~

БИОГРАФИЈА
dr mr ВОЈИСЛАВА МАРЈАНОВИЋА

лановцу, Од 1949. управник и сарад-

ник београдских апотека, а од 1960.
сарадник Фармацеутског факултета
у Београду. Оснивач је Секције за
историју медицине и фармације СЛД
1950. и био њен секретар 15 годи-
на. Организациони секретар Hayu-
“

ног друштва за историју здравстве-

не културе Југославије 1954. и секре-
тар до 1960. године. Био члан редак-
uMje Acta historica medicinae, phar-
maciae, veterinae Jugoslaviae, capa-
„ник Југословенске енциклопедије, се-
; кретар Секције за историју фарма-
ције ФДС, што је и данас. Први рад
објавио 1929, а до данас око 50 стру-
чних и научних радова. Стално при-
купља музејске предмете и оригинал-
ну архивску грађу за Музеј за ис-
торију фармације Фармацеутског фа-
култета у Београду, држи наставу
из историје фармације и управник
је Музеја. Докторирао у Београду
1965. године са дисертацијом Фарма-
ција у Србији у ХТХ веку, '

Објавио монографије:
Фармација у Шапцу у ХТ1Х веку,
Рођен у Зајечару 15. П1 1905 од Шабац 1966.
родитеља Будимира и Цвете Марја- Фармација у Пожаревцу у ХТ1Х ве-
новић, просветних радника. Основну ку, Пожаревац 1967.
школу и нижу гимнацију завршио у Фармација у Смедереву у ХТ1Х ве-
Пожаревцу 1920. године, а вишу учио ку, Смедерево 1969.
у Битољу и Београду. Матурирао је Фармација у Србији у ХТХ веку,
у П београдској мушкој гимназији Београд 1970.
1924, а дипломирао у Загребу 1928. Фармација у Ваљеву у ХТХ веку,
године. Радио у Београду, Ваљеву и Ваљево 1970.
Свилајнцу. Био дописник »Фармаце- Фармација у Алексинцу у ХТ1Х ве-
утског вјесника« за Србију 1929. и
ala

ку, Алексинац 1971. ai

1930. године. Кондиционирао у Беог- Здравствена култура Јагодине У

apr“

раду до 1933. Од 1933. сопственик дро- Х1 веку, Светозарево 1972, ar

герије и козметичке лабораторије, а Одликован орденом рада са сребр-
од 1939. и апотеке и биохемијске ла- ним венцем за рад у Српском лекар-
KEA

бораторије у Београду. Мобилисан ском друштву у Секцији за историју oo

1944. у ЈНА, где је провео до сеп- медицине и фармације 1962. (На кра-
тембра 1945. Поново грађански моби- ју ове књиге налази се библиогра-
ML

лисан од 1947. па до краја 1948. го- фија радова дг тг Војислава Марја-

дине, провевши у Крушевцу и Г, Ми- новића.)
 СВЕТОЗАРЕВО
Издавач МЕДИЦИНСКИ ЦЕНТАР

Почасни редакциони одбор

Ггг ЂОРЂЕ СЛАВУЈЕВИЋ, директор Медицинског центра

у Светозареву

СТАНИМИР ДОБРОСАВЉЕВИЋ, помоћник директора

Медицинског центра

Мг рћ СЛОБОДАН ПАВЛОВИЋ
Мг рћ ДАНИЦА ПАВЛОВИЋ
Мг рћ БОЖАНА ИЛИЋ
Мг рћ НАДА РАДОСАВЉЕВИЋ
Мг рћ АНИЦА ЈАКОВЉЕВИЋ.
Мг рћ СЛОБОДАНКА РИСТИЋ
Мг рћ РАДМИЛА НИКОЛИЋ
Мг рћ РАДМИЛА ПЕНЧИЋ
Мг рћ БОЖИДАР ЖИВКОВИЋ
управник апотеке у Рековцу

Лектор, коректор и технички уредник

ЂОЖИДАР АЛАГИЋ

|
Насловна страна

Dipl. пе СТЕВАН ГТАЗИКАЛОВИЋ, архитект

апотеке
Фотографија насловне стране представља стару зграду
1885. године
коју је таг Антоније Шохај подигао

Штампа: Графичко-издавачко предузеће »Нови пут«

Светозарево, Ђуре Ђаковића 74
 БИБЛИОТЕКА ИСТОРИЈЕ ФАРМАЦИЈЕ БР. 7

рг тг ВОЈИСЛАВ МАРЈАНОВИЋ
виши научни сарадник Фармацеутског факултета
у Београду, управник Музеја, наставник историје фармације

ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА
ЈАГОДИНЕ ХХ ВЕКУ У

СВЕТОЗАРЕВО
1972
ОВАЈ РАД ПОСВЕЋУЈЕМ СВОЈОЈ ДЕЦИ
ЦВЕТИ, БИЉАНИ, ЗЕТУ ТОМИ,
УНУЦИМА МАРКУ И ВАЊИ
 ИНИЦИЈАТИВОМ МУЗЕЈА ЗА ИСТОРИЈУ ФАР-
МАЦИЈЕ ФАРМАЦЕУТСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ
— КОЈИ ВОДИ ХРОНИКУ НАШЕ ФАРМАЦИЈЕ — И
ДУБОКИМ РАЗУМЕВАЊЕМ МЕДИЦИНСКОГ ЦЕНТРА
У СВЕТОЗАРЕВУ — ЊЕГОВОГ ДИРЕКТОРА Рг ЂОРЂА

СЛАВУЈЕВИЋА, ПОМОЋНИКА ДИРЕКТОРА СТАНИ-

МИРА ДОБРОСАВЉЕВИЋА И СВИХ ФАРМАЦЕУТА
СВЕТОЗАРЕВА — СТАРЕ ЈАГОДИНЕ
ОВА ЈЕ КЊИГА УГЛЕДАЛА СВЕТЛОСТ ДАНА
ПОВОДОМ СТОДВАДЕСЕТЕ ГОДИШЊИЦЕ ОСНИВАЊА
ПРВЕ АПОТЕКЕ У ЈАГОДИНИ 1852 — 1972.

ПРОСЛАВА ЈЕ ОДРЖАНА 4. НОВЕМБРА 1972.

ГОДИНЕ У СВЕТОЗАРЕВУ — СТАРОЈ ЈАГОДИНИ.

 споменици
СРФАРМАЦЕУТСКЕ КУЛТУРЕ
У СРБИЈИ
 OE

при

Пи

ts ' да

пр

,
\
 . . Такво схватање допринело
.
је
да се у новој СФРЈ
формирају на нашим факултетима и катедре за предмет
Историја фармације. Поред тога, у Београду се при Фарма-
цеутском факултету формирао Музеј за историју фар-
мације који чува драгоцен материјал из прошлости ове
професије. .. Рг тг Андрија Мирковић

Детаљ из Шохајеве апотеке у Јагодини

официна са рецептуром

IX
 а
др
-24
Lo
еџиту
'доокију Zgoqreg
:ид1зиЈеи :идгоиЈеи.

"нуУНИПШачФ
“л1'619т

догеонетад
4
Hesop
опао
“чинчобогниа

озжојр
oonLore

зонечонзо

ЧИМ

оне и
1]
4
'oqedyom

ен 'чичоблоу

"ЧНИПОЈ

'и(И94
оптехиј

оги4огебдооеи ћечиноо

еноко
О.
MEMIFEHE

А
а[
ИчЧАУЋИМЧХ

6881

чекооЈеау

O
“чичочдеју

чциџеј,
ебемогопе

'чинчоиаЧнеду

озмо[имох

AIMEOL

НУПШЧОПИЧ
и
Гебоки
омеуг

МИНЧУЖАП

игиоаа
еашмпАау

deLOJI WONIOHdO
TA
ончежау

'анипој

о4аосј,
УН
M 4 'MMOBHO

УО ен

о[имох '#681

минизаизди

чичонеџе) хинаваих

“читај огичнм

Чељејј
MrMSGdO

УНУОИФУ410О10Ф

Ддогнош

ончап
инча
и
EM оптехију “емолопе

и
онгончу

инат
пезип

цчичо[идтимију

AZaodofono

:идазиЈеи 'чигоохо “*qMđAq,

догмапони

“цикочин
МОЈИУШ

УМИНОУПЧ-УЧУМАТОПУ
4
нечор 2440,
2013
опет е1о07
ТОП Чилоохр owonome

ли

ЊЕ
Оно
лр JIUI “читеј,

ogdr

'9ех уненипдоф
Ip
ен

'инекикохо

Шебокијау
њенинзо
УПАЧТ

зао,
'ешепоп

венчао

ли
~
Спомен-плоча постављена о 125. годишњици прве
апотеке у Крагујевцу, са натписом:
НА ОВОМ ПРОСТОРУ НАЛАЗИЛА
БИЛА СМЕШТЕНА
СЕ ЗГРАДА У КОЈОЈЈЕ
ПРАВИТЕЛСТВЕНА АПОТЕКА КНЕЗ
МИЛОШЕВЕ СРБИЈЕ — ДВОРСКА И ВОЈНА — ПРВА АПО-
ТЕКА У КРАГУЈЕВЦУ
ПО ЖЕЉИ КНЕЗА МИЛОША — АПОТЕКУ ЈЕ ОСНОВАО
МБ РН ПАВЛЕ ИЛИЋ 1836. ГОДИНЕ. СПОМЕН-ПЛОЧА ЈЕ
ПОСТАВЉЕНА О 125-ГОДИШЊИЦИ ЊЕНА ОСНИВАЊА И

19.
20-ГОДИШЊИЦИ НАРОДНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ
новембар 1961. године Народни
државне

одбор општине
Крагујевац, Фармацеут-
ско друштво Србије«

XI
 EID ТО
АПОТЕЊУ
ЈЕ |R
OVirus-MHVAJID IIHII

Спомен-плоча првој апотеци у Шапцу, постављена о стодесето-

годишњици оснивања у самој апотеци, са два натписа. Први
горњи је цитат преписке око оснивања апотеке и гласи:
»ДА. ЈЕ ЖИТЕЉСТВО ОВДАШЊЕ СКЛОНО И РАДО ИМАТИ ..
У СВОЈОЈ ВАРОШИ ОВАКО СЛОБОЛНУ. АПОТЕКУ«.

Спомен-плоча на тргу Ослобођења у

а ерницу којом је“
Централна апотека обележила стодесетогодишњицу оснивања
прве апотеке у Пожаревцу, 21. У. 1967. год.

XIII
—
Стара зграда у Крушевцу — данашње здање у којој је штг
Драгослав Кедровић основао прву апотеку, 1869. год. и о осни-
вању дао овакав службени оглас:
»121—, 3 НОВО ОСНОВАНА АПОТЕКА КОД СВ. ЈОВАНА У
КРУШЕВЦУ, ПОШТО ЈЕ КОМИСИОМ КОЈУ

У Крушевцу 1. фебруара

Београд, Субота
i
8.
1869.
Г. МИНИСТЕР
УНУТРАШЊИ ПОСЛОВА ОДРЕДИО ПРЕГЛЕДАНА ОТПО-
ЧЕЛА ЈЕ РАДИТИ.
ЈЕ

Драгослав Кедровић
апотекар«.
фебруара 1869. СРПСКЕ НОВИНЕ
Gp. 17. .cnp. 74.

На месту првог прозора лево и испод њега била су отворена

врата за улаз у апотеку. Пошто тада у Крушевцу није било
погодног локала са одговарајућим прописаним бројем про-
сторија, то је ову зпраду мр Драгослав Кедровић адаптирао за
локал апотеке. То је био случај у многим местима Србије XIX
века, јер се ретко могла да нађе зграда која би одговарала

XIV
тадашњим строгим захтевима. ?
СПОМЕН-ПЛОЧА ПРВОЈ АПОТЕЦИ У СМЕДЕРЕВУ, ПО-
СТАВЉЕНА О СТОДЕСЕТОГТОДИШЊИЦИ ОСНИВАЊА СА
НАТПИСОМ:

У ОВОЈ ЗГРАДИ ЈЕ РАДИЛА ПРВА СМЕДЕРЕВСКА АПОТЕ-

КА КОЈУ ЈЕ ОСНОВАО МБ ЈОВАН ДИЛБЕР ИЗ ВЕЛИКЕ
КИКИНДЕ 15. СЕПТЕМБРА 1859., ГОДИНЕ. СПОМЕН-ПЛОЧА
ЈИ ПОСТАВЉЕНА О СТОДЕСЕТОГОДИШЊИЦИ ОСНИВАЊА
АПОТЕКЕ.
12, октобра 1969. ОПШТИНСКА СКУПШТИНА СМЕДЕРЕВО

ХМ
 НАЈЛЕПШИ СПОМЕНИК ФАРМАЦЕУТСКЕ КУЛТУРЕ
У СРБИЈИ
Спомен-плоча стогодишњици прве апотеке у Ваљеву 1870. —
1970.године, која се овде не види, са исклесаним рељефом у
камену старе зграде која сада не постоји и натписом: На овом
простору постојала је зграда старе општине у којој је била
смештена прва апотека града Ваљева. Апотеку је основао тг
Клаудије Прикелмајер из Славонске Пожеге 5. 1Х. 1870. Слпо-
мен-плочу поставио Апотекарски центар у Ваљеву 7. У1Т 1970.
Овај споменик се налази у малом парку у Ваљеву поред
фонтане, на коме простору је била зграда старе општине

XVI
 Спомен,плоча првој апотеци у Неготину са натписом:
»УОВОЈ ЗГРАДИ ЈЕ БИЛА СМЕШТЕНА ПРВА АПОТЕКА
ГРАДА НЕГОТИНА. АПОТЕКУ ЈЕ ОСНОВАО MR СТЕВАН
ФРИЦМАН РОДОМ из ПОЖУНА, ЧЕХОСЛОВАЧКА, 20.
АПРИЛА 1870.
СПОМЕН-ПЛОЧУ ПОСТАВИО МЕДИЦИНСКИ ЦЕНТАР О
СТОГОДИШЊИЦИ ОСНИВАЊА.
11. Х. 1970. НЕГОТИН«

Спомен-плоча првој апотеци у Алексинцу у згради Татар Ри-

сте Прендића. Апотеку је основао mr Аурел Калмар из Барт-
фелда у Аустрији 18. 1. 1871. године.
СПОМЕН-ПЛОЧУ ПОСТАВИО МЕДИЦИНСКИ ЦЕНТАР У
АЛЕКСИНЦУ 13. У1. 1971. ГОДИНЕ.

ХУП
СПОМЕН-ПЛОЧА ПРВОЈ АПОТЕЦИ У ЈАГОДИНИ — СВЕ-
ТОЗАРЕВУ, ПОСТАВЉЕНА О ПРОСЛАВИ 570-ГОДИШЊИЦЕ
ЈАГОДИНЕ 26. 1Х 1969.

XVIII
 сл

'69651

ИНИПЏОЈУГ

А чЧНИПОЈУГ

ЧМАТОПУ

ери

УнНУЧИНОО

ИПИНШИПОЈ

чПИСЖШИПНОЈ-0е

711

дкаукодап

ЧОКСИ-НЧИОПО

зенучианто
 ичуг

Оо04П

чиЋичи

'ИНИПОЈУГ

угипшуа

А "6961

MWMMLLOITV
чиги
УМАДТОПУ

чиччглауУкО

ЖКЋУЧИНОО

ЧПИЧИПИПОЈ

44404.

ТТ
'АЧИЈТОЧМИ

На

24404. :ОНОНИ

MIA

пунча
СА ИЗЛОЖБЕ МУЗЕЈА ЗА ИСТОРИЈУ ФАРМАЦИЈЕ ФАР-
МАЦЕУТСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ 1956.
С ЈЛИВА НА ДЕСНО: МЕ ФРАНЦ МИНАРЖИК, р-< МА
ДАИДРИЈА МИРКОВИЋ, МА ЉУБИША АРСЕНОВИЋ, РБ МА
ПОЈИСЛАЋ МАРЈАНОВИЋ, МА ВИНКО ВЕЛНИЋ И ПРОФ.
DR ПАВЛЕ ТРПИНАЦ

XXI
DR MR ФЕРДИНАНД ШАМС, ДРЖАВНИ ХЕМИЧАР,
ИНСПЕКТОР АПОТЕКА И РЕТАКСАТОР РЕЦЕПАТА У
СРБИЈИ ОД 1873 — 1893.

XXII
 ПРЕДГОВОР

Ова књига представља један део великог потхвата

Dr mr ph BojMcecmaBa Марјановића. Фармација у. Шапцу,
Смедереву, Пожаревцу, Ваљеву и Алексинцу, била је пред-
мет ранијег изучавања Рг. Марјановића, а сада њима
додајемо и изучавање историје фармације и медицине и
уопште здравствене културе у Јагодини. Поменимо осо-
бито књигу »Фармација у Србији у ХТХ веку«. Све то
чини једну целину, али целину заобљену и обрађену, којој
ће се убудуће моћи додавати све оно што се буде даље
изучавало. У том погледу све ове књиге чине једно велико
дело Ог Марјановића.
»Здравствена култура Јагодине у Х1Х веку« је књи-
га која треба да нам да целокупну слику наших прилика
тога ХТХ века који за Србију представља велику обнову
и који је сигурно представљао не само велики напор за
једну земљу поробљену пет векова, него је тај век био и
одраз једног страховитог бујања и немира који се одража-
пао како у широким националним стремљењима тако
бурним политичким догађајима. Као да је у том збијеном
и у

једном веку требало поново да никне све оно што је нес-

тало током пет стотина година.
Тако је било и са здравственом културом. Дотле, па
у многим местима чак до средине тога ХТХ века, готово
сведена на најпримитивније облике, једва гајена, она нагло
добија праве пионире, лекаре и фармацеуте, не само прак-
тичне људе да сврше посао, него и праве пионире да у
своје место живљења унесу једну сасвим нову европску
културу. То се осећа у здрављу више него игде. Лекари
и апотекари постају највиђенији људи својих крајева.
Цео њихов живот се оличава у новоме и европскоме.

XXIII
 Отуда и правилна тежња Ог Марјановића да кроз |

њихове личности добије и увид у нашу здравствену па и

општу културу.
Књига је пуна факата и изненађења. Ту су животи
наших лекара и апотекара. Ту су правилници о раду уста-
нова и лекара и фармацеута. Ту је опис прилика тога
доба. Ту је кратак опис страховите куге из 1837. године.
Извештаји о прегледу апотека, о раду лекара, преписке.
све је ту да нам дочара једно велико доба развитка нашег
..
народа.
Дугујемо много Ог Марјановићу како за раније на-
писана дела тако и за ово дело. Изнад свега одушевљава
нас та воља и тај несебични рад који оличава оно дубоко
људско да је човек рођен или створен да нешто уради у
своме животу.
Ова књига Dr Марјановића није само скуп чиње-
ница нити само препис старих хартија мучно пронађених
по архивама. Она чини једну целину, један оригинални
и научни рад и поглед на светли и велики период развића
наше здравствене културе.
Зато сам врло задовољан што могу да препоручим
ову лепу књигу свакоме ко жели или да ужива у њој или
да нађе основе за даљи рад на нашој историји.
8. септембра 1972. Професор Ог САВА ПЕТКОВИЋ
у Београду редовни професор Медицинског da-
култета у Београду, дописни члан
Српске академије наука и уметности
·
 ПОГЛЕД НА ПРОШЛОСТ ЈАТОДИНЕ

У ХП веку, на месту данашње Јагодине, постојало

је за време Стевана Немање насеље под непознатим име-
ном. Због зуба времена, који је уништио писмене податке,
пе знамо тачно када је ово насеље названо Јагодином.
За то име зна се тек од краја ХТУ века, у доба кње-
гиње Милице, удовице кнеза Лазара, и њених синова Сте-
пана и Вука Лазаревића.
Први помени о Јагодини забележени су у српским
споменицима крајем ХТУ и почетком ХУМ века. Први по-
мен који датира од 15. јула 1399. године — тј. 10 година
повле ковонске битке — у оригиналу гласи: »Ове године
јављају госпођа Евгенија“, то је било име књегиње Мили-
це у калуђерству, "деспот Стеван, Вук писмом у Јагодној
дубровачкој општими, да је Дубровчанин Живулин Ста-
нишић држао царине Планску и Шетоњску и све платио«
Други помен је од 8. јуна 1411. године и он у ори-
гиналу гласи! #То је хрисовуља писана тада у Јагодној,
којом Стеван, деспот српски, даје Хиландару нека села«.
Касније, еволуцијом речи, Јагодна је добила своје
право, данашње име Јагодина (Спетозарево). До ХУ века
стари римски друм ишао је десном обалом Мораве ка
северу, а од ХУ века, када су Турци овладали Балканским
полуострвом, стари пут је напуштен, а нови је прешао
на леву обалу, пролазећи кроз Јагодину, Багрдан, Бато-
чину, продужујући даље на север према Београду.
Податке из овог времена — од ХУ до ХУШ века
— дали су нам страни путници који су тим путем, као
дипломатски представници разних европских владара,
пролазили за Цариград. Они су обично носили султану
1
и везирима богате поклоне и имали сјајну пратњу од 50
до 100 добро наоружаних лица.
Исто тако, један турски путописац назива Јагодину
погрешним именом Јашинче, када је султан Сулејман у
ратном походу на Карла У, а на путу из Ниша за Бео-
град, 19. јуна 1532. године, заноћио у Јагодини.
Печујски владика Антон Вранчић, путујући 1553.
године за Цариград као изасланик Карла У, био је први
од страних путника који је описао Јагодину.

»Прешавши готово 3 миље дуго слеме Лукавице при-

спели смо у варошицу Јагодину, која се налази на про-
страном округлом пољу, опасана ниским брдима, угодно
и лепо лежи имајући на десно Мораву“.

Две године после Вранчића, моравском долином је,

на путу за Цариград, 1555. године прошао изасланик не-
мачког цара Бузбек. Из његовог дневника црпемо многе
податке о нашем народу и његовим обичајима. Он је, из-
међу осталог, писао: »Из Београда .... с великом пратњом
Јаничара. . .дођем у село Јагодину. Овде смо имали да
видимо погребне обичаје овдашњег народа, који се ни мало
не слажу са нашим .. .< Исто тако,
у дневнику има и по-
датака о свадбеним обичајима Срба у Јагодини, као и опи-
са делова народне ношње.
О погребним и свадбеним обичајима Бузбек
је за-
писао, а Милан Ђ. Милићевић га је у својој књизи Кне-
жевина. Србија 1876. године, овако цитирао: »Пре триста
година, прича путник Бузбек, да се десио у Јагодини, на
опелу неког Србина. »Мртвац је, вели он, у цркви лежао
с откривеним лицем. Поред њега је метано нешто јестива,
хлеба, меса (7) и суд с вином. Жена покојникова и кћи
стојале су ту, обучене у чисто одело; кћи је носила на гла-
ви некакву капу с пауновим перјем. Последњи дар којим
је жена даривала свога мужа, кад се већ упокојио, била
је црвена капа (вес), какву овде (на Истоку) носе девојке
господскога рода. Оне су за покојником овако запевале
и нарицале: »Шта ти учинисмо на жао, те тако с нама
уради, шта ти скривисмо ојађене ми“ Да ли те у чем не
послушасмо7 У чему ли вољу твоју не испунисмо, те нас
овако самохране у беди остављашт« И још много слично
томе.

2
 Ја не могу да ускратим себи и читаоцу задовољство
и да не испричам речи г. Мијатовића, којима пропраћа
ово место из Бузбековог путописа.

»Овај опис не само да је истинит, вели он, и да је

занимљив, као један од најранијих описа српских народ-
них обичаја на укопу, него он дира у срце, кад се сетимо,
какве су прилике ондашњег доба биле. Ако је икоја туга
из срца текла и носила на себи лик очајања, то је била
туга ова два женска створења, која остадоше самохрана
на гробу мужа и оца а у једном безверном, безаконом
времену. Ја се радо задржавам на овом тужном и толико
необичном призору, где на погребу једног незнатног сиро-
машног Србина (Јагодинца) присуствује посланик краља
Фердинанда, и дворанин цара немачког и краља шпанског.
Да су јевропски владаоци запитали Бузбека, шта је видео
путујући кроз Србију"! овај би им могао одговорити: »Ви-
део сам жену и девојку једну, где кукају над мртвацем
једним запевајући: »За што нас тако самохране и у беди
остављашт!«, 'У овом 'одговору лежала би у многом погледу
слика Србије ондашњега доба“.
Ево шта Бузбек још пише о народним обичајима:
»На погребу је било, вели он, неколико свештеника
грчке цркве. На гробљу видесмо да имају неке од дрвета
изрезане слике као јелене и срне, приковане на неке ди-
реке. На питање шта то значи рекоше нам, да то:мужеви,
или оцеви хоће тим да покажу како су им домаћице или
ћери у кућењу окретне, вредне и усталачне биле. Даље
видесмо, да на многим гробовима леже перчини дуге косе,
коју жене и девојке, у знак своје дубоке жалости, одсе-
цају, и на гробовима својих рођених остављају.
Још нам причаше, наставља Бузбек, да је у овој
земљи обичај, да кад родитељи већ уговоре све о женидби
сина и ћери своје, младожења ипак отиде те невесту
крадом одведе, управо је украде. Ово, веле, чини 'што се
сматра да није пристојно, да девојка од своје воље при-
стане да буде жена“.
Друти путник, Герлах, пише о Јагодини овако:
»Ово'је лепо, велико и са својих башта весело место
у красној долини, има четири угледна каравансераја и две

3
 мошеје, од којих је једна' баш лепа. Царев посланик пре-
ноћио је у конаку младог једног Турчина, који му се хва-
лио како је баш пре осам дана потурчио три српчета од
14, и два од 18 година!«,

Исти овај путник, у повратку из Цариграда, вели да

Јагодини има мало Срба а доста спахија и Јаничара.
»у
У околини њезиној имају три села у којима,
вели, ста-
нују сами Маџари а ни један Турчин!«,
Године 1568. изасланик цара Максимилијана П Ан-
тон Вранчић је по други пут пролазио цариградским дру-
мом, левом страном Мораве.
Податке о Јагодини дао је овога пута члан његове
пратње племић Марко Антоније Kiradnarract: На повратку
из Царипроде он је у записима рекао:

»После тога за седам сати доспели смо, у велику

варошицу Јагодину (Сјасодћпа) и прошли смо многа ори-
зишта. Ту се простире низина са мањим брежуљцима.
Истога дана дођосмо путем да видимо Св. Раваницу“.

Из ове белешке види се да су тада око Јагодине

била пиринчана поља, којих данас нема.
Један каснији путник, по имену Стеван Герлах, ишао
је 1573. тодине Kao umaH пратње посланика Давида Унгна-
да из Беча за Цариград и том приликом описао и друга
места у Србији кроз која је пролазио са великом и пом-
пезном пратњом. Он је за Јагодину записао:
»Пошто смо од Баточине путовали незгодним непри-
јатним путем, самим шумама и луговима, приспели смо
после две миље пута у Јагодину. На томе путу ваљало
умножити пешачку и коњичку пратњу, јер се био пронео
је
глас, да се по овоме крају врзе силна чета од 80 хајдука.
Осим своје дотадашње пратње добили смо и пусту рашку
момчад, која је ишла босонога, а место оружја носила то-
јаге као и нека копља. Јагодина је лепа, велика и са сво-
јих вртова весела варошица у лепој долини, има четири
угледна каравансераја и две џамије, од којих је једна
баш лепа. Турци имају овде и своју школу, коју сам похо-
дио и у којој је била велика вика, а деца седећи на поду
непрестано се клате. Царев изасланик са својом
преноћио је у конаку једног младог Турчина. . .« paaa
4
 Године 1577. једно изасланство са послаником Син-
цендорфом, имало је на путу за Цариград у својој пратњи
и духовника Соломона Швајгера који је овом граду посве-
тио само једну реченицу: »Преноћисмо у лепој и великој
варошици Јагодини«.
На повратку из Цариграда, тј. после пет година,
члан пратње Унгнада Стеван Герлах, водећи дневник са
пута, забележио је о Јагодини 1578. године следеће:

»Прешавши преко приличне реке Мораве приспели

смо у Јагодину 25. ноћиште од Цариграда, у коме има мало
српских. хришћана, с тим више спахија и других војника.
Близу су три села у којима станују све сами Маџари, а
ни један Турчин, од којих смо добили доброга вина«.

До краја ХУТ века било је још неколико путника који

су слично писали о Јагодини, помињући око ње густе
шуме и дајући податке о становништву које је већином
било турско. У њиховим описима се подвлачило да Јаго-
дина има јавно купатило, што нису имала друга места од
Београда до Ниша.
Извештаји путника током ХУП века су кратки, ос-
кудни па и сувопарни. Промене које су се одигравале у
Београдском пашалуку узроковале су многа исељавања Ср-
ба преко Саве и Дунава. Тако је у Јагодини и њеној око-
лини остало мало. српског становништва. Крај ХУП века
био је због ратова и велике сеобе Срба у Аустрију у
овом погледу пресудан, јер је велики део народа са пат- ·

ријархом Арсенијем 111 Чарнојевићем напустио Србију.

Да би се овакво стање поправило, турска влада из-
дала је нарочити ферман по коме је Србе ослободила
већине дажбина и тако их повратила на њихова огњишта.
Тако је Јагодина поново добила своје избегло становниш-
тво које се поново латило посла на својој старој земљи.
Међутим, ни овај мир није дуго трајао, јер је поче-
Tak XVIII BeKa поново увукао Србе у рат на страни Аус-
трије против Турске. Поново су настале трзавице, харања
и страдања нарочито у Јагодини, јер се налазила на Ца-
риградском друму.
Успеси Аустрије у поменутом рату били су круни-
сани миром у Пожаревцу 1718. године. По одредбама мира
северна Србија са Јагодином припала је Аустрији и остала
под њеном окупацијом 22 године — до идућег аустријског

5
 неуспеха у рату против Турске. По одредбама Београдског
мира та територија је опет враћена Турској 1739. године.
За време те окупације Јагодина је била војнички
центар: на јужној граници са великим аустријским ·гар-
низоном. У њу су насељени Немци, с намером да се град
германизира и добије нов, европски изглед. Одмах у почет-
ку окупације, 1718. године, извршен је попис становниш-
тва ради прве оријентације нове власти. По томе попису
Јагодинска нахија је имала свега 78 породица са 36 села, од
којих је 17 било насељено, а 19 без икаквог становништва.
У самом почетку окупације становништво се враћало
на своја огњишта, мислећи да ће у миру, под новим заво-
јевачем, имати бољи и мирнији живот. Међутим, то није
било тако, јер су нови завојевачи завели велике и неснос-
не дажбине у разним облицима, које народ није могао
поднети. Зато је тражио спас и исељавао се и у саму
Турску.
Са повратком Турака, 1739. године, Јагодина је по-
ново постала оно што је била и пре окупације. Владао
је привремени мир све до краја ХУШ века, када су за
време Кочине крајине, поново настале ратне прилике.
После ње за српски народ није било мира, јер је Аустрија
опет заратила са Турском 1788. године и успела да га диг-
не на устанак против Турака. Овај рат био је завршен
миром у Свиштову 1791. године, када су се Срби omer
уплашили турске освете, јер су ратовали на аустријској
страни. Међутим, овога пута српски народ био је заштићен
одредбама уговора,. по коме су се Турци обавезали да се
неће светити и чинити насиља над Србима.
После Свиштовског мира, лоше прилике за српски
народ појавиле су се у другом облику. Јаничари и крџа-
лије размилели су се по целом Београдском пашалуку,
чинећи. насиља над народом, осиромашеним и оголелим
у „прошлом. рату. Исту судбину доживела је и Јагодина,
јер су путеви Исток — Запад водили кроз њу, те је зато
увек била осуђена на страдања.
У првом српском устанку, 1804. године, Јагодина
је са својом нахијом одиграла значајну улогу. Сам reo-
графски положај наметнуо јој је велику и важну улогу.
Са својим устаницима из тога краја Карађорђе је на јуриш
заузео варош и ту дочекивао и разбијао многе турске вој-
ске које су се,упутиле против њега. У Карађорђево време
Јагодина и њена нахија, са врлим старешинама и народом,
дала је велики удео ратним успесима. О Карађорђевим во-
јевањима знамо из причања савременика Петра Јокића,
а Милан Ђ. Милићевић нас подсећа на то минуло:

»У првој половини великог поста 1804. Карађорђе,

с Миланом Обреновићем, Младеном и другима, дође у
Штипље, с намером да нападне на Јагодину. Али не има-
јући још доста војске, оде у Доњи Левач да скупи више
појске. После неколико дана он изаће на Ђурђево Брдо
и почне прилазити к вароши. Младену и Милану пак пи-
ше да и они, са своје стране ударају. Али се излила била
пуста Белица и Морава, те се од воде није могло ни кора-
чати напред. Карађорђе продре у варош и већ почне палити
турске куће. Многи од Младенових и Миланових војника
видећи то стану се довијати и преко врба којекако пре-
лазити к вароши, и ако им је викао Младен да то не чине.
Турци, сигурни од стране Младенове. и Миланове, ударе
свом силом најпре на Карађорђа, и он се морадне повући.
Сад они окрену сву силу на ове који су преко воде преш-
ли и ту ко би млађи и бржи, изнесе главу, а они други
сви изгибоше. Пок. Јокић мисли да је ту изгинуло чак до
2.000 људи. Причају да су Турци ухватили оца неког попа
Томе, из села Кикојевца у Гружи, калуђера Максима, и
одерали му живом кожу с обе руке од шаке до лакта, и
и од врата низ плећа до појаса, па га тако пустили да тим
мукама својим престрављује побуњену рају. Али узалуд!
Раја се не уплаши од тога, ко зна да умре, тај већ зна
и лек свакој сили и обести«.

Овај пример показује нам да је наш народ увек

скупо плаћао слободу. Милићевић даље пише:
»На Липару (1809), на Варварину и на Јасици (1810)
били су крвави бојеви, у којима су осветлали образ ста-
новници јагодинског Округа. На овом првом месту особита
је битка била важна. Кад је српска војска страдала на
Каменици, и кад је само славни Синђелић купио право
Ma несамртност, онда су Турци прошли Делиград и Ћуп-
рију, па су једни отишли десном страном Мораве а други
преко Јагодине пошли у Шумадију. Тад су Срби сами за-
палили Јагодину, па се повукли на Липар, и засекли од
Цриог врха до Мораве. У крвавом боју, надвладали су

7
 Турке и узбили их тако да се и онај део војске од По-
жаревца повукао натраг.
је,
Кад после несрећне 1813. ваљало наново прибра-
ти снагу и одвагу, да се нови јарам сломи,
онда су Јаго-
динци опет међу првима били, који су пристали најпре
уз Хаџипродана, а после уз кнеза Милоша. Само симпатија
показана за устанак Хаџипродана, морала се Турцима пла-
тити главом. Ено, за сведоџбу, мученика игумана Кале-
нићеког Нићифора, кога је Ћерим-паша
отерао везана из
Левча, те је погубљен у Београду с осталим мученицима
за слободу.
Кад је букнуо други устанак, у Такову, на Цвети
1815, пошље Кнез Милош попа Филипа,
који је пре био
војвода студенички, те он дигне и Левач и Темнић, и већ
код села Белице ископају мало шанца и ту се утврде.
У Јагодини је тада био Ћерим-паша, Бошњак. На
мосту преко Мораве, на овако важној тачки Цариградског
друма, а у најроднијем месту свега београдскога
пашалу-
ка, он је држао у Јагодини неколике хиљаде одабране
турске војске. Није му дакле ни замерити што је он мис-
лио да има доста силе, да сваки рајин покрет
угуши, и
да другим паланкама притрчи у помоћ.
Чувши, дакле, да су Срби опсели крагујевачке Тур-
ке, Ћерим-паша одмах одреди. једну хиљаду војника, и
пошље их крагујевчанима у помоћ. Вођ ове војске, која
је ишла у помоћ крагујевачким Турцима, звао се Тахир-
-Кубур. Иако су ови војници били и силни и бесни, опет
немогну оставити на миру ону шаку Срба у логору на Бе-
лици. За то ударе, као од шале, на њих, да их растерају
куд кога. Баш кад су наилазили на српске бусије, вођ,
Тахир-Кубур, идући напред, повиче: »Кашти ђаур, каш-
ти!« »—. Побегли Ђаури, побегли!« Милосав
Дробњак, у тај
мах, опали, и убије хата под њим. Бој се заметне жесток;
Турци буду разбијени, и њих 70 живих ухваћено. Који су
умакли живи, вратили су се у Јагодину, и ту остану че-
кајући шта ће учинити Ћаја-паша на Чачку.
Прича се, да је писмо о овој битци стигло Кнезу
Милошу баш у онај мах, кад су они били уступили на
Љубићу. Кад се, веле, писмо читало, Књегиња је Љубица,
чувши шта је било, викнула: »Видите ли шта раде људи7
А ви шта сте учинили7 Кецеље пашите, а
ми, жене да
идемо да се бијемо!«

8
 Левчани пак, разбивши Турке на Белици, поотсецају
главе онима који су ту пали, и што брже могну потрче ка
Крагујевцу. Ту својој браћи Србима кажу своју победу,
и оне турске главе одмах понабијају на коље око свега
шанца, а пошљу те зовну опседнуте Турке, и понуде их
да иду на тврду веру српску, куд хоће, у Ниш или Видин.
Дознавши Турци све шта је било на Белици, и видећи
турске главе на кољу, помисле у себи да им ваља изми-
цати, али опет, да заварају свој траг, нехтедну се предати,
него се још неки Ахмет Смрдибуба овако осече на Србе:
— Што сте се тако у часу помамили, јадна и жалос-
на рајо! Не знате ли, да се Турчин, док је жив и док му
је оружја, ником не клања, а камо ли својој голотињи раји,
коју му је Хактала за јунаштво поклонио“ Ви мислите
врло ласно свршити што сте започели, а верујте ми да све
то ваше мучење и буњење Турчин још и не чује, него
мирно спава на оба уха, а кад се прене, као арслан (лав),
па вас само једном удари, мучно ћете се моћи и пребро-
јити, колико ће вас измаћи од турске сабље. Ту скоро
вас је Хаџипродан свакога по једну пед од земље, а Милош
ће и по четири! Та ове ће мртве турске главе с кочева
ових пођипати и оживети, да вам крв испију, као што сте
ви њихову ето јуче испили.
И тако се не углави предаја, али Турци, те исте
ноћи побегну тајно, узевши за калаузе оне Србе који су
дотле држали у гвожђу. Турци су бегали к Јагодини преко
Црног врха, Срби их опазе и потерају. На Белици их опет
сретну Срби Левчани из онога, нама познатога, шанца.
Ту их разбију, многе побију а неке и живе похватају.
Између оних живих био је један и онај бесни беседник
јучерашњи, главом Ахмет Смрдибуба. У овом (бегању
гоњени од Срба, Турци су поостављали своје везане вође
Србе, између којих је један био и кнез Ђука, из Јагњила,
кога су свега изболи ножевима; али се он ипак излечио,
и поживео у ослобођеној отаџбини. Све Турке које су
у овом случају живе похватали били, дали су Срби, без
оружја, Јагодинцима Турцима за своје робље, које се тамо
налазило,
Иза овога догађаја, Јагодинци су се находили у ло-
1

гору спроћу Ћуприје и код Баточине, чувајући та два

пролаза: први од Ниша а други од Београда.
к 9
 И доцније је било крвавих сукоба, а особито
је зна-
тан онај на Мајурском пољу, и на самом Јухору, где
је Никола Мандрда, из села Пајковца, Турке ојадио.
Ову турску војску, која је испреко Мораве прелазила и
на јагодинску нахију Ударала, предводио је Алибег, син
чувеног Карафејзије. А над српском војском, ту око
Мораве био је старешина Милета Радојковић, из села Ка-
туна. Над свим покретом пак био је управник, по наредби
Кнеза Милоша, кнез Илија Вукомановић, из села Са-
банте.
После ових крвавих сукоба, Јагодинци су
само страже да Турци не би грунули од Ћуприје или
држали
од
Београда, докле је Милош прелетао с Дрине на Белицу,
и с Белице на Пожаревац, на Карановац, па опет на Дри-
ну да устави силнога Хуршида, да на Мачву не удари.
Из логора на Белици (Таборишта), Милош је отишао У
Ћуприју, Марашли Алипаши, и први мир углавио пред
јесен 1815; пропустио овога с нешто војске у Београд, и
отпочео низ преговора који су трајали дуго, водили се
мучно, скупо, али су се ипак завршили добро за ствар
српску«.

Говорећи о јагодинском крају, не можемо а да не

изнесемо биографију врлог Јагодинца и државника Сте-
фана-Стевче Михаиловића:

МИХАИЛОВИЋ СТЕВЧА
државник
Михаиловић Стевча родио се у Јагодини месеца ја-
нуара 1804. године. За прве владе кнеза Милоша био је
царински чиновник. Кнез Милош је био за њега удао своју
синовицу Мирјану, кћер свога по мајци брата Јакова,
сина Обренова.
Доцније му је ова жена умрла и Стевча се оженио
другом. За владе Кнеза Михаила Стевча је био окружни
началник у Чачку.
=

Године 1842, чувши да је Вучић дошао у Крагујевац,

да иде кнезу у помоћ; али једно што му је купљење вој-
ске ишло споро, а друго што је изабрао пут на Враћев-
шницу, на Рамаћу, и Блазнаву, Стевча је једва стигао до
села Трбушнице, а војска му се сва растури, и он буде при-
нуђен предати се Вучићу!

10
СТЕФАН СТЕВЧА МИХАИЛОВИЋ ЈАГОДИНАЦ
ЧИНОВНИК И ДРЖАВНИК У Х1Х ВЕКУ
ЉУБИМАЦ КНЕЗА МИЛОША
 Тада је остао без службе, и неко време је лежао у
затвору. После је пуштен, дошао у Јагодину својој кући,
и ту је живео. Још доцније добио је од државе неко из-
државање.
Године 1858, пред бирање посланика за Народну
скупштину, окружни јагодински. началник Сима Божић
означи Стевчу као“ кандидата "вароши: Јагодине. Стевча се
узме противити, јер би, као посланик, морао се одрећи
онога издржавања које је од владе примао. Божић то јави
министру Гарашанину и овај одговори: NEeRA фуевча не
детињи, него нека се прими!«
У Скупштини, у Београду, Стевча 6yR фан за
потпредседника а доцније, кад је Кнез Александар“ оти-
шао, иваспостављен Кнез Милош, Стевча је био“ и: места
заступник; паје бивао члан и председник Државног. 'Са-
вета, председник Министарства и министар грађевина.
Најпосле“ је, због старости и слабости, "стављен
| у
,пенсију, и живео је у Београду код своје куће.
Стевча је умро у Београду 19. септембра 1888. тоди-
'не, и сахрањен је с великом свечаношћу о државном тро-
шку. Доцније, кад је умрла друга жена његова, која: та је
била: надживела, његове су кости пренесене. у Јагодину, и
сахрањен је У "породичној · му
робни, у
Ел
Јахбдинском
;
у
Своју. двокатну кућу, у улици Милоша“ Великог,
преко. пута.од: Војне. академије, Стевча
је оставио“ Српском
·
народном. музеју.
Стевча. је' писао своје мемоаре који су остали у ње-
гова зета.„Јеврема“ Гудовића. Ови. мемоари, ако се кад
штампају, најбоље ће: показати ко је и какав био Стевча
Михаиловић. и
Стевча је био“ човек. средњега: раста, мало богињав
у лицу, а миловао је и носио врло велике бркове, које је
појачавао праменима из
и дужи.
Нека му
је
Oe браде, те су
e били гушћи
до. века хвала за добро које је учинио
просвети свога народа! (Ово је била кратка биографија
његова коју је објавио Милан Ђ. Милићевић у додатку
свога Поменика на страни 97. и 98.)
Мемоаре Стевче Михаиловића средио је Живан Жи-
вановић, а Српска академија наука издала 1928. године.
Његови мемоари су веома занимљиви и дају верну слику

12
 Јагодине и Јагодинаца Стевчиног времена. Због тога ћемо
у продужетку цитирати нешто из његових мемоара онако
try
вани је то штампано поменуте године:
i

"Шума у Јагодини 1837. Августа 16. тога pajut

шиита је посао мој и дужности моје, и трудан и страшан.
Иамеђу осталог, Књаз дозове и овамо пошље доктора Нађа
00 Чемуна и са истим здружи Аврама Петронијевића. Тако
је овде дужност њиова била, да најпре Аврам изведе своју
фамилију и Милетину, из Јагодине. Пак онда стражу оног
аса поставе око целе Јагодине, гди дође при том, Иу глав-
ни ивартиљ у село Драгоцвет полковник Арса. тако
НА стране Лонча старешина. левачки (опаса) 'са стражама
08. Пољавче до Трнаве. Од стране Мораве, старешина тем-
нићеки и опредјеле два састанка за нужну потребу: преда-
вати Јагодинцима (што би им требало) од стране Темнића
на Лугомиру; а од стране Левча више гробља, до плота,
јатодинског и виноречког, на путу виноречком.
Ио Јатодинци у први мах тако се узбунише, те пре-
наше куд који, по виноградима, по кукурузима, по баш-
нама, по ливадама, Све куће и дућане позатвараше и нигде
никог, Само оне куће, гди се је чума 'већ примјетила, са
итрижама и уздржасмо.
;
i
i

Томе је бегању узрок уклањање Аврамове

А они
и
Миле-
ос-
шине фамилије, Сви су у глас (викали): зар да
i WWW живи сами, а ми да помремо“ Куну их, вичу, псују,
4 мене“ строго заповеђено да поредак одржавам, да се
ивредбе докторске повинују (слушају, врше), да сваки у
твојој кући пребуде, да се један с другим не мешају.
Сад помислите 'моје трчање и ноћу и дању с писаром
Јевтом и три четири пандура, вичући на Јагодинце вра-
ћајући их натраг у варош, Но они удружили се на гомиле,
гомиле, па као да ће да сви помру, решили се страже
ит и у села продрети, Но ја слободећи, претећи, по-
називајући им, да је моја фамилија код куће. Све једно,
они то не верујући, долазили су код плота кућна и изви-
кивали да виде, И тако сам заповедио (својим) домаћим,
да одма излазе, са све децу, да их виде. Те се 'тако многи
поврате, а “многи јошт не могу да се по кукурузима из-
нађу, 6 | .

Но почем дође од Књаза ово писмо, овде та стављам:

Нашему старешини среза беличког Цјеломе капе-
тану Стефану Михаиловићу

13
~
Примивши данас известије од средоточног
војеног
команданта полковника Арсенија Андрејевића, је
Ђока Асурџија из Јагодине са 10 да неки
друга својих разагнао
једну стражу, која је намештена била да
друм Јагодину
водећи чува, и некуда побегао, препоручујем у
вам: да се
незадржано постарате, макар гдје реченога
Ђоку нађете и његову главу овамо нама послати,преступника
ако жели-
те, да ваша читава на раменима остане. А
дружину његову
сву десеторицу тврдо окујте и под стражу
турите.
В. Но. 3339, 20. августа, 1837.
у Крагујевцу
Ваш благонаклони Милош Обреновић,
Књаз Србски
по Заповести Књажеској
Јаков Живановић' директор
канцеларије Књажеске.
Одма, онај дан ваздан, по виноградима, по
по кукурузима истраживали смо тога Ђоку,
пољима,
са момцима
и писаром. И покажу нам да је у Кључу
лугомирском,
те ону ноћ баш у свануће, пешице са оним који зна
где
се налази. Кад (ми) онамо ближе
(а он) ватру наложио
под једном врбом, па једно дете не много мало заспало,
а он негде у кукурузу у мраку, те тако
сад не знам гди
је; а 'већ он о смрти својој разумео је био. А
кад су га
повратили из кукуруза натраг, он у Јагодину побегне,
И један га пандур смотри и због
детета несмедне да га
гађа. Те смо га јурили до у Јагодину, где je безљудно,;
као пустињак. Сваки се у својој кући чува. Овде га:
у Ја-
години с доста труда уватимо и на Брегу црвеноме више
гробља убијемо. И Књазу рапортирамо и питамо за
главу
Ђокину, на које нам ово: Књаз одговори:
Љубезни Стевча! ·

Одобравајући вам поступак ваш саопшћени нам

ра-
портом вашим од 22. тек у призренију убијеног преступ-
ника налога нашег Ђорђа Асурџије и друштва његовог
неке ухваћене и оковане, а неке хватајући: се имајући,
препоручујемо. вам: главу убијеног Ђорђа овамо не ши-
љете, но да ју закопате; а друштво његово непохватано
похватајте и све окујте и да под тврду стражу метнете.
Даље препоручујем и то, да узрок погубљенија Ђор-
ђевог како претставничеству, тако и:варошанима саобшти-

14
о
те, придодавши и то, да ће сваког преступника овака каз=
на постићи. И за то, нека се сваки узме у памет и добро
чува, и ово нека му довољан пример буде. И исправни-
честву изјавите налог наш, да добро на издате од нас
уредбе мотри и свакога на извршеније пооштрава, које
нека и вама дужност буде. |

BHo 3408, 28. августа 1837. год.

у Свилаинцу
Ваш благонаклони Милош Обреновић
Књаз Србски
по Заповеди Књажеској
Паун-Паци Јанковић
секретар Књажески
Овде нисам јавио, како су ме код Књаза опадали
да је требало другог убити, а не Ђоку, но његова брата
Станка; а да сам ја убио Ђоку из ината и томе подобно,
и шта сам за то могао патити и како сам се избавио до-
ласком Долгорукова у Србију (Руски државник).
Кад за ово чуше Јагодинци и кад им заповест Кња-
жеву прочита, баш до сутра сви до један код своји
кућа и послушни у свему. И после лакше се извршивало
(све) по. наредби докторској због куге. Већ куге нестаје,
но за то опет ја по налогу Књажеском изиђем из Јаго-
дине, да по срезу идем, ради чега изкотроманцирам (одр-
жим карантин) 21 дан, код плота винарачког, где су ми
подручни народ колибе изградили. Ту за ово дана седећи,
ископали смо онди један бунар, ја, писар мој и момци.
И сада се оно место зове »Капетан бунар“, а једни зову
»Чумни бунар“.
Кад изкотроманцирамо, ја сам одржавао још неко
време страже око Јагодине и после дође заповест од Кња-
за, те на сам дан Митровдан страже дигосмо. Јагодина
слободна, звона зајечаше звонити, која се нису скоро три
месеца: чула. Свет се ослободи, овесели, ал не можеш
сељаке за дуго да ослободиш, да у варош слободно долазе,
бојећи се још куге, те те зиме доста је било јада за рану,
а највише за дрва.
И оној прилици трудио се насљедствени ми непри-
јатељ, како (би) ми које год могао досађивати у оно зим-
но време; а изласком са својом фамилијом највише, да
би (тако) људе узбунио и у том нереду да би ми могао код

15
=
књаза досадити. Али свемогући Бог учува ме и поможе ми,
те изврши и у свему најточније послове и издржа, на
њихову жалост и тугу«.
Јагодинци могу да буду поносни на свога земљака
занатлију, трговца и великог трговца Стефана-Стевчу
Михаиловића, који је за собом оставио поменуте мемоаре
који спадају међу најбоље мемоаре ХТХ века.
Као допуну овом приказу о куги у Јагодини из
Стевчиних мемоара цитираћемо и један део чланка про-
фесора dr Саве Петковића Дезинфекција писама У про-
визорним карантинима и кордонима у време куге у Србији
1837. године, објављеном у часопису Асба historica međecinae,
рћагтасјае, уефегшае, аппо ТУ, 1-2, МСМЕХТУ, стр. 53—59:
»Јагодина. Та варош је била центар заразе и
центар превентивних мера. Кнез Милош је лично обишао
Јагодину а Аврам Петронијевић, члан Совјета је дејство-
вао лично у погледу строгих мера. Постоји читав низ ака-
та писаних у Јагодини и Драгоцвету (В. Кнежева Канце-
ларија у С. Архиву под КК ХП тј. јагодинска нахија) са
свакодневним извештајима о кретању куге. Ти извештаји
почињу од поменутог 20. августа 1837. и трају до око 3].
октобра 1837. када датира последње бушено писмо из

У
Драгоцвета.
Јагодини је одмах успостављен контумац. Под тим
су подразумевали тада да је варош опасана на брзину
прокопаним шанчевима, да су постављени стражари који
нису дозвољавали кретање становништва под претњом
убијања на месту, као и да су сумњиве куће (у писмима се
и помињу те куће) изоловане итд. Комуникација писама
је међутим ишла врло редовно што се види по редовном
низу датума писама у јагодинској нахији, упућених Кнез
Милошу односно Државном Совјету. После врло дугог тра-
јања успео сам да пронађем једно писмо из јагодинске
нахије (КК ХП 1002 Државног архива Србије) писано
28 августа 1837, адресовано Авраму Петронијевићу, на
коме пише (на страни где је адреса) »окађено у Исправни-
честву окру. Јагодинског Испраћено 27. Августа у 8. сати.«
Писмо, као и редовно тада, носи рупе услед бушења за
дезинфекцију. Такође сам нашао и у збирци Стевче Ми-
хаиловића (П. О. Стевче Михаиловића у Државном архиву
Србије) једно писмо, доста подерано, где такође стоји
исти натпис. Ово потврђује без икакве сумње да је у

16
–
Јагодини, у тзв. кои
оквиру превентивних мера у самој С. П.) одмах успо«
тумацу (мисли се на затворену варош
стављена дезинфекција писама кађењем.
Ово непобитно сведочи о успостави превентивних
самој Јагодини у смислу дезинфекције писама на
мера у
тада савремени начин.
Драгоцвет. То је село Ha 6 км даљине идући из
Јагодине за Крагујевац, село на брду. Многа писма која
припадају архиви Јагодинске нахије, а и у неким другим
деловима наше архиве из доба Кнеза Милоша се таква
писма могу наћи. Носе ознаку да су писана у Драгоцвету
у доба ове куге, а у августу па до октобра 1837. То говори
прво да је свакако у Драгоцвету инсталирана нека врста
станице на изласку из Јагодине. Управо ту мора да је била
и стража у оквиру превенције ширења заразе из Јагодине
а није искључено да је ту био и један део администрације
Јагодинске, јер је много писама написано у Драгоцвету и
адресовано Совјету у Крагујевац.
.

Поред поменутог писма од 20. Авг. 1837. које је пи-

сано (и бушено тј. дезинфицирано С. П.) »више Јагодине
на Брду« нашао сам у архиви Јагодинске нахије (КК ХП
Бр. 880 и даље) да су писана у Драгоцвету, да су бушена
и на многима од ових стоји, на страни где је адреса у
левом углу пресавијеног писма, ознака »чисто«. Ово »чисто«
је натпис који има да посведочи да је писмо очишћено,
дезинфицирано, и одговара ознакама у аустријским ка-
рантинима (нем. »Сегешја« или »Сегеисћ!« или жиговима са
»netto di fuora.et di dentro« итд. С. П.) Овај потпис »чисто«
је истог, или готово истог, »рукописа којим је и писмо адре-
совано те сам поставио најпре као готово сигурно да су та
писма била дезинфицирана у самом Драгоцвету. То се
протеже кроз низ писама од 23. Авг. до краја Октобра те
године. Међутим, налаз на неколико писама где поред
горње ознаке и бушења још стоје на полеђини адресе
»окађено при кордону Букуровац« унео је забуну код мене.
Наиме на писму из Јагодинске нахије (КК ХП Бр. 910)
од 17. Септ. 1837. које је писано у Драгоцвету, адресовано
на Крагујевац и носи ознаку »чисто« као што је и горе ре-
чено, стоји и ознака да је »окађено«< при кордону Букуро-
вац 18. Септ. 1837. На два писма следећих датума (Бр.
911 и Бр. 912 исте архиве) стоји то исто. Упадљива је раз-
лика да је »чисто« писано рукописом којим и адреса а

8 17
 'бкађено у кордону Букуровац« сасвим другим рукописом
и другим мастилом. Могуће су две претпоставке.
1) Да је дезинфекција постојала
у Драгоцвету и на
тамо дезинфицирана писма ударена је, писана, ознака
чисто«. У прилогу овога говори низ писама који носи само
ознаку »чисто« и ништа више, као и чињеница да је Дра-
гоцвет био једно стално седиште администрације за време
карантинирања Јагодине.
2) Друга претпоставка је да су сва писма
која су
писана у Драгоцвету и нађена бушена (дезинфицирана)
уствари дезинфицирана само у кордону Букуровац а при
томе многа не носе ту ознаку јер или су била у групи
писама (није вероватно) или је она изостављена с обзиром
да су Букуровац и Драгоцвет били у сталној комуника-
цији.
Забуну уноси постојање »чисто« и ознака кађења у
кордону Букуровац на истоме писму (неколико писама
в. горе). Можда би се то могло објаснити дезинфекцијом
и у Драгоцвету и у Букуровцу. У сваком случају питање
остаје отворено док се не нађе неки акт о постојању де-
зинфекционе станице у Драгоцвету или неко писмо са пот-
врдом да је окађено у Драгоцвету.
И поред упорног тражења у архиви до сада нисам
успео да пронађем једно такво писмо.
Из горњих података може се извести следећи за-
кључак:
Да је у току избијања куге у јулу и августу 1837.
године у Србији, поред постојећих карантина, установљен
контумац са дезинфекцијом писама у Јагодини, као и кор-
дон са уређајем и дезинфекцијом писама у Букуровцу
(село крај Крагујевца). Постојање станице за дезинфек-
цију писама и у Драгоцвету (селу 6 км изнад Јагодине ка
Крагујевцу) није са сигурношћу потврђено мада има прет-
поставки.
Да су мере за дезинфекцију писама успостављене
врло брзо, један дан по предузимању мера за сузбијање
куге која је избила нарочито у Јагодини.
Да су ове мере спроведене врло упорно«.
Огрешили бисмо се ако не бисмо поменули још не-
гог Јагодинца који је у прошлом веку одиграо значајну
улогу у јагодинском крају. У даљем излагању помињемо
и кратку биографију Милете Радојковића онако како је

18
Милан Ђ. Милићевић описао у својој књизи Кнежевина
Србија 1876. године:
»Милета Радојковић — Милета је био родом из
села Катуна, у Темнићу. Још за Карађорђа био је одли=
чан војник и барјактар. У другом устанку био је један
од првих, који су одмах дигли оружје на Турке. Тако је
ушао у послове народне у којима се налазио близу до
краја свога живота. Најпре војник, после старешина, кнез,
затим саветник, и најпосле председник Државног Савета,
Милета се свакад показивао човек разборит, трезвен и
поштен.
Једном је, као што је поменуто напред, стао био и
на чело једноме устанку против Кнеза Милоша. Устанак
је тај познат под именом Милетина буна, а свршио се
измирењем устаника с кнезом.
је
Пред смрт је Милета био ослепео, и живео у Ја-
години. Умро је 26. септембра 1852. и укопан код цркве
варваринске“.
Из цитата се види да је Милета Радојковић био
вођа једне од побуна против кнеза Милоша која се кона-
чно завршила измирењем.
Као интересантне навешћемо још неколико редова
о овоме случају онако како их наводи Милан Ђ. Мили-
ћевић:

»Кнез најпре пошље у Крагујевац брата свога Јев-

рема, а после дође и сам; али тада већ није било устаника
на окупу онолико колико пре. У Крагујевцу га дочекају
вођа устанка, и падну молити за опроштај; он их дигне и
почне говорити: »Сви грешимо, него да исправљамо један
другога!«
Сутра дан, без икакве велике церемоније и помпе,
Кнез Милош, и сви вође устанка оду у Крагујевачку
цркву. Тамо је био митрополит и ђакон Јанићије (потоњи
владика ужички). Врата се изнутра затворе, и ту у ти-
шини, пред немим иконостасом, на светом јеванђељу,
Кнез се закуне: да им све прашта, и да ће имати на уму
све оно што је народ желео да добије овим устанком, а
они му се опет закуну да ће му бити верни и послушни.
Тако се заврши овај унутрашњи немир, који је на-
род назвао Милетина буна, 1835. тгодине< (M. Ђ. М,
Кнежевина Србија, 1876, страна 193.)

2% 19
 Из јагодинске нахије био је и обор кнез Милоје
Тодоровић који је у прошлом веку такође одиграо зна-
чајну улогу. За њега је Милићевић у својој књизи Кне-
жевина Србија. на страни 196. рекао следеће:

»Обор кнез Милоје "Тодоровић — Милоје је био

из села Црнче. Његова се власт пружала чак до Мо-
раве код Трстеника, јер се помиње у његовој команди
Стеван Јаковљевић
..., Никола Бабовић, Бимбаша из
Грабовца; Мијушко Н., главни (буљук-баша, из села
Сиљевице, који се у јуришу на Јагодину, 1804, особито
добро показао, а и Мијајло Шапоњић, такође буљук-баша.
Кнез Милоје је умро 1832. године, и укопан је код
манастира Јошанице. На гробној плочи његовој, коју му
је поставио син Јефта Тодоровић има изрезана Милојева
слика до прсију, са сабљом у руци, а испод тога су сти-
хови.« После стихова које овде нећемо цитирати стоји:
»Милоје Тодоровић живео је око 70 година, а умро 1832«.

Сем ових вредно је поменути и друге врле Јагодин-

це о којима не можемо ништа више да кажемо због огра-
ниченог штампарског простора, као што су то, на пример:
Стеван Јаковљевић из села Белушића у Левчу, обор кнез
Јевта из села Обрежја, обор кнез Петар Вукомановић из
села Сабанте, Нићифор игуман каленићски, старац Пејко
из села Својинова, Никола Мандрда из села Пајковца,
Илија Вукомановић из Сабанте, Мирослав Дробњак из
Рековца и Милосав Кулиза из села Пчелице.

Овај кратки приказ најзнаменитијих Јагодинаца

био би непотпун ако не бисмо истакли улогу великог
револуционара и социјалисте Светозара Марковића (1846—
1875), о коме је после другог светског рата веома много
писано и по коме је Јагодина добила име Светозарево,
у коме је он провео добар део свога живота.
Наш веома познати есејиста Велибор Глигорић, члан
САНУ и њен вишегодишњи председник, је у својој књизи
о Светозару Марковићу, издање Просвете, Београд 1946,
на страни 3 рекао следеће:
»О' месту рођења Светозара Марковића спорили су
се његови рођаци и пријатељи. Да ли се родио у самој
Јагодини, или у селу крај Јагодине, или у Зајечару“ Није

20
 остало трагова у црквеним књигама. По месту службе
његовог оца, полицијског чиновника, у дане његовог рође«
ња 22. септембра 1846. год. (9. септембра 1846. год. по сте
ром) изгледало би да је рођен у Зајечару. То би изгло«
дало и према некрологу објављеном у часопису »Рад“, Но
сва. документа која су доцније пратила живот
Светозара
Марковића назначују као место његовог рођења Јагодину,
О свом нижешколском,
средњошколском и универ=
зитетском школовању сам Светозар Марковић приповедао
је у чланку Како су нас васпитавали:
»Моја прошлост моје јадно васпитање и учење дође
ми као рђав сан«, каже Светозар Марковић У уводу тога
чланка. »Читаво излатање у том чланку веома живо слика
пустињу, глупост, јад и суровост« школовања у Србији У
доба кад се развијао Светозар Марковић. .« .
У закључку исте књиге, на страни 51, Велибор Гли-
горић је и ово написао:
»Данас када погледамо на историју Србије шезде-
сетих година прошлог века, разумљиве су нам грешке
Светозара Марковића а расту његове заслуге. Револуци-
онарни демократ и просветитељ Светозар Марковић добија
у светлу преокрета извршеног кроз Народноослободилачку
борбу свој прави и велики историјски значај. Све нај-
лепше замисли Светозара Марковића испуњене су. Се-
љаштво и радништво ослобођени су експлоатације, њихов
савез је остварен, власт је у рукама народа, жена је до-
била слободу и равноправност — привредну, политичку
и правну, васпитни систем се мења из основа, у интересу
народне културе. . .«
У шестој деценији ХТХ века, године 1855: — за
време
владе Александра Карађорђевића — установљен је први
телеграф у Србији. Траса телеграфских жица ишла је од
Београда до Јагодине, затим дуплим водом Јагодина —
Крагујевац и натраг и, најзад, од Јагодине даље до Алек-
синца, крајње тачке, односно јужне границе ондашње Ср-
бије. -

При установљењу телеграфа у Србији сваки округ

био је дужан да у своме делокругу, у одређеном
року,
постави бандере са жицама, а:
»Началник Окружија Јагодинског CBOJMM извешта»
јем Попечителству Внутрених Дела Бр. 4404. од 9. марта
1855. године јавља, да су његове деонице биле
готове; 0,

21
 |

децембра 1854. године и 4, односно 16. јануара 1855. ro-

дине, као и да су одмах били постављени »пандури« за
чување телеграфске линије, који.
позиције обилазе“.
.. два пута на дан своје
За Србију је било значајно и то што је са Земуном,
односно Европом, прва веза била успостављена 17. марта
1855. године. Али у то време у Јагодини није било теле-
графске станице, него је само пролазио транзит за даље.
Свега годину дана касније: »отварањем телеграфске штације
у Јагодини почетком 1856. године престала је потреба за
постојањем дуплог вода на релацији Јагодина — Крагу-
јевац, па је други вод демонтиран«,
Дакле, после Београда, Крагујевца и Алексинца само
је још Јагодина, као четврто место у Србији, у шестој
деценији ХТХ века, имала телеграфску станицу.
Бацимо поглед на град Јагодину и њену околину.
Као важан град у центру Србије, Јагодина је, као и сва
већа места, а поготово као седиште нахије а касније и ок-
руга, имала развијену привреду. Месна ситна привреда
манифестовала се у њеној »чаршији« са много дућана и
дућанчића са дрвеним ћепенцима. Занатлијских и трго-
вачких, као и мешовитих радњи, у којима су се произво-
дила многа добра а продавала и готова, донета са стране
или произведена у самом месту, било је много. Јагодина
је била позната и по својој сточној трговини, нарочито по
извозу свиња и говеда, као и по трговини цереалијама
на мало и велико из њене богате околине у моравској
долини централне Србије.
Јагодина је спадала у градове са веома развијеним
занатима. Из статистичких података видећемо да је у пр-
вој половини ХТХ века било највише старих заната. Према
попису становништва Србије за 1836. годину — годину
дана пре избијања куге — у Јагодини је било много ста-
рих заната и занатлија: терзија 72, ћурчија 21, папуџија
14, табака (кожара) 3 (ове занатлије су »штавили«, чинили
коже), мутавџија 18 (занатлије који су од козије длаке
израђивали покровце за станове и покривање стоке, зоб-
нице и џакове, производе који су били веома чврсти и ду-
готрајни). Било је још: мумџија (произвођача сапуна) 10,
лончара 12, кујунџија 2, ковача 9, дунђера 22, качара 6,
колара 4, бербера 6, фишекџија 4 (занатлије који су про-
изводили барут, паковали га у нарочите фишеке од хар-

22
о
=
тије« и продавали их на мало појединцима за лов и разна
весеља и трговцима на велико), сарача 2, ужара 11, асур=
џија 16 (занатлије који су производили покриваче за по
дове и кревете од барског шевара), самарџија 2 (занатлије
који су производили дрвене самаре за товарне коње пос-
тављене сламом), налбантина (поткивача) 2, кантарџија 2,
туфегџија или пушкара 2, ћерамиџија ", воскара 2 и 1
седлар.
Правих трговаца који су продавали искључиво го-
тову робу било је веома мало: бакалина (трговаца коло-
нијалном робом) 6 и 2 трговца са мануфактурном робом.
Још у трећој деценији ХТХ века, године 1824, кнез
Милош је препоручио Јагодинском суду да у граду и окру-
гу установи еснафе, као што је пре кратког времена
учињено у Крагујевцу. Али ово није било прво установље-
ње еснафа у Јагодини, јер се сматра да су неки еснафи
основани одмах после другог српског устанка. Тако се тврди
да је Ужарски еснаф основан 1819. године, а тек касније,
тридесетих и четрдесетих година, образовани су Мутав-
џијски, Туфегџијско-кантарџијско-кожарски и Асурџијски
еснаф.
Са порастом индустрије у свету неминовно је дошло
до опадања ових старих заната па и до смањења броја члано-
ва и слабљења еснафских установа. Ужарски еснаф је од
20 чланова приликом оснивања имао 1891. године свега
6 чланова, а 1900. свега 4, што значи да је био у опадању
или изумирању.
Мутавџијски еснаф имао је крајем прошлог века
свега 2 члана, а Асурџијски је од 12 чланова у 1840. го-
дини спао крајем ХТХ века на свега 3 члана, тако да су
ови еснафи изгубили и формално право на свој опстанак.
Средином прошлог века, тачније 1847. године, изаш-
ла је еснафска уредба по којој је до краја века основано
у Јагодини још 12 еснафа и то: ШМеханско-кафански,
Казанџијско-дугмеџијски, Абаџијски, Дунђерско-столар-
ски, Магазаџијски, Обућарско-сарачки, Сапунџијско-
-лецедерски, Поткивачко-ковачки, Браварски, Коларски,
Опанчарски, Хлебарски и Трговачко-извознички еснаф.
Током друге половине ХТХ века еснафи су еволуи-
рали и њихово чланство се мењало овако:
 19 18 17 16 15 14 13 12 11 10
98 76543 2 1 број Ред.

вачки ·

џијски
Ужарски

Коларски
Абаџијски лецедерски Асурџијски
Берберски
Хлебарски

Опанчарски Мутавџијски
Баштовански

Обућарско-сарачки Казанџијско-дугме- Механско-кафански џијско-кожарско-ко-Туфегџијско-кантар-

Tep3wMjcKo-KpojauKM Трговачко-терзијски
пинтерско-браварски
Дунђерско-столарско-
Бакалско-магазаџијски
Трговачко-извознички
Сапунџијско-свећарско-

Наиса

ЕСНАФИ

13;
25. 15. 10. 14.
2. 2. 19. 29. 24. 20. oko
20.
У
У 1. 1. 1. 1,
II. II. 1. II.
1858 1852. 1840. 1840.
1870. 1869.
XI. 111.
Основан.

VIII. 1840.
111.
1839. 1819.
1850.
1861. dj

1905. 1897. 1896. 1892. ЈАГОДИНИ

1852.
1856.

1864. 1864.

13 18 20 ОД
12 18 15
—

12 10 20 16 12 — прили-

20
— — нивања комос-
— —

Ђрој

1819.

—
— —
12
6 15 12 =
16 10 26 90 24 25
23 32
6 1891.

чланова ДО

4
1900.

68 21
12 31 39 20
4 10 20 13
—

—
16 15 18 1900.

фера ГОДИНЕ

тера
сарач
бакала цедера кожара
терзија
обућара дунђера

3.
трговаца
туфегџија
сапунџија
дугмеџија казанџија

1 4, 3 Састав

20 34,
33, 5, 11,
бравара
11,
2 11, и 1,
еснафа

ковача

6
столара

магазаџија свећара
мешовитих

1900.

5,
кантарџија

5,
17,
5 клон-

пин-

1,
ле-

24
 Овим излагањем и табелом био би завршен прикац
еснафа у Јагодини, а сада да бацимо поглед још на два
среска места Јагодинског округа, а то су Варварин и Ре“
ковац. Крајем ХТХ века у овим варошицама основани су
мешовити трговачко-занатлијски еснафи, (баш противио
прописима еснафске уредбе из 1847, па је касније одва-
јањем занатлија од трговаца вршена и деоба ових еснафа.
У Рековцу је прво основан Трговачко-занатлијски
еснаф који је као такав егзистирао до 1898, када је поде-
љен на два еснафа и то: на Трговачки и Еснаф мешовитих
занатлија. Код тог одвајања Трговачки еснаф је имао 22
члана, а Еснаф мешовитих занатлија 50 чланова следећег
састава: поткивача 6, колара 1, обућара 3, шмита ], свећара
2, терзија 6, кројача 2, абаџија 6, бравара 7, ковача. 4,
бојаџија 2, опанчара 5, качара 2 и столара 3.
Што се тиче Варварина, у њему је 1885. године,
нешто пре Рековца, прво основан 'Трговачко-занатлијски
еснаф. Тај еснаф је у почетку имао 24 члана, године 1891.
38 чланова, а'1900. године 72 члана и то у оваквом бројном
стању: трговаца 28, занатлија 44. Састав занатских еснаф-
лија био је следећи: абаџија 8, поткивача 4, ковача 4, сто-
лара 5, хлебара 3, лончара4, обућара 3, терзија 1, колара
3, ужара 2, бравара 2, опанчара 2, мумџија 2, берберина
2 и 1 бојаџија. У Варварину деоба еснафа извршена Је
1905. године раздвајањем занатлија од трговаца.
Све околности — богатство земље, географски поло-
жај и поднебље — условиле су да се Јагодина“ током прве
половине ХТХ: века у миру и слободи развије и постане
привредни центар за околне градове и мања места. Поме-
нути занати и трговина су прилично 'напредовали, а. зем-
љорадња и сточарство су се лепо развијали. и постали
главни фактор привреде у овом крају централне Србије.
Упоредо са привредом развијала се просвета и здравствена
култура. Крајем прошлог века у Јагодини је основана и
Учитељска школа која је, почетком ХХ века, била свуда
позната као добра школа кроз коју су прошли многи
наши просветни радници и својом школом се поносили.
Што се тиче географско-политичке поделе пре
устанка: и. под Карађорђем, појам најуже Србије. био је
Београдски пашалук, подељен на 12 нахија које су. носиле
имена својих средишта и звале. се Београдска, Ваљевска,
Шабачка, Соколска, Ужичка, Пожешка, Рудничка, Кра-
25
гујевачка, Јагодинска, Ћупријска, Смедеревска и Пожаре-
вачка нахија. Оне су се делиле на мање територије и
називане су кнежинама. Та подела остала је за све време
Карађорђеве владавине — од 1804. па до његове пропасти
1813. године. И после ослобођења Србије, у другом устанку,
под кнезом Милошем, ова подела остала је непромењена
све до почетка 1834. године када су нахије претворене у
округе, обухватајући исте територије, кнежине и срезове,
иако се назив срез употребљавао још од 1830. године.
Да би нам ово било јасније, изложићемо поделу
коју је кнез Милош извршио средином четврте деценије
прошлог века. Цитираћемо одломке из књиге Мите Петро-
вића Финансије и установе обновљене Србије, књига 1,
Београд 1901. На страни 645 стоји:
>10. НОВО АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ. СЕР-
ДАРСТВА ОКРУЖИЈА. ВОЈНЕ КОМАНДЕ КАПЕТАНИЈЕ«

После добијеног султановог фермана на измаку 1804.

године, кнез Милош је приступио потпунијем утврђивању
унутрашњег уређења у земљи, подели »народних дјела«
на попечитеље, организацији земаљских власти и војске,
подизању просвете, школа и цркава и довршавању закона.
Административном поделом земље, на пет великих области
кнез је започео ово уређивање. То су била велика сердар-
ства: рашко, расинско, подунавско, мачванско и тимочко.
Кад је подела земље на Велика сердарства, била
завршена и као сердарски центри одређени: Чачак, Јаго-
дина, Шабац, Београд и Неготин, кнез Милош је поставио
велике сердаре, и то за рашког Јована Обреновића; за
расинског Милету Радојковића; за подунавског Јоксима
Милосављевића; за мачванског Вула Гавриловића и за
тимочког Стевана Стојановића. О овом постављењу кнез
је писмом од 10. марта 1834. Н=879, известио велике сер-
даре:
»Као почетак внутрени наши устројенија јест пос-
тавленије Велики Сердарства у Отечеству нашем.
Под сваким од ови Велики Сердарства стоје окру-
жија, која се до сад нахијама називају. Тако поставио
сам једно Велико Сердарство Тимочко, једно Подунавско,
једно Расинско, једно Рашко и једно Мачванско.

26
 1. Под Велико Сердарство Рашко, припадају окру«
жија Старовлашко, Ужичко, Чачанско и Рудничко,
2. Под Велико Сердарство Расинско, припадају ок-
ружија Крушевачко, Јагодинско, Параћинско и Ресавско.
3. Под Велико (Сердарство Подунавско, подпадају
окружија Пожаревачко, Смедеревско, Београдско и Кра-
гујевачко.
4, Под Велико Сердарство Тимочко, подпадају окру-
жија Књажевачко, Црноречко, Крајинско са Поречом.
5. Под Велико Сердарство Мачванско, подпадају
окружија Шабачко, Ваљевско, Подрињско и Соколско.
Великим Сердаром постављам Вас и препоручујем
Вам, да од данашњег дана тако се и зовете, а сва виша
исчислена окружија, која под исто Велико Сердарство па-
дају надгледате сав поредак све правосудије и воопште
сва дјела руководећи, која се у истим окружијима догађају.
За сада Вам толико јављам, а позније доћиће Вам и тор-
жествена диплома о истоме достоинству, и уредна о дуж-
ности и власти великог сердарства. Препоручујући, да ово
моје писмо Вашем Сердарству обнародујете, и да ми сваке
недеље рапорт шаљете, шта се у вашем сердарству и гра-
ници догађа“.
Ова подела остала је на снази до краја 1834. и по-
четка 1835. године, а већ фебруара 1835. године нешто
било измењено. По истом аутору, Мити Петровићу, то је
је
овако представљено:
»Године 1835, после обнародованог Сретењског ус-
тава, ова Велика Сердарства постала су четири војне об-
ласти под називима: Подрињско-савсња команда, Моравско-
подрињска, Подунавско-тимочка и Средоточна команда.
Срезови су названи капетаније, а велики сердари,
као и окружне и среске старешине, постали су војне ста-
решине, са својом униформом и новим називима: ђенерали,
Ово је учи-
пуковници, потпуковници, мајори и капетани.
њено за то, што се употребљавају често по потреби зе-
маљској, и војним дјелима, и како је сав наш народ
на војеној системи основан, ријешавамо да им статским,
као војеним нашим чиновницима буду од сад у напредак
једни и опшчи чинови војени“.
Међутим, и ова најновија подела није дуго остала,
јер је после три године и она измењена: »После три го-
• 21
о
У
димне, 1838. године све окужне и среске старешине, вра:
ћене су натраг у цивилне административне чиновнике, 3
отправљање чисто полициских послова«.
Подела на округе остала је у Србији углавном до
краја ХТХ и прешла у ХХ век са неким изменама током
века, а и подела на срезове остала је по старом са повре-
меним територијалним изменама.
1

Што се тиче Јагодинског округа, он је био подељен

на три среза: 1. Белички, 2. Левачки и 3. Темнићски.

ЛИТЕРАТУРА
Милан Ђ, Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876,
Емило Цветић, Стара Јагодина — географско историјска
расправа, Јагодина 1905.
Емило Цветић, Споменици Старе Јагодине, Јагодина 1908.
Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у срп-
скога народа новијега доба, Београд 1888. и Додатак Поменику
од 1888, Београд 1901.
Ре Војислав Михајловић, Из историје санитета у обнов-
љеној Србији од 1804 — 1860, издала САН — Одељење меди-
цинских наука, књига ТУ, Београд 1951.
Стефан-Стевча Михаиловић, Мемоари, средио Живан
Живановић, Београд 1928, САН.
у

Орг штг рћ Војислав: Марјановић, Фармација у Шапцу У

ХЕ1Х веку, Шабац 1966.

Рг тг рћ Војислав Марјановић, Фармација У Пожаревцу

у Х1Х веку, Пожаревац 1967.
Рг тг рћ Војислав Марјановић, Фармација у Смедереву
У XIX веку, Смедерево 1961.
Dr mr ·ph· BojMcmapB Марјановић, Фармација у Србији
у Х1Х веку, Београд 1970.
·

Гг'тг рћ Војислав Марјановић, Фармација у Ваљеву

у Х1Х веку, Ваљево 1970.
Оготг рћ Војислав Марјановић, y Алексинцу
_

у ХТ1Х веку, Алексинац 1971. Španija

Ing Тривун Теслић, Из првих дана телеграфеког саобра-
ћаја.у Србији, Београд, 1955.
Живојин С. Ђорђевић, Школе Србији 1700 — 1850.
Издавачко-књижарско предузеће Геца Кон АД, Београд 1935.
Педагошки институт Министарства просвете ЈЕДЕ
Живојин С. Ђорђевић, Школе и просвета у Србији
1700. — 1850,. »Знање«, предузеће за уџбенике Народне Репуб-
лике Србије, "Београд 1950.

28
 ПОГЛЕД НА ЗДРАВСТВЕНЕ ПРИЛИКЕ ЈАГОДИНЕ
ПРЕ ДОЛАСКА ПРВИХ ЛЕКАРА, ЊИХОВ ДОЛАЗАК И
РАД ПРЕ ОСНИВАЊА ПРВЕ АПОТЕКЕ

Здравствене прилике Јагодине и њеног округа биле

су сличне као иу осталим местима и крајевима
Србије.
Народ се сам помагао и лечио се код својих кућа и код
народних емпирика — самоука у селима и градовима, били код
бербера и разних самозваних лекара, а и лехове који су
на свој начин справљани набављао је.са разних страна.
Лечио се и по манастирима код калуђера и свештеника,
јер су ови познавали мноштво лекова и лековитог биља
из разних књига-лекаруша, преписиваних.и допуњава-
них кроз векове. Садржине тих лекаруша водиле су раз-
личито порекло, а било их је и из старих рукописа, на-“
сталих под утицајем источне и западне здравствене културе.
Међу њима је било и извора из дела Хипократа, Галена,
Дијоскорида, Авицене, Абуказима, Авероеса, Плинија и OI

O
других.
По трговачким и занатлијским радњама, током тур-
;

ске владавине а и после ње кроз цео ХТХ век, на целом

Балкану и у Србији могло се наћи изобиље лекова ибили си-
сва три природна царства. Лекови су
ровина за њих,
у слободном промету без икакве контроле власти прода“
и
заца, без стручног познавања опасности, а што је најка-
рактеристичније, ово обиље отрова коришћено је и у за-
натске сврхе. Њих је могло да купи свако лице“и да их
употреби по личном знању и нахођењу.
Такво стање било је наслеђено још из турског вре-
мена и трајало је све до тридесетих година, када је кнез
Милош лично предузео мере да“ се то питање законски
29
реши, јер је због незнања долазило и до тровања, нехо-
тичниХх и NOTMMHMHHX.
Кад је тг Матеј Ивановић, 1830. године, основао
прву савремену апотеку у Београду и Србији, затекао је
у Пеограду многе дућане са лековима и поменутим отро-
нима, које су држали и продавали нарочито Јевреји који
ву их преко својих трговачких веза доносили у Србију
са разних страна. Било је и таквих дућана који су садр-
жином и спољним изгледом личили на апотеке па их
је народ тако и називао.
Почетком 1832. године, ни годину дана после осни-
пања своје апотеке, Матеј Ивановић се жалио Господар
Јеврему Обреновићу на поменуто стање у чаршији и тра-
жио да се ради опстанка његове апотеке са тим старим и
хаотичним навикама прекине, јер My је предстојала
пропаст од незаконитих конкурената.
У циљу сређивања овог питања, Господар Јеврем је
преко Цветка Рајовића наредио полицијској власти да
забрани и запрети трговцима и лекаро-апотекарима да
се више тим послом не баве. Он је то учинио и о томе
писмено известио кнеза Милоша у Крагујевцу.
Исто стање је 1852. године, при оснивању своје
апотеке у Јагодини, затекао mr Ђорђе Крстић. Борба
против наслеђених обичаја о продаји лекова трајала је и
после кнеза Милоша, све до краја прошлога века, али
без успеха. Остало је у наслеђе ХХ веку да их он реши
и искорени.
Што се тиче народних лекара, њих је било у свим
градовима и селима. Они су то знање наслеђивали од сво-
јих предака и чували као тајну до краја живота, а затим
га предавали млађим потомцима у наслеђе.
Из четврте деценије ХТХ века. односно из последње
деценије прве владе кнеза Милоша, остала су нам два
списка лекара и апотекара. Један из 1836, а други из
1837. године.
За први списак Уг Војислав Михајловић у својој
књизи Санитет у обновљеној Србији, Београд 1951,
на страни 434 каже: »Списак за 1836. годину није
тачно израђен, јер су у тај списак ушла три лекара, који
су постављени 1837. године, сем тога за једног лекара се
примећује да је пензионер (али се не види одкада), за
другог да је позван (7), за трећег да је одбијен (вероватно

30
 рану ODAMIIAIJNJAJ UDAM
tia
наши
ј |
14
АMa) RAI

А
|M |
И
|| |

| ||
|

ТО
|| |

| |

| —_ 0
НАРЕДБА АПОТЕКАРУ ПАВЛУ ИЛИЋУ ДА ИЗДАЈЕ
ЛЕКОВЕ НА РЕЦЕПТЕ ПРАВИХ ДИПЛОМИРАНИХ ЛЕКАРА
01
 ЈАГОДИНСКИ ПИТА КАКО ЋЕ ЗАНАТЛИЈЕ
ОКРУГ.
НАБАВЉАТИ ХЕМИКАЛИЈЕ КАД НЕМА ЛЕКАРА ДА ИМ
ка ИЗДАЈЕ ДОЗВОЛЕ
~

32
да није био примљен у службу) и за четвртог да је
каси«
ран (што ми није јасно шта то значи у овом случају)“.
Што се другог списка тиче, за њега је на истој, 434. страни,
писац рекао: »Списак за 1837. годину је, како по свему из-

гледа, тачан, јер су рубрике тачно испуњене; у списак су

ушли само доктори медицине и дипломирани хирурзи M
дипломирани апотекари«. Спискове лекара :и апотекара у
1636, и 1837. години дајемо на следеће две стране.

Без обзира на нејасност у првом, обадва списка нам

ХТХ
дају почетну базу за лекаре У четвртој деценији
века. Обзиром на то да до 1839, односно до средине те го-
дине, није постојао никакав правилник о лекарима и њи-
ховим звањима, ми их посматрамо и третирамо као лекаре
на своме послу.
Обадва списка помињу само лекаре распоређене у
Ђеограду, Крагујевцу, Пожаревцу и гардијске лекаре У
местима где су били стационирани делови кнежеве гарде.
Сем ових места помињу се и лекари у карантинима: Алек-
синцу, Рачи, Радујевцу, као и лекар у Соко-Бањи, месту
О окружним фи-
у оно време познатом по лековитој води.
зикусима, као звањима, до средине 1839. године није било
речи.
Кроз архивску грађу пратили смо здравствене при-
због
лике у Јагодини и њеном округу у години 1838, али
оскудних извора нисмо могли ништа поуздано установити.
У то време у Србији је још владао кнез Милош, али при-
тиснут уставобранитељима тешко да је могао нешто
ma
Устав Србији, који
уради. Исте године донет је други у
је израђен у Цариграду и донет у Београд, скоро као сул-
танов Хатишериф. Назван и Турским уставом, јер је ра-
ђен по директиви Порте — турске владе, овај устав имао
је за сврху да кнежеву власт у Србији умањи.
По томе уставу »Попечителство просвештенија и
санитета установљава се у отечеству нашем« (Бр. Дел.
9, 10, 124 — Дел. протокол Министарства унутрашњих

8
33
 с;
егеџип

ебикељ

HoumiZrnLo

очшоећејго

от
(0с
2даноиснап
еношиноп "пеиХтном

гагинењкакисуут

Х сен
чибоза
'daoLyO
гожХио
ихћенчоаслтва

онедиоем
OOP
нечсоп
нагиопо

иџи
овшиЈо
веигА ипџин

TC си <н
KO
-вип -

ет ·
емибдиг

Х
'под
во,
(Q0G д(0с 007 092 096 006 осе 008 OGI осе
о 0068 оде 006 081

MHMI{OI

енипој
-не[90
егинеџси
LEgI 988T

1,981

968T 9881

и 968T 968T 968T 968T 9881

'96E8T
1681

егиног

и Пазар P[MHA4I eLđem

4
'Чдоф
97 егек 'Ј48 '13O WKO 'L3O '130 "хоп
зкокпиш

злоба

не
ЂЕ gg g GG 97 91 1 6 AI TI ЕТ

MaVJ3IM.LOIIV

"нодежој]

deor 'њћено[Атеа

M
И
fedđuoog

AHMLOIOH
dexor donLyxyo?jf

idAdHx
'нобежојт

dexor енишнебем

4 а
"дожечну
deyxor
згинене
'ao[4redsy odde,, dexor
wwodomnmr
имодочи

4 4
Иаумжчг

/Hao[Zaedsy
Myuo[ordes,[ ХпеиХтном
'dosW
AZređaoog Јохб5ено[Хтеа

Aaoqreg
пениомаиту
AMBER инаочкиан
индочтиди

đeyoLOHV Meg Myxo[MWde,I

доглоју uad4dMx
догноју захбдих

дехокг đeyxorm deo! 'ridesmT

deo dđeyxor

44
хоп

H 44 44

2ми
LGdoOMH/ASI

ночинохишију
идепем goseoMa
идепеж

И
тоибаговноја
печобдоч

(Даеко
икихжнеај,
тдонгеју
чичоненон
иниоебем

чинонечор
чидога дамогррт

инокоч чики
мопејт
азкисет

Чдогеинопнијг
чинчопгГехију
нитнегоном
[emwodutro.Ldeg
огибтики огидлимију

o[MdoaM,I
огиноЈну о(иИногну

мизиеј неибох
Чопоад, пикиф

ке ке окче
невчор физор нечор
ечер ехо,

94
 -з0п -80O

-гћокиа

#ređaioog

"ноге
RIDE
по -A&redyy
-мзиу
Хежеа
-ежоП
инеч
sory
ићеа

ту
AZYIHMO Хпаоа ЖпниЈ
Хпчог

444
нег enLo[

Х 4 4 А 4 Х

-пипој Ро KHČOĆ екиа

006 оде 00? 008 ос от OPE [104 098

ON
069 cgI?P
-onLOdII
1627 сотт cc6F

arož

ИНИПОЈ

енипот

глоипии. LEgI

LEgI 98981

1;
9681
сет
Negi 98981

егиношав[оо

'.е8т

=
Позоју

P[MUAF
P[MW4F 'Wo%o%f
'OOLNMO
'дд2ф

д
MMO PTeJA

g
е(инепеси

и не GG + +G са 96 AI

~
ИаУмжаАтОПУ

IG
Iq
IG Ia
Та

И đesor ааХхдих

4аХЧих

'таХбдих NREM

ихзнишнедем

eHMLHeđexi
Mwo[oWđe,/ MwO[order
'нитнебемх
"LOIIV

'Љнебдем
агинече имонеч
·[ordđe,r

ИауУмжчи

MHđognHMd]I
'иокпиџен 'хокпипон
OHMIIMITOM дегзишем GeyIOLOHNVV
*HIMIIMIfOM

'MWOIHIHIF

"TON TON "пипеи

дежеп đexom
dewor deo белог deo! дехок deyol

owMgodi

do[eWHoRWHMIF uMsowegwoJ

[AgemwoD
denes;
LGOH[PJA[

жин чичонечор

и мопејт
инокзч чиги

goUMSOXNITIMJA[

зими

MGLMMMIF OLMHOLHV

миохеју olmMađoo,I
HewdoXx
миазиц

ке
| казне
иде ечед

3% 55
~
дела, Санитетског одељења
са
из 1838. год.). Али то ново Ми-
Санитетом није дуго трајало.
нистарство просвете
Ускоро је основано »Попечителство Внутрени дела< (Ми-
нистарство унутрашњих дела) са Санитетским одељењем,
под чију надлежност је потпала санитетска струка у ос-
нипању: лекари, окружни физикуси, апотеке и апотекари,
болнице, бабице и све што се односило на народно
здравље.
Идућа, 1839. година, била је политички најбурнија,
јер је кнез Милош, под притиском уставобранитеља
морао са неким надлештвима из свог Крагујевца, колевке
Обреновића, да пређе у Београд а на крају је морао и да
абдицира у корист свог најстаријег сина. Абдицирао је.
1, јуна 1839, а 3. јуна је, заједно са млађим сином Ми-

хаилом, напустио Београд, укрцао се на брод и отишао да

живи на свој спахилук у Румунији. Његов најстарији син
Милан остао је, иако је био на самртничкој постељи, да
влада. Његова влада је трајала 26 дана. Када је умро,
власт у Србији вршили су намесници књажеског досто-
инства: Јеврем Обреновић, најмлађи брат кнеза Милоша,
Аврам Петронијевић и Тома Вучић-Перишић (ове до-
гађаје око абдикације кнеза Милоша лепо је и живо опи-
сао наш Јагодинац Стефан-Стевча Михаиловић у својим
мемоарима).
Још пре Милошеве абдикације, током пролећа 1839,
привремени начелник Санитета dr Карло Пацек је у име
одељења предлагао нека решења према којима би требало
да се постављају физикуси по окрузима и према којима
би се прописала њихова права и дужности. У том допи-
сивању ca Совјетом, Санитетско одељење при Министар-
ству унутрашњих дела у једном акту предлаже:

»Довољно је познато Високо славноме совјету, да

ву до сада сва окружија с лекарима оскудевала; исто тако
познато је и то, да би за сав Народ нужно и полезно

ће J
(корисно) било своје лекаре имати; и по томе Попечител«
ство (Министарство) внутрени дела тога мненија (мишље«
а), да се за свако Окружије поне по један искусни лекај
определи« (да се по један искусан лекар постави).
Но, будући да за сада није можно сва Окружија с
правима и искуснима лекарима снабдети, а с невештима
и Шарлатанима овакова попунити, ни на какову помоћ
Народу нашем не би служило, него истима на већу погубу
здравља и живота било би: то Попечителство налази да се
за сада главна места, од части с Докторима, од части ис-
кусним Хирургима снабдеду. (Министарство је нашло за
сходно да предложи да се нека места попуне докторима
медицине а нека магистрима хирургије).
Места која треба да се докторима снабдеду, Попе-
чителство ово предлаже следујућа:
1. Шабац, 2. Београд, 3. Смедерево, 4. Јагодина, 5.
Чачак и 6. Ужице. Места пак, која би одма с Хирурги
снабдети требало предлаже Попечителство ово:
1. Ваљево, 2. Београд, 3. Милановац, 4. Зајечар, 5.
Бања, 6. Крушевац и 7. Карановац, а Крагујевац и По-
жаревац, за која места Попечителство ни доктора ни хи-
рурга назначило није, за сада могла би се с Гвардиским'
Лекарима помоћи (у поменутим местима била је кнежева
гарда у којој: је био стално по један војни лекар).
Попечителство ово мненије касателнога лекара (у
погледу лекара), претставља високо славному Совјету на
решеније, па ако ово одобрити изволи, то ће се Оделеније
Санитета истог Попечителства постарати, да се искусни
Лекари одма набаве и са њима више именована места да
се попуне.

CH"=+80,
17. Априла 1839.
у Крагујевцу
Попечитељ внутрени дела
Полковник и кавалер
ЂОРЂЕ ПРОТИЋ
Привремени Началник
Оделениа Санитета
ДОКТОР ПАЦЕК«
о
Језик којим је овај акт писан Совјету доста је јасан,
(у поједине изразе смо објаснили речима исписаним у за-
гради, “

Из овог акта сазнали смо за апел Министарства

унутрашњих дела да се што пре пронађу лекари који ће
првенствено попунити окружна места, а и место Карано-
пац које није било окружно. Прву групу би попунили док-
тори медицине, другу магистри хирургије, а трећа, коју
чине Пожаревац и Крагујевац, пошто у њима има одреда
кнежеве гарде који имају своје лекаре па је народ на
њих био упућен да их користи, није морала бити одмах
попуњена. По предлогу министарства о распореду лекара
по местима, Јагодини би припало у део да добије доктора
медицине, што је на крају тако и било. Овде је поменуто
да и Соко-Бања треба да добије магистра хирургије, јер
је и тада била позната по својој лековитој води. Нису
поменута следећа окружна места: Неготин, Гургусовац (кас-
није Књажевац), Алексинац и Ћуприја. У Алексинцу
је постојао карантин у коме је увек био по један лекар.
Из којих разлога Ћуприја није поменута нисмо могли да
закључимо, али мислимо да није било довољно лекара,
na je Јагодина близу и да може да користи њеног лекара.
У даљем дописивању са Совјетом, Министарство
унутрашњих дела упутило је и један веома“ занимљив
акт који се односио на дужности и права окружних фи-
зикуса:
'ВИСОКОСЛАВНОМУ КЊАЖЕСТВА СРБИЈЕ СОВЈЕТУ
На предложеније високославнога Совјета. С писмом
од 22, прошлог Н=308, да Попечителство Унутрашњи Дела
даде своје мненије (мишљење), какве би приходе окружни
Доктори имати могли, и каква би им се плата, поред истих
прихода определила. Одговарајући Попечителство налази
па нужно, да пре овог мненија (мишљења) на кратко зва-
ничне дужности окружни доктора означи, из који по
томе од части њиова проистичу приходи.
Окружни. Доктори имаће двојаку дужност испуња-
ватит дужности физикуса и лекара.
 1-в0. К дужности окружног физикуса при надлежи
старати се:
а, о обштем здрављу повереног му Окружија, а име
но: каламљење крављи богиња, забрањивање нездраног и
отровног јела и пића, надзираније над апотекама, забрд«
њивање бабског и шарлатанског лечења, поучавања народа
о разним радњама, рапортирање своме надлежатестну
(своме надлештву) о наведеним случајевима и прч. (и дру«
го) и овде се зову предмети и дужности Лекарско-Поли=-
,
цаине.
6, припадају физикусу Судбено-Лекарске дужности,
као: визитирање и давање мненија (мишљења) о. спо-
собности лица за какову службу, о способности човека за
женидбу и брак, осмотрение и мненије о отрованим,
убијеним, бијеним и пр.
строго лекарскои при надлежи:
2-го. К дужности
лечење болестника или поједина, или у Шпитаљу (болници),
гди нема апотеке, држање нуждни лекова и пр.
Приход дакле окружног Доктора, као физикуса тре-
ба да је:
1-во плата годишње.
2-го Кад изван места по дужности мора изаћи то
подвоз и диурну.
З3-ће Награда за каламљење крављи богиња.

ЛЕКАРА ПАК ПРИХОД БИЋЕ

1-во Визите, које ће од могућнији наплаћивати.
2-го Ако апотеку на свои рачун држи, припада му
од Лекова 20 на 100 које ће му сваки Апотекар, од кога
лекове узима, од таксе Австрииске (неимајући наше) дра-
говољно одступити.
По другим местима имају окружни доктори (овде се
мислило на лекаре у државама Европе), осим готове плате,
подвоза и дијурне, и сходан чину квартир, дрва, тајин
на три или четири коња; на многим местима, а нарочито
гди физикус и лекарску дужност испуњава, осим тога да

39
 OS

им се ораћа земља, ливаде, и такозван депутат, тј. вино-

жито, маст, свеће, купус, соо, сланина и проча за кућу
пужна (идруге кућевне потребе).
Сматрајући дакле Попечителство на сва напред на-
педена, и знајући да је овде начин живљења скупљи
него у Австрии, даље, да депутати овде нема и најпосле,
што смо принуждени стране Докторе звати, кои ће пре, и
одличнии, на боље него на горе стање доћи. Попечител-
ство ово тога је мненија да окружног Доктора годишње
плата буде од 450 талира, диурна на дан 1 талир, такса
за визите од могућег 20 крај. у сребру (дијурна = днев-
ница по 1 талир а такса за визите од имућних 20 крај-
цара у сребру — аустријски новац који је онда у Србији
циркулисао, јер још нашег није било).
Најпосле усуђује се Попечителство и то Високослав-
ни Совет учтиво препитати, каково мненије има за места
за хирурга који су не мање од доктора нужни (шта о
хирурзима мисли министарство који су исто тако неоп-
ходни као и лекари целокупне медицине).

СН=198, 12. Маја 1839

у Београду
Попечитељ внутрени Дела
Полковник Кавалер
ЂОРЂЕ ПРОТИЋ
Привр. Начал. Одел. Санитета
ДОКТОР ПАЦЕК«
Овим писмом је Министарство унутрашњих дела
хтело .Совјету, као вишој власти, да образложи зашто
предлаже такав начин плаћања окружних физикуса. По
том образложењу у дужност окружног физикуса спадало
је и опште старање о здрављу повереног му округа, а
посебно пелцовање крављих богиња, контрола над јелом и
пићем, 'надзор над апотекама, забрана бапског и шарла-
танског лечења, пелцовање народа, упутство како да се
држи“ приликом разних епидемија и о слању извештаја
о бнему томе претпостављеној власти. Дакле, то би биле
лекарно-полицајне — полицијске дужности.

40
 У чисто лекарске послове спадају: посета болесника,
службу,
давање мишљења о способности лица за какву
о способностима човека за женидбу, давања мишљења код
случајева тровања, убистава и туча, лечење болесника,
појединачно и у болницама, и издавање лекова из ручне
апотеке у местима где нема јавних апотека.
Што се тиче прихода, окружни физикус би требало
да има годишњу плату, дневницу кад је ван
места бо-
Даље, наплаћивао
равка и награду за пелцовање народа.
би визите само од имућнијих грађана. Ако би имао ручну
био би дужан
апотеку и сам је снабдевао, сваки апотекар
20% као зараду
да му при куповини лекова да попуст од
по аустријској такси (пошто наше таксе још онда није
било).
У другим местима, односно страним, јер је доктор
Пацек био из суседне Аустрије, окружни лекари су сем
плате, подвоза и дневница добијали стан, дрва, фураж
— храну за три или четири коња, а у местима где је
и ле-
лекар вршио две функције — функцију физикуса
карску — давала би му се још и зиратна земља — ливаде
свећама
и тзв. »депутат«, који се састојао у вину, масти,
за осветљење, купусу, соли, сланини и другим стварима
потребним за домаћинство и исхрану.
Пошто је констатовало да је живот у Србији скуп-
им се у
љи него у Аустрији, одакле се лекари доводе, да
Србији не даје »депутат«, да аустријски лекари пристају
тамо имали,
да дођу само на боље приходе него што су
Министарство је било мишљења да се окружним физи-
плата од 450 тали-
кусима, докторима медицине, установи
1 талира, такса за визите само
ра годишње, 'дневница од
У последњој
од имућних грађана. по 20 крајцара у сребру.
Совјета
реченици Министарство је тражило мишљење
која места треба попунити хирурзима који су исто тако
између Ми•
потребни као и лекари. Овим актом преписка
није била
нистарства унутрашњих дела и Совјета запр«
0
шена, и трајала је све до доношења. правилника
платама.

и
 На крају је било решено да лекарима — докторима
медицине, окружним физикусима остане плата 300, а ма-
гистрима хирургије 200 талира годишње, изузимајући
·

само магистра хирургије Ђоку Новаковића чија је плата

остала 240 талира годишње, обзиром да је он стари служ-
беник и да је толико година служио у Србији,
Из ове преписке запазили смо и један занимљив
случај у коме се каже:

»Но ради двојице у истом списку назначени Док-

тора, а имено: Максима Н. Николића и Јосипа Ребрића
има Совет Намесничеству то приметити, да је њему дошло
до знања, да је првии, где је год до сада у служби био,
Интриге правио, и овима смутњи које какве чинио; одлу-
чио је да је рђаве ћуди због ових узрока, Совет је мненија,
да Намесничество надлежним путем благоизволи речену
двојицу дати опоменути; да се они унапредак свои досадаш-
њи поступака оставе с тим да ће, ако не учине, но се до-
каже, да су неуредни, службе лишени бити.
Које он узима чест заједно с повраћајем послати
му списак ради високог његовог промотренија предста-
BHTH.

Н = 1221, 2. Августа 1839.

у Београду :

За Председатеља Вице
Г.
Преседатељ Совета
СТОЈАН СИМИЋ
Главни секретар Совета Мамор
СТЕВАН МАРКОВИЋ«

Пре него што су постављени физикуси по окрузима,

намесници су током лета донели три важна правна акта
у здравственој култури. Прво, 8. јула 1839. године донета
су прва Правила о обавезама пелцовања народа против
неликих богиња, које су често изазивале помор по Србији
и остављале наказне последице код преживелих (пишући
ове редове слушамо вести Радио-Телевизије Београд на
који начин су предузете мере на Косову ради сузбијања
великих богиња — марта 1972 — које су се појавиле у
Ђаковици и наредбу да се у целој Србији изврши обавез-
на вакцинација становништва).

чи
о
Ова Правила о пелцовању из 1839. године, која је
Из исто
ибјавио дг Војислав Михајловић у своме делу154
прије санитета у обновљеној Србији, страна — 1509,
покажемо у какву се борбу
доносимо с намером да
упустио наш Санитет, иако је основан тек крајем четврте
деценије ХТХ века.
'НАМЕСНИЧЕСТВО КЊАЖЕСКОГ ДОСТОИНСТВА
СА СОГЛАСИЈЕМ СОВЈЕТА ОПРЕДЕЛИО ЈЕ
977
И ОПРЕДЕЉУЈЕ НАМ Ho = 350/С Н

TE: BD.
„Ji Mi NE А,

за каламљење богиња

Између свију опустошаеми болести (од свих болести

које пустоше) које род човеческии нападају ни једна се
није већма распространила, и више жертви одвукла,
као
богиње. Оне су човеческоме роду шкодљивије биле него
и сама куга, будући су не само толико људи потрле
но
осим тога бесчислени ако болест ову преболу, слепи, глу-
ви, неми, сакати и нагрђени заостале своје дане проплачу.
(Оне су човечијем роду биле у прошлости шкодљивије
и
од саме куге, поред тога што су толике људе затрле,
унесрећиле су безбројне који су ову болест преболели,
и тако
јер су остали слепи, глуви, неми, сакати и нагрђени 400.000
остали да своје дане живота проплачу.) Преко
богиња. Наше
људи умирали су у Европи преко године од
Отечество такође редко коју годину числи, у којој не
био. (Наша
би један или други му предел њима нападан
отаџбина такође ретко коју године броји у којој не би
богињама.) Богиње нападају
бар неки предео био нападнут
сваког у животу једанпут, ако живот од друге
какве
болести пре не клоне. Никаква старост никакви пол нит
Од колевке
икакви телосастав не може се од њи сачувати.
до покрова смртног можемо им као грабеж
служити. Њи-
кад се укажу, весма сумњително (када се
хово је лечење,
богиње појаве исход излечења је увек сумњив).
За избећи богиње предлагали су неки конечно разе
са болу
дељење здравог од болесног, и равно поступање би избегле бо«
(Да се
јућим од њи као и самим кужнима.
гиње и њихово ширење неки су предлагали
раздвајање
болесних, а исто тако усамљени да буду и
здравих од
 једни други без мешања са другима.) Но ово је не сам:
и
MOJIMNOM трошку изложено, но при великом распрост
њењу. богиња, скоро немогућно дјествопроизведенија (ал
је ово, не само што је великом трошку изложено, него
је при великом распрострањењу богиња, скоро немогућ
извршити). Лакше се богиње избегавају ако се наклоност
спремања у телу угаси. (Богиње се лакше избегавају ако
се у самом човечијем телу створи отпорност да се оне не
добију). Ово бива:
1

Каламљењем човеческих богиња на здравима; уз-

роком чега болест по неким обстојателствима, лакше про-
лази. Овај се је поступања начин још пре 40 година у
целој скорој Европи употребљавао, и сад се јошт у неким
неизображеним, лекара са свим лишавајућим се пределима
употребљава. Овај је поступања начин са средствима врло
неизвестан, управ због тога опасности пун, и следователно
не само да се саветовати не може нуждно је да се и
забрани.
На против тог имамо:
II

Од доктора Едварда Џенера (Јепег) године 1798.

објављено хранителни или крављи богиња каламљење,
као сигурно, мало нападајуће, лако извршавајуће се и од
40 година по целој изображеној Европи распрострањено
од богиња предохранително средство.
И ово је које сада Совјет са согласием Намесничес-
тва Књажеског Достоинства и по предварителноме ис-
питу са Оделенијем. Санитета Попечителства Внутрени
Дела, за благостојаније Народа увести жели.
Да би се каламљење крављи богиња лако распро-
странити и уредити могло, нуждно је:
1. Да каламљења дело управљају и врховном над-
зиранију Оделенија Санитета ШПопечителства Внутрени
Дела подпада. ,

2. Ono ma се о том стара, да се увек добре калам-.

љења материје налази и да се такова надлежним. особама
па употребленије даје.

44
 , Да Санитета Оделенија Окружним лекарима,
Пиружним Хирургима, по варошима или селима намеше=
ћеним, војеним лекарима или које се истим Оделенијем
ши веште признаду, дозволеније даје и налаже, да Ka
ламљење извршавају.
4, Осим у три точки изложени особа, да не сме нико
Други каламљења извршавати; а нарочито да се забрани
киламљење природни човечески богиња (као што је то
до сада у Отечеству нашем предузимано) будући је ово,
као што је горе наведено, врло неизвесно, шта више и
опасно. При том забрањује се другом осим предисчислени
под НЗ Лица, с каламљене деце материју узимати, зато
што се невештим каламљењем могу лако (болести као:
шута, шкрофуле (гуке), венерија (френга) и друге болести
породити. Који буде ово преступио, тај да се казни под-
пргне.
Лекари да имају, за њихов труд и побуђеније
5.
к овом опште полезном делу, за сваку с добрим успехом

каламљену особу, од варошана 1 цванцик, од сељана пол

цванцика, као награду примити. Ако се богиње неприме:
то да лекар повторително каламљење бесплатежно извр-
ши. А за оне, за које се сведочи, да не имају одкуд ка-
ламљење лекару платити, да Финансија плати.
6. Родитељи каламљене деце, без разлике дужни су
бесплатежно 'на зактевање лекара, материју с деце њине
за даље употребленије давати.
7. При каламљењу свагда да присуствује и Начал-
ник Окружија или његов Помоћник, или Началник Среза,
или местни Свештеник, који ће протокол лекаром водими
контролирати и с њим заједно подписивати.
8. У протокол овај да се уводи: име и презиме оног,
ком су богиње каламљене; ако су деци, а оно име и пре
зиме родитеља и њиово стање, дан, година каламљења,
старост, колико је бодова каламљено, колико се од исти
примило, могућност и немогућност плате и с ког је детета
материја узета.
9. За уверити се о успеху треба да лекар у при«
суствију једног од горе означени Лица у осми дан NM"
ламљења на ново прегледа и число примљени бодова у
протокол да уведе. У осми дан каламљења, претстањиће
лекар феду примљени крављи богиња.

а,
 Каламљења и прегледања да буду у време
10, O

чињена, које Лекар, а на месту које старешина определ

буде.
|

11. Каламљење богиња да се предузима у месеџ

+
Априлију, па до конца Септеврија да траје.
12. Лекари да свагда буду дужни по истечениу
сеца Октовриа протоколе своје о каламљењу Одељениј
Санитета представити, који по пропису да буде Уредану у

од надлежни Лица подписан.

13. Свештеници да буду дужни списак некаламљени
Началнику предавати, а овај опет да га има Лекару со
обштити. Осим тог, да Свештеници, ако не чешће барем“
свака три месеца у црквама Обштество своје опомињу да
не би пренебрегавали децу своју пелцовати, представља-
јући им опасности које се отуд рађају, и да ће за небре-“ |

женије то и самоме Богу одговарати.

14. Кад се у месту ком богиње појаве, дужан
је о·
том местни Старешина најближем Началнику одма јавити, ·
а овај рапортом своим незадржано Попечителству Внут-
рени Дела до знања доставити, како би се каламљење не-
задржано предузети могло.
НАСТАВЛЕНИЈА ЛЕКАРА
Као што је материја каламљења крављи богиња
15.
у почетку од крава узета, којој животињи болест ова
својствена је, и као што је кад нуждно, материју за ка-
ламљење чисту од краве узети: тако нам се излишно не
види теченије кравље богиње и на самој крави описати.
У почетку се појаве на вимену крава мали мехурићи
на сиси и око ње који до седам дана су округле, у среди
са малом рупицом снабдевене, богиње нарасту. Ове су
богиње плавикасте (као боја олова), бистром течношстју
пуне, с округлим црвеном ветру (ротлауфу) подобним кру-
гом окружене. После 7 дана сгусти се течност и претвори
се напоследку у кору која се, по 14 дану с горњом кожи-
цом ољушти. Излазку богиња претходи највише код крава
немарност к јелу, преживање с празним устма, мање млека
и то воденог; знаци ови сасвим њисчезавају кад (богиње
савршено дозру.
Ово је теченије праве кравље богиње, и само такова,
примљена је као хранително средство против човеческих
богиња,

40
=
16, Кад се богиња особи таквој, добром и правом ма-
теријом, правилнем начином накалеми, роде се у човеку
праве кравље богиње који је теченије следујуће:
Првог дана каламљења примети се, највише на мес-
(у каламљеном сасвим мали оток и црвенило, који дру-
OP дана исчезне тако, да се једва место бода познаје.
или по истеченију трипут по 24 сата од
Трећег дана,
часа каламљења, примети се мали црвен чворић од вели-
чине пројиног зрна, мало над кожом узвишен, при додиру
тврд и каткад сврбећ. Четвртог дана увеличава се чвор
и добије узвишене крајеве. Петог дана прелази у провид-
ни, црвенкасти меурић, у среди угнут, уоколо узвишен.
Шестог и седмог дана развије се богиња више тако, да
меурић представља, кои је округао, широк, узвишен, с
провидном течношћу напуњен; рупица је у среди видна,
меурић сам подбеласт; око меурића је црвен, не то наду-
пен тврд и сврбећ котур. Осмог дана сазре исти меур
совршено, препуњен бистром провидном течношћу, од
величине и изгледа грашка, бисерне боје; рупица
ди мања; црвен је котур врео и тврд, надувен и
је у сре-
нешто
бољетичан.
Сад се повећају части појављује мала грозница,
која се с мало променутим жилекуцањем, смало слабости,
с мало топлом главом и рукама, с нешто мало жеђи,
не-
расположенијем, именно у ве-
мирним спавањем и рђавим
че изјављује. Кад кад се и жљезде под пазухом надуну
и мало болу. Мала ова промена траје неколико сати
и
никад преко целог дана.
-

Деветог дана бива меур пљоснатији, шири, течност ;

мутна и гушћа, црвени се котур распространи.

Десетог дана је течност гноју подобна, меур од вели-
чине сочива, котур је један цол и више широк, и унао-
коло блеђи.
Дванаестог дана начиње меур из средине се сушити,
у средини модрити, где се тако кора увати. Сад изчезне
брзо котур онај с његовим знацима. Тринаестог и четр-
наестог дана добија место бившег меура црно модру кору,
која се тврдо држи, нити се без бола и крвотечности
одкинути може. И трага котуру нестане. После 5—8 дана
одпадне кора сама од себе и оставља по себи беличасту
с малом рупицом снабдевену белегу.

41
 Ово је прво теченије кравље богиње над човеком, –

то
|

а ако у другом виду буде је већ знак, да није права.

кравља богиња, следователно и цели несоответствена.
И зато да би Лекар каламљења знао разликовати
праву крављу богињу од других, неопходимо је нуждно, На из-
мотрити: на преднаведено описаније кравље богиње.
глед, боју и величину меура. На рупицу меура, која се
петог дана појављује, до 12 расти, по том брзо изчезава.
На 8 или 9 дана, кад кад и пре појављену малу грозницу.
Најпосле на горе описану кору и на заоставшу белегу,
која увеличателним стаклом сматрана, мале рупице пред-
ставља.
17. Каламљења Лекар треба материју за даље ка-
ламљење само од оне особе да узме, код које је теченије
кравље богиње под 16 точком описано, имало сиријеч се-
дам или осам дана посте калемљења, дакле у исти дан,
свршавајући се недеље, од саггим здраве оссбе; но никад
од онакове, која од шкрофула, венерическе болести, од
шкорбута (пољачине), шуге или друге хроничерске болес-
ти страда, и код које теченије кравље богиње није пра-
вилно било. При том се увек најлепша, најчистија, непо-
богиња
вредна богиња изабрати мора, а гди је само једна
та да се неупотребљава.
18. Премда се каламљење
жношћу свршавати може: то у
је
свако време с предостро-
опет боље такве при јакој
зими или запари оставити, ако се особита обстојателства
Н. П. редња богиња, или удаљенија места каламити има-
6
јућег се од Лекара не — изискују. Такођер деца од
слабе
недеља млађа, деца трајућем излазенију зуба, де-
војке у време трајућег или месечног прања, ако се одло-
жити може, да се не калами, који OJ жљезда, шутге,
конштока, венерическе болести или од краставе главе
страдају, могу се каламити, но од њи да се никад мате“
рија за каламљење не узима.
19. Каламљења је орудије челична или сребрна с
браздом снабдевена игла или такозвана ланцета (бакарне
су и тучне игле неспособне), она не сме зарђати,
или ина-
че нечиста бити и свагда се по свршетку каламљења ути-
ре чисто. Поступањеје следујуће:
Лекар прободе с иглицом зрели меур на узвишеном
његовом крају (не у среди, само рупицу) тако, да сама
чиста течност, а не крв потече, и с:иглицом привати једну

48
капљу материје. Потом увати горњу част голе руке с ле-
наком затегне кожу, каламити имајућег се места с палцем

Љ
и првим прстом до њега тако, да кожа, глатко затегнута
остане; сад убоде с иглицом, с каламљења материјом сна-
бдевеном, у кожу толико, да крв не пође, окреће потом
иглицу под кожом, утре мокру иглицу о накаламљено
место, снабде је изнова с новом материјом за други
бод итд.
Неки огуле са иглом кожу на месту каламљења, док
се течност појави, и каламљења материју на то метну.
Бодови треба, да су око једног цола између себе
раздалеко.
На свакој су руци два бода довољни, после калам-
љења треба рука донде гола да заостане док се каламље-
ња место сасвим не осуши.
Код одрастни, гди је кожа врло сува, тврда, дакле
безчувствена, добро је каламљења место најпре с млаком
водом опрати и натрти дати. Ако је кошуља врло дебела
и рапава, могу се осушена каламљена места с мекшим
ланеним крпама завити, да би се постати имајући меури
од прекида сачувати могли.
20. Каламљења вештество (материја) може се раз-
ним начином сачувати:
Међу два стаклена парчета, (од које једно мало
издубљено, а друго равно) при чем се течност у шупљину
једнога положи, други се парчетом поклопи и у около
воском залепи. При последујућем употребљенију служи
овако сачувана материја као нова (свежа).
Или у стакленој цевчици, који се један крај залије,
а други крај по положеној средством ланцете у њу мате-
рије, добро заптије и с воском залепи. И ова се течна
сачува.
Или у ланцетама од слонове кости, које се у канији
од слонове кости уклопе. Последујућем употребленију
осушена материја омекша се капљицом млаке воде, с пљу-
вачком или паром, потом се убод иглицом начињени метне,
унутри преокреће и на каламљеном месту утре.
Или у стаблу од пера, као чачкалица, зарезаном,
које се опет у каније од сеченог пера стабла метне.
При последујућем употребленију поступа с њом као
с' ланцетима од слонове кости, или се у кожу убодени врх

4 49
пера одсече унутри остави, и са emplastrum anglikanum,
или свилом с gummi агађјешт намазаном залепи.
Напослетку сахрањава се каламљења материја сред- ~
OVOM конаца у материју умочени и
у стаклене цевчице
упучени.
Осушена материја не може се поспешно преко че-
тири месеца сачувати. Течна материја у стакленим цев-“
чицама добро заптивеним сахрањена, може више година
дејствујућу силу задржати.
Кора крављих богиња не даје добру материју, следо-
пателно и не треба је употребљавати.
У Београду 8. јулија 1839. Наместници Достоинства
за Г. Председатеља Књажеског
Вице Председатељ Совјета Књажески Представник,
Стојан Симић,с. р. Попечитељ Инострани
Дела, Каваљер
Аврам Петронијевић, с. р.
Главни Секретар Совјета, мајор
Стефан Марковић, с. р.
Председатељ Совјета
Генерал-мајор, Каваљер
Јеврем Обреновић,с. р.
Член Совјета, полковник
Тома Вучић-Перишић, с. р.«

За ова правила, када их је први пут објавио у сво-.

јој књизи Из историје санитета у обновљеној Србији, сг
Војислав Михајловић је рекао:

"Као што се види, правила су опширна и за ондаш-

ње прилике потпуно савремено написана. Саставио их је
стручњак, који је био добро упознат са савременом меди-
цином. У правилима је обухваћено све оно што таква
упутства треба да садрже, ништа што је од важности није
пропуштено.
Држим као поуздано да је аустро-угарски Правил-
MMN O калемљењу
крављих богиња од 1836. год. (чији сам
један део навео) послужио као подлога за израду наших
Правила, што се види када се оба упореде и што је

ћо
разумљиво, јер су лекари који су писали и саставили
Правила дошла из А-Угарске“.

Претпоставка да су та правила радили dr Карло

Пацек и Аг Јован (Стејић који су тада били најближе
Министарству унутрашњих дела, односно његовом Сани-
тетском одељењу, веома је вероватна.
Из приказа ових првих правила у целини виде-
пи смо да је у њима објашњен сав поступак лекара,
како ће узимати мају од крава, од људи, односно деце,
и све што после тога следи, односно како се пелцује.
Исто тако, лепо је описано и дејство серума и реакција
људског организма после пелцовања, а детаљно су обја-
шњени и термини у којима се шта дешава.
Сем ових правила објављена је и листа окружних
физикуса који су морали ићи у округе и почети са
применом ових правила. Ову листу, која је усвојена 7. ав-
густа исте, 1839. године и коју дајемо Ha следеће две
стране, саставио је и потписао привремени начелник Сани-
тетског одељења Министарства унутрашњих дела Зг Карло
Пацек.

Из приказаног списка видели смо да је за првог

физикуса Јагодинског округа постављен
Чдг
Карло Белони.
Нови физикуси одмах су отпутовали на своја места,
а доктор Антоније Гродер је и пре њих отишао у Шабац
и почео са каламљењем крављих богиња. Они су отишли,
али још нису знали која су им права и дужности, јер се
очекивало да и такав правилник изађе. До изласка пра-
вилника они су за свој рад добијали наредбе од Минис-
тарства. Кроз 15 дана донета су и та очекивана правила
али не под тим, већ под другим насловом:

4% 51
–
Ru

pnusdši

O -4О
-O O
ee -е
4
-oWomwoO

4 4
-збежојт

А
-нипоЈер

4
-чочгва

O EMfeO

edđeyomr едехоп
eđeyomr
eđeywor eđexor
MORLJOIOLMROLIOJI OTO
ХпижХано
ожекпоат

WOMOHER
edđeiom момћеа Хрижхда woxogodi Хрижда
Хгижда Хгижда

ве
OLOOM

MONO MWOXO

eg ес гес PS ес

Đ[
Хжегктобди

аи
оде оде оде 008 008
елибике,

ONMOMITOSI
егижАано

OBMM

aš8
одехнојг
žš нон O

гр sh у
иУсИПО«
EoH

ш M
зуб
е
EE и
EE OP -01]
-о -вга

-ченлју -HEWONM
-чебојр -dewoIr -небем
чнебдем
зпооп(ен иипбенј иипбент

зз А
'екоју
-om-owogedoJA[

/oOxR4rO

овненХизи ипнеиом
иох
M. Хнизнедем

идп
иипбенч

иди и идп
иди
идп
мон5ениомоиу

идп

o[ јр
и
инодоХна

иипбечј Хпчодежој

иомзниапојј-оио

т1албдих

TOMROMWIML-OJ3O хомћенчог

те иап ид
Axyođounyodui/
иап

ј4
'мохонећеа

Agose3i Хиобелој
'Хпаодеж
иомзниат Хмобемојг
/AyuyođeoJf Хиобехојг

'ипнеи

AHMUL

иди
и ип
ог Хо
А

'H
ебогноју

и
еноиисет -ија
чиноншију

ено -HELOHOSI цчиноггех

„đoH[eJA[
лмиомеју
инок неибох.
иде ненор
опиојт

низ

че
Чдогхој догноју „dđounLwo)Mf

оу оу

8 == о 'т 2 ·g '+ 'а

о
-MLO
-еи -чеди
Чеч цио
-еенитоо
"егорџинео
-корекорј

еи
o[ о
овдипишиеат SHMIOI

AZmedroog

TIPOPIJI

Mem имег о4боч,

'оеш пичг

у 4 og
»жеперт
ем
4 поп

инеобшна

-4dyioO -uoog
-edsi -d4,I

4 ионбеОоеТИ
4 4 'дочгечем

'иекед
Чдогној

4
Јоноиоднчидш

AUog
edexor edeyxor мохмћеноо edđeyxor

монћечосг
A[mg4dxyiQ A[myp/dyiQO

чгошињенот
wWoxoWred:

edeyor
4dO Хгиж “минном
·Јнидуут

PC гес eg Ат PC

—
OPEC

'%
-о -BO
-Кио -00W

-dem,
-HEHAYF јонаепо
“'LHEdESI

гинашодп

PI
do
сад

Mdm
e dir 890
'9Q3R4IrO

ои миЉиЋишева

идп
оио
оижХио

онон

HMONXROMWM,T,-030 omroom[eH

етез
со етез
'“wowogouodgq

ĐO5R
AuModeyoJrP
ен
овпџаап
'ипнеи

гож
dJI
ој
ĐMIMO

AIO
оу
MMI
ПО
ге ве

uMSONMBSOJI

негибосфр

MHMHO.LHV

чибоа đorod.I
физор
owog, збич

'бевт

709

= Хиедлооа

ađd4dMX више

оу оу оу HO

'9 7), '8 '6 %X ов

4

59
 »Нам Н=875

СН=1384

НАМЕСТНИЧЕСТВО КЊАЖЕСКОГ ДОСТОИНСТВА

са согласијем Совјета определило је и опредељује:

НАСТХВЛЕНИХХ
ЗА ОКРУЖНЕ ЛЕКАРЕ И ФИЗИКУСЕ

1. Окружни Физикуси морају бити Доктори медици-

не, ноза сада по височаишем решенију Наместничества
Књажеског Достоинства под 18. Јулија т. г. В. Н. 461. из-
даном, у једним Окружијима могу бити и Магистри Хирур-
гије, и како ови, тако и они морају бити дипломирати.
Ове своје дипломе, подноситће они Попечитељству Внут-
рени Дела, које ће исте видимирати и од њи заклетве
узимати.
2. Они ће зависити непосредствено
од Окружни На-
чалничества, на која се званично и односити имају; но у
чрезвичајним (изузетним) случајевима, могу се непосред-
ствено и на Попечитељство Внутрени Дела односити.
3. Морају знати Србскии језик и то
у почетку барем
толико, да болесника без толмача испитати и нуждно му
наставление (упутство) дати могу. Своје протоколе, рапорте
и мњенија (Лекарска, до истечениа две године, од
времена почетка службе, док Србскии писати не науче,
могу Латинским, или пак Њемачким језиком водити.
4. Окружни Лекари вообште треба,
да су праведни,
истинити, неподмитими, тајне чувајући, трезвени, трудо-
љубиви, у дужности својој искусни, у владању смирени
и у опхожденију пријатни.
5. Окружни Физикуси дужни
су обитавати у мес-
тима, где се Окружно Началничество и Суд налази.
6. Од места, где обитава, не сме се
никуд удалити,
Док о томе надлежном Началничеству не јави, куда и
каковим послом ићи намерава.

м
 7. Окружног Физикуса најглавнија је дужност, ста«
рати се о стању обштег здравља у месту где обитава,
како год и у надлежном Окружију. А да би ову дужност
испунити могао, нужно му
8. Трудити се
је
познати начин живљења, обичаје,
јела и пића онога Народа с коим живи; куће, положение
места, промену воздуха, ношиво људии (ношњу тамошњег
краја), начин поступања и сујеверја око болестника, око
трудни и рађајући жена, при сарањивању, при воспитанију
деце и пр. (и друго). Ако се све ово постара сазнати, то
ће му лакше бити све шкодљиве ствари уклонити.
9. У свакои прилики, где ову улучи, треба Физикус
Народ да поучава о правилима, како у живот и здравље
сачувати ваља, како треба поступати са утопљенима, за
повратити им живот, с удављенима, громом ударенима,
ћумуром угушенима и прочаја (који су се од мангала у
коме је горео угаљ угушили и друго).
10. У месту где пребива, треба сам собом да надгле-
да (лично да надгледа), да се ни једно мртво тело не
сарани донде, док се не увери, да је совршено мртво.
Ово се у селима преко други може учинити, које ће се
доцније определити. Вообште пак настати ваља властима
и докторима колико је могуће, лепим начином, да се оби-
чаи заведе; да се мртваци топрв (тек) по истечениу 24
сатаа сарањују.
11. Све оно, што види, да је здрављу човечијем
шкодљиво, и што би уклонити ваљало, треба физикус да
јавља надлежном Началничеству, као што су: смрдљиве
баре, близу кућа у Варошима и Селима наодеће се, нечис-
те касапнице, близу кућа намештене, бацање ђубрета и
мрцина по сокацима, сарањивање мртваца близу кућа,
копање плитки гробова, продавање незрелог воћа, нездра-
вог меса, квареног или поквареног вина, брашна, кафе итд.
продавање отровни стварии по дућанима, лечење од баба
и други невештака.
–
12. У месту, где има апотека, не дозвољава се Фи-
викусу своје лекове болним издавати, но где ове нема,
ту је он сам дужан о своме трошку малу апотеку држати,
од које, кад год Попечителство заиште, дужан је инвентар
издати (полуцрни је наш). У таксирању лекова дужан ce
је држати Аустрискее таксе (докле се наша не установи)
с добитком 20 на 100. Где апотека има, онде исте подлеже
пизитацији физикуса, осим Београда, где ће се осим Ок-
ружног физикуса,јошт неколико лица за ту визитацију
Попечителством Внутрени Дела, одредити.
13. Остали Доктори, Апотекари и бабице, који се у
Окружију налазе, подпадају надзиранију Окружног Физи-
куса. Кои се пак у Окружнија населити желе, морају та-
кови најпре своје Дипломе Окружном Физикусу поднети,
који ће исте по томе видимирати (прегледати и оверити),
да слободно по Окружију могу лечење упражњавати. Ба-
бицама овдашњим, које су при порођајима искусне, да се
не забрањује порађајућим се женама у помоћи бити.
14. Окружном Физикусу припада такође надзира-
није над шпитаљима (болницама), над лековитим водама,
над апсанама, уколико се то здравља тиче (т. ј. дужан је
кад икад гледати апсане, јесу ли чисте, отварају ли се
често, да кроз њи чист воздух пролази и да нису пре-
пуњене).
15. Кад се где у Окружију какова епидемическа
(редња) болест појави, то је Окружнии Физикус по запо-
вести Окружног Началничества, дужан у месту болести
изаћи, следство исте дознати, средства противу ње назна-
чити и употребити, и докле се год болест не утуши (суз-
бије), дужан је на месту остати. За време трајања болести,
дужан је свакии 8 дана рапорт Началничеству пошиљати,
а по свршетку болести, главнии рапорт опет истоме Начал-
ничеству предавати.
16. При појавленију марвене болести, исто је тако
дужан чинити, као што у предидућем 5 15. гласи.
17. Каламљење крављи богиња, дужан је Физикус

Нам. #—350
извршивати по правилима под —————— изданима.
Con. Н-=977.
18.Ако би Суд, или Консисторија (Духовни суд)
преко Началничества какова свидетелства, мнењија или
 сведочанства од Физикуса требовала: то' Физикус по зао“
вести Началничества, дужан је безпристрасно своје сниде“
телство (писмено сведочанство) мненије или сведочанство
дати, у распрама брачним, рањеним, бијеним, убијеним,
отрованим, нагло умрлим, болест кријућим, или на себе
лажљиво навлачећим и прочим подобним случајевима,
Где је нуждно, мора и секцирања тела предузети. Но сам
по себи не сме Лекар овакове ствари предузимати.
19. Док довољно Лекара, који се само лекарском
практиком занимају, не буде, дужан је Окружнии Физи-
кус у месту пребивања свога, болне надгледати и лечити
и то без разлика стања и имања. Могућан (богат) дужан је
за сваку визиту платити 20 кр. у сребру (20 крајцара у
сребру — аустријски новац, који је онда у Србији поред
осталих циркулисао), а сиромаха дужан је бадава посе-
тити, но лекове није му дужан да дава. У Село болесни-
цима није дужан (без знања Началничества изаћи.
20. Сваки 15 дана дужан је Физикус о стању здрав-
ља Началничеству рапортирати, ако епидемије (редње)
нема, а ако ове има, то је онда дужан сваки 8 дана рапор-
тирати (давати писмен извештај). Осим ови рапорта, ду-
жан је свака три месеца један рапорт (извештај) о стању
здравља Началничеству предавати, које ће дужно бити,
истии Попечителству Внутрени Дела шиљати. Истии оваи
рапорт (извештај) садржават'ће болести, које су се догађа-
ле, черезвичајне (изузетне) промене времена, природне ред-
кости, а при свршетку године дат“ће такође један главнии
рапорт истог содржаниа, као тримесечнии.
21. Ако у месту не би војеног Лекара било, то је
Окружнии Физикус дужан рекруте визитирати (вршити
регрутацију младића за војску), болесне воинике лечити,
и ови лекови њему ће се Правителством исплатити.
22. Окружнии Физикус код своје куће дужан је др-
жати деловоднии протокол, у кои ће по нумери водити на
њега долазеће налоге, дан и годину кратко содржание и
извршение истога.
23. Окружни Лекари не имају се мешати ни у каква
политическа дела, имајући довољно посла занимати се у
својим лекарским дужностима (полуцрни је наш).

57
–
У Пеограду, 21. Августа 1839.

За Г, Председатеља Наместници Књажеског. До-

(М, П.) Вице-Председатељ стоинства: Књажескии Пред-
Совјета, ставник, Попечитељ Иностра-
СТОЈАН СИМИЋ, р.
Главнии Секретар Совјета,
с. нии Дела, Каваљер.
АВРАМ ПЕТРОНИЈЕВИЋ,
Мајор сре
СТЕФАН МАРКОВИЋ, с. р.. Председатељ Совјета Гене-
рал-Мајор, Каваљер
ЈЕФРЕМ ОБРЕНОВИЋ,
с.
Член Совјета, Полковник.
р.

ТОМА ВУЧИЋ ПЕРИШИЋ,

Дор,
Овај правилник од 23 тачке представља мали, прак-
тични санитетски закон, јер је њиме скоро све било пред-
виђено. У ствари, то је први закон о лекарима и апоте-
карима. Од свих тачака најкарактеристичнија је послед-
ња, која лекарима изричито забрањује да се баве по-
литиком, јер је за њих најважнији лекарски позив.
Да би се схватила мисионарска улога здравственог
законодавства Србије са краја четврте деценије ХТХ века,
правилник треба прочитати више пута. Колико нам је
познато, он је раније ретко објављиван и мало је познат
нашој јавности која се бави историјом здравствене кул-
туре. i

Кроз даље деценије, све до 1865. године, уследили

су правилници, уредбе са законском снагом, правила и
многа решења у виду правилника, затим је кнез Миха-
ило Обреновић постојеће проширио и дао нове здравстве-
не законе, а dr Владан Ђорђевић
је,
1881. године, свему
дао последњу реч. Ми се овде нећемо задржавати Ha
здравственом законодавству ХТГХ века, јер нам то“ није
задатак.
Пратићемо рад: првог физикуса у Јагодини dr
Карла Белонија. Пре свог доласка у Јагодину, он је своју
ручну апотеку снабдео већом количином. лекова из Пра-
вителствене апотеке у Крагујевцу, а јануара 1840. по
други пут је узео мању количину на кредит, сматрајући
да ће је у Јагодинском округу — округу са три среза —
иормално потрошити, јер је у народу било доста болести.
Међутим, после мест месеци Државна апотека из Кра-
ПРИЗНАНИЦА РА КАРЛА БЕЛОНИЈА НА 50 ТАЛИРА—ПЛА-
ТА ЗА ЈУН И ЈУЛ 1837. ГОД, КАО ЛЕКАРУ КНЕЖЕВЕ
ГАРДЕ У БЕОГРАДУ. таи
 ПА КАРЛО БЕЛОНИ, ПРВИ ОКРУЖНИ ФИЗИКУС
У ЈАГОДИНИ 1839. ГОДИНЕ

00
~
гујевца ургирала је преко Окружног начелства у Јагоди«
ни да се дуг за лекове измири. Око тога се развила и
неизбежна преписка.
Нови физикус, мало разочаран радом и слабом no»
трошњом лекова, одговорио је преко Начелства и навео
разлоге зашто је потрошио малу количину. Ево шта је
он рекао:
»СЛАВНОМУ КЊАЖЕСТВА СЕРБИЈЕ НА-
ЧАЛНИЧЕСТВУ ОКРУЖИЈА ЈАГОДИНСКОГ.
ЛЕКАРА ЈАГОДИНСКОГ ОКРУЖИЈА
КАРЛА БЕЛОНИ РАПОРТ.
Кад сам ја у месецу Августу 1839. године опреде-
ление моје за лекара окружија Јагодинског получио (до-
био), онда сам ја из Правителствене Апотеке, лекови у
знаменитом количеству узео. Неки лекова добио сам опет
у месецу Јануарију 840. год.; но ови нису у великом ко-
личеству зактевани.
Будући пак у Вароши Јагодини како и у надлежном
Окружију лекови мало се троше, јошт мање се плаћају;
а цена горе поменути лекова знаменита је: то ја с'овим
Рапортом Славно Књажества Србије Началничество
Окружија Јагодинског умољавам, да би Исто код више
власти што пре издејствовати изволило, да ја с'концем
Августа 839. год. примљени лекови до конца месеца Ав-
густа 840. год., а не пре плаћати имам. Јербо ја не само
што осим опредељене ми плате никакви други прихода
немам; по томе то сам често и онака обстојателства (у
такве прилике) наведен био, да лекови без платежно“ дава-
јући, штету знамениту трпео сам. К'томе највећа част
(део) узети лекова, будући исти (као што сам и. горе по-
менуо) овде слабо се траже; без да сада од њи учињеног
се.
употребленија, у целости своји находи
Н. 48. у Јагодини Доктор медицине
6-ог Марта 840. Карл Беллони“
После преписке и наведених оправданих разлога,
уследило је и одлагање плаћања лекова државној апотеци.
Како је окружни физикус административно пот-
падао под власт Окружног начелства, што смо видели и
из једне тачке наставлениа — правилника, њега је окру=
жни начелник крајем године морао оценити и увести
његове податке о службовању у Службенички лист, који
је у прошлом веку овако изгледао:

01
–о
Ж
-з[ и
оу тошоЈ
тезип -04) 21000
Шен
и
и иибоној
"онћиџидп

и
монзОоао

ишенд

JGCSD
ис ои ДНИ ошип

иино
из

оГ и
-ед
-онех -оџот
очонез
101и9020

еагава

гоночем
еагнРаиЕ IOHOĐIrIOL

'ло4оот џоадот
ежене
енего

те
IOHO
УИНОГЧЧ
дон

ипеми-ешта

ог -ву

',
ОПАО
ХожХИо 'бе9т 'WOMD

Атолл
ем Ае
УПаУН
4 до

-ог
обп 1
и А д xem
4 olox пса,
-9OMW

-ипог
ижХИо
-HM[og
'ииобео
оижХИо оижАпо
–Каефу

с си
olos
-edđaioog

-goHeđesi

ог онипог иПпазом
А
'MMMIIMH

А
4
ииблоХу
OMMITOSI

MMOdO AMBER,
VIOMIT енит
4 ит ето
'*+ '/,
огин MII
AauL>

А An
ДО
Хпчог
ииа
он
MID

ЈФОМОНИПОЈУГ

и
по
'нозножо

ноножо

LMATHOX

ишеии

икор о[ин

УГИЖАаНО

-ХаноО одем
-зибеа ишодеч

'онобебчеју

и
си
'копоау веоЧод
шаеа
огиж

си оЧ

о
УОДНИСИФ

-ајр
дего -ewW
-еии
-олид
-oModog
опоиобдеч

иихобехојг M

120бего ампајј
онипојг

'9згипибтомпцо

омитоипш

GOLO

онисо иинокоч
си
нић 9;
то
и
IOMOSBMIĆOLESI

и 'о[инеуовоп

винетон
анипипаи
do еиокпију

ке
donLoMaI

JE
ебдех
LOMI
–
-оап а[ин
-ипоп

'нетоилоио
-MHEROWMGII

Мими
еиеном

ит
o '
ol [04
от хил -меж
-OM -он

и -охооХ
-ooroo инженч

чисто
во тезош
90
ен
ogoex

-обничеден

o
"изиљамиат

тинотоноп енобохпо
еминебе

емипин
инеден омобдоп
uogesi ипшеиви емобоп

ХноЧ O[MHM
'o%LL
đeo ис ои AM
M
и

=} -OPH
M
ен
M
-/ 'ипџовч

GG
ХатогћиниЏћ

VOL знаћенеен
MHWOSOIOW

MLOOHXEAIĆ
IrOxtOLOGII
orđmdasjr виноџне,
“[edćodđu
онаопоа
обоиеа
онпоа
ожеж

MOC
MU

99 OM
-си
e WO e и
MM emo -аноп
мпо[и OMOO!

HeuqođO
"апичАда -doso[AOD

oMHodogom
оиноженХ

епобен ol WO MLOOIOO

о[е
инџобен

{qmohom
очгодонбо онвикиди
ититомиби огшићобен

оБПшО
огиноа
OMBOII
ошиа огин 1008

P[
MMHOpP
пом
MI Ош MH
по
Хо и
TĐeoZxMEM4(D

-4И -оп -MO иом еџп

e RH -оо оп
с апи
-OH -og0 онон
МИЋ

-омоџ

M ен
A 61 еп
o[ еноног

и PLOOMW

ог
'BHRITSIOII
MHUAWM сзд
-–ечичеицен е[иноноеи

ехиоеиоа
AmemMuoo "ечгаеден
Хжиноге
PNMIMHLOOI A%OoLOIHIV огслчеки
M.LOOH3R
'АХниџоч Хтеџон 98gOXO1Ir

sexesr
ZE=H
за Нис

Ан
M3E
OM по
AT

и 4 оџда -ивин
-eh -8O -aW
ОШ
-MLOM

-MICOII

-geLoeH

OH нежодтзо

/AvwuHomdsuaeM
JM оз мимобенаг

-ичтокогепин
онисод
M
иди

gl инаћенеен
епечоди
“eqiI1O0 одеко

емихобдехок

4 иимобемак-онгепикотј]
иимобехојг-оноз

=
EMIMALOOHRITOT
отидозо
о) (Doodm HeopeduLoMdi

o[ SI
ишилекем

А ондзиХО

WođeH

Хеаочиег

Анебиз
ГерштАт
егиног
Чехе
TEL онгеп небох,
9ĐLOOP

SO
LJMH

А A 97 ип ви
 Ово је била »Кондуит листа<« првог физикуса О
руга јагодинског доктора Карла Белонија за 1840. годин
(Она је заведена са осталим листама окружних Физик
под Бр. Дел. 1430, Фасцикула У1, 417 из 1840.).
Током 1840, како смо видели, Карло Белони је ос=
тао у Јагодини и подносио извештаје о своме раду.
Али на жалост сви извештаји нису сачувани, па ћемо се“
задовољити једним који смо нашли. То је тромесечни
извештај, упућен претпостављеној власти, окружном на-“
челству у Јагодини, које га је спровело Министарству '
унутрашњих дела, својој претпостављеној власти. Овај ~
извештај дат је за новембар и децембар 1840. и за јануар ·

1841. године. Ево његовог оригинала:

»,
..
ЛЕКАРА ЈАГОДИНСКОГ ОКРУЖИЈА
ДОКТОРА КАРЛА БЕЛЛОНИ ТРОМЕСЕЧНИ РАПОРТ

Обштег здравља стање у Јагодинском окружију, за

време истекши три месеца, у колико сам дознати прилику
имао, ово је било:
МЕСЕЦА. НОЈЕНВРИЈА. 840
год.
Редња никаква. Число болесни умерена приметио
сам. Разни црева запалења понајвише реуматическе нара-
ви. Све ово времену студеном; него постојаном, и сувом
приписати се има.
МЕСЕЦА ДЕКЕМВРИА. 840 год.
Само обичне болести, понајвише пак Катаралне и
реуматическе нарави запалења, царствовала јесу. Число
болесни овог месеца као и пређашњег, умерена је било.

МЕСЕЦА ЈАНУАРИА 841 год.

Редња никаква ни на људима, ни на домаћем Скоту.
Число болесни умножена, и то знаменита. Катаралне, и
реуматическе Грознице, запаљења џигерице, реуматизми
различити, понајвише видио сам. На неким местима бесни
пси су се појавили, по свои прилици у следствију строге
зиме; на људима досада, коии су од такови паса уједени,
беснило није примећено.
Н. 2., у Јагодини Доктор медицине
д.ег Февруарија 841. год Карл Беллони

04
 Одмах сутрадан, 4. фебруара исте године, овај из-
воштај је послан Министарству.
Током првог тромесечја 1841. године окружни фи-
шикус продужио је са напором да убеђује становништво
пруга — путујући по срезовима — да доводе своју децу
на полцовање, јер је то одбрана од великих богиња, ако би
бе појавиле. Међутим, он се сасвим разочарао, јер његова
мисија ни у присуству власти није могла имати дејства.
Штавише, у селу Кавадару, среза Левачког, појавиле су
(се велике богиње. То село је било велико и имало 101

пореску главу, а било је удаљено од Јагодине четири сата

хода. Окружни физикус Карло Белони је два пута до-
лазио да сузбија болест пелцовањем, али то народ није
прихватио и давао је отпор. Трећи пут је физикус дошао
са начелником среза да би он својим угледом натерао
сељаке да доведу децу Ha пелцовање, али ни он није
успео.
Тотално разочаран, први окружни физикус одлучио
је да напусти овај округ и да оде у други. Он је крајем
априла поднео извештај начелству а оно је известило ми-
нистарство о појави богиња и отпору марода према пел-
цовању. И овде чинимо једну дигресију поводом ове по-
јаве, упоређујући је са данашњом која се ових дана,
марта месеца 1972. године, појавила и код нас на Косову,
где су многи становници бежали од пелцовања и скла-
њали се: из градова. Врло карактеристично, јер се то де-
сило пре 132 године па и данас.
Ево како се окружни физикус дословце жалио:

» . 1дог текућег месеца по налогу Славног Начал-

.

ничества, опет и по трећи пут узимао сам у Село Кавадар

Среза Левачког, и ту у присудствију Г. помоћника истог
Началничества каламљење крављи богиња предузети ктео
сам, будући у реченом селу на 9. особама богиње велике
су се појавиле. Будући житељи Кавадара највише због
стра од каламљења, на предузимање овог пристати ни-
како нису ктели, па сам ја вративши се у Јагодину, на
позивање Славног Началничества Ћуприиског, 21 Априла
у вароши Ћуприји каламљења крављи богиња предузео.

Н=37 у Јагодини Доктор Беллони“

28. Априла 841.

5 Ко 65
 (У овом цитату полуцрни је наш, а закључак из њег
је да Округ ћупријски није имао окружног физикус
већ је позајмио јагодинског да изврши пелцовање 3601
појаве великих богиња.)
Средином маја исте, 1841. године, физикус се одани
чио и написао молбу да га министарство премести у Ча-
чански округ, јер би тамо био кориснији него у Јагодин
ском. Он је молио да га тамо преместе са принадлежнос=-!
тима истим као и у Јагодини. Навео је да је у“
Чачку био на служби пре четири године као Je-.
кар Моравско-Подрињске војне команде и да је та-“
мо задобио веће поверење код народа. Даље je Ha-.
вео да би тамо имао успеха у лечењу и пелцовању, |
што није успео у Јагодинском округу и поред залагања
'

власти да се у томе успе. Навео је и разлог да би се на“

новом опредељењу и његово материјално стање побољша- |

ло, јер ако би остао у Јагодини дочекао би своју матери-

јалну пропаст. Ову је молбу написао тако да га је тре-
бало одмах преместити. Она је датирана са 14. мајем 1841.
године.
Његова је молба у министарству реално схваћена,
јер је била истинита. После девет дана, 23. маја текуће,
1841. године, она је решена и послана кнезу Михаилу
Обреновићу са позитивним пропратним образложењем.
Да бисмо били ближе и у бољем контакту са овим
збивањем цитираћемо шта је у њој било речено:

КЊАЗУ Физикус Јагодинског Окру-

СН 691, 23. Маја 1841. жија, Доктор Карл Белони
У БЕОГРАДУ под 14. т. поднео је Попечи-
телству Внутр. Дела своје у
том састојеће се прошеније, да би се у Окружије Ча-
чанско, у истом качеству преместио, из узрока, што је он
тамо пре четири године као лекар војене команде служећи,
поверење народа у већем степену, него у Јагодини задо-
био, и што би он у овом где жели Окружију, у каламљењу
крављи богиња већии успех, него у Јагодинском учинио,
следователно и већу за себе корист имао.
Попечителство ово уважавајући Доктора BemmoHa
молбу и налазећи да он заслужује, да му се стање његово
уколико је могуће, побољша, има чест покорно Вашој
Светлости представити, да би из више наведени узрока
~
одобрити благоволило, да се исти у Чачанско Окружије за
физикуса премести«.
После четири дана уследио је:

“2 KK A 3,
ПОПЕЧИТСЛСТВУ ВНУТРЕНИИ ДЕЛА

Удовлетворавајући прошенију Доктора Карла Бе-

ллони, физикуса Окружија Јагодинског, премештам истог,
сходно претставлениу Попечителства Внутрени Дела од
23, тек. СН—691. у качеству овом у Окружије Чачанско,
и Попечителству Внутрени Дела препоручујем извршение
указа настојећег.
CH=565., 27. Maja 1841. МИХАИЛ М. ОБРЕНОВИЋ
У БЕОГРАДУ Књаз Сербскии
Књажескии Представник и
Попечитељ Иностранни Дела,
Полковник и Кавалер,
Ђорђе Протић.«

Овај указ био је као наредба министарству, а оно

је даље упутило декрет окружном физикусу, о томе из-
вестило и Јагодину и Чачак. Ево шта је добио доктор
Белони:

»ДЕКРЕТ Његова Светлост премилос-

сн=734, 30. Маја 1841. тиви Господар Књаз наш бла-
У БЕОГРАДУ говолео je Ha предложе-
није Попечителства BHy-
трени Дела од 23. текућег СН—691. Височаишим своим
Указом од 27. ист. СН—565. преместити Вас из Јагодин-
ског у Чачанско Окружије за Физикуса Окружног.
Изјављујући Вам Попечителство ово Височаише
определение нада се, да ће те се Ви точним и ревностним
извршивањем дужности Вашег званиа, као и до сад бла-
говолениа Правителства достојним показати. Физикусу
Окружија Чачанског, Доктору Карлу Белону«.
Даћемо још један детаљ из решења о овом премеш-
тају, а то је службени оглас који је Министарство дало
Српским Новинама (Службеном листу):

5" 67
 За Новине експ. 3. Јуниа-по Луки Пандуру.:
Височаишим Књажеским УКАЗОМ од 27. Маја т. г. :

#ив565 премештен је Доктор Карл Белони из Јагодинског |

Окружија у Чачанско за Окружног Физикуса« |

По чиновничком закону, свако постављење и пре-

мештај морао је бити пропраћен и заклетвом коју je
службеник морао да положи у присуству свештеника.
Ради интересантности тог поступка у продужењу цитира-
мо заклетву коју је у Чачку положио физикус дг Карло
Белони, ступајући на нову дужност:
>3 ДОК ЛЕТРОВА
Ја долу потписатии заклињем се Свемогућим Богом
пред Светим његовим Крстом и Јеванђелијем, да ћу Ње-
говои Светлости Милостивјешему Господару Књазу Срб-
ском Михаилу Обреновићу и Отечеству, на сваком месту
и у свако време веран бити; да ћу Устав Србског Кња-
жества точно и верно набљудавати, да ћу датим ми и
издавати се имајући инструкцијама и Законим Санитет-
ским прописима повиноватисе, болестницима, кои ми се
повере, са свима мога художества Силама у помоћи бити,
да ћу се начином старати, колико ми Силе моје допуштале
буду чување јавног здравља у повереном ми Окружију
хранити Заклињем се, да ћу Сирома'у као и богатом рав-
ном ревностију у помоћ притицати, да од ревностног От-
прављања дужности Окружног Физикуса, ни пристрасти-
јем ни пријатељством или непријатељством, нити пак ми-
том нећу одступити, да ћу поверену ми званичну тајну
Хранити, да ћу лекове добро и незадржано у Апотекама
Отправити, или ако Апотеке не буде, Сам такове правити
исте лекове по указанои такси продавати, или с осталим
·
лекарима нећу ступати, да ћу на законо зактевање судеј-
ским случајима мненије и Сведочанства Безпристрасно
и по моме знању истинита давати, заразителну болест
надлежатеству свагда јављати, и трудити се у часима и
најпосле даћу све дружности мога званиа честно охотно
отправљати. Тако ми Господ Бог помого, и исто ја ову
Заклетву набљудавао будем, и тако могу отоме дати од-
о
говор на Страшном Суду. Закључавајући ову моју Заклот-
пу, целивам Слово и Крст Спаситеља нашег Амин,
!
бог Јуниа 841. год.
У Чачку
Физикус Окружија Чачанског
Доктор Медицине Карл Беллони.

Да је гореречении Окружнии Физикус по обријаду

наше Восточне Цркве горе изложену заклетву предамном
положио овим сведочим. .« Даље следује потпис и печат
.

свештеника пред којим је заклетва положена.

Тако је Јагодински округ остао без свог првог окруж-
ног физикуса Карла Белонија. Шта му је даље остало него
да моли министарство да му због епидемије привремено по-
зајмљује физикуса из других округа или да се обрати
народним емпирицима за помоћ и моли министарство да
им се у оваквој оскудици одобри рад.
После шест месеци наишла је опет епидемија ве-
ликих богиња па је начелство сматрало за дужнот да
извести министарство да су се велике богиње појавиле
у округу а и у самој Јагодини на деци. Од те епидемије
деца су почела и да умиру. Начелство је 18. децембра те-
куће, 1841. године, подвлачило да нема физикуса и вапију-
ћи тражило средства против ове пустошеће болести.
Поред ове невоље, у селу Карановчићу, Среза тем-
нићског, отровало се једно дете сичаном — арсеновим
триоксидом, па је начелство 15. децембра текуће, 1841.
године, у свом петнаестодневном извештају известило о
томе Санитетско одељење министарства. У извештају се
каже да је Јован Манојловић купио мишомор за тро-
вање мишева, да је његов синчић од 7 — 8 година нашао
то бело парче и мислећи да је шећер појео га. Услед ја-
ког отрова наступила је смрт, о чему је срески начелник
известио своју претпостављену власт у округу.
У архивској грађи није остао траг о обдукцији умр-
лог детета, као што је то већ онда било прописано.
Округ јагодински завршио је годину 1841. без фи-
зикуса и ушао у нову, 1842. годину.
Маја месеца Министарство унутрашњих дела до-
пунило је правила о пелцовању са шест тачака. Овом
уредбом се хтело поправити стање у
народу, како би се
 у

народ убедио и приморао да шаље своју децу на пелцо-

нање, Ова правила нећемо дати у целини, већ ћемо цити- –

рати њихов наслов, јер су она врло интересантна баш за

Јагодински округ. ноји је пружио отпор према пелцовању.
Ова допуна гласи:

»УРЕДБЕНИИ' ДОДАТАК К ПРАВИЛИМА

ЗА КАЛАМЉЕЊЕ БОГИЊА

МИХАИЛМ ОБРЕНОВИЋ
КОЊА ЗОСРБСКИМ,
СА СОГЛАСИЕМ СОВЈЕТА<«
Кад је овај »Додатак« изашао, разаслат је свима
окрузима и срезовима у много примерака, са наменом
да се у народу што више пропагира, не би ли се приво-
лео и убедио на пелцовање. Деветог јуна текуће, 1842. годи-
не, начелство Јагодинског округа одговорилоје да је прими-
ло седамдесет осам примерака и да их је раздало свим
чиновницима, лекару, а преко среских начелника и оп-
штинских судова по један примерак дало тим надлештви-
ма, са наредбом да се сви тих правила морају придржа-
вати.
Према документима којима располажемо констато-
вали смо да Јагодина у то време није имала окружног
физикуса, али се овде мислило на народног емпирика који
је у оскудици вршио дужност лекара. Народни лекар
Миленко Михајловић из Јагодине молио је да му се да
дозвола за лечење људи у Јагодинском округу од сифи-
лиса Од френге болујуће лечити< — број Деловодника
1
из 1842. год.. Сем Јагодине било је још округа који
нису имали праве лекаре, па су и они узимали народне
емпирике. Тако је нама већ познат још из Крагујевца,
из доба прве владе кнеза Милоша, Никифор Нинковић,
који је ове, 1842. године, био опредељен да пелцује по
Рудничком округу. Тако је Јагодина са својим округом
ушла и у 1843. годину без окружног физикуса. На самом
почетку године Окружно начелство из Јагодине тражило
је да се Јагодинској општини дозволи да за свог лекара
узме нама већ давно познатог Глигорија Рибакова. У
ствари, било је речи да се он узме за окружног физикуса,
нашта министарство није дало своје одобрење, позивајући

70
–
жице за
бе на' законске прописе, према којима се такво
физикуса не може узети, јер није имало школске квали- бити
фикације. Постављало се питање како он може
службу кад не одговара Наставлениима за
примљен у 1839.
21. августа године.
окружне лекаре и физикусе, од
Министарство је одговорило да он заиста има практично
анање, па му је дозволило да у Јагодини може
слободно
све док
да лечи и да га у лечењу неће нико спречавати
се неко достојан тога права не појави, односно док у
Јагодини не буде постављен прави окружни физикус.
Начелник Санитета 4г Јован Стејић водио је тада
о правил-
санитетску политику и није хтео да се оглуши
ник за који смо раније рекли да је представљао скраћени
већ о њему,
практични санитетски закон. Кад је реч
вредно је истаћи
ничества Књажеског
да
је Стејић
Достоинства
постављен
од
Указом Намес-
23. П 1840. године.
dr
А његов претходник, привремени начелник санитета
постављен 1. априла исте, 1840. го-
Карло Пацек, био је
дине, за инспектора свих карантина у
Србији.
По датој сугестији начелника Санитета, Глигорије
Рибаков, лекар без квалификација, остао је да ради У
Јагодини.
Крајем 1843. године опет су се појавили Јагодинци
преко свога начелства и тражили поново да се Глигорије
Рибаков постави за физикуса. Они су 8. децембра текуће,
своју молбу ca похвалама о dr
1843. године, поднели
и
Рибакову, наводећи како је он добар и искусан лекар и
потврђујући то потписима чиновника општинског суда
20 грађана. У тим похвалама они су изнели и његову
крат-
желећи га за свога лекара, јер од њега
ку биографију,
као кружног физикуса много очекују:

»Да је он у своме искуству довољно

обштеству на-
Хирургическим тако и у
шем осведочио и био нам како у
помоћ указао тако да смо ми с њи-
Физическим делима
ме у овом вопросном смислу сасвим задовољни.
Очекујући удовлетворениа решениа Јесмо
Славног Началничества
Покорне Слуге
+ 1. Милош Миљковић
+ 2. Раденко Цветковић
1
~
O
. Стојан Петровић
оси
. Јаков Николић
У Јагодини 8. Децембра Павле Стојановић
JER:
.

1843. Председатељ Прими- о. Марко Николић

рителног Суда вароши Ја- Миленко
-1
.

године (потпис нечитак) Недељковић

Писар E 8. Стојко Ђорђевић
Димитрије Поповић 9. Миленко Миљковић
+4
Јован Димитријевић 10. Павле Обрадовић
Протопрезвитер Јагодине 11. мијалко банкенић
12. тодор стојановић
13. раша м. Здравковић
14. Стојан попамиић
15. милинко Ђорђевић
16. коста Ђикић
17. Милисав Груић
18. Илија Димић
+ 19. Данил Јовановић
+ Иван весовић«

Из ових потписа видимо да су дванаесторица били

неписмени, а осам писмени, јер знак крста испред редног
броја значи неписмен. Можда ће неко од Јагодинаца међу
овим 'грађанима, који моле за емпирика Глигорија Риба-
кова да им буде физикус, наћи неког свог давно умрлог
претка.
Пошто није било окружног физикуса Окружно на-
челство је само подносило петнаестодневне извештаје о
стању здравља у округу. Због интересантности приказа-
ћемо неколико таквих извештаја.
Као што рекосмо, уместо физикуса петнаестодневне
извештаје министарству подносио је сам окружни начел-
ник. Ево једног извештаја за период од 1 — 15. априла
текуће, 1843. године у коме се каже да је стање здравља
код стоке и људи само како се пожелети може, изузев
што се пре 5—6 дана појавила она ситна отровна
мува — тголубачка мушица, од које овога пута
нису проузроковане тешке последице, јер је окружна
власт интервенисала преко срезова одмах и наредила да
се сваки потруди и пали тињајуће ватре са обилним
димом од стајског Ђубрива — »да се сваки човек потруди
ђубревним кадом своју марву од исте — муве обезбедити«.

12
 У другом извештају за период од 15 — 30. априла
Минис-
окружна власт је известила Санитетско одељење
тарства да је стање здравља у округу, како на људству,
тако и на »екоту« — стоци, како се само пожелети може,
изузев што се у Срезу левачком местимице опет појавила
»она зла мува« али да код стоке није изазвала смртност,
Ево извештаја о здрављу за август 1843: За првих
15 дана је речено да је у округу здравље задовољавајуће,
изузев што се у Јагодини појавила Срдобоља, јак кашаљ
и грозница, »но у средњем степену силује«, — средње ја-
чине, а да је код стоке здравље задовољавајуће.
У другој половини августа — од 15 — 30. у округу
је остало повољно стање здравља, изузев што се у Јаго-
и многе
дини велики кашаљ погоршао, а појавиле су се
цревне инфекције, праћене проливима.
Ево извештаја о здрављу за другу половину сеп-
тембра 1843, у коме се каже да је стање здравља код
најмање
људи и стоке »одвећ пожелателно, нити се што и
напротив више изложеног приметити може«, што значи да
је све задовољавајуће.
Јагодински округ се током 1843. године помогао народ-
ним емпирицима, али је и поред тога окружна власт стално
Ми-
интервенисала и ургирала код Санитетског одељења
нистарства да им се прошири и легализује лечење, уве-
равајући како они имају много успеха и наводећи број
излечених болесника.
Вредно је посветити мало пажње народном лекару
кога.
— самоуку Миленку Михајловићу из Јагодине, за
се окружна власт стално залагала и убеђивала министар-
моћи
ство — једним писмом од 1. јула 1843. — »да ће он
слободно од болести рањаве френге, и други рана лечити,
и зато ипак моли предпохваљено Попечителство (Минис-
тарство), да му изволи од своје стране објавление (доз-
волу), по комће пуну власт — слободу имати, лечити,
што благовремение послати«, што значи да му министар“
ство што пре изда дозволу за лечење.
После овог захтева министарство није одобрило, а
није ни одговорило на њега, па се Окружна власт нашла по-
буђена да 10, септембра опет ургира одговор и да понови
свој захтев у корист народног емпирика Миленка Ми-
хајловића. Окружна власт је писала: »поводом чега долази
началство овим понизним рапортом, често похваљено По
18
–
печителство у Сојузу преднаведене молбе умолити,
соизноли од своје стране предименоване Миленку објав-
да
лениес по ради слободног лечења рањаве френге што бла-
гопремение послати« (да му се дозволи да лечи сифилис-
тичне ране).
У својим извештајима Санитетском одељењу, окруж-
на власт је стално тражила проширење дозволе за рад
Миленка Михајловића, јер је његова стара дозвола од
јануара 1843. била ограничена и скучена на мали дело-
круг лечења. Окружна власт је цитирала његове успехе
у лечењу и навела тридесет пет излечених лица мушког и
женског пола. Истакла је да су се излечени хвалили и да
им се ране нису повраћале. Они су подвукли још један
позитиван моменат који му је ишао у корист, а то је
хуманост и човечност као и чињеницу да се претходно са
болесницима договори да му се плати тек после излечења.
И овај акт завршен је са више пута поновљеном молбом
да се народном лекару дају шира овлашћења за лечење.
Бацимо поглед на престони Београд и погледајмо
какво је стање лекара и емпирика било тамо у овој истој
години. у

Иако је Београд био престоница Србије и увек имао

више правих лекара, у њему је било и много емпирика,
којима је санитетска власт почела да забрањује рад и
да се против њих бори још почетком четврте деценије
XIX века (од 1830 — 1840).
Са првим физикусом Округа јагодинског 4г Карлом
Белонијем, који је премештен у Чачак по својој разложној
жељи, јер више није могао да остане у Јагодини, ми смо
се растали још средином 1841. године. Али ни у Чачку
није дуго остао, јер смо се са њим кроз архивску грађу
срели током 1843. као са физикусом града Београда. Њему
је пало у део да у Београду поведе борбу против бесправ-
ног лечења и продавања лекова. На захтев Санитетског
одељења Министарства, он је преко органа власти Управе
вароши Београда, прибавио тачне податке ко се
све у Београду бави лечењем у години 1843. То је
учинио по налогу начелника Санитета министарства dr
Јована Стејића. По свршеном послу, физикус Белони
поднео је Управи града списак дипломираних и недипло-
мираних лекара који су радили у Београду:

ЕД
>

14
 ф:

СПИСАК ДИПЛОМИРАТИ ЛЕКАРА

Име и презиме: - Стање: Занимање:

Ребрић Доктор по нешто лечи.

Јован Цомпо 1 по нешто лечи и пре-

пише и Сам своје ле-
кове даје.
Хариш ši Сада слабо има болес-
ника.
Мартин Полак Хирург Чифуте готово Сам
лечи

2.

СПИСАК ОНИХ КОЈИ НИСУ ДИПЛОМИРАТИ, ЛЕЧЕ И

Име и презиме: Стање: Занимање:

Луи Бертон Лечи очију болест.

Ећим Тома ;, ране
Ћурт ,,! ране
Аџи Ахмет Берберин Ране лечи, и разне бо-
лести
Циган-Сима Лечи Венерическу бо- ·

лест
Стевко Терзија
Аџија
„5 И, a
AHTOH Уз ~
Лечи срдобољу
Наум Терзија
Таска
-
Лечи од кашља
Недељко Баштован Намешћа угануте
кости
Баба Станија Намешћа угануте и
сломљене кости

Милојева баба у Палилули Лечи од Далка

Деспа Гркиња Лечи од очију болести
Чаушевица код Трљањем Лечи неке
Шрцаји болести
Иванка на Тераз. Трља, баје с травами
и лекарује
Баба Манајегл Трља, нека је
Ката Дунђерска упали: На кад меће
Баба Јелица Разне красте лечи
Ђаба Петрија
Мала Јана Лече од црвеног ветра
Стојанка
Марка Асурџије
Баба Неда Такође од црвеног
ветра и лечи очи

75
=
Дакле, овакво је било стање лекара у грађанству
Пеограду, године 1843. |

Што се тиче Јагодине, видели смо да је две и по“

године била без дипломираног лекара од лета 1841, 1842.
и 1843. годину, тако да је ушла и у 1844. годину. Али,
.

почетком 1844. године коначно је за окружног физикуса

постављен Андреј Ивановић, страни поданик. Због оскудне
архивске грађе из прве половине 1844. године, нисмо
могли баш тачно закључити кога је месеца дошао и кад
је развио своју делатност на терену који је вапио за
лекаром. Он је одмах почео са пелцовањем и у томе је
био боље среће од првог физикуса dr Карла Белонија зато
што су за време одсутности лекара у више махова наи-
лазиле богиње и однеле доста живота, али и зато што је
еволуција од неколико година учинила своје па се народ
освестио и увидео користи од пелцовања.
Пресудна су била и правила о каламљењу богиња,
односно строге измене и допуне из 1842. године, јер су
предвиђале строге казне за оне који су лажно проносили
вести да је пелцовање некорисно. По тим допунама државни
чиновници — нарочито полицијски службеници, учитељи
и свештеници — били су дужни да, примера ради, на
почетак пелцовања обавезно доведу своју децу. Ако би
се неко од њих успротивио, физикус је био дужан да га
достави Санитетском одељењу Министарства, као служ-
беника који је одрекао послушност.
Да би добили државну помоћ Ђаци - стипендисти
су од 1843. године морали поднети потврду о пелцовању.
Допуна ових правила предвиђала су да свештеник не сме
да венча док се будући младенци не легитимишу »федом«
— потврдом да су пелцовани. Дакле, све изложено имало
је утицаја да се примитивни и конзервативни народ при-
воли на корисну послушност.
Ево и извештаја о успеху окружног физикуса у
пелцовању који је окружна власт из Јагодине послала
као извештај Санитетском одељењу:
»Понизно доставља Министарству до знања да пел-
цовање, које је предузео окружни физикус у срезу Ле-
пачком добро напредује и да је до сада у срезу пелцовано
861. лице (Овај извештај послат је из Јагодине 31. јула
1844. под Дел. бројем 1767, а потписао га је помоћник

"0.
начелника E. M. Тодоровић, цели капетан == капетан
[
класе).
Пелцовање је продужено и дало лепе резултате, о
чему имамо и други извештај, писан месец дана касније,
тј, 31. августа, и односи се такође на Левачки срез. Он
је кратак и ми га цитирамо:

успеху каламљења крављи богиња Началничество

»О
Окружија Јагодинског има Високославном Попечитељству
Внутрени Дела. До знања довести, да је већ 1403 душа
у Левачком Срезу накаламљено, и да таково добро напре-
дује и успева, нити је ко од исти дуго лежао и умро.

н=2070, 31-ог Августа 1944.

У Јагодини
Началник Окружнии Мајор
Јовица Николајевић

Сматрамо да је пелцовање, по већ уходаном начину,

сбављено и у друга два среза, Темнићском и Беличком, а
сад погледајмо јавну хигијену Јагодине и њено
снабде-
вање чистом и здравом пијаћом водом.
У погледу снабдевања водом Јагодина је стајала
1844.
лоше. Она је почетком другог тромесечја, текуће
због воде
године, са Санитетским одељењем Министарства
водила преписку и тражила савете како да реши питање
снабдевања здравом водом. Окружна власт у Јагодини је
то изложила и свом новом окружном физикусу и са њиме
се договорила да заједнички обавесте Министарство да
град користи текућу воду из реке Белице која тече кроз
град и воду са приватних бунара, јер у граду нема јавних
чесми и бунара, да се народ у већини случајева — преко
лета служи пијаћом водом из бунара, а из реке Белице
за прање рубља. Преко зиме Јагодинци су користили воду
за пиће из реке. За обадве воде може се рећи да су
рђаве. Од тога чине изузетак ретки бунари ca добром
водом који се налазе преко реке, тј. на оној страни града
где се и црква налази.
10. —
По мишљењу Начелства требало би ископати
15 бунара и то на оној страни где је црква, јер тамо
би требало
извире добра и здрава пијаћа вода. Ђунаре Начел=
кофом. Сем тога,
озидати, снабдети их Ђђермом и
И
–
owo Jo предлагало да се две старе, већ постојеће озидане
чесме у чаршији, на пијаци, које су напуштене оправе и
да се у њих поново доведе вода са старог и чистог иззора
који је био удаљен четврт часа од града.
Ове предлоге Начелство је дало 5. јуна 1844. године,
а Министарство је сматрало да је умеснији овај други
предлог — да се за прво време поправе ове две чесме, а
касније да се пз потреби подигну још три нове, па је
дозволило окружној власти да тако уради.
Што се, пак, материјалних средстава тиче, Минис-
тарство се сложило са предлогом Јагодинске општине —
да она прода општински кукуруз и да се разреже пот-
ребни прирез — сразмерно материјалном стању свих гра-
ђана. Одговор Министарства овако се завршавао:

. . »Но нека Началство озбиљно настоји, да се та

ствар не запусти, него да се чим пре могуће буде, у деј-
ство приведе.
Касателно (што се тиче, у погледу) фонда за остале
три чесме и овога установление Попечителство (Минис-
тарство) одобрава; зато и препоручује Началничеству, да
се с Обштином о том постара, да се на најбољи начин у
своје време установи и подиже имајући и о том начину
сирјеч (тј., и установљенију фонда истог предварително
(претходно) Попечителство ово известити.
Да се експедира, Стејић«

Како је остварено даље снабдевање водом нисмо

могли да заључимо, јер ово питање кроз архивску грађу
није више третирано ни помињано.
Вратимо се новом окружном физикусу и његовом
раду. Он је имао пуне руке посла на здравственој неора-
ној њиви Јагодине и њеног округа. Њему је пала у део
и ветеринарска служба у округу, јер Србија тада још
није била у могућности да буџетом предвиди и место окру-
жног ветеринара. Зато је физикус био обавезан да врши
и ту дужност јер му је то било наложено тачком 16. више
пута поменутих Наставленија за окружне лекаре и физи-
кусе од 21. августа 1839.
У другој половини лета обилазио је колима или на
·

коњу срезове у којима су се појављивале болести стоке и

лечио је лековима из своје ручне апотеке, коју је стално

76
о
са собом носио. После ових ветеринарских интервенција
задржао се у селу Лоћики, срез Белички, и написао из
вештај Начелству у Јагодини, а оно га је послало Сани«
тетском одељењу Министарства. У извештају физикус
каже:
»У Сабанти, Лозовику и Пчелици, казано је нам да
краве и волови а свиње, у отоку душевним жљезда гину,
падају дан и ноћ. Ако промислимо да стока ова је главни
предмет пуловине наше (живота нашег), ваљда да Свести
овој брига нам дође, како би зло ово предупредити могли,
да из окружија нашег Високо Правителство (влада-држава)
већ и за лекара се бринуло јест, редња ова даље се не
простире, знавши и уважавши дужност своју; непрестано
старати се за обште здравље, не само код људи већ и
све живине (стоке), од које људи живу, за нуждно сам
нашао:
Тво Јавити Слав. (Славном) Началничеству случаи
редње ове.
зго Старати се за лек ове болести и
Зће Молити Славно Началничество да изволи у свим
селима старешина заповедити, да одма како је да случај
нагло падање Стоке, или укрво пишању код Рогате или у
жљездама код свиња догоди се, одма оне куће стоку од
друге сасвим раставе тако, да она у којои се смрт догодила
јест с другим никада да се не меша, нити на једноме
пољу пасе 2го да сељаци нужду Своју доле потписаном
јаве, гди он чрез каламљење налазио буде, да он лек
делити може. Воду не кратити, со, и рану бранити, Рена
Ренде стругом и барабар са пшеничним квасцем и Сирћетом
као мелем код Рогате на крсте, код свиња пак под врат
свезати и често свезати и често мењати Доброће бити, док
лек дође. Ја пак лека по читавом Окружију са собом но-
сити и делити желим, и дочекати, што у предмету
овом Славно Началничество да не наредило буде Узрок
ове болести ове Садржаје се у известиу.

НО=—27, 28, 31, Јулија 1844. год.

У Лоћику
Окружија Јагодин. Известије
Др. А. П. Ивановић«

"0
=
Овим изветтајем физикус је известио охруж
нласт у Јагодини какве болести владају у помечутим се-'
|
лима, па је на крају и препоручио лекова које ће нађбод
MAM
справљати и стоку превијати. Он је на своме путу
приликом пелцовања давао сељацима упутства да код
извесних болести дају стоци воду, а не со и храну, да
истружу рен и да га заједно са пшеличним крвасцем и
сирћетом као мглем превијају на крста рогате марве. Код
свиња треба стављати облоге од истог мелема испод врата
и често их мењати и тако ће добро бити све донде JOK
прави лек од њега не стигне.
У години 1844. Јагодина је приступила и уређењу
калдрме свога града, јер се многим сокачићима у доба
киша није могло ићи од глиба. Против тога су неки
грађани негодовали, јер су испред својих кућа морали
сами да финансирају изградњу калдрме или бар дати
материјал од кога ће се градити калдрма. Тако се гра-
ђанин Алекса Јовановић, благајник суседног Ћупријског
округа, лоше односио према својој обавези да изврши
калдрмисање улице испред своје куће у Јагодини. У јед-
ном извештају њега терети окружна власт Ћуприје овим
речима:
»Но по чему је исти Г.Казначеи (благајник) Начал-
ничеству своје писмено изјаснение с којим не одриче гра-
ђење наведене калдрме, то о томе оно Предпохваљено
Попечитељство Министарство) покорнеише извештава,
а у исто време подноси му и Казначејево изјаснење у
оригиналу на високо Његово расмотрение.«
Истог датума, 11. августа 1844. године, благајник
(казначеј) Округа ћупријског дао је своме Начелству у
Ћуприји овакав одговор:
» у Јагодини Ле-
.. .'Да ја калдрму код куће моје
жећу, одма оградим (направим) увидеосам садржание
истог; Но будући да калдрма оним Сокаком, на коме моја
кућа лежи, јошт предузета није градити се, нити је гра-
ђење онакове од мене застало; то упућујем се покорно
Славном Началничеству јавити, да се ја никада и никаквој
уредби до сада, као што нећу и од сад противио нисам,
нити'сам се предпоставленои власти икада противан пока-

80
 Началничеству Окружија Јаго-
зао, но зато сам Славном
мислио сам да ће оно
динског калдрму градити отказао куће сденута, само
сена она, која су близу дувара моје
(његову кућу) од пожара који ми
дигнути дати, и тиме ју
претстоји овим претрпети, сачувати,
но при свем том ја
власти мени Предпостављенои
драговољно хтео сам и хоћу свагда извр-
заповести извршити, као што сам и до сада
урећи стојећа кућа и изгорела, јер име Про-
шивао, ма сам пак заслужио
тивника нити сам рад, нити хоћу нити се назвати се,
на себе носити. Усуђујем
нити заслужујем, ПРЕПОКОРНЕШЕИ СЛУГА
СЛАВНОГ НАЧЕЛНИЧЕСТВА
Алекса Јовановић,
11. Августа 844. у Ћуприји

Сва преписка око недисциплинованог грађанина —

тога
благајника Алексе Јовановића — кретала се око
захтевао као противуслугу да један комшија
што је он
његове куће, јер је
премести своје сено зденуто близу
кући ако би се сено упалило, а од другог
претио пожар које
комшије захтевао је да склони ђубре близу ограде,
се за време кишних дана тешко осећало и кварило ваздух
око благајникове куће.
Министарство унутрашњих дела није хтело да ула-
захтевало
зи у комшијске распре већ је по сваку цену заповеди
оно најстроже
од Начелства у Јагодини да му
као и сви грађани и
да учествује у изградњи калдрме Иначе
тиме своју дужност једнако са осталима изврши.потребне
ће се против њега као противника предузети
законских
мере и жигосаће се рђав пример применом ће, уколико он
санкција. Конкретно му је саопштено да наплатити
то урадити и од њега
не стави калдрму, власт
А то што он има против сво-
вредност извршених радова. и његово
јих комшија нека се надлежним путем реши
право спроведе.
1844. године
У своме извештају од 27. септембра
П. Ивановић бавио се У
окружни физикус dr Андрија Када је почињао са
Јагодинском округу многим питањима.
наложила да испита има
радом њему је окружна властболесника од сифилиса, па
ли у округу много рањавих
откада су болесни.
ако их има да опише места и време без престанка
Он у своме извештају каже да је на путу
али да је у по-
брижан био да тај налог савесно изврши,
'81
6
четку мало таквих болесника видео, будући да су се о
крили, а у исто време у принципу су се од лекара бојали.
Полестан народ је то најрадије показивао својим емпири-
цима, иако су они често бивали несолидни. Касније, кад“ |
га је народ по селима упознао, такви су сз болесници
појављивали и к њему долазили. Међу њима је наишао
|

и на ране од сифилиса. Често их је у појединим местима

било тако много да са њима због краткоће времена није
успео ни да разговара. Што се тиче оболелих од ове бо-
–

лести, он је рекао да ће протећи много времена док се

излече, али не у округу већ у болници, где се та болест
мора лечити. Он је даље излагао да у свим селима округа
има много болесника од луеса са ранама и без рана —
старих и младих, људи и жена. Истакао је да је око 1500
лица дошло код њега и тражило лекове, а да би тачан
списак болесника могао да да тек током идуће, 1845.
године. |
Како сви знају за сифилис (вренгу), он је извукао ~

закључак да је та болест у народу одавно позната и тра-

=

жио њене узроке. Иако она постоји одавно, нико од жите-

ља није знао да му каже њено порекло. Он је приметио
да се ова болест на неким болесницима прво јавља као
шуга и лишај или као нека друга болест, а на неким се
од таквог почетка изроди у друге болести и тако се по-
враћа. Веровао је да постоји неки стални узрок због кога
се та болест с времена на време јавља, односно извире,
да она у организму стално постоји и да је непознати уз-
роци побуђују да се с времена на време испољи. Сматрао
је да вренга прелази с родитеља на децу, јер како може
родитељ дати здраву крв деци кад је нема. Завршио је
констатацијом да вренга није прилепчива болест: »да врен-
га прилепчива јест нисам опазио, и до сада не верујем.«
Да бисмо добили јаснију слику, цитираћемо текст у
коме је окружни физикус Уг Андрија П. Ивановић ao
своја запажања о узроцима и пореклу ове болести:
»Ово је главно питање иако ми сад живећи лекари
Србије на ово точно одговоримо, па ако церковни и мир-
скии законотворци оно што ми нађемо, у закон пренесу,
одкупљен ће бити народ, који од природе предељену јест
Слободан бити, големо дело изводити и друге немоћи
народ ослободити. — Но узрок ове болести није, венус,
премда њено име носи, јер овде у Србији она мање поз-
–
ната јест него ли у многим другим пределима Света У
којима и опет вренга позната није! — Није шуга, јер она
и на другом месту се лудо лечи, са самим мазањем како

овде, а френга тамо нема. — Није нечистоћа, која такође

и на другим местима влада. — Није пиће огњено, није
ништа друго из истог темеља, већ сам силни лук а
највише црни, који код нас, где рибе зеитина и
пр. (и другог) нема, гди млеко, јаја, и све што од жи-
ве стоке узети се може, у посту забрањено је јести, с
неумешеном пројом више '/г год.: рани и старо и младо, и
трудно радећи, дојећи издржавао и болесно и све што
постити може и не може а кроз кожу смрди, пак, и ако
кожа тела недржи се чисто остале дају болест производе,
изпочетка смешану с другим у телу налазећима се а на
концу особиту коју народ вренгом зове, даје пак заиста
млоги лук узрок вренге верујем наивише зато, јер прили-
ком каламљења јесам на истом мојем телу млоге знаке бо-
лести ове приметио, као приштови, красте, опадање
ноката, што ја млогима показао јесам, у истом
Славном Началничеству, и што ја у мојем животу имао
нисам тело моје пре од сваки овакови шкодљиви Ствари
брижно је очувало, одма као барометар осетило и пока-
зло јест болест своју, као сам почео о луку живити
за уверити се ни јели он узрок зла оног, које као
проклетство тежи Ha народ наш његову крв трује;
ово што потврђује се из тога што вренга око Мо-
раве у Рибни и родни пределима мање има ове болести,
него ли у планинама Левачким, у Селима више него у
вароши, а и тамо вренга само наи (Сиромашним част
простог народа квари, и она Собства (сиротиња, прост
народ) готово свакад само о луку живе.«

Он је даље излагао своја гледишта о сифилису и спо-

љним знацима које је у срезовима Јагодинског округа
на безброј болесника видео. Врло је карактеристично и
мишљење да се та болест добија од слабе исхране, тегобног
посла и највише од сталне исхране црним луком.
Ми се овде нећемо упуштати у даље третирање уз-
рока ове болести, иако је његов став за историју наше
здравствене културе веома занимљив и зато што се ради
о средини ХТХ века, већ само покушати да опишемо здра-

6% 83
 потнене прилике друге половине ХТХ века, која је мно
разиоврснија и за коју располажемо са више детаља.
На крају 1844. године овај вредни физикус дао је и
спој годишњи извештај са пресеком стања здравља током
године. Ево шта је он у том извештају отприлике рекао:
Болести ове године биле су у малом броју, а редња
само једна и то: гуке под гушима, којих је било више
у почетку године, а и сад на крају су угрожавале многе
болеснике, који се нису уредно лечили. Порекло ове бо-
лести тражио је и нашао у неразумном лечењу краста, које
су саме излазиле по глави, узроковане нечистим ваздухом
поред Ђубришта, блатом и водом »по сокацима«. Узрок
ових болести била је и лоша вода из реке и бунара, не-
чистоћа тела и лоше грађење кућа без собе, само са јед-
ним одељењем у коме је на средини горела ватра и при
спавању грејала само једну страну тела, док је друга
зебла. По упутствима Министарства унутрашњих дела нас-
тојали смо да се Ђубришта из дворишта избацују, чисте,
да се блато из сокака удаљи, да се баре попуњавају, да
се добра вода за пиће доведе из оближњих планина кроз
чесме или да се установе домаћи бунари, да се незрело
воће у чаршији не продаје. Он истиче да је санитетска
власт све наредбе о хигијени спроводила, али да у том
смислу има још много да се уради. Нада се да ће се вре-
меном и то постићи. Нарочито се старао да се неразумно
лечење и због незнања тровање из дана у дан искорењује.
У извештају се затим истиче да је хигијенско грађење
кућа и станова од велике важности, али како је оно
скопчано са материјалним средствима не може се одмах
спровести у дело, већ мора остати за касније. Предлагао
је да се граде топлије куће од земљаног набоја, јер су
сигурније од пожара од оних које су грађене од дрвета, а
тамо где постоји могућност, куће треба градити од печене
цигле. Истакао је да је од хроничних болести најгора
френга (сифилис), болест од које, како је на захтев Мини-
старства у своје време извештајем означио, болује зама-
шан број од 1500 људи. Изнео је и многе друге узроке
од којих се побољева и навео пример како се пре кратког
времена, и поред старања санитетске власти, ни у једној
кафани није могао набавити хлеб.
И, на крају, окружни физикус Уг Андрија Ивановић
извештава да је, како је то правилником предвиђено,

84
увео да се ниједан леш не може сахранити док се физикус
о смрти не увери, док се не констатује да је тело заиста
мртво, позивајући се на тачку из правилника о лекарима
и физикусима из 1839. године.
Овај годишњи извештај датиран је са 30. децембром
1844. године.
Пре него што пређемо на 1845. годину приказаћемо
стање окружних физикуса у Србији, односно њихов рас-
поред по окружним варошима за 1844. годину.
На почетку ове књиге рекли смо да је Србија била
подељена на 17 округа, а да је град Београд био само-
стална јединица као 18. округ. Та подела остала је све до
1878. године, када се Србија увећала за око 300.000 станов-
ника, освојивши од Турака четири јужноморавска округа:
Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски.
Током 1844. године у окрузима Србије радили су
следећи физикуси: 1. у Округу ћупријском, магистар хи-
рургије Јован Димитријевић са седиштем у Ћуприји, 2.
у Округу црноречком са седиштем у Зајечару био је
Димитрије Капарис, који је у Грчкој и на грчком језику
завршио следеће школе: анатомију, физиологију, патоло-
гију, симиологију и фармакологију, 3. у Округу гургусо-
вачком (књажевачком), са седиштем у Гургусовцу, магис-
тар хирургије и магистар ветерине Јосиф Шауенгел, 4. у
Чачанском округу 9г Јосип Јанковић, 5. у граду Београду
аг Карло Белони, 6. у Шабачком округу са седиштем у
Шапцу 4г Антоније Гродер, 7. у Јагодинском округу са
седиштем у Јагодини
Чдг
Андрија П. Ивановић, 8. у Ок-
ругу смедеревском dr Константин Михаиловић, 9. у
Неготину за Округ крајински Чг Јован Хариш, 10. у Лоз-
ници за Округ подрињски Сава Јовановић, који је меди-
дг Бартоломеа
цину учио занатски, као момак код лекара
Куниберта у Крагујевцу и Београду, јер је Куниберти био
лекар код кнеза Милоша, који је свога момка послао мало
и у Италију у неку ранарску школу, 11. у Београдском
округу Чг Павле Штекер, 12. у Крагујевцу за исти округ
аг Херман Мајнерт, 13. у Алексинцу за исти округ ма-
гистар хирургије Ђорђе Новаковић, 14. у Ваљеву за исти
округ 4г Франц Будаи, 15. у Пожаревцу за исти округ dr
Јоаким Медовић, (касније Аћим Медовић) и 16. у Ужицу
за исти округ Глигорије Рибаков, лекар без дипломе, кога
сматрамо као емпирика.
=
У овој, 1844. години,
нису имали окружне физикусе –
Округ руднички и Округ крушевачки.
У 1845. години окружном физикусу
у Јагодини ос-'
тало је у наслеђе да се бори са затеченом патологијом и
епидемијама које би наишле током године, јер је Јагодина,
будући да се налазила на Цариградском путу, била изло-
жена епидемијама, иако је у Алексинцу постојао карантин
као филтер за епидемије са Истока и Југа.
Почетком године у овом округу се код сеоског ста-
новништва помињу многи случајеви гуке испод ушију,
што је у ствари била туберкулоза у том облику.
Исто тако, шуге је много било у целој Србији па и
у Јагодинском округу. Зато је Санитетско одељење Мини-
старства сачинило упутства како се све треба бранити и
лечити од шуге. Та упутства била су упућена свим окру-
зима па и Јагодинском да 6 исе њиме народ помогао.
Са краја 1845. имамо извештај из Јагодине Минис-
тарству у коме се каже ». . . Да је здравље по народу и
стоци вовереними окружија пожелателно.« Овде се мис-
лило на епидемије које те године нису наишле, али су
старе хроничне болести и даље постојале.
У првој половини 1845. било је окружном физикусу
јагодинском 4г Андрији П. Ивановићу наређено да из-
врши преглед младића за регрутовање у два округа —
Јагодинском и Ћупријском, јер је ћупријски физикус био
позајмљен Крушевачком округу.
Последњег дана 1845. године, 31. децембра, окруж-
ни физикус је по дужности поднео годишњи извештај
Окружном начелству, а оно Министарству. Тај извештај
доносимо скраћено да бисмо приказали како је протекла
још једна година у мору вечности, шта је у минулој години
изгубљено, шта је требало учинити, а шта је учињено,
какво је било стање здравља, како је текла борба против
болести и какав је успех постигнут. Он се позива за сва-
ку поједину наредбу Министарства, које су током године
долазиле, а оне су долазиле следећим редом: 1-ва наредба
о прегледу регрута од 20. априла Н = 565, 2-га о
црном
пришту код оваца од 7. септембра Н = 1518, З-ћа како
треба да се чисте одела умрлих лица од 8. октобра
НО = 1727, 4-та како треба лечити
»опасну болест која
се шуга зове“, од 12. окт. Н = 1642.
 Он даље каже да су наредбе које је било могућно
решити извршене, а да ће се за оне које су остале и даље
трудити да их оконча. Сем наредби из ове године, Окру-
жно начелство није заборавило на раније наредбе, доби-
јене из Санитетског одељења Министарства, које су се
односиле на чистоћу у граду, на грађење калдрме и на
чесме у Јагодини, о којима је било речи и у прошлој
години. Поменуо је и питање забране продаје зеленог воћа
и регулисање блатњавих уличица-сокака, што су захте-
вали јагодински грађани. Физикус се нада да ће у идућој,
1846. години, бити све мање препрека и да ће се све
:

неизвршено ипак окончати.

Што се тиче редњи, извештава физикус, оне у на-
шем округу у години 1845. нису узнемиравале становнике.
Гуке из 1844. су у неким селима прошле, али су се летос
појавиле у неким селима око Мораве (не знамо око које
Мораве, пошто се Јагодински округ граничи двема Мора-
вама) »крваве срзенице«, па ме је Начелство одмах упу-
тило тамо где сам благовременом интервенцијом болест
сузбио.
Од грознице која је владала у селима око Белице
многи су умрли, а она је настала од промене ваздуха, воде,
хране и од прекомерног рада. Али је лечењем и она умно-
гоме сузбијена.

>У Јагодини 31. Декевра 1845. Др А. П. Ивановић, физикус«

Крајем године, окружна власт у Јагодини спровела

је жељу свог окружног физикуса аг Андрије П. Ивановића
Санитетском одељењу Министарства и образложила оправ-
даност његових жеља. да би у Јагодини требало основати
јавну грађанску апотеку, позивајући се на нека лица која
су у Јагодини продавала лекове још пре доласка првог
окружног физикуса. Окружна власт је истицала да по-
једина лица, и поред присуства физикуса, покушавају да
продају лекове, Ha 3aTO жели:
...
»да истии доктор
(физикус) нарочито апотеку у Јагодини отвори и одатле
лекове нуждним Лицима издаје, а прифатним се лицима
у будуће продавање лекова забрани“).
Разуме се да Министарство овај предлог није узело
у поступак, па га, према томе, није ни усвојило.
–
У другој половини текуће, 1845. године, десила се
џелика промена у Санитетском одељењу Министарства,
јер је дотадашњи начелник санитета Ог Јован Стејић
именован за секретара Совјета, а на његово место постав-
љен dr Емерих Линденмајер који је на том положају
остао наредних 15 година, све до поновног повратка кнеза
Милоша
у Србију на престо 1858, па и после његове смрти.
Са нашим приказом здравствене културе у Јаго-
дини и њеном округу са три среза ушли смо у годину
1846. и у њој наследили патологију јагодинског краја из
ранијих година, која се, током 1844. и 1845. године, радом
само једног лекара, окружног физикуса, а са врло оскуд-
ним лековима из његове путне апотеке коју је стално
уз себе носио по Јагодини и округу, није могла искоренити.
Да бисмо видели колики
је 1846. године био Јагодин-
ски округ са своја три среза, даћемо неколико статистич-
ких података. Цео округ са градом имао је 49.703 станов-
ника и спадао по броју у средње округе.
У то доба највећи округ био је Пожаревачки са
седам срезова и 101.381 становником, затим Ужички са
75.280, Крагујевачки са 72.829 и Ваљевски са 70.568
становника.
Мањи окрузи од Јагодинског били су: Црноречки
(касније назван Зајечарски) са 38.748, Руднички са 38.603,
Књажевачки са 35.142, Крушевачки са 46.646, Алекси-
начки са 31.116 становника, а град Београд, који је смат-
ран самосталном јединицом, имао је 14.731 становника.
Сам град Јагодина имао је око 3.000 становника.
Током другог тромесечја 1846, тачније 9. маја, Окру-
жно начелство из Јагодине спровело је молбу свог окру-
жног физикуса 4г Андрије П. Ивановића у којој тражи
да му се дозволи путовање у Крушевачки и Алексиначки
округ ради испитивања минералних вода и лековитог
биља.
Нови начелник Санитета dr Емерих Линденмајер
му то није дозволио, одговоривши му 17. маја врло оп-
ширно у име Министарства и образложивши му да је
много већа потреба да се настави пелцовање у округу,
иако број лица за пелцовање није био тако велики као
прошле године, него да физикус напушта округ и одлази
у поменута испитивања.
 У свом образложењу Министарство га је похвалило
Јагодини, а са
што је основао своју приватну болницу у
да на време,
друге стране га је укорило што је пропустио
извештај о пелцованим
тј. почетком 1846. године, пошаље
1845. години. У том одговору Минис-
лицима у прошлој,
Јагодини наложило да
тарство је Окружном начелству у
годину од-
ургира код физикуса да извештај за прошлу
мах пошаље.
О његовој приватној болници у Јагодини није
остало
трагова који би нас о њој подробније
других писмених
обавестили, јер се то вероватно сматрало као проширена
коју физикус није био
приватна лекарска ординација, за
али је интересантно
дужан да подноси извештаје о раду, Санитета у поменутом
да је за исту болницу начелник
акту написао следеће: »... и будући да истоме (физикусу)
болница његова, за установљење (за његово оснивање)
(као
које он похвалу заслужује, као приватно заведение неможе
установа), никаква
његова, физикусова, приватна чинити
никаквог припјатствија У јавно-лекарским делима
не може ништа да јој
(као о јавној лекарској установи
се замери.)«
послао
На крају је опет напоменуо да физикус није
пелцованим лицима, иако је зато добио нак-
извештај о
надни распис 20. марта текуће године.
на-
Почетком трећег тромесечја, 14. јула, окружни
физикуса извештај
челник из Јагодине послао је уместо
Министарству и обавестио га да се он сада налази уиз Ле-
срезу
Левачком на пелцовању, јер је срески начелник начелника) да се
вачког среза обавестио њега (окружног
Медвеђи масовно појавила
у селима Великој Дренови и Начелство из Јагодине наре-
болест срдобоља. Због тога је
пелцовање, оде У
дило да физикус привремено напусти помоћ. Он је по
ова два села и болесницима притекне у им.
помогао
наредби поступио, отишао у села и П. Ивановић остао је
Окружни физикус аг Андрија
1846 године, али је намеравао да је
у Јагодини до краја не наводећи никакве
напусти и оде у неки други округ,
разлоге зашто би то учинио.
После Нове, 1847. године, он је преко окружне
вла-
молбом од 16.
премештај
сти у Јагодини заиста тражио Мини-
спровела
јануара, а окружна власт је молбу даље
старству. Ево оригинала:
 »Начелничество јагодинско Н = 20, 16. јануара 847. год. ~

Пади касателног (који је у питању — дотичног) премеште-

пиа и надлежног решениа, спроводи молбу — Окружног фи-
зикуса Г, Андреје Ивановића с којом се моли, да се у окру-
жије Крајинско у истом качеству (у истом својству) пре-
мести.« - - – - >25. Јануара 1847. да се исти физикус Ивано-
пић, за физикуса Окружија Крајинског Књазу претстави
31. Јануара 1847.«

Његова молба представљена је књазу и решена У

његову корист, па је већ 31. јануара постављен за окруж-
ног физикуса Округа крајинског са седиштем у Неготину.
Дакле, наш други по реду окружни физикус провео
је у Јагодини, према његовом службеничком листу, време
од 16. јануара 1844. до 31. јануара 1847, што укупно износи
три године и 15 дана.
На 91. и 92. страни цитираћемо његов службенички
лист са краја 1847. године, који је испуњен на његовом но-
вом опредељењу у Неготину, на дужности окружног фи-
зикуса.

Вратимо се у протеклу годину неколико месеци уна-

зад. У другој половини 1846. године под Бр. 1129 појавио
се нови лекар са молбом Министарству унутрашњих дела
и тражио да му се да ма које место у Србији за окружног
физикуса, о чему је у администрацији овако реферисано:

»Јосиф Панчић доктор медицине моли, да се за фи-

зикуса ког окружија постави«.
је у Јагодини био постављен тек око 15. маја
Он
идуће године, дакле три и по месеца после одласка dr
Андрије Ивановића у Неготин.
Др Јосиф Панчић преузео је дужност физикуса,
укључио се у рад и после шест недеља поднео извештај
о стању здравља у округу и о своме раду. Он је прикупио
податке о здрављу и за период од фебруара до 15 маја,
када у Јагодини није било лекара, па је на основу тих
података поднео извештај. Језик којим је писао лакши
је
 Хи
o[ ет01

-оимен

меке -–godi -geT[Om omug

ипени
elow
гонозиох
eqrgedie готидоЈо
иносаџо

гоне Mćolzu:0:b:
ехене
собоћ

ен M
и си Хпин
нон o[4qr BLATI

Хо M аг 9D

-К10
-птешез

е -исиф

ХожХАно
едеднер
ер PI

о[ A
учичонучи
4 'ихонипог
M.
Х
-eds

Пе OMIL
ХН горе
WNMIOHM.

егот 'PPgI 'ЉраТт

LED

-MIĆOI

4 А
4
OMO
wifi eaou, —

по
ебеХнер

MR
-E4HPeP'91
однмисиф -oWOGII

ита
eo и
инипогер иншениаш
"dO
OBE.
OMO имоаћиФивац

чгиапну /HTO 'PPbgI

odr MHMHIOWOTI
“оминељоч

ONMIMITO3I
игиоао TeLOZISNV

'т6
'AHued5i{
о(ипех
импој Фогмој
епа
AIO немп
o[MdjI

o[
')Pgr 'Eggi
ен иеа
TO ed WED.

А e и
VJLOMIF

иео
' 9
енио
ноножо
OBA

9[odu
Анте
еф MMO

его
JI
JOMOHMTVG~aX

MIFOWM
и Хиокнеишти

"тог ишпор

нонежо) "MOM
омигом
може

LIMATVHOXS“
ипор опат
иеии
:апоп
dousr
незмонту
'1 OMR

"от
JM 76 77, А

и ewroqodi

Х
· MoswopHeđeg

угиждано (»палмуештин«

'иомобечеју

огижАаиО
гето
гпрштф)
дтоноЈон иЧондеа
попа
вЋћејт
OLOĐMI

4
PBGewomr

-опоиобонч
-ОП -иФ
-VIL
VOASMIMETJOD

ЧИНОНУЧИ
иачОа

И
-аУМНИ-ОМОЧЋћИЈ

уачинрИЧО

"'АНИПИШЧИ

УгИЖААМО

'НЧИЋ
уатрижлат

LOOđeMO

хикгкогу
иимобеноц
'змисебп

'TNOSTOMIMG

'Љ14П
ЛТОМОЧЋИЈИКОМ

JOSOHV.LIHMHII
'чононигуам '0с
и МУ
ЈОмМОаУуч

'зинеџов ОГМОП
нић ОДИ
хомиа
'Ч4ИНУ ЈОМО
“6081
зими
аП OT
И

901.
–о
хибру
ебинек
иинжХахо

дегене

»диЧногиач

у
Te
а[ of -go 22 -инкод
"хит
-идп
'O[H

-oudoLo
90 ул
GđoMPJAL

и и
Хлон
*rođdooTf
миниеен
ииномемин
икепни
тиноконоп *eqoGoxoO
'З410д елинебте
[HOYWS5KOX%
нечгидсо

Јонхем “инеден
ogosreyxr
oexsodoI wweđe}
њодиз
BO ПШезес моаоп 'O
(0
OM.LOJ

и
чич

ог ен
BM

и E

ик
M ипон
HW
-eH

O
иинџонокоћ

MUDOHYR

'риноџнејо
кожо0д
о(лпбнеи OHOREHEEH AZaLOohMH

ondomne.q онаотоа
o[emodir
-шећРН
онтоах

—
ожем

H AT

-0п

-еад 9[ -9ог пон опени

-от
и
-оноп

нечобо TOM

4е
Am

*K(qaohor
и
зинодон
епобден оншоа
епобден дедоју XxXomoi
ишени OMHOJEH ХДеноћ
сине
икор

4
|

„M
-одио
Х
о[ е
-0оп -or OHRO.L

замет
-ен
-од
-MGII
ст
Х оп
}
MMJRGMĆ

оп енежатиап

=
о[
AqiegMUuo00II

н
MNM3IR.EL

TRMIMH.LOOITOQ

нежочгиди осХчекпен
AqremqMuermr
Аененичцег Дринокот

AMOLOIIV иоиеро

'61
ENMIMHODI
зножог

OHMR.JM1"
qewe3I

ено
'61
A
920.

FH

и
и -аш “, „j-DH
-MRAI
-OII
-Чденапг -ип
-ОП
Х
омет

gT ХК
-ogeHWodir
чл
-ХО-онбепиг

иноћенсен
онгепиготу гиногшчего
MNMOGEJNOI

оно ET EMIMULOOH
ионноШ

'Анез
имобден

оне онда 'михо ауч

4
'Npg
TT

MHMLOIOH

и -OT
-иди

-ен eMdamoyxoW

ибдочог

woxsoodo

иибовој
иго(Атоди ашип &
Mood
изезип
Zao 'OHRJI

odo Og
4 е
и разумљивији него код других, па ћемо тај извештај)
укратко у изводу саопштити:
СЛАВНОМУ НАЧАЛНИЧЕСТВУ ОКРУЖИЈА ЈАГОДИН-
СКОГ ТРИМЕСЕЧНО ИЗВЕСТИЈЕ ФИЗИКУСА ОКРЖ «
У првим реченицама он се извинио што извештај за
прво тромесечје није поднео крајем марта, подвукавши
како у то време није био у Јагодини, тј. дошао је тек
пре шест недеља.
Под тачком 1 саопштава да је стање здравља од
20. фебруара па до конца маја било задовољавајуће, иако
је редња средњих богиња без веће опасности царевала у
идућим месецима марту и априлу. Почетком јуна у Јаго-
дини се појавио велики кашаљ — »магарећих, који још
траје, али је од њега умрло само једно дете. Он је даље
извештавао како се крајем јуна у селу Избеници среза
Темнићског појавила »срченица«, о чему је одмах, 28. јуна,
обавестио Министарство унутрашњих дела опширним
приказом болести.
Што се тиче стоке она још од Ђурђевдана болује
и страда од шумске (болести (Ма!дкгапкепће!), о чему је
такође на време реферисао Окружном начелству и дао
своје предлоге.
Под тачком 2. стоји да је од друге половине фебру-
ара па до краја марта време било необично хладно за
ово
доба године и да је изазивало многа запаљења, док је вре-
ме у пролећним месецима било неустаљено и изазивало
многа катарално-реуматична обољења, понајвише скопчана
са гастричним карактером.
Услед продужене зиме и слабе исхране стока је
тако онемоћала да овце нису могле да се јагње, а многе
су и скапале. Остала изгладнела стока у пролеће
је нава-
лила на младе пупољке и лишће и од њих попадала, тако
Темнићском угинуло преко 80 грла.
да је у срезу
Од средине априла до краја маја време се усталило,
а здравље се код људи и стоке побољшало.
Почетком јуна
време се преко мере окишило и поново изазвало ката-
ралне болести.
У тачки 3 наводи да је имао 221 болесника оболе-
лих од следећих болести: 16 од запаљења разних 6органа,
15 гастричних, 10 катаралних, 7 реуматичних, жуч-
Бе-
них, >41 преседајуће грознице понајвише у Фабрики
лици«, 20 Helminthiasis, 3 Syphilis primaria, 6, Syphilis sec

а
Mo 3,
— френга и Херпетически осипи Шуге
10,
Atrophia 3, Lithiasis 1, Hernia incarcerata 1, Melanco
12, срдс

9, Ppilepsia 2, Tussis convulsiva 1, wa, (10

Од лечених умрло је 11 и то: од 'Ти58ј5 сћгопса 4,M

lana 1, Hydrops 1, Atrophia 2, Canbunculus 1, Lithiasis 1, Bron

—
chitis 1. Ha pajy је истакао као превасходно ImapeBaH |

»гастрическог — катарални болести.«

Као нарочити случај интересантног обољења нав
je Негија шсагсегаја код болесника Богдана Нешића
села Праћине, која се услед трљања и намештања пу
запалила и прешла у гангренозно обољење. Кад је дош
и видео болесника рекао је: »Ја сам ослободивши затвор,“
трудио се са сходним средствима природу црева обдржати,“
сојоп
ну будући да је услед гангрене повеће парче
азсепделн5 пропало, морао сам дејствије своје на докучење |
апиз агИнНсјанз ограничити. Човек је до сада месец дана |
после исприштења киле жив, добро прокувава, и од дана
до дана поправља се, ну сада му је још под сваким наг-
лим телодвиженијем (код наглог покрета тела) на десној
страни малога трбуа изилази: Ђубре, а природним путем
никако“.
У тачки 4. извештаја каже да у Јагодинској на-
хији нема медицинских установа, а за кратко време ње-
гове службе није још увидео шта би све требало да се
уради.
Приметио је као изванредно »да би за Јагодину про-
битачно било једну филијалну апотеку установити, а ево
зашто: чаршија је после Београда у числу житеља
гледу броја становника) једна од најзнаннии, положена
по- (у |

је на главном друму, близу фабрике у Белици, којој су

стании људи (чији су становници), лекару вешти насе-
у
љени (навикли да иду код лекара): по дућанима се прода-
вају лековите ствари, које су често скупље и
горег качества (квалитета), него би се у апотеки добивале,
а има и састављени пољути лекова (комбинованих лекова
јаког дејства које је народ и без лекарског совета навико
тражити, коии издавања ради се чисто од физикуса до-
зволение умољава (који се лекови могу добити само са
физикусовом дозволом), ну која се ипак понајвише без
квите продавају« (За ове лекове јаког дејства, а наро-
чито за хемикалије, било је прописано да их у округу

94
држи само једна радња, која је за то била нарочито овла-
шћена и стално била под контролом полицијске власти и
окружног физикуса. Из ње су се издавали неки лекови и
хемикалије за тровање штеточина на »квиту« — на це-
дуљу — дозволу окружног физикуса. Али то. није
било
апсолутно, јер су се ти лекови могли тајно добити и без
је цедуље.
Физикус dr Јосиф Панчић је даље излагао да прав-
љење лекова у апотеци одузима физикусу много времена
и спречава га у читању корисних књига и у испитивању
природе, што би могао да ради и да се интересује.
Чини
помоћника кога би научио да
му се да би могао да узме
издаје али се боји да то не би било
справља лекове и их,
добро због тога што би у случају смрти или премештаја
лекара остао у округу још један надрилекар (полуцрни
је наш). Даље је истицао да постоји бојазан да тај приу-
чени помагач не пристане да ради за физикуса већ лично
за себе, те би својим радом правио штету новом физикусу.
Ако би, поред тога, иоле био предострожан, а нарочито
ако би знао добро да лаже, не би му се могло ући у траг
зато што би га народ чувао и штитио.
На крају ове четврте тачке Панчић је подвукао да
би народ много више долазио код лекара да му повери
своје невоље, да се са њиме посаветује и добије многа
би
упутства о природном и уредном животу кад га не
посматрао као сваког другог трговца, коме су примарни
његови интереси а не здравље човека (полуцрни је наш).
У тачки 5 каже да је већ једном писао Начелству
у Јагодини и протумачио постанак болести срдобоље, опи-
сао начин на који се може предупредити и дао упутства
како се може сузбити ако се поново врати.
У тачки 6 додаје да ове године није по народу пел-
цовао, позивајући се на наредбу Министарства унутраш-
било
њих дела од 14. априла ове године, по којој није
потребно да се врши пелцовање.
У тачки 7 подвлачи да се храна у овом округу, као
и у целој Србији љутим зачинима квари и бива штетна,
јер се због тога јављају многа обољења: осипи, лишаји,
шуга, красте на глави и по лицу, а највише венеричне
болести. Сасвим другу слику пружа исхрана других наро-
да која је богатија и разноврснија и која се спрема на
више начина, дајући тако желуцу потребне елементе за
–
боље варење. Поменуо
је
исувише једноставну и сир
шну исхрану нашег народа за време постова, када“
људи углавном хране пасуљом и луком, OJ којих орган
зам ослаби и испости се. После тога, такз изгладне
људи кавале на јака масна јела, па од те неуредности и
|

пеумерености »произилазе кастрическе жучне болести

—
и пр.« Због незнања како треба хранити
малу децу, мајке!
им по цео дан дају да једу сув хлеб, те тако добију“
глисте од којих страдају и слабе. Има случајева да мајке!
малу децу, пошто немају времена да им припремају одго-
варајућу храну, доје по две па и три године, чиме себе“
исцрпљују, рано слабе и старе. Што се тиче пића оно
љуто и неумерено се узима, »но друкчије бити не може,
je
јер паприка и лук водом се гасити не може.« Најгори оби- '
чај у Србији је што се деци даје да пију вино и ракију,
а то проузрокује многе болести од којих деца страдају
(полуцрни је наш).
У погледу продаје отрова дг Јосиф Панчић
у тачки
8 каже да је више
пута, сасвим у пријатељском тону,
разговарао са трговцима и да је код њих наилазио на
разумевање о штетности лекова и отрова које они често
без дозволе продају. i

Што се тиче надрилекарства у округу, он је два

пута подносио представке окружној власти и увек је
наилазио на њену потпору.
Ево како у оригиналу гласи тачка 10:

»Уредбе високославног попечителства внутрени

дела о сарањивању мртваца се по Јагодини икако испу-
њавају, по вилајету (по округу) тако слабо, јер ако Свеш-
теници и одреде време укопања (сахране) оно се не
држи, тако да они доста пута умрлога у гроб укопаног
опоје. Предписаније: да се мртваци Окружним физикусом
прегледавају, строго се надбљудава, (настоји се да се из-
врши) ну обичај да физикус феду (писмену потврду) у
којој се рок сахрањивања одређује, издаје ме је више пута
са људима у препирке и свадбе бацао (доводио ме је до
свађа), те сам са споразумением Славнога Началничества
од тога одустао, остављајући надлежном Свештенику из-
вршавање Височаише Уредбе.
У Јагодини 1. Јулија 1847. Јосиф Панчић
Физикус Окр. Јагодинског“<.
–
Овако богат извештај дао нам је верну и свестрану
(лику медицинских, ветеринарских и хуманих прилика у
Јагодини и њеном, округу. Из њега можемо закључити
какву је љубав према народу гајио нови физикус дг Јосиф
Панчић. Он је својим држањем скренуо пажњу на своју
личност, јер се за све много интересовао, а нарочито је
жалио што нема времена за читање корисних књига и
проучавање округа у коме служи.
После непуних пет месеци рада поднео је још један
извештај, са садржином сличном првом, који ћемо у нас-
тавку такође дати. У њему је извештавао да стање здра-
пља за последња три месеца није било сасвим задовоља-
вајуће, јер је у ово красно доба године могло бити и боље.
Владао је »магарећи — велики кашаљ по целом округу и
то свирепо«, али није изазвао смртне случајеве. Кашаљ
се сада већ смирио и свуда престао. Нестално време И
честе кише током августа донеле су многе болести изаз-
ване назебима. Те болести престале су тек месеца октобра,
када се време усталило. У Срезу темнићском се крајем
августа само на једном месту појавила срченица, али је
он у самом почетку интервенисао лековима и успео бо-
лест одмах сузбити.
Што се тиче стоке, она је стално била здрава, изу-
зев што је у селу Јасики неколико оваца страдало од
богиња, о чему је одмах, 10. децембра, поднео извештај
окружној власти у Јагодини.
За протекла три месеца: јули, август и септембар,
целокупан број болесника износио је 180, од којих је
највише боловало од »назебни, жучни и пресецајући гроз-
ница«, За протекло време није имао ниједан изванредан
случај. Што се тиче оног изванредног случаја из прошлог
извештаја, о њему је у овом извештају рекао: "Онаи бо-
лесник, о коме сам у прошлим З-месечним известно јавио,
жив је и здрав, ну апиз ати сан постојих OH даље
каже да у Јагодини нема здравствених установа, али
подвлачи да би једна апотека била неопходна, што је и
у прошлом извештају истакао и опширно образложио.
За
ова три месеца није приспела никаква лекарска наредба
од више власти, о којој би реферисао шта је по њој
урадио.
У вези са исхраном народа он се позвао на ранији
извештај од 1. јула у коме је о њој било речи. Што се

7
i
97
–
тиче наредбе о сахрањивању, према којој мртваце He
треба сахрањивати пре 24 сата, дг Панчић. каже да се
народ тешко на то привикава, па 'би корисно било наре-
дити да веће и богатије општине подижу капеле на гроб
љу. Како капелу на гробљу нема ни Јагодина, требало би'
да је подигне како би својим примером. била узор
општинама. 3
другим i

Као mrro je mpnwM jaromMHcKM dpMsaMKyc dr Kapmo Be-_

лони узео лекове на кредит из Правителствене апотеке,
то је учинио и трећи физикус дг Јосиф Панчић. Дуг од
115 форината и 15 крајцара, требало је исплатити о Мит-
ровдану, али због личне болести он није могао да покупи
своју вересију по округу од оних којима је чинио лекарске
услуге и давао лекове на почек. Министарство је ургирало
наплату, али се 4. новембра текуће, 1846. године, за физи-
куса заузело Начелство истичући оправдане разлоге и
молећи да се физикусу одложи плаћање до краја
новембра. Таква је била пракса и за остале физикусе,
који су као млади почетници долазили са скромним
материјалним средствима и
живот и рад на кредит. OI принуђени да почну

Током новембра 1846. године трећи окружни физи-

кус 'у Јагодини dr Јосиф "Панчић био је премештен за
физикуса у Крагујевац, а на његово место постављен је
нови, четврти физикус — 4аг Ђорђе Малаћ и то са наре-
ђењем да хитно дође у округ. Ево оригинала:

ОБЈАВЛЕНИЕ СЗО JUM A

OI
CH=1973, 20. Hojemnpa 1847.Показатељ објавлениа овог
Joke. MemwiMHe TF. 'Đopbe
|

У
Малаћ, који је за привр.
физикуса окружија Јагодинског
|

постављен, полази
данас на исто своје определение у Јагодину; зато се насто-
јећим од стране Попечителства Внутрени Дела налаже ка-
сателним надлежним властима, да не би у путовању овом
Г. Докт. Малаћу препљатствије
каково чинили.
Да. се експедира“«.

Да видимо шта је било са Панчићем“

...За месец
дана иза њега је било све уређено тако да су обадва физи-
куса заузели своја места у'новим киорицровилемм Ево ориги-
нала о Панчићу:

08
 »БР. Дел. 2175, од 13-ог Декемвра 847, Начетио
Окружија Крагујевачког Н = 7680, 5-ог Декемвра 1847, год.
CH = 1951, јавља да је Г. Јосифа Панчића Доктора опреде«
— одговарајући на предписаније од 14-ог пр. месеца
љеног му за физикуса увело у дужност онда пошто
ЗАКЛЕТВУ положио, и пошто контракте подписом своим је
снабдео, — пошиље један од истии Контракта на даљи
поступак«.
После полагања заклетве и потписивања уговора
Панчић је постао физикус Округа крагујевачког.
Што се тиче новог — четвртог физикуса — у Јаго-
дини Чдг Ђорђа Малаћа, он је преузео дужност и укљу-
чио се у рад последњег месеца 1847. године, о чему није
поднео никакав извештај, али је зато опширно изнео свој
рад за сва четири тромесечја у њидућој, 1848. години, а
крајем године поднео и врло опширан извештај за про-
теклу 1848. годину. И овај извештај је богат и разликује
се од Панчићевог. Он је реално оценио стање и описао
све што је на терену у Јагодини видео.
Извештај почиње описом географског положаја Јаго-
дине и њеног округа, који се граничи са Ћупријским, Кра-
гујевачким и Крушевачким округом. Констатовао је да у Ја-
години постоје Окружни и Примирителни суд (Општински
суд), Школа са три нормалне класе, нарочито школа за
питање женске деце, црква, протопрезвитер и више паро-
вас-

ха, распоређених по округу. Пазарни дан је субота, када

сељаци у великом броју долазе на пијацу и доносе своје
многобројне производе. У граду има три чесме, »које лаку
и изобиљу воду лију«, чаршија и многи сокаци каменом
су патосани, а кроз град тече река Белица и дели га на
два дела. Она долази од села Белице, где се налази зна-
менита фабрика стакла. Као изванредно важан чинилац он
истиче положај града који је веома лош и нездрав, јер
се налази у долини, опкољен брдима, тако да струјање
ваздуха није никад повољно, а стална испарења без по-
вољног струјања ваздуха чине Јагодину нездравом.
Пошто је описао географски положај Јагодине, пре-
шао је на приказ временских прилика по месецима током
1848. тодине и закључио да је клима у јануару била
оштра, праћена снегом, вејавицама и северцем, али је од
19. јануара попустила и прешла у пролетњу. Током јануара
владале су катаралне и реуматичне болести. као, на примеј,

1 00)
 "'катаралне и реуматичне грознице“, са гастрично нервоз-
ним карактером. Било је доста pleuritisepneumonia које
је лечио познатим лековима из групе: emeticis, ајарћоге-
llelw, purgativus antiphogistici. y месецу фебруару
владао
је јужни ветар и донео благу климу која је истопила
и снег, те је влага добро наквасила
лед
земљу и тако је спре-
мила за пролетњу сетву. Од болести које су владале то-
ком фебруара помиње оне које су наслеђене из
јануара:
'трознице свакидашње, тридневне, и четвородневне«,
Месеца марта било је следећих болести: »Хектике
(туберкулозе), костобоље, далкова и шкрофула и други
овог реда било је знаменито«.
Месец април је у почетку био преоштар, а од 7 — 15.
хладан и ветровит. Крај месеца био је кишовит са честим
грмљавинама, што је узроковало да наслеђене грознице
и даље остану.
Што се тиче маја месеца, он је све до половине
био неугодан, праћен хладном кишом и
северним ветром,
а после је настало умерено време. Наслеђене болести
из
прошлог месеца и даље су остале, а придружиле су им
се још и реуматичне болести.
У јуну месецу владале су велике врућине без
киша,
па су грознице попустиле. . . »које су карактером гастри-
чним скопчане биле, налазиле су се и гастрично-били-
озне, како попуштајуче тако и гастрично билиозне гроз-
нице, врло су добро са ЕтеНсот лечиле се, ако није само
много закаснило се, поред или после ЕтеНса, добро
је
nejcrBoBama China sul. (Chininum Sulfuricum), Пургант, Анти-
флог. Стимулан; свако наравно на свом месту“,
Што се тиче климе у јулу, врућине су трајале и
даље, па је настала суша која је имала реперкусије и на
људско здравље. Баш због тога што није било кише и грм-
љавине, које чисте ваздух над градом од рђавих испа-
рења, овога месеца су се зацариле грознице разног типа,
нарочито »са гастрично билиозним карактером скопчани,
теченије болести било
јесу
више на зноју показивале
прекомерно споро, Кризез понај-
се«,
У месецу августу клима је била иста
као у јулу,
те су болести и даље остале, а због употребе зеленог воћа
биле су честе и срдобоље.
Септембар месец донео је кишу и захлађење па је
грозница попустила, али се код деце појавила срдобоља

100
 праћена проливима. И тако су нека деца исцрпљена прво
грозницом, затим променом ваздуха назебла и поразбоље«
вала се небригом родитеља, а нека су и умрла.
Октобар је по клими био сличан септембру, али се у
њему појавила холера у Србији и дошла у походе Јаго=
динском округу. Срећом она се показала само код два
лица и свој пут продужила даље, оставивши Јагодину и
њен округ на миру.
Клима у новембру била је најугоднија, грозница се
само понегде појавила, тако да је цео месец прошао скоро
без болести.
Што се тиче децембра, последњег месеца у години,
клима је такође била блага, па према томе и здравље у
народу добро, изузев што је негде било катаралних гроз-
ница и реуматичних обољења.
Током 1848. године оболело је од разних болести
280 лица. Највећи број болесника долазио је из фабрике
стакла у Белици и вароши Јагодине. И једни и други су
на лекара већ навикли. Што се тиче већине становништва,
она се и даље држала бапских лекова и врачања. Лекар
је позиван тек на крају, кад бапска сујеверја нису помо-
гла. У том случају од лекара се очекивало да чини чуда,
да излечи и из мртвих подигне већ исцрпљени организам.
Ако у томе не би успео, о њему би кружили лоши гласови
да ништа не зна. Сељаци су најмање долазили код ле-
кара, а ако понеки и дође па му се одмах не помогне код
компликованих болести првим леком: »Онда збогом и
више не долази“,
Током протекле, 1848. године, много стоке боловало
је и са успехом лечено од црног пришта и чуме, а овце
су боловале од богиња. По неким местима боловала је и
рогата марва и отровала се од младе шуме. У тим случа-
јевима. народ је знао да стоци притекне у помоћ засеца-
њем ува, односно пуштањем крви, па су многа говеда
оздравила.
Исхрани је физикус такође посветио пажњу, рекав-
ши, да се народ једноставно храни и употребљава љута и
кисела јела, бели и црни лук. Једе више проју него пше«
нични хлеб, пије црно вино и љуту ракију, па је здрав
као челик, што се са констатацијама физикуса Андрије
П. Ивановића не слаже, јер је он сматрао да се од упо=

101
 требе лука у исхрани добијају разне кожне болести па 4

и сама френга.
Што се тиче колонијалне робе по дућанима, »бакал-
ског еспапа«, а нарочито продаје лекова и отровних мате-
рија, он је у 'тромесечном извештају истицао да се У
тим радњама продају најјачи отрови као што су »арсеник,
пих уописа« итд. што је веома опасно, па предлаже да
би било неопходно да окружна власт нареди да се ти
отрови не држе у излозима и по стелажама већ у зат-
вореним кутијама, јер се могу догодити нежељени случа-
јеви тровања. У почетку овог поглавља истакли смо да је
у Отоманском царству и на целом Балкану био вековни
обичај да се отрови, међу којима. је било и лекова, сло-
бодно продају по многим радњама, а нарочито у колони-
јалним — бакалским. Истакли смо да је санитетска власт
писменим забранама и казнама започела борбу против ове
старе навике још средином четврте деценије, али су оби-
чаји били јачи од свих законских репресалија. Борба
против ових обичаја трајала је кроз цео ХТХ век, али је
ипак ХХ веку остављено у наслеђе да их искорени.
Што се тиче наредбе о сахрањивању мртваца тек
24 часа после смрти, физикус каже да се по њој поступа.
Сетимо се колики је отпор пружио народ против
физикуса Панчића прошле, 1847. године, када је он
ову наредбу хтео да спроведе у живот. Резултати његове
борбе показали су се, као што видимо, у 1848. години.
У извештају даље стоји да је издао 15 уверења
окривљенима да ли су здравствено способни да поднесу
репресалије телесне казне, што је учинио по наредби
»Славног Начелства«, и да се после извршења казне није
ништа нарочито догодило.
:

Пелцовање у округу и граду тече нормално, јер

се народ већ осведочио у ефикасност пелцовања. Даље
излагање о пелцовању допунио је податком. да је од 5.
до 25. јуна текуће, 1848. године, са врло добрим успехом
пелцовао 854 душе, али је пелцовање прекинуо услед
наредбе Министарства унутрашњих дела о образовању ко-
мисије, која ће повести борбу против колеричне заразе
која се тада појавила у Србији.
Лекарска струка уопште, истакао је у свом извеш-
тају физикус dr Ђорђе Малаћ, налази се у тешком поло-
жају, јер народом владају разна сујеверја, назови лекари

102
и варалице које га глобе и изазивају неповерење према
правим лекарима. Поменуо је' назовилекара Панту Ристи-
ћа и неког Турчина који се јавно упуштају у лечење
спољних и унутрашњих болести. Како они немају никак=
вог стручног знања, већ све »сисају из прстију«, долазе
у сукоб са наредбом: Министарства унутрашњих дела 'од

и
4. марта 1846. (СН = 367, која им забрањује рад, па “зато
физикус моли Славно Начелство у Јагодини. »да би горе
наведеним 'назови лекарима строго наложити изволило да
се такови од сваког лечења како спољашњег и
особито, окану, и оставе.
·

HO = 59 y Ј агодини 30-ог
Децемвриа 1848.
4

-
ЂОРЂЕ МАЛАЋ
физикус Окр. Јагод:«
Овај годишњи извештај окружног физикуса дг Ђорђа
Малаћа дао нам је свестрану слику. здравствених
прилика у Јагодинском округу. Због тога што :је изнео
и чињенице које пре њега други физикуси нису износили,
он је веома значајан. Његов извештај са раније поме-
нутим чини целину здравствених прилика. у петој. деце-
нији ХТХ века.
По истеку године, окружни физикус дао је своје
генералије које су ушле у његову КОНДУИТ ЛИСТУ у
којој га је окружни начелник оценио, а неке рубрике је
он сам испунио. Будући да смо о свим физикусима изнели
податке "из поменуте: листе, то на следећој страни чинимо
и за dr Малаћа. : |

Година 1849. задала је много труда окружним фи-

зикусима у Србији, јер је владала епидемија великих
богиња, од којих је било и' умирања. Ни Јагодински округ
од свега тога није био мимоиђен, шта више у“њему се
појавила и холера, што је аг Ђорђу Малаћу проузроко-
вало доста напора и путовања по округу. и срезовима. од
села до села: И у 'овој години било је много болести као
и у претходној, али је физикус 4г Ђорђе 'Малаћ остао“ у
·
Јагодини и дочекао 1850. годину у којој се борио "против
многих болести наслеђених из претходне године, због че-
га је био стално: заузет, али није било епидемија: "које: су
забрињавале. У суседном, Ћупријском округу, било је по
четком тодине, 'у јануару, великих богиња и то баш у
103
 »КОНДУИТ ЛИСТА
ЗА ФИЗИКУСА ОКРУЖИЈА ЈАГОДИНСКОГ ГОСПО,
ЂОРЂА МАЛАЋА

Звание
Име и презиме
Медицине Доктор
Ђорђе Малаћ
Одакле је родом из Осека у Славонији
Колико је година стар“ 29 година
Јели ожењен и имали Деце и
колико“ ожењен деце нема.

|
Гди је Науке особито лекарске
свршио, и какову Диплому или У Пешти при Универзитету,
Документ на то има како Диплома сведочи. |

Јели гди пре Служио или при- У Осеку Годину —

1.
ватизирао и колико година“ Београду 7, месеци.
Кад је у садашњу службу
ступио
ог Новембра 1847.
Овоје друга Година.
Колико година у Србији служи Србски, Латински, Немачки,
Које језике говори Мађарски.
Знали Србекии говорити чита-
ти писати и колико“ Зна добро
Распитујели и Испитујели бо-
лести међу мештанима и На-
роду Испитује добро
Дајели прописане лекарске
Рапорте 15то дневне и
8 дневно
На ком Језику и како сачи-
Даје
њава те Рапорте На Србском
Јели точан и Совестан у да-
вању Рапорта по Судејској
Струци Точан у давању мненија.
Идели болесницима који га
зову приљежно Кад га зову иде.
Држили уредно Апотеку и Апотеку држи, и лекове Бо-
дајели по таковој лекове лесницима даје, а како на-
плаћује незна се
Јели приљежан и то на у
Каламљењу Крављи Богиња
Сочињавали и подносили
Јест
уредне Протоколе о не
каламљеним Сочињава и подноси.
Какови је према својим
болесницима а и другима
Какови је према својим
Добар
претпостављеним
Какве је Нарави
Учтив
Променљиве.
Имали какви порока Таи Само Пороке има, Што
је Среброљубију Склоњен«

104
–
из Ћуприје,
граду Параћину , против којих је физикус са мајом
лекар Димитрије Капарис, извршио пелцовање
јануара окружна власт из
од крављих богиња. Крајем
известила је Министарство о стању здравља и
Јагодине
Јагодини:
регистровала један случај богиња у самој
ВИСОКО СЛАВНОМУ ПОПЕЧИТЕЛСТВУ
ВНУТРЕНИ ДЕЛА

Началничества Окружија
Јагодинског Известије
са
Настојећим Известијем овим, Началничество ово
Внут-
сваком покорношћу Високо Славном Попечителству болест у наро-
рени Дела учтиво јавља, да се никакова
што су се велике
ду овог окружија појавила није, окром
богиње по известију примирителног ово = варошког суда
Дамјану Пироћанцу 30. година
на једном лицу имено: _

Старом који је пре две године из Турске населениа ради

а уосталом како међу Народом,
овде дошао, појавиле, добро (полуцрни
тако и у равновидној Стоци здравље је
је наш).
Началник Окруж.
#0280, 31. Јануара 1850. г. Почастни Књаж. Ађут.
У Јагодини
'У осус. Писара Практикант Потполковник Кавалер
Ј. НАУМОВИЋ<«
Василије Нешковић

Током. 1850. било је опет преписке око назовилекара

и поверења у њихов рад. Средином године,
болесник Ми-
Гра-
ленко Јовановић, на служби у пограничном месту
састанку« — где је имао звање
мади — у »Грамадском
латова, добио је дозволу од месец дана да се лечи Ме- од
херније и то по својој жељи код лекара у Јагодини.
4г Ђорђа
ђутим, он у Јагодину није дошао код физикуса Пошто
Малаћа, већ код народњака лекара Панте Ристића.
било нешто боље, тражио: је од Минис-
му је од лечења би са лечењем завр“
тарства продужење боловања како Начелство у
шио. Око тога се развила преписка, па је
народним лекарима по-
Јагодини раније забране рада
оштрило. dr
Истог болесника лечио је и окружни физикус
Ђорђе Малаћ, о чему је дао овакво сведочанство:

105
 s oOrB:8 7. OVS LAVAT BO
Даје Миленко Јовановић Латов (звање службеника
у карантинима и састанцима) Састанка Граматског, који
је у Мошницама на деснои страни пропао, и овамо лечења
ради дошао, нешто мало у лечењу своје болести истина
хаснио се, но до совршено исте болести изцелениа, нужно
му је најмање и још 1 Месец дана на лечење употребити.
13-ог Августа
1850. у Јагодини Ђорђе Малаћ, окр. физик.«
На. овом документу између датума и потписа стајао
је печат у црвеном воску са круном и пет пераја, а испод
ње иницијали латиницом Ђ. М. — што значи да је физи-
кус био племић.
Он је неуморно радио по округу и подносио троме-
сечне као и полугодишње извештаје. Обзиром на то да
располажемо са оба извештаја, ми ћемо у главним цртама
приказати само полугодишњи, јер
смо већ раније прика-
зивали његове извештаје. У извештају за период од јану-
ара до јула, он по месецима ређа болести који је лечио,
па каже да је у јануару (било нешто плеуритиса-пнеу-
,
моније“.
У фебруару је било доста »катаралних« и реуматич-
них обољења »гса характером нервозним“, многих гроз-
ница и малих богиња пиНама као редња.
Током марта владале су катаралне и реуматичне
болести са запаљењима, а било је и малих богиња што
све лоше утицало на целокупно здравље.
је
За април каже дословце: »Месеца априла прве своје
половине, био је такођер неугодан између прочи, прошлог
месеца царствујучи болести, попуштајућа грозница, са
характером гастричним превасходилаје; при крају овога.
месеца било је стање здравља пожелателно.« ,

»Месец Маии био је за здравље опште доста згодан

и изузимајући попуштајућу грозницу, која у свако време
находи; никакове 'друге болести узнемиравале нису. —
Месец Јунии био је општем стању здравља сасвим поже-
лателан, тако да осим“ попуштајуће грознице, никакове
друге болести обште здравље узнемиравале нису«
Број болесника био је велики али су они већином
долазили“у последњи час када често ни лечење није могло

106
–
~
=
били криви за такво стра-
да помогне, па су многи сами
дање и смрт.
У погледу јела и пића поновио је исто из ранијих
сасвим прос-
извештаја: >У смотрениу раане и пића народ
придржавајући се љути и кисели Јела, црна и
то живи,
и као челик
бела лука, проје више него пшенична леба,
здрависе находе“. и даље јав-
Приметио је да се у бакалским радњама пих
као што су арсеник,
но продају највећи отрови, опасност и
уопуса, сублимат, који представљају највећу
продају треба
поново подвукао да окружна власт такву
да забрани. пропи-
Сахрањивање мртваца тече по законским
после 24 часа.
сима, односно мртваци се сахрањују било, изузев
Судско-медицинских случајева није
да су осуђена лица физички
што је издао два уверења телесна казна.
способна и да се над њима може извршити
Природних реткости није било.
30. јулијем 1850. а
Овај извештај датиран је са
Малаћ.
потписао га је физикус dr Ђорђе
Средином године кнез Србије Александар Карађор-
Јагодинском округу постоји нека
ђевић дознао је да У
хвали као
кисела вода којом се народ лечи и много је
налог Санитетској власти
»поможену воду“, па је зато издао Истим по-
болести лечи.
да се лекарски испита које све комисија која ће обићи
водом наредио је да се образује
лековите воде и стру-
сва лечилишта у Србији где извиру
чно их испитати а затим написати упутства које се бо-
лести могу њима лечити.
Том приликом наредио је да се
о тим водама у Србији обавесте и стране државе. Окружно
15. јула текуће, 1850.
начелство у Јагодини наредило је
воде узме количина од
године, да се од поменуте киселе пошаље у Београд.
за анализу
две оке и_да се као узорак радила ла-
У то време у Београду је то за рачун државе лабораторије ос-
бораторија Правителствене апотеке или
Београду било свега три.
талих апотека, којих је онда У
·

Код узимања узорака за анализу претходно је било

бити добро опрана и
наређено да суд — боца — мора „вода у Срби-
добро. запушена. (Што се тиче минералних деценије У
још током четврте
ји, оне су биле испитане Крагујевцу, a
лабораторији Правителствене апотеке у
барон Хердер.
испитивао их је и странац, хемичар
107
 Петнаестог септембра 1850. године расписан је кон
курс ради попуне празних места окружних физикуса
лекара у шест округа Србије. У Алексиначком и Крајин=
ском округу се тражило да физикуси буду доктори ме-
дицине са годишњом платом од 700 форината у сребру
(аустријски новац који је тада циркулисао у Србији).
Даље, за округе Ужички, Руднички и Гургусовачки
(Књажевачки). плата је износила 600 форинатау сребру, а за
Округ црноречки (зајечарски) 500 форината у сребру. У |

конкурсу је стајало да ће сваки физикус поред плате

имати право на држање ручне апотеке са зарадом од 20%,
јер у Србији тада није било ниједне апотеке, изузев. у
Београду. Даље се у конкурсу каже да ће физикус имати |
i
и награду од сваког пелцованог лица, имаће и »диурну« ji
|

(дневницу) па и подвоз. Ту се мислило на његово кретање

по округу.
Овај конкурс предвидео је да се попуне и три ле-
карска места у војсци, са платом од 440 форината У
сребру, плус 72 форинте додатка на момка, 11 фати дрва
и бесплатан стан.
Како смо видели конкурс се односи на докторе меди-
цине и магистре хирургије, ради чега се и појавила. раз-
лика у платама. Тражило се да онај који учествује У
конкурсу пошаље диплому са документима и да лично
дође у року од 15 дана у Министарство унутрашњих дела.
Сем тога, тражило се и знање српског или неког од сло-
венских језика.
Иако је овде реч о средини ХТХ века, видимо да
сва лекарска места по окрузима нису била увек попу-
њена. Овом приликом било је шест округа без лекара.
Што се тиче окружног физикуса у Јагодини dr Ђорђа
Малаћа, он је продужио свој уходани рад и током друге
половине 1850. године. Међутим, он се средином новембра
решио да напусти службу, а са њоме и Јагодину, па је 14. но-
вембра поднео окружном начелнику оставку, завршава-
јући администрацију и послове. Окружни начелник спро-
вео је оставку Министарству, без нарочите мотивације и
са оваквом садржином:
»Подносећи оригиналну оставку овог окружног
физикуса dr Ђорђа Малаћа на звание ово данну — моли
да се истии што скорије разреши и други на његово место
определи и пошље »—— 10-га Нојевр. 1850.«
108
=
После десетак дана оставка је уважена и од стране
кнеза Александра. У здравственој администрацији Минис-
ва
таре остао је њен садржај: Бр. Дел. 1909, 24-Нојевра
1850. Александар Карађорђевић, Књаз Србскији НО—2345,
24-ог Нојевра 1850. — Уважавајући спроведену му одавде
16-га о. мес. СН1862, оставку коју је Привр. Физикус Окру-
жија Јагодинског Ђорђе Малаћ на дојакошње звание своје
дао — одобрава да се такови из службе одпусти — (да се
разреши дужности) — 27. Нојевра 1850. Јагодинском Начал-
ничеству наложити, нека га од дужности разреши и сви-
детелство му пошиљајући се преда 28-11-850.« (нека му се
пошаље сведочанство о службовању).
Тако је наш четврти физикус после пуне три године
напорног рада напустио Јагодину, оставивши у њој и ње-
ном округу многе људе који су му дуговали за лекарске
интервенције и лекове.
Вратимо се конкурсу од 15. септембра за шест упра-
жњених места окружних физикуса. Ha њега се јавио
већи број кандидата, него што је било места. Места су
била попуњена, а лекара је остало на претек.
Што се тиче Јагодине она је била угрожена док
је конкурс још био у току, па је Министарство рачунало
да се место физикуса у Јагодини попуни неким лекароњ
који преостане са конкурса. Један од прекобројних је био
и dr Готфрид Антон Шулек, са којим је Министарство
рачунало и који ће бити постављен баш у Јагодини, ако
се буде поново појавио до 1. марта идуће, 1851. године.
У ту сврху му је писано 11. децембра текуће, 1850. године.
Не знајући за овај план Министарства, општина
Јагодинска са окружним чиновницима независно је моли-
ла Министарство 24. децембра 850. да се за физикуса пос-
тави њима добро познат суседни физикус из Ћуприје,
лекар Димитрије Капарис, са којим смо се упознали још
1844. и рекли да је у Грчкој завршио анатомију, физиоло-
гију, патологију, симиологију и фармакологију.
Међутим, ова жеља није испуњена, јер је Минис-
тарство јавило, 7. фебруара 1851. године, да је лице за
окружног физикуса у Јагодини већ опредељено, а то je dr
Готфрид Антон Шулек.
Са овим приказом завршили смо период прве поло-
вине ХТХ века и констатовали да у Јагодини од здрав-
ствених установа није било ни апотеке ни болнице.

109
~
Као пети окружни физикус у Јагодини био је
постављен, почетком 1851. године, доктор медиц
4
и хирургије Готфрид Антон Шулек. У ствари, он јефби
постављен тек средином године, иако је о њему било речи
на самом почетку. По његовој жељи било му је дозво--
љено да потпише уговор само на годину дана као приве .
ремени физикус и то под истим условима као и ранији.
физикуси. Ево садржине која је остала у администрацији ~
Санитетског одељења Министарства у Београду: о
»Одобрава да се речении Готфрид прими за фи-
зикуса Окружија Јагодинског на једну тодину дана под
обичним условијама, под коим се и садашњи лекари у
нашу Правителствену службу примају и по томе да му се
плата по претставлениу Попечитељства В. Дела издаје«---<
27 јулија 1851. да се Начелству Окр. Јагодинског пише,
како је по Височаишем решенију (кнежевом решењу) Г.
Шулек под истим Условијама у Правителствену службу
за физикуса Окр. Јагодинског примљен, као што и други
се лекари принају, и да се наложи да оно исто решение
Г. Шулеку сообшти и овога у дужност предварително
(претходно) заклевши га уведе, и закључени контракт са
истим, овамо са заклетвом да пошаље, а један екземплар
њему да преда, имајући, му плату од 5. т. м. издавати
З-га Августа 1851.«
Он је отпутовао у Јагодину и потписао уговор 5.
августа 1851. који ће важити до 5. августа идуће, 1852..
године.
Јагодина и њен округ нису имали много среће са
овим петим физикусом, који је био привремени, утолико
пре што се током године већ био одлучио да оконча при-
временост отказом а не продужењем уговора. Крајем првог
тромесечја 1852. године он је поднео и оставку, о чему је
окружна власт из Јагодине известила Министарство 29.
априла 1852. године овако: »Подноси оставку свог физи-
куса Готфрида Шулека, који се моли да по истеченију
контрактуалног рока, из службе отпусти“. На то је дошло
решење 29. Априла 1852. Препоручити Началству да
оно пре истеченија Контрактом уговореног рока на. један
месец дана Попечителству обрати“ како ће оно по томе
учинити надлежни корак о одпуштању у Жтулека из
правит. службе 29-а Маија 1852.«

110
~
После тога уследило је решење кнеза Александра
Карађорђевића да му се уважава оставка:
»ПОПЕЧИТЕЛСТВУ ВНУТРЕНИХ ДЕЛА
Уважавајући молбу Доктора Медицине и Хирургије
Готфрида Ал. Шулека, који је у нашу Правителствену
службу за физикуса Окружија Јагодинског Контрактуално
примљен, молећег се, да се из ове службе одпусти, коју
Мије Попечителство с претставленијем своим од 10. т. м-
СН = 812 спровело, Ја одобравам, да се именовани Шулек
5-ог идућег месеца Јулија ове године, као дана, кога уго-
ворени рок службе његове истиче, од дојакошње дуж-
ности разрешити и одпустити може.
О чему Попечителство Внутрени Дела ради знања
и надлежно његовог употребленија уведомљавам.
ВН = 541, 20-ог. Јулија 1852. год.
у Београду А. 'Карађорђевић«

Иако је време његовог уговора истекло, он није од-

·

мах напустио Јагодину, због тога што није довршио пел-

цовање у срезу Левачком, него је изјавио да пелцовање
хоће да заврши, што му је окружна власт дозволила и од
њега захтевала да по свршеном послу преда уредно вође“
не и завршене протоколе о пелцовању. 4

Са овим приказом ушли смо у другу половину 1852,

када је у Јагодину дошао нови физикус, шести по реду
од 1839. тодине — а то је био dr Спиридон Јефтимијадес.
У овој години забележен је и изванредан датум у
историји јагодинске здравствене културе. Тада је осно-
вана прва здравствена установа — прва јавна грађан-
ска апотека. Приликом прегледа апотеке, 22. августа
1852. године, нисмо ce срели са. окружним физи-
кусом, јер га онда у Јагодини није ни било. Ради пуш-
тања апотеке у јавни саобраћај дошла је комисија са
стране. Из Београда је дошао тг Павле Илић, апотекар
Главне правителствене апотеке, а из суседног Крагујевач-
ког округа, Чг Јосип Панчић, стари фицикус, Јагодинскога
округа.
Овим приказом завршили смо наше поглавље: »По“
глед на здравствене прилике Јагодине пре доласка првих
лекара, њихов долазак и рад пре оснивања прве апотеке“.
Али будући да располажемо подацима .о лекарима
— окружним физикусима — који су живели, радили и

{lil
о
били носиоци једног дела здравствене културе
у Јагодини
до краја ХТХ века, ми ћемо их у наставку укратко при-
казати.
ИЗВОРИ
Архив Србије — Фонд Мин. Ун. дела — С-Бр. Дел. 9, 10,
124 из 1838. године.
Министарство просвете КРН — 384 из 1839. године, Ми-
нистарство унутрашњих дела — В-ФУШ из 1839.
Исти Фонд — С ФТГУ 154 из 1840, год., исто, исто ФУТ
417 из 1840. год., Бр. Дел. 329 из 1840.
год., исти фонд.
Мин. унутрашњих дела С-Ф] 54 из 1841. год. исто ФПТ
194 1841. тод, ФПТ 227 из 1841. год.,
исто, исто, исто.
Мин. ун. дела — С-ФП РН 135 из 1842. год. исто, исто,
Исти Фонд — С-ФУТ 177 из 1843. год., исто, исто, исто, DI
53 из 1843. год. исто, исто, ФШТ из 1843.
год. исто, исто, исто,
ФТП
54 из 1843. год. исто, Ф][У КРН-100 из 1843. год. ФУТ-177
из 1843. год. ФШ-61 из 1843. год. исто, исто, исто, исто, исто.
Исти Фонд. С—ФИ РН-1 из 1844. год., исто, исто, исто,
ФПИ РН1 из 1844.
год. исто, ФПИ КН11 из 1844. год., исто, ФП
РН51 из 1844. год. исто, исто, ФУ РН-58
из 1844. год., исто,
исто, исто, ФУ КРН-100 из 1844. год. ФУТ КРНГ38 из 1844.
год. ФУП КРН1 из 1844. год. Бр. Дел. 200 из 1845. Бр.
Дел. 2172 из 1845. тод., ФТУ 16 из 1845. год, Бр. Дел. год. 2268 из
1845. rom. Бр. Дел. 2327 из 1845.
год, ФГУ РН 76 из 1845: год.
Мин. Ун. дела — С-ФП 19 из 1846.
1846. год., исто, исто.
год, ФУ РН 57 из
Мин ун. дела С-ФУ РН 145 из 1847. год., ФТ РН 26 из 1847.
год. ФИТ РН-19 из 1847. год. исто, исто, ФУ РН-184 из 1847.
год., ФУ РН-128 из 1847. год.
Мин. ун. дела — С-ФТП1 РН-15 из 1848. год.
исто, исто,
исто, ФУ РН-121 из 1848. год. исто, исто, исто, ФЈПТ 15 из
1848. год., ФУ 121 из 1848. год.
Мин. ун. дела — С-ФТ РН-8 из 1849. год. ФУ 100
из 1849.
год.
Мин. ун. дела — С-ФТ 6 из 1850.
год., ФТУ 7 из 1850.
год, ФГУ 50 из 1850. год, исто, исто,
исто, -ФП 105 из 1850.
год., ФТУ 37 из 1850. год., исто, ФТУ 51 из 1850. год.,
исто, Ф1Г 59 из 1850. год., ФУ 122 из 1850. год., исто, исто, исто,
69 из 1850. год., исто, Ф11 105 исто, ФИТ
из 1850. год.
Мин. ун. дела — С-Бр. Дел. 1288
од 12 1851. год.
У.
УШШП,
Бр. Дел. 1112 од.27. 1851. год,
Мин. ун. дела С-ФТ 22 из 1859.
из 1852. год. Бр. Дел, 1285 од 9. 1Х. 1852. тод.исто, исто, ФТ
год., 66
п

ЛИТЕРАТУРА
Бг Војислав Михаиловић, Санитет у обновљеној Србији,
Београд, 1951.
Стефан-Стевча Михаиловић, Мемоари, Београд, 1928.
Ог тг рћ Војислав Марјановић, Фармација
ХТ1Х веку, Ваљево, у Ваљеву У
1970, стр. 31-40.
Ог тг рћ Војислав Марјановић, Фармација
У ХТХ веку, Смедерево, 1969; у Смедереву

112
ОКРУЖНИ ФИЗИКУСИ У ЈАГОДИНИ ОД 1853—1890 Г.

бг Спиридон Јефтимијадес дошао је у Јагодину за

окружног физикуса у другој половини 1852. године Kao
шести физикус по реду и на том положају остао од 1853.
до 1859. године, а делимично и 1860. годину, дакле око
девет година.
је,
У првој половини 1860. године дошао као седми
физикус по реду, dr Младен Јанковић. Он је остао до
краја 1861. године, а почетком 1862. заменио га је нови.
физикус У4г Милосав Павловић, родом из села Дражмилов-
ца, Среза деспотовачког, а Округа ћупријског, као осми
физикус по реду. Он је у своме крају остао од 1862. до
1872. године, дакле око једанаест година.
Године 1873. и 1874. место окружног физикуса било
је упражњено из непознатих разлога. Одмах се наметнуло
питање ко би могао да врши дужност физикуса. У то
време је на то питање било лако одговорити, јер је у су-
седним окрузима па и срезовима било лекара који су
могли да се по указаним потребама позајмљују.
После ових година, место окружног физикуса у Ја-
години попунио је Здг Казимир Станишевски, по народности
Пољак. Он је ступио на дужност као девети физикус и у
Јагодини остао од 1875. до 1890. године, дакле пуних шес-,
наест година. Најдуже од свих и пре и после њега до
краја ХТХ века. Његов син тг Станислав Станишевски
био је између два светска рата апотекар у Жагубици,
Приштини и Београду, а унук тг Казимир Станишевски
био је такође апотекар. Године 1891. за физикуса је дошао
дг Стеван Сибер као десети по реду и остао на дужности
само ту годину.

8 113
 Dr СЕЛИМИР ЂОРЂЕВИЋ, ПОСЛЕДЊИ ФИЗИКУС
У ЈАГОДИНИ У Х1Х ВЕКУ

114
~
=
Као једанаести физикус дошао је 4г Јован Данић
1892. године и остао само ту годину. Идуће, 1893. године,
за физикуса је дошао дг Пера Добри као дванаести по реду
и остао од 1893. до 1897. године, дакле пет година.
Њега је после пет година заменио 4г Зарија Поповић,
тринаести физикус по геду и на тој дужности остао 1898.
и 1899. године.
Последњи физикус у Јагодини у ХТХ веку био је dr
Селимир Ђорђевић Kao четрнаести по реду, чијим име-
ном ce завршава ранг листа окружних физикуса
од 1839. па закључно са 1900. годином. Први је био dr
Карло Белони, а последњи Чг Селимир Ђорђевић.
За време 4г Спиридона Јефтимијадеса и његовог
боравка у Јагодини десило се нешто необично. Он ce
нешто замерио окружном начелнику и да не би здравст-
вена служба због тога трпела око прегањања са њим
морао је по одлуци кнеза Александра да буде премештен
из Јагодине. Ево трагова о томе од 17. матра 1860. Књаз
под бројем ВН = 868 и броју Дел. 521 доноси следећу од-
луку: •»По претстављењу Попечителства Внутрени Дела
од 16. тек. месеца СН = 520 премешти то за казну дојако-
шњег физикуса (Окружија Јагодинског 4г Спиридона
Јефтимијадеса за физикуса Окр. Крушевачког а на ње-
гово место дојакошњег физикуса Окр. Крушевачког Г. аг
Младена Јанковића. »Ево образложења: Бр. Дел. 520, 10.
марта 1860. Оделеније 16. марта 1860: »Будући да је се
догодило извесно неспоразумение између. физикуса
и 'Началника Окр. Јагодинског па да не би званич-
ничним пословима то сметњу какву причинило, пред-
лаже, да се физикус Јагодински ТГ. Јефтимијадес Kao
за казну премести у Окружије Крушевачко за физикуса,
а на његово место физикус тог Окружија Г. Младен Јан-
ковић за физикуса Окружија Јагодинског по потреби слу-
жбе премести « 16.
марта 1860. тако да се учини
ИЗВОРИ
Министарство Унутрашњих дела, Санитетско одељење,
Бр. Дел. 521. од 17. марта 1860. год. и Бр. Дел. 520. од 10.
марта 1860. год,
ЛИТЕРАТУРА
Шематизми Кнежевине Србије од 1852. до 1882. године,
Шематизми Краљевине Србије од 1882. до 1901. године.

8* ·
ВИ
|
 ОСНИВАЊЕ
И РАД ПРВЕ АПОТЕКЕ У ЈАГОДИНИ
1852. ГОДИНЕ. ОСНИВАЧ Мг ЂОРЂЕ КРСТИЋ
РОДОМ ИЗ РУМЕ У СРЕМУ

Кад је реч о оснивању прве апотеке, подсетимо се

на детаљ из претпрошлог поглавља ове књиге да
је, јану-
ара. 1846, у вези оснивања апотеке дошао из Аустрије — из
Шида у Срему — штг Август Козјак. и интересовао се
да лично оснује прву апотеку у Јагодини. Али, прикупив-
ши податке и услове под којима би апотека требало да
ради, окарактерисао их је сасвим негативно, изјавивши
да са апотеком не би могао материјално опстати. Он је о
томе. известио и надлежно Министарство, односно њего-
во Санитетско одељење, које се сложило са његовим миш-
љењем.
После негативног закључка он одустаје од те на-
мере и враћа се натраг у свој Шид. Године 1846, у време
када се то догађало, цела Србија је имала свега три апо-
теке и то све три концентрисане у Београду: 1. апотеку
Мг Матеја Ивановића, 2. Правителствену
апотеку (држав-
ну апотеку) и 3. апотеку Антонија Делинија.
После пет година дошао је још један заинтересо-
вани и то у првом реду за оснивање апотеке у Шапцу.
То је био Ђорђе Крстић родом из Руме
у Срему. Он се
најпре обратио Санитетском одељењу Министарства оп-
штом молбом за оснивање апотеке у неком граду Србије,
где би било највише услова за рад и опстанак.
Овде ћемо у целости изложити како је дошло до
оснивања јавне апотеке, јер се то дешавало у времену
када Србија још није имала закон о апотекама и апо-
текарима нити. детаљисане уредбе и правилнике о томе.

116
МОЛБА ЂОРЂА КРСТИЋА ДА МУ СЕ ДОЗВОЛИ
ДА ОСНУЈЕ АПОТЕКУ У ШАПЦУ

117
 ЕН
Мени

Д Пират Сухо 87

||
(и

|
|
(АИ

КРСТИЋА
ДРУГА СТРАНА МОЛБЕ ЂОРЂА
ЗА АПОТЕКУ У ШАПЦУ
ТРЕЋА СТРАНА МОЛБЕ ЂОРЂА КРСТИЋА
ЗА АПОТЕКУ У ШАПЦУ
–
То ћемо учинити и због тога што смо у архивској грађи
наишли на цео поступак, што представља реткост из
педесетих година прошлога века.
Шестог маја 1851. године обратио се Министарству
унутрашњих дела тг Ђорђе Крстић, родом из Руме у
Срему, с молбом да му се изда дозвола за оснивање прве
апотеке у Шапцу. Он се обратио Министарству следећим
речима:
»Желећи да будем од користи моме роду и страда-
јућем човечанству, намеран сам да отворим апотеку У
Шапцу. Зато најпокорније упућујем своју молбу Високо-
славном Министарству и милостиво тражим из следећих
разлога. А) зато што сам црпео основне науке из апоте-
карства, што се види из приложеног сведочанства под
А и што се види из приложеног под Б и В, и да сам
као помоћник, кроз дуже време радио у Румској и Панче-
вачкој апотеци у Српској војводини; Ђ) Зато што сам слу-
шао апотекарске науке у Германии и тамо завршио ca
добрим успехом, што се види из приложених докумената
под Г, Д, Е; В) Зато што сам положио прописани државни
испит, што се види из дипломе под Ж) и што имам
знања за управљање апотеком и Г) зато што ме је отац
Станимир Крстић, румски свештеник и приседатељ кар-
ловачке Конзисторије новчано снабдео да могу апотеку
да оснујем.
У Руми 6-ог 1851. |

Ђорђе Крстић
житељ румски у војводству
српском дипломирани апотекар“.
(Ову молбу смо цитирали, односно превели на наш
данашњи језак, да би се могла лакше разумети.)
Ta молба из Руме стигла је у Санитетско одељење
|

Министарства унутрашњих дела и одмах узета у посту-

пак под бројем СН = 659, од 23. јуна текуће године. Ми-
нистарство је молбу проучило и послало је Окружном
начелству у Шабац са пропратним захтевом да шабачка
политичка и санитетска власт да о њој мишљење. Минис-
тарство је истакло да се неки Ђорђе Крстић, краљевско-
аустријски поданик, обратио Министарству и молбом тра-
жио, као дипломирани апотекар, да му се одобри осни-

, 120
–
би имало тачне податке
вање апотеке у Шапцу, али да
о условима Министарство је тражило да окружни начел-
ник одговори на следећа питања:
Шапцу
»1)Да ли је и колико потребно да се у
обрту, једна
оснује и отвори апотека, 2) Да ли би, према обзир
узимати у
апотека могла у Шапцу да се издржава, би се због нема-
број становништва и његове потребе,
или
ња услова за рад морала касније да затвори, 3) Да ли би
била стварна потреба да ce
за тамошње становништво разлога Ми-
отвори"! Због наведених
поменута апотека
окружном начел-
нистарство унутрашњих дела наређује физикусом да
нику, горња питања, заједно са окружним
и натраг Министарству врати“.
обради и иследи
У име Министарства унутрашњих дела овај
захтев
и потписао дг Емерик
је 23. јуна 1851. године лично упутио
знаменити лекар
Линденмајер, начелник Санитета, наш
ХТХ. веку. Он је у Србији слу-
и организатор санитета у
кнеза Милоша, када је, 1860. године,
жио до друге' владе
по жељи кнеза стављен у пензију.
размотрио
Окружни начелник је добијена питања познава-
физикусу, као најбољем
и послао их окружном да
потреба у граду и округу,
оцу здравствених прилика и Овде је усле-
своје мишљење.
их лично обради и да да
се нико није могао надати,
дило нешто необично, чему
узимајући у обзир репутацију града Шапца из оног
;

времена. dr AHTO-
После исцрпне обраде, окружни физикус
следећи одговор: »Славном
није Гродер је 8. јула дао
како му. је
начелству окружија шабачког и изложио
Начелство, 6. јула текуће године, саопштило да је Висо-
потребно да зна све о малопре
кославном Министарству
изложеним питањима. На прво питање је одмах одговорио
— да у Шапцу није потребно да се оснује и отвори
конкретно нема ви-
апотека зато што сем њега, окружног физикуса, а и
ше ни једног лекара који врши лекарску праксу,
број болесника. је
зато што у месту нема ни болнице, а
Као
они се уопште и не лече.
мали. Што се тиче сељака,
протокола број
доказ за то навео је из свог лекарског 1841. mo
болесника у току последњих десет година, од
1850. закључно, и истакао да су подаци апсолутно тачни,
своди и из њих даје извештаје.
јер их сваке године
121
 Ево његових података по годинама:

»Било

ар)
је 1841.
1842.
число болесника
Ју
204
201

+ 1843. Бо 148

1 1844. 5 212
А 1845. = 195

5 1846. iy 259 — ове године била

је грозница
Било је 1847. число болесника 420 — као регдна болест
„5 1848. У 579 — ове године била
колера
3 1849. 2 375
„> 1850.
ј 576 — ове године би-
ле су мале красте
и велики кашаљ.

Узрок да је тако мало число болесника на лечењу

сваке године није једини. Исто тако нису људи навикли
у болестима и лекове да употребљавају: управо и нема
много болесника, јер је народ уопште здрав и само у лет-
њим месецима, од грознице и срдобоље много пати! Према
томе, за овако мали број болесника физикус увек може
да спреми лекове и апотекар му зато није потребан«.
На друго питање: да ли би у Шапцу једна апотека
могла да се одржава и да постоји, обзиром на њен обрт,
који би се предвидео према броју становника у округу и
граду физикус је одговорио да у Шапцу апотека не би
могла да опстане без државне помоћи, јер је обрт од
лекова тако мали да један човек сам од тих прихода не би
могао да живи. Ово тврђење поткрепио је доказима из
свог лекарског протокола о набавци и продаји лекова који
је водио обавезно по уредби за окружне физикусе. Навеш-
ћемо те податке о набавци и продаји лекова у току пос-
ледњих десет година:

122
 '
72 фор. и 20 краиц. среб.
»У 1841. дао сам за лекове
fi BAD ЖБ Fi 48
75 от,3 29199
4 'з
,,
,з 1843. #51 595
” 25
537

ЖОЗЕ
,з ,з ,з
5,
Уз
» 7

1845. ,з 48 ,з ,з ,з
,ф #75,
,з
1846. 88 2
,, 7. ”?) ”? 9%8-/\8|} ,з ,.,?

, 18477.
SELO BANK
ут

bica
dr? ”
wo
134
172
,з ,,
:,,.:,;-
22
22.
и ,з
тодиве
'0ве;
била је холера
„S
NAM
„OV EN ЖЕ
156
,, ,, 53 краиц. среб.
99
156
,, 1850. ,з 477 ,? ,2з ,. ,? ,?

На крају овако изнетих доказа dr AHToHMje T'pomep

је извео општи закључак да ће се »Високославно попечител-
ство« из овога уверити да би физикус који држи апотеку
тешко могао у Шапцу да опстане без државне годишње
плате, а још мање један апотекар који нема никакву пла-
ту. Што се тиче трећег питања: да ли би је становништво
користило ако би била основана, он сматра да је врло
сумњиво да би становништво од ње имало користи, јер
би се отварањем апотеке намножили »кваксалбери« (квек-
силбери), надриапотекари и надрилекари. Ту је мислио
на болеснике који би сами узимали лекове из апотеке и
лечили се, што би било веома штетно по народно здравље.
Физикус је то протумачио као општу појаву у оно време,
нарочито код необразованијег света, јер тада не би многи
тражили лекара пошто могу сами да дођу до лекова у
апотеци, те би себи много више шкодили него користили.
Што се тиче апотекара, он би био у тешком поло-
жају у смислу опстанка, јер би био приморан, не бирајући
средства, “да болесницима и купцима намеће лекове само
да би зарадио за живот.

карско
Своје излагање завршио
мишљење да још није
је
овако: »Зато је моје ле-
време да се оснује и
отвори апотека, све док се не оснује болница и док се
не укаже потреба да, поред државног физикуса, може
још један лекар у Шапцу да ради“.
Са: овим мишљењем сложио се и окружни начел-
ник и спровео га Министарству унутрашњих дела, додав-
ши у истом смислу неколико речи. Тако примљен и o6-
разложен одговор послат је Министарству унутрашњих :

дела 23. јула 1851. године.

123
 У детаљној обради овог питања ми се не слажемо“
са мишљењем окружног физикуса 4аг Антонија Гродера,
јер је, по нашем мишљењу, по том питању исувише гле- |

дао и говорио кроз призму својих угрожених интереса

ако би у Шапцу била основана прва апотека.
У самом почетку он је, без икаквих претходних OD-
разложења, одмах био одлучно против оснивања апотеке.
У даљем излагању и одбрани свог негативног става он тај
став није успео јаким разлозима оснажити јер било је
исувише познато да је Шабац после Београда био култур-
но најпросвећенији град у Србији и да је још тридесетих
година прошлога века био као погранични град веома под-
ложан савременом европском утицају. Било је познато да је
имао прву гарду која је послужила као модел српској стаја-
ћој војсци и да је у њему основана прва мала болница. Поз-
нато је било и то да је у Шапцу засвирао први клавир, да је
унет у кућу први кревет и да је у приватној кући Госпо-
дара Јеврема Обреновића формирана прва библиотека. За
све то постојали су услови у богатој Мачви, залеђу Шапца.
Ако узмемо у обзир да су у Шапцу пре 1830. го-
дине отворена и два дућана за продају лекова који су се
заправо од тога издржавали, још нам је неубедљивији изгле-
'дао негативни став физикуса Гродера по питању оснива-
ња апотеке. Он је навео као разлог да би се са отвара-
њем апотеке у Шапцу намножили »кваксалбери«, надриле-
кари и надриапотекари. Међутим, тај разлог не бисмо
могли усвојити као битан и значајан, јер је отварање
првих апотека у местима Србије то заиста и проузроко-
вало, али то није смело да се узме као пресудно. По тој
логици апотеке се никад не би могле оснивати, јер су се
ти надриапотекари и надрилекари неминовно појављивали.
По нашем мишљењу, на те надрилекаре M надриапотекаре
требало је гледати као на нужно зло, које се на еволу-
ционом путу оснивања апотека морало пребродити, а не
као на велику препреку ноја би као важан фактор ко-
чила развој апотека.
Треба се подсетити да је исти физикус, дг Гродер,
био и против апотеке Антонија Делинија, када је оснивао
своју апотеку у Шапцу још 1839. и 1840. године. Међу-
тим, Антоније Делини није се задржао у Шапцу због тога
што му је породица живела у Београду. Како је у то
време једна апотека из Београда премештена у Крагу-

124
јевац, Делини је искористио прилику, напустио Шабац
и основао апотеку у Београду.
по
Приликом нашег проучавања и доношења суда
овом питању узели смо и податке
аг Гродера о малом
Али,
броју болесника и о незнатној заради на лековима.
то чини само један део прихода јавне апотеке. При купо-
25%, који му је
вини лекова лекар је имао попуст од само
по уредби давала апотека. Према томе, приход јавне апо-
лекова био би много већи од прихода ручне апо-
теке од 0б-
теке окружног физикуса. Сем тога, овде није узета у
слободна продаја лекова; без лекарског
зир популарна,
већи приход од оног са
рецепта, која је увек доносила
из вида ни
рецептом. При томе нисмо могли да изгубимо
остале ситнице од којих је апотека имала прихода, наро-
апо-
чито парфимерију и козметику које су новоосноване Апотеке
теке врло брзо пресадиле из савремене Европе.
лабораторијама и од ње
су ту робу производиле у својим плаћала никаква
имале велики приход, јер се за њу није
нових апотека увек се рачунало на
царина. При оснивању зараду
те споредне приходе који су знатно премашивали
на лековима издатим по лекарским рецептима.
Иако оснивање савремене апотеке у Шапцу, само
због необјективног извештаја физикуса
dr Антонија Гро-
дера који је бранио своје интересе
овога пута није ус-
Шабац пет година касније добио апотеку и
пело, ипак је
апотекара тпг Фрању Лудвика.
Као закључак свега изнетог ми смо шабачком физи-
кусу 4г Антонију Гродеру уписали у грех овај пристра-
сан став, базиран на личним интересима, чиме је успорио
Наше је
отварање јавне апотеке у Шапцу за пет година.
мишљење да
ке у напредном
је тада
Шапцу
било
са
услова
богатом
за опстанак
околином.
једне
Али
апоте-
покре-
тач овога питања тг Ђорђе Крстић није чекао на решење
за оснивање апотеке у Шапцу, него је по наговору неких
пријатеља из Београда отишао у Јагодину и тамо се инте-
На његово изнена-
ресовао за могућност оснивања апотеке.
ђење добио је повољне податке и сугестије неких грађана
Јагодине. Он је 2. јула 1851. године поднео молбу да му
се дозволи оснивање апотеке у Јагодини, иако није знао
за исход решења у Шапцу. У тој другој
молби он. је
написао следеће:
125
ДРУГА МОЛБА ЂОРЂА КРСТИЋА ЗА ОСНИВАЊЕ
АПОТЕКЕ У ШАПЦУ ИЛИ ЈАГОДИНИ
 »Ја сам покорни доле потписани одприлике пре
шест недеља од Министарства унутрашњих дела молбом
тражио да ми се одобри отварање апотеке у Шапцу. Али
како сам пре неколико дана по наговору нехих својих
пријатеља отишао у Јагодину и уверио сг да би већа ко-
рист била за Јагодину и околне вароши да се у Јагодини
оснује апотека пре него у Шапцу, из ових разлога у сва-
кој покорности ми дозволи да оснујем апотеку у Јагодини.
У случају, ако се'ова моја молба не би узела у поступак,
из неких оправданих разлога, ја ћу, пз благонахођењу
предхваљеног Министарства унутрашњих дела са благо-
дарношћу примити да у Шапцу отворим апотеку.
Очекујући скоро решење, јесам Висохославчог Ми-
нистарства покорни слуга Ђорђе Крстић, апотехар, 2. јула
1851. год. у Београду« (и ову смо молбу превели на данаш-
њи језик ради лакшег читања шире публике).

После 17 дана стигао је и одговор и мишљење ок“.

ружног начелника из Јагодине, који је био супротан ономе
из Шапца, па га због интересантне садржине овде изно-
симо преведеног на наш данашњи језик:

»МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ДЕЛА ПОДНО-

СИ ИЗВЕШТАЈ НАЧЕЛСТВА ЈАГОДИНСКОГ ОКРУГА
На писмени захтев Министарства унутрашњих дела
од 3. текућег месеца Н = 982, Началство округа Јагодин-
ског понизно јавља: а) Да је апотека у вароши потребна
из разлога што је њена потреба код становништва порасла
и непрестано расте, као што је опште познато, и да ce
народ из дана у дан одриче »сујетне« бабских лекова.
6) Началство мисли да би једна апотека у Јагодини,
због приличног броја становника у вароши, могла да об-
стане, а и због сеоског становништва овог округа, друго,
што ову варош окружавају друге варошице из околних
округа, и треће, кад су 'могла да обстану два дућана
који су држали лекове, а поред њих и многе дућанџије
што су продавали лекарске ствари и тиме се издржавали.
Самим тим би могла боље да опстане и да се издржава
уредна апотека, која исправне — правилне лекове држи
и продаје. Само можда, у прво време, апотекар не би био
на 'високој добити, док народ о апотеци не би разазнао,
а што се њеног даљег напретка тиче сматрам даће на-

127.
род апотеку боље упознати и као такву надаље користити.
О свему томе је већ усмено речено Ђорђу Крстићу апо-
текару који жели овде апотеку да оснује, када је овде
раније долазио.
в) Отварање апотеке у Јагодини би било од несум-
њиве користи за становништво, а и за лекара би много
боље било, јер би се онда људи правилно оријентисали
и знали да би у апотеци по лекарском рецепту могли да
купе лекове, и не би се бојали да ће их доктор оптере-
ћивати са скупим плаћањем, већ ће лекару морати само
визиту да плате. У том случају лекар би био слободнији
и стално би посећивао болеснике, а не као што је до сада
на пут стајао пред наведени узрок.
Са учтивошћу ово Началство шаље своје набро-
јане одговоре на постављена питања »Пред хваљеном Ми-
нистарству« износи и своје мишљење, произашло из раз-
лога наведених да је умесно и потребно да се у Јаго-
дини отвори апотека.
Писар, М. Недељковић Началник окр. Јагод. Почасни
19. Јуна 1851. у Јагодини књ. ађут. коњички пуковник
Ј. Наумовић«

Из овако убедљивих разлога и закључака јасно се

видело да је постојала жарка жеља грађана и тамошње
месне власти да се у Јагодини оснује апотека.
Кад је цео поступак враћен Министарству унутраш-
њих дела, Санитетско одељење није донело одмах конач-
ну одлуку, већ га је послало на решавање својој вишој
надлежној власти, а то је Совјет.
Бг Емерих Линденмајер, као начелник. санитета
“

Министарству унутрашњих дела, послао је 18. августа

1851. године овај досије CH = 1111 Совјету на решавање,
образложивши од почетка како је све текло — и за Ша-
бац и за Јагодину — усвојивши гледишта окружних на-
челника из обадва града. Он је даље изнео да је Минис-
тарство унутрашњих дела дужно да се брине, по пара-
графу 8. свог устројства о санитетској струци, и поновио
да је град Јагодина у средишту наше отаџбине, а то је
важан разлог у прилог одобрењу да се оснује апотека.
У даљем тексту он каже да из наведених разлога узима
слободу и шаље предмет Совјету да он реши конкретно
треба ли дати дозволу за оснивање приватне апотеке у

128
Јагодини или не, с тим што би се та дозвола дала Ђорђу
Крстићу и образложило под којим условима. Даље, на-
челник Линденмајер даје неке податке о Крстићу — да је
Србин, рођен из Руме, дипломирао у Саксонској, да распо-
лаже материјалним средствима којима може да оснује
апотеку, подвлачећи да се све то из приложеног досијеа
види.
Поред свега, Министарство унутрашњих дела, под-
носећи »Високославном Совјету« овај предмет на размат-
рање и решење, покорно га моли да изволи у исто време
да и ово реши:
»Да ли ће Ђорђу Крстићу, апотекару, ако би му се та
дозвола за отварање апотеке дала, и то право уступила,
одобрити да може у Јагодини да држи као какво поро-
дично 'добро, тј. да може он или његови наследници да
апотеком по узакоњеним обичајима располажу али се то
само њему као лично право даје — у том последњем слу-
чају да ли би смео или не као сопственик да је заложи,
да под кирију, да је задужи, прода или завешта, или би
се то право, у случају какве промене код сопственика,
морало да пренесе на какво друго апотекарско лице“.
На овом месту се, у најширем смислу, изричито
тражило да се прецизирају права апотекара на апотеку,
а нарочито се мислило на наследство после његове смрти.
Из овога се јасно видело да су уредбе које су се односиле
на апотекарство биле скучене, нису све предвиђале, а
можда их није ни било, па је зато начелник Санитета то 0б-
разлагао. Пошто је начелник дг Линденмајер био из
Аустрије и тамо можда познавао апотекарско законодав-
ство, у коме је све подробно било регулисано, он је хтео
би током
да се и овде тачно предвиде сви случајеви који
времена могли да наступе.
:

Ми знамо да је пре 1865. године апотекарство у

Србији постојало и развијало се на основу уредаба и на-
рочито издатих решења, а тек после 1865. развијало се
по потпуно прецизном »Закону за апотеке и апотекаре и
за држање и продавање лекова и отрова« који је те го-
дине донет и потпуно регулисан правилником — Наста-
вленијем.
Дакле, наш предмет отишао је на даље решавање
Совјету. У даљем тексту нећемо навести мишљење Сов-

9 129
јета, већ ћемо изнети одмах решење, које је после миш-
љења Совјета донео кнез Александар Карађорђевић.

МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

Министарство унутрашњих дела поднело је Совјету

под 18. пр. месецом СН=1111. Овде прикупљене прилоге
— 10 комада — и претставило му како је неки Ђорђе
Крстић, родом из Руме молио да му се дозволи да у нашој
отаџбини — у Шапцу или Јагодини — отвори апотеку
која би била од користи и становништву околних вароши
и села и како би се издржавала, јер би се налазила у сре-
дини отаџбине. Тражећи о томе и од виших власти пот-
ребно решење, хоће ли се дозволити и под којим услови-
ма, поменутом Ђорђу Крстићу у Јагодини на оснује апо-
теку.
Узевши у обзир становиште овог Министарства у
разматрање и саслушавши мишљење Совјета од 1. т. м.
број 723, ја сам се сагласио са њиме и решио: да се пре-
дименованом молиоцу Крстићу дозволи да може своју
апотеку у Јагодини да оснује и да држи, и то само са
личним правом, сходно духу наших земаљских закона и
под обичним условима, основаним на нашим постојећим
санитетским и апотекарским прописима и уредбама, и
проглашавам да Министарство унутрашњих дела то спро-
веде у дело.
СсН==797, 10. Септембра 1851. год.
у Београду
А. Карађорђевић“

(И ово образложење кнеза превели смо на данашњи

језик).
После кнежеве одлуке концесионар се обратио Ми-
нистарству једном представком у облику захвалнице и
тражио још неко објашњење. У продужетку доносимо
текст захвалнице у оригиналу:

»ВИСОКОСЛАВНОМ ПОПЕЧИТЕЛСТВУ
ВНУТРЕНИ ДЕЛА!
Како сам решење ДВисокославног ШПопечителства
Внутрених Дела, под 24. пр. м. СН—1346. добио да могу

130
повисочаишем одобрењу на молбу моју, у Јагодини апо-
теку отворити, ја сам се покорно потписани, тронут чуве
ством неисказане признателности, на милост Високослав=
ног Србског Правителства одма решио Апотеку у Јагодини
отворити, а зато у свакој покорности долазим Високо-
славно Попечителство Внутрени Дела, под ког надзира-
нием, ово заведение стоји, да би ми оно по овом нуждно
Наставление и по обећању у решениу одпуштено, неко
писмено право на ово отварање одпустити благоизволело.
Јесам :Високославног Попечителства покорни слуга
Ђорђе Крстић, апотекар дипломирани, у Београду 1. Ок-
тобра 1851<«.

И после ове захвалнице, са предајом коначне доз-

воле — концесије — није било све завршено. Тек после
месец дана Окружно начелство у Јагодини предало је
Крстићу дозволу са целим досијеом и о томе известило
Министарство. Овај последњи акт ћемо због његове“: важ-
ности цитирати у целости данашњим савременим језиком:
МИНИСТАРСТВУ
УВИСОКОСЛАВНОМ
i УНУТРАШЊИХ ДЕЛА
ИЗВЕШТАЈ ЈАГОДИНСКОГ ОКРУЖНОГ НАЧЕЛСТВА

Одговарајући на писмено Високославног Министар-

ства Унутрашњих дела послатог 6. пр. м. СсН=1346, На-
челство округа јагодинског у највећој понизности, јавља
Министарству да је позвало у своју канцеларију Г. Ђорђа
Крстића и предало му Високо подарено решење Његове
кнежевске светлости од 10. Септембра т. г. да може своју
апотеку у Јагодини основати и држати, али само са лич-
ним правом, сходно духу наших земаљских закона и под
обичним условима основаним на нашим постојећим сани-
тетским и апотекарским прописима и уредном скопчаним
— и све му је од речи до речи прочитало у истому вре-
ме подвукло да се строго и неодступно у свему, тих
побројаних правила придржава, а у случају непридржа-
вања истих — све нека себи у кривицу припише. У ту
сврху све је преписе докумената оверене печатом и пот-
писом снабдевени ово Начелство њему предало све ис-
Минис-
правно, о чему по својој дужности извештавам
тарство.

9, 131
#4288, 2. Децембри 1851. год. Началник окружни почастн.
у Јагодини, Први писар ађут. књажески потпол-
Јефрем Поповић ковник кавалер
Ј. Наумовић«,
Иако је поступак око добијања дозволе окончан,
остало је да видимо када је и како Ђорђе Крстић успео
на уреди апотеку и поред тешких општих прилика у Ср-
бији педесетих година. Све је требало набавити из ино-
странства и донети у Јагодину. Познато нам је да су је-
дина тадашња саобраћајна средства у Србији за превоз
ствари и робе била само запрежна возила, воловска и коњ-
ска, а поред њих и товарни коњи и магарићи у карава-
нима.
Он је отпочео са уређењем апотеке, трудећи се да
посао око уређења што пре заврши, али у томе није пот-
пуно успео. После шест месеци, 31. маја 1852. године,
на примедбу Министарства унутрашњих дела зашто није
завршио са уређењем апотеке, одговорио је и правдао се
да је још пре три месеца поручио код комисионера у
Пешти, између осталог, и неке тегле, а да оне још нису
стигле. На његову интервенцију, комисионер му је одго-
ворио да се тегле налазе већ 10 до 19 дана у Београду и
да чекају на погодно превозно средство до Јагодине. Да-
ље, у том правдању обећао је да ће посао око уређења
апотеке бити завршен чим то стигне и да ће тада тражити
комисију за преглед и пуштање у јавни саобраћај.
И заиста, он је после 14 дана, 14. јуна, написао мол-
бу и тражио од Министарства комисију за преглед апо-
теке. Молба је била кратка и гласила је овако:
»ВИСОКОСЛАВНОМ ПОПЕЧИТЕЛСТВУ
ВНУТРЕНИ ДЕЛА

Почем сам дозвољену ми Апотеку у Јагодини от-

ворити у свој ред довео као у покорности по обећању
свом јављајући Високославном Попечителству Внутрени
Дела учтиво Га молим, да соизволи оно надлежну ради
прегледања исте Комисију послати.
Јесам Високославном Попечителству Внутрених Де-
ла Покорни
У Јагодини 13. Јуниа 1852. год. Ђорђе Крстић, апотекар«

132
 |

| M |

ПОШТО ЈЕ УРЕДИО АПОТЕКУ ЂОРЂЕ КРСТИЋ МОЛИ ЗА

ПРЕГЛЕД АПОТЕКЕ И ПУШТАЊЕ У ЈАВНИ САОБРАЋАЈ
 После више од два месеца комисија се састала у
Јагодини и приступила прегледу. Пада у очи да је прошло
65 дана откако је Крстић тражио комисију и да је на њу
требало чекати тако дуго да би се састала и приступила
прегледу. По нашем мишљењу по среди су били многи
разлози, у првом реду неекспедитивност администрације
а затим и чињеница што је комисија била састављена и
од чланова ван Јагодине, тј. из Београда и Крагујевца.
При томе се морало усклађивати слободно време сваког чла-
на комисије због напуштања редовне дужности и путовања у
Јагодину. Поред тога, цео договор је ишао преписком —
поштом, зашта је било потребно више дана. И, на крају,
треба додати време за путовање комисије обичним колима
са коњском запрегом или бољим колима са дилижансом
по лошим путевима ондашње Србије, до Крагујевца, а
затим до Јагодине.
Пошто је ово први извештај о прегледу новоосно-
ване јавне апотеке који смо у архивској грађи пронашли, ми
га због интересантности доносимо у целини. Он је заним-
љив и из разлога што је тг Павле Илић, правителствени
апотекар, учествовао у комисији у својству ревизора апо-
теке. То му је било први пут, јер пре тога, колико нам
је познато, није никад у комисију одређиван. Ово је било
пре 1859. године, јер се те године примио звања и
дужности надзорног органа над апотекама у Србији. Овде
је то чинио и као управник Правителствене апотеке, јер
је као такав био једини државни орган у апотекарству.
По свршеном послу комисија је поднела и извештај:

»КОМИСИЈЕ ПРЕГЛЕДАЈУЋИ АПОТЕКУ У ВА-

РОШИ ЈАГОДИНИ ИЗВЕСТИЕ«, па је тако даље проду-
жила излагање да се комисија састала и прегледала апо-
теку у Јагодини — по решењу издатом 10. септембра под
бр. 797 од прошле 1851. тодине и да је приступила пре-
гледу 21. августа текуће 1852, изјутра у 9 часова по ев-
ропском времену за разлику од турског по коме се тада
управљало у Србији), а по решењу Министарства унутраш-
њих дела од 12. августа т. г. СН=882.
Пре свега, комисија је од речи до речи прочитала
апотекару Крстићу правила по којима су били дужни да
се управљају сви апотекари у Кнежевини Србији, а исто
тако и приручник за таксе на лекове и све услове којима

134
о
апотека треба да удовољи. Даље је комисија приступила
прегледу следећим редом:
»1-во — Да ли се она предхваљеним Попечител-
ством издана 6. Новембра пр. год. СН=1346 наредба при
овој апотеки храни. (Да ли се наредба са. овим бројем
у апотеци налази и чува).
9-ro — Да ли је апотека добро уређена и да ли
има сав прибор и лекове у довољној количини7
а) Да ли има локал који одговара прописима апо-
текарске науке“
6) Да ли има своју магазу (материјалку)7
в) Свој лабораториум"
г) Таван, д) Подрум, е) Да ли у свим побројаним
овим одељењима има потребан прибор“ ж) Да ли су лекови
доброг квалитета7
з) Да ли има све потребне протоколе, и) Да ли, пре-
ма потреби, има довољну количину лекова, ј) Да ли чува
трговачке рачуне о набављеним лековима и осталим ства-
рима у апотеци“
к) И да ли има потребног персонала за апотекут7«
После детаљног прегледа апотеке комисија је на
свако од овако постављених питања одговорила:
»1-во — Да се више наведена наредба у 1-вој тачки
напоменута при овој апотеки храни,
9%-го — Апотека се налази у средини вароши
са
потребнијим прибором и лековима прилично снадбевена;
нај-

а) Има локал по апотекарским прописима добро ви-

дан и сув и на добром месту у вароши, има и потребне
ормане, као и орман за смештај лекова јаког дејства, али
су на тим теглама и боцама сигнатуре од
обичне хартије,
а нису по пропису уљаном бојом написане на стаклу.
Даље, сталних боца има у довољном броју са добрим нат-
писима и стакленим тако исто, сталне тегле од мајолике
— керамике за екстракта и масти са упеченим натписи-
ма и добрим заклопцима. И њих има у довољној коли-
чини, тако да су у њима смештени сви одговарајући ле-
кови. Што се тиче дрвених тегли за прашкове, оне су
лепо направљене од јасеновог дрвета, добро политиране
са натписима, а има их и у довољном броју.
Даље, у апотеци се налази једна рецептура са до-
вољно фијока, пирамидом и тара-вагом. То је стуб
135
облика пирамиде постављен на сандучићу за тара-вагу,
dr B. M.).
на који се она поставља (коментар
У извештају се даље каже да у апотеци има и
потребних теразија са теговима, аванчићима и другим
прибором и инструментима за рад.
6) Материјалка је мало удаљена од апотеке
—— офи-
Она нема нарочитог прибора,
цине и доста је влажна. њима
осим стелажа начињених од обичних дасака и на
стаклене боце за смештај лекова — у добром
су поређане Све је
поретку. Осим тога, има лонаца, дрвених кутијица.
сигнирано са обичним натписима.
в) Лабораторијум је смештен до апотеке у
малој
котлића и све што је потреб-
просторији где има тавица и
но за рад једне мале апотеке.
г) Што се тиче тавана, он је низак, јер су све
куће
али лекови који су на њему
у овом месту тако грађене,
смештени у добром су поретку.
д) Подрума за сада никаквог нема.
е) Има све потребе по наведеним одељењима,
осим
пресе, која је поручена а није стигла.
ж) Лекове је комисија на лицу места подвргла стро-
том хемијском прегледу, по приложеном списку,
и све
огласила за добре, изузев мале количине лека клорне
комисија из-
ликвиде, што се у официни нашла, а које је
бацила, а тај исти лек у материјалци комисија је огласила
добрим.
з) Апотека засад има два протокола у које још ништа
Ђорђа
није уведено. Поред тога, комисија је тражила од
Крстића приручну апотекарску литературу. Њу је пре-
по-
гледала и нашла да је баш хемијска, која је апотеци
требна.
и) Лекова има у приличној количини, а нарочито
оних који су у свакодневној употреби.
ј) Трговачке рачуне све уредно води.
к) Што се тиче особља, има само једног дечка који
служи као лаборант.
Све наведено комисија доставља Министарству уну-
ставила
трашњих дела на увид са примедбама које је апо-
апотекару Ђорђу Крстићу. У примедби је наложено i

текару:
1) Да. етикете на боцама испише уљаном
бојом, 2)
да набави пресу, 3) да се постара за подрум и у њему

136
 набави
смести материјал који је већ ту. Осим тога, да
следеће протоколе: а) израђених лекова, 6) лекова који
ће се набављати, в) набављених лекова, г) примања и из“
давања лекова и д) набавке отрова. На тражење комисије,
апотекар Крстић је изјавио да ће све те недостатке што
пре довести у ред.
На крају овог исцрпног извештаја о прегледу апо-
теке комисија је дала и коначан закључак овако форму-
лисан:
»Из свих горе наведених околности, а нарочито пос-
ле исцрпног прегледа лекова увидело се да не постоји
никаква препрека за њено отварање, и поред наведених
примедби, које ће се што скорије исправити. Доле потпи-
сана комисија је мишљења да се у овом месту може отво-
рити ова апотека и да се из ње по високо узакоњеним
правилима могу издавати лекови нашем народу, који је
ову установу са одушевљењем примио.
22.августа 1852. год.
у Јагодини
Чланови комисије:
Ј. Наумовић, начел. окр. Јаг.
Јосиф Панчић, физикус
окружија Крагујев.
Павле Илић, правит. Апотекар«

(И овај извештај о прегледу апотеке превели смо

слободно и приказали у целости, не изоставивши ништа.)
Због интересантности прилажемо и списак свих дрога,
хемикалија и галенских препарата које је комисија хемиј-
ски прегледала у лабораторији апотеке:
СПИСАК ЛЕКОВА, КОЈЕ ЈЕ КОМИСИЈА ФИЗИЧКО
ХЕМИЧЕСКОМ ИСПИТУ ПОДВРГЛА

Aqua destilata Acetas morphii

Aqua Melissa Сајоте!ј.
Aqua mentha piper. Kalii hydrojođic.
Herba melissa Extract chiba fusc.
Herba mentha piperit. Syrupus Rubi Jdei
Herba mentha cripsa Syrupus Ribium
Flores arnica Balsam copaiva.
Flores chamomills romana Oleum Amygdalar.
Species pectoral ;
Spirit aromaticus
Folia Senna Spirit Camphoratus
137
Sal amarum Spirit Minsereri
Radix Rhei Spirit Serpilli
Сомех china fusc. Unguent. Aromatic.
Radix Jalapa Unguent. hydrang. ciner
”

Fractus Tamarind Emplastr. Veniano

Carbonas Magnes. Emplastr. diachyl simplex.
Lac Sulfuris Tinctura Jođi
Castoreum Tinctura opii simplex
Sulf. chinina Tinctura opii
Composita«

Тако
је, 22. августа 1852. године, апотека 'Đopba Kpc-
тића у Јагодини отворена после толико напора и проце-
дура и тачно 13 месеци после подношења молбе Минис-
тарству за добијање дозволе. Међу члановима комисије ви-
димо и два значајна лица из прошлога века. Први је dr
Јосиф Панчић, а други тг Павле Илић. За Панчића ће
се многи изненадити кад сазнају да је био лекар-физи-
кус, јер је нашој јавности познат као ботаничар и отац
српске ботанике. За нас је овде значајно и то што:је
Панчић, иако је тражио да буде постављен за лекара у ма
ком месту у Србији добио баш Јагодину. После Јагодине он
је отишао за физикуса у Крагујевац, одакле је и дошао у
ову комисију за преглед прве апотеке у унутрашњости
Србије, јер новопостављени физикус у Јагодини 4г Спи-
ридон Јефтимијадес није још био приспео.
Што се тиче Павла Илића, он је, 1836. године, био
оснивач Правителствене апотеке у тада престоном граду
Крагујевцу. Он је значајан и као први државни апоте-
кар, први државни хемичар и инспектор апотека у Кнеже-
вини Србији. Мг Павле Илић је оснивач и прве хемијске
лабораторије у Србији 1859. године. Као оснивач помену-
тих установа, он заузима прво место у историји српске
фармације у ХТХ веку.
У комисијском извештају нигде се не помињу гото-
ви лекови, већ само дроге, хемикалије, специје, галенски
препарати и фластери. На то питање није тешко одгово-
рити, јер у оно време није ни било готових лекова, а ако
их је и било изричито се забрањивало њихово уношење у
апотеке. Они cy се онда звали загсапа« што значи
непознато и зато. је била забрањена њихова продаја.
Од времена оснивања прве апотеке у Јагодини дели
нас период од 120 година. Данас можемо рећи да, према
свакодневној. употреби лекова, има још само мало гален-

138
 се нешто
ских препарата, дрога и хемикалија, од којих
справља и магистрално издаје.
Кроз архивску грађу пратили смо рад новоосноване
апотеке у Јагодини и установили да се она У веома ретко
оно време
помиње. И на ово питање лако је одговорити. бесплатно
још није било фондова којима би она давала
лекове, па, према томе, не може бити ни трага у адми-
нистрацији. Ако је апотекар правилно пословао, ако га
није нико низашта тужио, могло је проћи много година
апотеке кроз администрацију нигде и не помене.
да се име
Писмени трагови о раду апотеке могли су остати у извеш-
комисије која
тајима окружног физикуса и извештајима
је с времена на време вршила преглед апотеке.
По тадашњим обичајима апотекари су често ишли
се онда го-
на терен и прикупљали лековито биље, како
а то исто чинио је и наш
ворило »ботанизирали су«,
апотеке У
оснивач Ђорђе Крстић одмах после пуштања
када је
јавни саобраћај, јер је то било крајем августа би чиниле
лековито биље већ сазрело. Да му власти не
га неко у пољу не би узнемира-
никакву препреку и да
начелству и упоз-
вао, он је поднео представку Окружном Примирителном
нао га шта ће да ради, а оно је наредило
Јагодине (Општинском суду) под 1. септем-
суду вароши
бром 1852. године ово:.
»У следству молбе Апотекара овд. (у погледу
молбе
Г. Ђорђа Крстића препоручује На-
овдашњег апотекара) Јагодине да оно
челство ово Примитирелном Суду вароши
житељима ове вароши
свим пољацима (чуварима поља) и
апотекару
(na им нареди) да се ниједан не усуди у пољу
или његовом момку какову препону кад нуждна за лекове
никакове штете не чини,
траве брао буде и кад никоме и буде као прет-
учинити, јер ће сваки онај који то учинио
заповести по закону Полицајно бити казн (ен)“,
ступник а узнемиравао
што значи ко се наредбе не би придржавао полицијски ће
би апотекара биће оглашен као кривац и
се казнити.
1854. године, када је
Прве вести о апотеци имамо из
аг Спиридон Јефтимијадес поднео ок-
окружни физикус извештај, а
ружном начелству у Јатодини полугодишњи
20. јуна текуће године
начелство известило Министарство
и о апотеци се ласкаво изразило:
139
 »Што се пак ово — варошке приватне Апотеке тиче
ова је засада у добром поретку и на задовољство Народа
Окружија овог свагда по надлежним рецептима одговара
и надлежним јој од стране начелства овог налогу точно
испуњава“, што значи да је власт констатовала како апо-
тека издаје лекове по лекарским рецептима и на опште
задовољство народа јагодинског краја.
После седам година рада, сопственик апотеке mr
Ђорђе Крстић је 1859. године молбом тражио да му се
дозволи продаја апотеке другом лицу, јер је слабог здрав-
ља. Али до продаје није дошло.
Средином 1860. године Министарство унутрашњих
дела наредило је под бр. Деловодника 1515, следеће:
»Апотека приватна у Јагодини апотекара Крстића да се
једном комисијом за то одређеном прегледа — види Ко-
мисије одређене да Апотеку приватну Крстића у Јагодини
прегледа Н=1515 и 1549«. Том наредбом о прегледу апо-
тека биле су обухваћене све апотеке у земљи.
Петог марта 1860. године, у свом месечном извеш-
тају за фебруар, окружни физикус ЧУг Спиридон Јефти-
мијадес у 4. тачки тога извештаја о апотеци и болници
каже:
»4. У вароши овој постоји једна Апотека доста при-
лично уређена. Шпитаља (болнице) готово и нема, само
прифатно једну кућицу близу гробља на краи вароши
овдашн. обштине, гди се неки сакати находе, под видом
шпитаља има (болнице). У једном дућану продају се от-
ровне ствари по прописима и понори подписаног ово —
окрж. физикуса.
О школама ништа се похваљено казати неможе, по-
чем су више налик на чатрње но на зданија имену свом
одговарајући, и обе су од слабог материјала по старом
начину направљене и као бивше некад прифатне куће
употребљене су сада за обштинске школе. . . (полуцрни
је наш).
Исте године, 10. октобра, новопостављени окружни
физикус dr Младен Јанковић је у своме месечном извеш-
тају за септембар за апотеку рекао следеће:
»4, Апотека овдашња је визитирана одређеном коми-
сијом, и нађено да је иста са добрим и довољним коли-
чеством лекова снабдевена, као што ће се хваљено Попе-
чителство из поднетог преко Началничества овог извести-

140
о
ја од 6-ог т. м. ЛИ—72 уверити се моћи (што ће се хва-
љено Министарство уверити из поднетог извештаја од 6.
текућег месеца). Овдашњу обштинску болницу за цео пр.
м. није ни један болесник посетио“.
Често помињана болница на крају Јагодине, близу
гробља, се у извештајима окружних физикуса само нази-
вала болницом, а то је у ствари било неко убожиште за
богаље, кљасте и немоћне људе без породица.
Шеснаестог јануара 1861. године исти. физикус dr
Младен Јанковић поднео је извештај о своме раду за 1860.
годину и у тачки 4. опет се осврнуо на апотеку и назови
болницу следећим речима:
» Од заведенија лекарски има се споменути бол-
ница која је обштином ово варошком установљена, но
иста је сасма у рђавом стању тако нити намештаја, нити
од нуждних ствари нит довољне послуге има, пак тако
слабо и врло редко да је ко посештава (посећује). Окружне
болнице нема као нити за такову убудуће подизати има-
јуће се какови и најмањи капитал, нак зато би нуждно
било да виша власт нареди да се на народ порез разреже
и једна добра, целисходна и удобна окружна болница ос-
:

је
нује (полуцрни наш).
— Апотека овдашња која овди већ од десет година
постоји добро је уређена и са довољно нуждним и добрим
лековима снабдевена, кад је у прошлом октобру месецу
через предписанијем Попечителства внутрени дела од 28-ог
септеврија т. г. СН—1515 одређеном комисијом прегледана.
— Дућана који отровне ствари са дозволењем поли-
цајне власти држе сада ни једног нема, што се Начални-
чество ово приликом држане последње визитације увери-
ло да трговци они који су пре неколико година дозволе-
ње добили да по датом им пропису могу отровне ствари
продавати, сви су преко постојеће уредбе са поменутим
отровним стварима руковали; протокол или неуредно или
никако држали нису; ствари такове које су по пропису у
Ш-ћи разред стављене и никако се продавати не смеду,
и такове су држали; пак видећи власт да се при таковом
Начал-
руковању лако и злоупотребљења догађати могу,
ничество ово које им је дало право продавати, то исто
право оодузело им је и сада дозволило неке за
занатлије. нуждне ствари које се у великом ко-
личеству троше, да такове могу држати, а остале отров“
141
не ствари које се у већем количеству почем овде апо-
тека постоји могу се такове на цедуљице влас-
ти добијати. . .« (На почетку овог рада истакли смо
да су се отровне ствари заједно са лековима по тур-
ском узору продавале широм Србије у колонијалним и
другим радњама, да је борба против тога поведена још у
четвртој деценији ХТХ века, и да је настављена током
целог ХТХ века, али је ипак остављено у наслеђе ХХ веку ·

да борбу заврши.)
Из једног заосталог извештаја о стању здравља у
Јагодини и округу за месец октобар 1862. године који
је поднео први лекар из тог краја као окружни физикус
у Јагодини Уг Милосав Павловић из села Дражмиловца,
Среза деспотовачког а Округа ћупријског, сазнали осмо
нешто о болници и апотеци. Он је кратко рекао: >4. Бол-
нице у овој вароши нема. Апотека је у доста добром по-
редку“. :

За апотеку и болницу исти физикус је у извештају

за децембар 1862. године то исто поновио 12. јануара 1863.
године: »3. Болнице у овој вароши јоште нема. Апсана
је у своме поредку, што се чистоће тиче. Апотека је такође
у добром поредку“«.
У тачки 5 он је цитирао и болести које је током де-
цембра 1862. године лечио и за које је преписивао лекове
и упућивао људе у јагодинску апотеку, о којој су се сви
досада похвално изразили. Рг Милосав Павловић, који
је учио медицину у Цариграду морао је студије да допу-
ни у Паризу, јер је у оно време наша врховна санитетска
власт изричито захтевала да се цариградске студије меди-
цине допуне у Паризу са још једном годином. Он је и
дијагнозе писао на француском а не на латинском, јер
су и предавања на медицинској школи у Цариграду била
на француском језику. Ево болести које је лечио са
наведеним бројем болесника од појединих болести:

»Рпештопје Тођија те 13,

Еј дуге ригерегаје
Mielite chronique
4,
1,
Phthysie tuberculeuse 4, Blenoerrhagie aigue 2,
Апетје, 1,
ОШе 2, ЕрПерзје 2,
Огагш е
1, Неторјевје
Gastro Enterite 1,
2,

Amygdaluti operće 2, Rheumatisme aigueč 3«

Embara gastrique 3,

142
 У даљим извештајима током 1863. године физикус
стално понавља раније извештаје о болници и апотеци,
Тако
а тек је понешто додавао и о другим установама.
1863. године написао 6. маја
је у извештају за месец април
следеће:
»4-то Болнице у овој вароши нема; апотека је У
добром поредку; купатила никакви овди нема а што се
стање и
други јавни и прифатни завода тиче, уколико
околности садашње доносе у добром су стању« (полуцрни
је наш).
Иако је у Јагодини апотека постојала и радила од
22. августа 1852. године и ушла у другу деценију посто-
јања, неки окружни физикуси су имали и своје ручне
апотеке које су им служиле при путовањима по округу,
односно по удаљеним срезовима. Те ручне апотеке спада-
ле су у надлежност правителственога апотекара ради кон-
троле. До: године 1859. није постојало место државног
хемичара, већ само државног апотекара који је вршио
прегледе свих апотека у земљи.
Тако је у првој“ половини 1863. године тг Павле
Илић — у својству државног хемичара, јер је то постао
1859 — извршио преглед обадвеју апотека у Јагодини чији
дг Милосав Пав-
су власници били тг Ђорђе Крстић и
ловић. Комисијски извештаји о том прегледу који би
нам о свему дали одређену слику, нису на жалост сачу-
вани. Приликом отварања апотеке у Јагодини комисија
је при прегледу констатовала да просторије апотеке не
одговарају свим прописима, али је апотеку. као неопходну
ће у догледном
пустила у јавни саобраћај, надајући се да.
времену бити подигнута боља зграда у Јагодини која ће од-
говарати свим прописима. Али до зидања погодне зграде HH-
је дошло, па је апотекар био приморан да сам озида зграду
извештају за месец март 1864.
за апотеку, што је у своме 4г. Милосав Пав-
године констатовао окружни физикус
ловић. Дакле, апотекар Крстић скупио је' све материјалне
снаге и приступио зидању прописне зграде за апотеку. О
томе је окружни физикус написао:
»4-то Болнице у овој вароши нема. Апотека је јошт
све једнако у овом пређашњем стању али по препоруци ИТНО
г. министра и настојавањем начтва: г. апотекар
прави нову апотекуса удобним локалом и ова нова апотека

143
ће му до 15—20 дана бити готова да лекове у њу смести«
(полуцрни је наш).
И заиста, зграда за апотеку била је готова и она
је коначно у њу усељена, што је констатовао окружни
физикус у свом извештају за месец октобар 1864. године,
у коме је 10. новембра написао следеће:
»4-то Болнице у овој вароши нема, апотека је у ред
доведена што се локала тиче. Од јавни завода има На-
чалничество доставити Г. Министру да су овд. Школе за
децу обојега пола и досад биле доста неудесне и не цели-
сходне што се сами зграда тиче. . (полуцрни је наш).
.

Што се тиче ручних апотека, оне су се много раз-

ликовале од нормалних, јавних грађанских апотека.
Оне су имале свега 108 сировина, справљених галенских
препарата и хемикалија које су служиле за комбиновање
лекова на терену. Ево садржаја једне ручне апотеке:

СПИСАК
Лекова које ће морати имати у својим апотекама
лекари који су дужни сами лекове за лечење болесника
држати
1. Асејаз тогрћи 15. Aqua Ташигосегаза
1

2: ae plumbi depuratus 16. Balsamum Copaivae

3. Acidum aceticum crudum 17. Bicarbonas sodae
4. arsenicosum 18. Bismuthum subnitricum
„
5. o citricum crystalli- 19. Borax depurata
satum 20. Camphora
6. 8 muriaticum con- 21. Cantharides in pulvere
centratum purum 29. Carbonas Ammoniae
ДЕ.
ji nitricum concentra- 23. Carbonas Magnesiae
tum purum 24. Cera flava
8. Aciđdum phosphoricum 25. Chartae exprorativia
concentratum purum 26. Chloras calcis
9. Acidum sulfuricum „concen- 27. Chloroformium
tratum purum 28. Collodium
10. Aciđdum tartaricum 29. Cortex Chinae fustus
11. Aether sulfuricus 30. Cortex Granatorum radicis
12. Agaricus chirurgorum 31. Cremor tartari
13. Aloe soccotrina 32. Cubebae in pulvere
14. Ammonia pura liquida 33. Emplastrum anglicanum
34. |, Cantharidum . Lichen islanđicus
35. w Diachylon . Manna
compositum . Mel depuratum
36. Euphorb:i . Oleum crotonis Tiglii
37. Bxtractum Belladonnae + Jecoris aselii
38. 3 Gentianae 4, Menthae piperitae
39. РАHyoscinmi 3 Olivarum
foliorum Фе Ricini
40. ф Nucis vomicae . Pilulae drasticae
41. sb Opii aquosum . Radix Jalappae in pulvere
42. о Ratanhiae 4 Тресасцапћае ријуеге
43. Farina Lini 3 Rhei in pulvere
44. Farina Sinapis » Salep in pulvere
45. Ferrum limatum alcoholi- „ Valerianae
satum . Saccharum album
46. Ferrum oxydatum dyYhidri- . Sal Amoniacum depuratum
cum in aqua . Scilla marina in pulvere
47. Ferrum sesquichloratum . Secale cornutum
crystallisatum . Semen Lini
48. Flores Chamomillae +. Santonici
49. Flores Sambuci ae Sinapis
50. i: sulfuris loti . Species althaeae
51. 5 Tiliae . Species Amaricantes
52. Folia Digitalis . Spiritus Vini rectificatus
53. Folia Digitalis in pulvere . Spongia pressa
54. Folia, Sennae . Sulfas chininae
55. Gummi arabicum in mpulve- a; cupri crystallisatus
re # ferri &

56. Herba Menthae piperitae +, Магпеја

57. Hirudines + Zinci
58. Hydrargyrum bichloratum . Sulfur auratum antimonii
corrosivum . Syrupus cichorei cum Rheo
59. Hydrargyrum chloratum њ Diacođii
mite . Tanninum
60. Hydrargyrum oxydatum . Tartarus emeticus
rubrum . Tinctura Opii simplex
61. Jođum i Unguentum Althaeae
62. Kali nitricum depuratum # Digestivum
63. Kalium jodatum a Hydrargyri
64. Kreosotum fotius
65. T,apis sausticus a Sulfuratum
66. Lapis infernalis . Zincum oxydatum
У Београду Министар унутрашњи дела
ксн=59, 13. Јануара, 1866. год. Н. Христић«

Иако је ручна апотека лекара била минијатурна, из

списку располагала са око 1000 бројева дрога, хемикалија
који би могли послужити скоро за сваку интервенцију.
Што се тиче јавне грађанске апотеке, она је по
списку располагала са око 1000 бројева дрога, хемикалија
и галенских препарата. Као што смо из комисијског из=

10 145
–
вештаја од 22. августа 1852. године видели, апотека у Јаго-
дини имала је пет одељења, потребних за смештај лекова
и сировина.
Овом приликом не смемо пропустити да не истак-
немо да је mr Ђорђе Крстић још раније улагао велике
напоре да удовољи прописима закона и ургенцијама
Министарства унутрашњих дела као и Начелству у Јаго-
дини и поправи лоше смештајне прилике апотеке.
Шест година после оснивања апотеке, 1858. године,
био је већ у могућности да купи имање у јагодинској
чаршији, један дућан са плацом и грунтом и на
своје. име узео тапију, да га преуреди, дозида и
одговори законским прописима у погледу апотеке и
стана под истим кровом, јер је тада било прописано да
апотекар мора стално бити на дужности. Али му се то
није остварило, јер је наишао на сметње,“ око чега се
водила преписка са Министарством, пошто као страни
поданик, није имао права да има непокретности у Србији.
Ево једног дела из те преписке:

»
..'.Почем је Високославном Попечителству Вну-
трени Дела познато, да сам уверењем примљен за по-
данство српско и корак сам учинио за одпуст од
моје власти, и до данас такови јошт получио нисам; Ме-
ђутим десила се прилика, да сам један Дућан са плацом
и грунтом Купио, и од продаваца Тапију на моје име
узео, у намери да као српски поданик моје будуће
живљење овде _осигурам, но почем одпуст получио
нисам, то Суд није ми ктео исту одостоверити (ове-
рити), зато, што такову Примирителни овдашњи Суд са
стране полицајне одостоверио није; будући пак даје мени
познато да као стран подаиник немогу непокретна добра
овде имати, и почем одпуст још получио нисам, то сам
ову моју куповину другом продао, — о чему је и
овдашња Полицаина Власт уверена; него сам од прода-
ваца са одостовереним сведоци. Но како ми купци од
Дућана и грунта тапију ишту, но које сам ја такову
давао и Суду имао да Тапију потврди, да купцима у
совршенству издам и као прави Господари постану; а ме-
ђутим Славни ово Окружнии Суд нијеми такову Тапију
из наведени узрока потврдити тео, из узрока што јошт
нисам, моји уредни од пуст од моје Власти добио;

146
а
–
"Зато сада побуђен се налазим у наивећои покор-
ности молити Високославно Попечителство Внутрени Дела,
да биме те милости удостојило, и наредбу учинило преко
овдашње надлежне Власти, како би се истим купцима
Тапија од стране моје са Судом потврдити могла, да ме
неби Купци више узгемиравали, и тако да у будуће исти
Дућана
купци по полученој Тапии прави Господари од даби
и Грунти постати могли. Премда је мени, познато
Грађанског Суда требало обратити, Високо-
се противу
славном Попечителству, Правосудија, ништа мање почем
Попечител-
и то знам да ово у решавање Високославном
Внутрени Дела спада, по томе пре штоје њему поз-
ству
нато да ја за исти поданнство Србско ступити желим,
Власти,
то се ја њему као надлежнои у овоме за мене
понизно и обраћам (полуцрни је
поради удовлетворења
наш).

У Јагодини 27. Марта 1858. год. Јесам

Високославног Попечител-
ства Внутрени Дела, по--
корни Ђорђе Крстић,
Апотекар«

Поразматрању његове молбе Министарство је за-

— општински
узело исти став као обадва суда у Јагодини
и окружни. Ево кратке одлуке Министарства у оригиналу:

>Што ce тиче потврђења тапије од стране Грађан-

ски Судова, Попечителство Внутрени Дела није у томе
сво-
надлежно, но — као што је проситељ и напоменуо у (мо-
молби — Попечителство Правосудија; а проситељ
јои
лилац) ако и јесте добио од Попечителства овог Уверење,
(у српско по-.
да ће примљен бити у Србско сажителство дотле,
данство), неможе се сматрати као Србскии поданик.
подпуно не удовлетвори (удовољи) закономе пропису
догод
уредбе од 2. маја 1844. године ВН. 603. Дакле као стран
кнез)
још поданик, повисоч (по уредби. коју је издао
Уредби од 2. Августа 1852. године ВН=646.,, не може про-
непокретни добара у Ср-
ситељ имати права на држање важност
бији, нити његова расположења са овима закону
могу получити
Да се препише, Ристић

10%
147
 Даљи спор нас не занима, јер су законске одредбе
биле јасне, али је он касније добио поданство а са њима
и сва права.
До године 1867. апотека у Јагодини није издавала
лекове за болницу, јер је до пред крај те године није ни
било. Она је издавала лекове у већим количинама окру-
жним физикусима суседних округа: ћупријског, круше-
вачког, алексиначког и зајечарског, за њихове ручне
апотеке као најближа и при руци, иако су сви физикуси
имали отворене рачуне и на кредит добијали лекове код
Правителствене апотеке у Београду и њеног огранка у
Крагујевцу све до 1859. године, када их је одлуком кнеза
Милоша држава укинула (то је било за време друге владе
кнеза Милоша, када се стари господар поново вратио на
престо). Онда су физикуси из удаљених округа били упу-
ћени на најближу апотеку у Јагодини, јер су Београд и
Крагујевац били даље.
Из нама непознатих разлога пг Ђорђе Крстић је
баш те године тражио дозволу за продају апотеке до
које није дошло. Пада у очи и то да је дозволу тражио
баш у време када су обадве државне апотеке биле уки-
бољи рад
нуте и кад се отворила широка перспектива за
апотеке. Сматрамо да је ту одлуку донео због слабог
На пи-
здравља. Он је њу само одложио до 1871. године.
тање да ли апотека можда није била рентабилна лако је
јер архивској грађи није нађен траг који би
одговорити, у
то бар поменуо.
Од 1859. па до 1867. године апотека је показала лепе
резултате, о чему смо се уверили из до сада више пута
цитираних извештаја окружних физикуса. Са оснивањем
болнице она је осигурала добар профит и већ била Ha
гласу у целој Србији као добро постављена и уредна апо-
тека са сигурним приходом.
Од 1. новембра 1867. па до краја октобра 1868. годи-
бол-
не, апотека је повећала приход од лекова издатих
ници за 278 гроша пореских и 39 пара. Остали приходи
били су још већи, благодарећи њеној даљој афирмацији,
уходавању болнице и навици болесника да је посећују.
Ево оригиналних рачуна за издате лекове болници.
Они су се морали званично, преко Начелства у Јагодини
послати на ретаксацију Министарству унутрашњих дела
а оно их
у Београд, као на једино место надлежно за то,

148
је затим враћало преко окружног начелства у Јагодину,
са налогом окружној благајни у Јагодини да их исплати
апотекару. Ево тих рачуна:
»1.Начелство Округа Јаго- Лекови издати из апотеке
динског СН=214, 7. Марта Ђорђа Крстића за тамо —
1870. Окружну болницу за месец
У Београду Новембар, Јануар и Декем-
бар коштају и то:

За Новемб. 101 гр. 16 п.

За Декем. 86 гр. 18 п.
За Јануар 1870 180 гр. S. 4,

Свега 368 гр.

25 пара
чаршиских“
Саопштавајући наведено коштање лекова томе На-
чалству Мин. Ун. Дела враћа му под ./. приложене рачуне
и рецепте са известием његовим послате од 9. Децембра
пр. год. ЛН = 190, 5. Јануара т. г. ЛН = 4 и 4. Фебруара
тек. год. ЛН = 21 на употребу.
Да се препише Началник одељка санитетског«

Ево и другог рачуна онако како га је ретаксатор у

Београду тг Павле Илић реферисао:

» PROBPAT Са писмом Начтва Окр.

од 6. Марта без
смотренију Јагодинског
т.
У (у
Нумере и 2-ог Априла г.
погледу) P Рачуна 6 болнице ЛИ. = 51: паслало дет
Јагодинске
ги
рачуна са рецептима од
потрошени лекова из тамошње Апотеке за тамо Окружну
болницу за месец Фебруар и Март т. г. за ове се има
платити:
За месец Фебруар 99 Ip. 12 пр.
За месец Март 114 Гр. 24 пр.

Свега 213 Ер: 36 пр.

чаршис.
Приметби никакови нем а“,
+#+У
оно време било је чаршиских и пореских гроша,
Примедба писца.
140
о
' ЧТВУ ЈАГОДИНСКОМ
CH = 608, од 7. Маја
У Београду

Лекови, који су за тамошњу болницу потрошени по

овде под ./. враћајућа се два рачуна коштају
За месец Фебруар ов. год. 99 Гр, 12 да.
За месец Март ов. год. 144 Гр. 24 пр.

Свега 243 Гр: 36 пара

чаршиски
О чему се то Начтво извештава у одговору на потражи-
вање његово од 6. Марта и 2. Апр. ов. год. ЛН51. на над-
лежни поступак. (Овде смо цитирали исте рачуне — прво
реферат ретаксатора а после пропратни акт из Београда
Начелству у Јагодини и, као што смо мало пре објаснили,
то је био административни пут
рецепата.)
за
ретаксацију и
ПА
З»РЕФЕРАТЋГ На 25 комада ордин. (орди-
Окр. болници у Јагодини национих) цедуља заједно
са рачуном који је Нчтво. Јагодинско са писмом своим
од 6. текућег ЛН=77 послало на преглед, има се АПО-
ТЕКАРУ ТАМОШЊЕМ за издате Лекове, у Мцу Априлу
т. г. Окружнои болници има се платити 91 Гр. 7 пр. чарш.
Приметби никакви нема“,
»НЧТВУ ЈАГОДИНСКОМ
CH=848, 26. Maja 870: Лекови, који су мца Апри-
У Београду. ла ов. год. за тамо — Ок-
ружну болницу утрошени под овде под ./. враћајућем.
рачуну и 25 комада ординациони цедуља коштају 91
се
Грош и 7 пара чаршиски.
О чему се то Нчтво извештава у одговору на Акт
од 6. овог мца ЛН77 на надлежни поступак“,
45РЕФЕРАТЋТ 26]
О рачуну Шпитаља Нчетво Јагодинског са пи-
Јагодинског смом своим од 3. текући

150.
–
ЛН=96. Послат је рачун са ординационим цедуљама по
којима су издати лекови за Мц. Маи — тамо у Окружнои
болници; за ово се има платити 73 Гр. чарш.
Приметби нема“«.
»НЧТВУ ЈАГОДИНСКОМ
СН=1026, 16. Јуна 870.
У Београду
Експ. 20/6
По овде под ./. враћајућем
се рачуну и ординационим
цедуљама Мца Маја за тамо Окруж. болницу потрошени
лекови коштају 73 Гр. чаршиски.
О чему се то Нчтво извештава у одговору на Извеш-
тај од 3. ов. мца. ЛН = 96 на даљи поступак“,

б5зЗРЕФЕРАТ
Рачуна болнице Нчтво Јагодинско са пис-
Јагодинске мом OJ 6-ог (Јула) т. г.
послало је рачун са ординацион. цедуљама од издати ле-
кова болници тамошњои за прошли месец јуни, за ове
се има Апотекару платити 85 Гр. 13 пр.
Што се приметити, да је помоћник лекарски при
тој болници преписао за Марију Фелингера 10. грана Су-
блимата, са једном драхмом Јалапе и једном драхмом
Екстракта Хелидониума на 60. пилула, да се узима 3. пи-
луле на дан, ово би се потрошило за 20. дана и тако би
болесница узимала дневно по полак грана Сублимата“«.
Ово је била примедба ретаксатора тг Павла Илића
на овако преписани рецепт. да видимо даље шта је
и други орган Министарства унутрашњих дела напоме-
на то

нуо:

МИНИСТАР УНУТР. ДЕЛА

НАЧАЛСТВУ ЈАГОДИНСКОМ
СсН#=1235., 30. Јули, 1870. По враћајућем се овде под
Београд /. рачуну и ординационим
цедуљама, лекови потрошени за тамо — окружну болницу
за месец Јуни, коштају 85 Гр. и 13 пр. чаршиски. Има се
приметити, да је помоћник лекарски при тој болници,

151
о
преписо за Марију Фелингера, 10. грана Сублимата са
једном драхмом Јалапе и једном драхмом Екстракт —
Хелидонијума на 60. пилула, од ових 3. на дан да узима,
— ово би се протрошило за 20 дана, и тако би болесници
узимали дневно по пола грана сублимата.
Према овом Министар препоручује Начелству, да
пита Управитеља те болнице, је ли помоћник исте бол-
нице овој Марији издао горњи препис са његовим зна-
њем или не7 Па овамо јави.
Свеза са извештајем тог Начелства од 6. ов. м.
JIH=112
преписати«,
6. РЕФЕРАТ
Рачуна болнице Нчтво Јагодинско са пис-
Јагодинске мом своим од 13. АДвг.
ЛН=124. — 18. Септ. 137. 6. Окт. 148 и 4. Нов. ЛН=155.
послало је рачуне са ординацион. цедуљама, по којим су
издати Лекови из Апотеке Ђ. Крстића за тамо — окружну
болницу за Мц. Јулии, Август, Септембар и Октоври за
ове лекове има платити то:
и
За Мц. Јулии 52, Тр. 2310.
За Мц. Август 74 Гр. 27 пр.
За Мц. Септевр. 115 Гр. 10 пр.
За Мц. Октоври 99 Гр. 10 пр.

Свега 340 Гр. 18 пр.

Приметби никакови нема“.
За овај реферат немамо пропратни акт, јер га је
зуб времена уништио. Ево и последњег пропратног акта
уз рачуне за месец новембар и децембар:
7. )НЧТВУ. ЈАГОДИНСКОМ
СснН=3339/870. год.
25. Јуна 871. Лекови утрошени за тамо-

Дек. пр.
У Београду окр. болницу мца Нов. и
1870. по
год. рачуну и ординационим цедуљама,
које се под ./. враћају коштају
За Нов. 30 Ip. —
За Дек. 76 Гр. 23 паре
Свега 106 Гр. 23 паре чаршиске .

152
 Које се томе Нчтву извештава у одговору на Из-
вештај од 4. Дек. пр. год. ЛНУ181. и 8. Јануара ов. год.
ЛН=6 на даљи поступак“.
Са овим последњим рачуном приказали смо целу
1870.годину и извели да је тг Ђорђе Крстић примио из
окружне болнице за издате лекове 1278 Гроша чаршиских.
Да би нам било јасније како је он дошао до ове
суме цитираћемо и рецепте које је у апотеци израдио и
.
колико је који коштао. Ако узмемо за основу да је један
динар имао пет гроша, по тој основи можемо да вршимо
упоређења, јер су рецепти које ћемо приказати рачунати
у динарским вредностима:
1. Rp. Antipirini 1.0 q. s. ut. f. pill. N=15
Aquae destillatae DS. На пола сата 1 зрно
Syr. aurantiorum aa 40.0
DS. Ha moma cara 1 малу 6, Rp. Spiritus
кашику, цена 1.65 дин. ОЈ. Cadini aa 120.0,
цена 1,25 дин.
9. Rp. Ferri carbonici
saccharati 0.60 7. Rp. Chinini sulfurici 0.50
Sacchari albi Aquae destillatae
Syrupi Rhubi idei aa 35.0
i
Natrii bicarbon. aa 1.50
ртр. ХП 05. 3прашка T-rae opii simpl. gtts II
дневно цена 2.05 дин. Согпасј 10.0
NDS. На сат кашику,
3. Бр. Ех гас thebaici
Extracti Belladonae
0.10 цена
0.05 8.Rp. Chinini sulfurici
1,30 дин.
2.0
Vini Malagense 30.0 Ferri carbon sacharati 1.0
Syrupi Rhubi idei 30.0 Sol. Arsenic Fowleri
25
. и.
Aquae destillatae 100.0 XXX
DS. Ha два сата кашику Ех рију. Асог
4. 8. рш, XXX
Rp. Chinini Sulfurici 1.40 DS. Ha дан 3 зрна.
Sacchari albi 1.0
U. 6 praškova 9. Rp. Olei lini
5. 3 прашка на дан Aquae Calcis aa 100.0
цена 3.10 дин. DS. Споља
цена 0.35 дин.
4. Rp. Solutio Мати
SalicyYlici 10.200 10.Rp. Jođoformi 0.10
Syrupi aurantiorum 50.00 'Ungu. Emolientis 10.0
Extr. Belladonae 0.05
DS. Ha roza cara BeJIMEKJy
DS.
цена
a O
GG
a 8.
0,75 дин.
кашику цена 1,80 дин.
11.Бр. 501. ка! јодан 10:250
5. Rp. Chinini sulfurici 1.05 Syrupi Aurant 50.0 .

Extr. opii aquos 0.02 М5. На сат кашику

Extr. et pulv. Acori 2.80 цена 1.85 дин.

158
 12.680, Нудгаг. ргеас. flavi 1.0 05. На сат велику
Ungu. Simplicis 50.0 кашику
регСпоља
цена дин. 15.Вр. Бога
1.10
chlorici
кан о 10:300
13.Rp. Inf. ipecac. 0.30:120 Tinct. Rhatanhiae 1.0
Syrupi Rhubi idei 40.0 DS Вода за уста.
Tinctura уапшШае 4.0 цена 1.0 дин.
DS. Ha car кашику
4

16.Rp. Natrii бгота 5.0

14.Rp. Extr. Quebraccho 10.0 Aquae destillatae 60.0
Aquae destillatae 100.0 Syrupi Aurant 60
T-rae opii simpl.
gtts. X
5.
шику
На сат велику ка-
зЗугир! Тресас. 50.0 цена 1.20 дин.

Иако. располажемо са великим бројем магистралих

рецепата, сматрамо да смо са овим приказом успели да
представимо шта се све производило у нашим апотекама
током целог ХТХ века. Ти исти прописи-рецепти употреб-
љавали су се за лечење и до 1930. године, када се већ
осетила навала готових лабораторијских лекова, а и на-
вала стране фармацеутске индустрије. (Од 1930. па до
1941. године у Београду је било десетак страних фарма-
цеутских лабораторија које су производиле лекове, али не
сасвим из основа. Оне су радиле на финалној производњи
лекова — пуниле течним лековима боце, таблетирале го-
тове прашкове, пуниле машћу тегле и тубе, а тек понеки
једноставан лек справљале су из основа, због тога што
се на овај начин при увозу плаћала мала царина и град-
ска трошарина. Почетком рата странци су напустили нашу
земљу, а после рата нису се вратили).
Вратимо се Јагодини. После 19 година пионирског
апотекарског рада у Јагодини, стално слабог здравља, на-
рочито слабог вида, тг Ђорђе Крстић је дефинитивно ре-
шио да се повуче са апотекарског посла и да апотеку ку-
попродајом уступи неком квалификованом лицу. Да би
то могао да спроведе, морао је званично тражити дозволу
надлежног Министарства и изнети оправдане разлоге
због којих се повлачи са овако важног посла, јер је за
здравствену службу Србије онога времена — 1871. тодине
— повлачење једног апотекара са рада био велики губи-
так, који је требало надокнадити доласком другог квали-
фикованог лица са стране, као и због тога што је у та-
дашњој Србији још увек било много: места без апотека.

154
МОЛБА ЂОРЂА КРСТИЋА ЗА ДОЗВОЛУ ПРОДАЈЕ АПО-
ТЕКЕ 1871. ЗБОГ БОЛЕСТИ И ПОТВРДА РК ПАВЛОВИЋА
О БОЛЕСТИ
155
 Не заборавимо да је бројно стање апотека
у Србији
са осамнаест округа било следеће:
У Београду је “било 4 апотеке, у Крагујевцу 1,
у
Шапцу 2, у Пожаревцу 1, у Смедереву 1, у Крушевцу 1,
у Ваљеву 1, у Алексинцу 1 и у Јагодини 1 апотека. Дакле,
као што видимо апотеку је имало десет округа, јер je
град Београд, и поред Београдског округа, чинио засебну
целину.
У 1871. години нису имали апотеку следеће окрузи:
Подрињски у Лозници, Ужички, Чачански, Руднички у
Горњем Милановцу, Ћупријски, Књажевачки, Црноречки
у Зајечару, Крајински у Неготину, а да не говоримо о
среским местима.
Наш јагодински пионир поднео је молбу Министар-
ству заједно са документом о лекарском прегледу окруж-
Hor физиукса Уг Милосава Павловића са следећом стили-
зацијом:

УГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

Подписани молим Господина Министра, да ми из-

воли дозволити Na смем моју апотеку известном лицу
продати из узрока што сам вида ока ослабио, и иначе
снага ми малаксава сваким даном.
16. Јунија 871. год.
У Јагодини
Господина Министра покоран
Ђорђе Крстић, Апотекар Јагодински«
А са десне стране испод овог датума написана је
потврда окружног физикуса овако:
»Да је Г. Ђока Крстић
све само истину у овој молби казао
потписани сведочи и јамчи
dr М. Павловић
физикус Окр. Јагодинског«

Шест дана после ове молбе Министарство унутраш-

њих дела донело је по њој позитивну одлуку и овако на-
писало:

156
 »

___
_
„ит
OP
7

»
доИо И.4
Иви
e. ~. у“We
e... +“.

ЈЕ617 пио*
иА
4.а ACO
~ONE
ПА,
27
Па
+,

•.
a
#6545

“< 240
ои

cc“
НЕ
86

7“
#

08
~

БаИ
76.ои РаЕш
e
7 7.
у

им
javaš «+. пере при
“e.
7

| O~.PRTO
O
PRAJM
| .

Oce
ki ez о
ср.
ž

ДОЗВОЛА МИНИСТРА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА по КОЈОЈ JB

МБ, ЂОРЂЕ КРСТИЋ ПРОДАО СВОЈУ АПОТЕКУ
МБ АНТОНИЈУ ШОХАЈУ 1871. ГОДИНЕ 57
,
15
о
Ђорђе Крстић, апотекар у Јагодини, молио је Ми-
"Г.
нистра У. Дела 16. ов. мца за дозволење да своју Апотеку
у Јагодини може продати известном лицу.

CH=1046, 22. Јуна 871. Министар У. Дела ува-

У Београду
Експ. 23/6-1871.
жио је молбу и дозвољава,
да проситељ може прода-
ти своју Апотеку у Јаго-
дини Лицу које претходно
добије дозволење, да може
у Србији држати јавну
Апотеку“.

Даље испод овако написане одлуке био је и налог:

»НЧТВУ ЈАГОДИНСКОМ

Нека Нчтво преда под ./. приложено решење Г. Ђор-

ђу Крстићу тамошњем Апотекару«.
Са овим смо завршили излагање о раду ове прве
апотеке у трајању од деветнаест година, под оснивачем
тг Ђорђем Крстићем. На страницама које следе изложи-
ћемо рад апотеке за преосталих 29 година ХТХ века
под новим сопствеником, тг Антонијем Шохајем. (У засеб-
ним поглављима биће приказане биографије обадвојице
апотекара.
Из целог излагања виледи смо да је све било пос-
тављено на своје место и да је при отварању свих првих
апотека ударен солидан темељ једној професији у Ср-
бији, базиран на већ постојећим савременим тековинама
Европе.
Почетком 1871, када је пионир јагодинског апоте-
карства стално одлагао своју намеру да се са рада повуче,
десио се један значајан догађај у историји наше фарма-
ције ХТХ века. Он је потресао нашу: тадашњу здравствену
јавност, јер је изгубила једног од здравствених пионира.
Тада је умро врховни старатељ тг Павле Илић — оснивач
Прве државне апотеке у Крагујевцу и Београду, први
инспектор апотека у Србији, први државни хемичар и
први ретаксатор рецепата свих фондова у земљи.

158
 Поводом. његове смрти ондашњи званични орган
»Српске новине« донеле су у броју од
четвртка, 27, јану-
ара, на уводном месту следећи извештај:

УЗЗВАНИЧНИ ДЕО
Г. Павле Илић,
магистер фармације, правителствени
хемик, умро је 23. текућег месеца“.
А у истом броју новина изашао је оглас
у коме се
одмах тражило друго лице које би дошло на његово
место:

МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ДЕЛА потреб-

но је једно лице, које је свршило НАУКУ АПОТЕКАР-
СКУ, и на ту има прописану диплому. Зато који би
хтео
ово место заузети, нека се од 15. Марта ове год. Г. Минис-
тру Унутр. Дела обрати, и своје дотичне доказе поднесе.
Лице које се више са хемијом нарочито органичном
занимало, претпоставиће се осталима.
СН—97 из канцеларије Министарства Унутрашњих
Дела 23. Јануара 1871. год. у Београду“.
(Пада у очи да су ови последњи цитати писани
нашњим књижевним језиком. Ми их нисмо преводили
да-
са језика прве половине Х1Х века, већ су овако писани.
То је већ време када је Вуков језик победио. Он
је умро
1864. године, не доживевши победу свог
језика, која је
дошла постепено и касније са изумирањем оних људи
који су научили да пишу старим језиком. Ипак ћемо
на појединим местима наилазити на стари језик којим су
писали старији чиновници државне администрације који
нису могли да се навикну на нови језик и правопис.)
ИЗВОРИ
Архив Србије — Фонд Началн. окр. Јагодинског, ФУ
Р50 из 1852. год, Н=—3648 из 1852. год. Јагодина 1. Септембра
1852. год.
Мин, ун. дела — С-СФТМУ РЗ2 из 1852. год., исто, исто,
исто, исто, исто, исто, СФПТ Рб60 из 1852, год, СФТУ РН=—56
из 1854. год, СФПТ 9 из 1856, год., СФШ
13 из 1856. год, СФТУ 47 из 1856. 13
из 1856. год, СФТУ
СФИ
533
СФУЛТ
из 1857. год., СФ
из 1858. год. 3 год., СФП 6 из 1857. год,,
из 1857. год., СФУТ 5 из 1858. год,

159
о
Министарство унутрашњих дела — Полиција — ПФИТ 18
из 1858, год.
Мин. ун, дела — С-СФТУ РТ из 1870, год., исто, исто,
исто, исто, исто, исто, исто, исто, исто.
Музеј за историју фармације Фармацеутског факултета,
Београд, Бр. Инвент. 1863.
Мин. ун. дела С-СФШ РбО из 1871, год. исто.
ЛИТЕРАТУРА
Ог тг
ХТХ веку, Београд
рћ Војислав
1970.
Марјановић, Фармација у Србији У
стр. 236 — 241, 251 и 252.
Dr Угљеша Крстић, Прилог за биографију Ђорђа Кре-
тића, оснивача апотеке у Јагодини, Зборник радова са VIII
научног састанка Југословенског друштва за историју меди-
цине, фармације и ветеринарства, Београд 1962.
Ог тг рћ Војислав Марјановић, Оснивач прве апотеке
У Јагодини 1852. године Асја Ђјзбогса штедесјпае, рћагтасјае,
уејегпае, Београд, аппо 1, 1, МОМТХТ,
 РАД ПРВЕ АПОТЕКЕ У ЈАГОДИНИ ПОД ДРУГИМ
СОПСТВЕНИКОМ МЕ АНТОНИЈЕМ ШОХАЈЕМ
1871 — 1901. ГОДИНЕ

Први податак о купопродаји апотеке у Јагодини

имамо из средине 1871. године, када је заинтересовани апо-
текар, странац словенског порекла тг Антоније Шохај,
поднео Министарству молбу за куповину. Тај моменат је
наша администрација овако забележила:
»Антонија Шохаја молбу да може купити Апотеку
Ђорђа Крстића Апотекара у Јагодини постојећу Н=1047,
1122, 1182 и 1845, види Н==44 у 1872. пренето“.
Други податак који се односи на остварење ове ку-
повине је из исте године и овако је стилизован:
»Одлуком Министарства унутрашњих дела од 4. Ав-
густа 1871. год. СН=1182 била је одобрена тг Антонију
Шохају куповина апотеке тг Ђорђа Крстића у Јагодини“
и он је по тој одлуци остварио концесију.
По добијању концесије нови апотекар требало је да
настави рад у апотеци са традицијом дугом 19 година, али
то није било лако, јер је већ у другој години рада наишао
на препреке, сукобе и нервирања, што му је покварило
расположење.
Почетком лета. 1872. године неко је Министарству
унутрашњих дела доставио да су неки лекови у његовој
апотеци неисправни, да код болесника могу да изазову
нове патолошке промене и да би зато требало извршити
преглед анализом више препарата и контролисати њихову
чистоћу.
У ту сврху Министарство је одмах наредило Окруж-
ном начелству да се у Јагодини од двојице лекара и јед-

п 161
ног представника окружне власти образује стручна сани-
тетска комисија која ће извршити преглед. (Напомињемо
да је онда у Јагодини, поред окружног физикуса 4г Ми-
лосава Павловића, и општина имала свог лекара. Сетимо
се ранијих излагања у овом раду, у којима смо рекли да
је Јагодина још средином пете деценије имала општинског
лекара, нама познатог емпирика руског порекла, Глигорија
Рибакова).
На вест о прегледу апотеке Начелство округа јаго-
динског је овако одговорило Министарству:
»ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ДЕЛА
'

Предписом Господина Министра од 18. текућег

СН=1416, наређено је да ово кружни лекар са варошким
лекаром и једним званичником Начелства, Прегледа лекове.
у, "овдашњој апотеки.
Но како се окружни лекар сада находи у округу
по делу каламљења крављих богиња, то је Начелству не-
могућно извршити наведено наређење 'а да посао калам-
љења. богиња, непретрпи 'осетне штете; с'тога што је рас-
поредом наређено гди ће “ког дана лекар имати приступити
каламљењу, а'тди опет прегледу и скидању материје, а
то би се све у свом току пореметило кад би по наведеном
бијо лекар позван натраг. )

Стога је Начелство нашло за добро: о, свему што је

наведено: претходно известити Господина Министра, што
овим у понизности и чиним, а. у. једно и моли, за његово.
наређење, у томе, оћели оно моћи отложити преглед апо-
теке, докле окружни лекар не буде довршио посо око
каламљења богиња, или ће га и нечекајући на то позвати
натраг.
H=9744, 22. Августа 1872. За Начелника. Окружног,
Јагодина, Секретар, „. IToMohHJMK,

ИВ
·
|

С. М. Трифуновић
_._. UM,
„Маршић«
Министар је' уважио ово одлагање, па“ је преглед
апотеке извршен тек после 14 дана, после чега је коми-
сија“ поднела извештај о стању и чистоћи појединих ле-
кова апотеке тг Антонија Шохаја.
Због његове занимљивости извештај ћемо верни
у целости, утолико пре што га је“ својом руком“ писао“

162
окружни физикус аг Милосав Павловић, први лекар из
из овог дела Србије, који је после великих тешкоћа око
школовања у Цариграду и Паризу, дошао да корисно по
служи своме крају:
ЗОКРУЖНОМЕ НАЧЕЛСТВУ ИЗВЕШЋЕ

По наређењу Началства под данашњим даном ми

смо данас у присуству помоћника Хваљанога Началства
Г. Косте Маршића прегледали ово варошку апотеку Г.
Антонија Шохаја.
У прегледу нашем ми смо нарочито обраћали нашу
пажњу на оне лекове који су Херојични и скупи и тако
на првом месту прегледали смо Ишпи — Биаз Спипае —
Sulfat de Chinine.
Сва маса овога лека посматрана у стаклама и изван
ових са голим очима и Лупама видела се је да је чиста,
бела и у свему онакова какову је хемија описује.
Затим смо је анализирали и добили смо резултате
следеће:
1%
у дистилираној води и са сумпорном киселином
(acid sulfur) одма се је стопила и дала је течност чисту и
бистру без и најмањег талога.
2% Стопљена у Нитричној Киселини Acide Nitrique
дала је течност без Фарбе а после угрејана постала је
жућкаста. :

Зе Са Хлорном водом и Амонијаком стопљена дала

је течност угасито зелену.
4, У врућој води стопљена дала је течност бистру
и чисту.
:

5% Течност кине (5ојиноп) хлорном водом и Сианур

де Фер (Сјапиге де Еегге) дала је црвену фарбу.
6) Стопљена у сумпорној концентрираној киселини
дала је течност без фарбе која је после некога времена
пожутила.
П ОПИУМ
Прегледавши опиум нашли смо да је добар, чист и
прави Смирнеиски.
Ш МОРФИНА
1 У ладној води није се отопила као у врућој.
20 У алколу сва се стопила и течност је била про«

зрачна и Реагирала је као алкали.

1

11% 163
 3е Са Нитричном Киселином Ас!де Мипаце
дала је
црвену боју као крв.
4" Могрћила поквашена са 6 капљица Сумпорне Ки-
селине и угрејана стопила се; па кад се после метнуло
/. 2 капљице Сумпорне Киселине са врло мало Нитричне
Киселине и неколико капљица воде постала је течност
љубичасто-црвена, — па кад се је додало Хромичнога Ал-
кали течност је постала угасито мрка штјавоп аза Feri
Seski Шогаћ дала је течност фарбу загасито модру.

ТУ КАЛИ ЈОДАТУМ (ЈОРОЋ РрЕ РОТАЗБЕГЈМ)

20 Стопљен и помешан са Nitrat dargent дао је

бело-жућкасти талог кои се није могао у Нитричној Ки-
селини разблаженој с водом, стопити, а у Амонијаку се
стопио по мало; а у Сјапиге де Еегге стопио се сасвим.
29 Његова течност — Бојшћоп —
помешана са Сум-
порном Киселином и Нитричном, одвојио се јод и са
хлором“ је формирала фарбу пурпурну или љубичасто-
-светлу.
Осим ове анализе, ми смо прегледали и више дру-
гих артикла у овој Апотеци и ништа нисмо нашли што
би у нама породило сумњу да није чисто и за употребу
публике способно, и зато хитимо доставити Началству да
су лекови у Апотеки Г. А. Шохаја чисти, и по томе да су
она доношења достављена Господину Министру Унутраш-
њи Дела неистинита.
5: Септембра 1872. '
Ок. Физикус
У Јагодини Dr М. Павловић
Ог Леополд Леви
_

варошки лекар
Да је у присуству моме преглед Апотеке ово варош-
ке чињен
|
Одостоверава Помоћник Начал.
K. H. Маршић«

По својој дужности, окружна власт из Јагодине

проучила. је комисијски извештај. и 12. септембра са про-
пратним актом и својим мишљењем да апотекар нема
кривице спровела га Министарству. :

164
 »ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

Према предпису Господина Министра om 18, w 28,

Августа ове године СН = 1416 и 1450, Началничество је ово
._

одредило свог Помоћника, Окружног и варошког лекара,

те су Комисијоно прегледали лекове који се продају у
Апотеки Г. Антонија Шохаја овдашњег.
По извештају који је поднела Комисија Началству,
сви су лекови добри и употребљиви по издржаној анализи
коју је изнашла наука.
Према овоме и Началство није предузимало никак-
во ислеђење противу Г. Шокаја апотекара.
Поред извештаја о наведеном Началство у пониз-
ности подноси под ./. извештај комисије Господину Минис-
тру на његову оцену.

Н=10574, 12. Септембра 1872. За Началника

Јагодина, Секретар, Округа Јагодинског
Л. М. Трифуновић Помоћник,
К. Н. Маршић«
По пријему извештаја, у Министарству је настала
полемика због малог броја испитаних лекова, због не-
потпуне анализе лекова и због необичног извештаја, па је
после осам дана послат одговор у Јагодину ове садржине:

НАЧТВУ ЈАГОДИНСКОМ Из извештаја Комисије, ко-

СН = 1546, 20. Септ. 872. ја је решењем Министарским
У Београду од 18. прошлог мца СН—1416
одређена да тамошњу Апо-
теку прегледа и увери се, да ли је она обдржавана
по наставленијима за Апотекаре — види се, како је она
прегледала само четири лека и то: Сулфас Хинине, Опи-
јум, Морфина Пура и Кали јодатум.
Што се тиче првог, реакција која је у извештају
наведена да је са тим телом чињена, показује само то, да
у њему има Сулфас Хинине, али не показује да ли тај
лек је чист, или је помешан био са другим стварима. —
Нужно је дакле било да се нагори на платинском плеху
те да се види да не буде било анорганских Супстанција;
а јели било страних Алкалоида Хине Н. пр. Цинхонине
и др. Ваљало је узети 30 грана Сулфатис Хинине поме=

165
 шати са шест драхми воде и дигерирати кроз полак сата,
затим исцедити и филтрирати, од чистог филтрата 5
делова помешати са 7 делова од официнални Амоније и
видити јели течност остала бистра, или се је замутила.
При испиту Морфије пуре такође се није реагирало
ни на анорганске супстанце ни на Наркотин. Да се
пронађе Наркотин требало je Морфијум у разбла-
женој солној киселини растворити пак. реагирати
ca Тинктура галарум, или са Карбонас Кали, у
след чега би се течност замутила за, доказ, да у њој има
Наркотина. Да је Морфијум ацет. и хидрохлорикум пре-
гледан, у извештају се не наводи. А за Кали јодатум
није назначено како је реагирао на лакмусти папир, нити
да ли се је из течности оне изнад талога од сребра, пошто
се је талог већ дигерирао са Амонијом па после заки-
селио азотном киселином, одвојио јак или слаб талог —
(реакција на Хлоркалијум). — На Сумпорну Киселину са
Хлор Баријумом није се ни реагирало, као ни са разбла-
женом Солном Киселином и Хлороформом «Ha јодску
Киселину.
Осим тога нужно је било да Комисија прегледа
бар неколико из редова осталих лекова, као што су: пре-
парати од Живе, Антимона, Алкалоиди, Хлороформ,
Екстракти, Тинктуре и неки биљни лекови, који имају
јаче дејство, — као: Реум, Ипекакуана, Јалапа, Сена итд,
а исто тако требало је уверити се о томе, јели специфична
мера известних течности према пропису исправно, или не,
Н. пр. тежина Етера, Хлороформа, Спиритуса и солуција
соли.
Најзад у извештају комисије нема ни речи о томе,
у каквом је стању лабораторија, Подрум и Таван Апоте-
кин, утензилијум, оно што треба у тима одељењима
налази какав има персонал, како се експедира, како
дасе

прописани протоколи води, које све иде у преглед Апо-

теке онакав, као што је наређен напред наведеним пред-
писом Министра Унутр. Дела.
За то се налаже томе Начству, да одређена Комисија
према напред изложеним примедбама докнадно Апотеку
прегледа и на основу тога прегледа свој извештај поднесе«
Та је наредба спроведена и комисија је дошла да по
наређењу поступи. Али њој се апотекар Шохај успро-
тивио и није дозволио да се поново врши преглед.

166
 Појаву комисије.по други пут он је протумачио као
нетрпељивост
личну општинског лекара dr JIeonomma .

Левиа. 'против њега, као узнемиравање и клевету. Да се

то више не би десило Шохај- је отишао у Начелство Јаго-
динско и на записник изјавио следеће:
»KH = 10943. 16. Октобра 1872. год.
Јагодина
Г. Антоније Шохај Апотекар овд., када је одређена
Комисија према пропису Госп. Министра Унутр. Дела од
20. пр. месеца СН = 1546, по други пут хтела приступити
прегледу његове апотеке, предста данас Начелству овом
па изјави: Да он не може допустити, да се'и по други пут
његова апотека прегледа, а зашто То ће он особено у
своме писмену, које ће најдаље кроз дан два Началству
поднети, изјавити.
Ант. Шохај, апотекар
i
Тврди
за Началника, Помоћник
К. Н. Маршић« ·

И заиста, после два дана, он је дошао у Начелство

и поднео своју представку о прегледу
Министарству унутрашњих дела:
апотеке
уза
"
»НАЧАЛНИЧЕСТВУ ОКРУЖ. ЈАГОДИНСКОР:;

На“ дан 16-ог Октобра 872. год. дошла је код мене

комисија састављајући се из т. Мед. Ог'МилосаВа' Пав-
Tr.

ловића окр. фисика Мед. Ог Леополда ' Лева, варошког

лекара, и Косте Марчића помоћника окр. началничества
као што председајућег комисара — да по заповести Господ.
Министра Унутерни Дела апотеку моју на ново прегледа
или да се преглед апотеке моје јошт даље настави.
(84

Пошто! овако 'почесто прегледавање. апотеке моје

мени као апотекару мојој радни и фамилији никако не
може бити на хасну решио сам непристати на то, да спо-
менута Комисија јошт даље апотеку прегледава“ или да
замолим Начелничество окр. Јагодинског, које би поднело
Господ. Министру Унутр. Дела моју 'учтиву молбу, ma ce
апотека моја »правителственом хемиском и ма којим дру“

167
о
гим Г, г. Окружним или варошким лекарима на трошак
криве стране прегледати да“.
Поводи зашто сам се овако решио јесу следећи:
А.) У комисији заседало једно лице г. м. Ог Леполд
Леви, варошки лекар, који већ од једне године дана тј.
од тог времена, од којег сам постао бити апотекар у Јаго-
дини — јест мој најглавнији непријатељ. Нетајено оно
непријатељство темељи се у томе да се са споменутим
Мед. Доктором борим за неодговорност моју као апотекар
спрам доктора —. И овој је узрок што не могу г. Мед. Рг,
Леополда Лева примити у комисију.
ЂБ.) Пошто могу сумњати
да се поводом г. M. Dr,
Леоп. Леви могла подићи денунцијација и такође поднети
Госп. Министру Унутр. Дела, за то више молим да се
апотека моја правит. хемиском итд. прегледа, јер лако би
се могло догодити, да би моја радња за кратко време опет
некаквом денунцијацијом била њузнемиравана и оску-
девана —,
В.) Кад сам био први пут комисијом од 5-ог Сеп-
тембра. 872. год. зненахнађен и кад је на то комисија
хемично лекови испитивала (:сам сам морао реагирати:)
— ил' анализирала — молио сам комисију више пут, да
ce OJ сваког испитиваног лека одмери иста количина,
која би се под печат надлежне полицајне власти и под
печат мој дала и Господ. Министру Унутр. Дела на рас-
положење испратила, али комисија није на то пристала,
док би се Госп. Министар Унутр. Дела сам о томе нере-
шио (уверио).
Тој истој комисији понудио сам све фактуре (:конте:)
поручени лекова и особито хине (хинин) на расположење
и пратјење Господ. Министру Унутр. Дела али туна нисам
био саслушан — нити се то узело у протокол.
Даље комисија од 5. Септембра 872. год. наравно
није казала у својом протоколу да у хине пример нема
ствари = материје туђе као Креч сумпорични, креч угљи-
чити, магнесиа, штирка, цинхонинум и салицинум итд.
али шест предузети и свршени реагција точно показују,
да се на стране материје смесе ———— реагирало —,
Из овог видно је, да није до мене кривица, као да
би ја y то време пре или после држао хрђаве лекови ил'
лекови од простог квалитета, особито хину —. Видно
даље да сам себи био сигуран с' чистим лековима—.

168
~
За то јест моја највећа жеља, да се избере ил' одреди
у комисију лице, које би протокол по обичају хемије и
наредби о прегледавању апотеке водио—.
Г.) Практички лекар не може оценити радњу прак-
тичног лекара у том смотрењу, колико може њу оценити
практички апотекар особито кад је и заједно хемик —.
Д). Комисија 5-ог Септембра т. M. трошила је моје
реагенције, што је мени на штету било.
Ђ.) По чему сам с' мом практикантом заједно — до
сад свију рецепте г. г. Мед. Доктора точно по пропису
експедирао — лекови по пропису фармакопеје приправ-
љавао као и сви послови и наредбе савесно испуњавао —
тако да није ми ни једне погрешке до сад у експедирању
и издавању лекова било — за то морам сумњати да је денун-
цијација лажно поднешена била и да је оно лице које њу
поднело муј = непријатељ у социјалном животу —
У прилози достављам себи поднети сви рецепте
набављени лекова и утенсилија »особито хине“.
Из њих најбоље познаје се да сам најпрве квали-
тети лекова разних нарочито ил' најфинији и најску-
поценији хину (:Chinini, Sulfur. german. eteff; прилажем
фактура:) набављао—.
Да је Сћица. Бииг. вегт. увек чисто било и сви
други лекови, нека се запита г. Мед. Докт. А Вермински
војен. лекар у Ћуприји, коме сви лекови по целу годину
сам издавао и до сад издавам—.
Из прикључених рецепта види се даље да сам сви
лекови од најпрвих и целом апотекарском свету познати
најсолиднијих фирмах набављавао, које руче гаранти-
рањем—.
Закључно молим учтиву Господ. Министра Унутр.
Дела да преглед апотеке моје или пре или после Митрова
дана нареди, јер около Митрова Дана оћу се с' апотеком
у другу кућу селити.
Начелства Јагодинског Понизни |

18-тог Октобра 872. год. Антоније Шохај, апотекар«

с прилогом А, В.
Ову представку писао је лично тг Антоније Шохај
и потписао, што смо закључили и из његових других
рукописа. Он је био по народности Чех и за свега две или
више година, колико је био у Србији, није могао да савла-
да наш језик у говору и писању. Из: ове његове жеље да

169
 му, апотеку прегледа права комисија из Београда: закљу-
чујемо да ce заиста радило о нетрпељивости општинског
лекара према њему лично и према апотеци.
Како се завршио овај спор око прегледа нисмо могли
да. пратимо. до краја, јер-је вероватно био
прекинут.
To се дешавало непосредно после смрти тг Павла
Илића, када је на положај инспектора апотека дошао др-
жавни хемичар тг Иван Стојшић. Он-је имао пуне руке
посла у државној хемијској лабораторији, јер су послови
за време расписивања конкурса и избора новог државног
хемичара стајали и нагомилавали се. Због тога је лекарска
комисија неуобичајено често вршила преглед апотеке У
Јагодини.
Њен окружни физикус dr
не Павловић завр-
шио. је. Медицинску школу у Цариграду. која. је трајала
десет година и коју је морао допунити у Паризу још једном
годином. Са том школом у. Цариграду могао је у Турској
царевини да оснује апотеку и: да у њој врши. лекарску
.

праксу, као што. је то некада био обичај у Европи пре

одвајања ових двеју струка. У његовим генералијама
стајало је даје био доктор медицине, магистар хирургије
и магистар фармације. Вероватно да му је ова звања
признала и наша Врховна санитетска власт и тако га
водила у кондуит листама. п

„Подсетимо се молбе у којој је апотекар Шохај молио

Министра да се поновни преглед његове апотеке обави
пре Митровдана. или после њега, пошто. је-:имао намеру
да апотеку пресели.у удобнији локал. Та селидба би била
трећа по реду откако је основана апотека. у Јагодини.
Четврто пресељење обављено је средином девете деце-
није, Када: је подигао“ кућу на спрат иу: њу уселио
'

апотеку. Угра :

Пратили смо рад апотеке кроз 1873. и 74, годину

када се није ништа нарочито догодило. 'Тих година Шохај
је редовно подносио рачуне са рецептима за издате лекове
јатодинској болници. А

Ево приказа како су већ експедирани. рецепти ишли

на ретаксацију у Београд, да би се после ње могли апо-
текару исплатити: |

РЕФЕРАТ О РЕЦЕПТИМА ОКРУГА ЈАГОДИНСКОГ

Са, писмом од 10-ог Јануара 1875. тод. ЛН =:7 послало је
округа Јагодинског и рецепте, по којима
су: издавани
170
лекови: за онамошњу Окружну болницу у месецу Декевру
1874. из Апотеке Г. Шохаја.
По одбитку законитих 30 остаје за исплату

482 Гр. 28 пр. чаршиских

Приметбе не ма«<
Овако ретаксирани рецепти без примедбе, што значи
да је апотекар педантно таксирао, враћени су званичним
путем у Јагодину да се апотеци исплате:
»Начал. Јагодин. Лекови утрошени у тамо —
СН = 81, 28. Марта окружнои болници у Мцу Де-
1875. г.
У Београду кебру 1874. г. из Апотеке Шо-
хаја повраћајући ce mom ./.
рецептима и рачуну коштају
482: Гроша 28. пара чаршиј-
ских.
Свеза са писмом Началства од 10 ов. год. OK:
ЈИ А И
Ево и рецепата. за првих пет месеци 1875. тодине:
)

»РЕФЕРАТ О РЕЦЕПТИМА ОКРУГА ЈАГОДИНСКОГ.

Са. писмом. .од 20-га: Фебруара 1875. год. Н=19, од
8-га Априла 1875. год. ЛН = 30, и од 11-ra Јуна 1875. год.
ЛН = 46, послало је Началство Округа Јагодинског рачуне
и рецепте, по којима су издавани. лекови из, Апотеке Г.
1-ra Јануара
Шохаја .за. онамошњу Окружну болницу од
до 1-га Маја
т. Ir.
По одбитку законитих 30% остаје, за исплату и TO

ДИ шет
за месец:
О а ЈА, 2 паре
Фебруар 364 „
Ва
аи
па
Март 470 „
„Април.
Мај
ДЕ
521. „ ou
Свега: 2.203 Гр. .
19 пара
тј. 2.203 гроша и 19 пара
Приметбе нема«
171
 Ево и трећег рачуна са рецептима за пет месеци,
па ћемо касније извести и рачун од децембра до децембра:

»РЕФЕРАТ О РЕЦЕПТИМА ОКРУГА ЈАГОДИНСКОГ

Са писмом од 13-га Августа ЛН = 65, од 6-га Окто-

бра ЛН = 74, од 22-га Новембра ЛН = 79, и са писмом од
10-га Децембра ЛН = 84, 1875. год. послало је Началство
округа Јагодинског рачуне и рецепте, по којим су изда-
вани лекови из Апотеке Г. Шохаја за онамошњу окружну
болницу, за месеце Јуни, Јули, Август, Септембар, Окто-
бар и Новембар т. г.
По одбитку законитих 30'• за исплату, и то, за месец:

Јуни 494 Гр. 8 пар. чарш.

Јули 486 „ 19:
–
iy

Август 561 „
Септембар 96087 245]
Nj
i
Октобар 5297, 33:93, ii
Новембар VI
0942
у 287 :
Свега: 3.224. Гр. 36 пар. чарш.
За исплату 3.244 Гр. и 36 пара чаршиских.

Приметбе нема.«

Да бисмо видели колики је био приход апотеке OM

рецепата експедираних за болницу од децембра 1874. до
децембра 1875. године, тј. за 12 месеци, сабрали смо ра-
чуне и добили суму од 5.914 Гроша.
На жалост нису сачувани рецепти и њихов састав, из
којих бисмо могли видети који су све лекови били из-
дати болници. Сматрамо да су ти рецепти давно пропали
на неком тавану или у подруму, а можда су уништени
за време бугарске окупације у првом светском рату, од
јесени 1915. до јесени 1918. године. То је нарочито пого-
дило источну и централну Србију, јер су Бугари говорили
да је све до Мораве њихово и зато су уништили све биб-
лиотеке и архиве. Добро нам је познато да су палили све
књиге и да је несагорели папир носила кошава широм
целе Србије. Много књига и докумената бачено је у реке
и тако упропашћено, а Морава и Нишава биле су за то
најпогодније.

172
ф
2.
 Сума од близу 6.000 гроша неоспорно је много већа
од оне коју је Ђорђе Крстић могао за годину дана постићи.
Овај успон апотеке и болнице растао је и даље, јер
се у гигантској еволуцији Србије у ХТХ веку све то де
шавало спонтано. У тој еволуцији ницале су нове болнице
и апотеке и у другим градовима, али ипак нису једна
другу конкуренцијом угрожавале.
Једанаестог августа 1874. године основана је и пуше=
тена у јавни саобраћај апотека у Параћину, који је од
Јагодине удаљен око 25 км. Апотеку је основао такође
странац магистер Карло Ерлих, јер још није било апоте-
кара из Србије. Иако је Параћин био среско место, он је
апотеку добио 11 година раније од Ћуприје, која се нала-
зи између Јагодине удаљене 10 км и Параћина удаљеног
15 км. Апотеку у Ћуприји основао је 21. децембра 1883,
године тг Константин Нуша, стриц Бранислава Нушића,
нашег највећег комедиографа. Како је он код свога стрица
живео и школовао се у Јагодини, добро је упознао мента-
литет Јагодинаца и написао бесмртну драму — комедију
Пут око света, која својом ведрином даје слику Јагодинаца.
Јагодинаца.
Што се тиче нове апотеке у Параћину, она у пог-
леду промета није много утицала на рад апотеке у Јаго-
дини. Утицај се, можда, мало осетио у прва три месеца а
касније 'не, јер је нова апотека у Параћину сама себи
прибављала бројне потрошаче лекова и свега што се онда
у апотеци могло добити. |

i У историји наше фармације ХТХ века никад и нигде

се није догодило да новооснована апотека угрози опста-
нак постојеће старе, па ни свој сопствени.
Почетком 1876. године у Србији се из даљине осетио
мирис барута, односно мирисало
са. припремама. Зато је војни
је на барут, па се почело
санитет још током пролећа
почео са прикупљањем података о бројном стању високо-
квалификованог санитетског кадра. У ту сврху министар.
војни упутио је средином, априла један акт министру уну-
трашњих дела и тражио. тачне податке. Ево оригинала
који ће нас о томе обавестити:
УМИНИСТАРСТВО ВОЈНО ЕСН = 292
e", ГО. СТО СДИ НИ
Потребно ми је због распореда војно-санитетског

178
 они
особља да знам
којим местима.
вина
свега има Апотекара у Србији, и на

Даље, колико у свакој има Персонала;

Њихова имена, године, и квалификација, тј. колико. је
од њих свршило редовно фармацевтичну. школу, а који
су опет практицирајући експерти, и у колико би се који
могао о његовој струци — за радове употребити.
Поводом предизложенога дакле Част ми је Госпо-
дине замолити Вас, да ми дотични списак што скорије
на расположај ставити изволите, а да ми. у исто доба
издате и наређење: да сваки од њих непримијено (без-
условно) сљедује позиву надлежне војне власти, кад га
ова по служби потражила буде.
Примите, Господине, Уверење мога поштовања
Београд 17 1/2 Министар Војни Пуковник
Априла 1876. гл
Мих. Николић
ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ДЈЕ-
·

ЛА ЕТС итд.
Министар унутрашњих дела брзо је прибавио подат-
ке и послао их Министарству војном, јер су на овакав
апел брзо реаговале све полицијске власти па и наша
власт из Јагодине: :

ПРЕДСЕДНИКУ МИНИСТАРСКОГ САВЕТА ·

ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ДЕЛА,
На предпис Господина Министра од 19. ов. месеца
тек.. год. 'СН = 813 Началство окр. Јагодинског има част
известити га да у овд. апотеци има
1) Дипломирани апотекар Г. Антоније Шохај“ 34" т. :

стар.
i

фи ;

2) Један практикант Рудолф Бане 18 г. стар, овај

практицира од две године дана и по све способан за при-
готовљавање лекова, као што се Г. Министар може уве-
рити из извештаја Г. Ог Шамса хемичара који је пре 8
дана ревидирао овдашњу апотеку;
3) Осим ова два лица активна у апотеци има у овој

Ћи
;

вароши дипломирани апотекар Г. Ђорђе 46-48 г.

стар, који не држи апотеку.
ЛН = 59, 24. Априла 1876. Началник окр.
Ог
Јагодина» “
С. 'Ч. Поповић«
К. Станишевски“ 1:
:

ida 4
 Кад је дошло до мобилизације, мобилисан
ни активни апотекар у Јагодини Шохај, : је
и једи-
апотека је ос-
тала на приправнику Рудолфу Бану, иако је“ постојало
решење да
у позадини у сваком граду треба 'да остане по
један апотекар, који ће бити неопходан превијалиштима
и прихватним болницама које би ce основале чим би
плануо рат, а' апотекар би био потребан. и осталом“ гра-
ђанству. “OE
Министарство војно се вероватно. руководило оце-
ном коју је окружна власт у Јагодини дала приправнику
Рудолфу Бану када је у акту написала: »И по све спо-
собан' за 'приготовљавање лекова, као што се Г. Министар.
може! уверити из извештаја Г. Рг Шамса хемичара који
је пре осам дана ревидирао овдашњу апотеку.
Рат је објављен Турској 20. јуна рано у зору, када
су на свим црквама и школама зазвонила. звона.
Пошто
се јужна траница' Србије према Турској - налазила 'јужно.
од Алексинца према Нишу, Врховна команда се настанила
у Алексинцу, одакле је руководила операцијама. Главни
правац напада био је на Суповац према Мрамору, где се
налазио јако утврђен турски положај, одакле се' домини-
рало околином Ниша и самим градом. Дакле, Јагодина је
била удаљена од фронта око 80 км.
Јагодински апотекар је са свима који су били моби-
лисани отишао на положај пун брига, јер је у''апотеци
оставио приправника који пред законом не би био одгово-.
ран ако би се ма шта у вези са апотеком догодило. Зато
се 36 дана“ после објаве рата Турској обратио Министру
унутрашњих дела писмом и тражио смену и отпуст са
фронта, да би се вратио на своју редовну дужност у
апотеку.
»ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ДЕЛА“
БЕОГРАД
re =.
<”
Од почетка рата па све до данас вршим дужност
војенога 'апотекара при дивизији Шумадијској и то у
пољским болницама на Пандиралу, у Књажевцу, на Дели-
граду и за сада Св. Роману. мис
Пред поласком у рат поднео сам Г-Министру Воје-
ном протест, противу“ уписања мог“ у војску, молећи да ra
ce оно те “ствари споразуме“ "за Господином Министром
10
Унутрашњих Дела, ал не добих одговора“;
175.
 Међутим дође 13. Јун и ја мора оставити рођену
(апотеку) предавши њу на руковање мом практиканту до
З-ће године Рудолфу Бану. Почему овако руковање апо-
теком јест не дозвољено законом датим покојним Књаз
Михајлом од 15-га Маја 1865. год. ("И Настављење о руко-
вању с' апотеком«) То покорно молим Г. Министра Уну-
трашњих Дела, да на надлежном месту подејствује и да
мене на моје пређашње место поврати, к де би рањем
од веће ползе (користи) био, него што овде бити могу.
Најпосле наводим да сам до сада: фактично сам вр-
шио дужност војен. апотекара премда у Дивизију Шума-
дијску уписано је 5 Београдских и 1 Крагујевачки диви-
зилни апотекар, који би по праву ме заменити имали.

ГОСПОДИНА МИНИСТРА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

26. Јула 1876. год. Понизни
У Манастиру Св. Романа Анта Шохај
Јагодински апотекар“«

После три месеца Министарство унутрашњих дела

једним актом упућеним у Јагодину интересовало се где се
апотекар Шохај налази:
»НАЧ. ЈАГОДИНСКОМ
СН = 1545 — Министарство пита — Јели
12. Октобра 1876. се Шохаји до сада вратио и
рукује ли он са своиом апо-
теком као и ко је до његовог повратка руковао апотеком,
па ако се није вратио ко сад рукује апотеком и какав
персонал има.«
Тек после 27 дана стигао је одговор Министарству
из Јагодине: ·

»УГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

Још пре но што је Началству стигао претпис Госпо-
дина Министра Унутрашњих Дела од 12-ог Октобра ове
СН = 1545 којим му се препоручује да извести Господина
г.
Министра, јели се Г. Антоније Шохај апотекар овд. вра-
тио у Јагодину и рукује ли сам са својом апотеком;
као и ко је до повратка му с' истом апотеком руко-
вао — дошао је овде Г. Шохај и као што је он данас на

176:
 његова с'
протоколу код Началства показао до повратка Рудолф
границе руковао му је апотеком његов практикант
Бан. Тако Г. Шохај од како се вратио с границе непре-
кидно сам рукује својом апотеком. Дозволење му је вели
жалбе коју је под 20 Јула
дала војена власт после његове
Дела, те
ов. г. поднео Господину Министру Унутрашњих
је овде дошао.

Н = 8847, 9. Новембра 1876. г. Помоћник Начелства

(потпис нечитак)'
Јагодина
Антоније Шохај је остао код куће током целог
првог рата, а мислимо да је остао и за време
другог
1877 — 1878. године.
српско-турског рата
Због тога што се фронт био примакао Јагодини на
60 км, цела њена позадина била је претрпана импровизо-
по оп-
ваним болницама и превијалиштима, смештеним Први
кућама.
штинама, школама и бољим приватним 1876. пролећа
јесени па до
српско-турски рат трајао је од
се
1877. године. Други је почео сјесени 1877. и завршио
у пролеће 1878.
Он
је Србији донео:
нова јужноморавска округа: Нишки, Пиротски,
увећање за четири
Топлички
После
и Врањски округ и повећање од 300.000 становника.
на југ испред
другог рата граница се преместила далеко
Куманова.
Овако велики број рањеника и болесника имао је
из поднетих
одјека и на сам рад апотеке, што смо видели
рачуна за наплату лекова.
ЈАГОДИНСКОГ
_»РЕФЕРАТ О РЕЦЕПТИМА. ОКРУГА
Са писмима од 23-ег Јануара 1878. год. ЛН =7 и од
3-га Септембра 1878. год. ЛН = 191, послало је
Началство
и рецепте Г. Апотекара Шо-
округа Јагодинског рачуне окруж-
хаја, по којима су издавани рецепти за онамошњу
Декембар прошле, и
ну болницу за месеце Новембар и Мај, Јуни, Јули
за месеце Јануар, Фебруар, Март, Април,
и Август ове године.
По одбитку законитих 30% остаје за исплату ка-
ко следи:
476 Гр. 18 пара
Новембар 1877. г.
1877. 28
Декембар
ВИДИ
г. Ту
Апу

554 36:
Јануар 1878. г. с о

177
12
о
Фебруар 1878. г. 356, #2254
Март 1878. г. 4870
O
431 „
Април 1878. г. 322,
Maj 1878. r. 414 „ BINI
Јуни 1878. т. 408 ,„ pače)
Јули 1878. г. 4716
,, 27
393 30%
1888

Август 1878. г.

Свега: 4.400 тр. 3 пара

За исплату 4.400 Гр. и 3 пар. чарш.
Приметбе нема«.

Сви рачуни и рецепти Антона Шохаја били су пе-

дантно таксирани, лепо сабрани и уредно поднети. До
сада нисмо наишли ни на један његов рачун где је ретак-
сација ма шта приметила, што је знак да је био веома
вредан и педантан. То је била реткост код других апоте-
кара, јер су њихове ретаксације биле пуне исправки и
примедби.
После ова два рата Србија је допунила своје сани-
тетско законодавство. До тог времена радило се по сани-
тетским законима које је донео кнез Михаило 1865. године,
а међу њима је био и Закон за апотеке и апотекаре,
са правилником који. је прописе до танчина oOjac-
нио и регулисао. Године 1879. почело се радити на изради
Закона о реформи Санитетске струке. Он je и завр-
шен те године, али је ступио на снагу 1881. године. У
тај општи закон утопио се и, Закон за апотеке и апотекаре
и био је представљен чланом 24. По њему су окружни
физикуси морали и даље подносити своје извештаје. У
једном од њих окружни физикус из Јагодине известио
је Начелство да апотекар издаје неке лекове и без лекар-
ског рецепта, што је противно закону.

»НАЧЕЛСТВУ ЈАГОДИНСКОМ
СН = 528, 13. Фебруара 1881. Из годишњег извештаја
Београд тамошњег Окружног физи-
куса види се да тамошњи
апотекар издаје лекове против пантљичаре без рецепта,
што је противно 5 15 и 22 Закона о апотекама.

178
·
 Да не би се оваква неправилност у издавању лекова
у будуће догађала, Министар Унутр. Дела препоручује
Начелству, да оно ту ствар испита па ако се докаже да
је то 'истина, онда нека Начелство Апотекара казни по
Закону о апотекама 5 26 где су казне прописане за апо-
текаре
Началник.«
У архивској грађи нисмо наишли ни на какав пис-
мени траг о овом случају, али се стално дешавало да су
апотекари издавали многе лекове у ручној продаји без
лекарског рецепта. Многи лекови за поједине болести били
су познати у народу, па их је он директно без лекарског
рецепта тражио од апотекара. Када се апотекар томе опи-
рао, народ се бунио и директно протестовао, сумњајући да су
лекар и апотекар у дослуху да би од сиромашног народа узе-
ли што више пара. Што се тиче апотекара, он је често из-
давао лекове на овај начин, јер је на самој рецептури имао
приручне књиге о добро испробаним лековима, који су
сигурно деловали. То је знао и народ па је такве лекове
тражио директно од апотекара, не одлазећи лекару. Баш
овај лек против пантљичаре био је веома познат у на-
роду и могао се у апотеци добити без лекарског рецепта.
Скоро и да није било апотекара који ове лекове не би
издавао без рецепта. У местима где је однос између ле-
кара и апотекара био добар, за издавање лекова у ручној
продаји није се правило питање, али тамо где није било
тако, као на пример у Јагодини, то се није толерисало и
гледало се да се апотекар за сваку ситницу и неправил-
ност стави под законски параграф и плаћа казне.
Народ је знао да се без апотеке и апотекара не
може директно узети ниједан лек, па је сматрао нормал-
ним да је за оне болести које су му биле познате било
јевтиније узети лек директно из апотеке, Tj. заобићи
лекара, јер је и њему требало платити визиту, што је за
њега било и сувише“ скупо. Исто тако, народ је сматрао
да“ су и сами лекови веома скупи, узимајући у обзир и
велики напор који је он морао уложити да би их могао
платити: Није'у народу бадава постојала изрека: Скупо
као у апотеци.
С друге стране, ако бисмо се повели за народним
изрекама ми бисмо истакли и ове: Чисто као у апотеци,
Живе као апотекари итд.

127 179
 Пратили смо рад ове апотеке кроз девету деценију
XIX Beka и стално наилазили на рачуне и ретаксације
за
више фондова у Јагодини, али нисмо наишли да се због
неких денунцијација против апотекара и неиздавања та-
чно прописаног лека за јагодинску болницу и још неких
ситница, водила ма каква истрага или да је установљена
кривица.
Таква атмосфера владала је кроз целу девету деце-
нију, јер је за све ово време окружни физикус у Јагодини
био дг Казимир Станишевски, чија се
нетрпељивост према
апотекару Шохају стално испољавала. С друге стране, то
је апотекару служило као подстрек да своју стручност у
раду побољша.
Према једној међународној обавези из девете деце-
није прошлог века, Србија је била дужна да изгради же-
лезничку пругу Београд — Ниш, а касније Ниш — Цари-
брод и Ниш — Ристовац према Куманову. И заиста, ти
су радови отпочели, па је због великог броја радника на
деоници око Јагодине посао у апотеци повећан.
Будући да се апотекар бавио и гајењем лековитог
биља, одгајивањем расних коња, воћарством, калемарст-
вом, виноградарством и пчеларством, током девете деце-
није осетио се материјално способним да може подићи
зграду за смештај апотеке и становање, јер му се поро-
дица бројно увећала. Сем тога, и сталне примедбе коми-
сије на рђаве смештајне прилике апотеке диктирале су
тај подухват.
Он је 1884. године ангажовао мајсторе-странце, Ита-
лијане који су градили пругу, да му изграде савремено
пројектовану зграду, што су 'они и учинили. Године 1885.
зграда је била готова и усељена, што ћемо касније видети
из једног извештаја о прегледу апотеке, у коме се комиси-
ја лепо изразила о смештајним приликама.
Три године после усељења у зграду, против апоте-
кара је било неколико денунцијација: да је апотека неис-
правна, да је у њој општи неред и да се апотекар не бави
у апотеци колико би требало, већ се по апотеци врзмају
његова супруга и деца, незаконито справљајући и изда-
вајући лекове, што је законом било забрањено. Пошто је
било неколико таквих достава, Министарство је
одлучило
да се изврши целокупни преглед апотеке и установи
право стање.

180
 Из извештаја о прегледу апотеке, што ћемо тек на
крају видети, констатовано је да апотекар није крив и да
је апотека лепо уређена, што код других апотека и апоте-
кара није био случај.
Министарство унутрашњих дела је 9. августа 1888.
године наредило да се изврши преглед:
»Поводом тим што је било више тужаба против
апотекара јагодинског г. Шохаја због неуредности његове
апотеке, Министар унутрашњих дела решењем својим од
7. прошлог мца одредио је г. Дра Ф. Шамса државног
хемичара, да у присуству тамо окр. физикуса и једног
полицијског чиновника, прегледа апотеку и по свршеном
прегледу поднесе извештај Министру на даљу надлежност.
Саопштавајући ово томе Начелству, Министар му
препоручује, да кад Рг Шамс буде тамо приспео нареди
напред одређеном лекару и полицијском чиновнику да се
придруже г. Ог Шамсу и преглед апотеке комисијски
изврше.
По извршеном прегледу Нчтво ће наредити апоте-
кару да г. Ог Шамсу одмах исплати дијурну и подвоз,
који му по закону припада.

ОБЈАВА i

Према решењу Министра Унутрашњих дела од 7.

прошлог мца СН = 4043, г. Рг Шамс државни хемичар
одређен је да прегледа апотеку г. Шохаја у Јагодини и по
прегледу поднесе свој извештај Министру Унутр. Дела.
Г. Ог Шамс путује ради напред означене цељи и
стога се препоручује успутним властима да г. Рг-у Шамсу
нечине никакове сметње у путу но у случају нужде да
му рукопомоћ укажу. Начелству јагодинском препору-
чује се да г. Ог Шамсу буде у свему на руци, како би
одређени му посао могао извршити.
MMHMHMCTAP,
да се препише, Инспектор
Dr Ђ. (потпис нечитак)«
По наређењу Министровом државни хемичар 9г тг
Фердо Шамс је дошао у Јагодину, образовао комисију,
за преглед апотеке и приступио прегледу. После заврше
ног посла он је са комисијом поднео следећи извештај:

181
 »РАЂЕНО 14, 15, 16, 17. и 18. АВГУСТА 1888 год.
У АПОТЕЦИ Г. АНТОНИЈА ШОХАЈА У ЈАГОДИНИ.

Ре БОБИ SB. 26 DAJAV

AJS

Апотеке Г. Антонија Шохаја у Јагодини.

По налогу Господина Председника Министарског са-

вета, Министра Унутрашњих Дела од 1. Јула 1888. год.
СН=4043 да ревидирам Апотеку Г. Антонија Шохаја, ја
сам са придодатим од стране власти члановима комисије:
Г.Г. Окружним физикусом Dr Казимиром Станишевским,
и Писаром Начелства Окр. Јагодинског Стеваном Бошкови-
ћем, отпочео ревизију Апотеке Г. Шохаја 14. Августа тек.
године.
Кад сам са поменутим Члановима комисије дошао У
апотеку, нашли смо следеће:
Апотека налази се у гл.аној Чаршији у Сопственој
кући Г. Антонија Шохаја из Јагодине.
Зданије, у коме се находи Апотека, двокатно је, на
згодном месту за публику, солидно је сазидано од тардст
Материјала и скоро саграђено.
Фирма Апотеке пада свакоме у. очи, а улаз са је
улице непосредно.
Публика дакле немора да улази у какво претсобље,
па да не види Апотеку, нити се издају лекови кроз
прозор.
На улици спроћу Апотеке на здању једне Механе,
налази се један фењер, који ноћу осветли улицу и Апо-
теку, те тако је публика у ма које доба ноћи у стању
да види и лако нађе Апотеку.
Кров од здања као и његови дуварови с'поља од
улице, нису повређени и налази се цело здање свуд нао-
коло у добром стању.
Звонце близу улаза у Апотеку, са којим се Апоте-
кар у ма које. доба ноћи лако будити може,
да постоји. +
je
OV
Светлост приступна је овом здању са свију страна
и' није оно заклоњено.

182
 I

JEO.K A.JJI. JAM

v.H.B M:
BOJ
A

ДУЋАН ИЛИ ОФИЦИНА

Дућан је исувише простран, висок, сув и видан.
Лице је дућана к' Југозападно, и улази су у исти
непосредно с'чаршије. Дућан овај кад се улази у исти,
нађено је, да се он држи у чистом и уредном стању.
Светлости и ваздуха има довољно у овоме дућану
и на вечер осветљује се он великим петролејским лам-
пама.
Вентилација је у њему добра и преко целе године
влада у њему по свима местима доста подједнака темпе-
ратура.
У овом дућану према потреби и обрту, намештен
велики број ормана, полица и фијока.
је
Фијоке су свака са таваном преграђене; оне се могу
лако извући из стелажа и у исте опет наместити. Дрво од
полица и фијока густо је, чисто, добро израђено, и нема
никаквог мириса; ни на једном месту није нагрижено од
црви.
На полицама намештена су стакла, тегле, порцу-
ланске и дрвене пиксле.
Све тегле порцуланске и дрвене пиксле, од врло
доброг су квалитета, елеггштни и тако израђени, да сама
готова Материја није у стању покварити онај лек, који
се у њему налази.
Запушачи су сви од стаклета и шлифовани; како
ови, тако и покрови од порцуланских тегли и дрвених
пиксли, затварају сосуде тако, да није могућно, да пада у
лекове прашина, ма каква друга нечистоћа, или да уђу
у лекове инсекти, па да их кваре. Натписи на фијокама,
стакладима, теглама порцуланским и дрвеним пикслама,
чисти су и разговетни, великим словима написани, угоре-
ни, и носи сваки сосуд име оног лека, који се у. њему на-
лази која су узакоњеној фармакопеји употребљена.
У средини дућана, смештен је један згодан астал
за рецептирање, који је врло луксузно израђен. На и у
овоме асталу намештене су у доста добром броју потребне

183
апотекарске мере и теразије разне величине и разни сор-
ти, од туча и од рога; машина за пилуле гвоздена и једна
дрвена: лопатице (спатуле), кашике сребрне, гвоздене,
стаклене и рожне; неофарбане карте за дељење прашкова,
разни авани за трљање и мешање и то од разне величине
и за разне потребе од стакла, порцулана и серпентина.
Тара теразије обе и све мање и веће ручне тера-
зије, које су год нађене у овом Дућану, солидно су изра-
ђене по најбољој системи и врло осетљиве. Све друго по-
менуто орудије у и на овоме асталу, од доброг је квали-
тета, има га по потреби довољно и држи се исто чисто и
уредно.
Нарочито ормане под кључем, који су одвојени од
других полица и фијока, за чување наркотичних и у оп-
ште јако деиствујућих Лекова — нису нађени у овоме
дућану. Г. Шохај држи и. чува ове врсте Лекова поред
слабо деиствујућих Лекова, што је против сваког правила
о држању и чувању јако деиствујућих Лекова. Ова неу-
редност, која може имати хрђавих последица за оног,
који узима Лек, у случају, кад би се уместо слабо деи-
ствујућих ЈЛекова узимали Лекови јако деиствујући —
Г. Шохају,
приморала је комисију те је строго наредила
да сместа и без сваког одлагања одвоји јако деиствујуће
Лекове од слабих Лекова и да направи иза астала за
рецептирање у два краја дућана два ормана под кључем,
за држање и чување јако деиствујућих Лекова, а међутим,
да све наркотичне екстракте тинктуре, уопште све јако
деиствујуће Лекове, смести у два ормана под кључем,
који се ормани налазе у овом дућану пред асталом за ре-
цептирање десно и лево од уласка у исти дућан.
То је комисија наредила за то да би се отклонила
могућност, да се узима какав јако деиствујући Лек уместо
слабога Лека и да тиме сачува публику од каквих рђавих
последица.
Г. Шохај изјавио је комисији да ће ову њену наред-
бу одмах извршити. У самоме асталу за рецептирање с
предње стране, у средини нађен је један са свим правилно
уређен орман под кључем, за држање и чување отрова и
отровних ствари. У једном од тих ормана, нађено је сво
нужно орудије за израђивање јаких Лекова: на име пор-
цулански авани са подписима: штрихнин, арреник, сара-
џик итд. нарочито теразије са мерама, кашике од рога,

184
–
Лопатице са надписом итд.
Г. Шожхаја.
Орман
је под кључем апотекара

И за наркотичне биљке, није нађено да се оне чу«

вају у једном нарочитом одељењу и орману под кључем,
Г. Шохај држи и чува ове Лекове тј. наркотичне биљке,
наређено му је,
поред других слабо деиствујућих биљака,
да и за те наркотичне биљке да направити један особити
орман под кључем, у ком ће чувати и држати све нар=
котичне и уопште отровне биљке.
Све мере, које су год нађене у овом дућану, од
децималног су система, тачне, опробане и пунциране.
Лекови сви у овом дућану расположени и разређени
Ле-
тако да се сваки лек лако наћи може, да се с'другимоколе
ковима непомеша, или поквари због друге какве
ности.
Лекови, који су налик један на други, одвојени су,
Лекови од ja-
да се погрешно један место другог не узме. се ми-
ког мириса, као етерииски зејтини, етари, пушеће
киселине, Асафетида, Канфор итд. одвојени су
нералне свој мирис.
згодно од других Лекова, да овима не предају
Неизрађени Лекови суви (дроге), који несадржавају
летећи Честица, но који упливом ваздуха губе од своје
и стаклади=
силе, држе се у добро заклопљеним фијокама навлаче
“

ма. Лекови минералног карактера, соли, који

који из себе губе кристалну воду чува
влагу и препарати, Лекови љути,
Г. Шохај у добро запушеним стакладима.
стаклетима,
и који оједу дрвени запушач чувају се у
стакленим запушачима. Препарати пак,
која се затварају се они чувају
који се кваре од светлости, нађено је да
маџуне, масти, ме-
у црним стаклетима. Густе екстракте, сосудама, већ
леме итд. Г. Шохај не држи у металним
у стакленим и порцуланским теглама.
Одвојену плехану кутију за мошус, са. надписом
»Мошус« са нужним орудијем sa израђивање Мошуса:
Аваном са надписом »Мошус« теразијом за њега, мерама,
лопатицом итд. има Г. Шожхај.
кашиком,
Сваки Лек у овом дућану има свој засебни сосуд
није се приметило, да се у једном и истом сосуду,меди«
ИЛИ

фијоци, држе по два и разна Лека. За завезивање

Г. Шохај, не служи се зеленом
цинских стакала (тектура), бојом.
артијом, која је бојадисана отровном каквом
185
 Растворе од алкалоида, готово такве састављене пра-
шкове, инфуза декокта итд. који се квару дугим чувањем
и који по неки Апотекари справљају и
поготову држе у
интересу њиховог комодитета, Г. Шохај нема и не држи.
Специјалитете, аркана и које какове тајне лекове,
којима састав и који се по закону држати не смеду, Г.
Шохај нема и не држи их.
Поред дућана нема такови локала, например
ћевна кухиња итд. који би штетно упливисали на сам ку-
ду-
ћан, или на Лекове, који се држе у њему.
Пошто поред звонцета до уласка у Апотеку нема
нарочитог фењера, који осветљује то звонце, то је наре-
ђено Г. Шохају да он до самог тог звонцета намести
је-
дан мали фењер, који ће он ноћу запалити, како би се
то звонце ноћу лако могло видети.

Б
МАГАЗА
„Магаза, или комора за материјал, налази се у овој
апотеци десно од самог дућана; није дакле нужно са неким
Лековима и пр. таквим, који навлаче влагу итд. прелазити
~

преко авлије.
је
Магаза ова довољно пространа, сува, видна и на-
лази се на таквом месту, које није изложено наглим про-
менама температура, ваздушним утицајима и другим как-
вим за чување дрога штетним околностима.
У овој магази нађен је по потреби довољан број
ор-
мана, полица и фијока, на којима су намештена велика
и мала стаклад, плехани сандуци и кутије, један
згодан
астал за имплуирање, затим нужне велике кашике, разне
мере и разне веће теразије; спатуле, лонце и једна ве-
лика теразија.
Одвојен орман под кључем за држање и чување јако
деиствујућих Лекова нема у овој магази. Г. Шохај као и у
дућану против сваког правила држи и чува јако деи-
ствујуће Лекове поред других слабих лекова и нису у
опште распоређени Лекови у овој магази као што треба.
Све што је због тога наређено Г. Шохају
у дућану односно
ормана, наређено му је да изврши и за Магазу. Стаклад
у целој магази затворена су сходно пропису са стакленим
запушачима. Надписи на стаклетима у магази чисти су и

186
разговетни; великим словима и масном фарбом написани,
или угорени. Сви лекови по целој магази, расположени су,
држе се и чувају, као што је напред наведено. Г. Шохај
односно држања и чувања тих јаких ЈЛекова обећао је
комисији, да ће се равнати према њеном наређењу.
Што се тиче количине материјала у овој магази,
Г. Шохај има довољњу количину од сваког Лека и није
набавио оно, што му нетреба, нити је набавио од каквог
Лека такву количину, коју не би могао скоро потрошити
те би се такав лек кварио дугим чувањем и постао неу-
потребљив. Иначе, држи се ова магаза у чистом и уредном
стању; у њој нема ништа што би служило за кућевну
потребу. И у овој магази вентилација је као што треба
и влада у њој преко целе године доста подједнака тем-
пература.
а

ЛАБОРАТОРИЈА

Лабораторија находи се одма иза дућана и коморе

за материјал. Она је довољно пространа, сува, видна по
пропису добро преграђена и патосана. Од справа и апа-
рата за израђивање Лекова, нађено је у овој Лабораторији
следеће:
»Један парни апарат за дестилисање, кување, ис-
паравање, инфундирање и разлађивање са припадајућим
целим осталим прибором; једна удесна Лампа за кување
и инфундирање; стаклени апарати за филтрирање; ема-
„лирисане мале и велике казане за варење сирупа; кала-
исане мале и велике казане од туча и бакра за топљење
масти; порцуланске сигниране мензуре и мензуре од ка-
лаја, једна гвоздена преса за пресовање тинктуре, коју
као што Г. Шохај тврди употребљава и за пресовање
малих количина масних зеитина (полуцрни je Ham);
преса за тинктуре, платна за алкохолизирање; за раз-
не потребе, разна цедила платнена и вунена, која су
„сва сигнирана; порцуланске шоље за испаравање; тенакле,
агитакуле; справа за екстрахирање; велике кашике, спа-
туле, један доста велики аван од туча за прављење емул-
зија; један алкохолометар; једна лампа од Берцелијуса;
даска за малаксирање мелема; један велики гвоздени аван за

187
туцање; ареометре за мерење густине течности, које су
лакше од дестилисане воде; једна врло удесна справа за
сечење биљака; справа за размазивање мелема и још мно-
re друге ситне ствари. Даље нађено је у овој Лаборато-
рији један Сандук са реагенсијама.
Од прибора, које прописује узакоњена фармакопеја,
нађени су сви у овом Сандуку.
Велика гвоздена преса за пресовање масних зеитина
није нађена у овој Лабораторији. Све справе и апарати,
који су нађени у овој Лабораторији, доброг су квалитета.
Распоред справа и апарата у овој Лаобраторији, доста је
практичан. Иначе не држи се ништа у овој Лабораторији,
што би служило за кућевну потребу; осим хемијско-фар-
масајтских послова, неврши се у њој други какав посао
као на пр. кување јела итд. Према разним врстама апара-
та, справа итд. у овој Лабораторији, Г. Шохај је у стању,
да изврши све Главне фармасајтске послове са њима. У
осталом влада у овој Лабораторији подпун ред и чистоћа
и према свему томе, што је у њој нађено од разноврсних
справа и апарата, ова се Лабораторија има сматрати као
потпуно и добро уређена.

r
TABAH
Таван се налази над апотеком у истом здању. Он
је довољно простран, сув, видан и иначе врло згодан за
чување биљака. На овом тавану нађен је скоро сав про-
писани стални намештај. И на овом тавану није нађено,
да се наркотичне биљке држе под кључем Апотекаровим.
Ове наркотичне биљке држе се и чувају на овом тавану
поред других слабо деиствујућих биљака.
Наређено је Г. Шохају да одмах да направити одво-
јено одељење под кључем за чување наркотичних биљака
и да смести садањи апотекарски таван од прилике у сре-
дину кућевног тавана, које би место још згодније било
за апотекарски таван, пошто је и иначе цео простор тога
тавана врло згодан за чување биљака. Кад су редом пре-
гледане све биљке на овом тавану нађено је следеће.
Није ваљала Негба Вајоје Гапаја. Од ње је одбачено око
пола киле. Све остале биљке и вегетабилије без изузетка,
а нарочито наркотичне и ароматичне биљке, које смо год

188
нашли на тавану а махом доле у официни, биле су све од
изврсне каквоће и овогодишње. Комисија уверила се И
констатује овде са задовољством, да је Г. Шохај све ове
вегетабилије неке сам посејао и однеговао у својој башти,
као међу осталим и фолија дигиталис, а неке опет сам
покупио и прибрао у околини саме Јагодине и у истом
округу. ЕоНа деНанз, подвргнута је и хемијској анализи.
HabeHo je ma je ma DIGITALIS — једна од најважнијих
Лекова — од изврсне каквоће (полуцрни је наш).
Вегетабилије на том тавану, нису изложене влази,
сунцу, и другим биљкама шкодљивим утицајима. На овом
тавану није нађено ништа, што би служило за кућевну
потребу; он је одвојен од другог кућевног тавана, на њему
се не суши рубље итд. уосталом влада на овом тавану ред
и чистоћа и цео овај таван је под кључем апотекаровим.

ПОДРУМ

У истом здању испод саме официне, налазе се апо-

текарски подрум. Овај подрум врло је простран, са свим
сув, видан, врло добар преграђен и. пахосан. Подрум овај
врло је згодан за апотекарски подрум, јер у њему влада
што је доста дубок, она температура преко целе године
која треба, а то је између 5 и 10 степени Целзијусових.
У овом подруму нађен је сав прописани стални намештај.
Нађено је даље, да и у том подруму влада неуредност
и неправилност односно распореда Лекова. И у том под-
руму нема одвојеног ормана под кључем за држање и чу-
вање јако деиствујућих Лекова. Г. Шохај, као и уосталим
локалима држи и чува јако деиствујуће Лекове поред сла-
бих Лекова. Пошто су редом прегледани сви Лекови у
том подруму, нађено је, да није ни један Лек, који се
држи у том подруму, покварен. Подрум овај одвојен је
од другог кућевног подрума; под кључем је; недржи се у
њему ништа, што би служило за кућевну потребу и влада
у њему потпун ред и чистоћа. После прегледа. свију ло-
кала и прибора приступљено је прегледу и испитивању
свију официналних и у апотеци налазећих. се Лекова.
189
 II
JI GB Ra TOL
CB:
Најпре прегледани су и испитивани неизрађени Ле-
кови, тј. дроге. Дроге скупе и оне, које се због њиове
важности и дејства углавноме употребљавају у данашњој
терапији, и оне, које се због њихове скупоће почешће
фалсификују, испитивани су и прегледани микроскопом,
као на пр. све коре од кине, корење од сасапариле и
ипекакуане, јалапе, Рабарбаре, Ликоподијум и др. Опијум
је подвргнут квантитативној анализи; нађено је, да је од
особито доброг квалитета, јер у њему има 12,5% Мор-
фијума.
Све остале дроге биле су од доброг квалитета, на-
рочито оне дроге од јаког деиства и које се често упо-
требљавају.
Бели восак, који се тако рећи никада не нађе чист
по апотекама и трговинама, нађен је
у овој апотеци савр-
шено чист, јер га Г. Шохај сам прави из жутога воска,
којега добија од својих пчела које он сам негује. Пошто
је восак главни саставни део свију мелема и масти, то
комисија ова похвале достојан труд Г. апотекара Шо-
хаја. овиме констатује (полуцрни је наш).
После прегледа свију дрога, приступљено је и пре-
гледању оних Лекова, које апотекгр сам мора да справља
по пропису узакоњене фармакопеје. Важнији фармасајт-
ски препарати, као што су дестилисане воде од трешњаве
лаворике, горког бадема, хлора, креча, екстракт и обе
тинктуре од опијума и јода, подвргнути су и квантита-
тивној хемијској анализи. Вода од горког бадема, имала
је свега 0.0378%. Цијановодоника. Пошто ова вода бејаше
далеко слабија, но што треба, али иначе чиста, то је наре-
ђено Г. Шохају, да сместа ректификацијом дотера ту воду
на прописану јачину од 01%. Цијановодоника; Вода од
трешњаве Лаворике имала је свега 0.0528%. Цијановодо-
ника. И ова вода беше слабија ко што треба и направљена
је по Аустријској, а не по Српској фармакопеји. Према
томе наређено је Г. Шохају, да сместа и ту воду дотера на
прописану јачину од 0.1%. Цијановодоника. Кречна вода са-
је
ДР
државала 0.3% креча.
Хлорна вода садржавала
била је дакле добра.
Е је0. 38797. хлора,

190
=
'Екстракт од опијума садржавао. је 11.8%, Морфи-
јума. Тинктура од опијума обична, имала је специфичну
Тинк-
тежину од 0.962. и садржавала је .4.41%. Морфијума.
тура од опијума састављена,
ну од 0.962. и садржавала је
је
имала специфичну
4.78%. Морфијума.
тежи-

Пошто беху опијум и његов екстракт од врло доб-

рог квалитета, међутим обе тинктуре слабије но што тре-
ба, наређено је Г. Шохају, да обема тинктурама додаје
нужну количину опијума и да их тако дотера до пропи-
сане специфичне тежине, што је он и извршио.
Тинктура од јода садржавала је 5.88%. Сви остали
фармасајтски препарати одговарали су пропису узакоњене
фармакопеје. Од особито доброг квалитета били су сви
мелеми и екстракти, нарочито наркотични. Комисија увери-
ла се из књиге за израђивање лекова, коју Г. Шохај води
да он све фармасајтске препарате без изузетка израђује
сам у својој Лабораторији, не купује их дакле готове,
као што то по неки апотекари против правила и прописа
чине.
После прегледа фармасајтских препарата, приступ-
је
љено прегледу и анализи хемијских препарата. Важнији
препарати, као што су они јаког дејства и они, који се
због њихове скупоће радо фалсификују, а нарочито они,
којима узакоњена фармакопеја одређује известну процен-
туалну садржину, подвргнути су и квантитативној хемиј-
ској анализи.
Нађено је следеће: Све прописане минералне кисе-
лине, како по специфичној тежини, тако ипо садржини,
јачини и каквоћи, одговарале су без изузетка тачно про-
пису узакоњене фармакопеје. И све киселине органског
порекла, одговарале су пропису фармакопеје. Амонијумаце-
тат имао је тачно специфичну тежину од 1.02. Амонијак по-
казао је специфичну тежину од 0.960. и садржавао је тачно
10% амонијака. Хлороформ, показао је специфичну те-
жину од 1.484. и био је апсолутно хемијски чист.
Етар Сирћетни имао је специфичну тежину, уместо
0.904. ону од. 0.888. и реагирао је јако. кисело. Према томе
овај етар беше покварен, те. је услед. тога одбачено од
)

њега пола кила. |

Наређено је Г. Шохају, да поручи сместа други

Етар, што је он и учинио. Етар обични показао је спе-
191
цифичну тежину од 0.725. и био је апсолутно хемијски
чист.
Глицерин, показао је специфичну тежину од 1.252.
и био је такође хемијски чист. Хлорни креч био је врло
добар, јер је имао 11.5%. деиствујућег хлора. Калијум-
ацетат имао је специфичну тежину од 1.20 Калијумбромит
и Калијумјодит били су обоје апсолутно чисти. И сви ос-
тали хемијски препарати одговарали су по каквоћи без
изузетка пропису узакоњене фармакопеје.
Особито добри били су и апсолутно хемијски чисти,
сви препарати кине, морфијума итд. и у опште сви алка-
лоиди. —
Из свега до сад односно Лекова наведенога, види се,
да изузимајући биљку Балоту Ланату и Етара Сирћетног
— сви Лекови у овој Апотеци одговарају пропису узако-
њене фармакопеје (полуцрни је наш).
По довршеном овом испитивању Лекова Г. Шохај
показао је комисији, да је у дућану и у комори за ма-
теријал одвојио је јако деиствујуће Лекове од слабих
Лекова у засебне ормане под кључем. А за засебне ормане
под кључем за јако деиствујуће Лекове на апотекарском
тавану и подруму направиће те засебне ормане што ско-
рије, и извршиће у опште све што му је комисија наре-
дила.
ши

RK ATJETUA: BEO 'P"E:G5AP poC:00 04,

ЈОТЕКА ИПРОТОКОЛИ
држи једног недипломираног Помоћника
Г. Шохај
и једног Лаборанта. Недипломирани Помоћник Г. Свето-
мир Димитријевић рођен у Пожаревцу, ступио је у кон-
дицију код Г. Шохаја 16. Јула тек. год. Као што Г. Шохај
уверава, Г. Димитријевић доброг је владања способан и
практичан у апотекарском раду. Документи његови ис-
правни су.
се тиче библијотеке, она је снабдевена са уза-
Што
коњеном фармакопејом, таксом и још многим другим хе-
мијским и фармасајтским делима.
Од протокола, за које прописује закон, нађени су
сви, на име: Дневник апотекарски, протокол набављања
Лекова, протокол вересијални, протокол отровни ствари,

192
књига недостајућих ствари и једна књига за уписивање
у Лабораторији апотеке израђених Лекова. Све ове про-
токоле води Г. Шохај тачно и уредно.
Пошто је потписатом државном хемичару доставље-
но, да Г. Шохај не води дневник апотекарски, да не копи-
ра рецепте лекарске, да те рецепте не снабде текућим
бројевима, и пошто је међутим нађено, да то не постоји,
то је на предлог државног хемичара дневник апотекар-
ски стављен под печат комисије и апотекара који ће се
доставити Г. Председнику Министарског Савета, Министру
Унутрашњи Дела ради даље употребе. Напоследку ре-
таксирани су неколико од рецепата, који су се затекли у
апотеци за време визитације, па је нађено да Г. Шохај
таксира рецепте по узакоњеној такси.
На основу свега овога што је изложено у овоме
извешћу комисија закључује: »Да је апотека Г. Антонија
Шохаја у Јагодини снабдевена са свима оним лековима,
које прописује узакоњена фармакопеја (полуцрни је
Да — изузимајући два Лека који су изложени у
наш).

том извешћу — сви'остали лекови без изузетка, по какво-

ћи одговарају пропису фармакопеји (полуцрни је наш)
Да је та апотека подпунце снабдевена са свим оним
намештајем и прибором, које прописује закон, једино изу-
зимајући гвоздену велику пресу, која није нађена у Ла-
бораторији (полуцрни је наш).
Да би се неправилност односно држања и чувања
јако деиствујућих Лекова на апотекарском тавану и под-
руму отклонила сасвим и намештај у Лабораторији са
гвозденом пресом допунио, комисија налази за нужно, да
се г. Шохају нареди званичним путем да он у року од
месец ипо дана:
1. Набави једну велику гвоздену пресу за препосање
масних зеитина, и за прављење концентрисане воде од
горког бадема и
2. Да снабде апотекарски таван и подрум са засеб-
ним. добро уређеним одељењима под кључем, за држање и
кување јако. деиствујућих лекова.
Г. Шохај пак обавезује се да кад то извршио буде,
јавиће Окр. Начелству, које ће се надлежним путем уве-
рити о:извршењу свега тога и резултат поднети Г. Минис-
тру Унутрашњи Дела.
13 193
 Садржај овог извештаја саопштен
знања и даљег управљања. је г. Шохају ради

18. Августа 1888. Чланови комисије:

Јагодина Рг Ф. Шамс
Dr К. Станишевски
Ст. Бошковић
Садржај овог протокола саопштен ми је и по њему
хоћу поступити
А. Шохај.«
После оваквих суперлатива O каквоћи лекова »да
је та апотека подпунце снабдевена, са свим оним намеш-
тајем и прибором које прописује закон. . « стекао се
утисак да je комисија прегледом (била сасвим задо-
вољна, али је један члан комисије на крају извештаја
против великог прегаоца, апотекара Шуохаја, изнео сле-
дећу оптужбу:
»Пошто је већ извештај написан и државни хемичар
исти потписао, окружни физикус Г. Ог Казимир Стани-
шевски поднео је комисији извесну количину рецепата
са рачунима, по којима су издавани Лекови за овд. фаб-
рику стакла, и изјављујући да ови рецепти нису заведени
у дневник апотекарски.
Сем тога Г. физикус поднео је један рецепт, за при-
фатно лице Председника ово — Окр. Суда, који рецепт
није заведен у дневник, а таксиран је преко таксе, нити
има жиг. Услед тога, комисија је сматрала за своју дуж-
ност да за то одмах апотекара Г. Шохаја, узме на одго-
вор, и да да, објашњења на следеће:
1. Зашто
нису наведени рецепти, у дневник који се
под ./. прилажу овом извешћу, заведени.
Апотекар сам пре 25. год, служио сам код разних
држава — у Србији станујем 19. год. као апотекар; ра-
чуни за државу, за општину, фабрике, железницу, нигде
у дневнику завођени нису, јер таквих манипулација не
постоји у много напредним државама, јер то завођење ре-
цепата, задржава тачно експедовање Лекова, тако да би
један болесник морао чекати 2 1/2 часа, докле би се експе-
диција Лекова извршила, што ја сматрам даби било штет-
но за публику. Ово не да се не води у мојој апотеки, већ
ни уједној апотеки у Србији.

194
о
2. На питање зашто рецепт за Г. Председника Окр.
Суда није заведен у дневник, и зашто је тај рецепт так-
сиран преко узакоњене таксе, Г. Шохај одговори:
Ја тај рецепт нисам експедовао, нити је из моје
апотеке, а тужиоц нек доказује.
При закључку овог протокола, велим још и ово.
Од 1873. год. па на овамо, још ни једно лице од ов-
дашње публике, а и околне, није ме тужило за ма какву
неуредност, а о томе је и ово полицијска власт уверена,
само од то доба, па на овамо а нарочито у последње време,
опадао ме окружни лекар са тужбама, а у овоме раду
подпомагали су га и његови сродници.
А. Шохаји, апотекар
у нашем присуству
Чланови комисије:
Ог Ф. Шамс
Гг К. Станишевски
Стев. Бошковић«

По уобичајеном административном реду комисијски

извештај послат је Окружном начелству у Јагодини, а оно
га је спровело Министарству унутрашњих дела, пошто је
комисија радила по наређењу тог Министарства.
После двадесет дана, Министарство je одговорило
Начелству у Јагодини како ће даље да поступи:
»МИНИСТАРСТВО УНУТР. ДЕЛА
CH=5850, 7. Септ. 1888. год.
Бле, о.г.р ад
НАЧЕЛСТВУ ОКРУГА ЈАГОДИНСКОГ
Министар расмотривши извештај комисије, која је
прегледала Апотеку Г. Шохаја нашао је да је апотека
снабдевена свим прописаним лековима и да су сви TH
лекови доброг квалитета и да је апотека уопште уређена
по свима законским одредбама (полуцрни је наш).
Само на крају свога извешћа комисија је приметила
да Г. Шохај треба да набави:
1. Једну велику гвоздену пресу за пресовање масних
зеитина и за прављење концентрисане воде од горког
бадема и

13* 195
 2. Да снабде апотекарски таван и
подрум са засеб-
ним, добро уређеним одељењима под кључем за држање
и чување јако деиствујућих лекова.
Према томе нека Нчетво позове Г. Шохаја и пре-
поручи му, да од дана саопштења овога, па за месец ипо
дана набави пресу и на тавану уреди све онако како је
горе означено, па кад то изврши онда да јави Начсетву,
које ће изаслати окружног физикуса са једним полициј-
ским чиновником, да се увере, да ли је све набављено и
снабдевено како ваља.
Што се тиче додатка у извештају, где се тражи OG-
јашњење од апотекара а по оптужби окружног физикуса
о незавођењу рецепата, по којима су издавати ле-
кови за тамошњу фабрику стакла и за један рецепт,
по коме је издат Лек председнику Окр. Суда па
не заведен и претаксиран, Министар не налази да има
какве кривице до Г. Шохаја: прво зато што нема нигде
ни законом ни особеним правилима прописано да се ре-
цепти, по којима се издају лекови на рачун општине,
државе каквог друштва па и фабрике итд. заводе у дне-
вник а тако исто и за рецепт онај председников није
доказано да је лек по њему узет из апотеке Шохајеве;
јер кад се разгледа књига, овамо послата у коју се заводи
дневна експедиција лекова, та има дана кад ни један
рецепт није експедован а само је једна апотека у Јаго-
дини, онда не може се другојачије мислити, но или да
апотекар слабо заводи и оне рецепте, које за готов новац
експедује или да тамошњи лекари одвраћају публику од
апотеке шаљући можда другој ближој апотеци, што по
закону не сме бити: нити сме апотекар одвраћати публику
од лекара, нити лекар од апотекара, у закону је јасно
прописано како се апотекар има понашати према лекару,
ако се овај заборави у прописивању каквога лека, а тако
исто шта лекару ваља чинити ако нађе, да има какве неу-
редности до апотекара.
Нека Начелство све ово саопшти. како апотекару
тако исто и тамошњим лекарима са напоменом, да се сви
тачно придржавају законских прописа и својим поступ-
цима не изазивају званичне излишне преписке (полуцр-
ни је наш).

196
 Има везе са писмом тога Начелства од 22. Августа
ЛН—667. Дневник апотекарски и рецепти враћају се.
МИНИСТА Р<

Тако је завршен овај спор, који је дао апотекару

сатисфакцију да није крив и потврдио да га је окружни
физикус дг Казимир Станишевски клеветао из нама непоз-
натих разлога.
(Ово што смо изложили био је концепт писма који“
је остао у Министарству, а оригинал је отишао у Јагодину
ради саопштења одлуке о спору. И један и други при-
мерак потписао је Председник Министарског савета и Ми-
нистар унутрашњих дела Никола Христић, који је у про-
шлом веку више година био министар. Он је отац Косте
Н. Христића, књижевника и историчара који је много
писао о старом Београду и потписивао се »Стари Београ-
ђанин.« Стари министар Никола Христић био је дед нашег
савременика Стевана Христића, композитора Охридске
легенде, преведене на многе језике и извођене на стра-
ним позорницама, што је нашој земљи донело славу и
репутацију на уметничком пољу).
Кроз две године, 1890. апотекар Шохај је умро,
оставивши за собом петоро незбринуте деце. Извештена о
смрти апотекара Врховна санитетска власт је у својим
књигама завела: РАНТЕ ШОХАЈА, АПОТЕКАРА СМРТ“.
После његове смрти апотека није затворена већ су
је и даље водили провизори или администратори, како је
то законом било прописано.
На њима је била сва брига о апотеци, како стручна
тако и материјална, јер је сваки провизор био одгово-
ран Министарству унутрашњих дела, а у Јагодини Окру-
жном суду, при коме је образована маса. Вођење апотеке
Шоха-
преко администратора трајало је дуго година, док
јева деца нису поодрасла и ишколовала се од прихода
апотеке. И преживела удовица имала је своја права у
погледу наслеђа, односно прихода апотеке. Она се највише
бринула и бдела над апотеком, радећи многе техничке
послове, све до смрти 1915. године.
У прошлом веку, нарочито у десетој деценији, стал-
но су штампани прегледи апотека у службеним — Срп-
био
ским новинама — како би народ и званичним путем
197
–
обавештен у каквом се стању налазила поједина апотека.
Тако је, 1896. године, приказан и један преглед јаго-
динске апотеке. Из њега ћемо дати само најглавније по-
датке о лековима: у каквом стању су били кад је инспек-
тор dr mr Доброслав Кнез Милојковић вршио анализу
сваког појединог лека. То је чинио, као и сви ранији
инспектори, у аналитичкој лабораторији апотеке, која је
била тако уређена да се у њој могао испитати сваки лек
хемијски и микроскопски. Оне лекове који су се због
дугог стајања покварили издвојио је и захтевао да се
уместо њих одмах набаве други. У извештају који je
штампан у Српским новинама 1890. године, он је изнео
да је испитивање лекова извршено по реду: општим
испитивањем, квалитативним и квантитативним анализа-
ма, према томе какав је који лек, и од какве важности
за данашњу терапију. Тим испитивањем нађени резултати
били су углавном добри, иако је нађено неколико лекова,
који нису одговарали свим законима узакоњене фарма-
копеје и санитетском зборнику због чега су неки одбачени.
То је било десетак хемикалија, којима је
рок прошао
услед дугог стајања и испаравања. Поводом овога није
провизор апотеке позван на одговорност, јер се сматрало
да је то било нормално. Апотеком су управљали прови-
зори, са чијим именима ћемо се срести у овом раду у по-
глављу о отровима, кроз десету деценију ХТХ века.
Апотеку је преузео Шохајев син тг Милоје Шохај
тек у овом веку, 1921. године, када је дипломирао у Заг-
ребу и када је стекао сва права за вођење апотеке. (Многе
појединости о апотеци после смрти Антонија Шохаја дате
су у поглављу Биографија Антонија Шохаја.)
ИЗВОРИ
Архив Србије — Мин. ун. дела — Санитет Бр. Дел. 1047,
112, 1182 и 1845 из 1871. год,, исто, исто, Бр. Дел. 1435 из 1872.
год. исто, исто, СФУ Р41 из 1872. год., исто, исто, исто, исто,
Бр. Дел. 1435, 2505 из 1873. год, СФУ Р47 из 1873. год, ФУ
Р80 из 1875. год. исто, исто, исто, Ф11 Р127 из 1876.
год., исто,
Ф 1 68 из 1878. год, исто, ФУ РТ851/2 из 1885. год.
Протокол отрова из 1882. год, стр. 1, из 1882. год., 1891.
год., 1892. год., 1893. год., и 1896. год.
Овај протокол припада Завичајном музеју у Светозареву
и тамо се чува. Љубазношћу његовог управника Саве Ветнића
обилно смо га користили,
Мин. ун. дела — Санитет — С — регистар — и све о
смрти Антонија Шохаја.

198
ЛИТЕРАТУРА
Грг тг Војислав Марјановић Фармација у Србији у Х1Х
веку, Београд 1970, стр. 255 — 260.
Де Коста Николић, Покушај да се изложи развиће апо-
Београд 1904,
текарске струке у Србији за последњих 100 година, Алексинцу
Гг тг Војислав Марјановић, Фармација у У
Ха1Х веку, Алексинац 1971.
 НЕЗАКОНИТА ПРОДАЈА ЛЕКОВА И ОТРОВА У ТРГО-
ВИНАМА И БРИГА САНИТЕТСКЕ ВЛАСТИ ОКО
РЕШЕЊА ТОГ ПИТАЊА

У овом раду помињали смо више пута лекове и

отрове који су се кроз векове по старим обичајима могли
слободно продавати по турској царевини па и по Србији.
Од ове слободне продаје народ је имао више штете него
користи. Поменули смо такође и неке народне емпирике у
самој Јагодини који су лечили на свој начин и били на-
роду од користи. Кад је било речи о оснивању прве апо-
теке у Јагодини 1851. године окружна власт се похвалила,
изјавивши да у Јагодини постоје два дућана за специјали-
зоване лекове и отрове који лепо раде, а кад буде дошла
права апотека она ће добро просперирати.
Први протест против оваквог стања у београдској
чаршији учинио је тг Матеј Ивановић, оснивач“ прве
апотеке у Београду и Србији 1830. године, када је осетио
да ова незаконита конкуренција спутава развој његове
апотеке. Он се исте године — ни годину дана после осни-
вања апотеке — жалио Господару Јефрему Обреновићу на
поменуто стање у чаршији и тражио да се тим старим на-
викама стане на пут, јер му је иначе предстојала пропаст.
Да би решио ово питање, Господар Јеврем је, преко
управника града Београда Цветка Рајовића, наредио поли-
цијској власти да забрани трговцима и народним емпи-
рицима, лекаро-апотекарима бављење овим послом, јер
сада у Београду постоји савремена апотека и дипломирани
лекари. Та је наредба извршена и Цветко Рајовић је
о овоме писмено известио кнеза у Крагујевцу, следећим
речима:

200
ВАША СВЕТЛОСТ МИЛОСТИВЕИШИИ ГОСПОДАРУ!
На тужбу овдашњег Апотекара Матије Јовановића,
благоизволио је Господар Јеврем заповедитими, да запре-
место
тим свима лажљивим апотекарима, да кое какве смесе
тим трују или варају,
лекова Људима продају и људе с
које сам и учинио и неким Чифутима и забранио, Доктору
Wu. Везира Делину заказаосам, na Христијанима никакви
лекова из Апотеке своје давати не сме, а, Ако кога лечи,
да рецепт препише и у нашој Апотеки лекове да узме,
да се види шта болесницима преписује.
Јербо се је дознало, да само које какве смесе дају
које мно-
место лекова, особито ради венерическе болести,
го више вреда него вајде чине.
Момку Доктора Куниберта заказато је, да ни он
Докторисати не сме, нити лекове коме давати.
Доносећи до знања ово Вашој Светлости приступам
светлом скуту Вашему.

У Београду, 13. Маја 1831. Вашој Светлости покорни слуга

Цветко Рајовић

Управник града је као представник власти позвао

оне који су се тим пословима бавили, а нису
имали ква-
лификације ни дозволу па их је, према правом савременом
темељ са-
апотекару Матији Ивановићу, који је ударио
ХТХ века, назвао лажљи-
временом апотекарству Србије је да је
вим апотекарима. За лажљиве апотекаре рекао
које какве смесе без терапијске
»познато да они дају
осе и болесници трују“.
вредности као лекове, а од којих Делинија, који
Позвао је лекара-апотекара Антонија
везира београдског и запретио
је био лекар часног
хришћанима више не сме издавати лекове из
му да писати
своје мале домаће апотеке, већ да за њих мора
једину савремену апотеку Ма-
рецепте и слати их у тада
тије Ивановића у Београду на справљање.
Овом претњом власт је забранила Делинију да апо=
и наредила, да се
текарише, а дозволила му, шта више болеснике,
бави искључиво лекарским послом: да прегледа
и да их шаље на справљање у једину
да пише рецепте и остали
апотеку у Београду, у коју су слали рецепте
лекари.
201
 Како је Делини био лекар часног везира који
је становао у Београдској тврђави и како овом забраном
нису били обухваћени и Турци због тога што српска власт
није била за њих надлежна, Делини је могао да их прег-
леда, да им справи и изда лекове из своје домаће апотеке.
Све ове податке о Делинију изнели смо због тога
да бисмо показали да је гоњење народних емпирика у
Србији, а њих је било у свим градовима, почело тек 1830.
године, а и због тога што ће Делини касније, 1834. године,
бити лекар града Ваљева и целе Ваљевске нахије.
Овом претњом београдске власти започета је борба
против укорењеног обичаја да се лекови без икаквог реда
и контроле слободно продају по дућанима широм Србије
и борба против незналица и варалица који су из
користо-
љубља обмањивали народ, наносећи му у већини случајева
само штету.
Иста борба започета је још 1836. и 1837. године
у
Ваљеву и Крагујевцу, ондашњој престоници Србије кнеза
Милоша.
То питање покренуо је у Ваљеву
емпирик Глиго-
рије Рибаков који је тада био лекар Окружија ваљевског.
Он је имао медицинску диплому, али је своједобно
изјавио
да је документа и диплому изгубио. У нашим радовима
третирамо га као лекара не са школским квалификација-
ма, већ као самоука.
Из године 1836. имамо једну његову жалбу ваљев-
ској месној власти, у којој је описао прилике у ваљев-
ској чаршији, тврдећи да се по дућанима продају неис-
правни лекови и отрови и да у граду има назовилекара
који лече без икаквог знања и умења. Он се обратио
окружној, не нахијској власти, јер је већ од марта 1834.
године Србија била подељена на округе, како смо то ра-
није у овом раду поменули, а ваљевска окружна власт је
жалбу спровела даље Совјету у Крагујевац. Садржај жал-
бе доносимо у целости:

»ВИСОКОСЛАВНОМУ КЊАЖЕСКО-СРБСКОМУ
УПРАВИТЕЛНОМУ СОВЕТУ
ИСПРАВНИЧЕСТВА ОКРУЖИЈА ВАЉЕВСКОГ РАПОРТ

Господин Доктор Окружија Ваљевског Глигорије

Рибаков под 25. Јанујарија т. г. писменим рапортом својим
претставио је жалбу своју Исправничеству овом, да се У

202
многим дућанима у Ваљеву лажљиве медицине Налбанта продају,
на штету, и да је неки Риста
које су народу
Ваљевчанин показао се за лекара, и Живојина Коларо-
вића Ваљевчанина примио се да га од венерическе болес-
ти излечи, а не само да га излечити није умео, но да га је
са
своим отровним медицинама до тога довео да су му доњи
и за женскињу
нерви и части од тајна уда поодпадали, с Којом се
да више способан није, и да је истога жени,
бивши са венерическом болести
пре два месеца дана јошт способан
Свидетелство дао, да за њу више
заражен венчао,
није. К овоме јошт наводим, да је истии Риста лечио од
па
Венерическе болести Стевана Бошњака Ваљевчанина,
да и овог јошт излечио није. Такође жалбу представља
и овај
и на Стевана Кочијаша родом из Цесарије, да је
учинио се лекаром, и од Радосава из Лелића Окружија
овог узео пет Талира, да купи медицину па да та
лечи
болести, и поводом оваквих лекара, да се
од Венерическе
(Глигорију Рибакову) неверује, и
више њему као Доктору
због ови наведени узрока моли Исправничество (окружну
власт) ово да би како трговцима за медицине, тако и лаж
љивим лекарима запретило да се убудуште више како у
Медицине, тако и у Лекарства ни један не меша.
Исправничество ово узевши y призрење жалбу
Ba-
Господ. Доктора Рибакова, призвало је Општество
соопштило им, и Општество
љевско, и Жалбу Докторову
је одговорило, да оно ништа више у својим дућанима,
Кромје (осим) бела и црна балзама, Шећера бела и Жута,
нишадора, Камфора и ШМаџуна за срдобољу, и да су
све ове ствари и дојако продавали, па да им није ни од-
кога запрећено било (забрањено било).
Што се пак тиче Ристе Налбанте, да је лечио Живо-
јина Коларовића, то и само Исправничество ово по соп-
ственом признанију Живојина и жене његове потврждава
(потврђује), да га је лечио, и да га је са своим медецинама
способан није, а тако и
дотога довео, да више за Женскињу
Стевана Бошњака, којег од половине лета лечи и излечио
није, по очевидном уверењу Исправничества.
И да је Стеван Кочијаш примио пет Талира од
Радосава из Лелића, то је сам Стеван признао да је узео,
но овог Стевана Радосав не тужи, нити своје новце натраг
поискава, па сада се лечи код истог Господин Доктора
Рибакова.
203
~
Исправничество ово усмотренију овог дела нема
никаква наставлениа од више своје власти, то понизно
представљам ВИСОКОСЛАВНОМ УПРАВИТЕЛНОМ СО-
ВЕТУ на благорасмотреније дати, како ће
поступити и
како за продавање медецина по дућанима, тако и за ове
лажљиве лекаре.

Н—159, 19-ог Фебруара 1836. Исправник Окруж.

У Ваљеву Ваљевског
Јеврем Ненадовић
Секретар Исправничества
Васа Јовановић.«
Цитирану представку Глигорија Рибакова окружна
власт у Ваљеву спровела је Совјету у Крагујевац. У њој
се он жалио на лоше прилике у ваљевској чаршији,
,
твр-
дећи да се у многим дућанима у Ваљеву »лажљиве ме-
децине продају« које штете народу и да се неки Ваље-
вац Риста Налбанта, поткивач стоке, занатлија, представио
да зна да лечи и прихватио се лечења од венеричне бо-
лести ваљевског грађанина Живојина Коларовића. Али
није успео да га излечи, већ му је само погоршао стање
својим отровним лековима и довео га до тога.
.. »да су
му доњи нерви и части од тајна уда поодпадали«. . . тако
да је постао неспособан за вршење брачних дужности.
У тој представци Глигорије Рибаков навео
је још
један случај истог назовилекара, занатлије Ристе Налбанте,
како је од венеричне болести лечио и Стевана Бошњака,
ваљевског грађанина, кога такође није успео да излечи.
Као другог самозваног лекара у представци навео је Сте-
вана кочијаша из Аустрије, који се такође представио као
лекар и унапред узео од сељака Радосава из Лелића пет
талира да му купи лекове из апотеке у Сремској Митро-
вици и да га као свог пацијента лечи од венеричне болести.
Глигорије Рибаков је истакао штетно деловање ова-
квих лекара у народу, тврдећи да су њихови примери по-
будили народ у Ваљеву па он сада ни њему ни окружном
лекару више не верује.
Из 'наведених разлога он је молио окружну власт
у Ваљеву да трговцима забрани да убудуће продају леко-
ве а »лажљивим лекарима« да се не мешају у лечење.
Пре него што је ову представку послала Совјету у
Крагујевац ваљевска окружна власт је сазвала грађане
204
 фи«
— »чаршилије« и саопштила им представку окружног
зикуса Глигорија Рибакова. На то су заинтересовани при
говци и занатлије, правдајући се,- одговорили да они у
благе
својим дућанима ништа друго не продају него само
лекове и да у дућанима имају само белог и црног балсама,
белог и жутог шећера, нишадора, камфора и маџуна за
срдобољу (маџун је лек као пекмез). Зачуђени, они су
изјавили да су све то и раније држали и продавали
то нико није бранио...
и да им

Што се тиче случаја самозваног лекара Ристе Нал«

банте и његовог пацијента Живојина Коларовића, кога је
лечио без успеха, о њему се окружна власт уверила из
јавом Коларовићеве жене да је њен муж постао неспособан
за вршење брачних дужности.
Окружна власт у Ваљеву иследила је и уверила се
Стевана
да је Стеван Кочијаш лечио и другог пацијента
Бошњака око пола године и да пацијент није био излечен,
Што се тиче другог пацијента, Радосава из Лелића, назое
вилекар Стеван Кочијаш је признао да је узео пет талира
Међу=
да купи лекове у апотеци У Сремској Митровици.Стевана
тим, пацијент Радосав из Лелића изјавио је да
је
не тужи и да не тражи повраћај свог новца. Додао
се сада лечи код правог лекара, окружног физикуса
да
Глигорија Рибакова.
На крају је окружна власт у Ваљеву закључила да
од
не може сама решити овај проблем, јер нема упутства
Совјету молбу да јој
више власти. Због тога је упутила
пошаље упутства како треба убудуће регулисати слободну
продају лекова по дућанима и какве мере треба предузети
против лажних лекара.
Ово се збило 19. фебруара 1836. године, чиме је У
Ваљеву почела борба против штетних појава, укорењених
већ истакли почетак
у народу кроз векове. Раније смо
борбе у Београду, када
позвао »лажљиве лекаре
је и
Цветко
апотекаре<
Рајовић,
и
1831. године
забранио
|
им да
се тим пословима баве.
ı

Осам дана после упућивања представке Совјету из

Он је врло зав
Ваљева, стигао је одговор из Крагујевца.
нимљив због савета лекара кнеза Милоша из Крагујевца
и једног апотекара који се тада налазио. у Крагујевцу и
чекао на оснивање придворне апотеке. Да. ли су ови, струк
чњаци били консултовани не знамо, али судећи по одго-
вору што га је Совјет дао, у сваком случају нису:

»СОВЈЕТ Н—398 Експедирато под Н—1865

28. Фебруар 1836, СЛАВНОМ ИСПРАВНИЧЕСТВУ
у Крагујевцу ОКРУЖИЈА ВАЉЕВСКОГ
На рапорт Славн. Ислравнич. од 19. т.:м. Н—159
касателно (што се тиче) продавања лекова по Дућанима
ондашњим, и Докторисања Ристе Налбанте Ваљевчанина,
одговара Управителнии Совјет, да Исправничество Г. Док-
тору Рибакову обзнани, да је слободно чаршилиима оне
лекове, које Исправнич. у свом рапорту наводи, као што
је и по другим касабама и Варошима обично. — А што се
тиче Ристе Налбанте, препоручује се Исправничеству, да
му 25 батина ударити да, заказавши му да се више У
Докторину не пача и онога посла, који не разуме прима.
Да се експедира Ристић«
Овим писмом Совјет је једноставно одговорио, He
позивајући се ни на какав стручни савет лекара или апо-
текара, већ по своме нахођењу да је слободно продавати
све оне лекове који су на саслушању поменути.
Што се тиче Ристе Налбанте Совјет је препоручио
да му се удари 25 батина и да му се саопшти да се више
у лечење не меша. Дакле, то је био одговор Совјета на
представку Глигорија Рибакова и окружне власти из
Ваљева.
Међутим, како смо видели, то питање није могло
бити генерално решено за целу Србију зато што су пре-
дузете мере само у Београду и Ваљеву.
Из раније датих спискова лекара 1836. и 1837. го-
дине видели смо да су лекаре имала само окружна и“
понека среска места и да су они имали своје ручне апо-
теке из којих су указивали помоћ народу. Што се, пак,
тиче правих апотека, 7 време о коме је реч постојала је
само једна и то у Београду док је у Крагујевцу основана
тек 1836. године.
Оснивањем прве државне апотеке у Крагујевцу
настављена је борба против овог наслеђеног стања, запо-

206
чета у Београду и Ваљеву. Кнежева канцеларија у Кра-
гујевцу је почетком фебруара дала упутства првом др=
жавном апотекару како да води борбу, наредивши му
следеће:
»НАШЕМУ АПОТЕКАРУ
ПАВЛУ ИЛИЋУ У КРАГУЈЕВЦУ
#—427, 3. Фебруара 1837., у Крагујевцу

Ђудући да одтуда, што без Рецепта, а и на Редепте,

прописивајеме од они, који нису прави Доктори, лекове
издају, многа зла произилазе по том, што се тиче начином
ова-
лекови лако злоупотребљавају: то, за предупредити
кво зло, тим образом проистећи могуће — препоручујемо
Ре-
Вам, да Ви у напредак издајете лекове само на оне
имајући, про-
цепте, кои су од прави Доктора, диплому
писани, а на Рецепте они, кои нису Доктори градуирани
Апотеке наше не
много мањи пак без Рецепта, лекове из
издајете никако, у противном случају имајући одговору
подлежати.
Овде се не разумеју они лекови, који су прости, и
и овом подобни
ткодити не могу какоти: тејеви, балсами,подобателно упо-
(слични), но медицине и лекови, кои не
шко-
требљаванви шкодити могу (не слични овима могу да
де), који су вама у Званичнои факултетскои заклетви
про-
писани, да им издавате не смете“.

Овом наредбом апотекару Павлу Илићу забрањено

је да народу издаје лекове без рецепта као и на рецепте
назовилекара, који за тај посао немају школску квалифи-
кацију, јер у оба случаја може доћи до злоупотребе и
зла. Наређено му је да издаје лекове само на рецепте
дипломираних лекара, и запрећено му да ће у противном
случају одговарати. Ова наредба није се односила на ле-
кове слабијег дејства »OHM лекови који су прости“,
као
који не би били штетни иако би се погрешно дали,
биљни чајеви, балсами и њима слични.
што су разни
Наредба се дакле односила на лекове јаког дејства који
би, погрешно дати и употребљени, могли имати
штетно
дејство. У наредби је лепо речено да се ту мисли Ha

лекове за које апотекар, при завршетку студија на фа-

мимо закон-
култету, даје заклетву да их неће издавати
ј

ских прописа.
207
о
=
Два дана после ове наредбе, Павле Илић, државни
апотекар, кренуо је кроз крагујевачку чаршију да се сам
увери који су лекови и отрови у слободној продаји. На
своје велико запрепашћење нашао је у 12 дућана свега у
изобиљу. За један од дућана он је у извештају рекао:
»Риста Јовановић има готово формално апотеку«. Да би
свој извештај о стању у чаршији документовао, он је ку-
пио неколико отрова и приложио их уз извештај.
О том свом походу у чаршију известио је надлежно
одељење кнежеве канцеларије, а то је био сигнал за
узбуну,
Као прва мера за сузбијање ових обичаја сутрадан
је издат и кнежев Указ Совјету који је даље спроведен
свим окрузима:
»У КА. З«
НАШЕМУ УПРАВИТЕЛНОМУ СОВЕТУ.

Да би предупредити зла, која се одтуда порађају, што

многи. трговци по дућани свои продају различне отровне
лекове, које закупитељи. ово из невежества, (из незнања),
ово из зло мислиа, на зло употребљавају, нашли смо за
добро, забранити, такове отровне лекове у дућану держа-
ти и продавати, и то под строжаишиим словозданијем
(строгом наредбом). Но будући, да је и пак потребно, да
се у вароши наиђе такови лекова:
то решавамо, да се само у једном известном дућану
они налазе, но да се никому не продају без писменог одо-
брениа. полиције, која такође овог одобрениа никому да
не даје без Рецепта формално градуираног, Диплому. има-
јућег, Доктора који под одговором стоји, кому колико, и
нашта
је речене лекове прописао.
А Полиција, и Трговац да чувају писмено Докторо-
во код себе ко својему освидетелствованију (као сведо-
чанство).
По којему мненију, сирјеч предупредјенију зла, од
безразложног продавања предизложени медецина, проис-
тичућег, издаје му Совету претстојећии УКАЗ, с препору-
ком, да ову уредбу својим путем по целому Отечеству об-
јави с разговетним протолкованием (са разговетним TyMa-
чењем) содржениа његовог и казни, која ће преступителе

208
~
неминовно
истог неминуемо постићи (који ће прекршиоце
постићи). #
зао

н#—446, 6. Фебруара 1837. Милош Обреновић

У Крагујевцу Књаз Србскии
По заповести књж.
Јаков Живановић
Директор канц. књаж.«

Основна садржина овог указа била је забрана

про=
дућанима без контроле надлеже
даје лекова и отрова по
се забрањује продаја,
не власти. По овом указу трговцима
једном овлашћеном
али је у већим местима дато право
све лекове и отрове под усло-
трговцу да може продавати санитетске власти кон-
вом да води књиге које ће месне
тролисати. Конкретно, дипломирани лекар би издавао
занатске потребе и поје-
дозволе за куповину отрова за
лек. У таквој дозволи
дине хемикалије које служе као
ће се отрови упо-
морало се тачно назначити у коју сврху
морао је
требити. Лекарске дозволе повлашћени трговац
предавати надлежној
чувати као покриће, а дупликат
полицијској власти ради евиденције.
Указом је свим трговцима наређено да се по њему
казна.
морају владати, иначе је преступнике чекала строга
6. фебруара текуће, 1837.
Овај указ предат је Совјету
већ 9. фебруара почео као распис
године, а Совјет га је
слати свим окрузима што је трајало до 16. фебруара.
Овде нећемо говорити о спровођењу овог расписа
У

са Управом града Београда

свим окрузима /којих је тада
Јагодини
било 18, него ћемо погледати шта се догодило у
она могла тамо
по доласку ове наредбе, односно да ли је
који су имали лекара
да буде спроведена. Они окрузи
к знању, а поједини су
једноставно су примили указ
постављајући питање шта да раде кад
одмах реаговали
који би издавао те
у седишту округа немају лекара од
дозволе. 24,
Јагодина је примила тај распис и одговорила
марта:
200
14
 УВИСОКОСЛАВНОМУ КЊАЖЕСКО- СРБСКОМУ
УПРАВИТЕЛНОМУ СОВЈЕТУ
ИСПРАВНИЧЕСТВА ОКРУЖИЈА ЈАГОДИНСКОГ
РАПОРТ
По налогу Високославног Совјета од 6-ог Феврујарија
т. г. Н—329. А. забранило је Исправничество ово да се
отровнии лековии у више дућана држе и продају и опреде-
лилоје у Јагодини једног трговца, да у дућану свом ре-
ченне Лекове држи и продаје, заповедивши
му да такове
ником недаје, без писменог одобрениа полиције: но будући
да Високославнии Совјет заповеда, да и полиција ником
таково одобрење без рецепта докторског недају, то с нај-
већом учтивошћу умољава Исправничество Високославнии
Совјет за наставление, како ће у том поступати; у Окру-
жију овом нема доктора а људи има невољни и
једнако претстају Исправничеству умољавајући, некии да
им се Сулимено (живин препарат) другии живе а некии
и од другии отровнии ствари за Лек купити дозволи,
коиима одобрити сумњало је Исправничество.
При том Јеснафи: бојаџискии и кулунџискии пред-
стављају даје у њином занату неопходимо нуждан, и да
немогу занат свој радити, бојаџије без ћезапа а кулунџије
без мишомора, и зато с најдубљим почитанијем
умољава
Исправничество Високославнии Совјет за Наставление
оћели им дозволити и којим начином да таково купују

Н—434., 24. Марта 837. г. Исправничества окруж.

У Јагодини Јагодинског член
цели Капетан
Стефан Михајловић
Секретар Исправничества
Стефан Араницки«х
Укратко, јагодинска окружна власт реаговала је на
овај општи указ о забрани и питала ко ће у Јагодини
издавати занатлијама и болесним људима хемикалије за
занатске сврхе и за лечење кад у Јагодини нема лекара
који би те дозволе издавао. Сем Јагодине на овај кнежев
указ реаговали су сви окрузи који нису имали лекаре и
на исти начин питали како ће убудуће да раде.
Кад је Совјет добио ове одговоре и примедбе из
округа у којима није било лекара, он се обратио кнезу

210
Милошу за упутство како да се поступи, па је у тексту
и цитирао оне округе који су то питали. Иако су реаго«
вали само окрузи Смедеревски, Подрињски и Ћупријски,
то није значило да само они нису имали лекаре. Било је
још и других који су примили овај указ к знању, смат-
рајући да ће им после њега и лекар доћи.
Ови разлози натерали су кнеза Милоша да указ
преиначи са нарочитом клаузулом по којој ће убудуће
поједини кметови издавати дозволе за набавке сељацима
и грађанима уз дубоку гаранцију да купљене лекове и
отрове неће употребљавати у злонамерне сврхе. Овим на-
чином била је легализована продаја ове опасне робе и
донекле успостављена контрола над њом. Али, овим новим
указом није ни издалека све било решено. Поменути указ
није могао да искорени навике које су стицане деценија-
ма и вековима и да примора трговце на апсолутну пос-
лушност. Они су се држали те наредбе, али нису добро
водили књиге, па власти у више места у Србији нису
биле задовољне њиховом администрацијом.
Од тог времена окружне власти су у својим извеш-
тајима увек резервисале једну тачку из које се видело
како се одвија продаја лекова и отрова.
Ову борбу јагодинска окружна власт почела је још
пре оснивања апотеке, а када је 22. августа 1852. -основана
апотека она је те мере јошт више пооштрила.
Још у току оснивања апотеке Начелство јагодинско
извештавало је Министарство унутрашњих дела о стању
тога питања, па је баш 20. фебруара 1852. године, одгова-
рајући на наредбу Министарства од 5. септембра 1851.
године, (по 'којој је дућанџијама било забрањено да про-
дају отровне 'лекарије истакло да ће све што се од отро-
ва у дућанима затекло пребацити преко границе у Турску.
Начелство је посебно питало да ли ће се дућанџијама
дозволити да продају копаи балсам, кору од хинина, са-
ламаћију (сенино лишће) и цинобер, што је приликом1.
прегледа код трговаца нађено. На
марта одговорило да се продаја
то
је
цинобера
Министарство
у прашку доз-
вољава а у камену не, а продаја хининске коре, мане
(пургативно средство) и: саламаћије такође се дозвољава у
мањим, и то од пола оке, количинама. Што се тиче хи-
нинске коре да се продаје“ више од 5 драма. То је био
одговор и упутство Министарства.
14% 211
 Од другог указа кнеза Милоша и објашњења, сани-
тетске и полицијске власти 'у Јагодини су ту контролу
вршиле много пута и скоро никад није било све у реду.
Зато их је Министарство за све време од 1837. до 1862.
године, више пута расписом подсећало на стално вршење
контроле.
Подсетимо се на извештај из Јагодине кроз про-
текле године и на извештај окружног физикуса дг Мла-
дена Јанковића из 1860. године, у коме обавештава да у
Јагодини нема дућана који држе отровне ствари, јер их
је санитетска власт укинула због неуредности, па је из-
давање лекова било пребачено на апотеку која је у Ја-
години постојала од лета 1852. године.
Из заоставштине Шожхајеве апотеке — папири, књи-
ге, која се чува у Завичајном музеју у Светозареву, бив-
шој Јагодини, користили смо књигу о отровима која носи
наслов ШПротокол отрова и која је установљена 1882.
године, јер књиге из ранијих година нису сачуване.
Овде ћемо изнети само делимичне податке из поје-
диних година да бисмо видели коме је издаван отров за
употребу, по чијем овлашћењу и
»1. Јануара 23.,
за
које сврхе:
1888. Phosphor praecip. 0.10 гр. по
наредби 4г Рибникара, за г. Атанацка железн. инж. за
лек, експедирао А. Шохај.
2. Маја 27., 1888. Sol. Arzen fowleri 5 гр. по овлаш-

ћењу 9г Рибникара, за г. Димитрија Милојевића зла лек,

експедирао А. Шохај апотекар.
Година 1891.
1. Јуна 6. Нудгаг. Бећог. corrosivi
20. гр., за купање
за г. Тимотија Ђорђевића капетана у пензији, по наредби
дг Р. Вукадиновића, експедирао Стојићевић.
2. Јуна 10. Соггоз:уј 0.50 гр. за купање, за г. Тимотија
=

Ђорђевића капетана у пензији, по наредби дг Р. Вукади-

новића, експедирао Стојићевић.
3. Јуна 11. Соггов У! 15 гр. за купање, за г. Т. Ђор-
ђевића капетана у пензији, по наредби г. дг Р. Вукади-
новића, експедирао Стојићевић.
Година 1892.
1. Јануара 25. за Драгутина Костића судије из Јаго-
дине, по наредби 4г г. Вукадиновића Нудгата. сћог. согго-

212
sivi 15.0, Aquae destillatae.250.0, Spiritus vini 90.0, aa Ky-
пање, експедирао Стојићевић провизор апотеке Шохај.
2. Јануара 30. за гна. Симу Стојаковића из Јагодине
Acidi arsenicosi, resinae
по наредби дг Зарије Поповића,
Mirhae 0.50 excipiens q. s. ut f. pasta molae, eKcrten4pao Стоји-
ћевић провизор апотеке.
Calcis 400,0,
3. Фебруара 17. Corrosivi 3.0, Aquae
Pillularum Dzondi N-60, no Hapen6wM rHa dr B. CrejcKama, aa
Давида Милановића, eKcnemMpao Стојићевић провизор
апотеке.
4. 27. Фебруара, то исто по наредби аг В. Стејска-
ла за Андрију Милосављевића из Пајковца, експедирао
провизор апотеке Димитрије М. Стојићевић.
5. Mapra 1. Corrosivi 1.50, Aquae Calcis 250.0 aa дете
М. Сто-
попадије из Деспотовца, експедирао тг Димитрије
јићевић по наредби дг В. Стејскала.
6. Mapra 2. Corrosivi 1.50, Aquae Са!сјз 100.0 за
Ан-
dr В. Стејскала, експедирао
ђелка Јовановића, по наредби
тг Димитрије М. Стојићевић.
7. Марта 9. Агзеп! 10.0 за пацове, издато по наредби
г. аг Вукадиновића, издао провизор апотеке тг
Димитрије
Стојићевић.
Година 1893.
2. Corrosivi 1.50,400.0. S.
Aquae CCalcis
1. Јануара dr
Споља за Јована Васиљевића из Главинца, по наредби
В. Стејскала.
2. Јануара то исто за Анђелка Стојановића #3
10.
Слатине по наредби дг Стејскала.
3. Јануара 18. Corrosivi 5.0, Aquae
destillatae 300.0 sa
Мирчу Свутовца
4. Јануара 20.
3
Пољне,
Corrosivi
по
1.50,
наредби
Aquae
Чг В. Стејскала.
Calcis 300.0, споља,
Славковића из Штипља, по наредби
мазати, за Владимира
дг В. Стејскала.
5. Јануара 29. Corrosivi 1.0, Aquae Сајсј 200.0,
Споља
Међуреча, по на-
чиреве мазати, за Стојана Ђорђевића из
ЧУг В. Стејскала.
редби Calcis 300.0, Споља
6. Janyapa 30. Corrosivi 1.50, Aquae
Томића Јагодине, по наредби -dr В. Стеј-
облагати, за г. из
скала.
7. Августа 17. Ас
Агзеп:соз! 5,0, Отров за мишеве,
из Јовца, по наредби dr Ву
за: Перу Поповића свештеника
кадиновића.
\

213
 8. Септембра 18. Агзепјсит афит 5,0 Отров за ми-
шеве за Перу Петковића из Јагодине, по наредби dr By- њој,

кадиновића. 4
„ув

9. Исто тако за тровање

мишева, за госпођу Драгу
Ђурићеву учитељицу из Белице по наредби Чдг Вукади-
новића. i

Све ове отрове експедирао је провизор апотеке по-

чившег тг Антонија Шохаја, таг Димитрије Стојићевић
после његове смрти, јер је Шохај умро 1890. године.

Година 1896.

Бр. Corrosivi 2.0, Spiritus vini 25.0, Aquae destillatae

1.
75.0. D. S.Споља за Милана Ћирића из Велике Круше-
вице, среза Левачког, за његову ћерку ординирао 4г Дра-
гољуб Ђорђевић, 9. Октобра 1896. издао Живојин апоте-
кара Шохаја практикант апотекарски, цена 0.90 динара.

Година 1899.
Бр. 1. Соггов у 1.50, АЧиае Са!с!з 300.0
цена 0.85 дин.
РШијае Dzondi Corrosivi N—60 цена 1.50 дин.
Watta 10.0 цена 0.20 дин.
За Алексу Лукића, Брата Ђорђа из Драгошевца
22/9 експедирао Шохај (Живојин Шохај био је најстарији
син почившег апотекара, који је после очеве смрти био
студент фармације и као такав умро 1903. године).
Из датих података видели смо само неке од хеми-
калија и отрова, који су служили и као лек и као отров
против штеточина. Али нисмо приметили да је апотека из-
давала и оне грубе хемикалије које су служиле за занат-
ске сврхе као што су две врсте соде — хидроксид и кар-
бонат — које су неопходне за производњу сапуна. То
исто важи и за жути цијанид који се употребљава за
каљење оруђа: секира, кесера, мотика, брадви и будака,
као и за многе друге хемикалије које су се употребља-
вале у осталим занатима. Наш закључак по томе питању
заснива се на двема претпоставкама: а) да је власт ипак
дозволила неком педантнијем трговцу да их продаје или
6) да је продаја ових хемикалија у Јагодини сасвим уки-
нута, јер је један такав дућан постојао у Ћуприји, која
је била свега 10 км удаљена од Јагодине. ·

214
о
ИЗВОРИ

Архив Србије, Фонд Совјет РН—76 из 1873. год., Исто,

исто, исто, исто, исто.
Завичајни музеј, Светозарево — Протокол отрова го-
дине: 1882., 1888., исто, 1891.) исто, исто, исто, исто. „

Година 1892.: исто, исто, исто, исто.

Година 1893.: исто, исто, исто, исто, исто, исто, исто исто.
Година 1896., година 1899,
ЛИТЕРАТУРА
Dr тг рћ Војислав Марјановић, Фармација у Ваљеву
у Х1Х веку, Ваљево 1970.
 ORO
4
у,

, ||

4
ј

Drmrpb
vi i

|
\|

МАРЈАНОВИЂ
Е
 БИОГРАФИЈЕ
мМгЂОРЂА КРСТИЋА
мМг АНТОНИЈА ШЈОХАЈА

АПОТЕКАРА У ЈАГОДИНИ
 као
pri
|

|
ROJAL
„Ре и“
прерана
ГРКА.
М АВАНЗТОГ
ја.
|
 МЕ ЂОРЂЕ КРСТИЋ

Родио се 25. августа 1825. године у Руми, у свеш-

теничкој породици. И отац и дед су му били свештеници.
Отац се звао Станимир, а мајка Катарина што се види и
био-
из протокола рођених (аг Угљеша Крстић, Прилог
графији Ђорђа Крстића).
4

Као знаменити свештеник, отац му је био и члан

Духовног суда у Сремским Карловцима — »Члан Конзис-
торије Митрополије Карловачке и члан судског стола
Сремске жупаније«. О његовом чланству у Конзисторији
у тексту је стајало: »Приседатељ« што је
значило да је
члан и да приседава у већу Конзисторије.
О његовом деди знамо да је био свештеник и нас-
тавник у Румској гимназији, а његова кћерка, тетка Ђор-
Ста-
ђа Крстића, била је мајка песника Јована Суботића.
рији брат Ђорђев био је такође свештеник и продужио
традицију породице.
Пре завршетка студија у Саксонској, Ђорђе је радио
Панчеву,
дуго година као помоћник апотекара у Руми и
а по завршетку студија прешао
је 1851.
с намером да изабере место и оснује апотеку у
године у Србију,
неком
биле најповољније.
граду у коме би прилике за опстанак
1852.
Када му је било 26 година основао је, 22. августа
године, апотеку у Јагодини.
У Јагодини се оженио Макреном, кћерком судије,
и са њоме имао две кћери: Катарину и Милеву.
Због слабог здравља био је, после 19 година рада,
принуђен да се ослободи великих обавеза које је у то
био обавезан да цело вре-
време имао као апотекар, јер је
ме од 24 сата, колико траје дан, дању и ноћу, проводи у
апотеци. По дозволи Министарства унутрашњих дела про-
219
 МЕ ЂОРЂЕ КРСТИЋ, ОСНИВАЧ ПРВЕ АПОТЕКЕ
У ЈАГОДИНИ 1852.

220
МАКРЕНА КРСТИЋ ИЗ ЈАГОДИНЕ, СУПРУГА
МБ ЂОРЂА КРСТИЋА
дао је 1871. године апотеку магистру Антонију IIIoxajy,
Дипломираном апотекару, апотекарском сараднику који је
7
радио у Србији.
После продаје апотеке остао је да живи у Јагодини
и бавио се мирнијим послом, неком врстом“ извозне трго-
вине, Према изјавама његових сродника, који сада живе
у Новом Саду, он је у Јагодини стекао богатство, а по
казивању његове снахе од унука, Милке Тодоровић, која
сада живи у Светозареву то није било богатство већ ос-
редња имућност бољег грађанина онога времена.
Мг Ђорђе Крстић умро је у Јагодини 11. маја 1885.
када му је било 60 година и сахрањен Ha јагодинском
гробљу. š

Његова жена Макрена га је надживела за 22 године.

И она је умрла у Јагодини 1907. године.
На јагодинском гробљу, у његовом централном делу,
и данас постоје два добро очувана споменика са уклеса-
ним натписима:
»ЂОРЂЕ КРСТИЋ НАША МАТИ
АПОТЕКАР ИЗ ЈАГОДИНЕ МАКРЕНА КРСТИЋ
РОЂЕН У СРЕМУ У РУМИ ПОЖИВЕ 75. ГОДИНА А
ПРЕСЕЛИО СЕ У ВЕЧНОСТ УМРЕ 22. ЈУНА 1907.
11. МАЈА 1885. ГОД; ОВАЈ ОВАЈ СПОМЕНИК ПОДИ-
СПОМЕНИК ПОДИЖЕ МУ ЖУ ЈОЈ ЋЕРКЕ КАТАРИ-
СУПРУГА МАКРЕНА И НА И МИЛЕВА 22.
1908. ЈАГОДИНА«
ЈУНА
ЋЕРКЕ КАТА И МИЛЕВА«
Старија кћерка Катарина била је удата за трговца
из Јагодине Александра-Ацу Тодоровића, унука обор
кнеза јагодинске нахије Милоја Тодоровића из села Црн-
че у Срезу беличком. У том браку имала. је два сина,
Милоја и Милана. Старији син Милоје постао је судија,
био је ожењен и није имао деце.
Млађи син Милан завршио је фађаовију, постао
професор и директор гимназије у Јагодини. Он је био
ожењен Милком Стражичић“, Српкињом из Дубровника.
« Приликом
прославе 117. године од оснивања прве апо-
теке у Јагодини, посетио сам госпођу Милку Тодоровић, ро-
ђену Стражичић, у улици Сутјеска 18. Дочекавши ме веома
љубазно, она је претражила целу кућу да би нашла сва
документа, албуме фотографија и многа знамења из прошлости
породице апотекара Ђорђа Крстића. Све ми је то дала и У
живом разговору испричала ми је приличан број анегдота
којих се сећала и које су се у породици до данас сачувале.

222
зчаап

књучиноо

'*AMLM.LOG

'инзамут

s
24404,

искапхо

AqrgOdl

rfOgqOJIMq

МОМОНИПОЈУг

ЧИчТОНУ

VH

ипинчиИоно
КАТАРИНА КРСТИЋ, СТАРИЈА КЋЕРКА ЂОРЂА И МАКРЕ-
НЕ, УДАТА ЗА АЦУ ТОДОРОВИЋА ТРГОВЦА ИЗ ЈАГОДИНЕ
224
 ŽŽ

АЦА ТОДОРОВИЋ ТРГОВАЦ ИЗ ЈАГОДИНЕ, СУПРУГ

КАТАРИНЕ, КЋЕРКЕ ЂОРЂА И МАКРЕНЕ КРСТИЋ
15
МИЛКА ТОДОРОВИЋ, РОЂЕНА СТРАЖИЧИЋ, ИЗ ДУБРОВ-
НИКА, СУПРУГА МИЛАНА ТОДОРОВИЋА. ПРОФЕСОРА,

ООРО, А ИК
СИНА КАТАРИНЕ И АЦЕ ТОДОРОВИЋА, УНУКА ЂОРЂА
И МАКРЕНЕ КРСТИЋ КОЈА ЈЕ ДАЛА ПОДАТКЕ
У браку су имали троје деце: Александра-Ацу, Ивана
а кћерку Наду, касније удату Брили. Она је постала про-
фесор музике и наш је савременик. Живи и данас у Ја-
години са мајком Милком. Она има кћерку Дубравку која
ради и живи у Београду.
Млађа кћерка Ђорђа Крстића била је удата, али
није имала деце.
Из ове биографије се види да се нико од потомства
Ђорђа Крстића, оснивача прве апотеке у Јагодини, није
посветио апотекарству.

ИЗВОРИ
дела
Архив Србије — Фонд Министарства унутрашњих
— С — СФТМ РЗ2 из 1852. год., исто, исто, исто, исто, исто,
исто, исто.
Исти фонд СФ1П Р6О из 1852. год.
ЛИТЕРАТУРА
рг тг рћ Војислав Марјановић — Оснивање прве апо-
Acta historica medicinae pharmaciae
теке у Јагодини 1852, —
I, 1 MCMLXI.
veterinae, Beorpan, anno
Угљеша Крстић, Прилог за биографију Ђорђа Крстића,
огнивача апотеке у Јагодини, Зборник радова са УШ научног
медицине, фар-
састанка Југословенског друштва за историју
мације и ветеринарства, Београд 1962.
Орг тг рћ Војислав Марјановић, Фармација У Србији У
Х1Х веку, Београд 1970.
 МЕ АНТОНИЈЕ ШОХАЈ

Родио се 1842. године у малом месту Пацову у

кој, од оца Петра земљорадника који је имао 13 с 10
од којих
с Антоније био најмлађи. Бројни синови, к

гао хранити 13 породица које су синови основали.

Најмлађи син Антоније домогао се основне
и гимназије, а после се посветио фармацији коју је
д
ломирао у Прагу 19. јула 1869. године, када му је би.
година. На његовој дипломи стоји да је Чех Пацовља 1}
Дипломирао је у поодмаклим годинама зато што
издржавао. Кроз цео ХТХ век студенти фармације су
се
већином сами издржавали, јер су као апотекарски
моћници радили по разним градовима у апотекама ш
целе Аустрије и са својом уштеђевином у. више м
долазили у Пешту, Џраг, Беч и Грац, тамо остајали и
вршавали студије. 5
+
Kao студент и апотекарски помоћник он (је u
читао огласе и часописе и дознао да су Србији потре
апотекари и лекари. У Беч, Пешту и Праг често су
лазили функционери Министарства унутрашњих дела.
Београда и тражили високо-квалификовани здравстве
кадар ради запошљавања у Србији. Инспирисан овим по

зивима, он је 1869. године прешао у Србију и запослио с

у Шапцу, где су тада већ постојале две апотеке. За
године, колико је у Србији радио, успео је нешто да
је
ја
ди, а благодарећи кредиту постао 1871. године сопственик
апотеке у Јагодини. (Плате апотекарских сарадника су у
то време биле веома велике. Ако је плата учитеља изно:

m
228 |
 МБ АНТОНИЈЕ ШОХАЈ
ДРУГИ СОПСТВЕНИК ПРВЕ АПОТЕКЕ У ЈАГОДИНИ
ОД 1871 — 1890.
МАГИСТЕРСКА ДИПЛОМА ИЗ ПРАГА АНТОНИЈА ШОХАЈА
из 1869.

230
–о
сила 50 динара месечно, плата апотекарског сарадника
кретала се између 200 и 300 динара).
Био је ожењен Чехињом Јованком, родом из Пар-
жилова у Чешкој, које је у то време потпадало под
Аустрију.
Дошавши у Јагодину, поред Апотеке бавио. се и
другим пословима. Сакупљао је лековито биље, закупио
од јагодинске цркве комплексе зиратне земље и на њима
је
сејао лековито биље: камилицу, нану, кичицу, бели слез.
Биље је сушио и извозио у Беч и Џешту, онда познатим
фармацеутским кућама Кохмајстору и Пецолду, који су
се бавили инсталацијама нових апотека и њиховим снаб-
девањем свим лековима. Као противвредност за тако ве-
лику количину лековитог биља добијао је друге апотекар-
ске сировине и лекове у свим облицима.
Да би квалитетно обрадио земљу, на којој је тре-
бало да негује лековито биље, набавио је из Пеште савре-
мени гвоздени плуг, јер се тада у Србији орало прими-
тивним дрвеним плугом, званим ралица. Такав плуг је
сваки земљорадник могао сам да направи.
Кад је народ јагодинског краја видео предности
оваквог орања, почео је уз велики труд и штедњу да на-
бавља гвоздене плугове, са којима је орање било при-
лично олакшано.
Наш пионир савремене земљорадње бавио се и ви-
ноградарством, воћарством и калемарством. Укрштањем,
односно калемљењем на дивљу лозу, спасао је винограде
од филоксере, што је и народ-од њега научио.
Укрштањем воћа успео је да однегује једну врсту
крушке која је за јагодинско поднебље најбоља, и која
ce y целом крају распространила и од народа добила име
шохајка.
Бавио се и коњарством, јер је тада у Србији коњ
добре расе, због слабих путева и још неразвијеног же-
лезничког саобраћаја, представљао право богатство. У
својој минијатурној ергели успео је да одгаји и једну
врсту расних коња која се у народу такође умножила и
распространила. Доброј раси коња следовао је и одгова-
рајући, лепо покривен, луксузни фијакер, звани интов.
Он та је купио у Бечу, довезао у Јагодину, што је тада
било нешто невиђено. Можда је то био једини интов у
231
–
~
Србији. После његове смрти, његова жена Јованка продала
је интов двору краља Милана.
Дом Антонија Шохаја био је расадник културе, јер
се у њему гајила и музика. Он је у Јагодину донео први
клавир, на коме је свирала његова супруга Јованка,
а
често се, о празницима, седело и музицирало. Јагодински
грађанин Сава Шпикља често је певао уз пратњу клавира,
јер је био обдарен лепим гласом и слухом. Шохајев дом
је на њега толико утицао да је свога сина дао да студира
фармацију, па је по завршетку студија био апотекар и
власник апотеке у Крагујевцу.
Будући да је тада у Јагодини био наставник цртања
у нижој гимназији, Ђура Јакшић је, такође, био чест гост
у Шохајевој кући.
Године 1883. у Ћуприји, окружној вароши, удаље-
птг
ној свега 10 км од Јагодине, основао је прву апотеку
Константин Нуша, касније Нушић, стриц нашег највећег
комедиографа Бранислава Нушића. И он је са стрицем
Јаго-
долазио у Шохајев дом у Јагодини, добро упознао
динце, па их је касније лепо окарактерисао у
својој ко-
медији Пут око света. Нушић је узео неколико типова
баш из Шохајевог друштва, па и њега самог није мимо-
ишао. У своме комаду Нушић је узео апотекара Шохаја
за церемонијал-мајстора приликом свечаности када се
Јованча Мицић вратио са пута око света. Он га је пред-
ставио у црном тгероку са високом чврстом крагном и
пластрон-машном, како бди над свечаношћу, прави рас-
многе подсећа шта треба да раде и како јасно и
поред,
гласно опомиње онога који треба да пали прангију:
»А ле господин Сима, але палите сигнал. штампаној
У монографији Фармација у Ваљеву,
1970. године, писао сам нешто слично, али са више дета-
на
ља, о апотекару Прикелмајеру и његовој активности Та
културном пољу која се одвијала око његове апотеке.
апотекарева активност одвијала се на музичком и позо-
ришном пољу, јер је лично свирао неколико инструмената.
Из Беча је донео први хармонијум у Ваљево, набавио не-
био дири-
колико музичких инструмената, основао хор и
гент. Писао је скечеве, режирао их и играо главне улоге.
И у другим земљама у свету апотека је била место
где су се око апотекара окупљали друштвени и научни
радници свих врста. Сама атмосфера апотеке, обавијена

232
–
~
тишином, пријатан ваздух помешан са карактеристичним
мирисима насталим од мешавина разних испарењатешким дрога
и хемикалија, нарочите просторије заштићене
завесама и присуством апотекара интелектуалца, привла-
чили су одабрани круг духовне елите града, која је тра-
жила тихо, скровито место, где би могла мирно да раз-
мењује најразноврсније мисли и решава многе проблеме.
Као типичан пример навешћемо податак да је Па-
баш после
риска академија наука у ХУП веку постала
многобројних састанака, одржаних у апотеци М. Жофраја
у Паризу
У сличном амбијенту, у кући оксфордског апотекара
Гроса, основано је у ХУП веку енглеско Краљевско друш-
тво после низа састанака који су одржани у његовој апо-
теци.
Дом Антонија Шохаја био је за примитивну јаго-
динску средину прави носилац културе, јер је у њега
долазила сва интелектуална елита града.
Он је искористио присуство мајстора Италијана,
који су радили на прузи Београд — Ниш да му подигну
зграду на спрат са неколико станова и удобне просторије
за апотеку.
Из Чешке је довео столара Труклија који је својим
прецизним и савременим радом утицао на Јагодинце да
се посвете новом занату. Столарство се пре Труклија
био
звало »дограмаџиски занат«, а намештај, који је тада
готребан сваком дому прављен је на примитиван турски
начин.
Шохај је из Чешке довео и савременог пекара у
европском смислу, Кинцла, који је у Јагодини први
почео
хлеб и луксузно пециво — кифле,
производити хигијенски
земичке и неке колаче.
Наш пионир се, после часова проведених у апотеци,
бавио и зимским спортом. Он је у Јагодину донео прве
клизаљке, ставио их на ципеле и почео да јури јагодин-
ским улицама по утабаном снегу. Када су га Јагодинци
»Види, види
први пут видели, неко је од њих узвикнуо:
апотекара, он иде као ђаво на твожђу“. |

Због овако разноврсног акционог радијуса и непре-

станог дежурства у апотеци, брзо се исцрпео и врло рано
умро.
233
 МЕ,АНТОНИЈЕ ШОХАЈ СА ПРВЕНЦЕМ ЖИВОЈИНОМ
КОЈИ ЈЕ УМРО 1903. КАО СТУДЕНТ ФАРМАЦИЈЕ

234
 У ВРЕМЕ
МБ КРАЉЕВИЋ, КОМЕСАР ШОХАЈЕВЕ АПОТЕКЕ
МИЛОЈЕ
ОКУПАЦИЈЕ У 1 СВЕТСКОМ РАТУ. У СРЕДИНИ
ФАРМАЦИЈЕ, КАСНИЈЕ ИНТЕРНИРАН
ШОХАЈ, СТУДЕНТ
СА СУПРУГОМ У НЕЖИДЕР 1916—1918,

235
СИНОВИ, КЋЕРКА И УНУКА АНТОНИЈА ШОХАЈА.
СЕДИ РБ СВЕТИСЛАВ, СТОЈИ МБ МИЛОЈЕ
 У регистру Министарства унутрашњих дела овај, до-
гађај је почетком 1890. године званично овако забележен:
»АНТЕ ШОХАЈА, АПОТЕКАРА СМРТ“.
Умро је релативно млад, у 48. години, оставивши
за собом петоро незбринуте деце. Жена Јованка га је
надживела 25 година. Она је умрла за време првог свет-
ског рата 1915. године у Румунији незнано у ком граду,
путујући из Чешке за Србију, где ју је затекао рат, а
1915. године Србија је била у ратном стању са Аустро-
Угарском. У покушају да заобилазним путем дође у Ср-
бију настрадала
По
је
ондашњем
и не зна јој
Закону
се гроб.
о уређењу санитетске
струке и чувању народног здравља апотеку је онас-
леђивала преживела удовица до поновне удаје, женска
деца до збрињавања и удаје, а мушкој је дато право да
фармацију и постати сопственици очеве
могу завршити био обичај да
апотеке. До тог времена у Србији није
жене студирају фармацију. После смрти Шохаја образо-
вана је маса која ће руководити имовином и збрињава-
њем бројних наследника које је требало школовати. Апог
теком је руководио дипломирани апотекар, звани прови-
која“ је има-
зор или администратор, заједно са удовицом
ла право приговора на избор администратора и његов рад
у апотеци што се тиче материјалне стране.
Најстарији син Живојин, који је рођен 1876. године,
Он је касније за-
имао је, кад му је умро отац, 14 година.
али је
вршио гимназију и студирао фармацију у Прагу, Као
није завршио, јер га је 1903. године пресекла смрт.
апотекарски помоћник радио је упоредо са'па“провизором
и мајком, која је радила техничке послове,
због тога
није завршио студије на време. У овом раду поменули
експедиције отрова са његовим потписом, f 6
и
је
смо
Други син Светислав рођен је 1877.
13 година када је очева катастрофа задесила породицу.
године и имао

Светислав је касније завршио гимназију, студирао и за-

је
вршио медицину у Прагу. После студија специјализирао ба-
педијатрију у Берлину. Касније је дошао у Србију и
бол-
вио се општом праксом у Рековцу. Био је управник
нице у Крагујевцу, а затим управник болнице у Јагодини,
1964. године. ба,
где је и пензионисан. Умро је у Београду
Он је имао само једно женско дете — Веру — која
се није посветила ни медицини ни фармацији. Удала
се као
из
237
 УНИВЕРЗИТЕТА ИЗ 1921. ГОДИНЕ
ae

238
 шо
НАШ САВРЕМЕНИК
МИЛОЈЕ ШОХАЈ, СТУДЕНТ ФАРМАЦИЈЕ, СИН АНТОНИ-
ЈА, УНУК МИЛОЈА, ПРАУНУК АНТОНИЈА
млада девојка за дипломату Зорана Томића. Она је наш
савременик и живи у Београду. ж

Трећи син, Милоје, рођен је 1887. године у Јагодини.

После завршене гимназије студирао. је фармацију и за-
Он је касно
вршио је у Загребу 23. априла 1921. године.
дипломирао, јер „га. је ухватио први светски рат. Као не-
завршеном фармацеуту, наметнут му је за време првог
светског рата од стране аустријске власти комесар по
имену магистар Краљевић. Њега
тернирала заједно са женом
је
у
окупациона власт ин-
Нежидер где му се, 1916.
године, родио син Антоније.
Супруга му се звала Александра и била је кћерка
великог поседника и извозника стоке и земљорадничких
производа из Азање у Србији.
Мг Милоје Шохај је после дипломског испита пре-
узео од оца наслеђену породичну апотеку и њоме руково-
дио до свршетка другог светског рата 1945. године. Кад
је апотека била конфискована, радио је у санаторијуму
за плућну туберкулозу у Кнез Селу код Ниша, одакле
прешао у Београд и био комерцијални заступник фабрике
је
Хемофарм из Вршца. Умро је у Београду 1970. године и
сахрањен на Новом гробљу.
Његов син Антоније Шохај, наш савременик, који
је рођен 1916. године, завршио је фармацију у Загребу и
сада је директор фармацеутског предузећа Адриа у Бео-
граду.
Он има сина Милоја, рођеног 1951. године, који сада
студира фармацију у Београду, као четврто колено родо“
начелника ове апотекарске породице из Јагодине, старог,
Антонија Шохаја, другог сопственика апотеке у Јагодини.
Старија кћерка оснивача апотекарске породице из
Јагодине, Зора, рођена је 1880. године у Јагодини. Није се
посветила ни медицини ни фармацији. Још у својим мла-
дим годинама удала се за тг Чеду Ристића апотекара у
Пожаревцу. Доживела је дубоку старост и умрла 1964.
године.
Млађа кћерка Милена такође није студирала, већ
се и она удала за апотекара mr Светолика Трајковића,
који је живео и радио у Трстенику, Врњачкој Бањи и
Београду, и који је за време другог светског рата, 1941.
године, стрељан у Београду од Немаца као позадински са-

16 241
радник народноослободилачког покрета. Он је заједно са
супругом, сином и кћерима стрељан у Бањичком логору.
После страдања ове породице остала је кћерка гг
Милица Васић-Трајковић, која данас живи и "ради као
апотекар у Београду. А
i

Сем породице Шохај, породица Делини из Београда

имала је такође четири генерације апотекара. Осамнаестог
маја 1972. године умро је последњи Делини по мушкој
линији — проф. Уг тг Андреја Делини, који је био четврто
колено ове апотекарске породице.
| (

Ако најмлађи члан ове породице, Антоније Шохај,

сада студент фармације, буде завршио студије, то ће бити
једина породица у Србији, после Делинијеве, са четири
генерације апотекара.
ИЗВОРИ
За биографију Антонија Шохаја послужили смо се ар-
хивском грађом која је наведена у излагању о његовом жи-
воту и раду као апотекара у Јагодини. Посебне податке до-
били смо од његових синова аг Светислава и тг Милоја.
Доктора смо посетили још 1962. године у његовом стану
у улици Мајке Јевросиме у Београду и провели у разговору
два часа. Чега се он није могао сетити сетила се његова
супруга која је млађа од њега. До неких података дошли смо
на основу фотографија у породичном албуму,
|
Са млађим сином Милојем разговарали смо у више на-
врата, али се он неких ствари није сећао, иако је млађи од
брата Светислава.
Писмене податке о породици Шохај дали су нам унук
Милоје и праунук Антоније. Они су на основу сачуваних
докумената исконструисали поменуте датуме у овој биогра-
фији: 5

1
 У СРБИЈИ
ФАРМАКОПЕЈЕ И ТАКСЕ ЗА ЛЕКОВЕ
У Х1Х ВЕКУ
своју апотеку
Када је mr Marej Ивановић основаотемељ савременом
у Београду 1830. године, он је ударио
Србији није било ни-
апотекарству у Србији. У ондашњој па је своју апо-
какве литературе из области фармације,прописима суседне
теку морао да уреди по најновијим
аустријске фармакопеје. прописима
ф
Он је и лекове таксирао по најновијим чиниле све
њега
аустријске фармакопеје, што су после
новоосноване апотеке, све до 1865. године. аустријске фар-
До 1859. године изашле су још две
1859. године. Нова српска
макопеје — једна 1855. а друга
је све аустријске
фармакопеја из 1865. године користила Према тим
снази до 1866. године.
таксе које су биле на аустријском новцу, у
таксама лекови су обрачунавани тада у, није постојао
још.
форинтама и крајцарама, Како
страни
динар, у Србији је циркулисао разни и по потреби из-
новац, a
Министарство финансија повремено је
међусобном паритету
давало билтене о вредности, односно
многобројног страног новца.
фармакопеје
Године 1866. изашао је кратки састав
за Србију:
1865. године Министар
»Сходно закону од 26. Маја
унутрашњи дела прописује следећи
кратки састав фар-
имају управљати од Ћ
макопеје за Србију, по коме се апотекари, тако и
Јануара“ 1866. године како сви јавни лекове и
продавати
они, који по закону могу држати и
лекарије«.
243
16%
 Овај кратки састав штампан је на 90 страна и са-
држи 808 поглавља, дрога, хемикалија и препарата. Код
препарата за које нису постојали прописи за справљање,
што је био случај код већине њих (око 700), стајало је
да их треба справљати по аустријској фармакопеји из 1855.
и 1859. године. За препарате које је требало справљати
по пропису биле су препоручене аустријска фармакопеја
из 1855. године, стара аустријска, аустријска војна фар-
макопеја из 1859. године, француска фармакопеја, универ-
зална фармакопеја и још многе друге.
Прописани препарати користили су се само за ху-
ману терапију. У том кратком саставу фармакопеје за Ср-
бију ток израде лекова описан је на латинском језику, а
уместо цифара стајале су латинске речи. Пример: 5угириз
Senegae (сируп од сенегамбијског корена) Бепедазугир.
Syrup де Ројудаја. Бр. Вас сј5
бепедае ипсјат „unam. coque
ви сјеп quantitale, Aquae communis ad colaturam ипсјат
decem. In fluidum filtratum solve sacchari albi unciam octodđe-
cim. Fiat Syrupus. Ph. Bad.
Поред сваког препарата, дроге или хемикалије на
латинском језику, стајао је народни израз ћирилицом, а
затим и синоним на немачком и француском језику.
Иако је цела такса израчуната по старим јединицама
мера: либри, унци, драхми, грану, на крају је дата табела
у којој је све претворено у оке, килограме и милиграме.
Овај кратки састав фармакопеје за Србију пред-
ставља прву књигу ове врсте код нас, па је зато веома
значајан и привлачи пажњу за исцрпну студију. Он је
служио до 1881. године када је изашла РћагтаКороеа Ser-
Ђуса едшо ргипа. Под овим насловом је 1881. године у из-

дању Министарства унутрашњих дела — Санитетског оде-

љења — изашло ово дело које је крунисало ранији по-
кушај из 1865. године.
Ово дело било је штампано на формату четвртине,
у платненом повезу, а имало је 300 страна. Оно је садржа-
вало следећа поглавља:
1) Општа правила — издата 3. октобра 1880. године
са 8 параграфа. Њих је потписао Министар унутрашњих
дела Рад. Милојковић.
У 3. параграфу ових правила допушта се апотека-
рима да поједине препарате могу набављати директно у
фабрици, ако су уложени труд и цена производа мањи

244
него у лабораторији апотеке. Овде се мислило на галенске
препарате. У истом параграфу истиче се да препарати
морају бити хемијски чисти и одговарати узакоњеној фар-
макопеји.
У параграфу 4 се каже: »Неке супстанце, које спа-
дају у кућевне потребе, које се ноћу у прекој потреби,
не би могле набавити у бакалници, примљене су такође у
ову нову фармакопеју, да би се и овакве субстанце нашле
у апотеци«. Овде се мислило на многе зачине, етарска уља,
многе дроге, комфор и друге хемикалије које су служиле
и као лек у народној фармацији и које су, шта више,
биле неопходне сваком домаћинству.
Параграф 7 прописује да свака апотека мора имати
апарате и реагенције за хемијска испитивања.
У 8, и последњем параграфу, препоручује се прак-
тичним лекарима да се упознају са прописима ове нове
фармакопеје, пошто су прописи из кратког састава фарма-
копеје за Србију из 1865. године за неке лекове измењени,
па справљени на нов начин и употребљени у мањим. до-
зама имају веће дејство. То се углавном односи на неке
тинктуре и екстракте.
Остали параграфи односе се на појединости о леко-
вима и њиховом прописивању. У овим правилима нигде
се не помињу готови лекови, лековити специјалитети, што
значи да још нису били у употреби.
2) Друго и највеће поглавље, од 4. до 205. стране,
обухвата садржај фармакопеје. У том делу су по означе-
ном реду описани сви препарати — како се израђују,
како се чувају и прописи којима треба да одговарају.
Терминологија препарата и цео поступак рада дати су
само на латинском језику, без иједне српске речи. Једи-
ница мере је гран а не либра, драхма и друге старе мере,
као што је било у фармакопеји из 1865. године. Поред
арапских цифара за прописане супстанце у дупликату
стоје цифре изражене латинским речима.
3) Треће поглавље приказује 23 Tabulae u
Utensilia,
и протеже се од 202. до 246. стране закључно.
У табелама
су, на пример, изложене токсичне дозе лекова јаког
деј-
ства; специфична тежина сирћетне киселине у раствору
до 100; 32 врсте утензилија за лабораторијум апотеке;
епецифичне тежине разних хемикалија за лабораторију
апотеке; специфичне тежине разних хемикалија које слу-
245
о
~
же у аналитичке сврхе изражене у процентима; пропор-
ционална и атомска тежина елемената; нове тежинске ме-
ре у односу на старе; запремински односи према тежин-
ским; лекови јаког дејства; сатурације итд.
На странама 247 до 250 налази се табела на нашем
језику »Прегледна табла«, у којој су дати отрови и сред-
ства против њих, као и материје којима се та средства
могу заменити. Књига је на крају била снабдевена са
Apparatus reagentium, Appendix, Index generalis и Исправ-
кама.
Појавом ове прве фармакопеје испуњена је велика
празнина у свакодневном апотекарском раду. Пре ње
практична фармација у Србији служила се са десетак
страних фармакопеја и са три приручника који су били
прописани. Њеном појавом створена је извесна стабил-
ност. у апотекарској пракси, јер се за њом осећала потреба
још од 1830. године, тј. од оснивања прве апотеке у Бео-
граду и Србији. Та је потреба била велика, јер број апо-
тека у Србији тада (1881. године) није више био мали.

ФАРМАКОПЕЈА

За прописивање лекова на рачун државни и општински,

Београд, Краљевско-српска државна штампарија
1888 године.

Ово је наслов нове фармакопеје намењене нарочи-

тој сврси. Она има 26 страница и подељена
ља.
јена 4 поглав-
Прво поглавље сачињавају правила по којима ће се
лекари и апотекари управљати при преписивању лекова
који се издају на рачун државе или општине за окружне
болнице, казнене заводе, општинску сиротињу и сиромаш-
не ученике. Ова правила садрже 23 тачке којима је све
било регулисано. У последњој тачки ових правила под-
вучено је да ова фармакопеја ступа у живот 1.. новембра
1888. године.
Друго поглавље гласи Ђолничка фармакопеја.
То је списак лекова који ће смети да се преписују за бол-
нице. Поред списка инградијенција, он садржи и многе
магистралне прописе за поједине лекове који ће се справ-
љати и издавати за болничку употребу.

246
 Треће поглавље садржи списак лековитих материја
које ће управа болнице по потреби набављати у месту.
Четврто поглавље садржи списак лековитих мате-
рија које ће управа болнице набављати из дрогерије, ако
у месту постоји.
ЛИТЕРАТУРА

:
Приказ ових фармакопеја дат је из дела која се налазе
у Музију за историју фармације Фармацеутског факултета У
Београду, као и из фармакопеје Архива за фармацију, год.
11. борј 2, Београд 1961. Аутор тг рћ Војислав Марјановић.
 |

ОСВРТ НА ОКРУЖНУ БОЛНИЦУ У ЈАГОДИНИ

И ЊЕНО ОСНИВАЊЕ 1867.

Све привремене болнице у Србији, осниване у тре-

ћој или четвртој деценији ХТ1Х века — за време прве
владе кнеза Милоша — биле су кратког века, због не-
достатка погодних зграда и несташице лекара, а посебно
због оскудице у материјалним средствима за њихово
издржавање.
Пошто је питање болница у Србији било од изван-
редне важности, средином четврте деценије прошлог века
морало се приступити његовом темељнијем решењу и
доношењу законских прописа.
У Крагујевцу је за време прве Милошеве владавине,
постојала комисија која се звала Главно саветова-
ње« или Собрање, састављена Om чланова Државног
савета која је своја решења доносила на седницама. Ова
комисија је на састанцима одржаним 21. и 22. јануара
1837. године, одобрила предлог о усвајању "Школског
и шпитаљског фонда« (болничког фонда) и тај свој пред-
лог изнела пред Совјет. У договору са кнезом Милошем,
Совјет је овај предлог изнео пред »Свето спасовску скуп-
штину« у Крагујевцу 31. маја исте, 1837. год. као свој.
Скупштина га је усвојила са предложеним статутом и
правилима која су предвиђала све што је потребно за ос-
нивање и функционисање тога фонда.
По том правилнику годишње прилоге у фонд мо-
рали су да дају сви чиновници, сразмерно својим платама,
протојереји, а било је прописано да се и у црквама сваке
недеље и о празницима, установи тас за прикупљање
прилога, затим да се сва имовина умрлих без наследника

248
–
~
предаје овом »Школском и шпитаљском фонду“, из кога
ће се оснивати школе и болнице.
Сем поменутих прихода предвиђало се да се том
фонду предаје и део прихода од царине на стоку наме-
Ha
њену за извоз, да се сакупљају добровољни прилозио
крштењу деце, венчањима, сла-
приватним свечаностима,
вама, приликом писања тестамената, као и прилози било у виду
Тим правилником је
разних поклона и завештања. се старати.
прописано и ко ће руководити фондом и о њему
У циљу развоја и јачања фонда, његовом попула-
Србије и фонд
рисању дат је велики публицитет широм
је почео нагло да расте. Карактеристично
главну бригу око. њега преузело на
себе
је и то да
Министарство
је
питања.
просвете, као надлежни орган за поменута
Ова два фонда била су једна установа свега четири
са-
године — до 1841. године када су се раздвојили у две
мосталне установе. Том приликом је сваки округ требало
фонд) и
да оснује свој »Шпитаљски фонд« (болнички зависило
је њега
да се брине за његово унапређење, јер од
·

оснивање болнице у округу.

Тако је то било у петој, шестој, седмој, и осмој де-
1880. године, када
ценији прошлог века, до 28. децембра
»Централног санитет-
је донет закон о установљењу 1881. romMHe
ског фонда« који је нешто касније, од
Седми члан правилника овог
почео да функционише.
фонда је гласио: »Сви досадашњи окружни
болнички фон-
сани-
дови састављају. заједно основни капитал народног основан
који је у
тетског фонда«. .. Тај централни фонд
Београду, растао је и продужио. да функционише
и у
овом веку:
Код стварања Краљевства Срба, Хрвата и Словена-
био сачуван
ца, после првог светског рата, он је у целости Србије
и. неокрњен: .»Санитетски фонд Краљевине
Децембра 1919. године 11.997.378.—
износио je 31.
динара у злату (једанаест милиона деветстотинадеведесет зла-
седам хиљада и три стотинеседамдесетосам динара у за-
унела је Србија у нову
ту звечећем)«. Целу ову суму
једничку државу Срба, Хрвата и Словенаца.
1841. године, установљен и издвојен засебан
Иако
је,
Шпитаљски фонд за сваки округ. то кроз пету
и шесту
деценију није у пракси спроведено у свим окрузима, јер
да добровољно суделује, а власт
се народ тешко одлучивао
249
~
га“ није силом. нагонила, пошто би давање прилога за
фонд био тежак терет. Било је, међутим, округа који су
то спровели и поред оскудице. Како смо видели, надзор
над тим фондом требало је да воде Министарство унутраш-
њих дела и Министарство просвете. Да видимо како је
текла еволуција тог фонда кроз две деценије.
После 19 година од осамостаљења болничког фонда
Министарство просвете писало је Министру унутрашњих
дела 11. марта 1860. године и обавестило га да је одгово-
рило главној контроли која се интересовала где је и ко-
лико новца сакупљено за подизање, односно оснивање
болница по окрузима.
Главна контрола накнадно је тражила да јој Минис-
тарство просвете одговори на следећа питања:
1. Кад је коме начелству
у округу било наређено да
преузме руковање новцем Болничког фонда.
2. Да ли је начелствима остављено на вољу кога ће
од. свог персонала да одреди уопште да рукује фондом,
или је директно именовало лице које ће то да чини.
Ио Да ли је било прописано како ће се новцем руко-
вати и чувати тај капитал и најпосле,
4. Да ли су окружна начелства и за које време сла-
ла извештаје о стању фондова.
Да би Главној контроли могло одговорити на ова
питања Министарство просвете је тражило од Министар-
ства унутрашњих дела да му да податке ко је осно-
вао и водио овај фонд. То је било 6. априла 1860. године.
Министарство унутрашњих дела одговорило је да
у целој Србији има свега седам окружних болничких
фондова и дало податке ко њиме рукује. Ево тих података:
1. Фондом града Београда рукује Општина београд-
ска, а по чијем налогу
упућено, ПИ ИИ у то није било
2. Болничким фондом Округа књажевачког
рукује
месно начелство, по налогу Министарства унутрашњих
дела од 14. априла 1852. године. Тај фонд износио је 26.
јануара 1854. године 20.433 гроша, када му је препоручено
да“ новац даје под интерес, али само на сигурна места,
и под истим условима као и окружни судови, како се не
би претрпела штета и да о томе току стално извештава
Министарство унутрашњих дела.

„250
~
3. Болничким фондом Пожаревачког округа рукује
начелство у Пожаревцу, такође по налогу Министарства
унутрашњих дела од 4. децембра 1854. године, а са препо-
руком да се новац даје под интерес само сигурним лицима.
Тај је фонд тада износио 51.464 гроша чаршиских.
4. За болнички фонд округа Крагујевачког речено
је да њиме рукује Окружно. начелство по налогу истог
Министарства од 6. маја 1855. године. Њему. је, такође,
препоручено да од 10. новембра 1855. године. даје новац
под интерес на сигурна места и на узакоњен начин. И,
напослетку, на питање Начелства из Крагујевца, упућено
Министарству 2. априла 1859. године, ко ће фондом ру-
ковати, Министарство је 14. маја одговорило да начелство
из своје средине одреди способно и поуздано лице за тај.
|

посао, што: је и учињено.

5. Даље, фондом Округа београдског од 26. априла
1855. године рукује Начелство београдско, са препоруком
да даје новац под интерес на сигурна места.
;

6. Министарство је опширно изнело стање болнич-

ког фонда Округа смедеревског, напоменувши да њиме
рукује Окружно начелство по налогу овог Министарства од
19. јануара 1856. године и СН = 1853. до 1855. године, да га
даје под интерес сигурним лицима како фонд не би био
оштећен. Даље, Начелство из Смедерева извештава
да је mo 10. фебруара 1858. године прикупило суму од
77.184 троша чаршиских и да се сума од 77.122 гроша
налази под интересом, а остатак од 675 гроша је у'
каси
Начелства. Стање фонда у 1858. години порасло је на
86.941 грош, рачунајући 1 цесарски дукат 56 гроша чар-
шиских. До 2. новембра 1859. године фонд је порастао на
суму од 95.276 гроша. Од те суме издато је под интерес
95.236 гроша чаршиских, а у каси је остало 40 .гроша..
i

7: Као седми и последњи био је Болнички фонд

Округа“ подрињског, којим рукује месно Начелство, по
1854.
налогу Министарства. унутрашњих дела од 2. октобра
и препоруком да од 1853. године даје новац под интерес
као и остали фондови. Даље се наводи да је 13. августа i
1855. године Начелство у Лозници прикупило разрез-
·

ног приреза по 1 цванцик на сваку главу у срезу Јадран-

ском и Азбуковачком и у Лозничкој општини и све дало

под интерес. Сем тога, кметови среза рађевског молили су
да се кућа у којој је раније био смештен суд у Лозници,
251
о
коју је раније градио цео Подрињски округ, и у којој су
сада канцеларије Среза рађевског — сада употреби за
болницу.
Министарство унутрашњих дела решило
је 7. сеп-
тембра 1855. године да се засад не купи прирез у Срезу
рађевском, пошто је оптерећен другим прирезима, а за
зграду, која би се употребила за болницу, није ништа од-
говорило. Даље је начелство из Лознице известило Минис-
тарство 25. фебруара 1850. године да је ипак у Срезу азбу-
ковачком, јадранском и Лозничкој општини прикупило
17.384 гроша и да је од новца датог под
интерес до 26.
октобра 1857. године добило 5.518 гроша. Обадве суме су
потом дате под интерес. Накнадно је јављено да је начел-
ник Среза рађевског прикупио још 9.516 гроша и предло-
жио да се за 35 цесарских дуката у Лозници купи плац,
погодан за зидање болнице, молећи да се уз тај издатак
одобри. још 15 цесарских дуката за ограду и врата Ha
огради. BAČ
| Министарство је одговорило 20. марта 1858. тодине
и наложило Начелству да од пара које су приложили
сељаци Среза рађевског одмах купи плац, затради га и на-
прави врата. Остатак новца треба дати под интерес, а куп-
љени плац одмах издати под »аренду« — кирију, јер се са
овако малим фондом не може приступити градњи болнице.
је
_И, на крају, Министарство овај извештај Главној
контроли од-3. маја 1860. године закључило следећим. ре-
чима:. да од других округа нема никаквих вести за про-
текле две деценије да је ма шта друго по питању бол-
ничких фондова у окрузима рађено.
Независно. од овог приказа покушаћемо да изнесе-
мо шта је у. овој еволуцији оснивања болница урађено
у другим окрузима.
Иако болнички фондови нису били основани у сва-
ком округу, Министарство је настојало да се почне са
оснивањем окружних болница па је у више махова слало
расписе да се са оснивањем болница отпочне, саветујући
да се нађу погодне приватне зграде са неколико одаја
и да се у њима оснују болнице. =

Један такав распис Министарство унутрашњих дела

упутило је свим начелствима 8. марта 1852. године. Оно
их је саветовало да увек раде у споразуму са окружним
лекарима и општинама, да нађу неку удобну кућу бар са

252
два одељења и кухињом, да набаве потребне ствари, да
нађу послугу и на тај начин оснују болницу.
Неки традови су поступили по распису и током сед-
ме деценије основали своје окружне болнице. Што се тиче
Јагодине, она до 1860. године није имала ни свој бол-
4г Мла-
нички фонд. У свом извештају окружни физикус
ден Јанковић је о томе известио Министарство.
Године 1886. живо се говорило о оснивању окружне
болнице у Јагодини, приступило се раду, па је она кра-
јем 1867. године и основана. То је било за време службо-
вања окружних физикуса 4г Милосава Павловића, о коме
је већ било речи у другим поглављима.
Из архивске грађе о окружној болници у Јагодини
наводимо први извештај који је носио наслов:
БОЛНИЦЕ ОКРУЖЈА ЈАГОДИНСКОГ ГЛАВНИ
ИЗВОД, РАСХОДА РЕЧЕНЕ БОЛНИЦЕ ЗА ВРЕМЕ ОД
1. НОВЕМБРА 1867. ДО КОНЦА ОКТОВРА 1868.
У томе изводу наведено је да је од начелства окружног
4.308 гроша за плате персо-
у Јагодини болница примила
нала и служитеља. Даље је у истом изводу наведено да
32 паре. По
је за разне потребе утрошено 6.903 гроша и
званичницима 4,308 гроша.
рачуну бр. болница је издала
1
По рачуну број П за набавку хлеба за болеснике издата
је сума од 387 гроша и 22 паре. За набавку меса по рачу-
По
ну број 11 издата је сума од 221 грош и пара. 499рачуну
7
ТУ за разне кухињске потребе издата је сума од гроша
и 17 пара. По рачуну број У за огрев, осветљење и прање
издата сума од 793 гроша и 15 пара. За лекове по рачуну
број УТ издата је сума од 278 гроша и 39 пара. Пошто је
болница била у оснивању, у рачуну бр.
за набавку американа издата сума од
7 стоји да
30 гроша. ·
је
По рачуну број УП за набавку посуђа и разне дру-
·

ге потребе издата је сума од 2.956 гроша. Као последња

ставка:по рачуну број ТХ била је оправка 5 зграде за бол-
ницу и кирија у износу од 2.129 гроша и пара.
Овај рачун потписао је управитељ окружне болнице
dr Милосав Павловић, окружни физикус, а сачинио га је
економ Цветановић 18. априла 1869. године.
Исто тако, имамо и један преглед рачуна о посло-
снаб-
вању болнице за 1868. годину, када се болница још
девала материјалом и потребама. У изводу за ту годину

253
срећемо се и са лекарским помоћником Гаврилом Гаври-
ћем који је постављен по дозволи Министарства
унутраш-
њих дела још 31. августа 1867. године. А:по решењу начел-
ства Округа јагодинског од 3. априла 1868. постављен је
економ болнице Јован Цветановић. И овај извод сачинио
је економ Цветановић 18. априла 1869. године, а потписао
га је окружни физикус аг Милосав Павловић. -

По закону о болницама
од
1865. године који је донео
кнез Михаило Обреновић, окружним физикусима намет-
нута је дужност управника болнице.
Рад ове болнице пратили смо до краја ХТХ века,
али га овде нећемо приказати.
Када је 8. марта 1852. године упућен апел за ос-
нивање болница, начелство у Јагодини се дало на посао
да бар нешто од тога оствари. У споразуму са свим есна-
фима у Јагодини одмах је сакупљен прилог од 3.761 грош
чаршиски, узета је под кирију једна зграда за болницу у
којој је одмах постављено шест болесничких постеља, Али
је све остало на томе, јер се та болница касније помиње
као дом за немоћне, изнемогле и болесне људе без поро-
дица. Када смо у ранијим поглављима
цитирали извеш-
таје окружних физикуса, видели смо да је зграда била
у лошем стању и да није личила на болницу, иако се о
њој бринула јагодинска општина. Сетимо се и извештаја
физикуса аг Младена Јанковића из 1860. године у коме
је он то исто поновио. |

"Рад окружне болнице, чији смо кратак приказ дали

:

и која је основана у другој половини 1867. године нисмо

даље, приказали. Што се тиче убожишта, „не знамо да ли
је наставило са радом. _____ ' :

.
;

» „Bči

ИЗВОРИ :
O

Министарство унутрашњих дела — Санитет Бр. Дел. 369

од 8. марта .1852. године. Бројеви деловодника из 1852. године:
369, 520, 607, 710, 714, 861, 1086, 1165, 1285, 1307, 1359, 1961.
Сви цитирани извештаји окружних физикуса, већ саоп-
штени у досадашњим поглављима.
ЛИТЕРАТУРА
Све монографије дг тг рћ Војислава Марјановића — по-
главља о болницама у. Србији.
ВН
~
ПРИКАЗ БОЛНИЧКИХ ФОНДОВА КОЈИ СУ
ПОСТОЈАЛИ ДО 1880. ГОДИНЕ

ЗУПРАВЕ ФОНДОВА

|A ПН
Капитала Окружних болница стојећег под интерес
код Управе фондова. на исти припадајућег интереса од
1. Маја 1880. године до 30. децембра 1880. године рачуна-
јући 5'• годишње, а 2 ''» полугодишње интереса

9 Капитал Интерес
оо Динара
А

«а

E
Наименовање
8 Š А Дин, пар. Дин. пар.

: ОШ 7. Болница Окр. Алексиначког 327.497 89 „8.103 57

46 11.229 83
2. 1 4. Болница Окр. Ваљевског 453.865
3. I 63. Болница Окр. Крагујевачког 458.033 10 11.422 35
4. I 85. Болница Окр, Књажевачког 369.622 20 9.063 15
5. I 105. Болница Окр. Крајинског 463.104 20: 11.519 26
6. I 124. Болница Окр. Крушевачког 203.859 69 5,096 49
44 981.497 24
"7. Т 146. Болница Окр. Пожаревачког 1,273.302
263.493 94 9.035 50
8. I 167 Болница Окр. Подрињског
272.658 05 6.647 91
9. 1184. Болница Окр. Рудничког
10. I :204. Болница Окр. Смедеревског 283.086 02 7.077 15
11. 1 2% Болница Окр. Ужичког 281.549 19 7.038 70
12: 1 243. Болница Вароши Пожеге 2.818 20 70 45
Болница Окр. Црноречког 324.989 48 8.027 23
13. I -249.
14. I 363 За бивши срез Кулски 8.108 10 „217 70

255
15, 1 Болница Окр. Чачанског
269. 151.605 14 3.790 38
16. I Болница Окр. Јагодинског
309. 290.735 63. 7.268 39
17. I Болница Окр. Ћупријског
337. 436.115 :94 10.745 86
18. 1 Управа Мајданпека
354 2153. 35 53 83
19, 1 Округ Нишки
366. ,
56.321 91 1.197 64
20. 1 Општина Нишка
373. 1.883 49 47 08
21. 1 374. Болница Лесковачка 16.038 16 400 93
22. I 289. Болница Окр. Шабачког 274.524 37 „6,863 10
23. 1 371. Болница Окр. Врањског 40.351 24 860 13
24. 1 377. Болница Окр, Пиротског 72.569 65 1.743 11
25. I 368. Болница Ак Паланка 1.082 31 27 05
26. I 379. Болница Окр. Топличког 17.947 — 374 58

СВЕГА: 6,447,925 15 159.418. 63

кФН—14.466, 15.286, 30. Децембра 1880 г. у Београду

Књиговођа
Алекса Цветковић
Заступа Управника: Упр. Фондова
1 Кл. Секретар, А. Васојевић.«

Овај приказ управе фондова дао нам је целокупну

финансијску слику болничког фонда Србије у ХТХ веку,
али из њега нисмо могли видети које су болнице до 1881. у
Србији постојале и радиле, него само стање болничких
фондова.
Из поменутог закона из 1881. године произашле су
многе установе као, на пример, Инспекција санитет-,
ских установа. За првог инспектора био је
постављен
аг Младен Јанковић, чију смо жаријеру пратили кроз ње-
гов рад у Крушевачком, Јагодинском и Крагујевачком
округу и као управника Дома! са: ума сишавши, како
се онда звала душевна болница, која се и данас налази
на истом месту и у истим ниским зградама још из оног
времена, удаљеним свега 150 метара од Музеја за историју
фармације Фармацеутског факултета у Београду, у коме
пишемо овај рад.
По овлашћењу Министра унутрашњих дела, односно
Санитетског одељења, први инспектор пошао је на пут по
Србији и по завршетку пута дао исцрпан извештај о стању
болница у Србији. Тај његов извештај штампан је у часо-
пису Народно здравље, који је такође основан те значајне,
1881. године, као орган Министарства унутрашњих дела.

256
Ми га овде нећемо износити, јер је прилично дугачак,
Њега ћемо изнети другом приликом када будемо имали
више штампарског простора.
из архивске гра-
Приказ стања болничких фондова Фармација у AJjeK-
ђе дали смо У нашој монографији
1971. године, када је овај рад иза-
синцу у Х1Х веку,
шао у Алексинцу поводом прославе стогодишњице осни-
вања прве апотеке у Алексинцу.

17
 СРЕСКИ ЛЕКАРИ У ЈАГОДИНСКОМ ОКРУГУ

Срески лекари узимани су у службу само у случају

ако су сва места у окрузима била попуњена. У неким
окрузима било их је и пре осамдесетих година, али их
државни шематизам бележи тек од 1882. године, уколико
их је у неким окрузима било.
У Срезу темнићском срећемо се 1888. године са ле-
каром dr Ендрихом Фридманом који је остао и идуће
1889, а већ је 1890. у истом срезу био други лекар по
имену Чг Јосиф Видаковић који је био лекар и за Срез
белички.
У години 1891. ни у једном срезу Округа јагодин-
ског није било лекара. Од 1891. Округ ћупријски и јаго-
дински спојили су се у један који је назван Округ мо-
равски. Физикуси из Јагодине и Ћуприје задржали су
своја звања окружних физикуса, а срезови заједничког
Моравског округа остали су исти. Зато ћемо и даље по
старим срезовима помињати лекаре који су припадали Ја-
; |

годинском округу.
Тако је 1892. године у Срезу темнићском 'био лекар
дг Михајло Шушкаловић. Те године
Моравски округ je
имао следеће лекаре:
»окружног физикуса са седиштем у Ћуприји 9дг Стева-
на Сибера, окружног физикуса са седиштем у Јагодини dr
Јована Данића, а у целом округу по срезовима: у Срезу
ресавском, Чг Михајла Савића, Срезу темнићском dr Muyu-
хајла Шушкаловића, Срезу параћинском дг Ђорђа Јовано-
вића, Срезу беличком Уг Венцеслава Стејскала.
Године 1894. у Срезу ресавском dr Михајла Савића,
срезу параћинском dr Ђорђа Јовановића и Срезу белич-
ком ЧУг
Венцеслава Стејскала.

258
 У години 1895. велики Моравски округ имао је
свега два среска лекара — у Срезу беличком dr Драгољуба
Ђорђевића и у Срезу параћинском 4г Ђорђа Јовановића.
У години 1896. стање се побољшало већим бројем
лекара. У Срезу параћинском био је dr Ђорђе Јовановић,
у Срезу темнићском 4г Алекса Стојковић, Срезу левачком
аг Илија Јовановић и у Срезу беличком Уг Драгољуб Ђор-
ђевић.
У години 1897. у целом Моравском округу радили су
следећи срески лекари: лекар Среза беличког и левачког
са седиштем у Јагодини dr Драгољуб Ђорђевић, Среза
ресавског и деспотовачког са седиштем у Свилајнцу dr
Венцеслав Стејскал, Среза темнићског 4г Никола Ђорић.
Године 1898. у Срезу беличком dr Драгољуб Ђорђе-
вић, Срезу левачком дг Илија Јовановић, Срезу темнићском
аг Никола Ђорић, Срезу параћинском dr Селимир Ђорђе-
вић, Срезу ресавском и деспотовачком 4аг Венцеслав Стеј-
скал старији.
У години 1899. у Срезу левачком Уг Илија Јовановић,
у Срезу параћинском хонорарни срески лекар Хранис-
ЧУг

лав Михајловић, Срезу темнићском 4г Никола Ђорић, Срезу

ресавском и деспотовачком дг Димитрије Милић.
Последње године прошлога века у целом Округу
моравском били су ови лекари по срезовима: у Срезу
левачком дг Илија Јовановић, Срезу темнићском dr Марко
Марковић, Срезу параћинском Удг Хранислав Михајловић
и у срезовима ресавском и деспотовачком 9г Димитрије
Милић.
У осталим срезовима није било лекара — места су
била упражњена. O
ЛИТЕРАТУРА
Ови подаци о среским лекарима узети су из државних
шематизама ХТХ века, који су излазили и у овом веку до 1914,
године.

17*
 ОПШТИНСКИ ЛЕКАРИ У ЈАГОДИНИ

У државном шематизму за 1884. годину помиње се

први општински лекар у Јагодини 4г Фрања Рибникар.
„Он је дошао у Србију као магистер хирургије, па је ве-
роватно наставио са студијама и завршио целокупну меди-
цину. О њему ће бити реч другом приликом, јер је зна-
чајан. Негова два сина основали су у Београду лист По-
_литику и обадвојица су погинула на Куманову 1912.
године.
Он је остао у Јагодини 1884, 1885, 1886, 1887. и 1888.
годину, а идуће 1889, заменио га је 9г Георгије Зиновјев.
Он је остао још 1890. годину.
Године 1891. дошао је 4г Радивоје Вукадиновић и
остао 7 година, закључно са 1898. После њега дошао је dr
Венцеслав Стејскал старији као пензионисани лекар и
остао и последњу годину у ХТ1Х веку.
ЛИТЕРАТУРА
Ови подаци о општинским лекарима у Јагодини узети
су из Државног шематизма за поменуте године.
=
МИЛОСАБ ПАВЛОВИЋ ИЗ СЕЛА ДРАЖМИЛОВЦА,
СРЕЗА ДЕСПОТОВАЧКОГ, ОКРУГА ЋУПРИЈСКОГ
И РИСТА МИХАЈЛОБИЋ ИЗ ЈАГОДИНЕ, СТУДЕНТИ
МЕДИЦИНЕ У ЦАРИГРАДУ СРЕДИНОМ Х1Х ВЕКА

Ова два млада човека отиснула су се у свет, на

исток, у Цариград да уче медицину. Пошто су то, колико
нам је до сада познато, први људи из Србије који су зао-
бишли запад, намеће се питање зашто су они то учинили
када су Беч и Пешта били много ближи школски центри
који су у погледу медицинских студија уживали велики
реноме онога времена.
Средином XIX века у Србији је било много лекара
и апотекара и сви су они своје студије завршили на поме-
нутим универзитетима, а ниједан у Цариграду.
На ово питање брзо смо нашли одговор. Медицинска
школа у Цариграду није при упису тражила пуну ни
полугимназију, већ је примала и кандидате са основном
школом и знањем француског, јер је у њој настава изво-
ђена на француском језику.
Поред овог разлога постојао је и други, пресуднији:
школа је давала својим студентима стан, храну одело-уни-
форму, бесплатну наставу и неку суму у готовом новцу
за ситне трошкове.
Биографију првог студента, — Милосава Павловића,
објавио је у прошлом веку Уг Владан Ђорђевић у првим
бројевима »Српског архива за целокупно лекарство«. Из
њега смо сазнали да је он завршио медицину у Цариграду
и да је касније, као лекар, провео годину дана у Паризу
ради допуне студија. Затим је кратко време био лекар у
261
турској војсци. Вративши се у домовину, постао је лекар
на Рашкој, а касније окружни физикус у Јагодини.
Из архивске грађе дознали смо да је био хуман и
пожртвован лекар. На Рашкој је био постављен указом од
27. септембра 1860, а другим указом од 20. октобра 1861.
за физикуса Округа јагодинског.
Обзиром да је студирао на истоку и западу говорио
је француски, грчки, руски и турски.
Последњом Кондуит листом из 1873. године, која је
дала његове генералије за 1872. изгубио му се сваки траг.

Други студент, Риста Михајловић, је са основном

школом отишао у Цариград, али се није могао одмах упи-
сати на Универзитет. Он се више година припремао из
француског и тек онда постао студент, На студијама је
провео више година о трошку Отоманског царства, а кад
је, не завршивши школу, искористио све могућности око
издржавања, обратио се својој држави за помоћ како би
завршио студије.
Он је кнезу Михаилу Обреновићу упутио молбу за
помоћ, јер су му остале још две године студија од укуп-
но 10, колико је та школа трајала.
Око те његове молбе развила се преписка између
надлежних министарстава — иностраних дела, нашег пред-
ставништва у Цариграду, унутрашњих дела — која нам је
пружила многа сазнања о њему и нарихрадској, Медицин-
ској школи.
У једном акту Министарства унутрашњих дела
наводи се следеће:
»Ђаци Цариградске школе примају од Правителства
Турског (од турске владе) осим раане квартира и аљина,
и следујуће плате на МЦ (месец) у 10 класа, почињући
од најниже, по ...« У 1 години плата студената је била
20 гроша месечно, у П такође 20, у ПТ 30 гроша, у 1У —
40, у У — 40, у У1 — 80, УП — 100, ТХ. — 120 и Х 140
гроша месечно«.
У истом акту наводе се и ови детаљи:
»У школи се налази и једна мала библиотека OJ
школски књига за ђаке, но која није од велике ползе
(користи), јер се са једном књигом морају њи више слу-
жити. Притом имају у најстаријој класи и неки приход

262
од Правителствене апотеке (Државне апотеке), којом ђаци
Лекарске школе управљају.«
У акту се даље о Медицинској школи износе и ове
појединости:

је
»Школа подељена на 10 класа: 4 предуготовителне
(припремне) у којима се предаје француски језик, геогра-
фија, историја, аритметика и прочи (и други предмети),
и 6 лекарски, у којима се на француском језику предаје:
1. хемија, физика; 2. анатомија, ботаника; 3. хирур-
гија мала, физиологија, естествена историја, фармаколо-
гија, медичке материје; 4. патологична анатомија; 5. Пато-
логија унутрашња и спољашња судеиска медицина, кожне
и очне болести; 6. што и у истој, и помоћи при порођају.
По свршетку добивају ђаци докторске дипломе и
места лекарска при војсци са рангом јусбаше; а доскоро су
као бимбаше (официрски чинови у турској војсци) изла-
зили. За диплому полажу осим 10 годишњи испита, који
се сваке године полажу и без који се из млађе класе у
старију прећи неможе, пет докторски испита; но ови се
полажу за трајање две последње године, и добар ђак
постаје доктор са свршетком десете класе.
Школа је снабдевена са врло много професора и
турско Правителство (турска држава) чини велике издатке
за исту. Но ипак има недостатака, које му није било мо-
гуће победити, и због који се даје мислити, да се ђаци
немогу довољно изобразити, ма колики труд полагали.
Што је управа школе небрижљива, а што се у њу као у
једно заведеније, које врло много материјалне користи
подаје, примају само Ђаци, кои су од великаша препору-
чени, а не способношћу и владањем то јошт не смета при-
љежним младићима, да се предавањем ползују (користе),
премда због соразмерно јаког вишества рђави ђака бојати
се је рђавог друштва и примера (да је већина рђавих ђака
у тој школи и да постоји опасност да они не утичу на

.
добре ђаке, јер су лопти у школу примљени и препоручени
од утицајних људи) (полуцрни је наш) (. Тако бога-
ничке баште никако немају, а анатомског театра и болнице
и клинике врло слабо.
Из наведени разлога врло је нуждно, да ђак свр-
шивши лекарске науке у Цариграду, проведе бар једну
годину дана у Паризу.
263
 Наша агенција из Цариграда потврдила је да је
Риста Михајловић заиста из Јагодине, да је доброг вла-
дања, да у Јагодини има мајку и брата ужара, да је у
Србији свршио само нормалне школе (основну школу) и
да му треба помоћи материјално да сврши школу. Потвр-
дила је да је дошао у Цариград 1848 — пре 12 година —
науке ради, али да није одмах примљен у TuoJry и да је
неколико година служио у апотеци.
Овај акт је датиран 27. јануаром 1860, а после саве-
товања између надлежних министарстава донет је закљу-
чак да се цариградска Медицинска школа у Србији оне
признаје без допунских студија од године дана на парис-
ком Медицинском факултету. Тако је одлучено да се пре-
ма молби Ристе Михајловића заузме негативан став. Ми-
нистарство унутрашњих дела овако је формулисало свој
став:
»Због тога што ђаци школе медицине у Цариграду
поред квартира, раане библиотеке и одела имају неку при-
личну суму на ситне трошкове Поптво В. Дела (Министар-
ство унутрашњих дела) нашло је за добро, да се проситељу
излишно благодејаније у Цариграду неиздаје с тим мање,
што школа медицине у Цариграду, никакове гаранције за
вештину лекарску без довршенства на другим факулте-
тима медицинским немогу добити дозволење за практици-
рање у Србији. . .« (Министарство је нашло за сходно да
молиоцу не издаје никакво благодејање самим тим што то
није у Србији призната школа, јер треба да се допуни и
на другом факултету).
И поред тога што му је молба одбијена, он је ипак
завршио студије у Цариграду и допунске у Паризу, тако
да смо се са њиме кроз архивску грађу срели 1883. као
са општинским лекаром у Параћину. Године 1885. био је
општински лекар у Лесковцу, а после му.се губи траг.
Он заслужује да се о њему напише исцрпна биогра-
фија. Рад је у току, али због оскудне грађе писање споро
напредује. Надамо се да ће ове тешкоће бити преброђене.
 БИБЛИОГРАФИЈА
РАДОВА РЕ МЕ ВОЈИСЛАВА МАРЈАНОВИЋА
1. Положај апотекара у војсци, Фармацеутски вјесник,
Загреб, 26. 1Х 1929.
2. Апотекари сарадници у Србији, Фармацеутски вјес-
ник, Загреб, јубиларни број Н-16 од 20. VIII 1930.
3. О развићу фармације код нас, Фармацеутски вјес-
ник, Загреб бр. 20 од 25. Х. 1933.
4. Историјски преглед српског апотекарства, Асја Рћаг-
maceutica Jugoslavica — сепарат — год. ТУ, Загреб 1954.
5. Наша музејска и архивска грађа, Српски архив за
целокупно лекарство, Београд, сепарат LXXXXIII,
6. Утицај Истока и Запада на развој српске фармације
кроз векове, Зборник 1 конгреса фармацеута Југославије, Бе-
,
оград 1956, сепарат.
7. Фармација код Срба — кратак преглед, Архив за
фармацију бр. 3, посвећен Међународном конгресу за историју
фармације који је одржан у Дубровнику од 26. до 31. VIJI., 1959.
године, Београд 1959.
8. Materia medđica y делу Васе Пелагића, Зборник ра-
дова са П научног састанка Југословенског друштва 1957. за исто-
рију медицине, фармације и ветеринарства, Београд
9. Прве апотеке и апотекари у Шапцу у ХТ1Х веку, Збор-
ник необјављених радова Секције за историју медицине, фар-
мације Српског лекарског друштва, Београд 1960.
10. Културне и здравствене прилике У Србији тридесе-
тих година прошлог века, Јубиларни зборник радова Српског
лекарског друштва, Секција за историју медицине и фарма-
цијуј Београд 1960.
Зборник
11. Поглед на развој наше војне фармације,
радова Југословенског друштва за историју медицине, фарма-
ције и ветеринарства, књига П, Београд 1960.
12. Мг Љубиша Арсеновић, Зборник радова Југословен-
ског друштва за историју медицине, фармације и ветеринар-
ства, стр, 307, Београд, 1960.
13. Апотекари доктори наука у XIX веку, Архив за фар-
мацију бр. ТУ, тг дг Коста Николић, Београд 1960.
14. Прва писана дела српске фармације, Архив за фар-
мацију бр. 2 из 1961, сепарат.

265
~
15, Културне и здравствене прилике у Србији тридесе-
тих година прошлог века, Српски архив за целокупно лекар-
ство, сепарат 86, Београд 1961,
16. Мег аг Јован Ђурић, Архив за фармацију 3—4 за 1961.
годину.
17. Мг аг Доброслав Кнез Милојковић, Архив за фарма-
цију бр. 5, Београд, 1961.
18. Живот и рад dr Јована Кујачића, Српски архив за
целокупно лекарство, бр. 7—8, стр. 909, Београд 1961.
19. Прва апотека средњевековне Србије у Котору. Збор-
ник радова Југословенског друштва за историју медицине,
фармације и ветеринарства са УП научног састанка, Београд
1961.
20. Оснивање прве апотеке у Јагодини, Acta historica
тефс!пае, Тагтасјае, уеђеппае, аппо 1, бр. 1. Београд 1961.
21, Прослава 125-годишњице Правителствене апотеке У
Крагујевцу, Архив за фармацију бр. 1 од 1962. године.
22. Грађа за историју фармације — апотекарски помоћ-
ник Лаза Теодоровић и Максим Кароиловић, Архив за фарма-
цију бр. 1, Београд 1961.
23. Како су попуњавана места апотекарских помоћника
средином прошлог века у Правителственој апотеци у Београду
Архив за фармацију бр. 2, Београд 1962.
24. Фармација у Србији за време првог српско-турског
рата 1876. и 1877. године, Зборник радова Југословенског друш-
тва за историју медицине, фармације и ветеринарства са УШ
научног састанка, Београд 1962.
25. Преглед јавних грађанских апотека и ручних апо-
тека лекара у Србији 1863. године, Зборник радова Југосло-
венског друштва за историју медицине, фармације и ветери-
нарства са ТХ 'научног састанка, Београд 1963.
26. Фармација у Србији у седмој деценији XIX neka,
Зборник радова са Х научног састанка Научног друштва за
историју здравствене културе Југославије, Београд. 1963,
27. Војно-апотекарске установе у ХТ1Х веку у Србији,
Зборник радова са ХП научног састанка Научног друштва за
28. Санитет Србије у ах
историју здравствене културе Југославије, Београд 1964.
веку и његова (борба против
уобичајене и незаконите продаје лекова и отрова, Зборник
радова НДЗИЗК Југославије са ХПТ научног састанка, Скопље
— Охрид, Београд 1965.
29. Фармација у Србији у осмој деценији ХТЕХ века,
Зборник радова са ХУ научног састанка НДЗИЗК Југославије,
Ђеоград 1966.
30. Прослава 110-годишњице. оснивања прве апотеке У
Пожаревцу 1857—1867, Архив за фармацију 1967, године.
31. Прослава 650-годишњице апотеке »Мале браће« У
Дубровнику, одржана од 8—12 септембра 1967. године, Архив
за фармацију бр. 4, Београд 1967.
32. Прва апотека у Лозници и њено оснивање 1873, го-
дине. Acta historica medicinae, pharmaciae, veterinae, Beorpaxn
1967, 6p. 1—2.

266
 33. Срби Војвођани оснивају у Србији апотекарство У
NIX веку, Зборник радова НДЗИЗК Југославије са XIX
научног састанка, Нови Сад 1968. Асја
34. Оснивање прве апотеке у Ужицу 1881. године.
historica medicinae, pharmaciae, veterinae, Beorpaan 1968.
35. Галеника — прва српска фармацеутско-хемијска фа-
брика и њен нагли успон, Зборник радова Српског лекарског
друштва — Секција за историју медицине и фармације бр. У,
Београд 1970.
36. У иностранству на француском језику: Га premičre
pharmacie serbe au moyen 4ge, Stuttgart 1964. y 30opHMKy panoBa
са конгреса Међународног друштва за историју фармације, св.
24. Редакција аг гаг Георг Едмунд Даии.
37. Стање апотеке у Нишу приликом ослобођења од Ту-
рака, Зборник радова Научног друштва са ХХТ1 науч. састанка,
Ниш 16—18 1Х 71.
38. Оснивање прве апотеке у Пироту. 1880. године, Пирот-
ски Зборник, Пирот 1971,
39. Поглед на здравствену културу Крушевца у XIX
веку, часопис Багдала, Крушевац 1972.
40. Оснивање болница у Србији у Х1Х веку, Архив за
историју здравствене културе Србије, Београд 471 ИЕ
41. Пропис о болницама у Пожаревцу и
· Свилајенцу,
Архив за историју здравствене културе Србије, Београд 154 NE
МОНОГРАФИЈЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ ФАРМАЦИЈЕ
42, Фармација у Шапцу у Х1Х веку, Шабац 1966, стр. 130,
43. Фармација у Пожаревцу у XIX веку, Пожаревац
1967, страна 166.
44. Фармација у Смедереву у Х1Х веку, Смедерево
1969, страна 188.
45. Фармација у Србији у Х1Х веку, Београд 1970, стр, 535.
46. Фармација у Ваљеву у Х1Х веку, Ваљево 1970, стр. 237.
47. Фармација у Алексинцу у ХТХ веку, Алексинац
1971, страна 294.
48, Здравствена култура Јагодине у ХТ1Х веку, Светоза-
рево 1972, страна 296,
 THE HEALTH CULTURE OF JAGODINA
CENTURY
IN XIX
Dr mr ph Vojislav Marjanović

SUMMARY
Jagodina is the old name of today's town Sveto-
zarevo in central Serbia in the Šumadija province dis-
tant 10 km. from Ćuprija, 25 km. from Paraćin and 40
km. from Kragujevac.
It is an the left bank of the river
Velika Morava and 140 km. from Beograd.
In this work the author has brought out the
short historical past of the town and its origin. He reta-
ined on the Jagodina people fights at the beginning of
XIX century with Turks for liberation from 1804 to 1833.
He has brought out the health circumstances un-
der Turks and in free Jagodina; he has shown people-s
empirics being physicians and pharmacist at the same
time, before the arrival of the actual up to date physic-
ians from Europe and their work.
He has shown the epidemic of variola, cholera, and
plague and also the fithing these, as well as the foundati-
on of the first up to date pharmacyin 1852, all the county
physicians who were working in Jagodina throughout
the XIX century, district and municipal physicians.
He has brought out many pharmacy reviews in
Jagodina and hospital foundation. He was telling about
school and hospital fund from which the hospitals im
Serbia were established.
At the beginning there is the author's biography
and at the end the bibliography with 50 stated works
out of which 7 books — monographies.
In the widest scope the author has shown the
development of the health culture of this town in the
XIX century.
А
O
MR
САДРЖАЈ
Споменици фармацеутске културе у Србији VII
XOGIHIH
Предговор OP RON LO: OC, .

Де
KOV

Поглед на прошлост Јагодине

Јагодине пре доласка
НИ 1

Поглед на здравствене прилике ·

првих лекара. Њихов долазак и рад пре оснивања

прве апотеке ДА С а,
Lu 0 208 29
113
Окружни физикуси у Јагодини од 1853 — 1901. г.
Оснивање и рад прве апотеке у Јагодини 1852. године.
Оснивач тг Ђорђе Крстић, родом из Руме у Срему 116

Рад прве апотеке у Јагодини под другим сопствеником 161

тг Антонијем Шохајем 1871 — 1901. године
Незаконита продаја лекова и отрова у трговинама и 200
брига санитетске власти око решења тог питања
Биографије тг Ђорђа Крстића и тг Антонија Шохаја, 217
апотекара у Јагодини TOO НАШ СИНЕ Kyly/is
Mr Ђорђе Крстић ВИА 219
SS
И
АРА AOA
ГАНЕ ШАР а

"Мг Антоније Шохај И

228
243
Фармакопеје и таксе за лекове у Србији у Х1Х веку .
Осврт на окружну болницу у Јагодини и њено оснивање
MBO
PI JU И А

И ШАЛА
су постојали до 1880.
о
АИ 248

И
Приказ болничких фондова који
године ПАНИКА
O

И ајде А JU 5
255
258
Срески лекари у Јагодинском округу
Општински лекари у Јагодини ОЉА тица
А С

ВА 260

Милосав Павловић из села Дражмиловца, Среза деспо-

а
товачког, Округа ћупријског и Риста Михајловић
из Јагодине, студенти медицине у Цариграду сре-
дином ХТХ века А А

ји ЊОЈ 261

Библиографија радова аг тг Војислава Марјановића . 265

268
Summary А ОНА JO ay
ww. BL NM VP ea NAM O TM

269
~
Ново!

GG&LENIKA
i Mag!

BACTRIM — данас у свету нови хемиотерапеутик бр. ]

ВАСТВТМ — потпуно нов начин деловања
ВАСТВТМ — бактерицидно дејство широког спектра
ВАСТНЕТМ — ширина спектра слична тетрациклинима,
ампицилину и хлорамфениколу
ВАСТЕВ!М — ефикасан у низу болести
ВАСТЕТМ — се изванредно добро подноси
ВАСТВТМ — не доводи до стварања резистенције
ВАСТВТМ — се једноставно дозира (само 2 х дневно)

Паковање: Таблете за одрасле

Таблете за децу

—
сСашмтка
у сарадњи са
Е. НОРЕМАММ-Т.А ВОСНЕ & CO. A. G., BASEL
 УСТРВОП
ТРГОВИНСКО ПРЕДУЗЕЋЕ

БЕОГРАД
Кнез Михаилова 11-15/Ш
Пошт. фах 443
Телеграми: ВЕТПРОМ—Београд
Телекс 11322 Уу Вет.
Телефони: 620-155, 620-191

ВРШИ КОМПЛЕТНУ ОПРЕМУ И СНАБДЕВАЊЕ

АПОТЕКА, БОЛНИЦА И ДРУГИХ ЗДРАВСТВЕНИХ
УСТАНОВА

ПОСЛОВНИЦА — БЕОГРАД пресељена из

ул. Светозара Марковића у нову зграду, улица
Бачванска 6. 6.

Телефонски налози — поруџбине се при-

мају од 6,30 до 18 часова на телефоне:
ЗА ЛЕКОВЕ: 434-221, 434-909, 434-046
и 435-107
ЗА ЛАБОРАТОР. МАТЕРИЈАЛ: 432-125
432-535
и преко кућне централе: 457-335 (са пет ауто-
матских линија)
Сву поручену робу достављамо. купцима
одмах сопственим возилима.
Сва роба набављена. од »ВЕТПРОМА«. оба-
везно је контролисана у контролно-аналитичкој
лабораторији.
 ,

Јо =
.

46
СИ пре IN
ПАША MAI