ura Jaki jedan je od najveih pesnika srpskog romantizma.

Osim toga,
jedan je od najznaajnijih srpskih slikara 19. veka. Slikarstvo je bilo
Jakiev prvi poziv zbog kojeg nije stekao ire knjievno obrazovanje. Vrlo
rano je poeo da ivi od slikanja po narudbi, a onda je poeo da radi i kao
uitelj, najee po udaljenim selima, gde je esto slan po kazni. Takav
ivot nije bio lak za energinu, nemirnu i buntovnu osobu kakav bee ura
Jaki. Bio je veoma nemirna duha, pa je esto dolazio u sukobe s
nadreenima, vlastima, odreenim pojedincima, zato je esto bio i
premetan iz slube. Njegov nain ivota, nemiran duh, okolina u kojoj je
iveo i drutveno-politiki uslovi u kojima je ivio kao obian ovek u
tadanjoj Srbiji, imali su velikog uticaja na njegov knjievni rad. ivio je u
neimatini, u stalnim sukobima, netrpeljiv i buntovan, esto bolestan i u
neprilikama, pa je sve svoje nevolje pretoio u brojne lirske i epske pesme,
kojih je napisao oko 150. Napisao je i etrdesetak pripovedaka te tri drame
istorijskog sadraja.

U poeziji je najee iskazivao sukobe koje je vodio ne samo s drugima,

nego i sa samim sobom. Romatiarska poezija bila je odraz njegovog
istinskog ja, bez imalo uticaja neeg tueg ili patvorenog. U njoj je iskazivao
svoje nezadovoljstvo svetom i samim sobom. Borio se njome protiv
nepravde, loih ljudi, vlasti, sudbine i vere, zato u pesmama i dominie
prkos i upornost njegove borbe. Sukobi odraavaju se i u stilu Jakieve
poezije. Izraz mu je dvojak ponekad miran, hladan, objektivan, a nekad
strastven, poletan i posve lian.

Jaki u pesmama za ostvarenje teme esto koristi motive iz prirode, ali

priroda koju on opisuje nije mirna i idilina, ve je odraz njegova unutarnjeg
stanja. Stoga je ona opisana kao divlja, ekstatina, puna ivota, ali i pretnji.
Priroda, ivotinje, biljke, pojave dobivaju ljudske osobine. One sve imaju
svoju ud i mogu da budu i dobre i loe poput samog oveka, te su i
jednako prevrtljive.

Ono to najvie izvire iz Jakievih pesama je iskrenost. Pesme su mu

muzikalne i slikovite, vrlo znaajnog izraza. Uz to, pune su emocija, zanosa
i veoma irokog obujma motiva. Zbog opisa sopstvenih oseanja
nepripadanja i otuenja od ljudi, pesme su mu dosegle bajronovske ideje,
ali i tematiku te slian pesniki izraz. Upravo u Jakievim pesmama
bjaronizam je u sprskoj poeziji dosegao svoj vrhunac.

Iako je Jaki objavio samo jednu zbirku pesama, pod nazivom Pesme,
izdatu 1873. godine, u njoj se nalaze celi niz tematski razliitih pesma. Tu
su ljubavne pesme, rodoljubive pesme, opisne, socijalne, satirike i
polemike pesme, elegije i vinske pesme.
Osim pesama, Jaki je pisao i pripovetke. Objavio ih je u etiri zbirke,
nazvane Pripovetke I IV, izdavane od 1876. do 1878. godine. Pripovetke
sadravaju romantiarske odlike, ali i realistike teme opisane esto
naturalistikim slikama. One sadravaju i elemente modernizma, jer u njima
pronalazimo detaljne psiholoke opise. Tematski razlikujemo tri ciklusa
Jakievih pripovedaka: ciklusa socijalnih tema kojima se prikazuje realan
savremeni ivot Srbije 19. veka, satirine pripovetke i junake pripovetke
koje idealizuju istoriju. Nisu mu sve pripovetke jednako vredne, ali svakako
predstavljaju jedan jedinstven rad romantizma. Neke od pripovjetki su mu
Sin sedoga Gamze, Sirota Banaanka, Komadi vajcarskog sira i
Pokojnoj cenzuri.

Jaki je pisao i istorijske drame, takoer u duhu romantizma, kojima je

idealizovao istoriju. I one su bile razliitih umetnikih vrednosti, ali su u
Jakievo doba bile veoma popularne i esto izvoene u pozoritima.
Najpoznatije drame su mu Jelisaveta, kneginja crnogorska i Seoba
Srbalja.