ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ

БИОГРАФИЈА
 Јован Јовановић Змај је један од највећих лиричара српског романтизма који је по
занимању био лекар. Бавио се издавањем и уређивањем дечијих, књижевних и
политичких часописа. Рођен је 6. децембра 1833. године у Новом Саду. Породица
му је била угледна племићка породица, отац му је био сенатор, а касније и
градоначелник Новог Сада.
 Основну школу је похађао у родном граду, док је средњу школу завршио у Халашу и
Пожуну (данашњој Братислави). Након завршене гимназије је по очевој жељи уписао
студије права које је похађао у Пешти, Прагу и Бечу.

Време проведено у Бечу је веома значајно за његово књижевно и политичко образовање. У Бечу је
упознао Бранка Радичевића које је био његов највећи узор. У Бечу такође упознаје Светозара
Милетића и Ђуру Јакшића.
 За време студија се упознаје са мађарском и немачком књижевношћу. Имајући ово ново
знање почео је да преводи песме писаца попут Петефија, Цуцорија, Гараија и многих других.
Имао је велику наклоност и поштовање према мађарским песницима, а Мађари су га јавно и
искрено поштовали.
 Године 1860. након прекидања студија, враћа се у родни Нови Сад. Објављивао је поезију у
новосадској „Даници” где и упознаје своју будућу жену Ружу Личанин. Две године касније
се жени и инспирисан срећним и лепим породичним животом као и љубављу, пише збирку
песама „Ђулићи” (наслов збирке изведен је од турцизма “ђул” – ружа).
 Напушта службу у магистрату и посвећује се књижевном раду. Преузима сатирични лист
„Комарац” и покреће књижевни часопис „Јавор”.
 1863. године се сели у Пешту где почиње да ради у Матици српској и наставља студије
медицине. Године 1864. започиње сатирични лист „Змај”.
 1870. године завршава студије медицине и враћа се у Нови Сад где је започео своју
лекарску праксу.
 Исте године се сели у Панчево и започиње хумористички лист „Жижу”.
 Јована Јовановића Змаја је убрзо задесила велика трагедија. Умрла су му деца од
туберкулозе која је у то време била неизлечива болест , а ускоро му умире и жена Ружа.
Ова трагедија проузрокује настанак многих елегичних песама и инспирише збирку под
називом „Ђулићи увеоци”.
 Потом се враћа у Нови Сад и након њега одлази у Футог. Умире му и последње дете
Смиља, која је за мајком поживела само две године.
 Касније се сели у Сремску Каменицу где дочекује Xерцеговачки устанак. У Новом Саду
започиње часопис „Илустровану ратну кронику”.
 1878. године покреће хумористички часопис „Стармали”.
 1880. године почео је да уређује најпознатији дечији часопис тог времена „Невен”.
 1882. године су објављена издања под називом „Певанија” и „Друга певанија” које
обухватају шаљиве песме које је Јован Јовановић Змај писао у многим часописима.
 Четрнаестог јуна 1904. године умире у сну у Сремској Каменици.
Књижевни рад
 Писао је сатиричне, политичке, дечје, родољубиве и љубавне песме. Сматра се првим писцем
у српској књижевности који је писао поезију за децу и најзначајнијим представником
сатиричне поезије.
Његове најзначајније збирке песама су „Ђулићи” и „Ђулићи увеоци”. Такође су битне збирке
„Певанија” и „Друга певанија” у којима су записане бројне дечије и шаљиве песме које су
биле објављиване у разним часописима.
Збрика песама „Смиље” веома је значајна због свог садржаја родољубивих песама за децу,
које су имале циљ да науче децу да се радују животу, природи, да поштују старије, воле
отаџбину...
 Његова најзначајнија рефлексивна песма је песма „Светли гробови”.
 Осим поезије, Јован Јовановић Змај је написао и два дела у прози:
 песничку легенду
„Видосава Бранковић”;
 шаљиву драму под
називом „Шаран”.

Преводилачки рад
 Преводио је дела из мађарске и немачке књижевности.
 1860. године је превео „Витеза Јована” Петефија Шандора.
 Из немачке поезије је преводио Гетеа и његова дела „Херман и Доротеа” и „Ифигенија на
Тавриди”.
 Такође је преводио и љубавну лирику Хајнеа као и оријенталну поезију Фридриха
Боденштета.
 1861. преводи „Источни бисер”.
 Од осталих превода најпознатији су преводи Љермонтова.

„Ђулићи“

 Кљижевни род: лирика (збирка песама);

Књижевна врста: љубавне и лирске песме;

„Ђулићи” је прва збирка песама Јована Јовановића Змаја објављена у Новом Саду 1864.
године. Дело говори о Змајевој љубави према жени, срећи у породичном животу.
Дело добија име по турцизму ђул - ружа. У свом првом издању збирка песама је имала 60
песама и у свом коначном издању 73 песме. Песме су веома интимне и настајале су
спонтано.
Оне су “лирска историја једне патријархалне грађанске љубави”.
 Песме у делу имају заједничку једино тему, али се разликују по форми, обиму и природи.
Дужина и форма песама се непрестано мењају, од песме до песме, све у зависности од
расположења лирског субјекта.
 Све песме у делу су пристојне, једноставне, без великог броја стилских фигура и одмерене,
а љубав представљена на кротак, племенит и смирен начин.
 „Разговор са срцем”
 Најзначајније песме из ове збирке су „II Ђулић“, „III Ђулић“, „VII Ђулић“, „IX Ђулић“ и
„XVII Ђулић“.
„Ђилићи увеоци“

 Кљижевни род: лирика(збирка песма);

Књижевна врста: љубавне, породичне, елегије и рефлексивне песме;

Ова збирка песама је настала након велике трагедије породице Јовановић у којој писац губи
своје најмилије. Под утицајем овог догађаја, он пише збирку песама која је у супротности са
прошлом („Ђулићи”). Збрика се састоји од великог броја елегија, тешких тема и изразито
сетне атмосфере у којој се види песникова агонија и бол због губитка најмилијих.
 Ђулићи увеоци” представљају прелазак Јована Јовановића Змаја на писање елегичних,
сетних песама.
 Тема овог дела је пролазност живота, бол због губитка блиских људи и немогућност
утицањана стварност.
 Збирка садржи 69 песама од којих је најзначајнија песма „Пођем, станем, идем ,
застајавам”.