SIMBOL, POJAM I ZNA^EWE - UOP[TE

Simbol (gr~. simbolom – znak) u simboli~koj umetnosti je znak kojim se

sugeri{e jedna nova stvarnost, otvaraju se vrata podsvesnih i potisnulih slika,
usmerava se duh ka novim vi|ewima i raspolo`ewima.

SIMBOLIZAM U EVROPSKOJ KWI@EVNOSTI

Umetnost radi umetnosti – najboqi razlog da se pobegne od stvarnosti koja
se identifikovala u kwi`e-
vnosti, svake precrtanosti koja se izdetaqisala suvopa-
rno{}u; wome upadamo u beskraj asocijacija obojenih, ipspevanih, bezbroj
asocijacija koje iz postoje}eg crtaju onaj svet {to je oduvek bivao jedini beg u
qu{ture je- dnostavnog. Nijanse misli, uzburkani ose}aji pre`ivqava- ju u
pejza`ima stihova koji simbolizmom postaju prava avantura egzotike.
”Ho}emo Prelive svega toga, ne Boju, samo prelive . . . San na san . . .
Nek stih ti bude bura, avantura” (Pol Verlen ”Pesni~ka umetnost”).
Posle realizma veliko osve`ewe, nakon progutanih te{kih istina, slave svoj
simbol u drugoj polovini XIX veka u Francuskoj, a zatim i u ostalim
kwi`evnostima Evrope pesnici `eqni nabujalih metafora.
@eqan lepote kao jedine neobhodnosti raspevane pesni~ke du{e [arl Bodler
pi{e o tamnici `ivota, zalima sveta, skupqa ih kao razorne tmine, bere kao
”Cve}e zla” u svojim stihovima. Wegovi simboli bezna|a i crnila harali su
modernom evropske kwi`evnosti.
Moderna daqe putuje kroz prostore i vreme izisku- ju}i subjekat sopstvenog
”ja” u pesni~koj mo}i stvoriteqa. Tako prolazimo kroz veo ”Mese~ine” koja
obuhvata ~oveko- vu du{u i otkriva prevrtqivu po`udu kroz bledilo, da- leke
no}ne sene, Pol Verlen peva o toj melanholiji u ve~erwim satima, u sivilu
qudskog pogleda na pesimi- zam.
A onda svojom ne`no{}u i plemenito{}u izvire iz simbolizma Ofelija kao
simbol bezgre{nosti i `enine lepote i ~ednosti koja potire svoju tragediju u
ve~nost, izlazi iz zlog i o~ajnog sveta kao lebde}i sjaj u prqa- vom dru{tvu
pri~e Artura Remboa.
Stefan Malarme svojim ”Labudom” be`i od odre|enog u samoj re~i koja
gradi stihove, sklawa se ka nevidqi- vom i odsutnom.

SIMBOLIZAM U SRPSKOJ KWI@EVNOSTI

^arolije simbola i u na{oj kwi`evnosti je pretvarala kristalnu stvarnost u
maglovite snove; zaputila se iz velelepnog Pariza – za tada evropski centar, i u
na{e provincije, gde su veliki antologi~ari spajali svoje ma{te sa najve}im
stihovima srpskog pesni{tva.
 S po~etkom XX veka Jovan Du~i} prvi proni~e u dubinu simbola paralelno
francuskom parnasizmu i simbolizmu. Wegove tendencije i{le su ka novom
shvata- wu pesni{tva u kome pronalazi nove tonove srpskog jezika.
U srpskoj kwi`evnosti, kao u evropskoj realizam biva prega`en bujicom
motiva koji se obra|uju na nov, ~udesan na~in. Motivi po~iwu da zelene uz
zvuk prirode, da crvene u boju po`ude, da plave u beskraju neba i na kraju da se
odvajaju od vidqivog i materijalno do`ivqe- nog.
Pored Jovana Du~i}a, Milan Raki} je bitan simbo- lista koji je podr`ao ovaj
proces otrgnutosti od monoto- ne realnosti pevaju}i o ve~itoj prolaznosti lepote,
strasti i mladosti, pevaju}i o wima sa jakim slikama wihovih do`ivqavawa. On
je govorio hladno, dr`ao se racija {to mu sa`imaju ose}awe i veli~aju strast nad
prolazno{}u `ivota.
Sa najmra~nijim pesimizmom bodlerovac Sima Pandurovi} svoje simbole
smrti i ludila u beskrajnoj qubavi stvara simbolizam srpske kwi`evnosti kao
najotrovniji vid pesni{tva sa gomilom slika patwe i be`awa od stravi~ne
svakodnevnice. U pesni{tvu se zalagao za “integralnu poeziju” , o ~emu je
napisao i studiju, u kojoj se zala`e za poeziju u kojoj }e biti opevano ono {to je
neposredno i posredno do`ivqeno, a koje }e zahvatiti dubinu instinkta i misli.
I onda sa simbolizmom srpske kwi`evnosti uporedo ni~u stihovi snovi|ewa,
kosmi~ki prostori ma{te i ni- rvane, tako|e zami{qaju {iroke prostore stvarnosti,
pesme Vladislava Petkovi}a Disa.

SIMBOLIZAM U POEZIJI JOVANA DU^I]A

WEGOVA BIOGRAFIJA

Jovan Du~i} ro|en je u Trebiwu 1874. godine, hercegova~ki pesnik koji za

razliku od Alekse [anti}a, svog druga iz mladosti, najve}eg poklonika zavi~aja i
rodne grude koga je na{a poezija dala, bio je opsednut svetom, a naro~ito
“velikim i umnim Zapadom”. Zavr{io je trgova~ku {kolu u Mostaru, a zatim
u~iteqsku {kolu u Sarajevu i Somboru; po{to je diplomirao (1893. god.), radio
je kao u~iteq u Bijeqini i Mostaru, gde sa Aleksom [anti}em i
Svetozarom ]orovi}em pokre}e i ure|uje kwi`evni list “Zora”.
Preokret u wegovom `ivotu nastaje 1899. god. kada je napustio Mostar i
oti{ao na studije u @enevu. Kada je zavr{io studije 1906. god. do{ao je u
Srbiju, gde je stupio u slu`bu u Ministarstvo inostranih dela, a od 1910. god.
ulazi u diplomatiju. Do prvog svetskog rata i izme|u dva rata, vr{io je razne
funkcije (ata{e, sekretar posla- nstva, otpravnik poslova, konzul). Kao
ambasador `iveo je u mnogim gradovima Evrope: u Sofiji, Atini, Rimu,
Madridu, @enevi, Budimpe{ti, Lisabonu, Bukure{tu . . .
U diplomatskoj slu`bi ostaje sve do 1941. god. kada se iz Lisabona seli u
Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, gde je i umro 1943. godine.
Du~i}ev kwi`evni rad po~iwe vrlo rano: prvu pesmu “Samohrana majka”
objavio je 1886. god. , a prvu zbirku “Pjesme” 1901. godine. U toku svoje 50–
godi{we karijere on se neprestano razvijao i umetni~ki usavr{avao, tako da se u
wegovim ranim pesmama jedva nazire budu}i majstor. Glavna protivre~ja koja
su se plela oko wegovog imena, do danas su sre|ena tako da su razlike u
mi{qewu o wemu od jednog autora do drugog, uglavnom male.
Du~i}evo pomra~ewe, namerno produ`avano i negovano usponom wegovih
neposrednih pesni~kih protivnika, pro{lo je, kako usled pojave mla|e i najmla|e
pesni~ke generacije, tako i usled pojave novih kwi`evno- -istorijskih
radova koji nisu bili zadojeni ogor~eno{}u dnevne borbe, nego istorijskom
distancom koju nam je pru`ao najnoviji kwi`evni razvoj.
U wegovom radu mogu se izdvojiti tri glavne faze: prva, vojislavovska, do
odlaska u @enevu, u kojoj se on razvija u okvirima doma}e pesni~ke tradicije,
kao sledbenik Vojislava Ili}a, okrenut, tradicionalno, i nema~kim i ruskim
pesnicima; druga, parnaso-simboli~ka, do prvog svetskog rata, u kojoj on
radikalno raskida s prethodnom fazom i pod iskqu~ivim uticajem francuske
poezije, te`i da postigne otmenost u izboru predmeta o kojima }e pevati i
savr{enstvo u formi i izrazu; tre}a, postsimboli~ka faza, od Prvog svetskog rata
pa nadaqe, u kojoj je dostigao misaonu i umetni~ku zrelost. Princip takvog
razvoja je te`wa ka savr{enstvu, stvarala~ka disciplina, nadila`ewe dostignutog,
{to se ispoqilo u ve} objavqenim pesmama, kojima se stalno iznova vra}ao,
mewao ih, popravqao ili sasvim odbacivao, a time je `eleo da pro{iri ranije
vidike i otkrije nove simbole. “Wegovi simboli predstavqaju ponekad prave
li~ne i qudske drame, plastika wegovih opisa prirode sla`e se u jedan poseban
svet, `ivotni i metafizi~ki u isti mah, u kome se otvaraju autenti~ni prostori za
opstanak ma{te”.
Du~i} je bio svestrani stvaralac, pesnik velike kulture, {irokog obrazovawa;
pisao je pesme, putopise, kritike i eseje o mnogim na{im piscima: A. [anti}u,
B. Stankovi}u, P. Ko~i}u. Wegov stil pisawa je jednosta- van, jasan, eksplicitan
i precizan. On je uveo u srpsku poeziju jedan nov, savremen odnos prema `ivotu
i svetu, i kao niko pre wega visoko uzdigao i razvio “rumeni barjak qubavi” koji
je jednom svojom stranom obuhvatio `enu, a drugom prirodu.
Wegovi najpoznatiji pesni~ki ciklusi su: “Carski soneti”, “Dubrova~ke
poeme”, “Jadranski soneti”, “Pesme sunca”, “Pesme qubavi i smrti”, “Plave
legende”, “Senke po vodi”, “Du{a i no}”, “Ve~erwe pesme”, “Pesme” (1901.),
“Pesme” (1908.), “Pesme” (1911.), “Lirika”. Najzna~ajnije wegove pesme su
“Zalazak sunca”, “Jablanovi”, “Suncokreti”, patriotska pesma – “Himna
pobednika”.
Du~i}eva proza, iako mnogo obimnija od poezije, ostala je ipak u wenoj
senci. Wegovo najpoznatije prozno delo je “Gradovi i himere” - zbirka putopisa
iz raznih krajeva, zatim zbirka filozofske proze “Blago cara Radovana” – koja
je zanimqiva vi{e zbog stila kojim je napisana nego zbog misaonih vrednosti,
“Jutra sa Leotara” – zbirka eseja o moralnim temama: o qubomori, mirno}i,
plesu itd.
“Wegov zna~aj je epohalan i deli svoju sudbinu sudbinom epohe. Wegova
pobeda nad sredinom nije izvr{ena kroz wegovu li~nost, ve} iskqu~ivo tu|
inskom pomo}i. Wegovo pesni~ko i kwi`evno delo, godinama pre}utkivano,
postepeno se vra}alo u `ivot”. Na prelazu iz XX u XXI vek, on spada u
naj~itanije doma}e pisce. ^ak su i wegove najdubqe `eqe koje je ostavio u
testamentu ispuwene, a `eqa mu je bila da wegovo telo bude sahra- weno na
brdu iznad rodnog Trebiwa u nadgrobnoj crkvi koja }e biti izgra|ena po modelu
Gra~anice, i tako da su wegovi posmrtni ostaci, 58 godina posle wegove smrti,
preneseni u otaxbinu i uz najvi{e po~asti, sahraweni iznad Trebiwa u crkvi koju
popularno nazivaju hercegova~ka Gra~anica.

NAJZNA^AJNIJE PESME

Du~i}eva poetika je poetika velikih tema. Liri~ar, po wegovom mi{qewu,

mo`e “postati velikim pesnikom samo onda kada bude kazao velike istine o
trima najve}im i najfatalnijim motivima `ivota i umetnosti: o Bogu, o Qubavi, o
Smrti”.
“Zalazak sunca” je uvodna pesma iz ciklusa Senke po vodi. Ova pesma svetli
qubavqu u prirodi koja pokriva qudska strast i stvara simbolom ~ulnosti i
ose}aja svemo}nog, tako da je u woj na najboqi na~in izvr{ena sinteza dvaju
motiva - `ene (qubavi) i prirode, i to su dva osnovna motiva koja pru`aju
najpouzdaniji put za razumevawe ove poezije, tj. wene su{tine.
“Ova pesma je eksplikacija pesnikovog zahvatawa pojedina~nog i op{teg,
konkretnog i apstraktnog. Ona je, najzad, izraz su{tine filozofije simbolizma: da
se ~ovek oslobodi konkretnog i prostorno i vremenski bliskog pa da se uputi u
predele ma{tanog, dalekog i ve~nog, da iz realne stvarnosti pre|e u izma{tanu
stvarnost kao idealu kome se te`i”.
Sadr`inom prve strofe on se oslawa na naslov pesme, {to predstavqa
aktuelni, do`ivqeni prostor lirskog subjekta, obasjan svetlo{}u, zasut jarkim
crvenilom.
“Jo{ bakreno nebo raspaqeno sija,
I crveni reka od ve~erweg `ara;
Jo{ podmukli po`ar kao da izbija
Iz crne {ume starih ~etinara.
Negde daleko ~uje se gde hukti
Vodeni~ki to~ak promuklijem glasom,
Al’ nad dolinama dok jo{ nebo bukti,
Cvet vodeni ve} je zasp’o nad talasom.”

Drugom strofom pesnik nam donosi naglu promenu, jer ovde se usmerava
pa`wa lirskog subjekta na ono {to je unutra{we, na se}awe, slutwe,
pri~iwavawe, zami{qawe i ulazak u novi prostor. Pojavquje se nepoznata `ena
koja je bleda, sva od ~e`we, a ona je takva zbog no}i koja dolazi i predskazuje
umirawe, kao i zbog docvetalih ru`a, {to je simbol prolaznosti lepote i samo}e
koja `ivot ~ini praznim i besmislenim.
 Na kraju pesme dolazi do razre{ewa pesme, tj. wenoga smisla, ali i su{tine
Du~i}evog pevawa o `eni i qubavi. Ovde je re~ o ~ovekovoj ve~noj potrebi za
qubavqu i wegovoj te`wi da dosegne qubav. “Qubav je stvarnost, ali je qubav i
iluzija.”

“Jablanovi” to je deskriptivna pesma, oni prenose samo}u, strepwu, strah i

nemo} vijaju}i se u visinama predstavqaju}i simbol ~oveka kao malog i bednog
bi}a u bunilu stra{nog `ivota i prelepog zelenila u prirodi.
Pesma zapo~iwe pitawem, dva puta ponovqenim, a ovakav po~etak unosi
za~u|enost, upitanost, nedoumicu i i{~ekivawa.

”Za{to no}as tako {ume jablanovi,

Tako strasno, ~udno? Za{to tako {ume?
@uti mesec sporo zalazi za hume,
Daleke i crne, ko slutwe; i snovi”

U drugoj strofi se prikazuje jedinstvena slika no}i i {uma jablanova, dok

tre}a strofa donosi sliku usamqenog ~oveka u no}i, on je sam, stoji kraj mirne
vode i boji se samog sebe. [um jablanova ispod koga stoji usamqen ~ovek,
simbol je wegovih te`wi da se iza|e iz ove samo}e i mraka.
“Na simboli~kom planu jablanovi zna~e ve~ito qudsko usmeravawe ka
duhovnim visinama: oni su afirmacija duhovnih snaga ~oveka, gowenog
stalnim nemirima da se uspravi i duhom vine iznad trivijalne stvarnosti koja
olako tone u ~amu i mrak trajawa.”

“Suncokreti” je pesma koja pripada ciklusu Ve~erwe pesme, tako da je

sadr`ina pesme, wen emocionalni ton i smisao u skladu sa naslovom ciklusa.
Oni su Du~i}eva fascinacija po boji, obliku, ali i po toj stalnoj okrenutosti
prema Suncu, oni su zapqusnuti svetlo{}u i tako zra~e zlatno`utom bojom i
izra`avaju “sve `e|i ovoga sveta, sva nespokojstva i sve `udwe”. Wihova boja
simboli{e mladost, snagu; podse}a na bo`ansku svetlost i neminovno upu}uje
na svepro`imaju}u bo`ansku mo}.

”S istoka kraqi, obu~eni

U te{ko zlato, stoje pla~ni;
I `reci sunca, naspram seni
Prosja~ki vape u ~as mra~ni.”

Pesnik ovom strofom `eli da prika`e metafori~nu sliku suncokreta, tj. da

prika`e ravnote`u svetlosti i tame, radosti i tuge.
Na kraju pesme umiru suncokreti, ali ne i ideali i snovi o uzvi{enim
lepotama; pesnik je ovde izrazio kobnu vezanost za zemqu, tugu svega, te`wu
da se svako bi}e vidi kao deli} univrezuma. “Poenta je u neuni{tavnosti `ivota i
`udwe, neuni{tavnosti svetlosti i wene energije skupqene u zlatu suncokreta”.
Jovan Du~i}
 SIMBOLIZAM U POEZIJI
MILANA RAKI}A

WEGOVA BIOGRAFIJA

Milan Raki} ro|en je u Beogradu 1876. godine. On poti~e iz ugledne

beogradske porodice sa zna~ajnim intelektualnim tradicijama, u kojoj je rano
stekao {iroko obrazovawe. Wegov otac Mita Raki}, bio je publicista i
prevodilac romana “Jadnici” Viktora Igoa. Deda po majci, Milan Mili}evi}, bio
je pisac poligraf. Po zavr{etku gimnazije po~eo je studirati filozofiju na Velikoj
{koli u Beogradu, a zatim je pre{ao na pravo, koje je nastavio u Parizu. Po
povratku u zemqu radio je na raznim mestima da bi 1904. god. stupio u
diplomatsku slu`bu u kojoj }e provesti trideset godina slu`buju}i u Pri{tini,
Skopqu, Solunu, Sofiji, Londonu, Kopenhagenu, Rimu. U wegovoj
diplomatskoj karijeri najzna~ajnije je wegovo slu`bovawe u Pri{tini, gde je u
predve~erje balkanskih ratova bio konzul, a isto tako taj boravak podstakao je
nastanak wegovog kosovskog ciklusa pesama.
Kao pisac M. Raki} nije poput Du~i}a imao doba po~etni{tva i {egrtovawa,
ve} se on u svojim prvim pesmama (1902.) u Srpskom kwi`evnom glasniku
pojavio kao zreo pesnik. On, iako Beogra|anin nije se ugledao na tada
najuticajnijeg pesnika wegove mladosti Vojislava Ili}a, ve} su wegovi pesni~ki
uzori bili od po~etka strani, francuski parnasovci i simbolisti; on je od wih u~io
savr{enstvo forme, preciznost izraza, umetni~ku disciplinu, jasnost.
“Raki} je meditativan pesnik. On ima stav intelektualisti~ki, reagira na
vulgarnost, obi~nost i nesadr`ajnost na{eg svakida{weg `ivota, ho}e da se
uzdigne nad wime i od tog uzdignu}a stvara pesimisti~ko raspolo`ewe. Wegov
pesimizam nije amorfan, bezobli~an, i nije u samom wegovom ro|ewu, wegov
pesimizam nije ni pesimizam jedne skrhane akcije `ivota, niti pesimizam strasti,
erotike, niti pesimizam pada vrednosti. To je vi{e birokratska ogor~enost na
taqigawe `ivota, na sku~enost malovaro{kog vidika, na puzawe strasti,
prqav{tinu ambijenta strasti, na malodu{nost i bezbojnost sredine u kojoj
prolaze monotoni i uniformni kancelariski dani.”
On je bio vrlo u~en, muzi~ki obrazovan, bio je ~ovek ti{ine i samo}e;
nikada suvi{e re~it i razmetqiv. Zapo~ev{i kasno da pi{e, napisao je 64 pesme,
a za `ivota je objavio ~etiri pesni~ke kwige: prva zbirka “Pesme” iza{la je u
Beogradu 1903. godine, a druga “Nove pesme” 1912. godine, tre}a “Pesme”
1924. godine, i ~etvrta “Pesme” 1936. godine. U svom pevawu on se oslawao na
na~in rada i disciplinu stvarawa francuskih simbolista, a posebno je prou~avao
Flobera.
Wegova poezija se mo`e podeliti na tri pesni~ka kruga:
- qubavne pesme - u kojima su zastupqeni qubavno- -eroti~ki motivi,
pro`ete nagla{enom ~ulno{}u. Ove pesme zauzimaju centralno mesto u
pevawu Milana Raki}a, a sa umetni~kog aspekta, u pogledu sadr`ine i
 iskazanih ose}awa, to je najlep{e {to je ovaj pesnik ispevao. U osnovi
Raki}eve qubavne poezije nalazi se hedonizam; `e| za `ivotom. Poznate
pesme iz ove grupe su: “Setna pesma”, “Qubavna pesma”, “^e`wa”,
“Iskrena pesma”, “O~ajna pesma”, “Lepota”, “Serenada III”.
- misaone (refleksivne) pesme - u kojima su zastupqeni motivi patwe i
trpqewa. Wegov `ivot je bio pun radosti, uspona i padova, bolova i tuge,
odu{evqewa i rezignacija. Wegova te{ka bolest nametnula mu je svest o
prolaznosti, zaboravu, nestajawu i op{toj bedi koja prati svaki do`ivqaj
sveta i `ivota. Ovakvi tonovi pro`imaju Raki}eve pesme ovog kruga, a to
su sonet “Surovo }e vreme na{a dela strti”, “Dolap”, “U kvrgama”,
“Pomr~ine”, “Misao”, “Jasika”.
- rodoqubive pesme – u kojima su zastupqeni motivi otaxbine, nacije i
pro{losti. Dok je boravio u Pri{tini, Staroj Srbiji, koja je tad bila pod
turskom vla{}u, upoznao je sve nevoqe srpskog naroda u neoslobo|enim
krajevima; sva ta mesta budila su u wemu duh starog srpstva; ose}ao je
duboku zahvalnost i po{tovawe za one koji su pali u borbi za slobodu.
Tako da je nastao ciklus od sedam pesama Na Kosovu, a tu spadaju
“Minare”, “Na Gazimestanu”, “Simonida”, “Jefimija”, “Napu{te- na
crkva”, “Bo`ur” i “Nasle|e”. U ovom Raki}evom ciklusu rodoqubiva
poezija o Kosovu dostigla je najvi{i umetni~ki nivo.

U Rimu, pogo|en sestrinom smr}u, napisao je “Opro{tajnu pesmu”, koja je

ozna~ila kraj wegovog pesni~kog stvarawa. “Ova pesma je izraz pesnikove
svesti o granicama pevawa, o stvarala~koj disciplini, o dovoqnosti”. Ovom
pesmom prestaje da peva devet godina pred smrt. Umro je u Zagrebu 1938.
godine, po povratku iz inostranstva, od te{ke bolesti (imao je rak).
Milan Raki}

NAJZNA^AJNIJE PESME

“Iskrena pesma” – spada u qubavnu, intimisti~ku poeziju Milana Raki}a.

“Ova pesma je jedinstvena qubavna pesma – u na{oj poeziji – pesma o qubavi,
ali i pesma o la`nim uzdisajima i la`ima u qubavi, o sukobu ose}awa i razuma,
ne`nosti i cinizma”.
Po~etak pesme nam govori o pravoj qubavi, ali pesnik ubrzo odbacuje
sentimentalnost i retoriku qubavi, sva ona silna zakliwawa u ~istotu i trajnost
ose}awa. Qubav je strast, ~in velikog uzimawa i udovoqavawa `udwi, ali koja
je kratkotrajna, a nakon toga dolazi ravnodu{nost i zasi}ewe.

“Kad pro|e sve, i malaksalo telo

Ponovo padne u obi~nu ~amu,
I `ivot nov, i nadahnu}e celo,
 Ne~ujno, tiho, potone u tamu –

Ja }u ti, draga, opet re}i tada

Otu`nu pesmu o qubavi, kako
^eznem i stradam i qubim te, mada
U tom trenutku ne ose}am tako. . .”

Raki} govori hladno, dr`i se racija {to mu sa`imaju ose}awe i veli~aju strast
nad prolazno{}u `ivota. Dok “li{}e na drve}u `uti” on iskreno baca dostojanstvo
`ene, gazi po la`noj qubavi i izvija mo} qudskih potreba u surovosti istine
jednog usamqenog ~oveka. On, sem {to govori o ograni~enoj qubavi strasti u
ne`nosti jedne `ene, on jo{ isti~e propalost vitalnog i jakog u telu jednog
mu{karca.
“Ova pesma nije rezultat Raki}eve umetni~ke igrarije ili filozofirawa o
qubavi, nego je realna slika o odnosima mu{karca i `ene, pevawe o la`ima i
sebi~nosti u qubavi”.

“Dolap” – spada u refleksivnu, tj. misaonu poeziju Raki}a, koja donosi

pesnikov pogled na `ivot i wegovo stawe egzistencije, ~ovekovog trajawa.
Jo{ u pesnikovom detiwstvu postojao je jedan dolap – tj. drvena naprava
(to~ak) za navodwavawe, i ta slika starog dolapa dobijala je smisao koji je bio u
skladu sa pesnikovim misaonim i emotivnim preokupacijama.
Na po~etku pesme prikazana je sumorna slika dolapa (crn, glomazan, truo,
prastari, spomen, {kripa, stari, grub) koja do~arava specifi~nu atmosferu,
raspolo`ewa. Dolazi do pojavqivawa vranca koji pokre}e dolap “sve u istom
krugu, sve na istoj stazi”, nekada mlad i pun snage a sada iznemogao, ostareo,
umoran, oli~ava sudbinu svakog ~oveka, pa i pesnika samog. Jedino {to je
vranac spoznao su: glad, `e|, napor, muka, neprekidno stradawe jer za wega
nema predaha. Pesnik se ovde poistove}uje sa vrancem, jer on predstavqa
simbol ~oveka koji nema nikakvu {ansu za napredak, dobro, zadovoqstvo ili
sre}u, jer su ga u `ivotu uvek pratila nesre}a, podlost, zloba.
Neki stihovi gde se javqa uskra}ivawe vode i hrane pod fijukom bi~a mogu
da se shvate kao slika socijalne nepravde, pa se mo`e re}i da je i socijalna
pesma, ali “bi~” ovde ne predstavqa simboliku, ve} metafizi~ku – “bi~ je
neumitnost, sudbina, neminovna beda”, pa je zato i pesma u svojoj su{tini
misaona – “misao je iskazana na simboli~an na~in kroz alegorijsku sliku”.
Kraj pesme je wena poenta:

“Pusti snovi! Napred, vran~e, nemoj stati,

Ne miri{i travu, ne ose}aj vir;
Nagradu za trude nebo }e ti dati:
Mra~nu, dobru raku, i ve~iti mir!”
 “Poenta pesme o pustim snovima i mra~noj, dobroj raki ne nudi mra~ni
pesimizam: on je ubla`en ironi~nim obrtom i tonom, koji upu}uje na sopstvenu
snagu, na oslawawe na sebe i prezir prema la`nim i apsurdnim obe}awima”.

“Jasika” – je pesma koja spada u misaonu poeziju Milana Raki}a. Jasika je

lepo drvo koje je on posmatraokroz prozor u jednom sanatorijumu u
Francuskoj, dok je bio bolestan. Iako je bolovao od te{ke bolesti, zatim
porodi~na tragedija, ~inili su wegov `ivot te{kim i sumornim; on je voleo `ivot,
voleo je i poeziju koja je bila wegov drugi `ivot. Da je tako, kazuje pesma
Jasika napisana neposredno pred smrt – “Zamuklo pero je opet progovorilo da
bi se pesnik oprostio i od `ivota, ali pesmom koja izra`ava qubav prema `ivotu”.
Na po~etku pesme pesnik nam stvara utisak kao da je jesen, ali ~itaju}i daqe
saznajemo da nije jesen, ve} neka letwa zapara, bez da{ka vetra i bilo kakvog
pokreta, a jasika stoji sama, tanka, usmerena u visinu, kao takva, ona asocira na
osamqeno qudsko bi}e. “Jasika simbolizuje qudsku ve~itu te`wu da se izvu~e iz
u~malosti svakodnevnice i malogra|an{tine – stremqewe ka visinama je
stremqewe ka duhovnom prostranstvu i slobodi”.
Jedino u ~emu pesnik vidi spas iz mrtvila koje ga okru`uje i otima tom
samrtnom stawu je – jasika, kao jedini znak `ivota i nepristajawa samrtnosti
koja je zavladala u prirodi. Treperewe jasike nailazi na pozitivan odjek u
pesniku – ona ga ohrabruje i odvla~i mu misao od mra~nih misli i smrti, ona
tajnim “govorom” blagih treptawa li{}a samo prikazuje zagonetku `ivota; to
treptawe jasike je simbol “neumitnog `ivota” koga ni{ta nije uspelo da pomra~i,
koji je ve~iti pobednik. Javqa se pesnikova ~e`wa da i on treperi, `ivi kao
jasika, da ti treptaji koji su prolazni, trenutni i ve~ni postaju jedno.
“I u dnu tu`ne du{e moje,
K’o nagove{taj nove vere,
Veselo kao li{}e tvoje,
Nagoni tamni zatrepere. . .”
“Ovde je `ivot shva}en kao op{ta, a ne kao individualna kategorija. “@ivot
od iskoni” je dokaz da `ivot nadvladava smrt, treperewe je simbol odupirawa
smrti”. U tome je poenta i poruka ove pesme Milana Raki}a.
“Nasle|e” – je pesma koja pripada ciklusu Raki}evih rodoqubivih pesama Na
Kosovu. Ve} na po~etku pesnik unosi svoju duboku qubav prema precima,
prema svemu {to je nacionalno, prema ostvarewima iz minulih vekova i
wihovoj lepoti, a to se manifestuje detiwstvom. On od svojih predaka nasle|uje
qubav prema otaxbini, po`rtvovanost, juna{tvo i dostojanstvo.
“I prezirem tugu, zaboravqam boqu,
Jer u meni te~e krv predaka moji’,
Mu~enika starih i junaka koji
Umirahu }utke na stra{nome koqu.”
 Ovde nam slika koqa predstavqa vreme kada su `iveli i radili ti junaci, a to je
vreme neznawa, ne~ove{tva, primitivizma. Pesnik `eli da nastavi sa nasle|em,
ali se javqa sredi{wi problem pesme, kako pomiriti pro{lost i sada{wost, staro i
novo, pretke i mlade, kolektivno i li~no. “Sve`e grane” koje se kasnije pomiwu
oli~avaju mladi nara{taj, nove ideje, nova shvatawa za koja se i sam pesnik
zalagao.
Pesnik ose}a u svojim `ilama krv i “neiscrpnu krepkost” starinskih junaka
koji ne mogu uni{titi tu|e kaleme. I zato se u zavr{noj strofi, u kojoj je i poenta
Raki}evog rodoqubqa da se stari junaci ne javqaju ovde kao teret i smetwa
mladoj generaciji, ve} kao podstrek da se u nevoqama i bolima istraje, da se
lak{e savlada istorijski ponor i kolektivni udes.

SIMBOLIZAM U POEZIJI
VLADISLAVA PETKOVI]A DISA
WEGOVA BIOGRAFIJA

Vladislav Petkovi} Dis ro|en je u selu Zabla}u kod ^a~ka 1880. godine, u
pe~albarskoj porodici, koja se doselila iz okoline Kumanova. Siroma{tvo ga je
pratilo od detiwstva do smrti. Bez oca je ostao vrlo rano, pa je majka odr`avala
doma}instvo, podizala i {kolovala decu. Posle zavr{enih osam godina
gimnazije, ali bez mature, koju nikako nije mogao polo`iti, on je izvesno vreme
radio kao privremeni u~iteq u Prliti kod Zaje~ara, a zatim po prelasku u
Beograd u op{tinskoj carinarnici, (gde mu je posao bio premeravawe {qiva).
Bio je slabog zdravqa i zbog toga oslobo|en slu`ewa vojske. Kratkovidnost je
jo{ jedna nevoqa koja je pratila Disa i uticala na wegovo du{evno stawe koje }e
se odraziti u pesni{tvu.
Najvi{e vremena provodio je u kafanama, te je ostao u se}awu kao jedna od
najneobi~nijih figura slavne beogradske boemije s po~etka XX veka. Evo kako
ga je A. G. Mato{ opisao: “Kao mjese~ar luta{e Dis beogradskim ulicama sa
{e{irom vje~no u ruci, sa crnom kovrxavom glavom i bradom, mr{ava lica i
grozni~ava oka, zabavqaju}i nas svojim nervoznim ekcentri~nostima, smiju}i se
kao dobar, vrlo dobar de~ko i sam na{im dosjetkama na wegov ra~un”. Jedno
vreme, posle sre}ne `enidbe, ipak se smirio, ali su ubrzo do{li ratovi, da sve
nade u lep{e dane odnesu sa sobom. U Prvom balkanskom ratu bio je ratni
izve{ta~ pri Vrhovnoj komandi, a kada je izbio Prvi svetski rat nalazio se u
masi izbeglica koje su se sa vojskom povla~ile preko Albanije na Krf, odakle je
kao i mnogi drugi srpski intelektualci, pre{ao u Francusku.
Izgnanstvo, odvojenost od `ene i k}eri, sve to je te{ko podnosio, uz to se
razboleo od tuberkuloze tako da su svi imali utisak da ne}e pre`iveti rat, ali
sudbina je htela da wegova smrt ne bude obi~na kao banalna smrt na{ih mnogih
pesnika. Po svedo~anstvu onih koji su izbegli smrt, Dis nije umro od
tuberkuloze, ve} se putuju}i iz Francuske, maja 1917. god. utopio u Jonskom
moru, kada je brod na kojem se nalazio torpedovala nema~ka podmornica, a on
se utopio spasavaju}i druge. Takav kraj kao da je naslutio naslovom svoje prve
i glavne zbirke pesama ”Utopqene du{e” (1911.), tako da je i on sam postao
”utopqena du{a”.
Dis je rano po~eo da pi{e pesme, objavquju}i ih u onda{wim kwi`evnim
listovima i ~asopisima, a po{to je bio stranac u Beogradu, skroman i povu~en,
nije mogao da obezbedi izdavawe svojih kwiga pesama, nego ih je {tampao o
svom tro{ku. On je za `ivota objavio samo dve kwige pesama: ”Utopqene du{e”
(1911.) u kojoj on iskazuje svoja setna raspolo`ewa, svoju duboku razo~aranost
u svet i stalno isti~e svoju rawenu du{u. ^eznuo je za ”`ivotom u svetlosti bez
mraka i studi”, a upravo trajao u duhovnom mraku i raspadawu. Krunu
wegovog pesni{tva ~ine ostvarewa iz ove toliko kritikovane kwige, a to su
”Tamnica”, ”Mo`da spava”, i ”Nirvana” koje obuhvataju glavne momente
wegove lirske metafizike: “izrawawe iz nebi}a, ro|ewe kao kosmi~ki doga|aj,
individualnu egzistenciju kao nesigurno lelujawe izme|u sna i jave, izme|u onog
{to je bilo i {to se o~ekuje”. Wegova druga zbirka “Mi ~ekamo cara” (1913.)
predstavqa “pesni~ki danak imperativu istorije”. Tu spadaju pesme
”Raspadawe”, ”Na{i dani”, ”Me|u svojima”, ”Nedovr{ene pesme”.
Wegovo pevawe se nije oslawalo na druge uzore, jer niti je ~itao, niti je
mnogo znao, niti ga je to sve mnogo zanimalo. “A ako u wegovoj poeziji
zapazimo ono ~ega nije bilo u srpskoj poeziji toga doba, onda je to izvorno
disovsko, ono {to ga je obezvredilo u vremenu u kome je `iveo i stvarao, ali ga
je u~inilo nesumwivim prete~om modernog poetskog govora”.
Lepota wegovog pevawa je u spajawu nelogi~nih izraza, alegori~nih veza i
stvarawe besmislenih slika, neodr|enost, praznina, nejasno}a. Zbog svega toga
Skerli} burno reaguje i kritikuje “Skerli} je napao boemiju Disovu kao obnovu
dardanelizma, povratak alkoholizmu, a wegovu poeziju nordauvskim
argumentima kao dekadentstvo iz tre}e ruke, kao la`ni modernizam, kao
nelogi~no posmatrawe okolnog sveta”.

Vladislav Petkovi} Dis

NAJZNA^AJNIJE PESME

”Tamnica” – je pesma koja predstavqa prolog “Utopqenih du{a”, ona donosi

~itavu mapu kosmogoniju, poseduje osnovne naznake celokupnog pesni{tva i
predstavqa uvod u poeziju Disa. Tamnicom su nazna~eni osnovni motivi,
nagove{tavaju se dominantna ose}awa i raspolo`ewa, predo~ava tip disovskog
lirskog izraza koji je iracionalan, halucinantan, neizreciv i nedoku~iv.
Na samom po~etku pesme istaknuta je poetska tema: tamnica data kao
simbol ~ovekove sputanosti `ivotom, zakovanosti za zemqu.

”To je onaj `ivot gde sam pao i ja

S nevinih daqina, sa o~ima zvezda
 I sa suzom mojom {to nesvesno sija
I `ali, k’o tica oborena gnezda
To je onaj `ivot, gde sam pao i ja”

“Utamni~enost po~iwe ro|ewem, koje kao i u svim kosmogonijama

shva}eno kao pad iz vi{eg u ni`i svet, kao odvajawe od zvezda. O~i kao jedan
naj~e{}ih i najosobenijih Disovih pesni~kih simbola nose ne samo odsjaj te
maglovite preegzistencije kojoj pripadaju zvezde, one su ispuwene lepotom
stvari {to okru`uju pesnika. I qubav, kao i zvezde, jeste ne{to {to se nalazi iza
granica neposrednog postojawa, {to kao stara, zaborav- qena pesma izrawa iz
pro{losti”.

”Mo`da spava” – je qubavna Disova pesma sa baladi~nom sadr`inom, tonom

i ritmom. Ova neobi~na qubavna pesma nije pesma qubavnih izjava ili poruka,
niti je pesma naviknute intonacije, ritma i jezika, konkretnih slika, poznatih
li~nosti, ovde je re~ o qubavnom snu; sva pesma je sazdana od nagove{taja i
slutwi. U woj se sre}u i sukobqavaju zaborav i se}awe, nesvesno i svesno, san i
java, a prednost imaju san, vizija i apstrakcija. U ovoj najlep{oj Disovoj pesmi
draga ne dolazi iz pro{losti, nego iz tajanstvenih predela sna.

On samo sluti, a slutiti je jedino {to zna, jer kod wega ni{ta ne dolazi iz jave,
ve} samo iz sna, iz slutwe. U san mu dolaze o~i da ga vide i da on vidi te o~i, te
i u wima prepoznaje qubav, sre}u, svoje prole}e. Te ”o~i” postaju wene o~i,
javqa se wena glava, kosa i u kosi cvet, ali to nije wegova majka, kako je on
mislio, ve} je to ”mrtva draga”.

”Ja sad nemam svoju dragu, i wen ne znam glas;

Ne znam mesto na kom `ivi ili po~iva;
Ne znam za{to wu i san mi java pokriva;
Mo`da spava, i grob tu`no neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i wen ne znam glas.”

Na kraju pesme javqa se okretawe nadi, da ”mrtva draga”, ipak samo spava
sa o~ima izvan svakog zla. U osnovi ima pesnikov zanos lepotom, koja ostaje
lepota i u smrti, ~ista i idealizovana.

”Nirvana” – ovom pesmom pesnik nam govori da je dospeo do dna ni{tavila,

tj. do uni{tewa sebe konkretnog i dotakao obezli~enu ve~nost u kojoj se ni{ta
ne doga|a.
Na po~etku pesme pojavquje se motiv no}i, koji predstavqa simbol smrti, a
sa wom dolaze crne misli, stawa neodre|enosti i ko{marnih slika, a u nekim
verovawima je i simboli~ki znak za ve~nost.

”No}as su me pohodila mora,

Sva usahla, bez vala i pene,
 Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene”.

U ovoj pesmi is~ezavaju svi znaci `ivota, stvari nisu uhva}ene u toku
nestajawa, nego u stawu nepostojawa. Javqa se motiv mora, koje predstavqa
simbol slobode i lepote, motiv prole}a – simbol qubavi, `ivota, ali je to ipak
samo apsurd.
”U Nirvani nisu `ivi ni bolovi, niti se}awa {to su u drugim pesmama te`ili da
o`ive is~ezle stvari, pesnik se vi{e ne se}a, nego mrtve stvari izlaze pred wega,
on je nepomi~an”.

”I nirvana imala je tada

Pogled koji nema qudsko oko:
Bez oblika, bez sre}e, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko”.

I na kraju, ponovni povratak u nebi}e, towewe u bezdan vremena, protiv

koga se uzaludno bori, javqa se kraj sveta, nirvana.

SIMBOLIZAM U POEZIJI
SIME PANDUROVI]A

WEGOVA BIOGRAFIJA

Sima Pandurovi} ro|en u Beogradu 1883. godine, ”u jednoj ulici izme|u

Terazija i `elezni~ke stanice”, kako je napisano u predgovoru jedne wegove
kwige, gde je proveo ceo svoj dugi `ivot. Nakon mature upisao je Veliku {kolu,
i kod Branislava Petronijevi}a studirao filozofiju. Kao student sa nekoliko
drugova, pokrenuo je ~asopis “Pokret” (1902.), a zatim zajedno sa Disom
“Kwi`evnu nedequ”. Filozofsko obrazovawe, znawe jezika i dobro poznavawe
francuske kwi`evnosti, opredelili su Pandurovi}ev kwi`evni rad.
Posle prvog svetskog rata uglavnom prestaje da pi{e pesme i bavi se drugim
kwi`evnim poslovima, tako da je bio kriti~ar, esteti~ar, pokreta~ i urednik
velikog broja kwi`evnih ~asopisa i listova, tako|e se bavio i prevodila~kim
poslom i u tome bio vrlo uspe{an (prevodio je Rasina, Molijera, Rostana,
Marivoa, a zajedno sa @ivojinom Simi}em preveo je [ekspirove drame).
Kao pesnik pro{ao je kroz {kolu francuskog simbolizma, a od svih pesnika
najbli`i mu je bio Bodler. On je tako|e poznavao i nema~ku pesimisti~ku
filozofiju (posebno [openhauera i Hartmana), koja je uticala kako na wegov
pesimizam tako i na wegovu sklonost k racionalisti~kom na~inu mi{qewa.
Za `ivota je objavio slede}a dela: ”Posmrtne po~asti” (1908.), ina~e wegova
najpotpunija i najboqa pesni~ka kwiga; ”Dani i no}i” (1912.), ”Okovani slogovi”
(1918.), ”Ogledi iz estetike” (1920.), ”Stihovi” (1921.), ”Razgovori o kwi`evnosti”
(1927.), ”Bogdan Popovi}” (1931.), ”Dvorana mladosti” (1955.). Pisao je
qubavne, misaono -psiholo{ke pesme, ispuwene jakim bolom i pesimizmom, a
tu spadaju slede}e pesme:
”Biserne o~i”, ”Svetkovina”, ”Bolesno prole}e”, ”Senke”, ”Potres”, ”Tamnica”,
”Rezignacija”, ”Aliluja”, ”Wen odlazak”, i pred kraj `ivota napisao je rodoqubivu
pesmu ”Rodna gruda”.
Sami naslovi pesama govore nam o sumornom, tu`nom, bolni~kom
raspolo`ewu, o ose}awu op{teg rasula i propadawa {to predstavqa najosobeniji
izraz u Pandurovi}evoj qubavnoj lirici, gde se ono javqa kao kontrast qubavi
shva}enoj na tradicionalni, romanti~arski na~in.
“Pandurovi}eva poezija je intelektualna i filozofska sa dominantnim tonom
ispovedne lirike, ova lirika je jasna u iskazima, otvorena i komunikativna.
Osnovni motivi su propali ideali, uni{tene ambicije, razo~arewe, o~ajawe i na
kraju sama smrt, a tako|e se javqaju prolaznost, otu|enost i nesavr{enost.” On je
otvoreno, namerno, svesno opevao svet bola, negacija, pesimizma u svetu u
kome se nalazio, ali on kao pesimista nije bio usamqen me|u na{im pesnicima,
ali je bio vrlo poseban, wegov pesimizam nije isti kao pesimizam Milana
Raki}a, ve} je daleko dubqi, nastao iz slo`enijih saznawa, on je i mnogo
radikalniji. ”Dok je Raki} skeptik qubavi, Pandurovi} je grobar qubavi”.
Kao i drugi pesnici wegove generacije, Milan Raki}, Jovan Du~i}, Vladislav
Petkovi} Dis i on je bio zahva}en mo}nim rodoqubqem, ali se ni kod jednog
kao kod wega nije tako o{tro izrazila suprotnost izme|u osnovnog pravca
wegovog pevawa i obi~no malog broja rodoqubivih pesama ispevanih pod
uticajem velikih sudbinskih doga|aja koje je pro`ivqavala otaxbina. “Dah `ivota,
vere i nade struji u mnogim wegovim pesmama: u triptihonu Dositej, u lepoj,
iako mawe poznatoj “Zori nadawa”, u kojoj u radosnom prole}nom jutru
otvaraju se prozori i vrata svih ku}a, srca, kazamata, u pesmama koje su
nadahnute velikim danima pobede i stradawa naroda ”Vojni~ki rastanak”, ”Stari
ratnici”, ”San naroda”, ”Na kumanovskom razboji{tu”, ”Beograd u ropstvu” i dr.”
Sima Pandurovi}, kao pesnik najte`eg i najmra~nijeg pesimizma u srpskom
pesni{tvu, dosta je bio kritikovan:
”Ako ko ima iluzija o `ivotu, ili ako je na{ao na~ina da se razumno pomiri sa
wime, taj neka ne ~ita stihove Sime Pandurovi}a. Pesnik ”Posmrtnih po~asti” je
samrtno `alostan, kao ~ovek koji je mnogo `iveo i kojega je `ivot u svemu
obmanuo, ili kao ~ovek dozlaboga r|avih `ivaca, koji se u `ivotu ose}a kao onaj
oderani jarac iz narodnih pesama u jelovom grawu”.
Jovan Skerli}
”Misao S. P. kada god je najboqa, pro{la je empiriku, postala teoretska
misao, autenti~na misao. I jo{, demon misaonosti u ovom osobitom liri~aru
vi{e je logi~ar nego metafizi~ar”.
Isidora Sekuli}
 Umro je 1960. god. u Beogradu, ovaj pesnik iako najve}i pesimista iz
vremena moderne, imao je najdu`i `ivot.
Sima Pandurovi}

NAJZNA^AJNIJE PESME

”Svetkovina” - je qubavna pesma, koja predo~ava sna`nu qubav, ona slavi

~istu i slobodnu qubav, pokazuje nesporazum zaqubqenog para i sredine u kojoj
`ive, ukazuje na razlike izme|u sveta qubavi i sveta razuma. Qudi koji ih
okru`uju su prazni, hladni, oni ne shvataju wihovu qubav, koja predstavqa
ludilo, gubqewe razuma i mo}i rasu|ivawa.
”Si{li smo s uma u sjajan dan,
Providan, dubok – nama, draga, znan,
I svetkovasmo ocepqewe to
Od muka, sumwe, vremena i sto
Rana, {to krvave ih vre|ao je svet –
Qubavi na{e plav i ne`an cvet!”
U nastavku pesme dolazi do daqeg razvijawa motiva sukobqenosti qubavnog
para i sveta koji ne razumevaju wihovu qubav i wihovu sre}u. Oni se nalaze u
novoj sredini, u bolni~kom krugu, gde oni mogu da rade {ta `ele, gde oni
poku{avaju da odr`e svoju qubav, {to i uspevaju jer su wihova srca ~vrsto
spojena, {to je znak trajne qubavi; i pored onog drugog `ivota koji je ograni~en
uskim i sebi~nim shvatawem qubavi, nesposoban je da oseti su{tinu i lepotu
istinskog `ivota, predrasude i racionalan duh, sputavaju i zatvaraju sve vidike.
Na kraju pesme dok oni ”u ko{uqama belim”, gde bela boja predstavqa tu
wihovu ~istu, nevinu, lepu qubav, pesnik kao da `eli da nam nagovesti da }e
qudi koji se nalaze u realnom svetu po~eti prihvatati emocije i qubav ”. . . Gle!
o~ima im trepti rosa nemo. . .”
”Rodna gruda” – je rodoqubiva pesma, gde je prikazana qubav prema
rodnom kraju – otaxbini, gde dominiraju razo~arewe, bezna|e i apsolutna
bezvoqnost, ali qubav prema otaxbini je jedino pozitivno ose}awe koje pobe|uje
pesnikov pesimizam.
Prva celina pesme, u koju spadaju prve tri strofe predstavqa izraz
nezadovoqstva `ivotom i pesimisti~kog odnosa prema pro{losti, a tako|e i izraz
negativnih ose}awa i raspolo`ewa. @ivot je prazan, nema vi{e ideala, sve {to je
`eleo je uvenulo, ni{ta mu se nije ostvarilo, `ivot je ”ko{mar”. Ali, ipak drugom
celinom pesnik nam govori o atmosferi osvetqenoj pozitivnim ose}awima i
ispuwenom sve{}u o domovini kao uto~i{tu i osloncu. Qudsko bi}e, kao i bi}e
lirskog subjekta, mo`e da bude izlo`eno raznim isku{ewima, ali qubav prema
rodnoj grudi, tj. zemqi, je ve~na i nepobediva.

”Samo jedna qubav ne ~ili u pari

Prolaznosti; samo jedna se ne mewa;
Samo svoja zemqa ne le`i u bari
 Dosade; i pored sviju isku{ewa
Sve se vi{e voli {to se ve}ma stari”.

“Pesimizam kao dominantno ose}awe sveta, u Pandurovi}evoj poeziji

prevladan je u ovoj pesmi ose}awem qubavi prema zemqi”. To ose}awe ne
samo da ubla`ava izraziti pesimizam, nego istovremeno ukazuje na nov smisao
`ivota i razlog postojawa.

ZAKQU^AK

Mig ~ovekov uz znak svemo}nih i jedina poruka: qubav u do`ivqajima bola

i patwe kao radost i san, kao imaginacija pokre}e simbolom qudskog postojawa
misionara na{e poezije {to su nam ispevali najlep{e zagonetke da ih
odgonetnemo misle}i o sopstvenim simbolima; mi smo to i uspeli u wihovim
prelivima izmi{qenih svetova, a ne izmi{qenih ose}aja. Onda se iza bakrenog
neba koje ”raspaqeno sija”, na|e moja senka `eqna mira, sna spokojnog, da
sneva lep{u javu, da misli o boqoj stvarnosti. Zatim odjedanput, ja sam sama u
nemiru, strepwi i strahu dok ”Jablanovi samo visoko u zraku {ume, {ume i
~udno dr{}u u svodu”, ni tren ne pro|e; qubav mi je strast, `udwa bitnija od
svega, dok opet san o sre}i i miru ne zauzme moj stav.
Kroz boje stihova stigla sam i do doma svog sa svom magijom od {uma i
livada boje}i se da me ne zarobi Tamnica.
Osetim se ~udnom, dok sawam o wemu (onog koga volim), a slutwe mi ni`u
neverovatnu ideju ”mo`da spava sa o~ima iznad svakog zla, izvan stvari, iluzija,
izvan `ivota”.
U`asnuta stvarnost brzo me pro|e, zaobi|e lako kad je kao lik u ogledalu na|
em u redovima pesme zga`ene i izmu~ene pred bajnim snovima, sjajnog li nam
izmi{qenog sveta.

LITERATURA

1. Zoran Gavrilovi} - “Od Vojislava do Disa”

Beograd, 1958. god.

2. Velibor Gligori} - “Kritike”

Beograd, 1945. god.
3. Jovan Dereti} - “Istorija srpske kwi`evnosti”
Beograd, 1996. i 2002. god.

4. Zoran Gavrilovi} - “Zapisi o srpskim pesnicima”

Beograd, 1977. god.

5. Miodrag Pavlovi} - “Osam pesnika”

Beograd, 1964. god.

6. Miodrag Proti} - “Sima Pandurovi}”

Beograd 1964. god.

7. ^aslav \or|evi} i Mr. Predrag Lu~i} - “Kwi`evnost i srpski jezik - 3”

Beograd, 2000. god.

8. Mr. Qiqana Nikoli} i Bosiqka Mili} - “^itanka za tre}i razred sredwe

{kole”
Beograd, 1994. god.