Jovan Skerli se rodio 8. avgusta 1877.

godina, od oca Miloa, umadinca,

poreklom iz Crne Gore, iz okoline Nikia, iji su se preci, posle seobe, krajem
XVIII veka zaustavili u selu Lipovcu, kod Topole, i majke Perside, roene
Mirkovi, iz Pivnica, juno od Pete, za iju porodicu se pretpostavlja da vodi
poreklo iz Dalmacije.
Osnovnu kolu i gimnaziju zavrio je u Beogradu u periodu od 1887. do 1895.
godine. Na Veliku kolu, lingvistiko-literarni odsek Filozofskog fakulteta
upisao se 1895. Diplomirao je 1899. sa glavnim predmetom francuski jezik
s knjievnou i teorija knjievnosti. Od 1899. do 1901. studirao je u Lozani i
Parizu. Doktorirao je 12. jula 1901. u Lozani, odbranivi tezu L' opinion
publique en Franse d' apres la poesie politique et sociale de 1830 a 1848. 1
Jo u novembru 1899. bio je postavljen za profesora pripravnika Gimnazije
Kralja Aleksandra I u Beogradu. Otputen je iz dravne slube u aprilu 1900.,
da bi u julu iste godine ponovo primljen na to mesto. U septembru 1901.
izabran je, a u novembru je ovaj izbor i potvren, za docenta Velike kole za
francuski jezik s knjievnou i istoriju knjievnosti. Avgusta 1902. razreen
je dunosti i postavljen za suplenta Gimnazije u Zajearu. zbog ega je,
krajem avgusta dao ostavku na dravnu slubu. U oktobru 1902. ponovo je
izabran, a u novembru vraen na svoje staro mesto u Velikoj koli. kolske
1903/04 bio je na jednogodinjem odsustvu, radi usavravanja, u Minhenu i
Parizu. U januaru 1905. postao je vanredni profesor teorije knjievnosti na
Velikoj koli, a u martu 1905. profesor istorije srpske knjievnosti na
Univerzitetu. Za dopisnog lana Srpske kraljevske akademije izabran je 1910.
Kao lan Srpske radikalne stranke, bio je, od 1912. poslanik u Narodnoj
skuptini. Umro je 15. maja 1914. godine u 37. godini ivota.

Njegova je kritika esto bila opisna; to jest, kritika koja, kao to joj i ime kae,
opisuje vie no to sudi ili sudi opisujui. Njegove su kritike te vrste bile kao
smanjene kopije dela o kojima su pisane, kao slike dela u minijaturi. Niko nije
umeo bolje od Skerlia dati sliku i utisak koje delo ostavlja u itaocu. Kad ste
takvu njegovu kritiku proitali o Kotani iliBojim ljudima Borisava
Stankovia, vi ste delo znali kao da ste ga sami proitali; cela ivopisna
sadrina dela, ljudi i dogaaji, i sredina, i oseanja, cela boja dela, ostajala je
u vaem uobraenju, oseanju, i pamenju. Njegove su kritike te vrste
bezmalo nenadmane, i ja ne znam boljih ni u jednoj knjievnosti.
1

Kao knjievni kritiar Skerli nije imao ujednaene afinitete. Vie mu je

leala proza od poezije. O proznim piscima sudio je sigurnije I temeljnije I
napisao je nekoliko obimnih I analitikih studija. O poeziji nije mnogo pisao
(izuzetak je studija o Vojislavu Iliu). Kao knjievni storiar mnoge pisce nije
uneo u svoju Istoriju nove srpske knjievnosti , ili zato to su bili drugaijih
politikih uverenja, ili zato to je smatrao da kao pisci nisu zasluili da uu u
istoriju knjievnosti.
Skerli je esto sudio piscima, delima i pojavama na osnovu svojih politikih i
ideolokih uverenja, i tada je bio jednostran i iskljuiv odbacivao je
modernu, osuivao pesimizam u knjievnosti, pokazivao nerazumevanje za
neke pesnike (Pandurovi, Dis).

JOVAN SKERLI

Knjievni i kulturni ivot srpskog naroda na poetku XX veka najtenje je

vezan za knjievnoistoriarski i kritiarski rad Jovana Skerlia. Skerli je bio
veoma iva i snana priroda, omladinac koji se vaspitao na uenju Svetozara
Markovia i koji je u nacionalno-politikom i kulturnom ivotu svoga naroda
odigrao veoma uticajnu, reformatorsku ulogu.
Rodom Beograanin i beogradski ak, on je nastavio visoko kolovanje u
Lozani i Parizu. Tom prilikom je izvorno upoznao savremenu francusku i
evropsku knjievnost i zapojio se njenim progresivnim duhom i tekovinama.
Poloivi doktorat nauka Skerli se vraa u domovinu, u Beograd, gde stupa
na katedru knjievnosti na Filozofskom fakultetu i vremenom postaje
centralna figura celokupnog knjievnog i nacionalno-politikog ivota
graanske Srbije. Njegovi publicistiki radovi brzo mu obezbeuju opte
priznanje i najvii autoritet.
Iako nije dugo iveo, Skerli je za nepune dve decenije stvorio dela kojima je
korenito izmenio nau knjievnu kritiku i istoriografiju. Napisao je itav niz
knjievnih studija, eseja i lanaka, kojima je nauno dokumentovano,
trezveno i ubedljivo osvetlio itav XVIII i XIX vek srpske knjievnosti. Poznate
su njegove knjievnoistorijske studije o srpskoj knjievnosti XVIII veka, o
Vojislavu Iliu, Jakovu Ignjatoviu, Svetozaru Markoviu i knjievnom ivotu i
stvaranju u doba takozvanog omladinskog Perioda u XIX veku (Omladina i
njena knjievnost, 1906). Posebno mesto u Skerlievom radu zauzima ciklus
2

knjievnih eseja i studija Pisci i knjige. U tim radovima je veoma obaveteno i

sugestivno naslikao ivot i rad najznaajnijih pisaca naih od XVIII pa sve do
poetka XX veka. Na osnovu svih tih radova i kao plod veoma savesnog i
naunoistraivakog rada, Skerli je napisao i veliku Istoriju nove srpske
knjievnosti 1914. godine. To je, nesumnjivo, jedna od najboljih knjievnih
istorija ne samo srpske ve i jugoslovenske knjievnosti. (Srpska knjievnost
u XVIII veku 1909, Svetozar Markovi 1910)
Skerli je bio snaan, trezven i racionalan duh. U knjievni ivot Srbije svoga
vremena, u koji su sve vie prodirala raspoloenja klonulosti i pesimizma, on
je uneo nov, optimistiki duh. Njegov uticaj i delovanje u tom pogledu
odigrali su neocenjivo veliku ulogu.
Njegov stil je postao uzor za sve koji su tada radili na knjievnosti i njenoj
kritiarskoj i istorijskoj problematici. Taj stil je, u prvom redu, jasan, koncizan i
sadrajan. Skerli nije voleo frazu ni prazne rei. Njegov jezik i izraz su uvek
konkretni i precizni, a uz to i slikoviti i emocionalni.
Takvim svojim radom Jovan Skerli je odigrao reformatorsku ulogu u naoj
knjievnoj istoriji i kritici, a isto tako i u celokupnom kulturnom i nacionalnom
ivotu. Kao urednik Srpskog knjievnog glasnika, on je uspeo da okupi
najpoznatije pisce iz svih naih krajeva, da na njih izvri snaan uticaj i
razvitku srpske knjievnosti da nov i progresivan smer.

( )
1912, ,
.
, .
1913, ,
1914.

.

( , ,
, , , , .
, , ,
). , .
,
3

 . ,
.
, lvre de lElve livre du Oatre. ,
, 109 . ,
,
.
,
,
. ,
.
, . ,
, - , .
,
(, , ), .
;
, .
XVIII ,

, , ,
. ,
, ,
, , .
,
.
.
-
. ,
,
-
, . , ,

,
.
,
.
,

4

 1911.
, .
,
, ,
.
:
.
. ,
, .
, , .
, ,
, , 1901.
. , , ,
.
.


.
: ,
.
, .
;
,
.
3 ,
3 . . , .
. . , ,
, . ,
, . ,
,
.
,
. ,
, ;
,
- , ,
, .
5

, . ,
.
,
, ,
. ,
, .

, 1914.