Ludvig Vitgentajn (Ludvig Wittgenstein)

RAZGOVORI O FROJDU*

U ovim diskusijama Vitgentajn se kritiki odnosio prema Frojdu. Ali, on je istovremeno otkrivao koliko kod Frojda ima tanih stvari, na primer u onome to govori o pojmu simbo lizma snova ili u ideji da, u nekom znaenju tih rei, ovek koji sanja 'neto govori'. On je pokuavao da odvoji ono to je vredno kod Frojda od odreenog 'naina miljenja' kojem je eleo da se suprotstavi. Vitgentajn mi je rekao da je za vreme boravka u Kembridu pre 1914. godine bavljenje psihologijom smatrao gubitkom vremena. (Mada to ne znai da je nije poznavao. Bio sam pri sutan kada je jednom studentu objasnio Veber-Fehnerov zakon s poznavanjem koje nije mogao stei samo itajui Majnongov lanak ili diskutujui s Raslom.) Zatim sam nekoliko godina kasnije proitao neto od Frojda, i bio veoma iznenaen. Su sreo sam se s nekim ko je imao neto da kae. Mislim da je ovo bilo ubrzo posle 1919. godine. I do kraja Vitgentajnovog ivota Frojd je ostao jedan od retkih autora koje je, po njego vom miljenju, vredelo itati. U doba kada smo vodili ove raz govore, on bi govorio o sebi kao o Frojdovom ueniku i Frojdovom sledbeniku. On je cenio Frojda zbog zapaanja i ideja u Frojdovim delima; zbog toga to je imao neto da kae ak i onda kada, po Vitgentajnovom sudu, nije bio u pravu. S druge strane, ogroman uticaj psihoanalize u Evropi i Americi Vitgentajn je smatrao tetnim mada e proi jo dugo dok ne presta
L Wittgenstein, Lectures and Conversations on Aesthetics, Psychology and Religious Belief, C o m p i l e d f r o m N o t e s t a k e n b y Y o r i c k S m i t h i e s , R u s h R h e e s a n d J a m e s T a y l o r , E d i t e d b y C y r i l B a r r e t t , O x f o r d : B a s i l B l a c k w e l l , 1966, 4152.

32

nemo da mu robujemo. Da bi se moglo neto nauiti od Frojda, neophodno je biti kritian; a psihoanaliza to po pravilu onemoguava. Ja sam jednom pomenuo da knjievnom delu teti kada pisac pokuava da uvede psihoanalizu u svoju priu. Razume se, rekao je on, nema nieg goreg od toga. On sam ponekad bi ilustrovao Frojdove ideje pozivanjem na neku priu; no, to su bile prie napisane nezavisno od psihoanalize. Kada nam je Vitgentajn jednom prilikom govorio ta je Frojd rekao neko me i kakav mu je savet dao, neko je primetio da taj savet ne iz gleda naroito mudar. Naravno da ne, rekao je Vitgentajn. Ali mudrost nikada i ne bih oekivao od Frojda. Pronicljivost svakako; ali ne mudrost. Vitgentajn se divio mudrosti koju je nalazio kod svojih omiljenih proznih pisaca na primer, kod Gotfrida Kelera. Kritinost koja bi nam pomogla pri prouavanju Frojda morala bi duboko dosezati; i nimalo se esto ne nalazi. Ra Riz

VITGENTAJN (beleke Raa Riza posle jednog razgovora, u leto 1942. godine). Kada prouavamo psihologiju, moe nam se uiniti da po stoji neto nezadovoljavajue, neka tekoa koja se tie cele discipline ili njenog predmeta to je zato to uzimamo da je primer idealne nauke fizika. eleli bismo da formuliemo zakone kao u fizici. A onda se pokazuje da ne moemo da se koristimo istom vrstom 'metrike', istim idejama o merenju kao u fizici. Ovo je naroito jasno kada pokuavamo da opiemo pojavni vid stvari: najmanje primetne razlike u boji, najmanje primetne razlike u duini, i tako dalje. Na primer, izgleda da ovde ne moemo rei: Ako je A = B, i B =C, onda je i A=C. A ovakve tekoe provlae se kroz itavu disciplinu. Ili, pretpostavimo da elimo da govorimo o uzronosti u vezi s delovanjem oseanja. Determinizam je primenljiv na psihu nita manje nego na fizike stvari. Nejasno je ta ovo znai, jer kada mislimo o uzronim zakonima za fizike stvari mislimo na eksperimente. Ne postoji nita slino kada je re o oseanjima i motivaciji. Pa ipak, psiholozi ele da kau: Mora postojati neki zakon mada nikakav zakon nije otkriven. (Frojd: elite li da kaete, gospodo, da promenama u men33

talnim pojavama upravlja sluaj?) Dok meni izgleda vana i njenica da takvih zakona zapravo nema. Frojdova teorija snova. On eli da kae da e se sve to se dogaa u jednom snu pokazati povezano s nekom eljom koja se moe izneti na videlo analizom. Ali, ovaj postupak slobodnih asocijacija i slino je udan, jer Frojd nikada ne pokazuje ka ko znamo gde treba da se zaustavimo gde se nalazi tano reenje. On ponekad kae da je tano reenje (ili tana analiza) ono koje zadovoljava pacijenta. No, ponekad kae da lekar zna tano reenje ili analizu za dati san, dok ono ostaje skriveno pacijentu: lekar moe da kae da pacijent nije u pravu. Izgleda da Frojd ne zove jednu analizu tanom zato to bi ona bila bolje posvedoena. Niti bi se za tvrdnju da su ha lucinacije, pa tako i snovi, ispunjenja elja moglo rei da je dobro posvedoena. Pretpostavimo da izgladneo ovek haluci nira o hrani. Frojd eli da kae da halucinirati o bilo emu zahteva ogromnu energiju: to nije neto to se normalno dogaa ve se ta energija pojavljuje u izuzetnim okolnostima, kada oveka potpuno obuzima elja za hranom. Ovo je jedna speku lativna ideja. To je vrsta objanjenja koju smo skloni da pri hvatimo. Frojd je ne formulie posle podrobnog ispitivanja ra zliitih vrsta halucinacija. Frojd u svojim analizama daje objanjenja koja su mnogi ljudi skloni da prihvate. On sam istie da ljudi nisu skloni da ih prihvate. Ali, ako je re o objanjenju koje ljudi nisu skloni da prihvate, vrlo je verovatno da e istovremeno biti i ljudi sklonih da ga prihvate. To je upravo ono to je Frojd i pokazao. Uzmimo Frojdovo gledite da zebnja uvek na neki nain ponavlja zebnju koju smo oseali u trenutku raanja. On ga ne obrazlae pozivanjem na svedoanstvo jer to se ne bi ni moglo uiniti. Pa ipak je to izrazito privlana ideja. Ona ima privlanost mitolokih objanjenja, objanjenja koja kau da je sve ovo ponavljanje neega to se ve odigralo. Ljudima koji to prihvate ili usvoje izvesne stvari postaju mnogo jasni je i lake. Tako je i sa idejom nesvesnog. Dodue, Frojd tvrdi da svedoanstvo predstavljaju seanja koja se iznose na vide lo analizom. Ali, u jednom trenutku vie nije jasno u kojoj meri je za ta seanja odgovoran sam psihoanalitiar. Pa i da nema tih sumnji, da li ona pokazuju da zebnja nuno predstavlja po navljanje prvobitne zebnje? Simboli u snovima. Ideja jednog jezika sna. Prepoznavanje sna u slici. Ja (L. V.) sam jednom u Beu bio na izlobi jedne mlade slikarke. Jedna slika je predstavljala praznu sobu, na34

lik na podrum. Dva oveka u cilindrima sedela su na stolicama. Nita vie. I naslov: Besuch (Poseta). im sam je ugledao, rekao sam: Ovo je san. (Moja sestra je opisala sliku Frojdu, koji je rekao: Da, to je est san vezan za devianstvo.) Obrati panju na to da tek naslov nedvosmisleno pokazuje da je re o snu a time ne elim da kaem da je slikar morao imati ovakav san. Ne biste za svaku sliku kazali, Ovo je san. A to pokazuje da postoji neto nalik na jezik sna. Frojd pominje razliite simbole: cilindri su po pravilu faliki simboli, drveni predmeti poput stolova su ene, itd. Nje govo istorijsko objanjenje ovakvih simbola je smeno. No, mogli bismo rei da ono nije ni potrebno: nema nieg prirod nijeg nego da sto bude ovakav simbol. Ali mada sanjati koristiti se ovom vrstom jezika moe znaiti da se govori o eni ili o falusu, isto je tako mogue da to uopte ne bude tano. Ako se pokae da se neka aktivnost esto obavlja radi postizanja izvesnog cilja na primer, uda riti nekoga da bi mu se naneo bol gotovo je sigurno da po stoje druge okolnosti pod kojima se ona nee obavljati radi tog cilja. Neko moe eleti da udari drugoga uopte ne mislei na to da mu nanese bol. injenica da smo skloni da u eiru vi dimo faliki simbol ne znai da je slikarka u bilo kojem smi slu nuno imala u vidu falus kada je naslikala eir. Razmotri sledeu tekou: ako jedan simbol iz sna nije shvaen, on nam se uopte nee initi simbolom. Zato ga, da kle, tako zvati? Ali, pretpostavi da imam jedan san i prihvatim za njega odreeno tumaenje. Tada poto sam san doveo u vezu s tumaenjem mogu da kaem: Da, sto oigledno od govara eni, ovo onome, itd. Uzmimo da pravim ogrebotine po zidu. To pomalo podsea na pisanje, ali svakako nije re o pismu koje bismo bilo ja sam bilo ma ko drugi mogli da prepoznamo ili razumemo. Zato ka emo da samo aram po zidu. Onda psihoanalitiar poinje da mi postavlja pitanja, da tumai asocijacije i tako dalje, i naj zad dolazimo do objanjenja zato to inim. Sada se razliite ogrebotine koje sam napravio mogu dovesti u vezu s razliitim elementima tumaenja. I tako moemo govoriti o aranju kao o svojevrsnom pisanju, kao o upotrebljavanju svojevrsnog jezi ka, mada jezika koji prvobitno niko nije razumeo. Frojd neprestano tvrdi da je naunik. Ali, ono to on daje su spekulativne ideje neto to prethodi ak i samom formulisanju hipoteza.

35

On govori o savladavanju otpora. Jedna instanca obma njuje drugu instancu. (U onom smislu u kojem kaemo da sud koji ima pravo da ukine presudu nieg suda predstavlja viu instancu. R. R.) Pretpostavlja se da je psihoanalitiar jai, sposoban da se suprotstavi obmani instance i da je savla da. Ali, nemamo nikakvog naina da pokaemo da itav ishod analize nije moda obmana. On predstavlja neto to su lju di skloni da prihvate i to im olakava da krenu odreenim putem: odreeni naini miljenja i ponaanja postali su za njih prirodni. Oni su napustili jedan nain miljenja i usvojili drugi. Moemo li rei da smo na ovaj nain otkrili sutinsku pri rodu psihe? Obrazovanje pojmova. Zar se itavoj stvari ne bi moglo pristupiti i na drukiji nain? VITGENTAJN (beleke Raa Riza razgovora 1943. godine). SNOVI. Tumaenje snova. Simbolizam. Kada Frojd tvrdi da su odreene slike recimo, slika e ira simboli, ili kada kae da slika znai to i to, on govori o tumaenju; i o onome to sam subjekt moe biti naveden da prihvati kao tumaenje. Za snove je karakteristino da se samom subjektu esto ini da zahtevaju tumaenje. ovek gotovo nikada nije sklon da zapie neto o emu je sanjario preko dana, da o tome pria drugima ili da se pita, ta to znai?. Meutim, u snovima kao da ima neeg zbunjujueg i na poseban nain zanimljivog tako da elimo da ih protumaimo. (Snovi su esto smatrani porukama.) U slikama iz sna kao da ima neto to ih ini slinim jezikim znacima. U istom smislu u kojem bi se to moglo rei za oznake na hartiji ili na pesku. Nijednu od tih oznaka ne mo ramo prepoznati kao konvencionalni znak u nekom nama po znatom pismu, a ipak moemo vrlo nedvosmisleno oseati da one predstavljaju neku vrstu jezika, da neto znae. U Moskvi postoji jedna saborna crkva s pet kubeta. Na svakom od njih nalazi se razliit raspored ara. ovek je pod snanim utiskom da ti razliiti oblici i spletovi ara moraju neto znaiti. Kada tumaimo san, mogli bismo da kaemo da ga ukla pamo u kontekst u kojem prestaje da nas zbunjuje. U izvesnom smislu, subjekt ponovo sanja svoj san pod okolnostima koje mu menjaju izgled. Kao da nam se predoava fragment platna na kojem su naslikani ruka, deo lica i jo neki oblici, u zbunjuju36

em i nerazumljivom rasporedu. Pretpostavimo da je taj deo platna okruen velikim neislikanim povrinama, na koje se sa da mogu uneti oblici recimo, ruka, trup, itd. povezani i usklaeni s oblicima prvobitnog fragmenta; i da na kraju ka emo: Da, sada vidim zato je tako, zato sve ima takav ra spored i ta predstavljaju ti razliiti delovi..., i tako dalje. Na prvobitnom delu platna mogu biti naslikani i neki obli ci za koje ne bismo hteli da kaemo da se vezuju za likove na drugim povrinama platna; ti oblici nisu delovi tela ili drvea, itd. ve fragmenti pisma. To bismo moda mogli rei za zmiju, za eir ili neto slino. (Oni bi bili kao are na moskovskoj crkvi.) Nije sve to inimo tumaei snove iste prirode. Postoji rad na tumaenju koji, tako da kaemo, jo uvek pripada sa mom snu. Kada razmiljamo o tome ta je san, vano je ne ispustiti iz vida ta se dogaa sa snom, kako se njegov izgled menja, pri dovoenju u vezu s drugim stvarima, recimo s neim ega se seamo. Neposredno posle buenja, san koji smo imali moe na nas delovati na razliite naine. Moemo osetiti strah i zebnju; ili, poto smo zapisali san, moe nam se dogoditi da osetimo prijatno uzbuenje, jaku radoznalost, da budemo zao kupljeni snom. Ako se sada selimo nekih dogaaja iz prethod nog dana i poveemo s njima ono to smo sanjali, ve e se osetiti izvesna razlika, izgled sna e se promeniti. Ako se za tim, razmiljajui o snu, setimo nekih stvari iz ranog detinjstva, san e ponovo dobiti promcnjen izgled. I tako dalje. (Sve ovo je u vezi s onim to je reeno o tome da ponovo sanjamo san. Na izvestan nain, to jo uvek pripada samom snu.) S druge strane, moemo formulisati neku hipotezu. Poto proitamo ta je subjekt zapisao o svom snu, moemo predvideti da e biti mogue navesti ga da se seti odreenih stvari. Ova hipoteza zatim moe biti potvrena ili pobijena. Ovde bi smo mogli da govorimo o naunom pristupu snu. Freier Einfall i ispunjenja elja. Postoje razliiti kriteriji za tano tumaenje: na primer, (1) ono to psihoanalitiar ka e ili predvidi, oslanjajui se na svoje ranije iskustvo; (2) ono do ega freier Einfall dovede samog subjekta. Bilo bi zanim ljivo i vano kada bi se ta dva kriterija po pravilu podudarala. Ali, udno je tvrditi (kao to izgleda da ini Frojd) da se oni uvek moraju podudarati. Ono to se dogaa kada imamo freier Einfall verovatno je uslovljeno itavim nizom okolnosti. Nema nikakvog razloga da
37

se tvrdi da freier Einfall mora biti uslovljen samo onom vrstom elje za koju je zainteresovan psihoanalitiar i za koju on s osnovom moe rei da je morala igrati neku ulogu. Ako elite da dovrite neto to vam se ini fragmentom slike, neko vam moe posavetovati da prestanete da se muite razmiljajui o tome kako je slika verovatno izgledala i da umesto toga, prosto gledajui u sliku, bez ikakvog razmiljanja povuete prvu lini ju koja vam padne na pamet. U mnogim sluajevima ovo mo e biti vrlo dobar savet. Ali, bilo bi zapanjujue kada bi on uvek davao najbolje rezultate. Koje ete linije povui po svoj prilici je uslovljeno svime to se deava oko vas i u vama. A ako mi je bio poznat jedan od postojeih inilaca, to mi nije moglo rei sa izvesnou koju ete crtu povui. Rei da su snovi ispunjenja elja vano je pre svega zato to ukazuje na vrstu tumaenja koja je relevantna na ono to bi predstavljalo tumaenje sna, nasuprot recimo tumae nju po kojem su snovi prosto seanja na neto to se dogo dilo. (Ne ini nam se da seanja zahtevaju tumaenje na isti nain na koji nam se to ini za snove.) Neki snovi oigledno i jesu ispunjenja elja; na primer, seksualni snovi odraslih. No, izgleda konfuzno tvrditi da su svi snovi halucinirana ispu njenja elja. (Frojd vrlo esto daje tumaenja koja bismo mo gli zvati seksualnim. Zanimljivo je, meutim, da on nigde ne opisuje neki svoj obian seksualni san. A takvih snova ima ko liko hoete.) Delimino stoga tota teza ne izgleda primenljiva na snove koji potiu iz straha a ne iz enje. A delimino stoga to veinu snova o kojima govori Frojd moramo smatra ti prikrivenim ispunjenjima elja; a u tom sluaju oni jedno stavno ne ispunjavaju elju. Ex hypothesi, elji se ne dozvo ljava da bude ispunjena i umesto toga se halucinira o neem drugom. Ako je elja na ovaj nain prevarena, san bi se teko mogao zvati njenim ispunjenjem. Istovremeno, ovde vie ne moemo rei ko je prevaren: elja ili cenzor. Izgleda kao da su prevareni obadvoje, tako da ni elja ni cenzor nisu zadovo ljeni. Onda bi izlazilo da nema niega za ta bi san predstav ljao halucinirano zadovoljenje. Verovatno je da postoji mnogo razliitih vrsta snova i da za sve njih nema jedinstvenog tipa objanjenja. Kao to posto ji mnogo razliitih vrsta dosetki. Ili mnogo razliitih vrsta jezika. Frojd je bio pod uticajem devetnaestovekovne ideje dina mike ' ideje koja je uticala na itav pristup problemima u psihologiji. On je eleo da nae jedno objanjenje koje bi po38

kazalo ta su snovi. eleo je da otkrije sutinu snova. On sumnje odbacio svaku tvrdnju da je delimino, ali ne puno, u pravu. Kada bi se pokazalo da delimino nije u to bi za njega znailo da uopte nije u pravu da nije da otkrije sutinu snova.

bi bei pot pravu, uspeo

VITGENTAJN (beleke posle razgovora 1943. godine, R. R.) Da li je san misao. Da li sanjati znai misliti o neemu. Pretpostavimo da posmatramo san kao vrstu jezika. Kao nain da se neto kae ili neto simbolizuje. Mogao bi da po stoji pravilan simbolizam, ne nuno azbunog tipa recimo, mogao bi da bude slian kineskom pismu. Onda bismo mogli da naemo nain da prevedemo ovaj simbolizam u jezik obi nog govora, obinih misli. Ali, u tom sluaju bi prevoenje moralo da bude mogue u oba pravca. Moralo bi da bude mo gue da, koristei se istom tehnikom, prevedemo obine misli na jezik sna. Kao to uvia Frojd, ovo se nikada ne ini niti bi se moglo initi. Na osnovu ovoga mogli bismo osporiti ideju da sanjati znai na poseban nain misliti o neemu, osporiti da je ovde uopte re o jeziku. Oigledno je da postoje izvesne slinosti sa jezikom. Uzmimo da gledamo sliku u humoristikom listu, iz vre mena neposredno po zavretku prolog rata. Pretpostavimo da slika sadri lik za koji bismo rekli da oigledno predstavlja erilovu karikaturu i jo jedan lik, na neki nain obeleen srpom i ekiem, tako da bismo kazali da oigledno predstav lja Rusiju. Uzmimo da slici nedostaje naslov. Ipak bismo, usled postojanja ovih dvaju likova, mogli da budemo sigurni da slika u celini eli neto da kae o politikoj situaciji toga vre mena. Pitanje je da li uvek imamo prava da pretpostavimo da postoji neka dosetka ili tvrdnja koja predstavlja upravo ono to se tvrdi karikaturom. Moda za sliku u celini uopte ne postoji tano tumaenje. Na ovo biste mogli rei: Ima indi kacija na primer, dva pomenuta lika koje govore da ta kvo tumaenje postoji. A ja bih mogao odgovoriti da osim tih indikacija moda i nema nieg drugog. Poto ste dali tu maenje tih dvaju likova, moda vie nema nikakvog osnova da se kae da mora postojati slino tumaenje za itavu sliku ili za svaku njenu pojedinost. Neto slino moglo bi biti tano za snove. 39

Frojd bi upitao, ta je dovelo do toga da halucinirate o toj situaciji? Mogli bismo odgovoriti da nije moralo postoja ti nita to me je dovelo do toga da haluciniram o njoj. Frojd kao da ima izvesne predrasude o tome kada se je dno tumaenje moe smatrati potpunim pa tako i o tome kada ga treba dopunjavati, kada je potrebno dalje tumaiti. Uzmimo da neko ne poznaje vajarsku tradiciju pravljenja bi sti. Ako bi takav ovek naiao na neiju dovrenu bistu, mogao bi rei da je pred njim oigledno fragment i da moraju posto jati i drugi delovi, koji zajedno s bistom ine itavo oveje telo. Uzmimo da u snu prepoznamo neke stvari koje se mogu tumaiti na Frojdov nain. Ima li ikakvog osnova za pretpo stavku da mora postojati tumaenje i za sve drugo u tom snu? Da uopte ima smisla pitati ta je tano tumaenje tih drugih stvari? Frojd kae, Traite li od mene da verujem da postoji bilo ta to se dogaa bez uzroka?. Ali, ovo ne znai nita. Ako pod uzrok podvedemo i stvari poput fiziolokih uzroka, onda o ovima ne znamo nita, a i da znamo to ne bi bilo relevantno za pitanje tumaenja. Frojdovo pitanje svakako niim ne oprav dava tvrdnju da sve u snu mora imati uzrok u smislu nekog prolog dogaaja s kojim bi na taj nain bilo asocijativno po vezano. Pretpostavimo da posmatramo san kao neku vrstu igre koju igra ovek koji sanja. (Dodajmo usput da ne postoji je dan uzrok ili jedan razlog to se sva deca igraju. U ovoj taki po pravilu gree teorije igre.) Mogla bi postojati igra u kojoj bi se figure od hartije sastavljale tako da predstavljaju neku priu ili bi se bar na neki nain kombinovale jedna s drugom. Materijal bi se mogao prikupiti i uvati u albumu, punom sli ka i anegdota. Dete bi moglo da iz albuma uzima izvesne ele mente i onda ih sastavlja; tako bi se moglo dogoditi da dete uzme neku veu sliku zato to se na njoj nalazi neto to mu je potrebno, a da sve drugo na njoj ukljui prosto zato to je ve tu. Uporedimo pitanje zato sanjamo i pitanje zato piemo prie. Nije sve u prii alegorijske prirode. ta bi znailo poku ati da objasnimo zato je neko napisao upravo tu priu na upravo takav nain? Ne postoji samo jedan razlog to ljudi govore. Mala deca esto brbljaju samo iz zadovoljstva da putaju glasove. To je jedan od razloga i kod odraslih. A postoje i bezbrojni drugi.
40

Frojd je neprestano pod uticajem ideje da je halucinirati neto to trai ogromnu mentalnu snagu seeliche Kraft. Ein Traum findet sich niemals mit Halbheiten ab.** A po njego vom miljenju jedino bi se u dubokim eljama ranog detinjstva mogla nai snaga koja bi bila dovoljno jaka da proizvede halu cinacije u snovima. Ovo bi se moglo osporiti. Uzmimo da je tano da halucinacije u budnom stanju zahtevaju izuzetnu men talnu snagu zato halucinacije u snovima ne bi bile neto potpuno prirodno, to uopte ne trai nikakvu izuzetnu snagu? (Uporedimo s ovim pitanje: Zato kanjavamo zloince? Da li iz elje za osvetom? Da li zato da bismo spreili ponav ljanje zloina?. I tako dalje. U stvari, ne postoji samo jedan razlog. Postoji ustanova kanjavanja zloinaca. Razliiti ljudi je podravaju iz razliitih razloga, i to iz razliitih razloga u razliitim sluajevima i razliitim trenucima. Neki ljudi je podravaju iz elje za osvetom, neki moda iz elje za pravdom, neki iz elje da spree ponavljanje zloina, i tako dalje. I usled svega toga kazne se izvravaju.) VITGENTAJN (beleke posle jednog razgovora 1946. godine, R. R.) Proitavao sam Frojdovo Tumaenje snova s H-om. I ui nilo mi se da vidim koliko se itavom ovom nainu miljenja treba suprotstaviti. Ako uzmem bilo koji opis sna (svog sopstvenog) koji daje Frojd, ja u koristei se slobodnim asocijacijama doi do istih rezultata do kojih je on doao u svojoj analizi mada nije bio u pitanju moj san. A asocijacije e se razvijati posredstvom mojih iskustava i tako dalje. Kad god smo neim zaokupljeni, nekom nevoljom ili ne kim problemom koji igra krupnu ulogu u naem ivotu (na primer, seksom), injenica je da e nas, bez obzira na poetnu taku, asocijacije konano i neizbeno vratiti istoj temi. Frojd primeuje kako nam se san, posle analize, ini neobino logi an. Ne treba se uditi to je tako. Mogli biste poeti od bilo kojeg predmeta na ovom stolu a oni svakako nisu stavljeni na njega radom vaeg sna --i doi do toga da se svi oni mogu povezati u takvu celinu; i ta celina bi bila logina na isti nain kao san.
San se ne miri s polovinim (Prim, prev.)

41

ovek e moda moi da otkrije neto o sebi kroz ovakve slobodne asocijacije, ali one ne objanjavaju zato je do sna dolo. Frojd u ovom kontekstu pominje razliite drevne mitove i tvrdi da su njegova istraivanja objasnila kako se moglo do goditi da neko stvori ili iri ovakve mitove. U stvari, Frojd je uinio neto sasvim drukije od toga. On nije dao nauno objanjenje drevnih mitova. On je sam stvorio novi mit. Na primer, ideja da je svaka zebnja ponavlja nje zebnje vezane za traumu roenja privlana je upravo ona ko kao to je privlana jedna mitologija. Sve je to proisteklo iz neega to se davno odigralo. Gotovo kao pozivanje na to tem. Neto vrlo slino bi se moglo rei i za ideju o postojanju Urszene. Ona je vrlo esto privlana zbog toga to daje neku vrstu traginog smisla naem ivotu. Sve je to ponavljanje is tih okolnosti koje su odavno utvrene. Kao linost iz tragedije koja izvrava ono to su joj sudije dosudile prilikom roenja. Mnogi ljudi su, u nekom trenutku svog ivota, bili pogoeni ozbiljnim nevoljama toliko da su ak pomiljali na samoubistvo. Ovo e po svoj prilici ostaviti na nas utisak neeg neprijatnog, situacije koja je suvie neista da bi bila pred met tragedije. Tada moe doi kao ogromno olakanje da nam neko pokae da na ivot pre ima tragian smisao da pred stavlja tragino ispunjavanje i ponavljanje okolnosti odree nih prvobitnom scenom. Razume se, ovde je problem kako odrediti koja je scena prvobitna scena da li je to scena koju pacijent prepoznaje kao takvu ili scena koje se on sea i na taj nain biva izleen. U praksi se ova dva kriterija meaju. Verovatno je da e analiza biti tetna. Jer mada tokom ana lize ovek moe da otkrije razliite stvari o sebi, on mora posedovati vrlo jako, izotreno i uporno kritiko oseanje da bi bio u stanju da prepozna i prozre mitologiju koja mu se nudi ili namee. Ona nas navodi da kaemo, Da, razume se, mora biti da je tako. Snana mitologija.
S e n g l e s k o g p r e v e o : Leon Kojen

42