From:

Subject:
Date:
To:

"Dr.Agan 3" <nihil.nula@gmail.com>

DRAGAN PAPIC ( prilozi za biografiju ) No.2
November 23, 2007 8:15:25 AM GMT+01:00
goha@InfoSky.net
11 Attachments, 998 KB

From:
nemo.nula@gmail.com
Subject: DRAGAN PAPIC ( prilozi za biografiju ) No.2
Date:
April 12, 2006 9:24:28 AM GMT+02:00
To: mikino1@verat.net

Subject: "P.A.P.I.C."

apel:
podrzite POSLEDNJU GLOBALISTICKU INICIJATIVU koja se zove:

"P.A.P.I.C."
O cemu se radi!? Jednostavno, ako zahvaljujuci entuzjazmu onih kojima cavka globalizma jos uvek nije iskljucala mozak, ako
dakle njihovim naporom uspemo da privolimo SVE DRZAVE NA PLANETI da se odreknu suvereniteta, i neopozivo ga ustupe SAD, dakle ako u
tom poduhvatu uspemo, NASTUPICE NAPOKON SVETSKI MIR...
OK-OK, bice pandura kolko ti volja, onih americkih, sa cetrdesetpeticom i pendrekom oooovolikim.... bice lokalnih nemira, ali
KADA NAPOKON CELA PLANETA POSTANE VLASNISTVO SAD, verujem da cemo moci da odahnemo !!!
Neka se Najnaprednija Demokratija na Svetu bavi problemima gladi , problemima zagadjenja, razvoja... Zato, napred, krenite u
kampanju "P.A.P.I.C" !!!
Samo u "P.A.P.I.C."-u cete moci da u miru podizete svoju decu, jer necete brinuti sta donosi sutrasnji dan !!!
Ne zaboravite nikada na "P.A.P.I.C."-a !
........................................................................................................................................................

DOPUNJENA VERZIJA:

PODRZITE PLANETARNU AKCIJU

P.A.P.I.C.
( Pan American Planet International Corporation )

KADA SE SVE DRZAVE NA PLANETI

ODREKNU SVOGA SUVERENITETA,
& USTUPE GA Sjedinjenim Aamerickim Drzavama ( SAD ),
NASTUPICE NAPOKON SVETSKI MIR
Od tog trenutka prestace sve "medjunarodne zavere",
a kako ce cela Planeta biti SAMO JEDNA DRZAVA,
vise nece biti medjudrzavnih sukoba.
Sve unutardrzavne probleme ce resavati "organi javnog reda & bezbednosti",
( a koji bi opet dobili narodno ime - MILICIJA !!! )
Nestace regularne vojske,
a vremenom ce biti ugasena & vojna industrija.
Beskrajna sredstva ulagana u vojnu industriju,
uludo trosena na ratovanje,
kao & na defanzivne & druge akcije
koje bi izazivale ili sprecavale rat,
sva ta sredsrva ce napokon biti usmerena
za aktivnostima koje doprinose opstoj koristi.
Vremenom ce se formirati drugacija,
nekonfliktna kultura,
a u kojoj se problemi resavaju kroz dogovor, saradnju & kompromis.
Sve ce to biti lakse izvesti kada nam Planeta postane Domovina,
t.j. kada svi budemo ziveli u jednoj, zajednickoj drzavi.
Uostalom, vec svi zivimo na Zajednickoj Planeti,
zasto da nam ta Planeta ne bude & zajednicka Domovina !?
USA imaju postovanja vredno iskustvo ocuvanja sopstvenog integriteta,
& to pre svega kroz mehanizme poststicanja
AMERICKOG PATRIOTIZMA.
Uz to su poznate & kao nemilosrdni & ostrasceni neprijatelj svojih
ekonomskih, politickih & ideoloskih neistomisljenika, konkurenata, protivnika.
Projekat P.A.P.I.C. ( Pan America Planet Inernational Corporation )
u stvari od Planete cini jednu konfederalnu americku, a nasu drzavu,
Drzavu svih naroda Planete,
koji ce svi biti Amerikanci,
& kojom rukovode Amerikanci !!!
U toj planetarnoj konfederaciji
americki patriotizam ce biti globalni patriotizam.
Ne, nema razloga za zabrinutost & nepoverenje:
Naaaravno, predsednike "republika", ili "federalnih jedinica" bi delegirala americka administracija.
U pocetku bi se u Wasingtonu odlucivalo & o tome
ko ce voditi Vlade, Skupstine, ko ce rukovoditi Lokalnim Organima Reda ( lokalnom Milicijom )...
& naravno - ministarstva finasija.
No, tu se zavrsava "ingerencije Wasingtona" !
Svi ostali funkcioneri bi bili birani u skladu sa obicajima, politickom kulturom lokalnih zajednica !!!
Dakle, P.A.P.I.C. ne bi bila Planetarni Protektorat
zato jer je nemoguce uspostaviti protektorat nad 6 milijardi ljudi.
P.A.P.I.C. ce pre nalikovati Globalnoj KorporacijI nego Globalnoj Drzavi,
Bice to Pan-nazzionalna kompanijia kao sto je recimo Mc Donalds ( ili mreza Sorosevih Agentura ) svi narodi sveta ce birti okupljeni oko zajednickog, korpoprativnog interesa,
A BEZ SPOLJNOGA NEPRIJATELJA !!!
Dakle, taj bi se entitet mogao zvati & Open Planet Society

OK-OK, bice milicionera, poput onih americkih, sa cetrdesetpeticom i pendrekom oooovolikim.... bice lokalnih nemira, kriminalnih dela, mozda
cak, jos neko vreme & terorizma... ali KADA NAPOKON CELA PLANETA POSTANE VLASNISTVO SAD ( ali & kada svi postanemo Amerikanci ),

verujem da cemo moci da odahnemo !!!

Svi problemi ce biti ZAJEDNICKI, od Gladi, Siromastva, Zagadjenja, od iscrpljenosti neobnovljivih Resursa, Biodiverziteta & Kulturnog
Diverziteta do Pismenosti & Srece. Problem zagrevanja Planete postace americki, nas problem !!! Verijemo da ce cak, danas aktuelni "razlozi"
odnosno povodi za teorizam nestati.

Zato, napred, podrzite kampanju P.A.P.I.C !!!

Osnivajte u svojim lokalnim zajednicama Agenzzije P.A.P.I.C.
Sirite ideju P.A.P.I.C.-a,
sirite ideju o mogucnosti da se zivi u Miru !

Samo u "P.A.P.I.C."-u cemo moci da u miru podizemo svoju decu,

sigurni da ih ceka bolja buducnost.

Mislite na P.A.P.I.C.-a
Sirite ideju P.A.P.I.C.-a
Borite se za P.A.P.I.C.-a

Centralni Komitet P.A.P.I.C.

From: Milorad Pavlovich <pavlomil@yahoo.com>

Umetnost prestupa: DRAGAN PAPI

Kao umetnik stupio je na scenu voljan da prosveti komunizmom i kultom linosti zaluenu Srbiju, da, pritom, koristei postojee i nove medije, ugradi tokove
modernizacije u njene opanke. Insistirao je kako poruka mora imati i "imid", a najee, gradio ga je na viesmislenom ironino-cininom "kemp"-u, ne beei ni
od "podilaenja" sistemu korienjem njegovih sopstvenih simbola!
Sagovornik "Prestupa", najvei meu malobrojnim autentinim umetnikim prestupnicima podneblja, Dragan Papi, prva je generacija domae "dece tehna", a
tehno osamdesetih prolog veka bio je pank.
Tih godina, umesto umrlog Josipa Broza Tita, obrascem po kome je pravljena i karizma "marala i najveeg sina", i, u istom medijskom prostoru, osmiljava
putem fotografija koje nisu puki zapisi stvarnosti, nove, male, lokalne, ali "konceptualne idole", jednu novu stvarnost.
Trn Papievog umetniko-drutvenog angamana na svojoj koi osetio je tada, i to u pidami, i prvi "predsednik predsednitva", Cvijetin Mijatovi, sa ijim se
kerkama umetnik druio. Jedne noi pokuao je da preobrati sedinu ubeujui ga da kolektivizam mora ustuknuti pred indivudualizmom, kako drava mora da
stane iza koncepta ARA - artistikih umesto onog radnih akcija.
Poseban "id(e)oloki ok" doivee direktor Meomorijalnog centra JBT kome ovaj izrazito duhovit umetnik ozbiljno predlae da MCJBT, koji, nakon Titove smrti
prima na had i po dvadeset hiljada ljudi dnevno, a Srbi prednjae, finansira izgradnju republike mree kioska u kojima bi se prodavale pljeskavice napravljene u
specijalnom rotilj kalupu sa ttipicnim profilom Pokojnog Predsednika .
Projekat "Deaci"( kasnije degenerise u "Idole"), bavljenje "novom fotografijom" u omladinskoj tampi, pre svega u asopisu "Vidici", rad kod Dragana Sakana u
marketinkoj agenciji "SM Delo" i pokuaj da Muzej nauke i tehnologije SANU sazda kao nematerijalni, to mu uzalud odnosi pet godina ali i uvodi u "virtuelnu
realnost", obeleie prvu fazu njegovog angamana tokom osamdesetih prolog veka.
Paralelno, radi na promovisanju tzv. novog umetnikog talasa, posebno u muzici i dizajnu, ali se povlai pred zidom partijskih poslunika koji konsoliduju redove i
nakon prodora sveih ideja komercijalizuju pokret. Zatim, poinje da se slui, kad je re o fotografiji, polaroidom, iji medij iri upotrebom flomastera i etkice po
fotozapisu a onda radi sa tzv. idiot kamerom to rezultira moda najoriginalnijim od, i inae jedinstvenih, Publikumovih kalendara. Plasiran na Bogojavljanje 1998.
taj Kalendar predstavljae simbolian uvod u njegov povratak iz Italije u koju je otiao odmah nakon martovskih demonstracija 1991.
U istom periodu, u svom stanu u Beogradu, poceo je da gradi "Unutranji muzej" koji sainjavaju sekvencirane scene: u meusobne odnose postavljene,
odbaene stvari(od kojih su pojedine pravi rariteti i vrednosti po sebi) pribavljane godinama od beogradskih Roma po buvljim pijacama.
Poslednjih godinu dana uz pomo Interneta koordinira prepisku, koja obuhvata seanja, dijaloge miljenja i ideologija i meusobno informisanje nekoliko stotina
ljudi, medija i institucija u Srbiji, regionu i svetu, neosetno ih pribliavajui pojmu Totalne istorije. Slobodi virtuelnog prostora i samom pojmu Totalne istorije
priklonio se nakon to je doiveo da njegov rad bude sistematski preutkivan u domaoj javnosti. Razlog? Ispitivanje granica Slobode.
Razgovarao: Milorad Pavlovi:
Za vas je boravak u JNA bio vrsta umetnike inicijalne kapisle?
Maltertirali su me, jebali su mi majku. Otiao sam ve mator u Tuzlu i to sam bio ba u onoj kasarni Husinjski rudari, odakle se JNA izvlaila kad su ih Bosanci
sprili. Moj komandat se, igrom sluaja, zvao Sava Kovaevi. Bili smo isto godite ali me je odmah "markirao" jer sam u prtljagu imao i knjigu Kosidovskog, "Kad
je Sunce bilo Bog". Nema Boga u kasarni, vraaj to- bio je izriit komandant. U meuvremenu, ale mi poalje knjigu Eriha Froma na engleskom, a kako me je
KOS ve pratio kao pijuna, osim tog engleskog teksta, pronau mi u kaseti i erotske fotografije koje sam sa lokalnom lepoticom snimio za jednu izlobu i to se
zavri prozivkom na etnom sastanku. Skolovan za arhitektu - odmah sam krenuo sa velikim socrealistikim poduhvatom. Za prvi maj napravio sam dva sprata

veliku, od stiropora, figuru radnika. Mala glava, ogromne pesnice. U desnoj puka, u drugoj eki. Ali kad je trebalo da stavim pokli: iveo Prvi maj, slova su bila
po tri metra, vidim, moe da stane samo Prvi maj. To i postavim. Istovremeno, moj skolski drug Buda, brat Ninoslava Ranelovia, koji voli istoriju, poalje mi, da
prekratim vreme, romansiranu biografiju Aleksandra Makedonskog, "ovek koji je verovao da je Bog". Ta knjiga uopte ne stigne do mene. Zove me Sava
Kovaevi: dobro, Papiu, ta smo se mi dogovorili u vezi religije? Nego, pria se da si ti neprijatelj socijalizma. Gde se izgubilo iveo?
Proveo sam to vreme u JNA izmeu zatvora i pretnji. Vratio sam se potpuno lud iz vojske.
Svoju drugaijost upoznali ste, u stvari i pre JNA?
Jo 1976. sam snimio devojku uvaljanu u meso, iznutrice i govee oi koje sam kupio u Klanici ispod Panevakog mosta. Kupio sam najjeftinije meso i govee
oi koliko da popunim kadu. Naao sam jednu zgodnu, neku Gocu. Imala je jako lepo sreenu ubaricu, ma kakvi Dragan Nikoli nema tako ureenu bradu. Kad
sam razvio fotografije video sam po prvi put da je to neto ozbiljno. Hteo sam da ih izloim i neko mi ree da odem kod Biljane Tomi u SKC. Kae ona, to je za
kafi, nego, idi ti kod Jee Denegrija, kustosa Muzeja savremene umetnosti. Pita me on: je si li ti uo za ovog umetnika, a za onog... nisi? Inae, kao autodidakt,
nisam pratio umetnost . To je, eto, odluilo da me Jea odbije.
Ali, hvala mu, moda bih danas bio Raa Todosijevi ili ve neko iz te njihove formalistike ekipe. Ovako, nastavio sam da se muim ceo ivot i sam da
istraujem.
Kako je teklo vae samoobrazovanje?
Stasao sam na Frojdu, strukturalizmu i marksizmu, sa velikim simpatijama za mistiki formalizam Adolfa Loosa. Krajem sedamdesetih sam grevito pokuavao
da formuliem sopstvenu doktrinu: Mamford, Alvin Tofler, Mc Lughan, Viktor Papanek, Norbert Viner, Rolan Bart, grupa Arhigram, Markuze, Erich From...
Hologram i holizam uopte, bili su paradigme u
modi. Studije sam proveo u Bogdanovoj koli.
Da li su na vas imali uticaja konceptualni umetnici okupljeni oko Studentskog kulturnog centra?
Poeo sam da se bavim umetnu i pre nego to sam upoznao sve te ljude, koji su bili i ostali tamo. SKC je bio nadnica za pokajnike, mesto za kanalisanje
studentskih "levih skretanja". Bio je to mali, dobro izolovani azil. U principu, dosta elitistika stvar. Ono to je meni kljuno u svemu tome oko konceptualizma i
nove umetnike prakse, bar kod nasih u Beogradu, a danas njihov predstavnik Marina Abramovi snima porno radove o Srbima, je to da su se oni bavili
prevashodno problemima same umetnosti. Studenti koji su hteli odmah i sada da odu u raj, u drutvo pravde, brzo su poeli da se bave pitanjem: ta je umetnost?
ak i najekstremniji od njih, Raa, koji je s rezonom pisao radove poput "Ko profitira u umetnosti". Ali, oni nisu ulazili u konflikt sa Titom. U redu, bila je ta upaljena
Marinina zvezda, ali objektivno, neko je ve podelio ovako: slovenaki konceptualizam je bio u prirodi, hrvatski na ulicama a beogradski u zatvorenim prostorimadodao bih: po malo bolje ureenim zatvorima. Srpski konceptualizam razvijao se u vakuumu.
Ali, irenje medija je donelo nove umetnike poente. I sami ste poeli da se bavite izlaenjem iz postojeeg medija fotografije!
Radio sam i falsifikate u "Dugi" i sa Slavkom Timotijeviem. Prva sam postkonceptualna generacija ali ja o tom pravcu ne znam nita. Jedino to sam preuzeo
njihov, kako oni kau, diskurs, znai, ono najvanije za konceptualizam, ono revolucionarno. Tada su se umetnici pobunili i rekli: mi jesmo pametni ljudi, ne treba
nam nijedan posrednik- umetnik je filozof svog rada, on e ga najbolje objasniti. I to mi je mnogo znailo da mi ne treba nikakav posrednk. Koristio sam
konceptualistiki govor ali sam ga primenjivao na drutvo. Bio sam "politiki" angaovan, druteno angaovan. Bar sam pokuao.
U kom smislu su se osamdesete dvadesetog veka razlikovale od vremena u kome danas ivimo batinei sudbinu bombardovanih varvara?
Dete sam tehnologije, dete "zapada" i injenica je da sam, kao i danas, stalno gledao unapred. Kad sedi u kolima koja jure ko luda prema ambisu, normalno da
gledas unapred - & da vidi kad e da pogine. Nita nisam radio sa namerom da profitiram. Uvek se radilo o kreaciji. Kada neto uradi prerano onda je to
nazalost vizionarstvo i ima satisfakciju da nakon dvadeset godina ljudi kau: e, vidi... a kad to uradi u pravom trenutku onda postane Lepa Brena ili Bajaga ili
Pol Makartni. Osamdesete, kako su daleko osamdesete! A kao da su jue bile tu....Za Beograd, za beogradsku i srpsku kulturu to su vrlo znaajne godine. Tada
jo uvek nita nije bilo "globalno". "Krizija" se jo uvek nije prodavala kao alva u Japanu, Dolce&Gabbana su se tek smuvali, Ferre nije bio strano debeo, a Giani
Versace i Armani tek to su poeli da proizvode dins... Berluskoni je bio tek bivi animator sa brodova Club Mediterane, sa jednom lokalnom televizijom u Milanu.
Braa Kari su se prihvatili motika , a Z. Mitrovi uio prve hvatove. Ostali su bili u obdanitu...
Adidas jeste proizvodio patike, ali su ljudi uglavnom nosili cipele i popravljali ih, zakucavali blokeje, lepili "flekice". Puma je bila na samrti, a Nike i Beneton tek su
se rodili. Diesel je bio naziv motora, a istoimena modna marka bila je popularna samo meu jugoslovenskim dziberima...PC jo uvek nije bio izmiljen a Pentagon
se tek odluuje da strateki vanu tehnologiju poveri "akademskoj mrei za razmenu podataka" niko nije slutio da e se tako stvoriti jedan od najznajnijih "globalnih" fenomena...Internet!
U Srbiji tada umesto "ezopovske" poinje radikalnija kritika sistema?
Ne! Ne mislim da smo "mi" - "radikalni, hrabri kritiari sistema" bili toliko bolji od onih koji su histerino branili "sistem". Naravno, mladi slobodni novinari, pesnici,
muziari, umetnici u principu, nisu nita drugo ni mogli da rade no da "kritikuju", "zajebavaju"... uostalom, to je "posao mladosti". Ali, oni koji su se od te mladosti
branili - nisu imali ta da ponude...
Zato je, ubrzo, propao novi talas a njegovi protagonisti nestali?
udo da se takvo nedonoe i odralo tih par godina. Tako nije bilo u Sloveniji, Hrvatskoj, pa su ak i "mladi Bosanci" bolje proli no novi talenti iz osamdesetih u
Srbiji. Ponajbolji pisci, muziari, umetnici ili su nestali ili su umrli ili su prognani ili, naprosto zaboravljeni. Zato? Ako su u Sloveniji Lajbahovci i NSK "povukli
njur", prvi "gurnuli kolje u tokove" posustale YU Lokomotive , i tako pobrali lovorike u svojoj novoj Dezeli, dobili prvoboraka priznanja i ordenje; ako su u
Hrvatskoj "novotalasovci" (osim retkih izuzetaka) proveli devedesete na "braniku DOM-ovine", a ostali se aktivno ukljucili u "tajkunizaciju medija"; ako su "deo
Puenja i jedna strana obale" umetniki pokrivali sve godine "opkoljenog i bombardovanog Sarajeva"; a "srpsko Puenje i druga obala" prikljuili patriotima u
Srbiji... postavlja se pitanje, ta se desilo sa autentinim predstavnicima beogradskih osamdesetih? Nije valjda da se sve svodi na Uroa uria i Caneta koji su
tada imali, valjda po 15 godina svaki? Elitama se, oigledno, nije dopao novi talas. Svidee im se kada bude "mrtav i beo". Jer, Elite su uvek znale "da ko preivi,
jede zlatnom kaikom". Dodue, taj period odlikuje se specifinom bezlinou, i teko je definisati ga.
Moe se definisati i ovako: "Dragi sluaoci i gledaoci, danas je u Ljubljani, preminuo drug Tito"!?
Smrt Tita jeste vrlo vaan trenutak ali nije bio odluujui za formiranje specifine fizionomije koju je najlake opisati kao interregnum, kao tiinu pred buru. Te
godine osobene su po svom ideolokom i medijskom analfabetizmu, specifinoj oputenosti, ljampavosti. Jo nije bilo filosofa, reportera, lekara i umetnika "bez
granica". I svi su se pitali: ta je to "imid"? Da li vam zvui poznato- marketing, PiAr, brendovanje!? Tek je trebalo da u garau odu Bill Gates i Stive Jobbs. Ecco
je asistent "koji obeava" ("ali je pitanje da li e ikada biti ita od njega"), semiologiju studenti ue kao fakultativni predmet, re digitalno asocira na
otiske prstiju, a Derida i Bodrijar tek se spremaju za svoje misije...
...dok je misija novih ideja ovde ubrzo zamenjena nacional-socijalistikim populizmom!
Beogradska nova scena ugasila se vrlo brzo i u tome, slutim, znacajnu ulogu imaju policijske tajne slube. Seam se velikih urki kod Cvijetina. Nae drutvo je
bilo otvoreno, ni danas nije slojevito kao indijsko ili englesko. Najnormalnije smo se verali po drustveno lestvici, od Kanarevog brda & Konjarnika, do Dedinja.
Tada sam, gore, na Brdu prvi put u ivotu video tablu od, negde, tri kile haia kako stoji, ono, na izvolte. To je 1981. I onda mi Franievi, bivi urednik "Poleta",
bio je ovde u vojsci, kae kako mora da radi "skoup", tako Hrvati zovu istraivako novinarstvo, kao, stigao je heroin u Beograd. I taj heroin je praktino ubio "novi
talas" u Srbiji.
Kao to je LSD, u Americi, tokom Makartijeve ere iskorien za rasturanje studentskog i kontrakulturnog pokreta!
Ovde se nesreno spojio heroin sa ejdsom a heroin je 100% namerno puten da se ubije ta mladost. S tim to tada niko nije znao za sidu. Mira i Maja su bile,
valjda, prve. Pa, onda kau kako je novi talas bio "veseo"! On je crn, svi su pod zemljom. Novi talas je umro "od sree". Njega niko nije prepoznavao kao prestup.
Beograd je bio pun ureva, svi su se drogirali, najee lakim, neki i tekim drogama, bilo je puno koncerata, svi smo bili u nekoj fibrilaciji, i, u jednom trenutku
sam se okrenuo i video da vie nema nieg. To se jednostavno zavrilo.
Oformili ste "Unutranji muzej" na dve maksime, da Srbi ive na utu i da su Cigani jedini srpski istoriari!?
Ovde se esto provlai teza kako se na Balkanu proizvodi previe istorije! Koje istorije kad smo na podruju stalne plime i oseke, tano na granici Evrope i Azije.
Ovde nema historije ovde je histerija, hoe svi da budu Evropljani. Onda neka prestanu da jedu evape, kiseli kupus, neka ne piju rakiju ko nenormalni, neka
prestanu da se tuku, da budu netolerantni, da gledaju u politiara umesto da uju njegov program...sve su to "azijske" osobine. Dakle ovde ima estih promena iza
kojih ne ostane- nita. Ostaje ut. Cigani su, zatim, nai jedini objektivni istoriari jer sve to hoemo da zaboravimo i gurnemo pod tepih mi bacamo u kontejner.
Oni to izvade i ponovo iznesu na svetlo dana. Eno ti pun buvljak krajikih kapa, Titovih portreta i Kardeljevih knjiga. Mogu Srbi da se kriju koliko hoe, kupovali su
pa bacali ili dolazili na buvljak i prodavali i po trideset tomova Bakaria i Kardelja. Kupovao sam od Cigana sve te relikvije prolosti i sve to stoji i kad se pojavi
neka okolnost onda se ti predmeti nametaju u odreen odnos a rei same sklapaju. Dobrica osi je verovatno zato i izjavio kako sam ja gluvonemi svedok koji
uz pomo odbaenih predmeta ispisuje gordo posrtanje srpskog naroda.
Ve godinu dana na Internetu sprovodite koncept Totalne istorije pokuavajui da zaobiete institucije establimenta i njihovu vrednosnu ili istorijsku arbitrau!

Internet, sreom, zakonom jo nije regulisan pa jo uvek spada u prostor privatnosti bez obzira to su u nekim zapadnim zemljama ljudi koji su izlazili na
pedofilske sajtove ili koji su se dopisivali sa Bin Ladenom zavrili na robiji. Taj portal koji sam napravio, PLJUS, "Prostor ljubavi i slobode" je javni, potpuno
neelitistiki prostor gde su svi potpuno ravnopravni i ko god hoe moe da uestvuje u dijalozima, daje komentare, seanja, polemie.... Poetak je bio, opet, kao i
kod projekta "Deaci", jako privatna stvar- da se napravi umetniki rad. Kao meu pticama, kad je neka vrana bela ostale je ubiju- tako sam i ja sistematski bio
cenzurisan u svim istorijama osamdesetih. "Idoli" su rekli da ja ne postojim a nije se javio nijedan od dvojice Pera, ni Lukovi ni Janjatovi da to demantuje. Nema
me ni u monografijama Studentskog kulturnog centra. Saa Petrovi("Vidici") zaboravio je da me potpie kao producenta prve nezavisne singlice u istoriji Juge,
"Idola", na kojoj su kompozicije "Retko te viam sa devojkama" i "Plastika". Moj autorski doprinos kasnije su bezono preutkivali i ule de Stil Markovi i Pea
Nekovi, Milica Tomi, Sran Apostolovi... Onda sam rekao, OK., imam jedan javni prostor, imam adrese i ja u pisati moju privatnu istoriju na netu.
Ispostavilo se, meutim da niste jedini, da ima mnogo preutkivanih pojedinaca, grupa, umetnika i pravaca koji su iskoristili taj prostor za predstavljanje svojih
pregaenih vrednosti i istina!
Da, onda se sa svojim seanjima i svojom istorijom pojavila i famozna, po svetu ratrkana, preivela, herojska beogradska ekipa iz ezdesetih i sedamdesetih,
takoe skrajnuti, slikar Radovan Hirl, onki, Kirila...poeli su da na svetlo dana iznose romansirana seanja iz opijumskog vremena glavnog grada, o
pandurskom sistemu tog vremena, pa su se javili Uro uri i ile...i malo po malo poeli smo da punimo neograniene Intrenet kapacitete. Imamo stotinak gugl
tekova kao Legija to je imao stanove, i mi sve te nae prie ostavljamo. Svaki taj tek je po dva giga i mi moemo da napravimo terabajte, lolabajte totalne
istorije. I, to je, na neki nain, kraj elitizma. Akademije, istorijski instituti, muzeji, kritiarska proseravanja... zavrili su svoju priu. Mi emo moi, kad se fastveb
proiri da skladitimo i audio i video zapise o proteklom periodu, radove, svedoenja, sve ono to svako od nas ima u posedu postae dostupno i svima drugima
tako da idemo ka jednoj totalnoj istoriji naih ivota.
Najveu polemiku na "Pljus"-u, do sada, izazvala je likovna izloba "O normalnosti" postavljena nedavno u Muzeju savremene umetnosti!
Ta izloba je spremana nekoliko godina i spremao je ogroman tim. Vojinov sin koji ima Centar za savremenu umetnost, i njegova ena koja je posle "revolucije"
postala direktorka MSU i gomila kustosa dobili su nekih dvadeset miliona dinara da je spreme. Obzirom da me nisu kontaktirali, jer ja nisam normalan, bio je to
dodatni razlog da je sa panjom pogledam. U prtincipu, problem nije izbor umetnika, nego je problem izbora radova. Uinjen je ogroman napor da se tom
izlobom dokae, kao to je i Miloevi tvrdio, da mi nismo bili u ratu! S tim to mi se ini da je Miloevieva tvrdnja blia istini nego tvrdnja da su predstavljeni
umetnici bili "normalni" i da nemaju veze sa ratom. Oni su sistematski birali radove i kniferizovali kako bi prikazali da su to "normalni umetnici" koji su se bavili
niim, tek bojama, da su oni jedini bili normalni, poput onog "ja nisam odavle". Ta izloba je kao nojeva barka. A namera je da se optui cela nacija dok je samo tih
ezdeset ljudi iz ove sodome i gomore treba da bude spasena. Oni su dobili taj pasport da odu u Evropu a mi svi ostali smo osueni za kolektivni zloin.
A kako bi izgledao va "normalni" pogled na prethodni, dvadeseti vek?
Slike koje mi se motaju po glavi kada govorim o kraju XX veka su, ba ovim redosledom: "peurka" nad Hiroimom(onu nad Nagasakijem niko nije video, ili smo je
zaboravili); odlomljeno Staljinovo mermerno uho, 1954., o kome govori Kolakovski; rupa na zastavi, posle pua i egzekucuje nad branim parom auesku; jedna
enska bronzana glava prostreljena metkom, u muzeju u Bukuretu; konclogori za "socrealistike kipove" u Maarskoj; pomahnitala masa koja nadljudskom
snagom, ogromnim macolama, rui Zid (svi plau od sree ); Tirana: postament na kome stoje jo samo Staljinova stopala i potkolenice...; Talibani bombama
razbijaju Budu u Bamyanu; II Golfski rat: oduevljene mase prate sa
suzama radosnicama kako ameriki vojnici rue Sadamovu statuu; razbacane, polomljene, pokradene mesopotamijske glinene plocice; Titovo Uice: skidanje
Augustinieve najlepe biste (nekakvom dizalicom); Kidrieva bista koja stoji skrajnuta pored MSU; Andrieva bista, "udavljena" ispod uprije; nae nebrojene
damije, crkvene kupole,
minareti, oltari- obaljeni, spaljeni i oskrnavljeni; Stari most kako se drobi i pada u Neretvu, pogoen tenkovskom granatom; Sarajevska biblioteka gori; neki od
izbezumljenih, bombardovanih Beograana, gonjeni "stokholmskim sindromom" raduju se "jer je napokon pogoena zgrada CK" na Uu- potom sledi i Panieva
mentalna defekacija u jednom tabloidu( o "nakaradnoj" zgradi CeKaJa ); ovek sa akten tanom dugo pada sa jedne od zgrada Poslovnog Centra u NYC....moda
telefonirajui?
Antrfile
Ubi il` poljubi
Jedan od vaih kontroverznih radova je i onaj na temu pedofilije!?
Kao to su "i policajci ljudi", tako su pederi, lezbejke, transvestiti, transeksualci, evnusi, pa i...pedofili- ljudi...I sve dok decu vole, a ne ubijaju, nema nikakvih
problema. Ovo je aktuelno je jer je cela zapadna kultura- pedofilska, ali su penalizovani samo "seksualno devijantni" pedofili. Pedofilija se iskazuje kao elja za
"venom mladou", "venim detinjstvom" a propagira se kroz modu, kozmetiku, medicinu...Starost i starenje su proskribovani. ivimo u drutvu u kome je ak i
mudrost, koja se stie starenjem, prognana. Vlada kult mladog tela, sport i modne revije sa maloletnicama koje ive na koki i ampanjcu. Poruka mog rada je da
bi, moda, bilo dobro da Bu ne ubije ba svu decu Avganistana. Ako mislite da je za mrtvu decu Avganistana smrt bila bolja od ljubavi, to je samo dokaz za moju
tezu da smo, ovde na zapadnoj hemisferi uglavnom svi ve mrtvi.

DrAgan:
srpski DeStil bez stila ili obratno
( + malo o OSAMDESETIMA u Srbiji ili "Crno srce Srbije" )

From: "SEEcult" <redakcija@seecult.org>

Date: 13 April, 2005 14:58:49 CEST
To: "Openremont" <openremont@yahoogroups.com>
Subject: [openremont] SEEcult.org - Destil Markovic
DESTIL MARKOVIC
U GALERIJI SEECULT.ORG
BEOGRAD, 13. aprila (SEEcult.org) - Portal za kulturu jugoistocne Evrope SEEcult.org objavio je u svojoj Galeriji umetnika (http://seecult.org/galerija.html)
ustupljene radove Milovana Destila Markovica,

povodom njegovog proglasenja

14. aprila

Svetskim danom umetnosti

pre 24 godine.
Markovic je 14. aprila 1981. godine, kao zivi "Spomenik umetnosti", osam sati stajao ispred Studentskog kulturnog centra ( SKC ), proglasivsi taj datum
Svetskim danom umetnosti, kojim pocinje "novo vreme umetnosti - umetnost bez istorije".
Jedan od glavnih aktera tadasnjeg novog talasa u socijalistickoj Jugoslaviji, Markovic je pozvao sve umetnike u svetu da se ukljuce u proslavu Dana umetnosti i
obeleze ga kao dan jedinstva velike svetske umetnicke zajednice.

DrAgan: KOMENTAR
"Srpska posla", iliti jednostavno LOPOVLUK !!! - bio je komentar
Save P. Centra (alias Dragana Papica, alias DrAgana)
povodom ovog Suletovog "performasa".

O cemu se radilo ?
Paaa, nazalost, "covek spomenik" je bio ORIGINALNI UMETNICKI RAD Save P. Centra. Rad je
objavljen dve nedelje pre nego sto ce "De Shule" rad plagirati (a danas kazu "aproprisati"), i pretstaviti ga kao
svoj originalni umetnicki projekt.

Dakle, u drugoj polovini marta 1981.g, u "Omladinskim novinama"( kada je njima rukovodio
Grujica Spasojevic, danasnji vlasnik "danasa" ), elem, na na dve strane "Omladinskih" ili mozda vec "NON"-a?,
objavio je Sava P. Centar svoj drustveno angazovani umetnicki rad, a sa porukom da treba -

"raskrstiti sa tradicionalnim spomenicima, i otvoriti RADNA MESTA ZA ZIVE LJUDE-SPOMENIKE

jer bi to, kako je predlagao bitno smanjilo nezaposlenost medju mladima, i istovremeno ozivelo secanje na

NASU SVET(L)U REVOLUCIONARNU PROSLOST"...

Taj je rad integralni deo "DRUSTVENO ANGAZOVANIH JAVNIH RADOVA" kojima se pocetkom
80-ih bavio Dragan Papic. Uz "Ljude-Spomenike", tada se Dragan Papic, ili cesce Sava P. Centar, u javnosti
pojavljivao i kroz projekt "DECACI" ( koji je nesrecno degenerisao u "VIS Idoli" ), ali i kao izvrsni producent
"Paket aranzmana", a potom i inicijator raskida sa "ORA" ( Omladinskim radnim akcijama ). Umesto "ORA" Sava
P. Centar je pokrenuo "ARA" ( Artistcke radne akcije ), a plod te inicijative su dva koncerta "demo bendova" u
SKC-u, i LP ARA 1 & ARA 2.

TI ISTORIJSKI "vulkanski"konce(r)pti izbacili su na povrsinu, poput lave, do tada nevidjeni kreativni

potencijal. Iz razloga, poznatih samo strucnjacima za srpski mentalitet, o tom DECENIJSKOM FENOMENU koji je
trajao - oooh, apsurda, samo 2-3 godine! - o decenijskom fenomenu cije se posledice i danas osecaju, ni jedan
delatnik u kulturi nije napisao iole ozbiljnu analizu...

Centar za "Savremenu umetnost" je nastao zbog potreba Haaskog suda, te se nije bavio "tako
DALEKOM ISTORIJOM", razumljivo...

Osim toga, koga interesuje delo bez krivice !?

81. i 82.g su u umetnickom radu Dragana Papica je vrlo znacajne, jer su oznacile prekretnicu:
posle "medijske manipulacije", umetnik se odlicio za "drustveno koristan rad"...
Nazalost, pocetkom 80-ih SKC vise nije raspolagao, za "novotalasne tendencije u umetnosti"
tako vaznim teorijskim pretpostavkama, pa i nije bilo mogucnosti da se na pravi nacin protumace aktivnosti
ovoga umetnika.

Prostor DEJSTVA Dragana Papica je pocetkom 80-ih bio vrlo sirok za ondasnje shvatanje delatnika &
tumaca, tada vec drustveno afirmisane "nove umetnicke praxe":

bio je to JAVNI MEDIJSKI PROSTOR - ovaj isti koji sada GRUPA PLjUS arci !!! ali povremeno i koncertna sala, "Srecna galerija" i tribina SKC-a. Mnoge aktivnosti i izlozbe ovoga
umetnika nisu bile niti shvacene, pa samim tim ni zabelezene, protumacene u ovoj kuci.

Tako se desio jedan "KULTURNI SKANDAL" ( kako kaze sam umetnik ), a to je - "da SKC ( kuca
koja se proslavila svojim "avangardnoscu" tokom prethodne decenije ), da SKC nije zabelezio izuzetno znacajan i
plodan rad prvoga "NOVOTALASNOG POSTKONCEPTUALNOG SRPSKOGA UMETNIKA"...

Za taj ISTORIJSKI PROMASAJ sam Papic ima uverljivo ali i dosta komlexno objasnjenje:
On smatra da je vec na pocetku 80-ih "SKC zahvatila ozbiljna kadrovska insuficijencija. SKC je po
smrti Tita "napukao", NEKROZA je zahvatila OFICIJELNI, Main streem program, i "Veliku galeriju" koju je vodila
vec umorna Biljana Tomic, dok je "novotalasna umetnicka praksa" svoje polje delovanja razlila po CELOM
GRADU, SVIM MEDIJIMA, & NA KRAJU PO CELOJ JUGOSLAVIJI.

Jerko Denegri je sa zenom (aaaah ti bracni parovi !!! Od Pepce & Edvarda, preko Jese & Biljke, Mire &
Slobe, do Branka & Branke... Rumuni su imali samo bracni par Chau-Chaushesku....) elem, Jesa je pokusavao da
sustigne umetnost, koja mu je bezala ispred nosa, osnivajuci "Grupu galerija", i radeci sa mladim studentima
istorije umetnosti.

Toj jalovoj raboti se rugao "Novi Talas": kljucne stvari su se dogadjale u POTCENJENOJ &
PREZRENOJ "Srecnoj galeriji", a mlade kustosice Kaca, Madona, kasnije & Darka, su jedine uspevale da prate
ono sto se desavalo oko i u toj galeriji.

Nazalost, i one su, "sto zbog nesrecnih okolnosti, sto zbog problema sa racunima za struju, sto
zbog oportunizma, izdale svoje mladalacke ideale, i predale zaboravu mozda najznacajniji umetnicki dogadjaj
kraja XX v. u Srbiji " ( !? )

Tako je "sumorna senka" umetnickog akademizma & formalizma zaklonila od ociju javnosti vedro i
nekonvencionalno vredno lice "beogradskog Novog Talasa". Kao sto je dim dve spaljene dzamije pokrio
martovske dogadjaje na kosovu 2004.
Drugi, jednako znacajan razlog opstanka "SLEPE MRLJE NA MOZGU " srpske posttitovske teorije
umetnosti bio je u BUJANJU NACIONALNOG SAMOPREPOZNAVANJA, koje je, gle apsurda, krenulo od KPGT-a!!!
Risticev mecena - M.Vucelic bio je potpuno opcinjen "rediteljskom genijalnoscu" buduceg osnivaca JUL-a. Tako se
desilo da su u trenutku NAJVECEG NABOJA BEOGRADSKOG NOVOG TALASA, Kljakic i Vucelic sva sredstva SKC-a
usmerili na Risticevu "Montazu Istorijskih Kastracija"... Ni B.Tomic ni B.Pejic nisu pokusale da ovu ISTORIJSKU
GRESKU isprave... Naprotiv!
Tako su osamdesete zavrsile nekrozom staroga tkiva, dok je srpska mladost po smrti Tita masovno
umirala od "srece i slobode"...
Dragan Papic ( danas samo DrAgan ) smatra da je TO TRAGICNO NESHVATANJE ZNACAJA
JEDNOG MASOVNOG, OPSTEG, REVOLUCIONARNOG KULTURNOG POKRETA, odlucilo i o sudbini SKC-a. Ova
kulturna institucija je sebi iskopala grob, jer nije bila u stanju da prepozna vrednosti, ponikle u njenom okrilju, i
koje stoga nisu ostavile traga na kulturnoj sceni Srbije ( docim se jasno raspoznaju na onome sto je ostalo od
Jugoslavije !!! ).

Da se TO shvati i objasni trebace nam decenije. A potom slede i decenije "arheoloskog rada", ne bi
li se bar donekle spasle NOVOTALASNE BEOGRADSKE OSAMDESETE.
Eto donekle i objasnjenja kako se mogao desiti "De Stil Markovic" ( a da se Sava P. centar, Dragan
Papic ili DrAgan "nikako nisu desili").
Jer, ako se i danas u ALMANASIMA SKC-a ovi umetnici pominju samo kao "poznati beogradski
fotograf" ( sic !!! ), ne cudi da se tako olako njihovi radovi "krcme" kao plagijati umetnika u potrazi za idejom...
Eeee, to je PRAVA PIRATERIJA!.
"Srpska posla"... ( razmisljajte o tome ! )
DrAgan ( njim samim )
P.S. O osamdesetima drugi put.

Postoji ocigledna zavera istoricara umetnosti da se preda zaboravu najvitalniji i najdemokratskiji

kulturni pokret kraja milenijuma u Srbiji. Verovatno zato sto se vec u tim godinama naziru PRAVI KRIVCI za ono
sto nas ceka sa Devedesetim.

Neobicna bliskost "SKC postmodernista sa Kalajicem" tih godina,

kao & angazman Bojane Pejic na promociji "Autenticnog srpskog De Stil Slikarstva" postoje u vreme dok
je Milosevic jos samo sitni opstinski funkcioner!

Dakle, slazem se sa Shuletom da je "beogradsko Novi val" bio izrazito kosmopolitski, ali bih ga potsetio
da je on tada nagradjen za svoj doprinos srpskom slikarstvu "Politikinom nagradom".

Srbija je dobila "Vizantijskog Poloka". Posle su svi otisli na Gazimestan. Svi, Svi, Svi.....

nazalost, zbog te zavere ce o osamdesetima morati da progovore sami akteri. Ipak, treba se
upitati sta je tako bolesno u srcu Srbije, da nije u stanju da prepozna ono najbolje sto ima... ( t.j. sto je imala )
DrA.
Markovic, koji od sredine 80-ih godina zivi u Berlinu, predstavljen je u Galeriji umetnika SEEcult.org serijom "Transfigurativnih radova"
kojima istrazuje mogucnosti, izazove i granice vizuelne reprezentacije uopste, problematizujuci i njenu upotrebu u svrhe ideoloske
propagande ili trzisnih interesa.
Rec je o seriji radova koje je poceo sredinom 90-ih, ukljucujuci "Karminke" (Lipstick Portraits), portrete poznatih zena radjene karminom na
plisu, zatim autoportrete "Selfshaves" i "Aftershaves", kao i najnovije radove iz serije "Beskucnici" (Homeles), portrete ljudi bez kuce u
Beogradu, Berlinu i Japanu.
Beogradski "Homeles" projekat predstavljen je u novembru 2003. na Palati "Albanija" u Beogradu, platnom velicine 40 puta osam metara portretom jednog iz grupe beogradskih beskucnika sa kojima je Markovic radio intervjue i na osnovu delova njihovih recenica napravio
portrete. U okviru tog projekta, otvorene su bile i izlozbe u Centru za kulturnu dekontaminaciju i Galeriji "Zvono".
Markovic je nastavio projekat "Homeles" i u Berlinu, gde je takodje postavio ogroman tekstualni portret jednog od berlinskih beskucnika na
Potsdamer placu, kao i u glavnom gradu Japana, gde je izlozen portret jednog od tokijskih beskucnika na zgradi Asahi banke na Tokio Stejsn
skveru.
Beogradskim projektom "Homeles" Markovic je ukazao na problem ugrozene populacije beskucnika, izbeglica i interno raseljenih lica "nevidljivih ljudi" kojih u Srbiji ima vise stotina hiljada. Ogroman rad na Palati "Albanija", nekada rezervisanoj za prezentaciju politicara i
njihovih slogana, a sada mestu reklama, sadrzao je tekstualne delove iz intervjua u kojem beskucnik opisuje, izmedju ostalog, kako nalazi
"krov nad glavom" i posebnu radost zbog pronalaska cebeta.
U prvoj seriji radova "Karminke", Markovic je predstavio neke od najpoznatijih zena u svetu, nebrojano puta predstavljanih u stampi, na
televiziji ili internetu. Koriscenjem karmina, kao najcesce sminke zena i svojevrsnog sredstva za njihove svakodnevne "autoportrete", on je
predstavio, izmedju ostalih, Hilari Klinton, Vivijen Vestvud, Katrin Denev, Madonu i Benazir Buto.
Tu seriju radova razlicitih nijansi, kojima odrazava razlicite karaktere zena koje je portretisao, otkupio je Muzej savremene umetnosti u
japanskom gradu Kumamotou.
Za razliku od "Beskucnika" i "Karminki", radovi "Selfshaves" i "Aftershaves" predstavljaju transfigurativne autoportrete Markovica, kojima je
brijanje muskarca postavio kao svojevrsni ekvivalent sminkanju zena, svakodnevnih rutina koje podrazumevaju suocavanje sa sopstvenim
licem u ogledalu. Razlika je u tome sto zene kozmetickim sredstvima "maskiraju" lice, dok ga muskarci brijanjem, u stvari, "demaskiraju".

Za taj serijal Markovic je koristio posle svakog brijanja po jedan peskir, na koji je u donjem delu slikao bojama za tekstil delove odece u popart maniru. Na svakom peskiru ostajali su i tragovi njegovog tela (kap krvi, dlaka, deo koze), a tim radovima, nastalim dodirom koze/lica sa
platnom/peskirom, podsetio je i na "teoriju ikona" pokrenutu u Vizantiji i fenomen "nerukotvorene slike", prve ikone nastale, prema legendi,
kada je Isus obrisao lice peskirom koji je poslao potom bolesnom caru iz Edese da bi ozdravio.
Markovic, koji je autor i niza video radova, performansa i umetnickih akcija, ucestvovao je na mnogobrojnim samostalnim i znacajnim
medjunarodnim izlozbama, ukljucujuci bijenala u Veneciji, Sao Paolu i Istanbulu i Trijenale u Nju Delhiju.
Sa Vlastimirom Volcano Mikicem pocetkom 80-ih osnovao je u Beogradu umetnicku grupu "Zestoki", koja je bila jedan od glavnih
protagonista beogradskog "novog talasa", a izmedju ostalog, ozivela je i klub "Akademiju" Fakulteta likovnih umetnosti, u to vreme jednog
medju najboljima u Evropi.
Izmedju ostalog, dobitnik je nagrade Memorijala "Nadezda Petrovic" u Cacku 1996. godine, "Politikine" nagrade iz Fonda "Vladislav Ribnikar"
1986. godine, nagrade 20. Oktobarskog salona u Beogradu 1983. godine, kao i niza medjunarodnih priznanja i grantova.
Sajt Markovica je www.markovic.org

_____________________
Miroljub Marjanovic
marjanovic@seecult.org
redakcija@seecult.org
info@seecult.org
web: http://www.SEEcult.org
mob: +381.64.153.53.21
Beograd

Subject: NEWNEWS by DrAgan

( SITUACIJA-BILANS-ODLUKA 1984.-1988. )

SKICA ZA KOMENTAR
1984. - 1988. - 2004.
Pocetkom osamdesetih ( eh, te famozne osamdesete!? ), elem, pocetkom osamdesetih sam snimao neumorno. Naravno,
radilo se o B&W fotografijama. T.j. - o crno belom filmu, koji sam najcesce kupovao u kanticama od 17m, pa posle motao u spulne...
standard nam je bio visok, t.j. vec smo postajali "srednjerazvijena evropska drzava", pa se imalo, a i nije bilo skupo. Izmedju Istoka i Zapada
bilo je bas udobno. U radnjama je bilo i ORWO-a i FOMA-e i "FORTE-a" ( jeftinih i odlicnih "komunistickih" foto materijala ), ali ako si hteo,
mogao si da se "otvoris" i za KODAK ili famozni ILFORD... Gde ce ti kraj !?
Zanrovski, fotografski metod koji sam praktikovao tada se nazvao "Life"-om ili dokumentarnom fotografijom, ali bih ja pre to
nazvao "posttitovskom fibrilacijom". Jer kako bih drugacije mogao objasniti zelju da se bas SVE snimi !? Snimao sam od ujutro do uvece,
neumorno, ponekad i po 7-8 rolni filma DNEVNO, i tako 3-4 godine... Nikada nisam prebrojao ni rolne, ni negative, cak ni fotografije koje sam
napravio tih ranih osamdesetih - nije bilo vremena...
Negde od 5-10% snimljenog materijala je videlo "svetlost dana" ( t.j. mog DURST aparata za uvecavanja fotografija ), a samo
je deo tih fotografija i objavljen u stampi... No, to ne znaci da nisu vidjene! Svakoga dana sam donosio jos mokre fotografije, i izlagao ih na
staklenom izlogu galerije "Srecna Nova Umetnost". Tu je bilo bas "zivahno". Sve bitnije stvari, ili skoro sve, pocinjale su tokom prve polovine
osamdesetih iz te galerije. Pankeri&buduci muzicari, fotografi&buduci umetnici, umetnici&buduci galeristi, pa i poneki buduci filosof ili
teoretcar - eee, svi su oni svracali do te male, zadimljene galerije, koja se junacki borila sa oskudicom prostora i viskom publike.. ( Nesto kao
REX ranih ili REMONT kasnih 90.-ih, ali mnooogo zivlje i sa mnogo znacajnijim efektima ).
No, nisam hteo o tome...
U stvari, tih osamdesetih snimio sam i tri fotografije, koje ce kasnije BITNO PROMENITI MOJ I VAS ZIVOT.
O cemu se radi?
Nasi su se zivoti vec pocetkom osamdesetih ubrzano menjali, ili, hajde da budem precizniji - Titovom smrcu Istorija je na
Balkanu dobila ubrzanje... ili "zgubila ravnotezu"? Kao u luna parku, kada "HALI-GALI" pocne da se ljulja i skripi, a svi pocnu da cice i vriste...
eeee, tako smo se nekao osecali ranih osamdesetih. Svi su negde zurili, nesto su planirali, a i zurki i zabava je bilo na pretek... Trebalo je
pod hitno nadoknaditi sve propusteno. Zasto ? Niko to nije znao, ali kao da je ipak postojala kolektivna svest o ONOME STO SLEDI... Probijalo
je to OVDE ili ONDE, ali tek kada su se stvari dobro zakuvale, postalo je jasno "zasto je Dzoni onoliko urlao"... Nije da umetnici nisu radili,
nije da nije bilo znakova i opomena. Ali, svi znamo da je ISTORIJA ( taj USUD i NEUMIT ) jasna i "zakonomerna" tek post festum. Sve se
"kockice sloze", pa nam nije jasno "kako to ranije nismo skuzili"...

1984.

Medju mnogim fotografijama, na koje sam se bukvalno saplitao u mom stanu - FOTOLABORATORIJI, negde 84.ili 85.g
naidjoh na tri fotografije:
1. Prva fotka je bila potpuno "necitka" - dosta dekadrirano, ali bas zato je zracila
onim sto zovu "decisive moment". Zbog svoje nesavrsenosti izgledala je kao tografija snimljena
u nekom znacajnom momentu. Ova fotka nije bila "bresonovski" lepa, vec je pre bila
"braco - dimitrijevicska".
Buduci da je bila ne bas "bogznakakva", branila se "laznom exkluzivnoscu", glumeci
jedinstvenost kakvu imaju npr. fotografije snimljene u trenutku ubistva Kenedija. Mislim na one
mutne fotografije, na kojima se ne vidi mnogo, ili se ne vidi bas nista, ali ispod kojih pise da su
snimljene "bas u trenutku...."
Svima nama je tih osamdesetih bilo jasno ono sto je u svom radu Braco Dimitrijevic govori - a
to je da bi i nas zivot mogao biti "OD ISTORIJSKOG ZNACAJA" ( ili da bi mogao nestati u
"TRENUTKU OD ISTORIJSKOG ZNACAJA". A u "zivotima od istorijskog znacaja" i SVAKI
TRENUTAK POSTAJE ISTORIJSKI ZNACAJAN...Samo sam ja znao da su dve figure na slici
Milan iz EKV i moja tadasnja devojka Aida ( moja buduca zena i majka moje dve cerke... ).
Ovaj "skart" je nastao jednog proleca, na Kelemegdanu. Milan je Aidu nosio "na krke"... a ja
sam ih slikao. On ju je, ne bas duhovito zvao Karmen... Moja veza sa Aidom bila je tek na
pocetku ( ni ja ni ona nismo slutili kakve dramaticne oblike ljubav moze sebi i svojim zrtvama
da priusti, no otompotom ).
2. Drugu sam fotku snimio ispred zgrade u kojij sam tada stanovao - sa nje se smeju Aida i dve
devojcice. Jedna devojcica je, secam se, Jasna, drugoj ne pamtim ime. Jasni je, rekao bih
7 -8, a drugoj mozda 5 godina. Jasnu sam kasnije slikao vise puta, dok se nije naljutila, i
prestala da mi se javlja. Kada zagledam fotografiju, vidim da su iza mladi, goli platani, dakle
bice da je fotografija snimljena u aprilu-maju 84.g. Devojcice su lagane i Aida ih obe nosi,
mladju pridrzava rukom dok joj je Jaca obesena oko vrata. Uhvacene su u trenutku cudne
razdraganosti, u okretu. Moja buduca zena i dve devojcice igraju se "ringispila"... Ova
fotografija jeste stvarno "remekdelo"! Ima u sebi ono najbolje sto moze da pruzi medij
fotografije - taj dramaticni usecaj neponovljivosti... nije potreban nikakav text, nikakvo
objasnjenje -pogadja pravo u mesto gde smo najosetljiviji. Ona jasno govori da se "taj" tenutak
vise NIKADA NECE PONOVITI! Hmmm, a u stvari se desilo bas suprotno...
3. Na trecoj fotografiji su Magi, Aida i Snezana... ( Magi je umrla, Aida, moja bivsa zena, i majka
moje dve cerke, zivi u Parmi, a Sneska na Arubi ). Sve tri u desnoj ruci drza sladoled ( Cokomoko, na stapicu ). Sve tri du ga primakle poluotvorenim, i vrlo recitim usnama. Situacija je
izgledala vrlo sexy ( danas jos vise, rekao bih ). Ovu sam fotografiju snimio uoci leta 84.g. Nebo
je vedro, sunce visoko, koristio sam, kao i uvek FLASH, ali je on ovde vrlo prisutan( posle su
to, kada su naucili kako se radi, nazvali "fill-in" ). Snezana se tada zabavljala sa Milanom, cak
su napravili i experimentalnu rok grupu "Slon", Magi je jos uvek bila medju lepsim devojkama u
gradu ( valjda se zabavljala sa Srdjanom Vejvodom? )... Aida je bila moja devojka. Ova fotka na
najbolji nacin repre-zentuje "IMAGE" osamdesetih, kako sam ja tada pokusavao da ga
"upakujem" - dosta "arty", "fancy", beeeogradski ( jeeeebote ).

I onda...? I onda sam, te 84. recimo, onda sam malo zastao, kao sto sam, evo i sada zastao, prestao da izlazim,
izlazem, prestao da snimam, uzeo da citam ko lud, zatrpao se knjigama, i....., i na kraju uzeo da napisem "par redova".
Rekao bih da cime se god covek bavio, on mora povremeno da pravi bilanse. "Podvuces crtu" - da vidis "sta smo
imali", kuda dalje... Moj nacin da "podvucem crtu" bio je da se malo odmorim od "rada" i da posto procitam brdo stvari, koje intuitivno

proberem iz aktuelne "teorijske literature" - napisem "par redova". Eeeee, sad, kako vreme prolazi, i "radni ciklusi" se proporcionalno
metaboliznu produzuju, i tih se "par redova" u medjuvremenu produzilo - na par stranica, sa tendencijom da rec zameni sliku ( rekao bih da
sve vise pricam a manje radim).
Krajem 84.g, posle hiljada fotografija koje sam snimio tokom prethodnih 4-5 godina, i posle meseci inku-bacije,
jedne noci sam napisao kratku pricu, a koja je potekla iz te tri fotogtafije, naizgled slucajno, sa poda pokupljenih. Gledajuci ih, te noci sam
pomislio kako one neodoljivo lice na "fotografije iz necijeg zivota"... Male, reckavo obrezane, braonkaste... Zaboravljene fotografije, iz
odbacenoga fotoalbuma necijeg odbacenog zivota... Ili jos pre, fotografije nekoga KO JE ZELEO DA ZABORAVI SVOJ ZIVOT! Odjednom je sve
dobilo neki smisao, a ja sam samo prepricao ono od cega Smo Svi Strepili Sve te godine:
kratka prica se zvala SITUACIJA-BILANS-ODLUKA
Ispod te tri fotografije, kao tri "paradokumenta", zabelezio sam DEPRESIJU, OPASNOST i BEG.
Opisao sam, i ne znajuci, svoj buduci zivot, sudbinu, nesrecu... Iako cu se ozeniti tek za godinu dana, a prvu
cerku dobiti tek za dve, iako ce se moja druga cerka roditi tokom opsade Sarajeva, 93.g, dakle, tek za 8 godina, u toj kratkoj prici, koju
pisem krajem 84.g ja govorim o nesreci, propalom braku, vanrednom stanju, ludilu koje se nadnosi nad zivotom moje zene, dece i nad mijim
zivotom... ( nad NASIM ZIVOTIMA ) Nije proteklo mnogo godina od moje poslednje izlozne u Novom Mestu ( SLO ), a to je bilo 86.g ( odjurili
smo do tamo za triiposata lude voznje autoputem "bratstva i enotnosti" ), kada je ISTORIJA usla u nase zivote. Iako se "DOGADJAO NAROD",
ja se nikada nisam manje osecao delom naroda... bio sam sam, a nad zivot koji sam zapoceo sa Aidom i nasom cerkom Alisom nadnela se
smrdljiva, zubata gubica nesrece i neizvesnosti.
Pocetkom devedesetih sam napustio i Beograd, i SKC i "Umetnost" i prijatelje... i krenuo nekuda - nikuda ( u zaklon,
koga nigde nije bilo ). I malo-malo, setio bih se "SITUACIJE-BILANSA-ODLUKE", i govorio sebi: "sve je tacno" ! Ili skoro sve... 93.g se u
Milanu rodila Sara, i druga fotografija je bila kompletirana ( sada sam stvarno bio ozenjen i imao dve cerke! ).
"Odluka je govorila o ODLASKU, i ja sam jos pocetkom devedesetih mislio da pominjuci odlazak, i pasos, u toj prici
predvidjam nas odlazak iz Beograda, no tu nesto nije stimalo - u "situaciji" pominjem porodicni fijasko, i sve sto mi ostaje sem rasula, jeste
taj pasos i tri fotografije... No, prorocanstvo price se dopunjavalo tokom godina: 97.g ja napustam Saru, Alisu i Aidu, i uzimam pasos.
Odlazim iz Italije i vracam se kuci ( da sacekam bombardovanje )...
Prorocanstvo jos nije dovoljno precizno, jer u "bilansu" pominjem Aidino dusevno zatamnjenje... Tek na bozic 2003.
na red stize definitivno razaranje svakog traga jedne porodice, "koja je mogla imati srece"...
Ne verujem u predskazanja, i ide mi na zivce kada pesnici, pisci i rokeri govore o svojim prorockim mocima. Ne samo
da ne verujem, vec se pribojavam stvari koje ne mogu logicki da objasnim... Naravno, bilo bi lepo da mozemo uticati na svoju i sudbine
drugih ( da li !? ). Ali, citajuci danas, posle 20 godina, svoju pricu, jedino sto mi pada na pamet je da mi mnoge stvari jednostavno ne zelimo
sebi da priznamo...

1988.
uskoro sledi nastavak, i karaj.
u medjuvremenu sam dobio od Slavka fotke,
Ostaje dakle jos samo da mi Slavko pronadje originalni text
"SITUACIJE-BILANSA-ODLUKE".
cudno je to, rekoh mu pre neki dan:
"cuvao si text 20 godina, a onda je u trenu
netragom nestao "...
Potom pomislim: "pa zar je bitna DINAMIKA NESTAJANJA?
Ionako je sve osudjeno na nestanak,
samo je pitanje kada ce se to desiti.
Evo, npr. - 3-4 milenijuma su Hamurabijeve tablice cekale na
Ramsfeldovu "odlucnost" da se Iraku silom nametne demokratija ...
( jebala vas "demokratija"!!! ),
U ciglih tridesetak dana nestali su poslednji tragovi Asiraca, Sumeraca,
i jos "kojekakvih kultura koje ne cine korpus zapadnoevropske kulture"...
Ta arogancija ne menja nista sem dinamike nestajanja.
Uprkos uptimizmu koji je posledica Benjaminove skepse,
a u vezi sa "reproduktivnoscu medija nove epohe" ENTROPIJA je jedina koja vlada Univerzumom...
Po proceni KODAK-ovih analiticara, danas se godisnje "proizvede"
oko 20 MILIJARDI FOTOGRAFIJA.
Pretpostavljam da se unistava mnogo vise.
Ako ima utehe ( zbog "paganskih lomaca na Kosovu" ),
ona se moze naci samo u cinjenici
da SVE U PRAHU NALAZI UTOCISTE.

Dr Agan
ovo je duza verzija teksta o Dr.Aganu
koje je vec okacena na sajtu Nove srpske politicke misli.
Kraca verzija je izasla u novogosisnjem NIN-u (Zoran Cirjakovic):
Kada danas na Balkanu neki novinar, intelektualac ili umetnik istakne da je "slobodan" i "nezavisan" teshko je ne osetiti mucninu. Ova dva
pojma vec godinama spadaju u najizlizanije u Srbiji i u najboljem slucaju znace slobodu i nezavsnost od neistomishljenika.
Iskustvo govori da su oni koji se posle pada Miloshevicevog rezhima dice svojom "nezavisnoshcu" po pravilu dobrovoljni robovi donacija i
nemoralne sluge onih koji im obezbedjuju egzistenciju. Ove dve izraubovane fraze ipak pristaju Draganu Papicu, multimedijalnom umetniku
iz Beograda. Vec osamnaset meseci pod pseudonimom "Dr. Agan" Papic na internetu stvara svoje novo umetnicko delo tako shto svakog
dana shalje desetine elektronskih poruka onima koji se u Srbiji "bave stvaranjem kulturnog podneblja".
On se tako bori za pravo da
umetnik bude stvarno nezavisan pojedinac, stvaralac "bez vazhnosti za opshtost" i protiv svih onih koji to sprecavaju.
Papic ne shtedi nikoga, ali glavna meta su mu "nevladine organizacije za uterivanje humanosti i tolerancije" i "establishment druge Srbije".
To su, kako pishe u jednoj od elektronskih poruka, oni "koji vazhe za velike demokrate, korifeje tolerancije i evropejstva. Oni su se
proslavili u 'teshkim godinama borbe protiv Milosheviceve diktature'... Spomenicari, na plati i pozicijama... ( koji ) su hiljadu puta ponovili
da 'nema demokratije za neprijatelje demokratije'... Joooj, kako mi sve to smrdi na staljinizam."
Glavni negativci u njegovim porukama su istaknuti predstavnici nevladinih organizacija i "nezavisnih" medija.

"Shta ja imam sa radikalima da raspravljam o demokratiji", kazhe Papic.

"Muka mi je od kulturologa zhdanovista i staljinista
koji zamishljaju Srbiju u kojoj stalno svira Shtraus."
Papic kazhe da je ovde "biti apatrid postalo biznis", da se demokratija namece totalitarnim sredstvima i da su predstavnici "druge Srbije"
svoju toleranciju mere prezirom prema slobodnom mishljenju.

DjAVO DENACIFIKACIJE:
Ovakvi stavovi su Papicu doneli optuzhbe da je nedemokrata i srpski nacionalista. Ali on kazhe da uvek "navija za one koji gube. Kada je
poceo linc Srba ja sam poceo da ih branim." "Ne postoji kolektivna krivica! Nikada nijedan narod nije zaustavio rat!", tvrdi Papic.
"Denacifikacija, denacifikacija, denacifikacija. Narod kazhe da ne valja 'prizivati djavola'. Moj je utisak da je ogroman potencijal,
intelektualni, moralni, finansijski, utroshen da se u Srbiji prizove nacizam jer ga nije bilo. Nije ga bilo ni usred rata, ni posle Dejtona. Bilo je
sporadicnih ispada", pishe Papic i dodaje da posle petnaestak "godina ponavljanja sve ce lazhi postati istina".
"Prokleta ideoloshka ostashcenost", tvrdi Papic i kazhe da iako danas postoje "cak dve Srbije" nikad nije bilo manje kulture. On se bori

protiv "smradova u crnim koshuljama" koliko i protiv "neokolonijalistickih bandita" i "NGO mafije".
Baveci se "desnim" polom ovdashnjeg bezumlja Papic pishe o "balkanskoj kuglani". On tako naziva "vredjanje njihovih mrtvih odsecenim
glavama nashih mrtvih", neprekidni balkanski hladni rat, sramotno licitiranje pokoljima nevinih. Insistiranje na slicnosti ekstremista iz "prve"
i druge" Srbije i tvrdnja da su ushli u neprincipijelnu koaliciji protiv nashe buducnosti stvorilo je Papicu mocne neprijatelje u oba tabora.
"Srpsko oko pati od kokoshijeg slepila. Ne obavlja svoju funkciju, ne prima informacije", pishe Papic. Ovde "se svima nekako osladila
jednosmerna komunikacija, najceshce u obliku guste, od jeda zelene shlajmare... Politicki sukobi se ne reshavaju dijalogom... samo svileni
gajtan, izolacija, cupanje jezika." Papic kazhe da javnom scenom dominiraju zakrvljeni copori.
"Simulacija dijaloga se odvija rutinski na popularnim 'ringovima' masmedija. Tu pre svega milsim na Oljinu emisiju ( Utisak nedelje ), na
Klopke, Zamke, Oci u Oci, zub za zub emisije", pishe Papic.
Na ovakvoj medijskoj sceni prostor uglavnom dobijaju najostrshceniji ratnici dve suprotsvavljen ideologije, levog i
radikalizma.

desnog krila srpskog

HRONICAN IDEOLOShKI PROFITERIZAM:

Tu do sada nije bilo mesta za Papica. Ignorancija i suptilna diskvalifikacija su bili najcheshci odgovori na njegove provakativne i ponekad ne
bash pristojne poruke. On misli da je to posledica njegovih pokushavaja da razgovara "sa ljudima koji ne priznaju razgovor", sa
"demokratama" koje ne oklevaju da neistomishljnike proglase "neprijateljem demokratije".
Papic veruje da je hronican ideoloshki profiterizam ovde skoro ukinuo slobodu pojedinca da izrazi svoje mishljenje.
"Moja je domovina sloboda", kazhe Papic.
"Necu da budem mi, ne volim da budem objekt." U debatu koju je pokrenuo na internetu ukljucila se grupa ljudi koji su spremni na dijalog.
Papic je za njih stvorio PLJUS, virtuelni "Prostor ljubavi i slobode". On kazhe da je tako jedan projekat zamishljen kao "privatna istorija"
prerastao u "forum slobode". Duhovit i neelitisticki PLJUS daje pravo razlicitim ljudima da izlozhe svoje istine i stavove, razmene mishljenja,
ideje i secanja. U ovom neobicnom umetnickom projektu ima ruzhnih reci i besemislica, ali u kilometrima teksta koji ucesnici svakodnevno
razmenjuju dominira tolerancija koja u post-miloshevicevskoj Srbiji nedostaje koliko i pre petog oktobra. Papiceva verna publika i
sagovornici na PLJUS-u su uglavnom oni kojima "nije bash sve jasno" - prilicno retka biljka na Balkanu. Na PLJUS-u svako - pa i Papicevi
kriticari - mozhe naci ono shto trazhi.
U toj hiperprodukciji teksta ima neumerenog hvalisanja, pretencioznosti, knjizhevnih tekstova, gluposti, uvreda i komentara. To je "prostor
oslobodjen svake odgovornosti, kao deciji govor", kazhe Papic.

SRBI I ZhIVOTINJE I UMETNOST:

Ucsenici u PLJUS pishu svoje privatne istorije i iznose stavove o najrazlicitijim temama. Papic pishe da nije jugonostalgicar, da ga "ne
interesuju truli drzhavni ostaci zemlje u kojoj sam zhiveo". On kazhe da je iz, u Srbiji danas cesto idealizovane Slovenije krenuo rat protive
Jugoslavije, "zajednice koja je bila i iskrenija i utemlejnjija i razlozhnija od danashnje price o 'jedinstvenoj' Evropi".
On proziva i one "kojima su zhivotinje vazhnije od Srba", "borce za ljudska prava" koji se isticu u govoru mrzhnje, nedemokraticnosti i
zahtevaju krshenje ljudskih prava neistomishjenika. Neki sardnici vishe vole da govore o umetnosti.
"Uspeh je kad si zadovoljan onim shto si napravio: biti okacen u muzeju ili biti prodavan nije cilj umetnosti", pishe na PLJUS-u Radovan
Hirshl, beogradski umetnik koji zhivi u Shvajcarskoj.
Znacajnije tekstove sa PLJUS-a Papic "predstavlja
organizacija, novinara i kriticara.

javnosti" shaljuci ih na preko hiljadu elektronskih adresa

umetnika, nevladinih

Ali, da li je to umetnost?
U knjizi objavljenoj pod ovim naslovom Sintija Frilend sa Univerziteta u Hjustonu pishe da nas "mnoga dela moderne umetnosti teraju da
otkrijemo zashto se racunaju kao umetnost" i neretko sugerishu da treba "dici ruke i zakljuciti da umetnost nije moguce definisati". Frilend
kazhe da je cilj mnogih umetnika danas da "istrazhe i proshire nashu svest" i da neki to pokushavaju da postignu tako shto ce nas shokirati
ili uvrediti. I pored osporavanja nekih kriticara u Srbiji, Daraka Radosavljevic, istoricar umetnosti, ne sumnja u vrednost PLJUS-a koji je po
Papicu nastao iz "pokushaja da od svog mozga napravish umetnicko delo".
Radosavljevic smatra da PLJUS predstavlja umetnost koja je toliko nova da ne mozhe da se definishe. "Papic se uvek bavio necim shto niko
pre njega nije radio na taj nacin. On unosi neocekivano... jedan (je) od onih umetnika koji sami po sebi predstavljaju umetnicko delo",
kazhe Radosavljevic.
Papic vec dugo vremena eksperimentishe sa novim tehnologijama i njegova umetnost najceshce nije prilagodljiva galerijskom prostoru.
Radosavljevic smatra da ce njegovi radovi moci da budu procitani i pravilno vrednovani mnogo kasnije. "To je konceptualna umetnost, ali
ne u klasichnom smislu koji bi mogli da prepoznamo."

NEKOREKTNOST I FRUSTRACIJE:
Neortodoksnost ove umetnosti protkane politickom nekorektnoshcu, i jezikom ulice olakshala je posao Papicevim "neprijateljima". Jedan
beogradski kriticar ga je opisao kao "bivsheg umetnika... motivisanog frustracijom".
Teoretcar koga Dr. Agan kritikuje u svojim porukama tvrdi da je PLJUS "loshe umetnicko delo" u cijoj su "sushtini napadi na privatnost"
onih koji Papicev rad smatraju irelevantnim i u kome se koristi "tabloidski diskurs".
Darka Radsavljevic smatra da on nije nepristojan, vec samo "direktno i otvoreno ukazuje prstom na
probleme". Cak i kada Dr. Agan
upotrebljava ruzhne reci to je daleko pristojnije od vulgarnosti koje se mogu cuti na nashim televizijama. Sagovornik koji nije zheleo da mu
se navodi ime kazhe da je Papic inteligentan, ponekad zabavan, ali tvrdi da PLJUS nije umetnost vec materijal cija je "jedina vrednost u
gomili iskrenih svedocanstava".
Ako ostavimo po strani umetnicko vrednovanje Papicevog opusa, cini mi se da optuzhube za "primitivan psovacki nastup", tvrdnje da su
njegove "analize plitke" i da "kvalitet povremeno izadje iz kvantiteta gluposti", sugerishu da citirani teoreticar iz "druge Srbije" mozhda ipak

nije pazhljivo proucio Papicevo zahtevno i neobicno delo.

Papic tvrdi da je deo kriticarskog establishmenta zaslepljen
kompromise" i koji svakome daje povod da ga mrzi.

mrzhnjom prema njemu kao umetniku koji "odbija da se proda", koji "ne pravi

SOROSh I LENJIN:
Ipak negativno vrednovanje uticaja novca Djerdja Sorosha na srpsku politiku i umetnost donelo je Papicu najzheshca osporavanja, cak i
optuzhbe da je ovaj beogradski Jevrejin antisemita. Papic, potomak jednog od par clanova velike sefardske porodice iz Vishegrada koji su
prezhiveli holokaust, tvrdi da su socrealisticke umetnike zamenili "soroshrealisti".
Cesta meta Papiceve kritike je beogrdski Muzej savremene umetnosti - naziva ga MSU-b ("b" je dopisao sa crticom po ugledu na ime
Lenjinove boljshevicke partije). Ova institucija
se posle petog oktobra prakticno sjedinila sa Centrom za
savremenu umetnost koji je
nastao u okviru Sorosheve mrezhe.
Analizirajuci ono shto naziva "Soroshevim kulturnim komesarijatom" Papic nalazi argumente za svoju tezu da se ono shto se u Srbiji danas
nudi kao alternativa nije dovoljno razlicito od Miloshevicevog poretka. Papic insistira da u Srbiji postoje umetnici "Soroshevog kruzhoka"
koji su, kao i bivshem rezhimu odani stvaraoci, gurani da budu "promoteri u sluzhbi politicke ideologije".
On tvrdi da je kriticarska i kustoska interpretacija umetnickih dela ovde postala
muzejima i da se od umetnika ochekuje da budu poslushni.

"Sve je politika, zhivimo u totalnom politickom prostoru",

politicka manipulacija, da ideologija vlada beogradskim

kazhe Papic.

Bavljenje umetnoshcu u zemlji bez para i trzhishta umetnina postalo je po Papicu "glasanje" i mnogi umetnici se guraju da se stave pod
zashtitu politickih partija ili nekog od bogatih klanova. "Ovde nije vazhno shta radish, vec ko si i s kim si", kazhe Papic.

RENOMIRANI A DRUGORAZREDNI:
On u svom doslednom nepripadanju vidi jedan od glavnih uzroka ignosrisanja i diskreditacija njegovog velikog umetnickog opusa.
Cena koju je platio za slobodu i nezavisnost (koja je donedavno bila garantovana vec skoro potroshenim sredstvima koje je nasledio
pocetkom devdesetih) je, kako tvrdi, nerenomiranost.
"Ja zhelim renome jer renome je garant za cujnost. A svako ko neshto proizvodi, pa bila to i ideologija, ili umetnost, zheli da njegov proizvod
dopre do shto vishe ljudi", pishe Papic.
Mnogi pripadnici kulturnog

establishementa koji bi Papicu mogli da "daju" renome vishe sa njim -

a ni o njemu - nece ni da razgovaraju.

"To je kod nas pitanje mentaliteta, ljudi ne vole da razgovaraju sa neistomishljenicima i neki ne zhele ni da ih cuju. Umorni su. Radije bi
ubili neistomishljenike, nego da se umaraju slushajuci ih", pishe Papic u poruci na PLJUS-u.
Papic ipak nije jedina zhrtava ignorisanja vizuelnih umetnika u Srbiji.
Novi bogatashi nazhalost ne troshe svoj novac na njihove radove iako tu vec dugo vremena nastaju najrelavantniji dela celokupne srpske
"kulturne produkcije". U svojim stanovima i kabinetima srpska elita najsheshce izlazhe drugorazredna dela clanova SANU i estradnih slikara.
Kada kazhu umetnost srspki politicari uglavnom misle na dramsku umetnost, popularne protagoniste srpskih filmova i sapunskih serija koji
su odlican ukras i mamac u predizbornoj kampanji.
"Nijedna stranka u ovoj zemlji nema kulturnu politiku", kazhe Papic.
Nezainteresovanost za bogatu i visokokvalitenu produkciju domacih savremenih umnetnika nije ograniceno samo na elitu.
"Vizuelne umetnosti ovde malo koga zamimaju.... Ljudi su
ovde prilicno nepismeni kada se radi o vizuelnim umetnostima",
nedavno Branko Dimitrijevic, kustos Muzeja savremene umetnosti i jedan od glavnih negativaca na PLJUS-u.

izjavio je

SRPSKE PELENE:
Papic dolazi sa jednog dodatno marginalizovanog coshka najmarginalizovanije umetnosti u Srbiji. On uspeva da nam

odatle poshalje svezhu

i beskompromisnu kritiku nashe umetnicke

Ovde se

i politiccke zhabokrecine kakvu odavno nismo culi.

nazhalost razvio uslovni refles da se takvi ljudi odmah ucutkaju, omalovazhe i ponize.

Ali Papic ima ogromnu energiju i volju da izaziva i preispituje, i establishmenti obe Srbije ga se
nece lako reshiti. Papic kazhe da je u
septembru ove godine B92 prvi pokushao da cenzurishe njegove poruke zahtevajuci da sve adrese koje sadrzhe @b92.net budu uklonjene sa
liste primalaca.
Jedan broj zaposlenih se ogradio od zahteva koji je uputio nepotpisani "direktor" ove kuce.

Ali Papicev najveci neprijatelj je ipak on sam.

Papic retko zavrshava svoje radove.
Darka Radosavljevic ga opisuje kao "umetnika predradnika" najceshce drugi umetnici dovrshavaju njegove radove i zaokruzhuju
koketiranju sa politikom Papic ostavlja utisak "politicara predradnika".

njegove originalne i provokativne ideje. I u svom sadashnjem

On insistira na konstruktivnom dijalogu, ali ne veruje da ga mogu voditi oni koji se godinama vredjaju i drndaju u televizijskim studijima i
skupshtinskim salama.
"Nama trebaju novi pisci, novi umetnici,

novi filozofi", pishe Papic trazheci oko sebe nova lica.

"Ima li koga odraslog u ovoj usranoj drzhavi da promeni pelene?",

pita se Papic.

Iako poznat po egocentricnosti Papic ipak ne vidi sebe u ovoj vazhnoj ulozi. Prvi srpski internet gerilac koji odbija da odraste i voli da
"shamara autoritete" zna da je "po karakteru nepodoban" za vazhne poslove.
"Ja sam bela vrana, moj karakter je moja sudbina",

kazhe Papic.

Ali njegov napor da kroz umetnost da pravo "ljudima van elita" da izraze svoje mishljenje nam mozhda pomogne da nekako nadjemo ono
shto je ovde onoliko retko koliko i neophodno:
slobodne i nezavisne licnosti.

Najzanimljiviji muzej u Srbiji

Dragan Papic kazhe da "zhivi svoj rad, svoju umetnost". On u stvari vec godinama zhivi i stvara u jednom svom "bivshem radu". Papic je
devedesetih svoj stan u Palmoticevoj ulici pretvorio u "Unutrashnji muzej".
On je od 1994. godine na beograskim buvljacima od Roma kupovao razne predmete: tranzistore, krajishke kape, porcelasnke figure,
tapiserije i titove skulpture. U Papicevom muzeju ovi predmeti komuniciraju na duhovit i provokativan nacin i pricaju pricu jednog proshlog i
srecnijeg vremena.
Baveci se "arheologijom odbacenog" Papic je stvorio radove koji su bash kao i zhivot u Srbiji devdesetih lascivni, opori i uznemirujuci,
ponekad istorijski, pornografski i gadni. Papic danas
zhivi okruzhen proshloshcu, delovima tudjih zhivota, onim shto ljudi zhele da
zaborave.
"Tvrdnja da neshto mozhe da se unishti nije tacna", kazhe Papic.
"Za svakog drugog to je djubre, neciji otpaci koje je on prebacio u jedan drugi kontekst ", kazhe Darka Radosvljevic. Od beogradskog
otpada Papic je napravio jedinstveni muzej koji nije samo najzanimljiviji izlozhbeni prostor u Beogradu, vec je kako kazhe Radosavljevic
"jedan od najinteresantnijih radova koji se mogu videti bilo gde. On je svoju umetnost izmestio u svoje privatno okruzhenje. To niko na taj
nacin ne radi". Papicev rad nam nudi "umetnost kao zhivot" i predstavlja jedinstvenu meshavina privatnog i javnog, stan-muzej u koji niko
ne dolazi slucajno.
"Unutrashnji muzej" je prakticno nemoguce izmestiti u galerijski prostor i jedini nacin da posetite ovaj skriveni
beogradski dragulj je da poshaljete poruku umetniku na adresu: nemo.nula.nihil@gmail.com
Najvishe tri osobe mogu doci u isto vreme. Ulaz i stomaklija su besplatni. Papicev dugacak i zanimljiv uvod cini da poseta
tri sata.
kraj

obicno traje preko