vas-y.

Alors, vous n e pouvez

pas etre
fachi,
papa! Et puis c'est tres amusant,..
oui...
tres .. .*'>)
Stari F a r a n g a , sede n a ivicu straarevog k r e
veta. Bio je potpuno slomljen. Oi su plakale bez
njegove volje krupnim suzama koje su kvasile
gustu, paljivo negovanu bradu. Stojei kraj njega,
doktor Ursu je pokuavao da ga tei strunim
recima koje su starome zvuale veoma nejasno i
nemuto. Malo kasnije stari upita:
Noma nikakve nade, doktore? Nikakve?
Doktor Ursu slee ramenima.
uda samo bog *vara.
Iz susedne sobe uli su se Pujuovi koraci, n e
umorni, u ivom ritmu, praeni melodijom koja
je liila na stenjanje, kao disanje samrtnika.

**) To :ie iil:iandra, ?nat? VI ste mi dozvolili, zar ne?

VI 9te mi rekli idi! Vi se ne moKete. dakle, ljutiti, ofe! a
zatim, to je veoma zabavno . 1f?ste . . , veoma .. .

132

BELESKA O PISCU
Sa opusom od preko dvadeset tomova romana,
novela, drama, putopisa, pozorinih kritika i eseja
Liviu Rebreanu je zauzeo istaknuto mesto u isloriji
rumunske knjievnosti, koja mu odaje posebno priz
nanje za doprinos razvoju modernog romana.
Najstariji od etrnaestoro dece uitelja Vasile Rebreanua, Liviu je roen 27. novembra 1885. u malom
selu Trliijua, kod Klua, u Erdelju koji je tada bio
u sastavu Austro-Ugarske Imperije. Osnovnu kolu
je uio kod oca, srednje obrazovanje stekao u rumunskoj, nemakoj i maarskoj gimnaziji, a visoko obra
zovanje na Vojnoj akademiji u Budimpeti. Dve godine
posle sticanja ina polporunika trai da bude demobilisan, a godinu dana kasnije, 1909, odlazi u Buku
ret, gde sa malim prekidima ostaje do kraja ivota
1944. Bio je sekretar pozorita, novinar, sekretar Saveza
knjievnika, urednik u izdavakom preduzeu, ured
nik i direktor asopisa, visoki slubenik Ministarstva
prosvete, predsednik Saveza rumunskih pisaca, upra
vnik Narodnog pozorita u Bukuretu, direktor dne
vnog lista Viaca (2ivot) i dr. U mladosti je pre
vodio nemake drame, zatim novele i prie Cehova i
Gorkog, a poeo je da prevodi i Tolstojev Rat 1 m i r . . .
U knjievni ivot je stupio skromno, skoro nezapa
en, sa nizom novela i pria koje je objavljivao po a
sopisima. Ka.ijnije i!i skuplja i objavljuje u zasebnim
zbirkama: Nemir: (1912) i Mangupi (1916). Ve prve
novele obeleavaju smer kojim e se odvijati njegovo
stvaralatvo: u njima je prisutna, u klici, usmerenost
njegovog inleresovanja ka ivotu sela, ka otkrivanju I
raslojavanju psihe siiljaka. posebno ka odgonetanju
onog to je u toj psihi zimagljeno zagonetkom na133

gona, SCO imja Kao priguena strast, Sto se odvija kao

nedovoljno rasvetljen i razumom nedovoljno omeen
proces i izbija na povrinu iznenada, esto silovito,
elementarnom snagom. U prvim Rebreanuovim nove
lama kritika je uoila uticaje Cehova i poljskog pisca
Rejmonta. Celokupna Rebreaouova
novelistika je
pripremanje kasnije, romansijerske faze njegovog
stvaralatva. U veem broju novela sauvana su je
zgra konflikata i drama kojima e se pisac doenije
vraati da bi Sire i dublje zahvatio.
Prvi visoki domet njegovog stvaralatva je roman
Jon (1920) obimna monografija rumunskog erdeljskog sela pod Austro-Ugarskom. Za razliku od
ranijih rumunskih romana o selu, pisanih u drugoj
polovini proSlog 1 prvim decenijama ovog veka, koji
prikazuju ivot sela u spektru romantinog traganja za
idilom i duevnom istotom ljudi netaknutih civi
lizacijom, Rebreanuov roman je realistiki; lien idilinosti u potpunosti, on u rumunsku prozu unosi
snane naturalistike akcente. Naginjui ka biologistikom ispitivanju ljudske psihe, pisac je u mentalitetu
i karakteru seljaku izdvojio kao bitnu konstantu Ijubav prema zemlji, neku vrstu nagonske vezanosti za
njivu kao integralan doo njegovog bia. Ovu na
gonsku tenju za sticanje zemlje, olienu u glavnom
junaku, mladom seljaku Jonu, prati nagon ljubavi,
taj drugi glas koji Jon neprekidno uje iz dubina
svog bia. Za zadovoljenje tih dveju tenji Jon ne
bira sredstva, ne preza ni od ega. Zaljubljen u siro
manu Floriku, on je naputa, zavodi mirodijku
Anu, koja, zaljubljena u njega, slepo mu se pokorava,
prihvata sve, zatrudni, podnosi prezir i nemilosrdno
ruganje seljaka, ali koju on nee da eni sve dok se
ne nagodi s njenim ocem o mirazu. Obogativi se, Jon
potpuno zanemaruje Anu, opSti sa njom jedino u
svaama, kinji je i tue i ona, skrhana, poniena,
prezrena i od mua i od oca, izvrSava samoubistvo.
Jon pokuava da ponovo pridobije Floriku, ali ga u
borbi za nju ubija suparnik. Rebreanu je u ovom ro
manu na irokoj osnovi realistike slike ncmaUne i
zaostalosti enleijskog sela pod Aulro-Ugarskom, uspeo
134

da magistralno projicira oslanjajui se na mo pre

cizne opservacije, na istanan sluh za smislove i dvo
smislenosti one do' nemutosti saete seljake fraze, na
posebnu svoju mo definisanja onog to se u ljudskoj
psihi pojavljuje kao nedovoljno definiaano karak
ter i mentalitet seljaka, sa svim onim konstantnim,
ustaljenim reakcijama koje su identine u identinim
uslovima i koje postaju kolektivne crte njihovog pona
anja i miljenja, i sa svim onim osobenostima koje se
u individualnoj psihologiji beskrajno nijansirano ispoIjavaju.
Roman Suma obeSenih (1922) drugi je znaajni tre
nutak Rebreanuovog stvaralatva. To je snana,
umetniki ubedljiva i upeatljiva osuda ratnih zverstava i ovinizma u austrougarskoj vojsci. Fabula ro
mana inspirisana je traginom sudbinom pievog bra
ta, austrougarskog oficira, koji, poslat na front protiv
Rumuna, pokuSava da dezertira, ali je uhvaen, osu
en na smrt i obeen. Glavni junak romana. Apostol
Bologa, takode austrougarski oficir, doveden je u isto
iskuenje. Nastaje drama zasnovana na konfliktu iz
meu oseanja dunosti shvaene kao metafiziki impe
rativ i oseanja nacionalne pripadnosti. Tokovi drame
se granaju u suptilnim analizama razloga i protivrazloga, kolebanja, neodlunosti, neodrivosti svakog
usvojenog stava, Bologine nemoi da se konano opredeli i da na taj nain zakljui ovaj iscrpljujui moral
ni dijalog sa sobom, ovu krizu koja prerasta u neuraateninu neuravnoteenost, u pravu moru. Osudu na
smrt Bologa prihvata mirno, sa izvesnim olakSanjem,
uviajui da je to jedini izlaz, jedini zakljuak koji
proistie iz dve podjednako zasnovane, a dijametralno
suprotne moralne premise.
Delo koje mu donosi najvea priznanja kritike
jeste roman Buna (1933) iroka freska socijalnih i
politikih prilika u Rumuniji, posebno na selu, kra
jem prve decenije naeg veka, tanije uoi. za vreme i
posle bune koju su 1907. godine seljaci podigli protiv
veleposednika. Pogromaki obraun vojske sa pobu
njenim seljacima imao je snane odjeke u rumunskoj
knjisvuosLi izmeu dva rata: niz istaknutih pisaca in135

spirisal: su se hrrojstvom seljaka u ovoj buni masov

nih proporcija. Prvi deo Kcbieiiii^iovos romana prika
zuje nagomilavanje oblaka na politikim vidiku, pri
premanje ustanka. Slika optih prilika i raspoloenja,
bede i nt.'zadovoljstva, s jedno, i izobilja i bezobzirnosti,
s drugo strane, uklopljena je u fabulu u jednoj odrrercnoj kadenci iji su epski efekti precizno srau
nati. Nezadovoljstvo seljaka se postepeno gomila, zgu
njava se i raste, da bi preraslo u mrnju, sprem
nu na sve. Mrnja, zatim, postaje muk, nemuto opStenje
i dogovaranje. Slikajui ovu fresku, pisac kao da ne eli
da slika pojedince, ve njihovo delovanje, zajedniki
imeniteij njihovog ponaanja; prikazuje se jfomila,
masa, ona njena iroka ustalasanost koja nuf^ovet-ava
buru. Drugi deo romana je samo buna, koja izbija
naglo, iri se nezadrivo kao poar uni.tavajui sve
prepreke pred sobom. Sama materija u ovom delu
romana omoguava pijni zamah Rebreanuovog talenta.
Napadi na imanja veleposednika, ubistva, silovanja,
sakac-nja, vcanja. slreljanja predmet su veoma
minucioznih opiaa : ;;iia)i;:a. Trei deo siika represalije,
okrutnost i bestijrilnost obrauna velepo.sedniko-buroaskog reima sa seljacima. Zatim selo ponovo tone u
zagonetno utanje. Nije jo stigao as pravde, gospo
dar Grigare, ]:ac jedan lilarac ali jednojn mora da
stigne, jer svet be:: prLivde ne moe onstol;.
U intervalu izmeu Sume obeenih i Bune Rebreanu objavljuje dve komedije, zbirku novela i dva
romana Adcmu i Evu (1925) i uljandru (1927j. Oba
romana, mada ra/.liita po t'jmatici i izrazu, predstav
ljaju poduhvate u noviin pravcimit kojima je Z'aj'.'dnika karekleristika udaljavanje 'od tematike seo
skog ivota.
Adam i Kva je fiseudofilozofski roman, bleda, be
skrvna ilustracija prastarog verovanja u metempsihozu, seobu dua posle smrti tela u drugo tclo. Jedan
mukarac i jedna cn;i. pro'.jt'povi jednog veejtog lju
bavnog para, sedam puta s'j raaju i s-astaju u raz
liitim epohama, na razliC-iUm mestima zemljine kugle,
u razliitoiii c'ruslvenom air.bijcntu, koji pisac do13u

Carava detaljnim opisima dekora u kome se odvija

njihova ljubav.
Culjandra
je psiholoki roman, monografija dL.evne rastrojenosti Pujua Farange, potomka staro bojarske porodice, koji bezrazlono, kao Lafkadio u 21dovim Podrumima Vatikana, ubija stvorenje koje
mu ie najdrae, svoju enu Madalinu. U samom ucbliavanju teme moe se naslutiti izvesna opredeljenost
pieva za tezu da se bojarski sloj, odravajui istotu
svoje plave krvi tokom vekova. degenerisao, moralno i
psihiki se izobliio i osuen je da ispata poslediCe
svoje izolovanosti od naroda. Stari Polikarp Faranga, ?z
elje da predupredi opasnost degeneracije, odlui da
svog sina jedinca, Pujua. oeni devojkom iz naroda.
Sluaj htede da to bude Madalina. krna mlada de
vo jka iz siromane seljake porodice, Puju je devojku upoznao u narodnoj igri uljandri. Stari Fa
ranga alje Madalinu u inostranstvo, a posle etiri go
dine udaje je za svog sina. Svega etiri godine posle e
nidbe Puju jednog popodneva ba pred polazak na
dvorski bal, zadavi Madalinu. Zapoeta ovom stravi
nom scenom davljenja, fabula romana je istkana od
dugih monologa ubice koji u psihijatrijskoj klinici na
stoji da sebi rasvetli zloin i dolazi na kraju do zak
ljuka da se on rodio kao zloinac i da se ta njegova
tenja ka zloinu probudila u trenutku kada je igrao
uljandru sa Madalinom. U tim monoloz^ma i u ita
vom Pujuuvom ponaanju, u njegovom odnosu prema
personalu klinike, prema ocu, prema straaru izdva
jaju se, u poetku sporadino, a kasnije sve ee i :zrazitije, simptomi ludila.
Bumunska kritika je uljandru, kao i raniji roman
Adama i Evu i kasnija dva romana Oboje i Zar, ocenila manje laskavo od romana sa tematikom uzetom
iz seoskog ivota, koji su piscu doneli i visoka priz
nanja knjievne kritike van granica zemlje. Jon,
Suma obeenih i Biina doivoU su veliki broj izdanja
na stranim jezicima engl^^skom, francuskom, rus
kom, italijanskom, ponskom, ekom, slovakom, madarskcmi ltd.
A. G.
137