Biblioteka - dZepna knjiga

peta
, /
! /


Preveo ovica Atin

1zPornik
Musil
UBER DIE
Bcrmann-Flschcr Vcrlag, 1937
v
SADRZAJ
gluposti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
z i l u v a studiJa gluposti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 3
Dame i gospodo!
ONAJ ko se poduhvata da govori gluposti, ri-
zikuje danas da bude osramocen: moze biti op-
tuZen za uobrazenost ili mu moze biti prebace-
no da hoce da remeti istorijski razvitak. Pre
nekoliko godina sam vec napisao: "Kad glupost
ne bi toliko nalikovala napretku, talentu, nadi ili
usavrsavanju, da ih covek ne moze razlikovati,
niko ne bi zeleo da bude glup."* Bilo to 1931.
godine; niko se nece usuditi da ospori da svet
otada nije bas nesto napredovao niti postao sa-
vrseniji! Stoga postepeno, sve manje moguc-
v
no odgadati pitanje: "Sta zapravo glupost?"
Ne bih ni da zaboravim da kazem da sam,
kao pisac, davno jos upoznao glupost, da smo
se druzili vise nego jednom! Uostalom, kad se
covek rada za knjirevnost, on se suocava s goto-
vo neodredivim otporom, koji moze, izgleda,
v
* Vid. Muzilov roman Cuvek bez svojstava, tom I, gl. 16.
7
da poprimi razne vidove: bilo lican vid kao, re-
cimo, dostojan vid profesora knjizevnosti
kome, na sagledavanje s neizmer-
nih odstojanja, na nedostaje cilj savre-
menom bilo opstiji vid, zamagljen,
kao sto zamena kritickog komercijalnim,
otkako Bog - svojoj dobroti, ciji
tevi nedokucivi - jezik dodelio
cak i fllmskim i tamo sam vec opi-
sao izvesne od ovih pojava; nije iznova
svoditi ili taj racun bio bi to, ve-
rovatno, nemoguc zadatak, s obzirom da sve
stvari danas teZe da se uvecavaju); dovoljno
istaci neospornu cinjenicu da se nedostatak smi-
sla za umetnost kod naroda ne izraiava samo u
rdavim i u grubom nego i u
dobrim i u svim vidovima, tako da razlika iz-
medu represije ili zabrane i pocasnih doktorata,
dodeljivanja univerzitetskih katedara i nagrada,
tek u stepenu.
Uvek sam podozrevao da taj raznoliki ot-
por nekog naroda, koji se razmece da voli umet-
nost i u svakoj duhovnoj fmesi, bio
samo glupost, moZda posebna vrsta gluposti,
estetska, moZda i afektivna glupost;
ci sebi na taj nacin, svakom slucaju, da ono sto
8
nazivamo "lep duh" moze biti podjednako sn1a-
trano "lepom gluposcu"; ni danas jos ne vidim
nikakvog razloga da me11jam pogled. Bez ikakve
sun111je, sve StO kvari neki tako posve ljudski na-
um, kakav umetnicki, nije mogucno svesti
glupost; takode - iskustva proteklih
godina posebno su to ukazala - nesto od to-
ga pripisati razlicitim vrstama klonulosti. Ali, ne
bi trebalo prigovarati ni da gluposti nema
sa ovim bas niceg zajednickog, uz izgovor da se
on odnosi na ne na osecanja iz kojih, na-
protiv, umetnost proizilazi. Bila bi to
Cak i estetsko podjednako sudenje i
osecanje. Dozvolicete mi da vas podseriln ne sa-
mo da prema velikom aksiomu preuzetom
od njega, govori moci estetskog sudenja i sudo-
vima ukusa, nego i da ponovim antinomiju ko-
jom on ovako zavrsava:
: Sud ukusa ne zasniva se na pojmovi-
ma, jer bi se, inace, njemu moglo raspravljati
(i mogao bi se okoncati dokazom).
Antiteza : On se zasniva na pojmovima, jer
se, inace, njemu ne bi moglo ni raspravljati (i
ne bi se mogla iziskivati jednodusnost).
Uz to, :Zelim da postavim pitanje: nisu li, po-
lazeci od politike i haosa zivota uopste, rasudi-
9
vanje i antinomija analogni? 1 ne bi li se napo-
sletku razlicite forme gluposti na8le, kao njiho-
ve sestre i sestrice, tamo gde
i um najcistiji? vise da insistiram na njiho-
voj vainosti. Erazmo Roterdamski zapisao
istancanoj knjizi, koja jos sveza kao prvog da-
na, Pohvali ludosti, da postoje izvesne
sti bez kojih covek ne bi cak ni svedo
dana!
v
MOZEMO sebi da docaramo moc,
koliko i besramnu, nad nama, sagle-
davsi iznenadenja
prihvata onaj ko dok ga-
ji poverenje sebe, da evocira to pod
njegovim imenom. sam s tim da sam to
okusio na sebi; nije trajalo i dobio sam
istorijsku dana kad sam, posavsi po-
tragu za prethodnicima -
naisavsi, tek na mali broj,
skloni, izgleda, jedino da
- od jednog erudite mojim prijateljima
10
dobio tekst predavanja iz 1866. godine ciji
oh. Ed. Erdman *, Hegelov i pro-
fesor predavanje, naslovljeno
gluposti, pocinje, stvari, evociranjem smeha ko-
jim pozdravljena njegova najava; i otkako
znam da cak i jedan hegelovac moze da bu-
de izlo:Zen, sam da postoji nesto poseb-
no u covekovom stavu prema onom ko bi hteo
da raspravlja izvesnost da postoji
tako izazvana psiholoska moc, sna:Zna i
dvosmislena, ispunjava me
Sklon sam, dakle, da vam ne-
moc pred naime, ne znam sta glu-
post jeste. Nisam otkrio gluposti pomo-
cu koje bih mogao da preduzmem spasavanje
sveta; nisam cak ni otkrio, u okvirima naucne
ba8tine, niti jednog jedinog istra:Zivaca koji ju
uzeo za svoj predmet, cak ni svedocanstvo
jednodusnosti koja bi bolje ili gore bila ustanov-
ljena njoj kao temi u analizi analognih pojava.
Mobla za to kriv nedostatak obavestenja;
v
ali, verovatnije da pitanje "Sta glupost?"
podjednako malo za moderno mislje-
nje koliko i pitanje: "Sta lepo, ili dobro, ili
* Johann Eduard Erdmann (1805-1892), nemacki filowfi
istoricar filowfije.
ll
v
elektricna struja?" Zelja da preciziramo taj po-
jam i na pitanje koje prethodi citavoj egzistenci-
ji nademo koliko odmeren toliko mogucan od-
govor, nije zbog toga manje ziva; otuda sam,
jednog lepog dana, i pozeleo da odgovorim
na pitanje, da bih znao, sta glupost "u stvar-
nosti", ne vise u kojem se obliku ona raspro-
stire, sto bi pre bila du:Znost i mog
zanata. 1 tako, posto sam sebi uskratio pomoc
knji.Zevnosti, pomoc nauke mi bila odbijena,
pokuSao sam da se stvari poduhvatim potpuno
naivno, onako kako se to cini u slicnom slucaju,
naprosto ispitujuci upotrebu reci "glupo" i
srodnih reci, pretresajuci najobicnije primere i
trudeci se da sucelim svoja zapafanja. Na nesre-
Cu., ovaj postupak lici uvek donekle na lov na
leptirove: dato vam da na trenutak sledite
predmet, ne gubeci ga iz oka, za koji verujete da
ga posmatrate, ali obicno se, uostalom, ubrzo
dogodi, usled cik-cak kretanja, da se umesaju
druge, slicne lepidoptere, vise ne znate da li
to jos isti koji sledite. Tako, uzorci iz familije
glupost nece vam uvek dozvoliti da budete sigur-
ni da li njihovo srodstvo doista izvorno ili sa-
mo spoljasnje, i da niste usled nekog previda
presli s jednog na drugi; i nece vam biti la-
12
ko da ih sve skupite pod isti sesir, za koji biste
mogli reci da doista napravljen za neku pra-
znu glavu.
NACIN kojim pocinjete, takvom slucaju, go-
tovo neva.Zan; pocinjemo, dakle, bilo kako, ali
vodeci raCuna moZda pocetnom r o l m u ko-
ji se sastoji tome da ko god hoce da govori
gluposti ili da mu bude od neke koristi takvo
izlaganje mora da pode od pretpostavke da on
sam nije glup; naime, da proklamuje da on se-
bi sudi kao pametnom, iako to uglavnom va-
zi upravo kao znak gluposti! Ako se, medutim,
pitate za5to tako, prvi odgovor koji vam pada
na pamet izgleda da pokriven debelim slojem
predacke prasine potcinjenosti, posto on tvrdi
da oprez nalaZe da se ne pokazujete pametnim.
nepoverljivi oprez, danas bezmalo nerazum-
ljiv, potice verovatno iz doba kad stvarno bi-
lo pametnije, za najslabijeg, da sebe ne smatra
inteligentnim! Glupost, naprotiv, uspavljuje ne-
poverljivost; ona "obezoru.Zava", kako se to da-
13
nas ka.Ze. N ekolike tragove te vrste prepredeno-
sti nalazimo u izvesnim odnosima zavisnosti u
kojima su snage dotle nejednake da najslabiji
pokusava da se iz njih izvuce praveci se glupljim
nego sto jeste; tako stoji, recimo, sa onim sto
wvemo lukavstvima: ophodenje po-
dredenih prema gospodarima vicnijim govoru,
odnosi vojnika prema oficiru, ucenika prema uci-
telju i deteta prema roditeljima. Slab, koji ne mo-
Ze, manje nadrafuje nosioca moci od onoga ko-
ji nece. Glupost ga cak sto
neosporno, stanje slabosti!
s tim savrseno saglasna cinjenica da moc-
niku necija pamet obicno ide "na fuc". Nesum-
njivo, on ceni kod nekog ko podreden,
ali uz uslov da zdruZena sa apsolutnom oda-
noscu. Od kad vise nema potvrde
dobrom i nije vise sigurno da ona
zi interesima gospodara pre nego interesima in-
teligencije, bice krstena za neskromnost, dr-
skost, pakost; cesto se tada reci da ona,
ruku, na cast i gospo-
dara, cak i ako ona stvarno ne preti njegovoj
bezbednosti. dobro vidljivo skoli gde se
s vise grubosti postupa s nekim darovitim, ali
nego nekog
14
zaostalog i apaticnog. U morala, odatle
potice ideja da neka volja utoliko rdavija sto
bolja savest protiv koje prva deluje. I sama
pravda nije ostala netaknuta ovom licnom pre-
drasudom: zlocinu pocinjenom inteligentno su-
di se strozije, kao i "okrutnom".
U politike, najzad, svako mo:Ze da nade
koliko god hoce primera za isto.
Ali, i - i to prigovor ovde ne-
sumnjivo neizbeZan - daleko od toga da
uvek uspokojava; ona mo:Ze da nadraZuje. Da
skratimo, recimo da ona obicno izaziva nes-
trpljivost, ali i, izvanrednim okolnostima,
okrutnost; i odurna preterivanja u toj bolesnoj
okrutnosti, uobicajeno oznacavanoj imenom sa-
dizam, suvise cesto, ulozi zrtava, pokazuju im-
becile. ocito dolazi od toga da su oni za su-
rove najlakSi plen; ali, to podjednako vezano
i za cinjenicu da nesposobnost koja
naprosto zraci iz cele njihove licnosti, nadraZuje
uobrazilju kao sto miris krvi drafi zver, i vodi
svojevrsnu pustinju kojoj okrutnost "ide
vise daleko" samom cinjenicom, nije po-
trebno mnogo, da ne nailazi ni na kakve grani-
ce. Postoji u tome izvesna crta patnje u onome
ko nanosi patnju, slabost unesena u njegovu
15
brutalnost; i, mada povla.Scena srdZba zbog sa-
milosti uglavnom ometa da to bude uoceno, u
okrutnosti, kao i u ljubavi, potrebni su medu-
sobno odgovarajuci partneri! Doista bi analiza
toga bila zadatak u ljudskom svetu tako
uznemirenom, kao sto dana.Snji, svojom "ni-
skom okrutnoseu prema slabima" - vero-
vatno najuobicajenijoj defmiciji sadizma; ali, ne
ielimo li da izgubimo iz vida cilj koji ovde sle-
dimo, u pogledu na nasu prvobitnu zbircicu
primera, ono sto receno tome vec izgleda
kao digresija; zadovoljimo se da od toga zadrZi-
mo da se, u su.Stini, moie biti glup ako preten-
dujete da ste pametni, ali da nije uvek pametno
proci za glupog. Nema nacina da ovo uopsti-
mo; ili jedino sto prihvatljivo jeste da najpa-
metnije StO ffiOZeffiO da ucinimo U OVOffi SVetu
jeste da se trudimo da se to sto mogucno ma-
nje primeti! U stvari, upravo u tome crta
onoga sto prilicno cesto isticano pod izrazom
mudrost. Ali, jos cesce receni zakljucak - ko-
ji se odnosi na primitivna - iznosen
jedino bojaZljivo ili cisto simbolicki; tim putem
bi nas razmisljanje odvelo u podruge preporu-
ka skromnosti ili slicnih, jos ra.Sirenijih moral-
16
nih zapovesti, da nas, inace, ne izvede u pot-
punosti s podrucja gluposti i pameti.
Bojazan da ne izgledate glupi, kao i bojazan
da ne povredite uljudnost, cini da se znatan broj
koji sebe smatraju pametnim, cuva da to i
kafe. ako se nadu u situaciji da su prisiljeni da
tome govore, pribegavaju okolisenjima slede-
ce vrste: ,;Nisamglupq"i od drugog." Ali, posto-
ji sklonost i da se sto mogucno neutralnijim i
objektivnijim tonom primeti: ,Yerujem da mo-
gu da ka.Zem da sam normalno inteligentan."
Pokatkad da ste pametni biva izreceno
posredno, recimo sledecem izrazu: ,,Ne bih da
sam Stvar znacajnija sto nije
samo neki privatni pojedinac koji sebe,
u diskretno, smatra izuzetno
metnim i veoma obdarenim, nego sto to govo-
ri, ili da se govori njoj, javna licnost
od casa kad na vlasti, da eto, vrhunski in-
teligentna, prosvetljena, plemenita, nadmocna,
milostiva, izabrana od Boga i predodredena za
.. . sudbinu. Ide se i dotle da se tako go-
. vori drugom da bi se time odraz s njega pri-
dodao sopstvenom sjaju. otkrivamo u tituli-
sanju kao sto Va5e velicanstvo, Va5a
eminencijo, Va5a ekselencijo ili Vasa milosti,
17
premda u fosilizovanim tragovima i bezmalo
mrtvim; ali, to danas u potpunosti ozivljava sva-
ki put kad covek govori sebi u mnozini. Izve-
stan niZi sloj srednje klase - govoreci intelektu-
alno i moralno - u tom pogledu narocito
pokazuje gotovo bestidnu pretenziju da sebe
manifestuje zaklonu neke partije, nacije, sekte
ili cak umetnicke tendencije i oseca se ovla.Sce-
nim da govori "mi" umesto
Uz jedan samorazumljivi izuzetak i otuda
zanemarljiv, ova pretenzija mo:Ze takode biti na-
zvana ta.Stina; u stvari, danas su mnogih
drZava i nacija ovladala osecanja medu kojima
tastina neosporno zauzima povlasceno mesto;
oduvek, medutim, izmedu gluposti i ta.Stine po-
stoji tesna veza - sto mozda pruZa neki
putokaz. Neko ko glup cesto izgleda kao ta5t
vec samom cinjenicom da nema pameti da sa-
krije glupost; ali, to cak, u osnovi, nije ni neop-
hodno posto srodstvo ta.Stine i gluposti nepo-
sredno: neko ko tast, odaje utisak da daje
manje nego sto bi mogao - poput ma5ine cija
para izbija na pogresnu stranu. Stara izreka
Stina i glupoJt su iz istog lonca ne znaci nista dru-
go; ba.S kao i izraz: Ta5tina ,,zaslepljuje". Ono
sto asociramo uz pojam ta.Stine jeste da ne
18
kujemo previse, drugi smisao reci "zaludan"
blizak znacenju "nekoristan". uci-
nak ocekivan i tamo gde ipak ima ucinka: ta-
stina i obdarenost takode su cesto povezane; ali,
onda imamo utisak da bi ucinak mogao biti vi-
sok kad tastina ne bi bila prepreka tome. Ova
predstava, tako zilava, manjem ucinku pojavi-
ce se, uostalom, nadalje kao najopstija predsta-
va koju smo kadri da stvorimo gluposti.
Ali, ne izbegavamo nekog ko se ponasa tasto
zato sto bi, kao sto poznato, on mogao biti
glup, nego prvenstveno zato sto prelazi granice
uljudnosti. se hvali, sam se kvari", kazuje
stara poslovica; to znaci da onog ko se razme-
ce, suvise govori sebi i suvise se prsi, smatra-
ju ne samo neinteligentnim nego i nepristoj-
nim. Ako se ne varam, zahtevi koje to pogada
deo su mnogobrojnih i raznovrsnih zapovesti iz
davnine namenjenih da se saeuvamo od samo-
zadovoljstva, pretpostavljajuci da ovo podjed-
nako veliko u drugome kao u nama samima.
Ali, te zapovesti koje nalaZu odstojanje u po-
smatranju, isto tako osuduju koriscenje suvise
direktnih reci, artikulisu pozdravne formule, za-
branjuju protivrecenje da se ne izvinite i zapo-
cinjanje nekog pisma s ukratko, zahte-
19
vaju postovanje izvesnih pravila za izbegavanje
preterane blizine - to jest, preterane bliskosti. *
Njihov zadatak da izgladuju i harmonizuju
kontakte, da olakSavaju ljubav prema sebi, kao i
ljubav prema bliznjem, i da u medusobnom op-
hodenju ljudi obezbeduju takoreci prosecnu
temperaturu; tu vrstu propisa nalazimo u svim
druStvima, cak i vise u primitivnim nego u civi-
lizovanim, nisu nepoznata ni u onom nemom,
druStvu zivotinja, kao sto se lako da otkriti u ve-
likom broju gestova u njihovom "ceremonijal-
nom" pona5anju. Ova briga odstojanju, me-
dutim, ne zabranjuje samo da sebe hvalimo,
nego ne ni da preterano hvalimo dru-
gog. Reci nekom u lice da genije ili svetac bi-
lo bi isto tako prejako kao i tvrditi to za sebe;
se licu ili eupati se za. kosu nije nista
bolje, na5em sadasnjem ukusu, nego vredati
drugog. Zadovoljimo se nagovestajem i da to
nije nista gluplje ili rdavije nego u slucaju dru-
gog, kako smo to vec gore primetili!
Ocigledno, kad red vlada, strogo su zabra-
njeni izrazi liseni mere i obicajnog morala.
posto smo govorili ta5tini kod naroda i parti-
* Muzil se ovde dvostrukoseu izraza nahetreten: do-
slovno pribliZiti se, u prenesenom smislu zbliZiti se.
20
koji se danas hvalisu sad va-
lja dodati da epikurejska vecina - bas kao
megalomanski pojedinac u svojim sanjarijama
- monopolisala ne samo mudrost nego i vrli-
i sebe smatra za cestitu, plemenitu, nepobe-
divu, i divnu; utoliko ljudi, u dana-
snjem svetu, teZe da, kad su u vecem sebi
dopuste sve sto im zabranjeno kao pojedinci-
ma. Odjednom, kad sagledamo povlastice tog
,,mi", imamo utisak da rad rastuceg
civilizovanja i pridomljivanja pojedinca mora
biti nadoknaden srazmernim decivilizovanjem
naroda, drzava i politickih bratstava; ono sto se
tu manifestuje javno nije nista drugo nego, u
osnovi, poremecaj preda5nje afektivne ravnote-
Ze protivstavljenosti i mi) kao i u moral-
nom vrednovanju. Ali, da li to - pitacemo se
- jos glupost, ima li to jos ikakve veze s njom?
Dragi niko u to ne sumnja! Dozvo-
lite mi radije, medutim, pre nego sto se upustim
opsirniji odgovor, da predahnem uz pomoc
primera koji nije lisen prijatnosti. Svi mi, poseb-
no i jos vise mi pre svega euveni pi-
sci, poznajemo onu vrstu dama koje plamte da
povere roman svog zivota i cija iz-
gleda, bila neprekidno u zanimljivoj situaciji, ni-
21
kad ne dospevsi do srecnog koji ona
mozda ocekuje upravo od nas. Da li neka od
tih dama glupa? Nesto iz preobilja nasih utisaka
sapuce nam da jeste. Ali, uctivost, i
pravicnost, nalaiu da prihvatimo da ona to
nije potpuno i ne uvek. Ona govori mnogo
sebi i uopste govori mnogo. Odlucno raskida sa
v
svim. Tasta i indiskretna. Cesto drzi le-
kciju. Obicno, nije sasvim u skladu sa svojin1
ljubavnim zivotom; zivot, uopste, ne polazi
suvise za rukom. Ali, nema li i drugih ljud-
skih bica kojima se sve to, ili bezmalo sve, mo-
ze takode reci? Govoriti mnogo sebi, recimo,
takode nedostatak egoista, neuroticara, cak
i izvesne vrste melanholicara. sva ta obelezja
savrseno se mogu primeniti na rnladez; gotovo
da to jedna od pojava sazrevanja, govoriti
mnogo sebi, biti ta5t, drzati lekcije, ne biti u
skladu sa zivotom, ukratko, pokazivati tacno
iste nedostatke inteligencije i uljudnosti -
zbog toga ne biti glup ili, barem, ne gluplji ne-
go sto prirodno za nekog ko, upravo, jos nije
postao pametan!
Dame i gospodo! Rasudivanja iz svakodnev-
nog zivota i njegove antropologije najcesce nas
odvode miljama daleko, ali i, obicno, skreeu nas
22
s puta. Ona nisu bila formirana s obzirom na
neko istinsko ucenje; ona samo, u stvari, pred-
stavljaju pokrete pristajanja ili odbijanja duha.
Prethodni primer pokazuje, dakle, naprosto da
ndto moZe izgledati glupo da to nuZno nije,
da se smisao reci menja s kontekstom i da glu-
post . tesno spletena s necim drugim, pri cemu
nigde ne prelazi nit koja bi omogucila, ako bi se
gore izvukla, da se jednim potezom rasplete ce-
lo tkanje. Sama genijalnost nerazlucivo veza-
na za glupost; zabranu, pod pretnjom kazne
da budete ogla.Seni za glupog, preteranog govo-
ra sebi, covecanstvo umelo da preokrene na
originalan nacin: izumelo pisca. Njemu da-
to pravo, u ime smisla ljudskog, da prica sta
da sunce sija na nebu, ima pravo da sebe
ispoljava, da obelodanjuje tajne, da se poverava,
da imalo obzira objavljuje liene izvestaje -
barem znatan broj drZi do toga, sve to kao da
coveCanstvo sebi izuzetno dozvoillo u ovom
slueaju sve sto drugde zabranjuje. Tako ono pri-
ea neumomo sebi i otkriva da vec hiljada-
ma puta priCalo, zahvaljujuCi piscima, iste pove-
sti i iste avanture, ne izvlacea iz njih za sebe ni
najmanji napredak ili dobitak na smislu. N bi li
ono moglo, kad vec tako svoju
23
knjiZevnost, ova se pokorava toj upotrebi, da
v
posumnja u nju, posle svega, kao Sto
se mene tice, nikako ne smatram da to nemo-
gucno!
U svakom poljima primene
i nemoralnosti - ova rec shvacena
sirokom smislu, dai1as malo koriscenom, koji
otprilike jednak s nepoznavanjem sta duh pre
nego sta neinteligencija - postoji slorena
mesavina analogija i razlika. te veze su ne-
sumnjivo bliske onome sto Johan Eduard Er-
dman izrazio na euvenom mestu u svom spo-
menutom predavanju, tvrdeci da brutalnost
"praksa gluposti". On pise: "Reci [ ... ] nisu jedi-
na manifestacija stanja duha. Ovo se ispoljava i
putem cinova. Isto va.Zi, razume se, i za glupost.
'Praviti gluposti' - dakle, praksa gluposti - ili
na delu, eto sta nazivamo brutalnost."
Ova ubedljiva tvrdnja nas, tako, posebno pouca-
va da glupost ogresenje osecanje - posto
brutalnost svakako to! nas neposredno do-
vodi do onog "poremecaja afektivne ravnotere"
na sta smo, ne obja8njavajuci, gore aludirali.
Ostaje da se obja5njenje koje Erdmanova tvrd-
nja pretpostavlja, ne podudara savrseno sa
istinom; jer, ne govoreci cinjenici da se ona
24
odnosi jedino na brutalnog pojedinca, neotesa-
nog, suprotnom "vaspitanom" coveku i nikako
ne obuhvata sve primene gluposti, brutalnost
nije naprosto glupost; otuda u odnosu afekta i
inteligencije, kakve nalazimo u kombinovanom
vidu u "primenjenoj gluposti", ostaje jos mno-
go toga da se rasvetli. N to tek treba sad da do-
demo, to se, ni ovog puta, ne moZe bolje uci-
niti nego putem primera.
DA bismo sto bolje istakli obrise pojma glupo-
sti, pre svega treba l a i i t i sud kojem bi glu-
post bila jedino ili prvenstveno nedostatak pa-
meti; kao sto to vec primeceno drugde,
pokazujuci da najuobicajenija predstava koju
sebi stvaramo gluposti, izgleda ona povlace-
nju pred najrazlicitijim zadacima, dakle predsta-
va nekom fiziCkom i intelektualnom nedostatku
uopste. Ulicni jezik nas snabdeva upecatljivim
primerom za to: izraz za nekog ko tvrd na
i m a - dakle, s fiZickim nedostatkom - glasi
derisch ili terisch, naime tiirisch [budala ], taj
izraz nije predaleko od "glupan". Uostalom, to
se nalazi potpuno u smeru na kojem se obicno,

25
popularno, iznosi prekor za glupost. Kad neki
sportski sampion odlucnom trenutku,
on zatim ka.Ze: "Izgubio sam glavu", ili
"Ne znam gde mi bila glava", mada ulogu
glave u boksu ili plivanju prilicno tesko odredi-
ti. Isto tako, u grupi dece ili u nekom sportskom
druStvu, ko god se pokaZe nespretan, bio on i
Helderlin, lepe mu etiketu gluposti. Takode,
onaj ko nije lukav niti bez skrupula u poslovi-
ma, cesto va.Zi za glupog. Gledano celini, na-
vedene vrste gluposti korespondiraju s vrstama
inteligencije koje su prethodile onim koje su
zvanicno na ceni u nasim danima; recimo, ako
su moja skolska znanja tacna, drevni Germani
dovodili su ne samo moralne predstave, nego i
pojmove poucavanja, iskustva i mudrosti, dru-
gim recima intelektualne pojmove, u vezu s ra-
tovanjem i borbom. Tako, dakle, svakoj pameti
odgovara njena glupost, sama psihologija ko-
ja se bavi zivotinjama mogla bi otkriti, u
svojim testovima inteligencije, da svakom "tipu
radnje" odgovara drukciji "tip gluposti".
Onaj ko bi tragao za najopstijim pojmom in-
teligencije bio bi, dakle, doveden dotle, putem
iznesenih analogija, da prihvati pojam
nosti"; tako bi svaki nesposobni covek mogao
26
datim okolnostima, da bude ocenjen kao
glup. U stvari, sebi se ipak razume da spo-
sobnost naspram izvesne gluposti nije izricito
uzeta kao inteligencija. Vrsta sposobnosti koja
prelazi u prvi plan i na neko vreme posuduje
svoju sadrzinu pojmovima inteligencije i glupo-
sti zavisi od formi zivota. U licne
nesigurnosti, lukavstvo, snaga, irostrenost cula i
ftzicka okretnost prozimace inteligencije;
intelektualnijim i da dodamo,
uz rezervu, gradanskim - cerebralna
aktivnost bice ona koja se namece. Tacnije, u pi-
tanju biti vrhunska aktivnost duha; ali, tok
stvari doneo prevagu umovanja koje se upisu-
je na praznom licu i ispod tvrdog cela poslov-
nog coveka; tako biva objasnjeno da se, naSim
danima, inteligencija i glupost, kao da ne bi ni
moglo biti drukcije, ticu jedino poslovnog
umovanja i mere njegovih sposobnosti, premda
to donekle parcijalno.
Opsti pojam nesposobnosti, povezan sa izra-
zom "glup" - u smislu kako totalne nesposob-
nosti tako ma kakve partikularne nesposobnosti
- podrazumeva, dakle, neobicnu posledicu:
naime, da izrazi "glup" i "glupost", posto ozna-
cavaju nesposobnost uopste, mogu da zamene,
27
datim prilikama, ma koji drugi izraz name-
njen da oznaci neku nesposobnost.
jedan od razloga zbog kojih uzajamno
prebacivanje za tako rasireno. (S druge
strane, tome i poreklo teskoce s kojom se
prilikom kako
to nasi primeri pokazali.) Zamislimo na tre-
zabeleske koje margine najam-
bicioznijih romana iz pozajmnih biblioteka,
koji bili gotovo anonimnom optica-
ustanovicemo da se citaoca, najzad sa-
mog sa najcesce izrafaya usklikom
glupo! Ili ekvivale11tima: stupidno!, apsurdno!,
bezgranicna glupost!, itd. Takvi uzvici indi-
gnacije koji se powrisnim salama ili li-
kovnim galerijama kad se covek, gomili,
sa stvaraocem koji ga sokira. bilo bi ovde i
mesta da govorimo i izrazu kic [kitsch] koji
samim povla5ceni prevod
prvih reakcija; pritom jedva da mogucno, ba-
rem mome defmisati taj izraz ili
objasniti njegovu osim da pribegne-
mo verkitschen koji znaci, dijalektnoj
"ustupiti ispod cene" ili "prodati
zasto". bi oznacavao, dakle, neku bofl robu
ili skart; i drage volje verujem da bismo to zna-
28
cenje prona5li, razume se prenese110 plan du-
ha, svaki put kad izraz nehotice opravdano
iskoriscen.
Pocevsi od bofla, rasprodaje u sustini popri-
maju, s obzirom na taj izraz, smisao "nesposob-
ne" robe, bez prakticne vrednosti, buduci da
nesposobnost i odsustvo prakticne vrednosti ta-
kode obrazuju osnovu upotrebe izraza "glupo",
jedva da preterano tvrditi da smo skloni da
sve sto ne odgovara - narocito kad pre-
tendujemo, osim toga, da ga cenimo kao visoko
,,kulturno" - kao "vise ili manje
glupo". da bismo definisali ovo "vise ili ma-
nje", znacajno da koriscenje termina za glu-
post nedvojivo od drugog, koji obuhvata ne
manje nesavrsene izraze za vulgarno ili moralno
sokantno; to nasu painjll ponovo upuruje na
zajednicku sudbinu pojmova "glupost" i "ne-
uljudnost". Medu kritickim sudovima umet-
nosti ili zivotu, jos sirovim i neotesanim, na-
lazimo zapravo ne samo izraz kiC, esteticku
formulu intelektualnog porekla, nego i uzvike
moralnog tipa poput "svinjarija!", "odvratno!",
'" b"dn '" k dal '"
"gnusno. , ,,mor 1 , "s an ozno. . ..
Mogucno ipak, da navedeni izrazi, cak i ko-
risceni bez razlikovanja, podrazumevaju izve-
29
stan intelektualni napor i nijansiranje
smislu; njihovo nizanje takode moze biti okon-
cano i supstituisano naposletku vec maltene ne-
artikulisanim usklikom "prosta.Stvo!'' koji zame-
njuje sve ostale i deli carstvo sveta sa svojom
parnjakinjom: "glupost!" Ako ta dva usklika, u
slucaju potrebe, mogu da supstituisu sve ostale,
ocigledno da "glupo" poprimilo raspon ne-
sposobnog uopste, "prostacko" raspon ne-
Razmotrimo li pobliZe
nja jednih drugima, danas: pojavice se da
covecanstva, koji se prikri-
veno sazdaje na uzajamnom fotogra-
nacinjen od varlranja ta dva.
nemilostiva izraza.
MoZda se vredi da tome razmi-
slimo. Bez ikakve sumnje naj-
ni.Zi nivo jednog sudenja jos u nacrta, jos
celini bezoblicnu kritiku od nekog ko oseca da
nesto ne valja, ne mogavsi da kaZe sta to. Pri-
begavanje recenim izrazima jeste najprostiji mo-
gucni prevod nekog odbijanja; to pocetak
munjevitog uzvracanja, ali koje tek sto po-
celo, vec zavrseno. Postoji tu izvestan aspekt
,,kratkog spoja", bolje cemo ga razumeti ako
se setimo da se izrazi "glupo" i "prostacko", sta
30
god oni bili znacenju, koriste i kao uvrede.
Jer, znacenje uvreda, kao sto poznato, zavisi
manje od njihove sadrzine nego od njihove
upotrebe; vecina se., tako, medu nama, koji
volimo magarce, osetiti ako s nama
postupaju kao s tnagarcima. Uvreda ne pretpo-
stavlja sliku koju ona evocira, nego mesavinu
slika, osecanja i namera koje ona moze samo da
nagovesti, ali ne i da apsolutno prevede. Prime-
timo uzgred da one taj karakter dele s pomod-
nim i stranim recima, sto obja5njava zasto ove
izgledaju neophodne dok bi im se zapravo lako
mogli naci domaci ekvivalenti. Bas iz tog razlo-
ga u uvredama postoji neki iritirajuci - neu-
hvatljivi - element koji mora da koincidira s
njihovom namerom cak i vise nego s njihovom
sadrzinom; i nista ne pokazuje to bolje mozda
od imena kojima se deca nabacuju da bi se me-
dusobno zadirkivala. Dovoljno ponekad, da
neko dete nazove drugo Julije" ili "August
Mika", da ga, zahvaljujuci nekom misterio-
znom ukopcavanju, razbesni.
Ali, ono sto ovde govorimo uvredama,
peckavim recima, stranim izrazima ili pomod-
nim recima, mogucno reci i ljubavnim izja-
vama, geslima, smesnim recima; zajednicko
31
obelezje svih tih reci, uostalom tako razlicitim,
jeste da su one nekog afekta i da upra-
vo svojoj nepreciznosti i neobjektivnosti dugu-
ju moc da prodru i prostrane wne umesnijih,
objektivnijih i strozijih izraza. asno da pokat-
kad mokmo osetiti potrebu za tim zivotu, i
ne moze se tome poreci svaka vrednost; ali,
nikakve sumnje da ono sto se tada desava ni-
je ili ne se, da tako ka.Zemo, samim
putevima to pojava cije ispitivanje
posebno olakSano na jednom od velikih i ne-
ku ruku zvanicnih primera gubljenja glave, to
reci na primeru panike. neko
probi teskoj za njega, kao sto iznenad-
ni strah ili moralni pritisak, mo:Ze se
dogoditi da on, odjednom, postupa "izbezum-
ljeno". Mo:Ze poceti da kao sto to cine de-
ca, moze da pobegne "glavom bez obzira" od
opasnosti ili, ne manje bezglavo, da se ba-
ci; ili pak da postane plen neobuzdane potrebe
da unistava, vreda ili cvili. Ukratko, umesto jed-
nog jedinog eflkasnog cina kojeg iziskuje situ-
acija, on vrsi ogroman broj drugih koji
svoj prilici stvarnosti cesto nekorisni,
cak i kontraproduktivni. Najbolji primer za tu
jeste "panicni strah";
32
, . . . . .
ali, mogucno govor1t1, u manJe strogom sml-
slu, i panicnom besu, panicnoj poblepi i cak
panicnoj neznosti - naime, u svim slucajevima
kad neko stanje prenadraienosti moze da se
okonca na podjednako iestok koliko slep i bezu-
man nacin. Izvestan covek, koliko duhovan to-
liko hrabar, davno zabelezio da postoji i pa-
nicna hrabrost, razlicita od panicnog straha
jedino suprotnom rezultatu.
Psiholozi procenjuju da se tokom panike
odigrava suspenzija aktivnosti inteligencije i, jos
opstije, visih funkcija duha, koju podstrekava
jedno primitivnije psihicko kretanje; ali, dopu-
steno dodati da ono sto, u tom slucaju, prati
paralizu i guSenje razumnog odgovora jeste
znatno manje regresija prema instinktivnoj akci-
ji nego, putem nje, prema nekom instinktu po-
slednjeg pribezista i nekoj poslednjoj formi ne-
odlome akcije. forma akcije forma
apsolutne pometenosti; liSena svakog plana, iz-
gleda da ju um, kao i instinkt opstanka, napu-
stio; ali, njen nesvesni naum sastoji se u tome da
kvalitet akcija zameni njihovim kvantitetom,
njena dosetljivost, koja nije osrednja, zasniva se
na verovatnoci da od stotinu pokusaja nasle-
po, daleko od mete, biti ipak jedan koji
33
v
goditi. Covek koji izgubio glavu, insekt koji,
posto satima udarao zatvoreno krilo 11ekog
prozora, najzad pronalazi, slucajno, put za bek-
stvo tamo gde drugo prozorsko krilo otvore-
no, ne deluju drukcije, u svojoj pometenosti,
nego onako kako to cini nisandZija koji, da bi
"pokrio" cilj, proracunato pribegava rafalnoj ili
rasprsenoj vatri, ili cak naprosto ispaljuje srap-
nele ili granate.
Drugim recima, ovde intenzivna akcija biva
zamenjena ekstenzivnom akcijom, nista nije
vise ljudski od zamene svojstva termina i akcija
njihovim kvantitetom. Da, u koriscenju nepre-
ciznih reci postoji velika analogija s pribegava-
njem velikom broju reci; stvari, sto k rec
nepreciznija, veci broj stvari na koje se ona
ffiOZe primeniti; njima mogucno reci toli-
ko neobjektivnih reci. Ako su te reci glupe, glu-
post se, dakle, udruZiti sa stanjem panike;
zloupotreba spomenute optuZbe za glupost i
njoj sliene izrazito nalikovati poku.Saju psihic-
kog izbavljenja posredstvom arhaiCnih i - ne-
sumnjivo imamo pravo da to kaZemo - skod-
ljivih metoda. 1 mogucno u stvari, u
ispravnoj upotrebi optuZbe kojoj neka
stvar glupa, ili prostacka, prepoznati ne samo
34
suspendovanje inteligencije nego i zaslepljeno
stremljenje ka bekstvu ili destruktivnim cinovi-
ma lisenim smisla. reci nisu proste uvrede.
One predstavljaju celu jednu scenu vredanja.
Kad one obrazuju poslednje pribeziste, putevi
zaista nisu daleko. V rativsi se na gorenavedene
primere, vidimo slucajevima slike -
kad na domaku nije vec onaj ko ih naslikao -
napadnute udarcima kisobrana, knjige bacene
na zemlju, kao da bi taj gest bio dovolja11 da ih
rasturi. Ali, i tada opet tu nalazimo paralizujuru
opresiju koja prethodi tom nastupu i od koje bi
one trebalo da nas oslobode: "gu.Sim se" od be-
sa, "ostao sam bez reci", osim najopstijih i naj-
siromasnijih, da bih izneo svoje stanje, "gubim
moc govora", "dah mi se presekao". Eto coveka
koji izgubio moc govora, i glavu, do tacke da
moze samo jos da praska. On podnosi nedopu-
stivo osecanje nedovoljnosti, reci koje cesto
prethode eksploziji, ,,konacno, bilo to odvec
glupo", pokazuju se kao neobicno pronicljive.
Trebalo medutim, reci da sam bio odvec
glup". U kad se posebno ceni ener-
gienost i evrsta ruka, nije nekorisno pomisliti i
na ono sto im pokatkad lici dotle da te5ko ra-
zlik:ovati jedno od drugog.
35
Dame i gospodo! Danas se mnogo govori
krizi poverenja u humanizam, krizi koja preti
poverenju dosad polaganom u coveka; mogli
bismo takode govoriti svojevrsnoj panici koja
smenjuje sigurnost koja nas okruZivala i kad
smo bili kadri da upravljamo svojim brodom u
znaku slobode i razuma. 1 ne smemo sebi da
prikrivamo da su ta dva moralna pojma, koja se-
Z i do n1orala umetniCkog stvaranja, sloboda i
razum, koje n klasicno doba nemaCkog ko-
smopolitizma zavestalo kao kriterijume ljud-
skog dostojanstva, pocela od sredine XIX stoleea,
ili nesto kasnije, da pokazuju znake oronulosti.
Malo malo su "gubili tok", nismo vise znali
"sta s njima da radimo"; ako smo ih pustili da se
tako zbrCkaju, zasluga za to pripada manje nji-
hovim protivnicima nego njihovim zagovorni-
cima. Ne smemo, medutim, ubuduce da zami-
sljamo da se ikad vratimo, mi ili na5i potomci,
tim predstavama takve kakve jesu; na5 zadatak,
i smisao isku.Senja nametnutih duhu, pre biti
! - kao sto to i zadatak, pun nade i nemira, ta-
. ko retko shvacen, svakog nara5taja- da se uci-
1 ni, sa sto mogucno manje gubitaka, uvek nu-
1 Zan korak prema Novom! 1 sto vise budemo
zanemarivali prelaz, neophodan reljenom
36
mentu, putem postepenih ideja izmedu tradici-
je i promene, sve biti potrebnije, da bi-
smo uspeli, da se oslanjamo na jasne predstave
onog sto istinito, razumno, znacajno, inteligen-
tno, tako i, obrnuto, onog sto glupo. Ali,
kako formirati za sebe, cak i parcijalan, pojam
gluposti, kad su vec nepouzdani pojmovi uma i
mudrosti? Dozvolite mi mali primer za to do
koje mere se s vremenom menjaju pogledi:
skorasnjem, dobro poznatom prirucniku za psi-
v
hijatriju, na pitanje "Sta pravda?" sledi odgo-
vor "Da drugi bude i taj odgovor
naveden kao primer ocigledne imbecilnosti;
danas, naprotiv, on u osnovi na8iroko komen-
tarisane koncepcije prava. Bojim se, dakle, da
cak i najskromnija razlaganja ne bi bila kadra do
dospeju do zakljucka, ako se ne dogodi da ba-
rem naslute nezavisno jezgro u promenama za-
visnih do vremena. Odatle slede jos jedno ili dva
v
zapazanJa 1 pitanJa.
Nikad nisam navikao da se predstavljam kao
psiholog, i dobro se euvati toga; ali, brzi po-
gled sa strane na tu nauku nesumnjivo prva
stvar od koje bismo mogli ocekivati neku po-
moc u na8em slucaju. Stara psihologija razli-
kovala osetljivost, volju, osecanje i moc pred-
37
stavljanja ili inteligenciju; u njenim ocima bilo
jasno da glupost nesto sto odgovara nekom
slabom stepenu inteligencije. Ali, moderna psi-
hologija istakla va.Znost elementarnog razliko-
vanja psihickih moci, uocila meduzavisnost i
medusobno prozimanje razlicitih aktivnosti du-
se i, istovremeno, ucinila znatno manje prostim
odgovor na pitanje psiholoskom znacenju
gluposti. Sadasnja koncepcija jos prihvata, ra-
zumljivo, izvesnu autonomiju aktivnosti uma;
ali, izgleda verovatno, cak i u situacijama maksi-
malne vedrine, da pa.Znja, razumevanje, pamce-
nje i gotovo sve sto dolazi od uma zavisi i od
afektivnih karaktera; na to se pridodati, u tre-
nucima strasti ili intenziv11e refleksije, drugi ob-
lik prozimanja u kojem su inteli-
gencija i afektivnost apsolutno nerazlucive. Ova
teskoca, medutim, u razdvajanju uma i osecanja
u pojmu inteligencije ponovo se sresti, pri-
rodno, i u slucaju pojma gluposti; i kad medi-
cinska psihologija, recimo, da bi opisala mental-
nu aktivnost slaboumnih, pribegava izrazima
poput oskudan, neprecizan, nesposoban za ap-
strahovanje, konfuzan, spor, podlozan uticaji-
ma, povrsan, ogranicen, rigidan, sitnicav, nepo-
stojan, nepovezan, bode oci da navedene
38
odredbe upucuju tek na um tek na osecanje.
Mogli bismo, dakle, tvrditi da glupost i inteli-
gencija otkrivaju istovremeno ; sto se tice
znanja da li one otkrivaju vise prvo nego drugo,
da li recimo, u imbecilnosti slabaS11ost inteli-
gencije "u prvom planu", ili da li to, kod znat-
nog broja uglednih rigidnih moralista, okame-
njenost osecanja, to pitanje koje mozemo da
prepustimo specijalistima; mi ostali, nestrucnja-
ci, moramo da se raspetljavamo na ponesto slo-
bodniji nacin.
u svakodnevnom zivotu, pod glupim cove-
kom uglavnom se razume neko "pomalo nera-
zvijenog mozga". Ali, postoji veliki broj intele-
ktualnih i psihiCkih anomalija kadrih da tako
sputaju, ometu, zavedu cak i prirodno netaknu-
tu inteligenciju da ona iznova okoncava u nece-
mu za sta jezik, opet, raspola.Ze jedino recju glu-
post. Ovaj izraz otuda obuhvata dve, u osnovi
veoma razlicite vrste: jedna glupost, sasvim po-
stena, sasvim prosta, i druga koja, prilicno para-
doksno, more biti Cak i znak inteligencije. Prva
se tice pre neke opste slabosti uma, druga, pak,
slabosti uma u odnosu na neki poseban pred-
met, i ta nadalje, najopasnija.
39
Postena glupost pomalo sporo shvata, "tvrda
na razumevanju", kao sto bismo rekli. Oskud-
na u predstavama i recniku, ona se u tome ne
snalazi najbolje. Vise voli banalno, cija ucesta-
nost cak olakSava usvajanje; i kad jedared ne-
sto risvojila, nije sklona da to od sebe pusti
prebrzo, niti da dozvoli da to bude analiwvano,
niti da se u to podozreva. U ostalom, velikim
svojim delom ona ucestvuje "cistih obraza" u zi-
v
votu! Cesto nesumnjivo, zbrkana u svom pro-
misljanju, sto lako paralizuje svako novo iskus-
tvo; to reci da se radije drZi onoga sto
pristupaeno CuJ.ima, onoga StO ffiOZe U neku ru-
ku da izbroji na prste. Ukratko, to valjana "ci-
sta glupost"; i ako se ne bi ponekad pokazivala
ocajno naivna, zbrkana i nepopravljiva, bila bi to
sasvim prijatna pojava.
Ne mogu da se uzdrZim da ne ilustrujem
jos nekoliko njenih aspekata, preuzimajuci pri-
mere iz Blojlerovog Udzbenika iz psihijatrije. *
Kad se, da bismo se neceg otarasili,
slikovitim iskazom ,)ekar bdi nad bolesnikom",
za nekog .slaboumnijeg postaje: "Covek koji
drZi za ruku drugog koji u postelji, pored
* Ree knjizi der P$Jchiatrie Ciji autor Ernst
Bleuler, objavljena prvi put 1916. godine, Berlinu.
40
njega stoji sestra." potpunosti, na
stil naivnog slikara! Donekle
smatra za savet da
v
poveri Stedionici tako da donosi kamatu: ko
toliko njoj, da euva novac i za to
jos placa!? Odgovor kao da svedoci nekom
turniru viteskog i na novac kakav
postojao samo jos mojoj mladosti, kod sta-
rijih osoba. Treci mentalni debil pre-
simptomaticno, da dvodinarka vredi
manje od jednodinarke i dva pedesetoparca,
da dvodinarku treba razmeniti i
da se onda za dobija suvise malo ... Nadam
se da nisam jedini mentalni debil ovoj sali ko-
ji svim srcem prihvata ovu
na one koji rasejani kad no-
vac!
Ali, vratimo se na veze sa umetnosCu.: naiv-
na cesto umetnica. Ume-
sto da, igri asociranja, reaguje na neku rec-ma-
mac samo jednom jedinom drugom, kako tu
skoro bilo mnogim opitima, ona
odmah odvraca celim recenicama kojima, ma
sta njima rekli, ne nedostaje poezije! Evo ne-
koliko, skupa s recju mamcem:
41
.
PALITI : Pekar pali drvo.
: Sneg navejao.
: ednog dana me bacio niz stepe-
ruce.
: Sluzi za
: U vrtu lepo vreme.
RELIGIJA : idemo crkvu.
BIO TEL? : Igran u
sumi, tamo bile dame i deca kostimima.
BIO APOSTOL PETAR? : On tri-
pevao.
N aivnost i veoma konkretan karakter ovih
odgovora, zamena pricice razradenijim predsta-
vama, vainost pripisana uzgrednom, okolnom
ili povrsnom, ili naprotiv, kao primeru sa sve-
tim Petrom, zguSnjavanje i skracivanje, eto ve-
oma starih pesnickih recepata; cak i ako sma-
tram da ovih postupaka, takva
kakva danas u modi, pribliZava pesnika idi-
otu, ne treba poricati ono sto njima doista
poetsko. 1 to obja8njava zasto duhovna forma
idiota mogla da bude predstavljena knjiZevno-
sti s toliko zadovoljstva.
te postene i druge, nad-
mocne, pretenciozne, kontrast cesto viSe ne-
42
go drecav. Ova potonja glupost manje nedo-
statak inteligencije nego odstupanje iste pred
zadacima koje ona pretenduje da ispuni dok
oni zapravo ne leZe; ona moze da sadrzi sve ne-
gativne odlike slabog uma, ali, uz to, sa svim
onim sto podrazumeva neka neuravnoteZena,
izopacena, neispravna afektivnost, ukratko: bo-
lesna. nema "normalizovanih" afektivno-
sti, ovo bolesno izoblicenje preciznije prevodi
izvesni nesklad izmedu naklonosti osecanja i
uma nesposobnog da ih Ova nadmocna
glupost istinska bolest samog unutrasnjeg
formiranja - recimo da ona zapravo, da bi-
smo izbegli svaki nesporazum, odsustvo unu-
trasnjeg formiranja, njegovo izostajanje, proma-
sivanje, formiranje liseno ravnoteZe izmedu
njegove supstance i njegove snage; opisati
bilo bi maltene beskonacan zadatak. Ona ka-
dra da afekte unese u najvisu intelektualnost;
jer, ako autenticna glupost krotka umetnica,
inteligentna glupost, koja doprinosi mobilnosti
u zivotu duha, povlaci za sobom narocito nje-
govu nestabilnost i njegovu jalovost.
godine su vec prosle otkako sam tome napisao
sledece: ,,Nema niti jedne jedine znacajne misli
koju glupost nije umela smesta da iskoristi; ona
43
moze da se svuda krece i navlaci na sebe svako
ruho istine. istina, ona uvek samo jedna je-
dina odeca, jedan jedini put: istina uvek hen-
dikepirana. "* Glupost kojoj ovde rec, nije
mentalna bolest; zbog toga nije manje najopa-
snija od bolesti duha, posto sam zivot ono
.
ona pren.
Morali bismo, nesumnjivo, da pocnemo da
isterujemo iz sebe umesto da cekamo na nje-
ne velike istorijske erupcije da bismo upoznali.
Ali, cemu da upoznajemo? 1 koji nedvosmi-
sleni zig da utisnemo? Dana5nja psihijatrija
vidi njen karakter u slucajevima u koji-
ma se pokazuje nesposobnost orijentisanja u zi-
votu, povlacenje pred svim zadacima koje on
namece ili, nenadano, pred zadacima za koje ni-
ste pripremljeni. Eksperimentalna psihologija,
posvecena prvenstveno zdravim individuama,
ne odreduje drukcije. "Smatramo glupim po-
na5anje ma koga ko nesposoban da izvrsi ne-
ki zadatak za koji postoje svi uslovi osim licnih",
piSe poznati predstavnik jedne od skora5njih
struja u ovoj nauci. Receni kriterijum sposob-
nosti delanja objektivno, dakle eftkasno, ne
ostavlja nista da po:Zelimo u pitanju nedvosmi-
* U Muzilovom romanu Covek bez Vid. tom 1.
44
sleno klinickih "slucajeva" ili laboratorijskih maj-
muna; ali, postojanje drugih "slucajeva", koji se
slobodno kreeu svetom, nuZno iziskuje nekoliko
dopuna, jer "tacno ili la.Zno izvrsenje datog za-
datka" nije uvek, kad su oni u pitanju, i ocigled-
no. Prvo, sposobnost da se ponaSamo u svako
vreme kako to cini neki sposoban covek u datim
okolnostima podrazumeva vec svu visu dvosmi-
slenost inteligencije i gluposti: naime, "kori-
sno", ,,kompetentno" ponaSanje ffiOZe uciniti da
njegov objekt svom licnom profitu na-
protiv, da mu ovaj onaj ko cini jedno
uglavnom smatra glupim onog ko cini drugo.
(Dok samo onaj medicinski glup ko nije ka-
dar da cini ni jedno ni drugo.) Drugo, nemo-
gueno poreci da nije cesto zahtevano i neko
pona8anje koje ne vodi raCuna objektivnosti,
. cak ni prilikama; objektivnost i bezlicnost,
subjektivnost i neobjektivnost, u stvari su u
srodstvu; i ako subjektivnost protivtere
smesna, apsolutno objektivno pona8anje ra-
zumljivo, nepostojece u zivotu, to jest nezami-
slivo. Obezbediti njihovu ravnotefu upravo
jedan od glavnih na8e kulture. Naj-
zad, mogli bismo jos da iznesemo kao prigovor
sve okolnosti u kojima se niko ne pona8a onako
45
inteligentno kako bi to bilo i da iz toga
da se svako od nas pokazuje, ako ne
stalno, barem s vremena na vreme kao
Otuda treba voditi raCuna razlici od-
stupanja i nesposobnosti, funkcionalne
to jest one koja se javlja samo odre-
denim prilikama i stalne i konstitucionalne
posti, i neinteligencije.
cak jedna od stvari do kojih najvise sta-
lo, posto sadasnji zivotni uslovi takvi, obra-
tako prostran, slo:Zen, haotican skup, da in-
koje se samo
odredenim prilikama lako mogu da povuku za
sobom glupost cele zajednice.
Posmatrac tako naveden da, s onu lic-
nih sklonosti, opazi jedno dru.Stvo pogodeno
izvesnim mentalnim nedostacima. Bez sumnje
nije mogucno preslikavati pojave koje se tieu re-
alne psihologije individuuma, dakle, posebno,
mentalne bolesti i na dru.Stva; ali, mo-
rali bismo biti kadri da govorimo danas, uz sav
obzir, "socijalnom mentalnih sla-
bosti": primeri za to su dovoljno ociti.
46
SA ovim dopunskim napomenama svakako smo
opet pre8li granice psiholoskog obja5njenja.
Ono nas poueava da neka inteligentna refleksija
pretpostavlja odredene osobine - jasnost, pre-
ciznost, bogatstvo, povezana sa Cvrsti-
nom - i mnoge druge osetljive na nabrajanje; i
te osobine su, s jedne strane urodene, s druge
stecene, pored saznanja koja usvajamo, kao ne-
ka vrsta intelektualne okretnosti: dobar um i
spretan mozak znace otprilike istu stvar. Osim
lenjosti i prirodnih sklonosti; nema ovde drugih
prepreka koje treba savladati; to moie biti pred-
met obuke, i komiCki izraz ,,intelektualni sport"
ne kazuje lose ono od cega bi on, naposlet-
ku, da odvrati.
Naprotiv, um manje protivnik "inteligent-
noj" gluposti od duha i - uz uslov da pod tim
ne razumemo zbir oseCanja- afektivnosti.
BuduCi da se misli i oseCanja razvijaju u medu-
sobnom saglasju, te da to uvek isti covek ko-
ji se izraZava putem njih, pojmovi poput usko-
sti, sirine, gipkosti, jednostavnosti i vernosti
mogu se podjednako primenjivati i na miSljenje
i na oseCanje; Cak: i ako kombinacija koja iz
tog proistice nije jos savrSena, ona dovoljna
da bismo mogli reci da um okrepljuje afektiv-
47
nost, i da na.Sa osecanja nisu bez spona sa inteli-
gencijom i gluposeu. Protiv te "inteligentne" vr-
ste gluposti valja delovati putem primera i kriti-
ke.
Ovde zastupan pogled razlikuje se od uobi-
cajenog miSljenja koje se, da bi svaku cenu
izbeglo da bude pogresno, ne pokazuje u sa-
mom manje preterano jednostrano,
podrZavajuci da jedna duboka, autenticna afe-
ktivnost nema sta da tra.Zi sa umom i da bi cak
mogao uniziti. lstina da, kod prostodu-
snih biea, izvesne dragocene osobine, kao sto su
vemost, postojanost, cistota osecanja i ostale
slicne, izgledaju da su bez primesa, ali to sa-
mo zato sto se druge istieu: ograniceni
slueaj toga videli smo u primeru imbecilnosti
koja se veselo sagla.Sava sa svime. Daleko od
mene pomisao da ovim recima unizim dobre i
odane prirode - njihovo odsustvo igra nezane-
marivu ulogu u nadmocnoj gluposti! Ali, danas
utoliko vise vaZno da se zalozimo za pojam
"onog-sto-znaci"*' recenog ocigledno u apso-
lutno utopijskoj formi.
Ono-sto-znaci upueuje na istinu koju moze-
mo u njemu da opazimo sa osobinama osecanja
koje bude na.Se poverenje da bismo odatle izvu-
48
kli sasvim novu, koja isti mah razurne-
vanje i okrepljena istrajnost, nesto
sto raspola.Ze istovremeno mentalnim i psihickim
sadrzajem i sto od nas ili drugih "iziskuje" odre-
deno pona5anje; mogli bismo stoga reci, to
sto se tice su.Stinsko, da ono-sto-zna-
ci podjednako pristupacno racionalnoj i afektiv-
noj strani kritike. Ono-sto-znaci takode
protno isti mah i brutalnosti; opsti
nesporazum koji danas omogucava afektima da
gu.Se razum, umesto da krila, ukida se
znacenja. Ali, dovoljno ovoj temi, ili
to moZda Cak vise nego sto rnoremo da pre-
uzmemo! Jer, ako bi trebalo jos ndto dodati, to
bi moglo biti jedino da sve sto bilo re-
ceno daleko jos od toga da neki krite-
rijum koji bi pouzdano omogucio da prepozna-
mo i izdvojimo ono-sto-znaci; da se opskrbimo
nekim dovoljnim, nesurnnjivo ne bi bilo lako.
Ali, evo neceg sto nas vodi pravo do
oruZja protiv skromnost.
U odredenim okolnostima, svi smo
takode smo odredenim okolnostima prisiljeni
da zaslepljeno ili poluzaslepljeno, bez
cega bi se svet zaustavio; i ako bi neko pred
* Bedeutend : "koji znaci", ali i "va.Zno", nZfiaeajno".
49
snostima od gluposti izvukao sledece pravilo:
"SuzdrZi se od sudenja i prekini svaki put kad ti
nedostaju obavestenja", mi bismo se sledili! Ali,
ta situacija u kojoj se danas svako nalazi, podse-
ca na drugu koju odavno poznajemo, u intele-
ktualnom podrucju. U stvari, posto su na8e zna-
nje i nasa moc ograniceni, svedeni smo na to da,
u svim naukama, izricemo preuranjene sudove;
ali, bdijuci nad tim, kako su nas naucili, da ovaj
nedostatak ocuvamo u izvesnim granicama i da
ga popravljamo kad god se ukaZe prilika, vaspo-
stavljamo tako u svorn radu izvesnu taenost. Ni-
sta se, zapravo, ne protivi da tu taenost i tu gor-
du skruSenost u sudenju i delanju prenesemo u
druga podrucja; i verujem da bi preporuka "De-
laj onoliko dobro koliko moZeS i onoliko lose
koliko moras, ostajuci sve vreme svestan ivica
u tvom delanju!" predstavljala vec, ako
bismo sledili, polovinu puta u smeru zaista
plodne reforrne na.Seg zivota.
Medutim, od pre nekog trenutka vec, ovi iz-
gledi su me doveli do kraja mog izlaganja koje
- na sta sam upozorio - moglo bi-
ti samo preliminarno ispitivanje. sad, s no-
gom na medi, priznajem da sam nesposoban da
idem dalje: samo jos korak dalje, u stvari, i na-
50
pusticemo podrucje gluposti koje za k.raljevstvo
mudrosti ostaje, cak i ako teorijski ocrtano,
tako raznoliko, razbastinjena o l s t koju putni-
ci poglavito izbegavaju.
51
MUZILOVA
NA poziv austrijskog Radnickog saveza, Robert
Muzil* odriao, u Beeu, 11. marta 1937. go-
dine, svoje sad vec legendarno predavanje glu-
posti. Ponovio ga nedelju dana kasnije, 17.
marta. Iste godine, ono bilo objavljeno kao
posebna knjiga kod izdavacke kuce Berman-Fi-
v
ser.
Muzil gluposti razmisljao, u najmanju
ruku, od 1935. godine, kad napisao niz afori-
zama. Deo tih aforizama objavljen u Narod-
nim novinama u Bazelu (Nazional Zeitung) .
Nesto od tih aforizama preuzet u tekstu pre-
davanja ciji prevod u va5im rukama. Premda
gluposti da pise aforizama,
ocigledno da Muzila aforisticka forma nije
* Muzil roden 1880. godine Aus-
trija. Umro kao 1942. godine u Zencvi, Svajcarska.
Medu njegova dela ubrajaju se, izmedu ostalog, Tri Ostav-
ftina za Zivota, Pometnje pitomca Terlesa, Cwek bez
53
potpuno zadovoljavala. Tako, u pismu Bernardu
Grethujzenu, od 26. decembra 1935. godine,
v
on pise: "Sto se tice aforizama, stvari su prosle
veoma lose. Oni gluposti ispali su dobri, ali
dugi, kako nije mogucno barem dvaput u sva-
kom elementu od tridesetak aforizama iskoristi-
ti rec glupost da citaocu to ne izgleda kao
drum oivicen reklamnim panoima za najbolje
autogume i podmazivacka ulja, suocio sam se s
tehnickim p r o l m o m koji jos nisam uspeo da
resim (moZda bih gluposti trebalo da napra-
vim esej, ali neeu), tako da sam morao da pribe-
gnem starom sistemu odlaganja nastranu ... "
Dve godine docnije, predavanje u Beeu mu
pru.Za priliku da svojim razmisljanjima da konaCan
oblik. PiSe tome Otu Pehtu, te, 1937. godine:
"Tokom citanja stampanog predavanja naslutice-
te, dopadne li vam se njegov improvizatorski
stil, da moja nezavisnost nije bila ni pod kakvom
pretnjom." Bice jos precizniji u pismu Vladimiru
Elijasbergu, aprila 1937. godine: ,,Nisam imao
naucne namere, ni psiholoske ili socioloske,
nego bi se pre tu mogla videti izvesna druStvena
kritika (u cijoj pozadini i jedva nagove5tena
esteticka kritika)."
54
Inace, Muzil pridavao veliki znaeaj svom
radu gluposti, u neku ruku "tek nesto manji"
od znacaja koji pripisivao svom zivotnom ro-
v
manesknom delu Covek bez svojstava. Otuda
u pismu Viktoru Cukerhandlu, novembra 1938.
godine, na mestu gde evocira sve svoje najva:Zni-
je knjiZevne i intelektualne poduhvate, reci sle-
dece: u tome nekog starog od ko-
jeg bi bilo odvratno da se odvojimo, nisu
to ni ikakve etape moga dela; to su elementi po-
cevsi od kojih se obrazovala koncepcija dela ko-
je u svojim glavnim vidovima, u protivrecno-
sti s koncepcijom na5eg vremena i koja, uprkos
mojim delimicnim uspesima, nije bila shvace-
na." Da, Muzilovo predavanje gluposti svaka-
ko doCarava neke od glavnih elemenata na kojima
bila zasnovana koncepcija njegovog nezaobi-
laznog dela. kad rec, recimo, romanes-
v
knoj trilogiji Covek bez svojstava, valja podsetiti
da mnogi znalac i pisac biti spreman da us-
tvrdi kako u pitanju moZda najvaZnije knji-
revno delo u nemaCkoj knjiZevnosti dvadesetog
stoleca. Premda neobican, bez ikakve sumnje
dalekoseZan uvid u onda5nje dogadaje, medu
kojima se isticalo razrastanje nacizma, ovaj kri-
tiCki rad gluposti dostojan odblesak Muzi-
55
love romaneskne trilogije, zapravo, zaSto ne re-
Ci, vidoviti rad koji i danas aktualan kao i pr-
vog dana kad izgovoren, i ne samo kad u
pitanju rasudivanje nacionalnim i politiCkim
glupostima... U njemu lako i brzo prepoznaje-
mo sopstvenu bolest, tako i o l s t sveta koji
se menja, da u ponekim stvarima ostaje isti od
pamtiveka.
1
Muzil

prvo izdanje
S1YLOSDOO
IZDAVASrvO
Novi Sad
Vase Stajiea 9/I.
Tel: 021/51 475, 51 367
Fax: 021/21 096
anail: izdavastvo@stylos.co. yu
Za izdavaea
direkt:or Rita Spajzc:r
Uralnik
Franja Petrinovic
Likovna oprema

Stampa
Novi Sad
Tu-aZ 1000
Novi Sad, 2002

CIP -

830 (436)- 4

Muzil; preveo jovica Atin.- (1. izd.).- Novi Sad:
Stylos print).- 60 str.; 18 cm.- &epna knjiga;
S)
Prevod dela: die 11r.d 1000.- piscu:
str. S8-S9
ISBN 8&7473-070-1
Robert Muzil
OGLUPOSTI
Graficka oprema
Milan Miletic
Pre nekoliko godina sam vec napisao:
"l(ad glupost ne bi toliko nalikovala
napretku, talentu, nadi ili usavrsavanju, .
da ih covek ne moze razlikovati, niko
ne bi zeleo da bude glup." Bilo to
1931. godine; niko se nece usuditi
da ospori da svet otada nije bas nesto
napredovao niti postao savrseniji!
Stoga postepeno, sve manie
mogucno odgadati pitanje: "Sta
zapravo glupost?"
U stvari, danas su dusom mnogih
drzava i nacija ovladala osecanja medu
kojima tastina neosporno zauzima
povlasceno mesto; oduvek, medutim,
izmedu gluposti i tastine postoji tesna
veza ...
ISBN 86-7473-070-1
,Robert Muzil
STYLC>S
r