en
du$ e o uvek iao gore i dole, gore i dole, sa poeziom) on se o uvek oseao
vrlo sna"an, vrlo odluan, posle itana o .tenievo sa$rani. (ako su sedeli
utei. (ada ona postade svesna "ele da on neto ka"e.
7a ta, ma ta, pomisli ona, nastavlaui da plete. 7a ta bie dobro.
&ako mora da e lepo udati se za oveka koi ima ko"nu kesi#u za
asovnik, ree ona, er to e bila edna vrsta ni$ove zaednike ale.
On se nasmea. On smatra ovu veridbu kao to uvek smatra ma kou
veridbu) devoka e i suvie dobra za tog mladia. !olako o pade na um ' zato
onda ovek "eli da se svet "eni i udae/ , emu e vrednost, smisao toga/
*.vaka re kou sad izgovore bie istinita.+ 3ade, re#i neto, pomisli ona, "elei
samo da ue negov glas. >er senka, neto to i$ obavia, poinala e, ona oseti
da se zatvara oko ne opet. Re#i ma ta, preklinala e, gledaui ga, kao da tra"i
pomo.
On e utao, klatei tamo i amo kompas na lan#u asovnika, i
razmilaui o .kotovim romanima i %alzakovim romanima. Ali kroz sumrane
zidove ni$ove intimnosti, er oni su se pribli"avali edno drugom ne$otino,
ona e mogla da oseti negov du$) i sad kad su nene misli uzimale obrt koi on
ne voli, ' prema pesimizmu, kako on to zove ' on e poinao da se vrpoli)
mada nita nie govorio, no e podigao ruku elu, uvrnuo pramen kose, i pustio
ga da opet padne.
2ee zavriti tu arapu veeras, ree on, pokazuui na nenu arapu.
(o e ono to e "elela ' otrina u glasu koim e prekoreva. Ako on ka"e da nie
dobro biti pesimista, verovatno da nie dobro, pomisli ona) ta brak e ispasti
dobro.
Da, ree ona, poravnavaui arapu na kolenu, neu e zavriti.
A ta onda/ >er ona oseti da e on o uvek gleda, ali da se negov pogled
izmenio. On "eli neto ' "eli ono to e no uvek teko da mu da) "eli da mu ona
ka"e da ga voli. 5 da, ne, ona to ne mo"e da uini. 0a nega e razgovor mnogo
laki nego za nu. On ume da ka"e stvari ' ona nikad ne ume. (ako, prirodno,
uvek e on ta koi govori stvari, a onda, zbog neeg, nemu e to odednom
krivo, i preba#ue o. 9enom bez sr#a zove e) ona mu nikad nie kazala da ga
voli. Ali to nie tako ' to nie tako. .tvar e samo u tome to ona nikad ne ume
da ka"e ono to osea. 0ar nema niedne mrve na negovom kaputu/ 2ita to bi
mogla da uini za n/ ,stavi, ona stade kod prozora sa #rvenkastomrkom
arapom u rukama, delom da bi se okrenula od nega, a delom zato to se setila
kako e esto more lepo nou. >er ona zna da e on okrenuo glavu kad e ona
okrenula) on e posmatra. Ona zna da on misli= (i si lepa nego ikad. 5 ona se
oseti vrlo lepom. 0ar mi nee rei bar ednom da me voli/ 7islio e to, er e
uzbuen, neto zbog 7inte i knige, i zato to se time zavrava dan, i zbog
ni$ove svae oko odlaska na .vetionik. Ali ona ne mo"e to da uini) ona ne
mo"e to da ka"e. (ada, znaui da e on posmatra, umesto da ka"e ma ta, ona se
okrete, dr"ei arapu, i pogleda ga. 5 gledaui ga uze da se smei, er mada nie
kazala niednu re, on zna, dabome, on zna, da ga ona voli. On to ne mo"e da
ospori. 5 smeei se ona pogleda kroz prozor i ree *mislei u sebi 2ita na
svetu ne mo"e biti ravno ovo srei+ '
Da, u pravu si. .utra e biti kiovito. Ona nie kazala to, ali on e znao.
5 ona ga pogleda smeei se. >er opet e ona likovala.
II
VR'(' PROLAZI
1
Dakle, moramo ekati da budunost poka"e, ree g. %enks, ulazei sa
terase.
.koro e toliko mrano da se nita ne vidi, ree 1ndru, dolazei sa
obale.
>edva se mo"e raspoznati ta e more a ta zemla, ree !ru.
3oemo li ostaviti svetlost da gori/ ree <ili, dok su u kui skidali
kapute.
2e, ree !ru, ne, ako su svi uli.
1ndru, doviknu ona, ugasi svetlost u $olu.
>edna po edna, lampe se pogasie, sem to e g. &armakl, koi voli malo
da le"i budan i ita :ergilia, ostavio sveu da gori prilino du"e nego ostali.
2
(ako, kad se sve lampe pogasie, mese# potonu, a slaba kia dobovae po
krovu, izlivane beskranog mraka poe. 2ita, izgleda, ne mo"e da nad"ivi
potop, obile mraka, koi se uvlai u kluaoni#e i pukotine, prikrada se oko
prozorski$ kapaka, ulazi u spavae sobe, guta ovde bokal i lavor, tamo vazu sa
#rvenim i "utim georginama, tamo otre ivi#e i vrstu glomaznost komode. 2e
samo da se nameta ne mo"e poznati) edva da e ostalo ma ta od tela ili du$a
po emu bi se moglo rei Ovo e on ili Ovo e ona. !onekad se podigne
neka ruka kao da e da zgrabi neto ili da se zatiti od neeg, ili neko ei, ili se
neko glasno smee kao da se ali sa nitavilom.
2ita se ne mie u salonu ni u trpezarii ni na stepeni#ama. .amo se kroz
zarale arke i vla"nu drvenariu nabreklu od mora neki povetar#i odvoeni od
tela vetra *kua e ipak trona+ unau oko uglova i ulaze unutra. %ezmalo
ovek mo"e da i$ zamisli kako, kad su uli u salon, ispituu, ude se, igrau se sa
ezikom tapeta koi visi, pitau da li e o dugo visiti, kad e otpasti. 0atim,
lako dodirnuvi zidove, prolaze zamileno kao da pitau #rvene i "ute ru"e na
tapetima da li e izbledeti, i ispituu *polako, er imau vremena na
raspolaganu+ is#epana pisma u korpi za $artiu, #vee, knige, sve to im e sad
izlo"eno, pitau= Da li su savezni#i/ Da li su nepriateli/ &oliko e izdr"ati/
(ako su se mali povetar#i, upravleni sluanom svetlou neke
neotkrivene zvezde, ili lutaueg broda) ili ak .vetionika, popeli stepeni#ama i
nukali oko vrata spavai$ soba. Ali ovde za#elo morau stati. .ve drugo mo"e
da iezne i nestane) ono to le"i ovde vrsto e. Ovde se mo"e rei onim
svetlostima koe klize, onim pipavim povetar#ima to duvau i saviau se preko
same postele, ovde ne mo"ete ni dodirnuti ni unititi. 2a to e oni, umorno,
avetinski, kao da imau kao pero lake prste i laku otpornost pera, pogledati,
ednom, na zatvorene oi i labavo skloplene prste, i saviti svoe odee i
ieznuti. 5 tako, nukaui, probiaui se, odoe k prozoru na stepeni#ama, ka
spavaim sobama za poslugu, ka sobi#i na mansardi) silazei, obasae abuke
na trpezariskom stolu, dodirnue lati#e ru"a, opipae sliku na nogarima,
preoe preko prostirki i du$nue malo peska po podu. 2azad, svi zaedno
prestadoe, skupie se, uzda$nue) izustie bes#ilan izliv "alena na koi neka
vrata u ku$ini odgovorie) otvorie se irom i, ne pustivi unutra nita, zalupie
se.
*Ovde g. &armakl, koi e itao :erglia, ugasi sveu. !ono e bila
prola.+

Ali ta e ipak edna no/ &ratak razmak, naroito kad mrak ili tako
brzo, i tako brzo pti#a zapeva, petao zakukurie, ili bledo zelenilo o"ivi, kao
uzvitlan list, u udublenu talasa. >edna no, meutim, sledi drugu. 0ima i$ ima
#eo pil i deli i$ podednako, ravnomerno, neumornim prstima. Ote"u se= #rne
se. 2eke od ni$ dr"e visoko asne planete, ploe saa. Opustoeno esene
drvee nosi odblesak poderani$ zastava koe plamte u tami pro$ladni$ peina
katedrala gde zlatna slova na mermernim strani#ama opisuu smrt u bi#i i kako
se kosti belasau i gore daleko na peanim sprudovima 5ndie. >esene drvee
svetlu#a na "uto meseini, na svetlosti punog mese#a, na svetlosti koa
razmekava snagu rada, i ubla"ava strniku, i donosi talas koi plavo zapluskue
obalu.
5zgleda sad kao da e, dirnuta ludskim kaanem i svim negovim
mukama, bo"anska dobrota razmakla zavesu i izlo"ila iza ne, ednog
odreenog, uspravnog ze#a) talas koi pada) un koi se luka, koi bi, kad
bismo i$ bili dostoni, pripadali nama zauvek. Ali ava, bo"anska dobrota,
trgnuvi konopa#, navlai zavesu) ne zadovolava e) ona pokriva svoa blaga u
potopu grada, i tako i$ razbia, tako zbrka, da izgleda nemogue da e se ni$ov
mir ikad vratiti ili da emo sastaviti od ni$ovi$ -ragmenata #elinu ili proitati u
ni$ovim razba#anim komadima asne rei istine. >er nae kaane zaslu"ue
samo edan pogled) nae muke samo odgaane.
2oi su sad pune vetra i razarana) drvee ponire i savia se, a ni$ovo
lie leti na sve strane dok ne oblo"i livadu, i le"i nagomilano u kanalima i gui
oluke i zasipa vla"ne staze. 5 more se ba#a i lomi, a ako bi neki spava,
zamilaui da mo"e nai na "alu odgovor na svoe sumne, uesnika u svoo
samoi, zba#iti postelne pokrivae i sii sam da eta po pesku, nita slino
pomoi i bo"ansko gotovosti ne bi dolo da pomogne smirivanu noi i uini da
svet odra"ava oblast due. Ruka iezava u negovo ru#i) glas bui u negovom
uvu. %ezmalo e se ispostaviti da e uzaludno u takvom mete"u postavlati noi
takva pitana kao to su ta, i zato, i zbog ega, koa mame spavaa iz postele
da tra"i odgovor.
*4. Remzi, spotiui se du" nekog $odnika, ispru"i ruke ednog mranog
utra, ali budui da e ga Remzi umrla dosta naglo pret$odne noi, on ispru"i
ruke napole. One ostadoe prazne.+
!
(ako u prazno kui sa zakluanim vratima i savienim due#ima, ovi
zalutali povetar#i, izvidni#e veliki$ armia, uletee, preoe preko goli$ podova,
gri#kae i duvae, ne sretoe nita u spavao sobi ni u salonu to bi im se do
kraa oduprlo, ve samo zastore koi se leprau, drvo koe pu#keta, gole noge
stolova, ku$insko posue i por#elan ve prlav, potamneo, naprsao. Ono to su
ludi odba#ili i ostavili ' par #ipela, lovaka kapa, neke izbledele sukne i kaputi
u ormanima ' oni edini zadr"avau ludski oblik i u praznini pokazuu kako su
nekad bili ispuneni i "ivi) kako su ruke nekad bile zaposlene kopama i
dugmadima) kako e nekad ogledalo odra"avalo li#e) odra"avalo izdublen svet
u koem se neka prilika okretala, neka ruka zasala, vrata se otvarala, de#a
ulazila trei i prevrui se) i opet izlazila. .ada, iz dana u dan, svetlost upravla
kao #vet koi se ogleda u vodi, svou asnu sliku na zid preko puta. .amo se
senke drvea, niui se na vetru, priklanau zidu, i za trenutak zamrauu lokvu
u koo svetlost odbleskue) ili pti#e, letei, ine da edna ne"na pega zalepra
polako preko poda spavae sobe.
(ako lupkost i mir vladau, i zaedno ine sliku same lupkosti, oblik od
koeg se "ivot odvoio) usamleni kao ezer#e u veeri, u dalini ugledano sa
prozora voza, koi tako brzo iezava da e ezer#u, bledom u noi, edva
ugrablena usamlenost, mada e ednom vieno. <upkost i mir ste"u ruke u
spavao sobi, i izmeu pokriveni$ bokala i prevueni$ stoli#a ak i radoznalo
zavirivane vetra, i osetlivi nos vla"ni$ morski$ povetara#a, koi se taru,
mrkuu, postavlau i opet ponavlau svoa pitana ' 3oete li izbledeti/
3oete li nestati/ ' edva da remete mir, ravnodunost, izgled iste potpunosti,
kao da na pitana koa postavlau edva da treba odgovoriti= mi ostaemo.
5zgleda kao da nita ne mo"e pokvariti ovu sliku, oskvrnaviti ovu
nevinost, ili uznemiriti leluavi plat tiine koa, iz nedele u nedelu, u prazno
sobi, utkiva u sebe krike pti#a, sirene brodova, zuane i bruane pola, lave"
pasa, ovekovo dozivane, i savia i$ oko kue u tiini. .amo e ednom neka
daska pukla na stepeni#ama) ednom usred noi, sa rikom, sa zanosom, kao
posle vekova mirovana, edna stena se odlomi od planine i, skotrla se drobei
se u dolinu, edan kra ala se odrei i leluao se tamo'amo. Onda opet silazi
mir) i senka se zalelua) svetlost se pokloni sa divlenem svoo sli#i na zidu
spavae sobe) kad ga 7aknab, #epaui veo tiine rukama koe su bile u koritu,
mrvei e #ipelama koe kripe po tu#aniku, doe kao poruena da otvori sve
prozore, i da izbrie prainu u spavaim sobama.
"
Dok se klatila *er ona se lulala kao brod na moru+ i gledala ispod oka
*er ona ne gleda nita pravo, ve iskosa brzim pogledom koi osuue prezir i
bes sveta ' bez du$a e, ona to zna+, dok se $vatala za ogradu stepeni#a i vukla
se gore iz sobe u sobu, pevala e. (rlaui staklo dugakog ogledala i gledaui
svou zalulanu spodobu, isputala e neki zvuk iz usana ' neto to e bilo
veselo pre dvadeseg godina, mo"da pevueno i igrano na pozorni#i, ali sad,
dolazei od krezube, zabraene "ene koa poslu"ue, lieno smisla, bilo e kao
glas nerazumnosti, udi, upornosti same, zga"eno ali neukrotivo, tako da dok se
ona klatila, praei, briui, izgledalo e kao da ka"e kako e to edna duga
"alost i muka, ustaane i legane, unoene i iznoene stvari. 2ie lak ni udoban
svet koi ona poznae bezmalo sedamdeset godina. !ogrblena e od umora.
&oliko e, pitala se ona, stenui na kolenima pod krevetom, briui prainu sa
poda, koliko e to traati/ Ali opet se sa naporom podi"e na noge, pribra se, i
opet, sa svoim pogledom iskosa koi sklizne i odvrati se ak i od nenog
sopstvenog li#a i neni$ nevola, opet stoi i zeva u ogledalo, bes#ilno se smei,
i opet poine staro skakutane i dirind"ene, podizane prostirke, nametane
por#elana, i opet gledane postran#e u ogledalo, kao da, ipak, i ona ima svou
ute$u, kao da e doista nena tu"bali#a isprepletena nekom ispopravlivom
nadom. 0a#elo ima vizia radosti kod korita, re#imo sa nenom de#om *no dvoe
su vanbrano roena, a edno u e ostavilo+, u krmi kad pie) u preturanu
dronaka po -iokama. 0a#elo postoi neki pro#ep mraka, neki kanal u dubinama
tame kroz koi izazi dovolno svetlosti da iskrivi neno li#e koe ss smei u
ogledalu, i da uini da, vraaui se opet svom poslu, pevui staru pesmu iz
veselog pozorita. , ta ma$ mistiar, vidovnak iao e "alom u lepo noi,
pomutio e lokvu, gledao stenu i pitao se ;ta sam a/ ;ta e ovo/ i
odednom bio e udostoen odgovora *kakvog, ne ume rei+= tako da mu e bilo
toplo na mrazu, udobno u pustini. Ali ga 7aknab nastavila e da pie i brbla
kao i pre.
#
!rolee bez i ednog lista da zatreperi, golo i vitko kao devi#a gorda u
svoo nevinosti, prezriva u svoo istoti, bilo e razastrto po polima, budno i
iroko otvoreni$ oiu i sasvim ravnoduno ta ine i misle posmatrai.
*!ru Remzi, oslanaui se na oevu ruku, udala se tog maa. ;ta bi moglo
biti umesnie/ govorio e svet. 5 dodavao e= &ako divno ona izgleda6+
<eto se bli"ilo, veeri su postaale du"e, a uporedo sa tim poavie se
naudnie zamisli koe prolaze obalom, uznemiruu vode, bude, i izazivau nade
' o mesu pretvorenom u atome koi ezde ispred vetra, o zvezdama koe
svetlu#au u svoim ezgrima, o steni, moru, oblaku, i nebu namerno zdru"enim
da bi prikupili razba#ane delove vizie. , tim ogledalima, umovima ludi, u tim
ezerima nemirni$ voda, u koima se obla#i veito kovitlau i senke uobliuu,
snovi odolevau, a nemoguno e odupreti se udnom nagovetau koi svaki
galeb, #vet, drvo, ovek i "ena, i sama bela zemla izgleda da obavlue *ali ako
im se postavi pitane, spremni da se odma$ povuku+ da dobro trium-ue, srea
preovlaue, red vlada) ili odupreti se neobino te"ni da se luta tamo'amo u
potrazi za nekim apsolutnim dobrom, za nekim kristalom intenziteta, udalenim
od poznati$ zadovolstava i uobiaeni$ vrlina, neim to e tue toku domaeg
"ivota, edinstvenim, tvrdim, svetlim, kao diamant u pesku, koi e nainiti
vlasnika sigurnim. 0atim, omekalo i podatno, prolee sa pelama koe zue i
komar#ima koi poigravau savia plat oko sebe, prekriva oi koprenom, okree
glavu, i izmeu prolazei$ senki i naleta sitne kie izgleda da uzima na sebe
neko saznane o bolovima oveanstva.
*!ru Remzi umrla e toga leta od neke bolesti u vezi sa poroaem, to e
zaista tragedia, govorio e svet. 4ovorilo se da niko nie vie od ne zaslu"ivao
sreu.+
5 sad, u letno vruini, vetar e slao svoe u$ode u kuu. 5nsekti su pleli
mre"u u sunanim sobama) korov koi e rastao blizu stakla u noi lupkao e
metodino o prozorsko okno. &ad e padala no, snop svetlosti sa .vetionika,
koi se prostirao tako despotski samovlasno po tepi$u u tami, osvetluui
negovu aru, doe sad u meko svetlosti prolea pomeanom sa meseinom,
klizei blago kao da sputa svoe milovane i zadr"ava se kradomi#e i gleda pa
opet lubavniki dolazi. Ali u samo tiini tog lubavnog milovana, dok se dugi
snop oslanao o krevet, stena se odlomi) drugi prevo ala se odrei) visio e, i
ni$ao se. &roz kratke letne noi i duge letne dane, kad e izgledalo da prazne
sobe "amore od odeka sa pola i zuana mui#a, dugaki zrak se blago talasao,
bes#ilno ni$ao) a sun#e e tako pravilo pruge i prepreivalo sobe i punilo i$
"utom maglom da e ga 7aknab, kad bi provalivala unutra i klatila se tuda,
praei, briui, izgledala kao neka tropska riba koa vesla kroz sun#em
obasane vode.
&asnie u leto dooe zloslutni zvu#i kao odmereni udar#i ekia
prigueni na klobuini, koi, svoim ponovlenim udarima o vie dree al i
razbiau ole za a. . vremena na vreme neka aa zvekne u ormaru kao da e
neki d"inovski glas kriknuo u agonii tako glasno da ae u ormaru podr$tavau
takoe. Onda opet zavlada tiina) i onda, iz noi u no, a ponekad usred dana
kad su ru"e sane a svetlost upravla na zid svo oblik asno, izgleda da prekida
ovu tiinu, ovu ravnodunost, ovu potpunost, udar neega to pada.
*>edna granata e eksplodirala. Dvadeset ili trideset mladia odletelo e u
vazdu$ u Aran#usko, meu nima 1ndru Remzi, ia e smrt, milostivo,
nastupila odma$.+
, to godine doba, oni koi su silazili da $odau obalom i pitau more i
nebo kakvu im poruku donose, ili kakvo priviene potvruu, morali su da
uzmu u obzir izmeu ostali$ znakova bo"anske dare"livosti ' zalaska sun#a na
moru, bledila zore, izlaska mese#a, ribarski$ barki na meseini, de#e koa se
gaau pregrtima trave ' neto to nie u skladu sa ovom veselou, ovim
spokostvom. 2emo priviene nekog pepelastog broda, na primer, kako dolazi,
odlazi) bila e neka na blago povrini mora purpurna mrla kao da neto klua i
krvari, nevidlivo, ispod povrine. Ovo uplitane u s#enu sraunatu da pokrene
nauzvienia razmilana i dovede do naudobnii$ zakluaka zaustavla
ni$ove korake. (eko e ne obazirati se na ni$, ukinuti ni$ov znaa u sli#i
predela) nastaviti etnu pored mora, i diviti se kako e spolna lepota ogledalo
unutrane.
Da li !riroda dopunue ono to ovek unapreue/ Da li ona dovrava
ono to on poine/ .a podednakim mirom ona gleda negovu nesreu,
nitavost, i negovu patnu. (a san, onda, o sudelovanu, upotpunavanu,
iznala"enu u osami na obali nekog odgovora, samo e odblesak u ogledalu, a
ogledalo e samo povrinska staklenost koa se uobliava u tiini kada
plemenitie sile spavau ispod ne/ 2estrpliv, oaan, a ipak nerad da ide *er
lepota nudi svoe mam#e, ima svoe ute$e+, koraati obalom e nemogue)
razmilane e neizdr"livo) ogledalo razbieno.
*4. &armakl obavio e toga prolea knigu pesama koe su imale
neoekivan uspe$. Rat, govorio e svet, o"iveo e interesovane za poeziu.+
$
5z noi u no, i leti i zimi, muke od bure, strelasti mir lepog vremena,
veau nesmetano. Ako bi neko sluao *da e bilo nekoga da slua+ iz gorni$
soba prazne kue, mogao bi uti samo gigantski $aos isprese#an munom kako
se kotrla i ba#a, dok se vetrovi i talasi zabavlau kao amor-ne mase <eviatana
u ia ela ne prodire svetlost razuma, i penu se edan na drugi i zarivau i
strmoglavluu u tminu ili dnevnu svetlost *er no i dan, mese# i godina slivau
se bezoblino zaedno+ u idiotskim igrama, dok ne izgleda kao da se sam svemir
bes#ilno bori i premee u grubo pometni i po"udi.
, prolee batenske urne, sluano ispunene bilkama koe vetar nanese,
divno su vesele. <ubii#e i zelenkade dooe. Ali tiina i sa dana su isto tako
neobini kao i $aos i buka noi, sa drveem i #veem koe gleda ispred sebe,
gleda gore, a ipak ne opa"a nita, bez oiu e, i stoga tako strano.
8
2e mislei nita zlo, er se porodi#a nee vratiti nikad vie, ka"u neki, i
kua e se prodati o 7i$oldanu mo"da, ga 7aknab se sa"e i nabra kitu #vea
da ponese kui. .tavila ga e na sto dok e brisala prainu. Ona voli #vee. ;teta
e ostaviti ga da propada. Re#imo da se kua proda *staala e podboena ispred
ogledala+, bie potrebno da se uredi ' $oe bogami. %ila e u toku svi$ ovi$
godina bez "ive due. !o knigama i stvarima pala e plesan, er, neto zbog rata,
neto zbog toga to e teko nabaviti poslugu, kua nie oiena onako kako bi
ona "elela. .ad premaa snagu edne osobe da e uredi. Ona e i suvie stara.
2oge e bole. .ve ove knige trebalo bi izneti na travu, na sun#e) u $olu e gips
otpao) oluk iznad sobe za rad e zaputen i voda ulazi unutra) tepi$ e sasvim
upropaen. Ali trebalo bi oni sami da dou) trebalo e da poalu nekog ovamo
da vidi. >er ima odee u ormanima) ostavili su odeu po svim spavaim sobama.
;ta da uradi ona sa tim/ 5ma mola#a ' u stvarima ge Remzi. .irota gospoa6
2ikad o vie nee biti potrebne. ,mrla e, ka"u) pre toliko godina, u <ondonu.
1to ta stari sivi ogrta nosila e kad e radila u bati *ga 7aknab ga opipa+.
Ona e vidi kako ide stazom nosei ruble, zaustavla se nad svoim #veem *vrt
sad pru"a "alostan prizor, sav e u neredu, i kunii istravau pred vas iz lea+ '
ona e vidi sa ednim od nene de#e pored sebe, u tom ogrtau. 5ma tu i #ipela) i
eal i etka ostavleni na toaletnom stolu, tano kao da e oekivala da e se
sutra vratiti. *,mrla e naprasno, ka"u.+ A ednom e trebalo da dou, ali su
odlo"ili dolazak, neto zbog rata, a i zato to e teko putovati u ovo vreme) nisu
nikad dolazili u toku svi$ ovi$ godina) samo su o slali nova#) ali nikad nisu
pisali, nikad dolazili, i oekivali su da nau stvari kao to su i$ ostavili, o$
bo"e6 Aioke toaletnog stola pune su stvari *ona i$ izvue+, marami#a, komadia
traka. Da, ona kao da vidi gu Remzi kako sa rublem dolazi stazom.
Dobro vee, go 7aknab, kazala bi.
%ila e prema no lubazna. .ve su e devoke volele. Ali bo"e, mnoge
stvari su se izmenile otada *ona zatvori -ioku+) mnoge porodi#e su izgubile
svoe namilie. 5 tako, ona e mrtva) i g. 1ndru e poginuo) i gi#a !ru e takoe
umrla, ka"u, na prvom poroau) ali svako e izgubio ponekog u toku ovi$
godina. Gene su strano skoile, i nisu se vie sputale. Ona se ne dobro sea u
nenom sivom ogrtau.
Dobro vee, go 7aknab, kazala bi, i naredila kuvari#i da ostavi tanir
mlene supe za nu ' sasvim o e potrebno, posle noena one teke korpe ak
iz grada. 7o"e da e vidi sada kako se nagine nad svoim #veem) *neasno i
treperei, kao "uti zrak ili krug na krau teleskopa, edna gospoa u sivom
ogrtau, nagnuta nad svoim #veem, proe preko zida spavae sobe, uz toaletni
sto, preko umivaonika, dok e ga 7aknab etala i trupkala, briui prainu,
ureuui+.
A kuvariino ime/ 7ildred/ 7erien/ ' nekakvo takvo ime. A$,
zaboravila e ' ona zaista zaboravla. 9estoka, kao sve #rvenokose "ene. 7nogo
su se smeali. ,vek e bila dobrodola u ku$ini. 0asmeavala i$ e, zaista. Onda
e bilo bole nego sada.
Ona uzda$nu) i suvie posla za ednu "enu. &limnula e glavom. Ovde e
bila dea soba. 1to, sve e ovde vla"no) gips otpada. 0ato su, za ime boga,
obesili ovde ovu "ivotinsku lobanu/ ' ona se uplesnivila. 5ma i pa#ova u svim
sobama na mansardi. !rokinava. Ali oni nikad nita ne alu) nikad ne dolaze.
2eke su se brave pokvarile, i vrata lupau. Ona ne voli da boravi ovde sama po
mraku. (o e i suvie za ednu "enu, i suvie, i suvie. .tenala e, adikovala.
0alupila e vrata. Okrenula e klu u bravi i ostavila kuu zatvorenu,
zakluanu, samu.
%
&ua e ostavlena) kua e naputena. &ao kolka na pesku ostavlena e
da se napuni suvim zrnima soli poto e naputena od "ivota. &ao da se duga
no u nu smestila. ;erpa e zarala a otira istruleo. &rastave "abe su se uvukle
unutra. ,zaludno, bes#ilno, al se ni$ao tamo'amo. &orov se probio izmeu
#igala u ostavi. <aste savie gnezda u salonu) grede le"e ogolele) pa#ovi odvlae
ovo i ono da glou iza zidova. <eptiri boe kornae izlaze iz larvi i lupkau po
prozorskom oknu. %ulke niu meu georginama) travnak se talasa od dugake
trave) d"inovske artioke se uzdi"u) a blago udarane korova o prozor postae, u
zimskim noima, dobovane sna"nog drvea i trnoviti$ "bunova od koi$ #ela
soba leti izgleda zelena.
&akva bi sila mogla sada da sprei plodnost, neosetlivost prirode/ .an
ge 7aknab o edno gospoi, o detetu, o taniru mlene supe/ !roleprao e
preko zidova kao sunana pega i nestao. Ona e zakluala vrata) otila e. Oni
nikad nita ne alu. 2ikad ne piu. 4ore u -iokama stvari trule ' teta e ostaviti
i$ tako, rekla e. &ua sasvim propada. .amo zrak .vetionika ue u sobe za
trenutak, ba#i svo brzi pogled preko kreveta i zida u zimsko tmini, pogleda
mirno korov i lastu, pa#ove i slamu. 2ita im se sada ne suprotstavla) niko im
ne govori ne. 2eka vetar duva) neka bulka sama nie i neka se karan-il sparue
sa kupusom. 2eka lasta gradi u salonu, i neka se korov probia pored #igala, i
neka se leptir suna na izbledelom kretonu -otela. 2eka razbieno staklo i
por#elan le"e na travnaku, i neka se meau s travom i divlim agodama.
>er sada e doao ona trenutak, ono oklevane kad zora strepi a no
zastae, kad bi pero na kantaru preteglo. >edno pero, i kua tonui, padaui,
izvrnula bi se i sunovratila u dubine mraka. , ruevinama soba izletni#i bi
greali kotlove) lubavni#i bi tra"ili sklonite, le"ei na golim daskama) a pastir
bi ostavlao ruak na #iglama, skitni#a spavao pokriven kaputom da se zatiti od
$ladnoe. Onda bi krov pao) trn i kukuta bi zbrisali stazu, prag i prozor)
i"d"iklali bi neravno ali silovito preko bre"ulaka, a neki zalutali prolaznik
mogao bi da M pozna samo po #rvenim lilanima meu koprivom, ili po
komadiu por#elana u kukuti, da e ovde neko "iveo, da e tu bila kua.
Da e pero palo, da e preteglo na kantaru, #ela kua bi se sunovratila u
dubinu da le"i na pesku zaborava. Ali neka sila e destvovala) neto ne veoma
svesno) neto to gleda ispod oka, neto to se una, neto to nie nada$nuto za
svo rad dostoanstvenim obredom ili sveanim poanem. 4a 7aknab ei)
ga %est kreti. .tare su) noge i$ bole. Dole su s metlama i ko-ama nazad)
morau da rade. .asvim iznenada, da li bi se ga 7aknab pobrinula da se kua
uredi, pisala e edna od mladi$ dama) da li $oe da svri ovo, da li $oe da svri
ono) sve na brzinu. Oni e mo"da doi da provedu leto) sve su ostavili za
posledni trenutak) oekuu da nau sve kako su ostavili. !olako i trudno, sa
metlom i ko-om, briui, ribaui, ga 7aknab, ga %est zaustavlale su
kvarene i trulene) izbavlale su iz ezera vremena, koe se brzo zatvaralo preko
ni$, as zdelu, as orman) izvadile iz zaborava sve .kotove romane i servis za
a ednog utra) posle podne su iznele na sun#e i vazdu$ mesinganu ogradu
kamina i garnituru elini$ "araa. D"ord" sin ge %est, $vatao e pa#ove i
kosio travu. Doli su zidari. !raeno kripane arki i #ikanem reza, lupanem i
treskanem od vlage nabrekle drvenarie, izgledalo e da se neko zaralo muno
raane dogaa, dok su "ene, saginui se, di"ui se, stenui, pevaui, treskale,
lupale, as gore, as dole u podrumima. O$, govorile su, koliko posla6
!ile su a u spavao sobi ponekad, ili u sobi za rad) prekidale su posao u
podne, aavi$ li#a, stari$ ruku savieni$ i zgreni$ od dr"ana metle. .ruile bi
se na stoli#e i razmilale as o velianstveno pobedi nad slavinama i
kupatilom) as o munio, deliminio pobedi nad dugim redovima kniga,
nekad #rnim kao gavran, sad plesnivim sa glivi#ama i pau#ima u nima. >o
edanput, kad e osetila kako e a zagreva, teleskop se namesti pred oi ge
7aknab, i u krugu svetlosti ona vide starog gospodina, mravog kao grabule,
kako trese glavom, dok e ona nosila ruble, i govori sam sa sobom, pomislila e,
na travnaku. On e nikad nie primeivao. 2eko e rekao da e on umro) neko e
rekao da e ona umrla. ;ta e u stvari/ 4a %est ne zna sigurno ni edno ni
drugo. 7ladi gospodin e mrtav. (o e izvesno. !roitala e negovo ime u
novinama.
1no kuvari#e, 7ildred, 7erien, nekakvo takvo ime ' #rvenokose "ene,
pla$ovite, kao sve takve, ali lubazne, ipak, ako ovek ume sa nom. &oliko su
se puta zaedno nasmeali. Ostavila e tanir supe za 7agi) paren#e unke,
ponekad) to god bi ostalo. 9ivelo se dobro u ono vreme. 5mali su sve to im e
bilo potrebno *govorliva, vesela, puna vrelog aa, odmotava klupe uspomena,
sedei na pleteno -oteli u deo sobi+. %ilo e uvek mnogo posla, sveta u kui,
po dvadeset ponekad, i prana sudova do kasno posle noi.
4a %est *ona i$ nie poznavala) u to vreme "ivela e u 4lazgovu+ udila
se, ostavlaui olu, zato li su obesili ovde tu "ivotinsku lobanu/ 0a#elo e
"ivotina ubiena u neko strano zemli.
(o mo"e biti, ree ga 7aknab, nastavlaui da odmotava uspomene) oni
imau priatele u istonim zemlama) gospodu koa su tu boravila, gospoe u
veernim $alinama) videla e ednom, kroz trpezariska vrata, kako sede za
veerom. Dvadesetoro, namane, i svi sa nakitom, a nu su bili pozvali da
pomogne pri pranu sudova, mo"e biti do posle ponoi.
A$, ree ga %est, kada dou, nai e sve izmeneno. Ona se na"e kroz
prozor. !osmatrala e svoga sina D"ord"a kako kosi travu. Oni mogu s pravom
da pitau ta e uraeno u bati, budui da e stari &enedi imao da se stara o
tome, a onda mu se noga pogorala posle pada s kola) i onda mo"da niko #ele
godine, ili vei deo godine) a zatim Devi 7akdonald, i mo"da su oni slali seme,
ali ko e znati da li e ono ikad poseano/ &ad dou, nai e sve izmeneno.
4ledala e sina kako kosi. Odlian e na poslu ' od oni$ mirni$. (reba da
nastave sa ormarima, pomislila e. One ustadoe sa naporom.
2azad, posle dana i dana rada u kui, koena i kopana napolu, krpe za
prainu su bile istresene kroz prozore, prozori zatvoreni, sve zakluano) kapia
zaluplena) gotovo e.
A sada, kao da u e iene i strugane i koene i plaene bilo
priguilo, uzdi"e se ona edva una melodia, ona iskidana muzika kou uvo
napola $vata ili isputa) lave", bleka) iskidani, nepravilni, pa ipak nekako
spoeni) zuane neke bube, trepet pokoene trave, otkinute a ipak nekako
povezane) zuane bumbara, kripa toka, glasno, duboko, ali taanstveno
povezano) uvo se napre"e da i$ pove"e, i uvek e na ivi#i mogunosti da i$
slo"i, ali oni se nikad ne uu sasvim, nikad potpuno skladni, i nazad, uvee,
edan za drugim, zvu#i zamiru, i $armonia se lomi, i tiina pada. .a sunevim
zalaskom otrina se izgubi, i kao magla koa ili tiina se di"e, tiina se iri,
vetar se smirue) slobodno se protegli svet pred spavane, tamno ovde i bez i
edne svetlosti, osim one to dolazi prevuena zelenim kroz lie ili bledim na
belom #veu pored prozora.
*(orba <ili %risko donesena e u kuu edne kasne veeri u septembru. 4.
&armakl e doao istim vozom.+
1&
Onda e zaista doao mir. !oruke mira duvale su s mora na obalu. 2ikad
vie da se ne prekida negov san, da se umiri o duble, o duble da se odmara,
sve to sanari sanau sveto, sanau mudro, da potvrdi ' ta e o aputalo ' kad
<ili %risko spusti glavu na astuk u isto sobi i u more. &roz otvoren prozor
glas lepote sveta ue "uborei, i suvie ti$o da bi se ulo ta govori ' ali ta to
mari ako a znaene asno/ ' preklinui spavae *kua e opet puna) ga %ekvit
e ovde, takoe i g. &armakl+, ako nee zaista da siu na obalu, bar da podignu
zastor i pogledau. :idee onda no kako klizi u purpuru) sa krunom na glavi)
sa "ezlom ukraenim dragim kamenem) i kako i dete mo"e da o pogleda u oi.
A ako se o uvek kolebau *<ili e bila umorna od putovana i zaspala e skoro
odma$) ali g. &armakl itao e knigu pri svetlosti svee+, ako o uvek ka"u
Ne, da e nen sa dim, i da e rosa monia od ne, i da vie vole da spavau)
ne"no, onda bez "albe, ili raspravlana, glas e pevati svou pesmu. 2e"no e se
talasi lomiti *<ili i$ ue u snu+) blago svetlost pada *izgleda kao da prolazi kroz
nene one kapke+. 5 sve izgleda, pomisli g. &armakl, sklapaui knigu,
padaui u san, bezmalo kao to e izgledalo pre mnogo godina.
0aista, glas bi mogao ponovo da pone, dok zavese mraka omotavau
kuu, ge %ekvit, g. &armakla, i <ili %risko, tako da oni le"e sa nekoliko
omota tame na oima, zato ne primiti ovo, biti zadovolan onim, pokoriti se,
predati se/ ,da$ svi$ mora koa udarau ritmiki oko ostrva umirue i$) no i$
obavia) nita ne prekida ni$ov san, dok po pti#a, i zora koa u svou belinu
utkiva ni$ove tanke glasove, kripa kola, lave" psa, sun#e podi"e zavese
po#epa veo na ni$ovim oima, i <ili %riskon, mekolei se u snu, $vata se
vrsto za pokriva, kao to se ona koi seda $vata za busen na ivi#i stene. Ona
otvori irom oi. Opet e ovde, pomisli ona, sedei uspravno u krevetu. %udna.
III
)V'*IONIK
1
;ta to znai onda, ta sve to mo"e da znai/ pitala se <ili %risko,
razmilaui, kad e ostala sama, da li e umesno da ode u kunu i uzme o
ednu olu ka-e ili da eka ovde. ;ta to znai/ ' to e izraz, u$vaen u neko
knizi, koi ovla odgovara neno misli, er ona ne mo"e, ovog prvog utra sa
Remzievima, da pove"e svoa oseana, mo"e samo da ponavla izraz da bi
pokrila prazninu u dui, dok se ova isparena ne raziu. >er zaista, ta ona osea,
kad e opet dola ovamo, posle svi$ ovi$ godina, i smrti ge Remzi/ 2ita, nita
' nita to bi uopte mogla da izrazi.
Dola e kasno prole noi, kad e sve bilo taanstveno, mrano. .ad e
budna, na svom starom mestu za stolom za doruak, ali sama. 5 vrlo e rano,
nema o osam. (u e ona izlet ' na .vetionik, g. Remzi, &em, i D"ems.
(rebalo e ve da su otili ' treba da u$vate plimu ili tako neto. A &em nie
gotova, i D"ems nie gotov, i 2ansi e zaboravila da porui sendvie, i g. Remzi
se nalutio i tresnuo vratima.
;ta vredi sada ii/ grmeo e.
2ansi se izgubila. A on eno koraa besno gore'dole terasom. 8oveku se
ini da se ue lupane vrata i dozivane kroz #elu kuu. .ad upade 2ansi i upita,
gledaui po sobi, udno, upola zbuneno, upola oano= ;ta se ale na
.vetionik/ kao da primorava sebe da uini ono to e izgubila nadu da e ikad
biti u stanu da ini.
0aista, ta se ale na .vetionik6 , svako drugo prili#i <ili bi razumno
predlo"ila a, duvan, novine. Ali ovog utra sve izgleda tako izvanredno udno
da e 2ansino pitane ' ;ta se ale na .vetionik/ ' otvaralo vrata u svesti koa su
lupala i klatila se tamo'amo, i ovek se pitao zabezeknut= ;ta se ale/ ;ta se
radi/ 0ato se ovde uopte sedi/
.edei sama *er 2ansi e opet izila+ meu istim olama za dugim
stolom, ona se oseti odseena od ostalog sveta, i sposobna samo da nastavi da
posmatra, da pita, da se udi. &ua, mesto, utro ' sve o izgleda tue. 2ita e
ne vezue ovde, ona osea, nikakvi$ odnosa sa ovim, sve mo"e da se dogodi, i
to god se dogaa, korak napolu, glas koi doziva *2ie u ormaru) na
stepeni#ama e, neko vie+ este pitane, kao da e spona koa obino vezue
stvari preseena, one lebde onde gore, tamo dole, daleko, svakako. &ako e to
bes#ilno, kako $aotino, kako e nestvarno, pomisli ona, gledaui u praznu
olu od ka-e. 4a Remzi mrtva) 1ndru poginuo) !ru mrtva takoe ' koliko god
ponavlala, to ne izaziva u no nikakvo oseane. 5 mi smo svi zaedno u ovo
kui, ovog utra, ree ona, gledaui kroz prozor ' bio e divan, ti$ dan.
Odednom g. Remzi u prolazu podi"e glavu i pogleda pravo u nu, svoim
unezverenim divlim pogledom koi e ipak tako prodoran, kao da vas vidi, za
edan sekund, prvi put, zauvek) a ona se pravila kao da pie iz prazne ole, da bi
ga izbegla ' da bi izbegla negov za$tev od ne, da bi odlo"ila za trenutak ovu
neodlo"nu nevolu. A on klimnu glavom na nu, i produ"i *.ama, u ga da
ka"e, 5zgublena, u ga da ka"e+, i kao sve ostalo ovog udnog utra rei
postadoe simboli, ispisae se svud preko zelenosivi$ zidova. &ad bi i$ samo
mogla sastaviti, oseti ona, ispisati i$ u neku reeni#u, tada bi dola do istine.
.tari g. &armakl ue ti$o, nasu sebi ka-e, uze olu i ode da se suna.
5zvanredna nestvarnost bila e zastrauua) ali i uzbudliva. Odlazak na
.vetionik. Ali to ovek ale na .vetionik/ 5zgublena. .ama. .ivozelena
svetlost na suprotnom zidu. !razna mesta. (akvi su neki delovi, ali kako da se
sastave/ pitala se ona. &ao da e svaki prekid razbiti kr$ki oblik koi e gradila
na stolu, ona okrete lea prozoru da e ne ugleda g. Remzi. 7ora nekako da
pobegne, da bude sama negde. 5 odednom ona se seti. &ad e sedela ovde pre
deset godina, bila e grani#a ili list na ari stolnaka, u kou e gledala u ednom
trenutku otkrovena. %io e neki problem koi se ti#ao predneg dela slike.
!omai drvo u sredinu, kazala e. 2ikad nie zavrila tu sliku. (o o e
pritiskivalo duu tokom svi$ ovi$ godina. .ad e naslikati tu sliku. 4de su nene
boe/ pitala se. 2ene boe, da. Ostavila i$ e u $olu prole noi. Odma$ e
poeti. Ona ustade brzo, pre nego to se g. Remzi okrete.
,ze stoli#u. !re#iznim pokretima stare devoke postavi nogare na ivi#u
travnaka, ne suvie blizu g. &armakla, ali dovolno blizu da e on titi. Da,
za#elo e staala tano ovde pre deset godina. (u e sad "ivi#a= drvo. !itane e
nekog odnosa izmeu ti$ obekata. 2osila e to u dui za vreme svi$ ovi$
godina. 5zgleda kao da e nala reene= sad zna ta treba da uini.
Ali dok g. Remzi nabasava na nu, ona ne mo"e nita uiniti. .vaki put
kad se pribli"avao ' etao e terasom gore'dole ' propast se pribli"avala, $aos se
pribli"avao. Ona ne mo"e da slika. .agine se, okree se) uzima krpe) pritiskue
tubu. Ali sve to e inila bilo e da se odbrani od nega za trenutak. 2emogue
e da radi dok e on tu. >er ako mu da namanu priliku, ako e on ugleda
nezaposlenu za trenutak, da gleda u negovom prav#u za asak, odma$ e o
prii, govorei, kao to e rekao sino, :idite nas mnogo izmenene. .ino e
ustao, stao pred nu i to rekao. 7ada su svi sedeli utke i gledali, estoro de#e
koe su zvali po nadim#ima kraleva i krali#a 1ngleske, Rii, <epoti#a, Obesni,
%ezduni ' ona e oseala da su oni u sebi besneli od lutine. Dobra stara ga
%ekvit kazala e neto razborito. Ali kua e puna skriveni$ strasti ' oseala e to
#elo vee. 5 povr$ toga $aosa g. Remzi e ustao, stisnuo o ruku, i rekao=
:idite nas mnogo izmenene, i niedno od ni$ nie se pomaklo ni
progovorilo) samo su sedeli kao prisileni da mu dopuste da to ka"e. >edino
D"ems *za#elo .umorni+, mrko pogleda lampu) a &em e uvrtala marami#u oko
prsta. (ad i$ on podseti da e sutra ii na .vetionik. 7orau biti spremni u $olu
kad asovnik otku#a pola osam. 0atim, sa rukom na vratima, on zastade) okomi
se na ni$. Da li oni ne "ele da idu/ pitao e. Da su se usudili da ka"u Ne *on e
imao neki razlog da to "eli+, on bi se tragino ba#io natrag u gorke vode oaa.
(akav e dar imao za pozu. 5zgledao e kao kral u izgnanstvu. D"ems ree
zlovolno +a. &em se zbunila o adnie. Da, o$ da, oboe e biti gotovi,
rekoe. 5 no sinu kroz glavu, to e tragedia ' ne mrtvaki pokrovi i pra$) ve
de#a sputana) ni$ove due podarmlene. D"emsu e esnaest, &em ima
sedamnaest, mo"da. !otra"ila e oima nekog ko nie tu, gu Remzi, verovatno.
Ali tu e bila samo lubazna ga %ekvit, koa e prevrtala svoe ski#e ispod
lampe. 0atim, zato to e bila umorna, nen du$ se o uvek dizao i padao sa
morem, ukus i miris koi imau mesta posle dugog odsustvovana obuzimao u
e, svee su treperile u nenim oima, ona se izgubila i potonula. (o e bila
udesna no, zvezdana) talasi su se uli kad su se peli stepeni#ama, a prolazei
pored prozora na stepenitu, iznenadi i$ mese#, ogroman, bled. 0aspala e
odma$.
2
Ona privrsti isto platno na nogare, kao barieru, slabu, ali dovolno
sna"nu da odbie g. Remzia i negovo nametane. 8inila e sve to se mo"e da
gleda, kad bi on okrenuo lea, u svou sliku) u onu liniu tamo, u onu masu
tamo. Ali o tom nie moglo biti govora. 2eka e pedeset stopa daleko, neka vam
ak i ne govori, neka vas ak ne vidi, on prodire, nadvladava, namee se. On sve
mena. Ona ne mo"e da vidi bou) ne mo"e da vidi oblike) ak i kad e okrenut
leima, ona samo mo"e da misli. Ali on e kroz edan trenutak navaliti na mene,
za$tevaui ' neto to ona osea da mu ne mo"e pru"iti. Ona odba#i ednu
kii#u i izabra drugu. &ada e ta de#a doi/ &ada e svi stii/ vrpolila se. (a
ovek, pomisli ona, a bes se dizao u no, nikad ne dae) ta ovek uzima. Ona,
nasuprot tome, bie primorana da dae. 4a Remzi e davala. Daui, daui,
daui, umrla e ' i ostavila sve ovo. 0aista, luta e na gu Remzi. .a kii#om
koa lako podr$tavala u neno ru#i ona pogleda "ivi#u, stepenik, zid. .ve e to
delo ge Remzi. Ona e mrtva. A evo <ili, u etrdeset etvrto, gubi vreme,
nesposobna da uradi neto, igra se slikana, igra se neim ime se ne igra, i za
sve to kriva e ga Remzi. Ona e mrtva. .tepenik na koem e sedela prazan e.
Ona e mrtva.
Ali zato to stalno ponavlati/ 0ato stalno pokuava da izazove neko
oseane koe nema/ , tomo ima neke blas-emie. .ve e suvo) sve uvenulo) sve
istroeno. 2ie trebalo da e pozovu) nie trebalo da doe. 2e mo"e se traiti
vreme u etrdeset etvrto, pomisli ona. 7rzi igrane slikana. &ii#a, edina
stvar na kou se mo"e osloniti u svetu borbe, unitena, $aosa ' stvar e sa koom
se ne treba igrati, svesno ak) to o e mrsko. Ali on e primorava. 2ee tai
svoe platno, kao da o ka"e, naleui na nu, dok mi ne da ono to tra"im od
tebe. 1vo ga, opet blizu ne, po$lepan, unezveren. !a dobro, pomisli <ili u
oaanu, opustivi desnu ruku, bie prostie da se i s tim zavri. 0a#elo ona
mo"e da podr"ava po oseanu ozarenost, zanos, samopredavane koe e videla
na mnogim "enskim li#ima *na li#u ge Remzi, na primer+ kad su u neko prili#i
kao to e ova blesnuli ' ona mo"e da se seti izraza na li#u ge Remzi ' u zanos
saoseana, u radost zbog nagrade koa e ni$ova, koa, mada ona nie
razumevala razlog tome, oevidno prenosi na ni$ nauzvienie us$iene za
koe e ludska priroda sposobna. 1vo ga, stao e pored ne. Dae mu ta mo"e.

&ao da e malo sme"urana, pomisli on. 5zgleda malo mrava, kotunava)

ali nie neprivlana. Dopada mu se. 4ovorilo se nekad o neno udai za
:iliama %enksa, ali nita nie bilo od toga. 2egova "ena e u volela. On e bio
malo naprasit za dorukom. A onda, a onda ' ovo e bio edan od oni$ trenutaka
kad ga neka ogromna potreba goni, iako nie svestan ta e to, da se pribli"i ma
koo "eni, da i$ primora, sveedno kako, negova e nevola tako velika, da i$
primora da mu pru"e ono to mu e potrebno= saoseane.
Da li neko vodi brigu o no/ upita. Da li ima sve to o e potrebno.
O$, $vala, sve, ree <ili %risko nervozno. 2e) ona to ne mo"e uiniti.
(rebalo e da odma$ otplovi na nekom talasu saoseane ekspanzie) pritisak na
nu e silan. Ali ona osta prikovana. 2epriatna pauza. Oboe su gledali more.
0ato, pomisli g. Remzi, ona gleda more kad sam a ovde/ Ona se nada da e
biti dovolno mirno da se iskr#au kod .vetionika, ree ona. .vetionik6
.vetionik6 &akve to ima veze/ pomisli on nestrplivo. 5 u tom trenutku, sa
snagom nekog iskonskog izliva *er zaista on nie mogao vie da se uzdr"ava+,
on tako eknu da bi svaka druga "ena na svetu uinila neto, rekla neto ' svaka
druga osim mene, pomisli <ili, ru"ei sebe ogoreno, koa nisam "ena, ve
edna mrzovolna, naopaka, uvela matora devoka.
4. Remzi e duboko uzda$nuo. 8ekao e. 0ar ona nee rei nita/ 0ar ona
ne vidi ta on "eli od ne/ Onda on ree da ima naroit razlog zato "eli da ide
na .vetionik. 2egova "ena e imala obia da ale tim ludima poneto. (amo
e deak sa tuberkuloznim kukom, uvarev sin. On uzda$nu duboko. ,zda$nu
znaano. .ve to e <ili "elela bilo e da ova ogromni izliv bola, ova nenasita
glad za saoseanem, ova za$tev da mu se potpuno preda ' pa ak i tako on ima
dovolno ada da e snabde nim zauvek ' da e sve to ostavi, da se odvrati od ne
*stalno e gledala kuu, nadaui se da e neko naii+ dok e ne slisti ta bui#a.
Ovakvi izleti, ree g. Remzi, stru"ui zemlu nogom, vrlo su muni.
5pak <ili ne ree nita. *Ona e drvo, ona e kamen, ree on u sebi.+ Oni su vrlo
zamorni, ree on, gledaui otu"no da se no smui *on glumi, oseti ona, ova
veliki ovek dramatizue sebe+, u svoe lepe ruke. (o e strano, to e
nepristono. 0ar oni nee nikad doi, pitala se, er ona ne mo"e vie da podnese
ovu ogromnu te"inu tuge, da podupire ove teke zavese bola *zauzeo e pozu
krane onemoalosti) ak e podr$tavao malo stoei ovde+ ni trenutak du"e.
Ona o ne mo"e nita da ka"e) izgledalo e da na #elom vidiku nema
predmeta o koem bi se moglo razgovarati) mo"e samo da osea, zbuneno, dok
g. Remzi stoi tu, kako negov pogled izgleda da pada tu"no na sun#em
obasanu travu i oduzima o bou, i pada na ru"iastu, pospanu, sasvim
zadovolnu priliku g. &armakla, koi ita -ran#uski roman sedei na polsko
stoli#i, veo od krepa, kao da e takva egzisten#ia, koa paradira sa svoim
blagostanem u svetu bola, dovolna da izazove natu"nie misli. !ogleda nega,
izgledalo e da ka"e, pogleda mene) i zaista, #elo vreme e oseao= 7isli na
mene, misli na mene. A$, kad bi ta spodoba samo prola pored ni$, za"ele <ili)
da e samo postavila nogare ard'dva bli"e nemu) edan ovek, ma koi ovek,
zaustavio bi ova izliv, prekinuo ove adikovke. 9ena, ona e izazvala ova u"as)
"ena, ona bi trebalo da zna kako da se op$odi u ovakvom sluau. Ogromna e
sramota za nu, kao "enu, to stoi ovde nema. &a"e se ' ta se ka"e/ ' O$, g.
Remzi6 Dragi g. Remzi6 (o bi odma$ rekla ona lubazna stara gospoa to
pravi ski#e, ga %ekvit, i s pravom. Ali ne. Oni stoe ovde, izdvoeni od ostalog
sveta. 2egovo beskrano sa"alevane samoga sebe, negov za$tev za
saoseanem, izlivali su se i irili u poto#ima pred nene noge, a sve to ona radi
' adna greni#a6 ' prikupla suknu oko lanaka, da se ne pokvasi. , potpuno
tiini stoi tu i dr"i kii#u.
2ebu se ne mo"e nikad dovolno za$valiti6 Ona ue glasove u kui.
0a#elo dolaze D"ems i &em. Ali g. Remzi, kao da zna da mu e malo vremena
ostalo, izvri na nenu usamlenu osobu beskraan pritisak kon#entrisanog bola)
negova starost) negova slabost) negova usamlenost) kad iznenada, zaba#uui
glavu nestrplivo ' er, na krau kraeva, koa "ena mo"e da mu se odupre/ ' on
primeti da su mu se odvezale uzi#e na #ipelama. 2eobine #ipele, pomisli <ili,
gledaui u ni$= izvaane) kolosalne) kao sve to g. Remzi nosi, poev od
negove iskrzane kravate do poluzakopanog prsnika, negovog neosporno. Ona
mo"e da i$ zamisli kako idu u negovu sobu, skladne, izra"ane, u odsustvu
negovog patosa, natmurenosti, zlovole, i privlanosti.
&akve divne #ipele6 uzviknu ona. !ostide se sama sebe. 3valiti negove
#ipele kad on tra"i od ne da mu utei duu) kad o pokazue svoe ruke koe
krvare, svoe u#veleno sr#e, i tra"i od ne da ga sa"aleva, rei tada, veselo,
A$, to su vam divne #ipele6 zaslu"ue, ona to zna, i pogleda oekuui da to
dobie, u edno od negovi$ iznenadni$ grmlavina besa, potpuno unitene.
,mesto toga, g. Remzi se smeio. 2egov pokrov, negove draperie,
negove nemoi padoe s nega. A$, da, ree on, podi"ui nogu da ona vidi, to
su prvoklasne #ipele. !ostoi samo edan ovek u 1nglesko koi ume da napravi
takve #ipele. Gipele su meu glavnim prokletstvima oveanstva, ree on.
Obuari smatrau to svoim zadatkom, uzviknu on, da obogaluu i mue
ludsku nogu. Oni su isto tako natvrdoglavii i naizopaenii deo ludskoga
roda. 5zgubio e naboli deo mladosti dok e doao do #ipela kakve treba da su.
9eleo bi da ona zapazi *on podi"e desnu nogu a zatim levu+ da o nikad nie
videla #ipele takvog oblika. One su napravlene od na-inie ko"e na svetu.
:einom, ko"a e samo mrki papir i karton. 4ledao e zadovolno nogu, o
uvek u vazdu$u. Doli su, ona oseti, na sunano ostrvo gde mir poiva,
razboritost vlada, i sun#e uvek sia, blagosloveno ostrvo dobri$ #ipela. 2eno
sr#e se zagrea za nega. .ad da vidim da li umete da ve"ete vor, ree on.
!odsmevao se nenom slabom sistemu. !okazao o e svo sopstveni
pronalazak. &ad se ednom zave"e, nikad se ne razvezue. (ri puta e vezivao
nenu #ipelu) tri puta e dreio.
0ato, u ovom sasvim nepodesnom trenutku, kad se saginao preko nene
#ipele, da nu mui sa"alene prema nemu, a kad se i ona sagla, da o krv urne
u li#e, i, mislei o svoo neosetlivosti *nazvala ga e glum#em+ da oseti da o
se oi ire i pune suzama/ Ovako zauzet, on o se ini ovek beskranog patosa.
On vezue vorove. &upue #ipele. 2ema pomoi g. Remziu na putu koim ide.
Ali sad upravo, kad ona "eli da ka"e neto, kad bi mogla da ka"e neto, mo"da,
evo ni$6 &em i D"ems poavie se na terasi. Dooe, tromo, edno uz drugo,
ozbilan, setan par.
Ali zato su tako doli/ 2ie mogla da se ne luti na ni$) mogli su doi
veselie) mogli su mu pru"iti ono, sad kad polaze, to ona nema prilike da mu
pru"i. >er odednom ona oseti prazninu, osueene. 2eno oseane dolo e i
suvie kasno) pripravno e) ali nemu vie nie potrebno. On e postao vrlo
uva"en, starii ovek, kome ona vie nie potrebna. Ona se oseti uvreena. On
preba#i torbu preko ramena. Onda izdeli pakete ' ima i$ mnogo, ravo su
uvezani, u mrkom papiru. !osla &em po ogrta. 5zgledao e kao voa koi se
sprema za po$od. 0atim, okrenuvi se, on prvi poe stazom vrstim vonikim
korakom, u onim divnim #ipelama, nosei pakete u mrkom papiru, a de#a
negova za nim. 5zgledau, pomisli ona, kao da i$ e sudbina odredila za neki
straan podu$vat, i oni idu tamo, o uvek dovolno mladi da slede oev trag,
posluno, ali bledi$ oiu, te ona osea utke pate zbog neega to e iznad
ni$ovi$ godina. (ako preoe ivi#u travnaka, i <ili se inilo da gleda povorku
kako prolazi, vuena nekom snagom zaednikog oseana malim drutvom
sedinenim i udno upeatlivim za nu. ,tivo, ali vrlo rezervisano, g. Remzi
podi"e ruku i pozdravi e dok su prolazili.
Ali kakvo li#e, pomisli ona, nalazei odma$ saoseane, koe niko nie
tra"io da pru"i, kako e mui da bude izra"eno. ;ta ga e napravilo takvim/
Razmilane, iz noi u no, zamilala e ' o stvarnosti ku$inski$ stolova,
dodade ona, seaui se simbola koi o e u neno neizvesnosti o emu
razmila g. Remzi dao 1ndru. *,bilo ga e na mestu pare granate, opomenu se
ona.+ &u$inski sto e neto vidno, strogo) neto golo, tvrdo, bez ukrasa.
2eoboeno) samo ivi#e i uglovi) nepopustlivo ednostavno. Ali oi g. Remzia
uvek su prikovane za nega, on nikad ne doputa da ga neto odvrati ili zavede,
dok mu i li#e ne posta umorno i asketsko, i dobi neto zaedniko sa ovom
neukraenom lepotom koa e na nu ostavila tako dubok utisak. 0atim, seti se,
*stoei tamo gde u e on ostavio, sa kii#om u ru#i+, brige su ga muile ' ne
tako plemenito. 0a#elo e imao sumne u pogledu stola, smatra ona) da li e sto
pravi sto) da li e vredan onog vremena koe mu poklana) da li e on u stanu,
nazad, da to utvrdi. 5mao e on svoe sumne, osea ona, inae bi mane tra"io
od ludi. O tome su razgovarali kasno u noi ponekad, sluti ona) a onda sutradan
ga Remzi e izgledala umorna, a <ili bi bila besna na nega zbog neke
besmislene sitni#e. Ali sad on nema s kim da razgovara o onom stolu, ili o
svoim #ipelama, ili o vorovima) i on e kao lav koi tra"i koga e pro"derati, a
negovo li#e ima ona nagoveta oaana, preterivana koi e strae te prikupla
suknu oko sebe. A onda, seti se, bilo e ono iznenadno o"ivlavane, ona
iznenadni blesak *kad e $valila negove #ipele+, ono iznenadno otkrie "ivotne
snage i interesovana za obine ludske stvari, to takoe prolazi i mena se *er
on se uvek mena i nita ne sakriva+ u onu drugu zavrnu -azu koa e nova za
nu i koa e, ona priznae, primorava da se stidi svoe razdra"livosti, kad e
izgledalo da e on oslobodio se brige i ambi#ie, i nade na saoseane i "ele za
po$valom, i uao u neki drugi predeo, privuen, kao nekom radoznalou, u
nemom razgovoru, sa samim sobom ili sa nekim drugim, na elu one male
povorke izvan iieg dometa. 5zvanredno li#e6 &apia se zalupi.
!
(ako, otili su, pomisli ona, uzda$nuvi od olakana i razoarana. 2eno
saoseane izgledalo e kao da o se vratilo u li#e, kao kad kupinova grani#a
udari e preko li#a. Osetila se udnovato podelena, kao da e edan deo ne
potoplen tamo napolu ' dan e miran, sa izmagli#om) .vetionik utros izgleda
beskrano daleko) drugi deo se privrstio tvrdoglavo, vrsto, ovde za travnak.
Ona vide svoe platno kao da e doplovilo i postavilo se, belo i nepomirlivo,
tano ispred ne. 5zgleda kao da e prekoreva svoim $ladnim ukoenim
pogledom zbog sve ove "urbe i uzbune) ove gluposti i rasipana emo#ie)
drastino e opomenu i rairi kroz nen um napre mir, kad nena nesreena
oseana *otiao e, i no e bilo tako "ao nega, a nie nita rekla+ odurie sa
pola) a onda, praznina. (upo e gledala u platno, koe e nepomirlivo i ukoeno
zurilo) a zatim u vrt. 5ma neto *staala e "mirkaui malim kineskim oima na
zbrkanom li#u+, neto ega se sea u odnosima oni$ popreni$ #rta koe se
razdvaau nadole, i u masi "ivi#e sa svoim zelenim ugnuem plavog i mrkog,
to e ostalo u neno svesti) to e zavezalo vor u neno svesti, tako da u
pabir#ima vremena, ne$otino, dok e ila uli#om %rompton, dok e elala
kosu, $vatala e sebe kako slika tu sliku, prelazei okom preko ne, i odvezuui
vor u mati. Ali ogromna e razlika izmeu ovog zamilenog planirana daleko
od platna i stvarnog uzimana kii#e i povlaena prvog poteza.
,zela e pogrenu kii#u u pometni zbog prisustva g. Remzia, i nogare,
zabiene u zemlu nervozno, imau pogrean ugao. 5 kad e to popravila, i
savladala apsurdnosti i beznaanosti koe o odvlae pa"nu i primoravau e da
se sea da e ona takva i takva osoba, da ima takve i takve odnose sa svetom,
uze u ruku i podi"e kii#u. Ruka o za trenutak zasta u vazdu$u drui u
bolnom ali uzbudlivom zanosu. 4de da pone/ ' to e pitane) gde da napravi
prvi potez/ >edna #rta stavlena na platno uplie e u bezbrone razlike, u este i
neopozive odluke. .ve to kao idea izgleda prosto, postae u praksi odma$
slo"eno) i talasi izgledau simetrini gledani sa vr$a stene, ali za plivaa oni su
odeleni strmim ponorima i zapenuanim vr$ovima. 5pak se mora rizikovati)
potez povui.
.a udnim -izikim oseanem, kao da e neto gura napred, a u isto
vreme mora da se odupire, ona uini prvi odluan potez. &ii#a se spusti.
(reperila e mrka preko belog platna) ostavlala e neprekidan trag. !o drugi put
uradi to ' po trei put. 5 tako zastaui i tako treperei, posti"e razigran ritmian
pokret, kao da su pauze edan deo ritma, a zamisli drugi, a sve e povezano) i
tako, lako i brzo zastaui, zama$uui, ona izrovai platno mrkim neprekidnim
nervoznim #rtama koe se nisu br"e smetale tamo nego to su okru"avale *ona
oseti kako to poine da se pomala pred nom+ prostor. Dole u uplini ednog
talasa videla e sledei talas kako se propine sve vie i vie iznad ne. >er ta
mo"e biti stranie nego prostor/ Opet e ona ovde, pomisli, izmiui se da
pogleda, povuena od ogovarana, od "ivota, od optena sa svetom u prisustvu
ovog nenog u"asnog starog nepriatela ' ovog drugog, ove istine, ove
stvarnosti, koa e iznenada polo"ila ruke na nu, poavila se nepokolebliva iza
spolanosti i zagospodarila nenom pa"nom. Ona e napola bez vole, napola
se otima. 0ato e uvek odvlaena, odvlaena silom/ 0ato nie ostavlena na
miru, da razgovara sa g. &armaklom na travnaku/ (o e svakako nametliv
oblik optena. Drugi predmeti obo"avana zadovolni su obo"avanem) ludi,
"ene, bog, svi doputau da se klei nii#e) ali ova oblik, bio to samo oblik
belog tita za lampu koi se nazire na stolu, podstie vas na neprestanu bitku,
izaziva na borbu u koo ete biti pobeeni. ,vek *to e u neno prirodi, ili u
nenom polu, ona ne zna u emu e+ pre nego to e zamenila -luidnost "ivota
kon#entra#iom slikana, imala e nekoliko trenutaka golotine kad e izgledala
kao neroena dua, dua otrgunta od tela, dua koa okleva na nekom
vetrovitomo vr$u, izlo"ena, bez zatite, svim vi$orima sumne. 0ato onda to
radi/ Ona pogleda na platno, lako obele"eno polo"enim #rtama. %ie obeeno u
spavaim sobama posluge. %ie savieno i gurnuto pod so-u. &akva e onda
korist to to radi, i ona u neki glas kako govori da ona ne ume da slika, ne ume
da stvara, kao da e u$vaena u edan od oni$ uobiaeni$ tokova koi posle
izvesnog vremena stvarau iskustvo u dui, tako da ovek ponavla rei a da nie
vie svestan ko i$ e prvobitno izrekao.
2e ume da slika, ne ume da pie, aputala e monotono, zabrinuto
razmilaui kakav treba da bude nen plan napada. >er se neasna masa
ukazivala pred nom) izbiala e) ona e osetila kako o pritiska one abui#e.
Onda, kao da e neki sok potreban za podmazivane neni$ mogunosti spontano
tr#nuo, ona poe nesigurno da umae u plavu i mrku bou, i da povlai kii#om
tamo i amo, ali sad te"e i sporie, kao po nekom ritmu koi o e nametnut
*stalno e gledala u "ivi#u, u platno+ onim to vidi, tako da, dok e nena ruka
podr$tavala od "ivota, ta e ritam bio dovolno ak da e ponese na svom toku.
Ona za#elo gubi svest o spolanim stvarima. 5 dok gubi svest o spolanim
stvarima, o svom imenu, o svoo linosti i izgledu, i o tome da li e g. &armakl
tamo ili ne, nena svest izba#ue iz svoi$ dubina prizore, i imena, i reeni#e, i
uspomene, i idee, kao vodoskok prskaui preko onog bletavog, u"asno tekog
belog prostora, dok ga uobliue zelenom i plavom boom.
8arls (enzli imao e obia da ka"e, ona se sea, da "ene ne umeu da
slikau, ne umeu da piu. .taao e blizu ne, neto to ona mrzi, dok e slikala
ba na ovom mestu. &rd"a, rekao e, pet penia un#a, paradiraui svoim
siromatvom, svoim prin#ipima. *Ali rat e iupao "aoku nene "enstvenosti.+
>adni avoli, misli se, adni avoli oba pola, to su upali u takve zbrke. On e
uvek nosio knigu pod pazu$om ' purpurnu knigu. On radi. .edeo e, sea se
ona, radei u blesku sun#a. 0a veerom bi sedeo tano u sredini. A onda, ona se
seti, ona s#ena na obali. (oga se ovek mora seati. %ilo e vetrovito utro. .vi
su bili otili na obalu. 4a Remzi e sedela i pisala. O, kazala e ugledavi
nazad neto to e plovilo po moru, e li to oklop astoga/ >e li izvrnut
ama#/ %ila e tako kratkovida da nie mogla da vidi, i onda 8arls (enzli
postade onoliko lubazan koliko on to mo"e da bude. On poe da se igra "abi#e.
%irali su plosnate #rne kamenie i ba#ali i$ tako da su skakutali preko talasa.
. vremena na vreme ga Remzi bi pogledala preko naoara i nasmeala se na
ni$. Ona ne mo"e da se seti ta su govorili, ali sea se sebe i 8arlsa (enzlia
kako prave "abi#e i kako se odednom dobro sla"u, i sea se ge Remzi kako i$
posmatra. 5zvanredno e svesna toga. 4a Remzi, pomisli ona, izmiui se i
"mirkaui. *7orala e dosta izmeniti sliku kad e sa D"emsom sedela na pragu.
(amo e morala biti neka senka.+ 4a Remzi. &ad misli o sebi i 8arlsu (enzliu
kako ba#au kamenie, i o prizoru na obali, izgleda o da sve zavisi nekako od
ge Remzi, koa sedi pod stenom, sa blokom $artie na krilu i pie pisma.
*!isala e bezbro pisama, i ponekad bi i$ vetar odneo, a ona i 8arls (enzli bi
edva spasli neki list od mora.+ Ali kakva snaga le"i u ludsko dui6 pomisli
ona. (a "ena, dok sedi i pie pod stenom, razluivala e sve u ednostavnost)
inila e da sve ove lutne i razdra"ena otpadnu kao stare rite) sastavlala e ovo
i ono, i onda ovo, i tako pravila od te adne budalatine i inata *ona i 8arls
(enzli, prepirui se i inatei, bili su glupi i zlobni+ neto ' ova prizor na obali,
na primer, ova trenutak priatelstva i lubavi ' to e ostao u "ivotu, posle svi$
ovi$ godina, potpuno, tako da ona ponire u to da ponovo uoblii svou
uspomenu na nega, ostae u neno svesti bezmalo kao umetniko delo.
&ao umetniko delo, ponovi ona, prelazei pogledom sa platna na
stepeni#e salona i opet na platno. Ona se mora odmoriti edan trenutak. 5 dok se
odmarala, dok e neodreeno gledala od ednog do drugog, ono staro pitane
koe krstari nebom due neprestano, neizmerno, ono opte pitane koe e gotovo
da se odredi u ovakvim trenu#ima, kada ono oputa moi koe su bile zategnute,
nadvi se preko ne, zastade nad nom, zamrai se preko ne. ;ta e smisao
"ivota/ (o e sve ' prosto pitane) pitane koe sa godinama te"i da nas skoli.
:eliko otkrovene nie nikad dolo. :eliko otkrovene mo"da nikad ne dolazi.
,mesto toga postoe svakodnevna mala uda, rasvetlena, "i"i#e kresnute
neoekivano u mraku) evo edne. Ovo, ono, i drugo) ona i 8arls (enzli i talas
koi se razbia) ga Remzi koa i$ e sastavila) ga Remzi koa govori 9ivot
ovde mirue) ga Remzi koa pravi od trenutka neto trano kao to u drugo
edno oblasti <ili pokuava da napravi od trenutka neto trano+ ' to e priroda
otkrovena. ,sred $aosa postoi oblik) ovo veno prola"ene i teene su *ona
pogleda oblake koi su se kretali i lie koe e podr$tavalo+ stalni. 9ivot ovde
mirue, ka"e ga Remzi. 4a Remzi6 4a Remzi6 ponavlala e ona. 2o
dugue ovo otkrovene.
.ve e ti$o. 5zgleda da se u kui o niko ne mie. Ona e pogleda kako
spava u rano sunano svetlosti sa prozorima zelenim i plavim od lia koe se
ogleda u nima. Ono to e neasno mislila o gi Remzi kao da e u skladu sa
ovom ti$om kuom) ovom izmagli#om) ovim divnim vazdu$om ranog utra.
2easan i nestvaran, udesno e ist i uzbudliv. Ona se nada da niko nee
otvoriti prozor niti izii iz kue, da bi ona mogla da bude sama, da bi nastavila
da razmila, da bi nastavila da slika. Ona se okrete platnu. Ali opet podstaknuta
nekom radoznalou, nagnana nemirom saoseana, ona poe korak'dva do
ivi#e travnaka da ustanovi da li, dole na obali, mo"e da vidi onu malu grupu
kako se sprema da odedri. Dole, izmeu mali$ barki koe su plovile, neme,
neke savieni$ edara, neke lagano, er e bilo vrlo ti$o, i udalavale se, bila e
edna dosta odvoena od drugi$. >edro se upravo di"e. Ona zaklui da tamo u
ono udaleno, sasvim ti$o malo barki sede g. Remzi, D"ems i &em. .ad su
podigli edro. 1vo, posle malo leprana i oklevana, edra se napunie i,
obaviena dubokom tiinom, ona vide kako se barka, prolazei pored drugi$
ama#a, usmeri ka otvorenom moru.
"
>edra leprau iznad ni$ovi$ glava. :oda klokoe i zapluskue bokove
barke, koa drema nepokretna na sun#u. . vremena na vreme edra se zatalasau
od lakog povetar#a, ali talasane prelazi preko ni$ i prestae. 8ama# se uopte
ne mie. 4. Remzi sedi u sredini am#a. On e biti nestrpliv, pomisli D"ems, i
&em pomisli, gledaui u o#a, koi sedi u sredini am#a izmeu ni$ *D"ems
krmari) &em sedi sama na klunu+ nogu vrsto podavieni$. On mrzi
dangublene. 0a#elo, poto se vrpolio sekund ili dva, ree neto otro
7akalisterovom deku, koi uze vesla i poe da vesla, ali ni$ov ota#, oni znau,
nee biti zadovolan dok ne polete. .talno e tra"iti povetara#, vrpolie se,
govorie u bradu stvari koe e 7akalister i negov deko preuti, a oboi#i e
biti strano nepriatno. 2aterao i$ e da pou. !risilio i$ e da pou. 2adali su
se, u lutini, da se vetar nikad nee podii, da e g. Remzi biti ometan na svaki
mogui nain, kad i$ e prisilio da pou protiv ni$ove vole.
Gelim putem do obale zaostaali su, mada e on utke nareivao 3ade,
$ade. 4lave su im bile oborene, glave su im bile saviene nekim nemilosrdnim
vetrom. 2e mogu sa nim da govore. 7orau da idu) morau da ga slede. 7orau
da idu za nim, nosei pakete u mrko $artii. Ali oni se zaklinu, nemo, da e se
dr"ati edno drugoga, i da e sprovesti veliki dogovor ' odupree se tiranii na
"ivot i smrt. (ako e sesti, edno na edan a drugo na drugi kra am#a, utke.
2ee govoriti nita, samo e pogledati nega s vremena na vreme, kako sedi
podavieni$ nogu, mrtei se i vrpolei, i u$ui, i $ukui, i mrmlaui neto
u sebi, ekaui nestrplivo na povetara#. A oni se nadau da e biti ti$o. 9ele da
bude osueen. 9ele da #eo izlet propadne, i da morau da se vrate sa svoim
paketima, na obalu.
Ali sad, poto e 7akalisterov deko malo veslao, edra se lagano
zatresoe, barka "ivnu, i pouri. Odma$, kao da e neka velika napetost
popustila, g. Remzi ispru"i noge, izvadi duvankesu, pru"i e 7akalisteru, i oseti
se, oni znau, uprkos svemu to su oni trpeli, savreno zadovolan. .ad e oni
edriti ovako satima, i g. Remzi e postaviti starom 7akalisteru neko pitane ' o
veliko buri prole zime verovatno ' i stari 7akalister e odgovoriti, oni e
pukati na lule, i 7akalister e uzeti okatranen konopa# meu prste, vezivae
ili dreiti neki vor, a deko e pe#ati i nee progovoriti ni rei ni s kim. D"ems
e morati stalno da motri na edro. >er ako zaboravi, edro e se nabrati i
zadr$tati, barka e usporiti, a g. Remzi e rei otro !azi6 !azi6 i stari
7akalister e se okrenuti lagano na svom seditu. (ako oni ue kako g. Remzi
pita neto o veliko buri o %o"iu. Ona dolazi iza onoga rta, ree stari
7akalister, opisuui veliku buru o prolom %o"iu, kada e deset brodova
dolo u zaliv da se sklone, i on e video edan ovde, edan tamo, edan onde
*pokazivao e polako oko rta. 4. Remzi ga e sledio, okreui glavu+. :ideo e
etiri oveka kako se dr"e za katarku. Onda e broda nestalo. 5 nazad smo ga
privezali, nastavio e on *ali u lutini i utanu oni su $vatali samo pokou re,
sedei na suprotnim kraevima barke, uedineni dogovorom da se bore na "ivot
i smrt protiv tiranie+. 2azad su spustili u more ama# za spasavane, privezali
su brod, i sproveli su ga pored rta ' 7akalister e priao) i mada su $vatali tek
pokou re, bili su neprestano svesni o#a ' kako se nagine kako usklaue svo
glas sa melodiom 7akalisterovog glasa) kako, pukaui na lulu, i gledaui
ovde i onde kuda pokazue 7akalister, u"iva u zamilanu bure i mrane noi i
ribara u opasnosti. On voli da se ludi bore i znoe na vetrovito obali u noi, da
isture mii#e i mozak protiv talasa i vetra) on voli da ludi tako rade, a "ene da
vode kuu, da sede pored zaspale de#e u kui, dok se ludi dave, napolu u buri.
(o D"ems mo"e da vidi, to &em mo"e da vidi *gledali su u nega, gledali su
edno u drugo+, po negovom nemiru i pa"ni i zvuku negovog glasa, lakom
prizvuku kotskog naglaska koi se oseti u negovom glasu, tako da e i sam
izgledao kao selak kad e upitao 7akalistera o edanaest brodova koe e bura
nagnala u zaliv. (ri su potonula.
On pogleda ponosno kuda e 7akalister pokazivao) i &em pomisli,
oseaui da se ponosi nima a ne zna sasvim zato, da bi on, da e bio tamo,
spustio u more ama# za spasavane, i stigao bi do razbienog broda. On e tako
$rabar, tako e smeo, pomisli &em. Ali ona se seti. Dogovor) da se bore na "ivot
i smrt protiv tiranie. 2epravda i$ pritiskue. Oni su prisileni) nima e
zapoveeno. 2advladao i$ e o edanput svoim sumorom i autoritetom,
naterao i$ ovog divnog utra da izvruu negovo nareene, da pou, zato to on
to "eli, da nose ove pakete, na .vetionik) da uestvuu u obredima koe on vri
za svoe sopstveno zadovolstvo kao spomen na mrtve, to oni mrze, i zato su
zaostaali za nim, i sve zadovolstvo dana e pokvareno.
Da, povetara# osve"ava. 8ama# se nagine, voda se razdvaa otro i pada
u zelenim kaskadama, u me$urima, u vodopadima. &em e gledala dole u penu,
u more sa svim svoim blagom unutra, i negova brzina e $ipnotie, i veza
izmeu ne i D"emsa malo olabavi. !opusti malo. Ona poe da misli, kako brzo
ide. &uda mi idemo/ i pokret e $ipnotisa, dok e D"ems, oiu uprti$ u edro i
u vidik, krmanio. Ali dok e krmanio, on poe da misli da bi mogao da pobegne)
mogao bi da se oslobodi svega. 7ogli bi da pristanu negde) i onda da budu
slobodni. Oboe su, pogledaui edno u drugo za trenutak, imali oseane
bekstva i uzbuena, od brzine i promene. Ali povetara# e i u g. Remziu
izazvao isto uzbuene, i dok se 7akalister okrenuo da ba#i struk u more, on
uzviknu glasno 5ezavamo, a onda opet svaki za sebe. A onda, sa svoim
uobiaenim grem kaana ili stidlivosti, on se pribra, i ma$nu rukom prema
obali.
!ogleda kui#u, ree on, pokazuui "elei da &em pogleda. Ona se
podi"e nerado i pogleda. Ali koa e to/ 2e mo"e da razazna, tamo na brdu,
ni$ovu kuu. .ve izgledau daleke i ti$e i neobine. Obala izgleda
oplemenena, daleka, nestvarna. :e mala razdalina kou su preli udalila i$ e
od ne i izmenila o izgled, dala o smiren izgled, izgled neega to uzmie i u
emu ovek nema vie nikakvog uea. &oa e ni$ova kua/ Ona ne mo"e da
e vidi.
Ali a sam ispod burnieg mora, aputao e g. Remzi. On e pronaao
kuu, i videvi e, ugledao e i sebe u no) video e sebe kako eta terasom, sam.
;eta gore'dole izmeu urni) i izgleda sebi vrlo star, i savien. .edei u bar#i on
se saviao, gurio, igraui odma$ svou ulogu ' ulogu nesrenog oveka,
obudovelog, osamlenog) i tako dozva preda se veliki bro ludi koi saoseau
sa nim) re"irao e za sebe sedei u bar#i, malu dramu) dramu koa za$teva od
nega onemoalost i is#rpenost i tugu *on podi"e ruke i pogleda kako su mrave,
da bi potvrdio svo san+ i bi mu podareno u izobilu sa"alene "ena, i on zamisli
kako ga one tee i sa"alevau, i tako, dobivi u snu neki odblesak izvanrednog
zadovolstva koe mu pru"a "ensko saoseane, on uzda$nu i ree blago i tu"no
,li ja sam is$od burnijeg mora
$otonuo u dublji $onor nego on,
tako da su tu"ne rei svi uli sasvim asno. &em malne skoi sa svoga sedita.
(o e ogori ' razbesni. !okret prenu nenog o#a) i on se strese, i prestade,
uzvikuui 4ledate6 4ledate6 tako "urno da D"ems isto tako okrete glavu da
pogleda ostrvo. .vi su gledali. 4ledali su ostrvo.
Ali &em ne mo"e da vidi nita. Ona e mislila kako su sve one staze i
travnak, nabieni i isprepleteni "ivotima koe su tamo proveli, iezli) zbrisani)
proli) nestvarni, i sad e ovo stvarnost) barka i edro sa zakrpom) 7akalister sa
obo#ima) buka talasa ' sve e ovo stvarnost. Razmilaui o tome, ona e
mrmlala u sebi 7i iezavamo, svako za sebe, er oeve rei su stalno
probiale u nenu svest, kad nen ota#, videi e kako zuri tako neodreeno, poe
da e zadirkue. 0ar ne razlikue sever od uga/ Da li ona stvarno misli da oni
"ive ba tamo. 5 on opet uperi prstom, i pokaza o gde e ni$ova kua, tamo,
pored onog drvea. On bi voleo da ona pokua da bude tania, ree on) Re#i
mi ' gde e istok, gde e zapad/ upita, smeui o se delom, delom korei e, er
on ne mo"e da s$vati da neko, ko nie sasvim slabouman, ne zna strane sveta. A
ipak ona ne zna. 5 videi e kako zuri svoim neodreenim, sada prilino
zaplaenim oima uprtim onamo gde nema nikakve kue, g. Remzi zaboravi
svo san) kako eta gore'dole izmeu urni na terasi) kako su ruke ispru"ene
prema nemu. 9ene su uvek takve, pomisli on) neodreenost ni$ovog razuma e
beznade"na) on nikad nie bio u stanu da i$ razume) ali tako e. (ako e bilo sa
nom ' negovom "enom. 2e mogu da zadr"e nita asno u svoo svesti. Ali on
nema pravo da se luti na nu) tavie zar on ne voli ovu neodreenost kod "ena/
(o e deo ni$ove izvanredne dra"esnosti. 2aterau e da se osme$ne na mene,
pomisli on. 5zgleda zaplaena. (ako e utliva. On ste"e prste i odlui da
savlada glas, li#e i sve brze izra"ane gestove koi su pod negovom vlau
primoravali svet da ga sa"aleva i $vali u toku svi$ ovi$ godina. On e e
primorati da se osme$ne na nega. 2ai e neto prosto i lako da o ka"e. Ali
ta/ >er zanet u svo posao, zaboravio e stvari koe se govore. Re#imo kue.
Oni imau kue. &o e se starati danas o kuetu/ upitao e. Da, pomisli D"ems
nemilosrdno, gledaui sestrinu glavu prema edru u pozadini, kad e ona
popustiti/ %iu ostavlen da se sam borim sa tiraninom. Dogovor e biti
ostavlen nemu da ga izvri. &em se nikad nee odupreti tiranii na "ivot i smrt,
pomisli on namrgoeno, posmatraui neno li#e, tu"no, natmureno, popustlivo.
5 kao to se ponekad deava kad oblak pada na zelenu padinu brda, i suton se
sputa, i meu svim okolnim brdima e tama i tuga, i izgleda kao da sama brda
morau da odmeravau sudbinu naoblaenog, zamraenog, ili u sa"alenu, ili
zlobno raduui se svome stra$u, tako se &em sad oseti zamraena, sedei ovde
meu ti$im, odlunim svetom, i pitala se ta da odgovori o#u o kuetu) kako da
se odupre negovom preklinanu ' oprosti mi, ima obzira prema meni) dok
D"ems, zakonodava#, sa tabli#ama vene mudrosti otvorenim na kolenu
*negova ruka na krmi postala e simbolina za nu+, govori= Odupri mu se. %ori
se s nim. On to ka"e s toliko prava, razlo"no. >er oni morau da se bore na "ivot
i smrt protiv tiranie, pomisli ona. Od svi$ ludski$ odlika ona navie potue
pravdu. 2en brat e nabo"anskii, nen ota# naponi"enii. 5 kome e se ona
privoleti, mislila e, sedei izmeu ni$, zagledana u obalu ie su sve take no
nepoznate, i mislei kako se travnak i terasa i kua gube i tamo vlada mir.
D"asper, ree ona zlovolno. On e se starati o kuetu.
A kakvo e mu ime dati/ zaintaio e nen ota#. On e imao psa kad e bio
mali deko, zvao se Arisk. !opustie, pomisli D"ems, posmatraui izraz koi se
poavi na nenom li#u, izraz koega se on sea. 4ledali su dole, mislio e, na
neno pletivo ili neto drugo. Onda, odednom, pogledali su gore. %io e neki
blesak plavog, sea se, i onda se neko, ko e sedeo sa nim smeao, i on e bio
vrlo lut. (o e morala biti negova maka, pomisli on, kako sedi na nisko
stoli#i, a ota# stoi vie ne. On poe da pretra"ue u beskranom nizu utisaka
koe e vreme slagalo, list na list, prevo na prevo, ne"no, neprekidno, u
negovom mozgu) meu mirisima, zvukovima) glasovima, grubim, praznim,
slatkim) i svetlostima koe prolaze) i metlama koe lupkau) i umom mora o
tome kako e neki ovek koraao gore i dole, i stao, uspravan, iznad ni$.
7eutim, primetio e da e &em umoila prste u vodu, bulila u obalu, i nie
nita govorila. 2e, nee popustiti, pomisli on) ona e drukia, zaklui. !a ako
&em nee da mu odgovori, on o nee dosaivati, odlui g. Remzi, pipaui po
d"epu da nae knigu. Ali ona bi $tela da mu odgovori) ona strasno "eli da
pomakne neku prepreku koa le"i na nenom eziku i da ka"e O$, da, Arisk.
0vau ga Arisk. 8ak e "elela da ka"e= >e li to ona pas koi e sam naao put
preko pustare/ Ali, ma koliko se trudila, ona ne mo"e ni da zamisli da izgovori
tako neto, odana i verna dogovoru, a ipak kriom dae svome o#u znak lubavi
kou prema nemu osea. >er, mislila e, kvasei ruku *sad 7akalisterov deko
u$vati skuu, i skua se kopr#a na dnu barke, krvavi$ krga+, er, mislila e,
gledaui D"emsa kako spokono posmatra edro, ili s vremena na vreme ba#a
pogled na vidik, ti nisi izlo"en ovom pritisku i deobi oseana, ovom izuzetnom
iskuenu. 2en ota# e pipao po d"epovima) kroz edan sekund nai e svou
knigu. >er nu niko vie od nega ne privlai) no su negove ake divne, i
negova "urba, i negova ud, i negova nastranost, i negova strast, i to govori
otvoreno pred svima, mi iezavamo, svako za sebe, i negova udalenost.
*Otvorio e knigu.+ Ali ta ostae nepodnolivo, mislila e, sedei uspravno, i
posmatraui kako 7akalisterov deko vadi udi#u iz krga druge ribe, este ono
negovo grubo slepilo i tirania koi su otrovali neno detinstvo i podizali lute
bure, tako da se ak i sada budi nou drui od besa i sea se neke negove
naredbe) neke drskosti= ,radi ovo, ,radi ono, negove prevlasti) negovog
!okori mi se.
(ako ona ne ree nita, ve e samo gledala zlovolno i tu"no obalu,
obavienu platom mira) kao da e svet tamo zaspao, pomisli ona= kao da su
ludi slobodni kao dim, slobodni da dou i odu kao avet. (amo ne pate, pomisli
ona.
#
Da, ono e ni$ov ama# zaklui <ili %risko, stoei na ivi#i travnaka.
(o e ama# sa sivomrkim edrima, koi ona sad vidi na vodi kako edri preko
zaliva. (amo on sedi, pomislila e, a de#a ute o uvek. 5 ona ne mo"e da ga
dostigne. .aoseane koe mu nie pru"ila pritiskue e. 0bog toga o e teko da
slika.
,vek e nega smatrala tekim. 2ikad nie mogla da ga $vali u li#e, sea
se. 5 to svodi ni$ov odnos na neto neutralno bez elemenata seksa koi e inio
negovo op$oene prema 7inti tako galantnim, skoro veselim. On bi o
uzabrao #vet, pozamlivao knige. Ali da li e mogao da verue da i$ e 7inta
itala/ 2osila i$ e po vrtu, i stavlala u ni$ lie da oznai mesto.
.eate li se, g. &armakle/ bila e sklona da upita, gledaui star#a. Ali
on e navukao eir do polovine ela) da li spava, ili sana, ili le"i $vataui rei/
pomislila e ona.
.eate li se/ oseti se sklona da ga upita kad e prolazila pored nega,
mislei opet o gi Remzi na obali) o buretu kako se vala) o listovima kako lete.
0ato e, posle svi$ ovi$ godina, to nad"ivelo, vrtelo se, svetlelo, vidlivo do
nasitnie poedinosti, sa svim to e pre toga praznim i svim to e posle toga
praznim, milama i milama/
>e li to barka/ >e li to pluta/ kazala bi, ponovi <ili, vraaui se, preko
vole, svome platnu. 2ebu neka e $vala, problem prostora ostae, pomisli ona,
uzimaui opet kii#u. On bleti na nu. Gela masa slike prete"e u tom prav#u.
(reba da bude divna i svetla na povrini, meka i vazduasta, edna boa da se
preliva u drugu, kao boe na leptirovom krilu) ali ispod toga tkivo mora biti
spoeno gvozdenim ipkama. (o treba da bude stvar koa se mo"e uznemiriti
da$om) i stvar kou ne mo"e pomai zaprega kona. 5 ona uze da sla"e #rveno,
sivo, i poe da uobliava svo put u prazninu. , isto vreme izgledalo o e da
sedi pored ge Remzi na obali.
>e li to barka/ >e li to bure/ ree ga Remzi. 5 uze da tra"i svoe
naoari. 5 sedela e, kad i$ e nala, nema, zagledana u more. 5 <ili, slikaui
istrano, oseti kao da su se neka vrata otvorila, i neko ue i staae nemo
gledaui, sa mesta visokog kao katedrala, vrlo mraan, vrlo svean. !ovi#i su
dolazili iz nekog udalenog sveta. 2a vidiku parobrodi se gube u pramenima
dima. 8arls se igra "abi#e.
4a Remzi sedi i uti. !riatno o e, pomisli <ili, da se odmara u tiini,
nepristupana) da se odmara u krano tami ludski$ odnosa. &o zna ta smo
mi, ta oseamo/ &o zna ak i u trenutku intimnosti ' ovo e saznane/ 0ar se
sve ne pokvari, mogla bi da upita ga Remzi *izgleda da se to deavalo tako
esto, ova tiina pored ne+, kad se izgovori/ 0ar nismo izra"anii ovako/
(renutak bar izgleda izvanredno plodan. Ona napravi malu rupu u pesku i pokri
e, kao da sa$ranue u no savrenost trenutka. (o e kao kap srebra u koo se
potapa i osvetlava tama prolosti.
<ili koraknu unazad da bi videla svoe platno u perspektivi. 2eravna e
staza koom se ide u slikanu. .ve dale i dale, dok nazad ne izgleda da se
ovek nalazi na usko das#i sasvim sam, iznad mora. 5 dok e ronila u plavu
bou, ronila e takoe u prolost. .ad ga Remzi ustae, seala se. :reme e da
se vrati kui ' vreme za ruak. 5 svi su zaedno poli sa obale, ona ide pozadi sa
:iliamom %enksom, a tamo e 7inta ispred ni$ sa rupom na arapi. &ako ona
mala okrugla rupa na ru"iasto peti izgleda da paradira pred nima6 &ako
:iliam %enks to ne odobrava, a da, koliko se ona sea, ne govori nita o tom6
0a nega e to unitavane "enstvenosti, i prlavtina i nered i posluga koa
odlazi i postele nenametene do podneva ' sve ono ega se on navie gnua.
5mao e obia da trese i ispru"a prste kao da $oe da pokrie nepriatan
predmet, i to ini i sad ' dr"ei ruku ispred sebe. A 7inta e ila napred, i
verovatno e srela !ola i otila s nim u vrt.
Ralievi, pomisli <ili %risko, pritiskuui tubu sa zelenom boom.
!rikuplala e svoe utiske o Ralievima. 2i$ovi "ivoti poavie o se u nizu
prizora) edan, na stepeni#ama u zoru. !ol e doao kui i rano legao da spava)
7inta e dola kasno. 7inta e ukraena ven#em, rumena, blistava, na
stepeni#ama, u tri sata uutru. !ol izlazi u pid"ami, sa "araem, u sluau da su
tu lopovi. 7inta ede sendvi, stoei pored prozora na pola puta gore, u
sablasno svetlosti ranog utra, a na tepi$u e rupa. Ali ta oni govore/ <ili se
pitala, kao da gledaui mo"e da i$ ue. 2eto silovito. 7inta i dale ede
sendvi, s dosadom, dok on govori. On izgovara lutite, lubomorne rei, grdi e
i mrmla da ne bi probudio de#u, dva mala deaka. On e uveo, zguren) ona
buna, nemarna. >er stvari su ile tralavo posle prve godine ili tako) brak se
pokazao prilino nepodesan.
5 ovo e, pomisli <ili, uzimaui zelenu bou, ovo izmilane s#ena o
nima, ono to nazivamo poznavane ludi, razmilane o nima, lubav
prema nima6 2iedna re od toga nie istinita) ona e to izmislila) ali sveedno,
ona i$ e po tome znala. Ona nastavi krei svo put u sliku, u prolost.
Drugom prilikom !ol e rekao da e igrao a$ u ka-ani. Ona e izgradila
itavo zdane uobrazile na to reeni#i. .ea se kako e, kad e on to rekao, ona
pomislila kako e razgovarao tele-onom sa slu"avkom, a ona rekla ga Rali e
izala, gospodine, i on e odluio da ni sam ne ide kui. Ona ga vidi kako sedi
u uglu nekog sumornog mesta gde se dim lepi o #rvena pliana sedita, i gde vas
kelneri#e poznau, i igra a$ sa nekim malim ovekom koi trgue aem i "ivi u
.arbitonu, ali to e sve to !ol zna o nemu. 5 onda, 7inta se nie bila vratila kad
e on doao kui, a onda ona s#ena na stepeni#ama, kad e on dr"ao "ara, u
sluau da su provalili lopovi *bez sumne i nu da zaplai+, i govorio e s
takvom gorinom da mu e ona upropastila "ivot. , svakom sluau, kad e ona
otila da i$ poseti u vilu blizu Rikmensvorta, stvari su bile strano zategnute.
!ol u e poveo u vrt da vidi belgiske zeeve koe on gai, a 7inta i$ e pratila,
pevuei, i stavila e svou golu ruku na negovo rame, da o ne bi rekao neto.
7inti su zeevi dosadni, pomisli <ili. Ali 7inta se nikad ne odae. Ona
nikad ne govori takve stvari, kao o igranu a$a po ka-anama. Ona e i suvie
svesna, i suvie oprezna. Ali da nastavi sa ni$ovom istoriom ' proli su kroz
opasnu -azu. %oravila e kod ni$ neko vreme prolog leta, i kola su se bila
pokvarila, i 7inta e morala da mu dodae negove alatke. On e sedeo na drumu
i popravlao kola, a nain na koi mu e ona dodavala alatke ' poslovan,
neposredan, priatelski ' pokazivao e da e sad sve u redu. 2isu vie
zalubleni) ne, zanima ga druga "ena, ozbilna "ena, kose spletene u pleteni#u
i s torbom u ru#i *7inta e nu opisala za$valno, skoro zadivleno+ koa ide na
mitinge i deli !olova gledita *ona su se sve vie i vie izra"avala+ o
oporezivanu zemle i kapitala. Daleko od raskidana braka, ova veza ga e o
popravila. Oni su sad odlini priateli, oevidno= on sedi na drumu, a ona mu
dodae alatke.
(o e dakle pria o Ralievima, nasmei se <ili. 0amilala e sebe kako
to pria gi Remzi, koa bi bila veoma radoznala da sazna ta e bilo s
Ralievima. Oseala bi da pomalo likue dok pria gi Remzi da ta brak nie
bio srean.
Ali mrtvi, pomisli <ili, sukoblavaui se sa nekom preprekom u svome
planu koa e natera da zastane i da razmisli, da korakne nazad stopu ili dve. O$
ti mrtvi6 aputala e, ovek i$ "ali, otura i$, ak i$ pomalo prezire. !reputeni su
nao milosti. 4a Remzi e izbledela i otila, pomisli ona. 7i mo"emo da
prelazimo preko neni$ "ela, da se oslobodimo neki$ neni$ ogranieni$,
staromodni$ idea. Ona uzmie sve dale i dale od nas. !odsmelivo, no e
izgledalo da e vidi tamo na krau $odnika godina kako govori, od svi$
naneprikladnie stvari. ,da se6 uda se6 *sedei vrlo pravo u rano utro sa
pti#ama koe poinu da #vrkuu napolu u vrtu+. 5 ovek bi o morao rei ' sve
se zbilo protiv tvoi$ "ela. Oni su sreni onako) a sam srena ovako. 9ivot se
sasvim izmenio. *!ri tom #elo neno bie, ak i nena lepota postau za trenutak
pranavi i zastareli.+ 0a trenutak e <ili, stoei tamo, dok u e sun#e peklo nad
gom Remzi, koa nikad nee saznati da !ol ide u ka-anu i ima lubavni#u) da
sedi na zemli a 7inta mu dodae alatke) da ona stoi ovde i slika, da se nikad
nie udala, ak ni za :iliama %enksa.
4a Remzi e to smerala. 7o"da bi e, da e ostala u "ivotu, primorala na
to. :e toga leta on e bio nalubaznii ovek. %io e prvi naunik svoga
doba, ka"e mo mu". %io e takoe siroti :iliam ' tako sam nesrena kad
odem da ga posetim i ne naem nita lepo u negovo kui ' nikoga da namesti
#vee. (ako su i$ slali u etnu zaedno, i no e bilo reeno sa onim lakim
prizvukom ironie koi ini gu Remzi pri$vatlivom, da ona ima nauni du$) da
voli #vee) da e tako tana. &akva e ta nena mania za udavanem/ pitala se
<ili, primiui se i odmiui od nogara.
*Odednom, tako odednom kao to zvezda promakne nebom, #rvenkasta
svetlost kao da zasa u neno svesti, pokrivaui !ola Ralia, izlazei iz nega.
Dizala se kao vatra kou su upalili divla#i u znak neke sveanosti na neko
udaleno obali. Ona ue bruane i prtane. Gelo more milama unaokolo
postalo e #rveno i zlatno. 2eki vinski miris mea se s tim i opia e, er ona opet
osea "arku "elu da se ba#i sa stene i da se utopi tra"ei biserni bro na nekom
"alu. 5 bruane i pu#ketane odbie e stra$om i odvratnou, kao da e, videi
ni$ov sa i mo, videla isto tako kako se $rani bogatstvom kue, po"udno,
odvratno, a ona se toga gnua. Ali kao prizor, kao sa, to prevazilazi sve u
nenom iskustvu, i sia godinama kao signalna vatra na pustom ostrvu na ivi#i
mora, i treba samo da se ka"e zalublen, i odma$, kao to se dogodilo sad,
podi"e se opet !olova vatra. 5 ugasi se, a ona ree u sebi, smeui se,
Ralievi) kako !ol ide u ka-ane i igra a$.+
5pak e izbegla za dlaku, pomisli ona. 4ledala e u stolnak, i setila se da
e pomai drvo u sredinu, i da ne treba nikad da se uda ni za koga, i osetila e
ogromno uzbuene. Osetila e, sad mo"e da se pogleda u oi sa gom Remzi '
priznane zaprepauuo vlasti kou ga Remzi ima nad ovekom. ,ini ovo,
govorila e i ovek uini. 8ak e nena senka na prozoru sa D"emsom puna
autoriteta. Ona se sea kako e :iliama %enksa zaprepastilo neno
zanemarivane znaaa make i sina. 0ar se ona ne divi ni$ovo lepoti/ rekao e
on. Ali :iliam, sa svoim mudrim deim oima, sea se, sluao u e, dok e
obanavala kako to nie nepotovane) kako svetlost ovde za$teva senku tamo,
i tako dale. Ona nema nameru da pot#enue predmet koi e, slo"ili su se,
Ra-ael bo"anstveno obradio. Ona nie #inina. %a suprotno. 0a$valuui
negovom naunom du$u on e razumevao ' dokaz plemenite inteligen#ie koa
o se sviala i $rabrila e ogromno. .a ednim mukar#em mo"e se razgovarati
ozbilno o slikarstvu. 0aista, negovo priatelstvo bilo e edna od radosti
nenoga "ivota. Ona voli :iliama %enksa.
Odlazili su u 3empton &ort, i on o e uvek ostavlao, kao savren
d"entlmen, dovolno vremena da opere ruke, dok bi on etao pored reke. (o e
bilo tipino za ni$ov odnos. 7noge stvari su ostaale neizreene. Onda bi etali
kroz dvorita, i divili se iz leta u leto, skladnosti i #veu, i dok su etali on bi o
govorio o perspektivi, o ar$itekturi, i astao bi da pogleda drvo ili prizor preko
ezera, i oduevlavao se nekim detetom *negov veliki bol ' to nema ker+ na
neasan dalek nain, to e razumlivo za oveka koi provodi tako mnogo
vremena u laboratoriama da mu se ini, kad izie, kao da ga svet trenutno
zasleplue, tako da ide polako, di"e ruku da zatiti oi i zastae, glave zabaene
unazad, samo da uda$ne vazdu$. Onda bi o priao da mu e domoupravitelka
na odmoru) morae da kupi nov tepi$ za stepeni#e. 7o"da bi ona $tela da poe
s nim da kupe nov tepi$ za stepeni#e. A ednom neto ga e navelo da pria o
Remzievima, i on e rekao kako e ona, kad u e prvi put video, imala siv eir)
nie imala vie od devetnaest ili dvadeset. %ila e udesno lepa. .taao e
zagledan niz aveniu u 3empton &ortu, kao da e vidi meu vodosko#ima.
Ona pogleda sad prag salona. :ide, :iliamovim oima, priliku edne
"ene, mirnu i ti$u, oboreni$ oiu. Ona sedi i sanari, razmila *bila e u sivom
onog dana, pomisli <ili+. Oi su o oborene. 2ikad i$ nee podii. Da, pomisli
<ili, gledaui pomno, za#elo sam e videla takvu, ali ne u sivom) ne tako ti$u,
ni tako mladu, ni tako smirenu. .lika doe dovolno brzo. Ona e udesno lepa,
ka"e :iliam. Ali lepota nie sve. <epota ima ovu kaznu ' dolazi suvie brzo,
dolazi suvie potpuno. ,mrtvlue "ivot ' smrzava ga. 8ovek zaboravla male
nemire) rumenilo, bledilo, neku neobinu nepravilnost neku svetlost i senku,
koi ine da se li#e ne poznae za trenutak a ipak dodau osobinu kou ovek
potom uvek vidi. !rostie e sve to izgladiti ispod pokrivaa lepote. Ali kako e
ona izgledala, pitala se <ili, kad stavi svo starinski eir na glavu, ili kad tri
preko trave, ili grdi &enedia, batovana. &o o to mo"e rei/ &o o mo"e
pomoi/
!rotiv svoe vole izronila e na povrinu, i nala se napola izvan slike,
gledaui, pomalo zaseneno, kao u neto nestvarno, g. &armakla. <e"ao e na
stoli#i, ruku sklopleni$ preko trbu$a, a nie spavao ni itao, ve se sunao kao
stvorene zadovolno to postoi. &niga mu e pala na travu.
0a"elela e da ode pravo nemu i da mu ka"e 4. &armakle6 (ada bi on
pogledao, dobroudno, kao uvek, svoim zamaglenim zelenim oima. Ali sme
probuditi nekog samo ako zna ta "eli da mu ka"e. A ona ne "eli da ka"e
samo ednu stvar, ve sve. .itne rei koe prekidau misao i komadau e ne
govore nita. O "ivotu, o smrti, o gi Remzi ' ne, pomisli ona, ne mo"e se rei
nita nikome. !otreba trenutka uvek promai svo #il. Rei odleprau u stranu i
pogode predmet i suvie nisko. (ad ovek odustae od pokuaa) onda misao
opet potone) tada ovek postae kao veina sredoveni$ ludi smotren, lukav, sa
borama meu oima i izgledom neprestane strepne. >er kako se mogu izraziti
reima ove emo#ie tela/ izraziti ona praznina onde/ *4ledala e stepeni#e
salona) izgledale su naroito prazne.+ (o e oseane tela, ne razuma. Aiziki
oseti koi idu sa golim izgledom stepeni#a postali su odednom krane
nepriatni. 9eleti a nemati prouzrokova u #elomo nenom telu tegobu, prazninu,
napetost. 5 onda "eleti a nemati ' "eleti i "eleti ' kako to mui sr#e, i mui ga,
mui neprestano6 O$, go Remzi6 dozivala e nemo, to sutastvo koe sedi pored
barke, tu apstrak#iu nainenu od ne, tu "enu u sivom, kao da $oe da e grdi
to e otila, a onda, poto e otila, vratila se opet. Razmilane o no izgledalo
e tako bezbedno. .ablast, vazdu$, nitavilo, tvar s koom se mo"e igrati lako i
sigurno u ma koe doba dana ili noi, to e bila ona, a onda, odednom, ona
ispru"a ruku i kida sr#e ovako. Odednom, prazne stepeni#e salona, stoli#e
unutra, kue koe se vala na terasi, utane i talasane vrta postadoe kao
krivule i arabeske koe ukraavau unaokolo sredite totalne praznine.
;ta to znai/ &ako to sve obanavate/ "elela e da ka"e, okreui se
opet g. &armaklu. >er izgleda kao da se #eo svet u ovom ranom utarnem asu
rastopio u ezeru misli, u dubokom bazenu stvarnosti, i mo"e se bezmalo
zamisliti da e g. &armakl progovorio, edna mala suza ras#epila bi povrinu
ezera. A onda/ 2eto bi se pomolilo na povrini. 2eka ruka bi se proturila,
otri#a bi sevnula. (o e glupost, naravno.
8udna misao, da on ipak ue ono to ona ne mo"e da ka"e, doe o na
um. On e nes$vatliv stara#, sa "utom mrlom na bradi, i svoom poeziom, i
svoim zagonetkama, i edri spokono kroz svet koi zadovolava sve negove
potrebe, tako da ona pomisli da on treba samo da spusti ruku tamo gde le"i na
travnaku i da u$vati sve to mu e potrebno. Ona pogleda svou sliku. Ovo bi
verovatno bio negov odgovor ' kako vi i a i ona prolazimo i nestaemo)
nita ne ostae) sve se mena) ali ne rei, ne boa. 5pak, slika e biti obeena i
baena pod so-u) no ak neka e tako, ak i o takvo sli#i, to e istina. 7o"e se
rei ak o ovom brlanu, ne ba o ovo konkretno sli#i, mo"da, ve o onom to
se tom slikom pokuava, da to ostae zauvek, $tela e da ka"e, ili, er rei
izgovorene zvue ak i no i suvie $valisavo, da nagovesti, bez rei) kad,
ba#ivi pogled na sliku, nu iznenadi otkrie da ne mo"e da e vidi. Oi su o
bile pune tople tenosti *ona napre ne pomisli na suze+ koa, ne uznemiruui
vrstinu neni$ usana, uini vazdu$ zagulivim, skotrla se niz nene obraze.
Ona savreno vlada sobom ' o$, da6 ' u svakom drugom pogledu. !lae li ona
onda za gom Remzi, a da nie svesna nikakve nesree/ Opet se obrati starom g.
&armaklu. ;ta e to onda/ ;ta to znai/ 7ogu li stvari pru"ati svoe ruke i
epati oveka/ mo"e li otri#a sei/ pest zgrabiti/ 0ar nema sigurnosti/ 0ar se
putevi sveta ne mogu nauiti napamet/ 0ar nema vole, nema zaklona, ve e
sve udo, i skok sa vr$a neke kule u vazdu$/ 7o"e li biti ak za starii svet ' da
e ovo "ivot/ ' nenadan, neoekivan, nepoznat/ 0a trenutak ona oseti da kad bi
oboe ustali, ovde na travnaku, i za$tevali obanene, zato e "ivot tako
kratak, zato e tako neobaniv, rekli to silovito, kao to dva potpuno
opremlena ludska bia od koi$ se nita ne skriva mogu da govore, tada bi se
lepota uveala) prostor bi se ispunio) ono prazno razma$ivane dobilo bi oblik)
kad bi dovolno glasno viknuli, ga Remzi bi se vratila. 4o Remzi6 ree ona
glasno, go Remzi. .uze su o tekle niz li#e.
$
*7akalisterov deko uze ednu ribu i odsee etvrtast komadi sa ne da
bi ga stavio kao mama# na udi#u. Osakaeno telo *o e bilo "ivo+ on ba#i
natrag u more.+
8
4o Remzi6 viknula e <ili, go Remzi6 Ali nita se ne dogodi. %ol
se poveavao. &ako muka mo"e da dovede oveka do takvog stupna gluposti6
pomisli ona. .vakako, stara# e nie uo6 On ostae bla"en, ti$ ' ako ovek ba
$oe da misli tako, uzvien. 3vala bogu, niko e nie uo kako e uzviknula ona
glupi krik, prestani, bole, prestani6 Oevidno, ona se nie oprostila od svoga
razuma. 2iko e nie video da stupa sa svoe uzane daske u vode unitena. Ona
ostae mrava usedeli#a, koa na travnaku dr"i slikarsku kii#u.
5 sad lagano bol zbog potrebe i ogoreni bes *da se vrati, upravo kad e
mislila da nikad vie nee oseati "alost za gom Remzi. Da li o e nedostaala
meu olama za ka-u za vreme doruka/ 2i namane.+ umanie se) i od
ni$ovog muena ostade, kao protivotrov, neko olakane, samo po sebi melem,
i takoe, ali taanstvenie, oseane neieg prisustva, ge Remzi, osloboene za
trenutak te"ine kou e svet stavio na nu, koe lako lebdi pored ne a onda *er to
e ga Remzi u svo svoo lepoti+ podi"e k nenom elu vena# belog #vea sa
koim ona ode. <ili opet pritisnu svoe tube. Ona se ba#i na problem "ivi#e.
8udno e kako e asno vidi, dok koraa svoom uobiaenom brzinom preko
pola i nestae izmeu ni$ovi$ prevoa, purpurni$ i blagi$, izmeu #vea,
zumbula ili lilana. (o e neka opsena slikarskog oka. >er danima poto e ula
za nenu smrt, viala u e tako, kako stavla vena# na elo i ide ne dvoumei se
sa svoim pratio#em, senkom, preko pola. !rizor, reeni#a imau snagu da
utee. 7a gde se nalazila, slikaui, ovde, na selu ili u <ondonu, vizia bi o
dolazila, i nene oi, zatvaraui se napola, tra"ile bi neto za ta bi viziu
privrstile. !ogledala bi "elezniki vagon, omnibus) pogledala u prozor preko
puta) na !ikadili, sa nizom svetilki uvee. .ve e bilo deo pola smrti. Ali uvek
e neto ' moglo e to da bude neko li#e, neki glas, neki prodava# novina koi
uzvikue )tandard, Njuz ' probialo, prkosilo o, budilo e, za$tevalo i dobivalo
na krau napor pa"ne, tako da se vizia morala neprestano iznova stvarati. .ad
opet, pokrenuta nekom nagonskom potrebom za dalinom i plavetnilom, ona
pogleda na zaliv ispod ne, kako pravi mala brda#a od plavi$ talasa, i kamena
pola od purpurnii$ meuprostora. Opet u e kao obino uzbudilo neto
neskladno. ,sred zaliva e mrka mrla. (o e barka. Da, ona to s$vati u sekundu.
Ali ia barka/ %arka g. Remzia, odgovori ona. 4. Remzi) ovek koi e proao
pored ne, uzdignute ruke, dalek, na elu povorke, u svoim divnim #ipelama,
tra"ei sa"alene koe mu e ona uskratila. %arka e sada na pola puta preko
zaliva.
(ako e lepo utro, samo to se osea poneki daak vetra, da more i nebo
izgledau kao od ednog tkiva, kao da su edra zabodena visoko u oblake, ali kao
da su se obla#i spustili u more. >edan parobrod daleko na puini ostavio e u
vazdu$u ogroman pramen dima koi stoi tamo i uvia se i kru"i dekorativno,
kao da e vazdu$ prozrana svila koa dr"i stvari i uva i$ ne"no, niui i$
blago tamo'amo. 5 kao to se deava ponekad kad e vreme lepo, stene izgledau
kao da su svesne brodova, a brodovi kao da su svesni stena, kao da alu edno
drugom neku sopstvenu tanu poruku. >er, ponekad sasvim blizu obale,
.vetionik e izgledao ovog utra u izmagli#i veoma daleko.
4de li su oni sad/ pomisli <ili, gledaui more. 4de e on, ta veoma
star ovek koi e proao pored ne utke, dr"ei pod pazu$om paket u mrko
$artii/ %arka e bila na sredini zaliva.
%
Oni tamo ne oseau nita, pomisli &em, gledaui obalu koa e, di"ui se
i sputaui, postaala sve udalenia i mirnia. Rukom e sekla vodu i ostavlala
trag po moru, dok o e du$ pravio zelene spirale i #rte i are, i obamro i
skriven, lutao u mati po donem svetu voda gde biseri vise u grozdovima i
belim grani#ama, gde se u zeleno svetlosti mena #ela dua, a telo sia
poluprovidno, zavieno u zelen plat.
Onda kovitla# popusti oko nene ruke. 2avala vode prestade) svet postade
pun slabi$ piskavi$ i kripavi$ zvukova. 8uli su se talasi kako se lome i udarau
o bokove barke kao da su usidreni u pristanitu. .ve postade tako blizu. >er e
edro, u koe e D"ems netremi#e gledao dok mu nie postalo kao osoba kou
poznae, splasnulo sasvim) tada stadoe, oekuui vetar, na vrelom sun#u,
milama daleko od obale, milama daleko od .vetionika. 5zgledalo e kao da e
sve na #elom svetu stalo. .vetionik posta nepomian, linia udalene obale
postade nepromenliva. .un#e postade vrelie, i izgledalo e da su se svi veoma
pribli"ili edno drugome i da oseau prisutnost edno drugoga, na kou su skoro
bili zaboravili. 7akalisterova udi#a pade pravo u more. Ali g. Remzi, nogu
savieni$ pod sobom, nastavi da ita.
8itao e malu sanu knigu pegavi$ kori#a kao vivie ae. . vremena na
vreme, dok su boravili u to u"asno tiini, prevrnuo bi strani#u. 5 D"ems oseti
da svaku strani#u prevre sa naroitim pokretom koi #ila na nega) as
zatitniki, as zapovedniki, as sa namerom da natera svet da ga "ali) i za sve
vreme dok e negov ota# itao i prevrtao strani#e ednu za drugom, D"ems e
strepeo od trenutka kad e podii pogled i rei mu strogo ma ta. 0ato polako
idu/ zapitae, ili neto slino tome, sasvim udno. A ako upita, pomisli D"ems
uzeu no" i udariu ga u sr#e.
,vek e uvao ova stari simbol o tome kako e uzeti no" i udariti o#a u
sr#e. .amo sada, kako e starii, i sedi zagledan u o#a u nemonom besu, on ne
"eli da ubie nega, tog star#a koi ita, ve e to neto to se sputa na n ' a da
on to mo"da i ne zna= to divle iznenadno #rnokrilo udovite, sa kand"ama i
klunom $ladnnm i tvrdim, koe udara i udara *on mo"e da oseti klun na golo
nozi, gde ga e udarilo kad e bio dete+ a onda odlazi, i evo ga opet, stara#, vrlo
tu"an, koi ita svou knigu. (o e on da ubie, to e udariti u sr#e. 7a ta da
radi ' *a mo"e da uradi sve, on osea, gledaui .vetionik i daleku obalu+, bilo
da e u trgovini, u ban#i, advokat, ovek na elu nekog preduzea, on e se
boriti, ui e u trag i iskorenie tiraniu, despotizam, kako i$ on naziva, koi
nateruu lude da ine ono to ne "ele, uskrauui im pravo da govore. &ako
mo"e ma ko od ni$ da ka"e Ali a neu, kad on ka"e 3adete na .vetionik.
,radite ovo. Donesite mi ono. Grna krila se ire, i tvrdi klun udara. 5 onda,
sledeeg trenutka, on sedi ovde i ita svou knigu) i on mo"e da podigne pogled
' nikad se ne zna ' sasvim razlo"no. On mo"e da razgovara sa 7akalisterovima.
On mo"e da spusti zlatnik u smrznutu aku neke stari#e na uli#i, pomisli
D"ems) mo"e da dovikue na ale nekog ribara) mo"e da mae rukama po
vazdu$u od uzbuena. 5li mo"e da sedi u proelu stola, nem od poetka do
kraa veere. Da, pomisli D"ems, dok e barka besposliila na vrelom sun#u)
postoi sne"na pustina i stena vrlo usamlena i otra) i tamo e on odlazio da
oseti, sasvim esto u posledne vreme, kad negov ota# ka"e neto to iznenadi
ostale, da su dva para tragova stopala) negovi i oevi. .amo oni poznau edan
drugog. ;ta e onda ova teror, ova mr"na/ :raaui se meu mnogobrono
lie koe e prolost slo"ila u nemu, zaviruui u sr#e te ume gde se svetlost i
senka prepliu tako da e #eo oblik iskrivlen, i ovek luta as sa sun#em u oku,
as sa tamnom senkom, on potra"i sliku da smiri, izdvoi i zaokru"i svoe
oseane u vrst oblik. Re#imo da e kao dete, sedei bespomoan u koli#ima, ili
na neiem kolenu video kako teretna kola gaze, nesvesna i nedu"na, neie
stopalo/ Re#imo da e video napre stopalo, u travi, glatko i #elo) zatim toak) i
isto stopalo, #rveno, izga"eno. Ali toak e nedu"an. (ako sada, kad negov ota#
dolazi, krupno koraaui $odnikom, da i$ probudi rano uutro da idu na
.vetionik, toak prelazi preko negovog stopala, preko &eminog stopala, preko
ma ieg stopala. 8ovek sedi i posmatra to.
Ali o iem stopalu on misli, i u koem se vrtu sve to dogaa/ >er postoe
dekori za ove s#ene) drvee koe tu raste) #vee) izvesna svetlost) nekoliko
-igura. .ve te"i da se smesti u neki vrt gde uopte nema ovog sumora i ovog
razma$ivana ruku) svet govori obinim glasom. ,lazi se i izlazi po #eo dan.
2eka stari#a brbla u ku$ini) i zastore nie vetar) sve se nie, sve raste) i preko
svi$ ti$ tanira i zdela i visokog #rvenog i "utog #vea koe se nie neki vrlo
tanki veo e se prevui, kao list loze, nou. .tvari postau mirnie i mranie u
noi. Ali veo u obliku lista e tako ne"an da ga svetlosti podi"u, glasovi
nabirau) on mo"e da vidi kroza n ednu priliku kako se sagine, ue, bli"ei se,
odlazei, kako neka $alina uti, neki lana# zve#ka.
, ovom svetu toak prelazi preko oveeg stopala. 2eto, on se sea,
zastade i zamrai se preko nega) nee da se pomakne) neto se razma$ue u
vazdu$u, neto suvo i otro silazi ak ovde, kao otri#a, $and"ar, udara kroz
lie i #vee, ak i ovog srenog sveta i prouzrokue da se on gri i pada.
%ie kie, on se seti oevi$ rei. 2eete moi da idete na .vetionik.
.vetionik e tada bio srebrnasta maglovita tvrava sa "utim okom koe se
otvara iznenadno i blago, uvee. .ada '
D"ems pogleda .vetionik. On vidi belo isprane stene) kulu, nepominu i
pravu) vidi da e isprugana #rno i belo) vidi prozore na no) ak vidi i ruble
prostrto po stenama da se sui. Dakle to e .vetionik, e li/
2e, i ona drugi e isto tako .vetionik. >er nita nie prosto edna stvar.
Drugi e isto tako .vetnonik. !onekad e teko ugledati ga preko zaliva. ,vee
kad se to gleda vidi se oko kako se otvara i zatvara, izgleda da i svetlost sti"e do
ni$ u ona vazduasti sunani vrt u koem oni sede.
Ali on se pribra. &ad god ka"e oni ili neko, onda poine da ue
utane nekoga ko dolazi, zve#kane nekoga kako odlazi, postae neobino
osetliv ma na ie prisustvo u sobi. .ad e to negov ota#. 2apetost postade
otra.
>er kroz trenutak, ako ne bude vetra, ota# e zalupiti kori#e knige, i rei=
;ta se sad dogaa/ 0ato sada dangubimo, a/ kao to e ednom ranie spustio
svou otri#u meu ni$ na terasi, i ona se sva ukoila, i da e bila pri ru#i neka
sekira, no" ili ma ta sa otrim vr$om, on bi to doepao i rinuo o#u u sr#e.
2egova se mati sva bila ukoila, a onda, ruke o se opustie, tako da e on
osetio da ga ona vie ne slua, podigla se nekako i otila i ostavila ga tamo,
nemonog, smenog, da sedi na podu dr"ei makaze.
2i daka vetra. :oda pluska i grgoe u dnu barke, gde tri ili etiri skue
udarau repovima gore'dole u bari koa nie dovolno duboka da i$ pokrie.
.vakog trenutka g. Remzi *D"ems se edva usuue da ga pogleda+ mo"e da se
prene, da zatvori knigu, i da ka"e neto otro) ali zasad on ita, tako da D"ems
kradom, kao da se bosonog iskrada niz stepeni#e, u stra$u da ne probudi psa
uvara kripanem neke daske, nastavi da razmila kakva e ona bila, kuda e
otila onog dana. On uze da e prati iz sobe u sobu, i nazad dooe zaedno do
edne sobe u plavo svetlosti ' kao da e odsa dolazio od mnotva por#elana '
gde e ona razgovarala sa nekim) on u e sluao kako govori. 4ovorila e sa
nekom slu"avkom prosto ono to o e padalo na pamet. %ie nam potrebna
edna velika inia veeras. 4de e ona ' plava inia/ .amo ona govori istinu)
samo no on mo"e da ka"e istinu. (o e mo"da izvor nene veite privlanosti
za n) no ovek mo"e rei ono to misli. Ali za sve vreme dok misli o no,
svestan e kako mu ota# prati misao, ba#a senku na nu, ini e da podr$tava i
prekida se.
2azad on prestade da razmila) sedi sa rukom na krmi, na sun#u, i zuri u
.vetionik, nemoan da se pokrene, nemoan da otera ova zrna nesree koa su
se slegala na negovu duu edno za drugim. &ao da e ovde privezan
konop#em, a ota# zavezao vorove, i on mo"e da pobegne samo tako ako uzme
no" i zabie ga... Ali u tom trenutku edro se lagano zalula, lagano se nape,
barka kao da se prodrma, a onda kao da se pokrenu polusvesno, u snu, pa se
probudi i pouri kroz talase. 5zvanredno olakane. 5zgleda kao da se opet svi
gube edno od drugog, i da im e ugodno, i strukovi se zategoe preko boka
barke. Ali negov se ota# ne prenu. .amo podi"e desnu ruku taanstveno visoko
u vazdu$, i pusti e da padne opet na koleno, kao da dirigue nekom
taanstvenom sim-oniom.
1&
*7ore e bez mrle, pomisli <ili %risko, stoei o uvek i posmatraui
zaliv. 7ore se prostire kao svila preko zaliva. ,dalenost ima izvanrednu mo)
ni$ e ona progutala, otili su zauvek, poslali su deo prirode stvari. (ako e ti$o)
tako e mirno. 5 sam parobrod e iezao, ali veliki pramen dima o lebdi u
vazdu$u i visi "alosno kao zastava u oprotau.+
11
(akvo e, dakle, ostrvo, pomisli &em, o edanput provlaei prste kroz
talase. Ona ga o nikad nie videla sa mora. Ono ovako le"i na moru, sa
udublenem u sredini i dva otra grebena, i more se uvlai tamo, i prote"e se
milama i milama na obe strane ostrva. Ono e vrlo malo) u obliku lista koi
stoi uspravno. (ako uzesmo edan mali ama#, pomisli ona, poinui da pria
o sebi avanturnu priu o spasenu sa broda koi tone. Ali dok more strui izmeu
neni$ prstiu, i vlat alge nestae iza ni$, ona ne "eli da pria ozbilnu priu) ona
"eli osea avanture i bekstva, er ona razmila, dok barka plovi, kako e lutina
nenog o#a zbog strana sveta na kompasu, i D"emsova tvrdoglavost zbog
dogovora, i neno muene, kako e sve to skliznulo, sve prolo, sve proteklo.
;ta onda dolazi/ &uda idu/ 5z nene ruke, $ladne kao led, kou dr"i duboko u
moru, iknu vodoskok radosti zbog promene, zbog bekstva, zbog avanture *to
e "iva, to e ovde+. 5 kapi, padaui sa ovog iznenadnog neobazrivog
vodoskoka radosti ponegde na tamu, na oblike koi dremau u neno dui)
oblike ednog sveta o neostvarenog ali koi se okree u svom mraku, $vataui
ovde'onde, iskru svetlosti) 4rku, Rim, Garigrad. 7alo kao to e, i u obliku
lista koi stoi uspravno sa zlatnom vodom koa se rasprue u sitne kapli#e i
tee u nega i oko nega, ono ima, zamila ona, mesto u svemiru ' ak i to malo
ostrvo. Ona misli da su o mogla to rei stara gospoda u radno sobi. !onekad
bi namerno zalutala unutra iz vrta da i$ u$vati pri tome. (amo su oni *to e
mogao biti g. &armakl ili g. %enks, vrlo stari, vrlo kruti+ sedeli edan preko
puta drugog u niskim naslonaama. ;utali su stranama (amsa ispred sebe,
kad bi ona ula iz vrta, pometeni zbog neega to e neko rekao o 3ristu) edan
mamut e iskopan u neko londonsk uli#i) kakav e bio veliki 2apoleon/ Onda
su oni uzeli sve ovo svoim istim rukama *nosili su siva odela) mirisali na
vres+, slo"ili ove iseke zaedno, prevrtali novine, prekrstili noge, i kazali
poneto s vremena na vreme vrlo kratko. , neko vrsti transa ona bi uzela neku
knigu sa poli#e i staala tamo, gledaui o#a kako pie, tako uednaeno, tako
uredno od ednog kraa strani#e do drugog, nakaluui se kratko s vremena na
vreme, ili kako ka"e neto kratko drugom starom gospodinu preko puta. 5 ona e
mislila, stoei tamo sa otvorenom knigom ' ovde se mo"e pustiti, ma ta ovek
mislio, da se rairi kao list na vodi) i ako to dobro proe ovde, meu starom
gospodom koa pue i (amsom koi uti, onda e to tano. 5 posmatraui o#a
kako pie u svoo radno sobi, ona pomisli *sedei sad u bar#i+ da e on
nadostonii lubavi, namudrii) on nie suetan, niti e tiranin. 0aista, kad bi e
video da e tu, da ita knigu, pitao bi e, ne"no koliko e to mogue, ima li neto
to bi o mogao dati.
Da ovo ne bi bilo pogreno, pogledala ga e kako ita malu knigu sani$
kori#a pegavi$ kao vivie ae. 2e) to e tano. !ogleda ga sada, za"elela e da
ka"e glasno D"emsu. *Ali D"ems gleda edro.+ On e sarkastina zver, rekao bi
D"ems. .kree razgovor na sebe i na svoe knige, rekao bi D"ems.
2epodnolivo e egoistian. 2agore od svega ' tiranin e. Ali pogleda6 ree
ona, gledaui ga. !ogleda ga sada. Ona ga e gledala kako ita malu knigu
podavieni$ nogu) malu knigu ie "ukaste strani#e ona poznae, a ne zna ta
pie na nima. 7ala e) zbieno tampana) na prvom praznom listu, ona zna,
napisao e da e potroio petnaest -ranaka za veeru) vino e bilo po tu #enu)
kelneru e dao toliko) sve e uredno sabrano pri dnu strani#e. Ali ta mo"e biti
napisano u knizi ie su se ivi#e iskrzale u negovom d"epu, ona ne zna. 2iko
od ni$ ne zna ta on misli. Ali on e unesen u nu, tako da kad bi podigao
pogled, kao to e uinio sad za trenutak, on to ne ini zato da bi video neto)
ve da privrsti neku misao tanie. ,inivi to, negov du$ odlete opet natrag, i
on se zadubi u itane. On ita, pomislila e ona, kao da vodi neto, ili vabi
veliko stado ova#a, ili kao da kri sebi put uz neku usku usamlenu stazu) i as
ide brzo i pravo i kri sebi put kroz estar, a as izgleda da ga neka grana udara
da ga kupinov trn osleplue, ali on nee da dopusti da ga to pobedi) on ide
napred, prevrui ednu stranu za drugom. 5 ona nastavla da pria sebi priu o
spasenu sa broda koi tone, er e bezbedna dok on sedi ovde) bezbedna, kao to
se oseala kad se uunala iz vrta, i uzela knigu, a stari gospodin, sputaui
novine iznenada, rekao neto vrlo kratko o 2apoleonovom karakteru.
0urila e preko mora, u ostrvo. Ali list e gubio otrinu. :rlo e malo) vrlo
e udaleno. 7ore e sad va"nie nego obala. (alasi su svud oko ni$, ba#au se i
tonu, a neka klada vala se na ednom talasu) edan galeb nalee na drugog.
Ovde negde, pomisli ona, umaui prste u vodu, potonuo e neki brod) i ona
promrmla, sanivo, upola zaspala, kako mi nestaemo, svaki za sebe.
12
(ako mnogo zavisi dakle, pomisli <ili %risko, gledaui more na koem
se edva vidi neka mrla, koe e tako meko da edra i obla#i izgledau utisnuti u
negovo plavetnilo, tako mnogo zavisi, mislila e ona, od daline= da li su ludi
blizu nas ili su daleko od nas) er to on edri sve dale i dale preko zaliva,
neno oseane za g. Remzia se mena. 0aliv izgleda produ"en, ispru"en)
izgleda da postae sve vie i vie udalen. 5zgleda da e nega i negovu de#u
progutalo ovo plavetnilo, ova dalina) ali ovde, na travnaku, sasvim blizu, g.
&armakl odednom zagrokta. Ona se nasmea. On uze knigu iz trave. Onda se
opet smesti na stoli#u, da$ui i duvaui kao neko morsko udovite. (o e
sasvim drukie, er on e tako blizu. A sad e opet sve mirno. Dosad su za#elo
ustali iz postele, pomisli ona, gledaui kuu, ali tamo se niko ne poavlue. Ali
onda, seti se, oni su uvek odlazili svoim poslom, im bi se obed zavrio. (o e
sve u skladu sa ovom tiinom, ovom prazninom, i nestvarnou ranog utarneg
asa. .tvari pokatkad tako izgledau, pomisli ona, zastavi za trenutak i
posmatraui dugake prozore koi su blistali, i perani#u plavog dima= oni
postau nestvarni. (ako, vraaui se s puta ili posle bolesti, pre nego to se
navike ispredu preko povrine, ovek osea istu nestvarnost, koa tako
iznenaue) osea kao da se neto poavlue. 9ivot e naasnii tada. 8ovek
preda$ne. .reom, prelazei preko travnaka, ne mora se govoriti, vrlo brzo, da
se pozdravi stara ga %ekvit, koa e izii da nae neki kutak gde e da sedi,
O$, dobro utro, go %ekvit6 Divan dan6 3oete li biti tako smeli da sedite na
sun#u/ D"asper e sakrio stoli#e. Dopustite meni da vam naem ednu6 i sve
ostalo to spada u uobiaeno eretane. 2e mora se uopte govoriti. 8ovek
klizi, iri edra *u zalivu e mnogo kretana, barke polaze+ meu stvarima, izvan
stvari. !razno nie, ve puno do vr$a. 2o se ini da stoi do usana u neko
supstan#i, da se kree, plovi i tone u no, er ove vode su neizmerno duboke. ,
ni$ se prosulo tako mnogo "ivota. Remzievi$) dei$) i svi$ vrsta beskunika
pored toga. !rala sa korpom) vrana) #rveni lilan) purpur i sivo zelenilo #vea)
neko zaedniko oseane koe dr"i #elinu zaedno.
7o"da e zbog takvog nekog oseana potpunosti, koe e do"ivela pre
deset godina dok e stoala malne na istom mestu, kazala da e za#elo
zalublena u ovo mesto. <ubav ima $iladu oblika. 7o"da postoe lubavni#i
koi imau dar da izaberu elemente stvari i da i$ sastave tako daui im #elinu
kou nemau u "ivotu, da naprave od nekog prizora, ili sastanka ludi *svi su sad
otili i razdvoeni su+, ednu od oni$ zaokrugleni$, kompaktni$ stvari na koima
se misao zadr"ava, i lubav igra.
2ene oi se zadr"ae na mrko mrli edrili#e g. Remzia. Ona misli da e
do ruka biti na .vetioniku. Ali vetar e poeo da duva, i, dok se nebo malo
menalo i more se malo menalo i barke su menale svoe polo"ae, prizor koi e
pre ednog trenutka izgledao udesno -iksiran sad e ne zadovolava. :etar e
razduvao tragove dima) bilo e neeg nepriatnog u zamilanu polo"aa
brodova.
(a nesklad kanda remeti neku $armoniu u neno dui. Ona oseti mraan
ad. On se poaa kad se ona okrete svoo sli#i. Ona e traila utro. >er iz nekog
razloga ona ne mo"e da postigne onu ravnote"u otri#e briaa izmeu dve
suprotne sile) g. Remzia i slike) a to e neop$odno. 7o"da sa ski#om neto nie
u redu/ Da li nie, pitala se, liniu zida trebalo prekinuti, da li nie masa drvea i
suvie teka/ Ona se nasmea ironino) er zar nie, kad e poela, mislila da e
reila svo problem/
, emu e onda problem/ Ona mora pokuati da u$vati neto to o
izmie. 5zmie o kad misli o gi Remzi) izmie o kad misli o sli#i. Reeni#e
dolaze. :izie dolaze. Divne slike. Divne reeni#e. Ali ono to ona "eli da
u$vati este ba ona dr$ta nerava, ba to, pre nego to postane ma ta. ,$vati
to i poni iznova, u$vati to i poni iznova, ka"e ona oano, postavivi se opet
sna"no pred nogare. (o e bedna maina, nemona maina pomislila e, ta
ludski aparat za slikane ili za oseane) uvek se pokvari u kritinom trenutku)
$eroski, mora se naterati da radi dale. 0urila e, mrtei se. 1vo "ivi#e, sasvim
sigurno. Ali nita ne dobiva ako preno moli. .amo se oi zasene od gledana
u liniu zida, ili od razmilana ' imala e siv eir. %ila e udesno lepa. 2eka
doe, pomisli ona, ako mora da doe. >er ima trenutaka kad se ne mo"e ni
misliti ni oseati. Ako ne mo"e ni misliti ni oseati, pomisli ona, gde si onda/
Ovde, na travi, na zemli, pomisli, sedaui i ispituui kii#om malu
soloniu bokvi#a. >er travnak e vrlo zaputen. Ovde, sedei na svetu, mislila e,
er ne mo"e da se otrese oseana da se sve dogaa ovog utra prvi put, mo"da
posledni put, kao to putnik, mada upola spava, zna, gledaui kroz prozor voza,
da mora sad da gleda, er nikad vie nee videti ta grad, ili ona kola koa vue
mazga, ili onu "enu kako radi u polu. (ravnak e svet) oni su gore zaedno, na
ovo uzveno stani#i, pomisli ona, gledaui starog g. &armakla, koi izgleda
kao da *mada nisu progovorili ni rei za sve ovo vreme+ deli nene misli. 5 ona
ga mo"da nikad vie nee videti. On stari. (akoe, seti se, smeei se na papuu
koa e visila na negovo nozi, on postae slavan. 4ovori se da e negova
poezia tako divna. 5zdau stvari koe e napisao pre etrdeset godina. !ostoi
eto slavan ovek koi se zove &armakl, smeila se ona, mislei koliko oblika
edna osoba mo"e da nosi, kako e on edno u novinama, ali ovde e ona isti
kakav e uvek bio. On izgleda isti ' samo vie sed. Da, on izgleda isti, ali neko
e kazao, ona se sea, da kad e uo za smrt 1ndrua Remzia *granata ga e ubila
na mestu= trebalo e da bude veliki matematiar+, g. &armakl e izgubio svako
interesovane u "ivotu. ;ta znai to/ pitala se ona. Da li e marirao kroz
(ra-algar skver dr"ei veliku pali#u/ >e li listao stranu za stranom, ne itaui,
sedei sam u svoo sobi u .ent D"ons :udu/ Ona ne zna ta e on radio kad e
uo da e 1ndru poginuo, ali ona to ipak osea u nemu. .amo bi promrmlali
neto edno drugom na stepeni#ama) pogledali bi u nebo i kazali da e biti lepo
vreme ili da nee biti lepo vreme. Ali ovo e edan nain da se ludi upoznau,
mislila e ona= poznavati obrise, a ne poedinosti, sedeti u neiem vrtu i gledati
prevoe brda kako se sputau purpurni u udaleni vres. Ona ga poznae na ta
nain. Ona zna da se nekako promenio. 2ikad nie proitala ni redak negove
poezie. Ona ipak misli da zna kako ide, lagano i zvuno. Doterana e i meka.
!eva o pustini i kamili. O palmi i zalasku sun#a. Do kranosti e bezlina)
govori neto o smrti) i vrlo malo o lubavi. On e nekako na odstoanu. :eoma
malo su mu potrebni drugi ludi. 0ar nie uvek prolazio prilino nespretno pored
prozora salona, sa nekr novinama pod mikom, gledaui da izbegne susret sa
gom Remzi, kou iz nekog razloga nie mnogo voleo/ A ona e, naravno, zbog
toga uvek pokuavala da ga zadr"i. On bi o se poklonio. 0astao bi preko vole i
duboko se poklonio. 4i Remzi e krivo to nita ne tra"i od ne, i ona bi ga
pitala *<ili mo"e da e ue+ "eli li kaput, ebe, novine6 2e, ne treba mu nita.
*Ovde bi se poklonio.+ %ilo e neega u no to on nie mnogo voleo. 7o"da
neno gospodarene, nena sigurnost, neto realno u no. %ila e tako
neposredna.
*2eki um privue nenu pa"nu na prozor salona ' kripane arke. <ak
povetara# se igra sa prozorom.+
0a#elo e bilo sveta koi e nu mrzeo mnogo, pomislila e <ili *Da)
s$vatila e da e prag salona prazan, ali to nie imalo na nu nikakvog uti#aa.
Ona sad ne "eli gu Remzi+. ' .vet koi e nu smatrao i suvie sigurnom, i
suvie drastinom. 7o"da e i nena lepota vreala svet. &ako e monotona,
govorili su, i uvek ista6 Oni vie vole drugi tip ' #rnomanast, "iva$an. 0atim,
bila e slaba prema mu"u. Dozvolava mu da pravi one s#ene. 0atim, bila e
rezervisana. 2iko tano ne zna ta se no dogodilo. 5 *da se vrati g. &armaklu i
negovo omrazi+ ovek ne mo"e zamisliti gu Remzi kako stoi i slika, kako
le"i i ita, #elo utro na travnaku. (o se ne mo"e zamisliti. 2e govorei ni rei,
sa edinim znakom nenog posla ' korpom u ru#i, odlazila e u grad, sirotini, da
sedi u neko zagulivo malo spavao sobi. &oliko puta u e <ili videla kako,
usred neke igre, neke rasprave, odlazi utke, sa korpom u ru#i, vrlo uspravna.
Obavestila bi o svom povratku. Ona e pomislila, pola se smeui *bila e tako
metodina u pogledu ola za a+, pola ganuta *nena lepota e zaustavlala da$+,
oi koe se sklapau u bolu pogledale su e. (i si bila s nima.
5 tada bi se ga Remzi uznemirila zato to e neko zakasnio, ili to masla#
nie sve", ili to e anik okrnen. 5 za sve vreme dok e govorila da masla# nie
sve", ovek bi mislio o grkim $ramovima, i kako e tu sa nima lepota u ono
zagulivo malo sobi. Ona nikad nie razgovarala o tome ' ila e, tano,
neposredno. (o e nen instinkt, instinkt koi imau laste za ug, artioke za
sun#e, koi nu okree sigurno prema ludsko rasi, nagoni e da savia gnezdo u
nenom sr#u. 5 ova, kao svi instinkti, malo rastu"ue svet koi ga nema) g.
&armakla mo"da, nu za#elo. , nima oboma postoi neka idea o nekorisnosti
ak#ie, o preimustvu misli. 2eno odla"ene e za ni$ prekor, dae drukii
zaokret svetu, tako da i$ to navodi da protestuu, videi kako ni$ove sopstvene
predrasude iezavau. 8arls (enzli ini to takoe= to e delimino razlog to ga
svet ne voli. On remeti skladnost tvoga sveta. A ta se dogodilo s nim, pitala se
ona, dokono dotiui kii#om bokvi#e. !ostao e lan uprave ednog koled"a.
O"enio se) "ivi u 4olders 4rinu.
Otila e ednog dana za vreme rata u neku dvoranu i sluala ga e kako
govori. 2apadao e neto) osuivao e nekoga. !ropovedao e bratsku lubav. 5
sve to e osetila bilo e ' kako on mo"e voleti svo rod kad ne raspoznae ednu
sliku od druge, kad stoi iza ne i pui krd"u *pet penia un#a, gi#e %risko+, i
smatra da mu e du"nost da o ka"e da "ene ne umeu da piu, da "ene ne umeu
da slikau, ne toliko to on to verue, koliko zato to iz nekog neobinog razloga
on to "eli/ 1vo ga, mrav, #rven i promukao, propoveda lubav sa neke
govorni#e *mravi su mileli izmeu bokvi#a koe e ona uznemiravala svoom
kii#om ' #rveni, energini mravi, veoma slini 8arlsu (enzliu+. !osmatrala ga
e ironino sa svog sedita u poluprazno dvorani, kako ubrizgava lubav u ta
pro$ladni prostor, i odednom, eno starog bureta ili ve ma ta da e drugo kako
se vala meu talasima, ga Remzi tra"i svou kutiu za naoare meu lunkom.
O$, bo"e6 &akva nezgoda6 Opet e izgubila. 2ita, nita, g. (enzli. >a i$ gubim
na $ilade, svakog leta, na ta on pritisnu bradu na okovratnik kao da se boi da
povlaue takvom preuveliavanu, ali mo"e da podnese to kod ne kou voli, i
smei se vrlo milo. 7ora biti da o se ispovedio prilikom ednog od oni$ drugi$
izleta kad se drutvo razdvaa i vraa se kui u partiama. On kolue svou malu
sestru, kazala o e ga Remzi. 0a to mu vala odati priznane. 2ena sopstvena
predstava o nemu e groteskna, <ili to dobro zna, dirkaui bokvi#e kii#om.
!olovina nai$ milena o drugim ludima su, na krau kraeva, groteskna. .lu"e
neiim privatnim #ilevima. On no slu"i kao "rtva. 3vatala e sebe kako biue
negove mrave bokove kad e luta. Ako e "elela da bude ozbilna prema
nemu, morala e da se poslu"i reima ge Remzi, da gleda na nega nenim
oima.
Ona podi"e malu planinu za mrave da se preko ne penu. 2agna i$ u
ma$nite neodlunosti ovim uplitanem u ni$ovu kosmogoniu. 2eki su trali
ovuda, neki onuda.
(rebalo bi gledati sa pedeset pari oiu, razmilala e. !edeset pari oiu
nisu dovolni da se obu$vati ta edna "ena, pomislila e. 7eu nima edan mora
da bude koi e sasvim slep za nenu lepotu. 8oveku bi navie grebalo neko
tano ulo, -ino kao vazdu$, koim bi se prokrao kroz kluaoni#e i obu$vatio e
kako sedi pletui, razgovaraui, sedi utke pored prozora, sama) ulo koe bi
uzelo sebi i uvalo, kao vazdu$ koi dr"i dim parobroda, nene misli, nena
matana, nene "ele. ;ta "ivi#a znai za nu, ta vrt znai za nu, ta znai za
nu kad se talas razbia/ *<ili podi"e pogled, kao to e videla da to ini ga
Remzi) i ona u talas kako udara o obalu.+ A onda ta se uskomealo i zadr$talo
u neno svesti kad su de#a uzvikivala &ako to/ &ako to/ igraui kriket. Ona
bi prestala da plete za sekund. 5zgledala bi predana pa"ni. Onda bi se opet
izgubila, i iznenada bi se g. Remzi sasvim zaustavio u svom koraanu ispred
ne, i neko udno uzbuene prolo bi kroz nu i izgledalo bi da e luka u
dubokom nemiru na svoim grudima, kada bi, zaustavlaui se, on stao iznad
ne i pogledao dole na nu. <ili e mogla da ga vidi.
5spru"io e ruku i podigao u e sa stoli#e. 5zgledalo e nekako kao da e to
inio ranie) kao da se ednom sagnuo na isti nain i podigao e iz am#a, koi e,
ukotvlen na nekoliko ina od nekog ostrva, nalagao da gospoda tako pomognu
damama da iziu na obalu. .taromodna slika e to bila, koa e skoro za$tevala
krinoline. Doputaui da o on pomogne, ga Remzi e pomislila *<ili
pretpostavla+ sad e dolo vreme. Da, rei e to sad. Da, udae se za nega. 5
stupila e lagano, ti$o, na obalu. :erovatno e kazala samo ednu re, putaui
da o ruka poiva mirno u negovo. ,dau se za vas, mo"da e kazala, s rukom
u negovo) ali nita vie. (oliko e puta ista dr$tavi#a prolazila izmeu ni$ '
oevidno da este, pomislila e <ili, utirui put za svoe mrave. Ona ne izmila)
samo pokuava da poravna ono to o e dato pre mnogo godina zavieno) neto
to e videla. >er u mete"u svakodnevnog "ivota, sa svom onom de#om, sa svim
onim gostima, ima se stalno oseane ponavlana ' da se edna stvar deava gde
se druga desila, i tako pravi e$o koi odzvana u vazdu$u i ini ga punim
vibrirana.
Ali bila bi greka, pomisli ona, razmilaui kako su otili zaedno, ona
sa zelenim alom, a on sa kravatom koa se lepra, ruku pod ruku, pored
staklene bate, uproavati ni$ov odnos. 2ie bilo monotonie savrene sree '
ona sa svoim impulsima i naglostima) on sa svoim gro"enem i sumorom. O$,
ne. :rata spavae sobe bi se zalupila sna"no rano uutru. On bi skoio od stola
besan. 0avitlao bi tanir kroz prozor. (ada se imalo oseane da kroz #elu kuu
vrata lupau, kap#i se tresu kao da duva ak vetar i svet uri, pokuavaui da na
brzinu privrsti te kapke i dovede stvari u red. .rela e tako ednog dana !ola
Raliana stepeni#ama. .meali su se, i smeali, kao de#a, sve zbog toga to e g.
Remzi naao u$ola"u u mleku za dorukom, pa ba#io sve kroz prozor naterasu.
,$ola"a, proaptala e !ru, ustravlena, u negovom mleku. Drugi mogu da
nau stonoge. Ali on e izradio oko sebe takvu ogradu svetosti, i zauzimao
prostor sa tako velianstvenim dr"anem, da e edna u$ola"a u negovom mleku
predstavlala udovite.
Ali to e zamaralo gu Remzi, plailo u e malo ' taniri koi -iuu i vrata
koa treskau. 5 ponekad bi nastala izmeu ni$ duga ledna utana, kada e, u
duevnom stanu koe e smetalo <ili, delom "alosna, delom srdita, izgledala
nesposobna da savlada buru ti$o, ili da se smee kao to su se oni smeali, ve e
u svom zamoru mo"da neto krila. .edela e nema i zamilena. !osle izvesnog
vremena on bi se prikrao oko mesta gde se ona nalazi ' tumarao bi pod
prozorom gde e ona sedela i pisala pisma ili razgovarala, er ona bi se pobrinula
da bude zaposlena kad on prilazi, i izbegavala bi ga, i pravila se da ga ne vidi.
(ada bi on postao gladak kao svila, lubazan, utiv, i pokuavao da e tako
pridobie. Ona bi se o uvek dr"ala po strani, i ponosito bi isti#ala za kratko
vreme neka od oni$ svostava svoe lepote, to inae nie inila) okrenula bi
glavu) gledala bi tako, preko ramena, uvek sa nekom 7intom, !olom ili
:iliamom %enksom pored sebe. 2azad, stoei izvan grupe, prava slika
izgladnelog vuaka *<ili ustade sa trave i pogleda stepeni#e, prozore, gde ga e
videla+, zovnuo bi e po imenu, ednom samo, ba kao vuk koi urla na snegu,
ali ona se o uvek dr"ala po strani) a on bi e zovnuo o edanput, i ovog puta
neto u negovom glasu prenulo bi e, i ona bi otila k nemu, a ni$ bi sve
ostavila odednom, i otili bi zaedno meu drvee kruaka, i meu kupus i lee
malina. Obasnili bi se. Ali sa kakvim dr"anem i sa kakvim reima/ (ako e
dostoanstven bio ta ni$ov odnos da bi, okreui se u stranu, ona, !ol i 7inta
krili svou radoznalost i nelagodnost, i uzeli bi da beru #vee, da ba#au lopte,
da avrlau, dok ne bude vreme veeri, a onda eto i$, on na ednom krau stola,
ona na drugom, kao obino.
0ato neko od vas ne uzme botaniku/... .a svim onim nogama i rukama,
zato neko od vas/... (ako bi razgovarali kao obino, smeui se, meu de#om.
.ve bi bilo kao obino, da se nie neko treperene, poput otri#e u vazdu$u,
poavlivalo i nestaalo izmeu ni$, kao da se uobiaena slika de#e koa sede
oko svoi$ tanira sa supom osve"ila u ni$ovim oima posle onog sata
provedenog meu krukama i kupusom. 2aroito e, pomisli <ili, ga Remzi
gledala na !ru. Ona e sedela u sredini izmeu brae i sestara, uvek tako
zauzeta, izgledalo e, brigom da sve bude u redu, da e sama retko govorila.
&ako e !ru morala koriti sebe zbog one u$ola"e u mleku6 &ako e prebledela
kad e g. Remzi ba#io svo tanir kroz prozor6 &ako e klonula za vreme oni$
dugi$ utana izmeu ni$6 7eutim, inilo se da nena mati $oe da o to sad
nadoknadi, uveravaui e da e sve dobro) obeavaui o da e ednog od ovi$
dana ta ista srea biti nena. 7eutim, tu sreu e u"ivala mane od edne
godine.
!ustila e da #vee ispada iz nene korpe, pomisli <ili, "mirkaui i
odmiui se kao da $oe da pogleda sliku, kou, meutim ne dodirue, u nekom
transu, sa svima svoim moima, smrznutim po povrini, ali koe se odozdo
kreu izvanrednom brzinom.
!ustila e da o #vee ispada iz korpe, razba#ala ga i ispreturala po travi,
i, preko vole i oklevaui, ali bez pitana ili "alena ' zar ona nema sposobnost
pokoravana do savrenstva/ ' poe takoe. 2iz pola, preko dolina, beli$,
posuti$ #veem ' tako bi ona to naslikala. %rda su bila otra. %ilo e krevito,
strmo. (alasi su udarali potmulo ispod stena. 5li su, ni$ troe, ga Remzi
napred prilino brzo, kao da oekue da e sresti nekog iza ugla.
5znenada, prozor u koi e gledala zabele se od nekog lakog tkiva sa
nega. 2azad e neko doao u salon) neko sedi na stoli#i. 0a ime boga,
preklinala e, neka tamo mirno sede i neka ne izlaze da razgovarau s nom.
.reom, ma ko da e, ostao e miran unutra) smestio se, $vala bogu, tako da e
ba#ao neobinu trouglastu senku preko praga. (o malo mena kompozi#iu
slike. 0animlivo e.7o"e da bude korisno. Raspolo"ene o se vraalo. (reba
neprestano gledati, ne slabei ni za trenutak ainu oseana, odlunost da se ne
odla"e, ne bude obmanut. 7ora se zadr"ati s#ena ' tako ' kao kletima, i ne
dopustiti da ita ue da e pokvari. 8ovek "eli, mislila e, zamaui kii#u
polagano, da bude na stupnu obinog iskustva, da osea prosto= to e stoli#a, to
e sto, a ipak u isto vreme. (o e udo, to e us$iene. !roblem mo"e ipak da
bude reen. A$, ali ta se dogodilo/ 2eki beli talas pree preko prozorskog
okna. :azdu$ e moralo uznemiriti neko komeane u sobi. .r#e poskoi u no,
i epa e, i uze da e mui.
4o Remzi6 4o Remzi6 uzviknu ona, oseaui da se vraa stari u"as '
"eleti i "eleti a nemati. 7o"e li ona, o uvek, da ga izazove/ A onda, mirno,
kao da se uzdr"ava, to takoe postade deo obinog iskustva, na nivou stoli#e,
stola. 4a Remzi ' to e deo nene savrene dobrote prema <ili ' sedi tamo
sasvim prosto, na stoli#i, mie iglama tamo'amo, plete #rvenkastosmeu arapu,
ba#a senku na prag. .edi tamo.
5 kao da ima neto to mora da podeli, a ipak edva mo"e da ostavi svoe
nogare, tako e nen pun du$ onoga o emu razmila, onoga to vidi, <ili proe
pored g. &armakla, dr"ei kii#u do ivi#e travnaka. 4de e sad ta barka/ 4.
Remzi/ !otreban o e.
1
4. Remzi e skoro zavrio itane. >edna ruka lebdi iznad strani#e kao da
e u pripravnosti da e okrene im e proita. .edi gologlav na vetru koi mu
mrsi kosu, izvanredno izlo"en svemu. 5zgleda vrlo star. 5zgleda, pomislio e
D"ems posmatraui negovu glavu as prema .vetioniku, as prema
prostranstvu vode koa se pru"a u nedogled, kao neki stari kamen koi le"i na
pesku) izgleda kao da e -iziki postao ono to e uvek bio za ni$ oboe ' ona
usamlenost koa e za ni$ oboe istina o stvarima.
8itao e vrlo brzo, kao da "uri da to pre doe do kraa. 0aista, sad su
sasvim blizu .vetionika. On se izdi"e nepomian i prav, bletavo beo i #rn, i
mogu se videti talasi kako se razbiau u bele komadie kao razbiena sra na
stenama. 7ogu se videti linie i pukotine u stenama. 7ogu se videti asno
prozori) bela mrla na ednom od ni$, i mala mrla zelenila na steni. 2eki ovek
e iziao i gleda i$ kroz durbin, i opet e uao. Dakle takav e, pomisli D"ems,
ta .vetionik koi e gledao preko zaliva u toku svi$ ovi$ godina) to e prava
kula na golo steni. 0adovolava ga. !otvrue neko negovo neasno oseane o
sopstvenom karakteru. .tare gospoe, pomisli on, mislei na vrt kod kue, idu i
vuku svoe stoli#e po travnaku. .tara ga %ekvit na primer, uvek govori kako
e divan, kako e sladak, i kako treba da budu tako ponosni i tako sreni, ali u
stvari, pomisli D"ems, gledaui .vetionik, koi stoi na svoo steni, on e
ovakav. On pogleda o#a, koi e brzo itao, vrsto podvieni$ nogu. Oni dele to
saznane. (era nas ak vetar ' moramo potonuti, poe da govori sebi,
poluglasno kao negov ota#.
5zgledalo e kao da niko nie govorio itav vek. &em e umorna od
gledana u more. &omadii #rne plute plove pored barke) ribe na dnu barke su
mrtve. 2en ota# o uvek ita, a D"ems ga gleda, i ona ga gleda, i oni se
zaklinu da e se boriti protiv tiranie na "ivot i smrt, a on nastavla da ita
sasvim nesvestan onoga ta oni misle. Ovako se on spasava, pomisli ona. Da, sa
svoim visokim elom i velikim nosem, dok dr"i vrsto pred sobom svou malu
arenu knigu, on umakne. 7o"ete pokuati da stavite ruke na nega, ali onda,
kao pti#a, on rairi krila i pr$ne na neki usamlen pan izvan vaeg domaaa.
0urila e u beskrano prostranstvo mora. Ostrvo e postalo tako malo da vie ne
lii na list. 5zgleda kao vr$ neke stene kou e neki veliki talas pokriti. 5pak, u
negovo su kr$kosti sve one staze, one terase, one spavae sobe ' sve one
bezbrone stvari. Ali kao to se, ba pred spavane, stvari uproste tako da samo
edan od onog mnotva detala ima mo da se uvrsti, tako, ona oseti, pospano
gledaui ostrvo, sve one staze i terase i spavae sobe kako blede i iezavau i
nita ne ostae osim bledo'plave kadioni#e koa se ritmino klati tamo'amo
preko nene svesti. (o e visei vrt) to e dolina, puna pti#a, i #vea, i antilopa...
,spavlivala se.
3ade, ree g. Remzi, iznenada zatvaraui knigu.
3ade kuda/ , kakvu izvanrednu avanturu/ Ona se probudi, trgnuvi se.
Da se iskr#au negde, da se penu nekuda/ &uda i$ on vodi/ >er posle negovog
beskranog utana rei su i$ preplaile. Ali to e besmisleno. On e gladan, ree.
:reme e ruku. !ored toga, pogledate, ree. 1no .vetionika. 7i smo skoro
tu.
>edri vrlo dobro, ree 7akalister, $valei D"emsa. Dr"i barku vrlo
sigurno.
Ali nega ota# nikad ne $vali, pomisli D"ems namrgoen.
4. Remzi otvori paket i izdeli im sendvie. .ad e on srean, zato to ede
$leb i sir sa ovim ribarima. On bi voleo da "ivi u neko kolibi i da se besposlii
po pristanitu, plu#kaui kao i ostali star#i, pomisli D"ems, posmatraui ga
kako perorezom see sir u tanke "ute krike.
Ovo e pravo, ovo e to, oseala e &em, dok e lutila tvrdo kuvano ae.
.ad se osea kao to se oseala u radno sobi kad su star#i itali !ajms. .ad
mogu da nastavim da razmilam to god $ou, i neu pasti u provaliu, niti u
se utopiti, er tu e on, koi motri na mene pomisli ona.
, isto vreme edrili su tako brzo pored stena da e to bilo vrlo uzbudlivo
' izgledalo e kao da rade dve stvari odednom) ruau ovde na sun#u, i tra"e
spasa u veliko buri posle brodoloma. Da li e biti dovolno vode/ Da li e
provianta biti dovolno/ pitala se, priaui sebi priu, ali znaui u isto vreme
ta e istina.
Oni e uskoro otii, govorio e g. Remzi starom 7akalisteru) ali ni$ova
e de#a videti neobine stvari. 7akalister ree da e napunio sedamdeset pet
prolog marta) g. Remzi ima sedamdeset ednu. 7akalister ka"e da nie nikad
bio kod lekara) nikad nie izgubio niedan zub. (o e nain na koi bi$ voleo da
moa de#a po"ive ' &em e uverena da nen ota# to misli, er u e spreio da
ba#i sendvi u more rekavi o, kao da misli o ribarima i ni$ovom "ivotu, da
ako nee da ede, neka sendvi vrati u paket. 2e sme ga ba#iti. On to ree tako
mudro, kao da zna tako dobro sve to se deava na svetu, i ona odma$ vrati
sendvi, a onda o on dade, iz svog paketa, edan tvrd medenak, kao da e neki
veliki panski gospodin, pomisli ona, koi pru"a #vet gospoi na prozoru *tako
e otmen negov gest+. Ali on e po$aban, i prost, ede $leb i sir) a ipak i$ vodi
na veliki po$od gde e se, mo"da, svi utopiti.
Ovde e potonuo, ree 7akalisterov deak iznenada.
(ri oveka su se utopila na mestu gde smo sada, ree stara#. <ino i$ e
video kako se dr"e za arbol. &em i D"ems su se boali da e g. Remzi da
odvali=
,li ja is$od burnijeg mora,
a uini li to, oni to nee moi da izdr"e) kriknue glasno) nee moi da izdr"e
o ednu eksploziu strasti koa klua u nemu) ali na ni$ovo iznenaene sve
to on ree bilo e A$, kao da misli u sebi= 0ato se uznemiravati zbog toga/
!rirodno, ludi se dave za vreme bure, ali to e sasvim prosta stvar, i dubine
mora *on prosu mrvi#e iz svoe $artie za sendvi preko ni$+ ipak su samo
voda. A onda, poto e zapalio lulu, on izvadi asovnik. 4ledao ga e pa"livo)
izvodi, mo"da neku matematiku kalkula#iu. 2azad ree, pobedniki=
%ravo6 D"ems e krmanio kao roeni mornar.
1to6 !omisli &em, obraaui se nemo D"emsu. Dobio si nazad. >er ona
zna da e D"ems ovo "eleo, i zna da mu e sad, kad e to dobio, tako milo to
nee pogledati ni nu ni o#a ni ma koga. .edi sa rukom na krmi sasvim
uspravan, i izgleda prilino turoban, i mrti se lako. (ako e zadovolan to nee
da dopusti nikome da uzme ni zrn#e negovog zadovolstva. Ota# ga e
po$valio. Oni morau da misle da e savreno ravnoduan. Ali dobio si sad,
pomisli &em.
!romenili su prava#, i edrili brzo, veselo, na dugim talasima koi i$
lulau i prenose sa ednog na drugi, izvanredno "iva$no i veselo, pored
grebena. 2a levo strani poavlue se niz mrki$ stena kroz vodu koa e rea i
zelenia, i edan talas se neprestano razbia o ednu viu stenu i prska mali stub
kapli#a koe padau kao plusak. 8ovek mo"e da ue zapluskivane vode i um
kapi koe padau, i neko itane i zvi"dane talasa koi se kotrlau i skakuu i
zapluskuu stene kao da su divla stvorena koa su savreno slobodna, i ba#au
se i kotrlau i igrau se ovako stalno.
.ad vide dva oveka na .vetioniku, koi i$ posmatrau i spremau se da i$
doekau.
4. Remzi zakopa kaput i podvi nogavi#e. On uze veliki, ravo uvieni
paket u mrko $artii koi e 2ansi pripremila i sedeo e dr"ei ga na kolenu.
(ako e, sasvim pripremlen za iskr#avane, sedeo i gledao ostrvo. 7o"da on
svoim dalekovidim oima mo"e da vidi sasvim asno iezavaui oblik poput
lista koi stoi uspravno na taniru od zlata. ;ta mo"e on da vidi/ pitala se &em.
0a nu e to samo mrla. ;ta li on misli sad/ pitala se ona. ;ta on tra"i, tako
odreeno, tako pa"livo, tako nemo/ !osmatrali su ga, oboe, kako sedi gologlav
sa paketom na kolenu i zuri i zuri u kr$ki plavi oblik koi izgleda kao dim od
neega to e izgorelo. ;ta ti "eli/ oboe "ele da upitau. Oboe "ele da ka"u.
(ra"i od nas sve to $oe, i mi emo ti dati. Ali on ne tra"i od ni$ nita. .edi i
gleda ostrvo i mo"da misli 5ezavamo, svako za sebe ili mo"da misli
Dostigao sam to. 2aao sam to ali on ne ka"e nita.
0atim metnu eir na glavu.
!onesi one pakete ree on, pokazuui glavom na stvari koe e 2ansi
spremila da ponesu na .vetionik. !akete za lude sa .vetionika, ree. On
ustade i stade na klun am#a, vrlo uspravan i visok, ba kao da govori, pomisli
D"ems, 2ema boga, a &em pomisli &ao da skae u prostor, i oboe
ustadoe da pou za nim na stenu kad e on iskoio lako kao mladi, dr"ei svo
paket.
1!
7orao e stii, ree <ili %risko glasno, oseaui se odednom sasvim
umorna. >er .vetionik e postao skoro nevidliv, istopio se u plavo izmagli#i, i
napor da se gleda u n, i napor da se misli o nemu kako se iskr#avau tamo, to
izgleda edan i isti napor, zategnuo e neno telo i du$ do kranosti. Ali nastupi
olakane. .ve to e "elela da mu pru"i kad e otiao od ne utros nazad mu e
pru"ila.
On se iskr#ao, ree ona glasno, .vreno e. (ada, podi"ui se,
stenui pomalo, stari g. &armakl stade pored ne) izgledao e kao neki stari
paganski bog, upav, sa vlatima u kosi, i trozup#em *to e bio samo neki
-ran#uski roman+ u ru#i. On stade pored ne na ivi#u travnaka, ni$aui se malo
u trupu, i ree, zaklanaui oi rukom= 5skr#ali su se, i ona oseti da e bila u
pravu. 2isu morali da govore. 7islili su isto, i on o e odgovorio iako ga ona
nita nie pitala. .taao e tu irei ruke preko sve slabosti i patne oveanstva)
pomislila e da on razmatra, trpelivo, saoseano, ni$ovu konanu sudbinu. .ad
e krunisao prizor, pomisli ona, kad negova ruka polako pade, kao da ga vidi da
sa svoe velike visine ba#a vena# lubii#a i lilana koi, padaui polagano,
nazad le"e na zemlu.
%rzo, kao da e neto opomenulo, ona se okrete platnu. (u e eto ' nena
slika. Da, sa svim zelenilom i plavetnilom, #rtama koe se penu i ukrtau, sa
pokuaem da se neto stvori. %ie obeena na mansardi, pomisli ona) bie
unitena. Ali ta to mari/ pitala se, uzimaui opet kii#u. Ona pogleda na
stepeni#e) prazne su) pogleda na platno) zamrlano e. .a iznenadnom ainom,
kao da e ugledala asno za trenutak, ona povue #rtu tamo, u sreditu. 4otovo
e) zavreno. Da, pomisli ona, ostavlaui kii#u sa tekim umorom, imala sam
svoe snoviene.