ЈАГОДИНА

НЦ
И |
4
= Р

ут
Ки
СЛИКЕ СЕЋАЊ
| —
| ЈАГОДИНА

Библиотека Јагодина у џепу

Ре

о
Паја
ој У
 ЈАГОДИНА

Светлост завичаја

Наое Јагодина сигурно траје и мења се више од

шест векова и исто толико чува у заједничком памћењу
својих житеља знамените догађаје и личности. Година
1399. је међаш који означава тренутак у коме
јеу писа-
ном документу, сачуваном до дана данашњег, речју Ја-
година означено име насеља у српској деспотовини у
комесе тада затекла кнегиња Милица са синовима. Ос-
ветљавајући лице нашег града, специјализовано издање
Јагодина у џепу поткрепиће стара знања
и откриће мно-
гим читаоцима непознате детаље локалне историје.
Књига има намеру да превазиђе по некада досадна и
врло често преопширна монографска издања и на мо-
деран, лак и пријемчив начин, кроз згуснут основни
текст који сублимира претходна објављена истражива-
њаи уз помоћ бројних, уметака обогаћених обиљем ин-
формација, на које указују другом бојом приметно из-
двојене референце да шира објашњења
о личностима,
догађајима и објектима, и тако испрати развој града у
скоро свим областима.
Историја, привреда, култура, уметност, спорт, заба-
ва нека су од поља која обрађује књига Јагодина-слике
сећања. Из ње израња лице познате и непознате Јагоди-
не, града кроз чијих ће шест векова, захваљујући овом
издању, читалац проћи брзо и уз велико уживање. У то-
ме су нам значајно помогли Јагодина, група привре-
СО

дника и других делатника који су у нашој идеји препо-

знали сопствени интерес да се памћење града трајно са-
чува,
Ову, по много чему јединствену, књигу наменили
смо знатижељи путника намерника, али и сваком Јаго-
динцу, био он у Јагодини или ма где
слике сећања свидећесе у свету. Јагодина-
особито младима, средњошкол-
цима и основцима, јер ће брзо и без муке моћи да спо-
знају све о родном граду.
Пажљиво биране илустрације и фотографије све-
доче о нашој намери да овај својеврстан водич кроз сва
раздобља живота Јагодине буде омиљено штиво и књи-
га која ће се трајно чувати у кућним библиотекама, по-
клањати кад се дочекују гости, али и ности као дар када
се у госте иде,
Приређивачи
 Слике сећања ЈАГОДИНА

Средње Поморавље Векови-град, догађаји, људи...

Регион Средњег Поморавља је део Великог Поморавља,
а чине га шира гравитациона подручја општина Параћин,
Ћуприја, Јагодина, Рековац, Свилајнац и Деспотовац које
захватају територију од 2617 квадратних километара терена
равничарске, брежуљкасте и брдовите конфигурације. Клима
умерено континентална у којој је јесен топлија од пролећа, лето
стабилно, а зима у зависности од циклонских деловања са
Атлантика и Средоземља. Средња годишња темепература је
10 степени изнад нуле, а просечна годишња количина воденог
талога је 572 милиметра неравномерно распоређеног у току
године. Карактеристични ветрови су: севрозападни који доноси
падавине, југоисточни-кошава са којом ретко стижу падавине и
северац који увек значајно утиче на температуру.
Јагодина лежи између 43952' и 44907' северне географске
ширинеи 21902' и 21921' источне географске дужине на
просечној надморској висини од 116 метара. Град има око 47000,
а у општини, на површини од 469,4 квадратних километара
колико заузима град и 52 сеоска насеља, живи 82000 становника
Путника који се ауто-путем запути
с
југа, на сто пр-
вом километру од Ниша, а оног са севера на сто три-
десет другом од Београда, дочекује Јагодина, негдашње
је Светозарево, седиште Поморавског округа који обу-
4 хвата регион Средњег Поморавља. То подручје лежи
око на лучној равни котлине која је својом отвореном, ис-
4 точном страном, окренута према току Велике Мораве
од које је Јагодина удаљена око пет километара, а чео-
ном, на западу, према побрђима Црног врха и
Јухора,
од којих је дели десетак километара. Град се лепо сме-
стио на простору где долине река Лугомира и Белице
прелазеу параћинско-јагодинску котлину. Првобитно
Јагодина је била лоцирана између данашње железни-
чке станице и пута за Рибаре, али се због мочварног тла

Велика Морава
повукла на данашњу локацију формирајући насеље
обе стране реке Белице.
с
За Јагодину је изузетно значајно што се налази на
Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне код Сталаћа
одакле до ушћа у Дунав преваљује пут од 185 километара. Морава
некаквој природној размеђи путева. Од Гледићких
планина дуж реке Лугомир води један од путева из
се помиње јошу У веку старе ере, пре 2500 година, код Херодота Левча ка главном друму јужно од Јагодине, док други
под именом Вгопгоз. У 1 веку нове ере Римљани је зову Магац5, а
по доласку Словена, дакле и Срба, у УГи УП веку добија данашње
од Рековца дуж реке Дуленке избија на главну саобра-
име Морава. Постоје спекулације да јојје пређашње име било ћајницу Јагодина-Крагујевац са којим је Јагодина ве-
Модрава, а заговорници те тезе наводе податак да
Зешег-а Морава обележена именом Мода.
је на мапи М. занаи старим Цариградским друмом преко Баточине.
О Морави, на којој се водостај у овом крају мери од 1890.
године, као погодном воденом путу размишљало се увек. Барон
Фелдхајм, испитујући пловност реке, паробродом Морава 1867.
године стигао је до Ћуприје, 1869. до Сталаћа, али је изградња
железнице омела планове о пловној Морави са четири
пристаништа у овом крају. Почетком ХХ века идеју о повезивању
Дунаваса Егејским морем подгрејао је велики научник Јован
Цвијић.

Караван-сарај на Цариградском друму

ОД ХУ века када су Турци дефинитивно овладали Балканом
стари римски пут (Мза пи нан5) који је ишао десном обалом
-
Мораве је напуштен, а нови прелази на леву страну и повезује
Цариград са Европом:
Цариградски пут је водио од Београда, преко Колара, Хасан-
пашине Паланке, Баточине, Јагодине, прелазио Мораву код
Морава-паланке (Ћуприје), па преко Параћина, Ражња и Ниша
ишао даље према југу до Константинопоља.
Тако Јаводпа-рајапачаћ постаје двадесет пети караван-сарај на
Истанбул-ђолу, Цариградском друму који је пролазио кроз њу и,
уптријска карта дела слива Велике Мораве, прва половина ХУШ века
како од разних путописаца сазнајемо, караванско свратиште

9
 ЈАГОДИНА

Из Варварина, преко Гиља, избија пут којим је један

значајан део темнићког краја упућен на Јагодину, а лака
и доступна веза је и са Деспотовцем и околином. Оно
што је изузетност јесте пут којим су везани Параћин,
Ћуприја, и Јагодина у јединствено трограђе на расто-
јању од само двадесет километара.
И, наравно, оно најважније: Јагодина лежи на жили
куцавици Европе, међународним путевима који по-
везују Европу и Азију. Реч је о ауто-путу и железничкој
прузи који пролазе моравском долином.
је
Сасвим извесно да је географски положај утицао
да се баш на овом месту врло рано формира насеље.
Преко тла данашњег града прешли су многи стари на-
ров о 1) роди, а, према траговима материјалне културе коју

Па
пруге на путовању брижљиво проучавају стручњаци Завичајног музеја,
композиција ја могло би се устврдити да на овом подручју шече живош
пуних осам хиљада година. Јагодина, значи, лежи на те-
мељима насеобина из каменог, бронзаног и гвозденог
доба, периода римске владавине, византијске управе и
остацима српског средњовековног насеља, када је ово
подручје формирано као територијална јединица-жу-
па Белица. О периоду турске владавине
у овим крајеви-
ма, о Јагодинској нахији која је овде образована, сведо-
Да те

а
кроз чанства су бројна баш као и она о каснијем периоду у
|
·
колосека, прође дневне с
тридесетак теретних и
1

возова, а путовањедо Београда

гх
коме
је Јагодина била и аустријски дистрикт, и нахија
Милошеве Србије, и окружна варош...

+
1 5

_ траје најспоријим, приа Ниерериум возова

·
око два сата

ИЕ
Е
. музеј основан је.
4

- 1963. године. Данас, упод именом свога. оснива“

Ц а
И

кроз свеукупну прошлост. овога краја, а утекне

посетиоци це:

а
_ ;
_срећуса. делима савремене уметности којима Музеј располаже
Међу експонатима сталне поставке "налазисе и светски позната.
«

неолитска стаутета. Мајка са дететом са локалитета у срејрану. #

али и бројни други, такође значајни, сведоци ближе и даље.

Пени
« |
међу експонатима једнепоставке моту Јагодинска железничка станица почешком ХХ века
с

ма,

ЛА
 ЈАГОДИНА

о пећи изуз тнепр

је
ма
У историји дугој осам миленијума тешко рећи ка-
ту
УТУОКА да је никло насеље под данашњим именом, али се

З
поуздано зна дасе у једном хагеографском документу
Јагодина први пут помиње на крају Х!М века. Реч је о

а
акту Дворске канцеларије деспота Стефана Лазаревића
проц енина
ин ипо година баш
као

мамута-савременика. нашег. палеолитског претка ископани

и
у
_ потесу Вољевачког потока, најстарија су сведочанства о. животу.
од 15. јула 1399. године (28. јула по новом календару)
писаном у Јагоднои, којим се дубровачкој општини
јавља да је Дубровчанин Живулин Станишић држао
·
на простору. данаџ агодине. Такође постоје локалитети који
сведоче о континуиран ости живота и постојању насеобина.
Е

царине Планску и Шетоњску

То
је, и све дажбине платио.
заправо, сведочанство о шест векова трајања
периоду младђег !каменог, бронзаног, гвозденог доба.. имена Јагодина. Друго помињање града поименце на-
г

ије
Пајк
насеље датира из периода око 5500 тодине старе ере, дакле.
периода млађег каменог доба, а откопано је на локалитету . ;
лазимо у хрисовуљи од 8. јуна 1411. која је писана у Ја-
годној којом Стеван, деспот српски, даје Хиландару нека
Сарина. међа на коме су, баш као и локалитету Машина циглана и
неким другим подно Ђурђевог брда,
зрна култура.из Е
·

села.
!
бронзаног и гвозденог доба.
Истраживања деведесетих година хх века показују дасуу
овом крају живели и Трибали--најстарији познати становници
данашње Србије који су је насељавали у периоду од 1300-300
године п.нге. Био јето народ развијене културе иусеН од
најмоћнијих у тадашњој Европи. |
Случајно откриће 1988. године које је узбудило научни свет
потврдило је да су и Келти били становници овихкрајева. Њихов

ј
· војни логор (једино такво налазиште у бившој Југославији)
пронађен је на планиниЈухор испод врха Велико ветерно.
_

Из. времена. римске управе од 1 до ТУ в.н.е. сведочанства.

"говоре о постојању цивилног насеља испод и каструма (војног
утврђења) на Ђурђевом брду. И на другим локалитетима
пронађени су предмети, новац и керамика из овог периода.
Делови глиненог посуђа из 1Х и Х века сведоче о словенским
насељима која су се са локације испод Ђурђевог брда спуштала
према реци Белици
данашње фабрике Елмос.
и, следећи њен 106: до ХТУ века сишла до
_ Из периода турске владавине сведочанства о насељу су бројна
и евидентна.

Јагодина, први пут.

Име града: атолапрви пут у писаним споменицима
налазимо у документу од 15.јула 1399. године по старом, односно
28. јула по новом календару. Тим датумом датирана је
разрешница дубровачког цариника Живулина Станишића коју је
он могао давати на увидсвакоме; Кнезу и свој властели
и
друбровачкој свакоме коме приличи. И то би, за ову прилику,
уистину, био тривијалан и неважан папир који су чиновници
__ деспотове канцеларије-челник Хребељан и Шаинац и ризничар
Вукашин дали Дубровчанину Живулину Станишићу, јер му је
престала државна служба у Србији где је био цариник и држао
царине Планску и Шетоњску, да у трећем реду с краја не стоји да
је написан у Јагоднои. И је
још стоји да дијак Ратко папир писао
по заповести госпође Вугеније и деспота Стефана и господина
Мајка са дететом, Дреновац,
Завичајни музеј Јагодина

МУ
 Слике сећања ЈАГОДИНА
иу

а
Нука, накле саме српске владарске породице. Хребељановић:
кнегиње Милице (у монаштву Еугеније) и њених синова.
· У документима каснијег периода могу се срести и
имена: Јагодња, Јаготна, Јагоднам, Јадунум, Стасодпа,
Тако је, деценију после Косовског боја, захваљујући Ррсвау =
Сапсећатае Суда дубровачког и педантности логофета- "управника
_
Спадоуа, Јашинче, Јагодин, па чак и Епериш којима
означавано име места које ће од 1568. остати познато
је
канцеларије Руска сачуван до дана Па наниЊеЕ
Јагодини. АН. писани ПРЕ о као Јагодина.
Еволуцију имена града интересантно је пратити и
Зашто име Јагодина: кроз записе путописаца, углавном странаца, који су,
Када се размишља о овом. имену града ондасу,
фонолошких карактеристика, што подразумева документовано и
фи што је далеко важније, оставили драгоцену грађу и о
животу у самом граду и Србији кроз коју су путовали.
Прво такво сведочанство оставио је печујски владика
_

стручно праћење свих фонетских и ортографских промена,

интересантне и семантичко-етимолошке компоненте назива Антон Вранчић који је као изасланик немачког цара
и
_

Јагодина. Неки, а међу:њима језички стручњак Петар Скок у Карла У путовао у Цариград 1553. године и о Јагодини
Етимиолошком рјечнику хрватскога или српскога језика, везују
записао: Прешавши скоро тари миље дуго слеме Лукави-
име биљке јагода за име места Јагодина, док су други склони да
име места вежу за биљку јагодина (лат. РЕззан5 аЈкевепа!) које је,
ј
| це, приспели смо у варошицу Јагодну која се налази на
пространом округлом пољу, опасана ниским брдима,
у
· вероватно, било много на мочварној локацији где је град
првобитно био лоциран. Поред ових топонимијских тумачења, угодно и лепо лежи имајући на десно Мораву. Пре овог
народу су причане
и препричаване бројне легенде о настанку
имена града од којих је најраспрострањенија она о некаквој
првог кратког Вранчићевог описа турски путописац
који је следио султана Сулејмана у ратном походу на
крчмарици Јагоди, али ни једна од њихније имала
историјски МИА АНННМ чињеницама.
УМРЕ у Карла М оставио је запис да је турски владар 19. јуна
1532. заноћио у месту Јашинче, како је погрешно напи-
окна и скрминена падтв 4 то
маеници челни“ крекеманњ н сао име паланке
у којој је и сутрадан одмарајући се про-
боравио силни Сулејман.
шаннацк и вахкашник рнзничарњ 6љ всако крме законнох печати
гртва ни мечатисмо· и писа се сим мат

66 и 5 ауто. меца нам ЖЕ

·

Од
ата
рожакства џрсва

8 вагмоднон н описа диакћ

15 Следе после Вранчићевог
и записи других путопи-
саца који су путовали из Цариграда или за Цариград.
фатко-и си листа посласмо КНЕЗВ НО
кластеломћ НО
сикинЕ ди: Две године после печујског владике у Јагодини је 6о-
брекчкон по наци“ члоккв начина. равио опет изасланик немачког цара Бузбек, који је
1 заповфдие гана ми кнеза маром чренкм н ниГРЕфук
нзеБра- оставио дневничке записе који обилују подацима о
их властела ма рбско логчрфетћ се ЕМИН писанно истисауа ис по:
Фелн кон Досла гИга Фугиним и ни
дбца кнезб и влзстелем
3
српском народу и његовим обичајима међу којима је
и
АЗЕфокчиањ по ниХх члокке по нечине

4,
везар
Разрешница Живулина Станишића
Наушница, Х1-ХИ век
Грб Светозарева који је усвојила СО Светозарево 28. фебруара 1974. Фигура бика, 4300-3100 г.0.н.е.
сменио је грб Јагодине усвојен 10. маја 2001. године експонаши Завичајног музеја

14 15
 Слике сећања ЈАГОДИНА

Степан Герлах: Лепа, велика и весела један од најранијих записа о обичајима при сахрани ко-
варошица ји је начињен
у Јагодини. Антон Вранчић1553.
заједно са Марком Антонијем Пигафетом, пролази
и 1568,

Степан Герлах, протестантски свештеник, члан пратње

Давида Унгнада, представника цара Максимилијана П на турском
двору, првије 1573. године
о Јагодини оставио нешто шири
запис: Пошто смо од Баточине путовали незгодним и
непријатним путем, самим шумама и луговима, приспели смо
после 2 миље пута
у Јагодину ... Јагодина је лепа, велика и са својих
вршова весела варошица
у лепој долини: има чешири угледна
каравансераја и две џамије, од којих је једна баш лепа. Турци имају
овде и своју школу коју сам походио и у којој је била велика вика, а
клате. Царев посланик са својом
деца седећи на поду непрестано се
прашњом преноћио је у конаку једног младог Турчина који нам се
хвали како је баш пре 8 дана наредио да се потурче три Сричета:
од четрнаест и два од осамнаест година.
Евлија Челебија: Јагодици образовани, часни и
добродушни
Евлија Челеби (пуно име Еупја Ђп Пегу!" Мећтеа 211),
чувени турски путописац, у У књизи Пушописа оставио је
и запис
о Јагодинииз 1660. године: У Јагодини има: 1600 кућа, црепом и
шиндром покривених; једна ниска, али пространа и оловом
покривена џамија, Јајали Дервиш-бега; један леп хамам; добрих
ханова и сто дућана. Уз џамију се налази и задужбинска зграда
Јајали Дервиш-бега. Овде је климат добар; има много винограда,
вртова и воћњака. Јагодински округ је велики.
_
Интересантна су запажња турског путописца о Јагодинцима:
Становници су образовани, поштени, часни и добродушни.
4 кроз Јагодину, Степан Герлах 1573, па Соломон Швај-
гер 1577. итд. После тога следе записи Андрије Волфа,
4 Левина Рима, Евлије Челебије, Мелхиора Безолта, ба-
рона Вратислава, турског географа Хаџи Калфе, писца
Џона Барбурија, доктора Едуарда Брауна, официра
Морозинија, леди Монтегијеве, и других. Тешко јена
основу ових често кратких и сувопарних записа из пут-
них дневника, углавном лично обојених, направити
мозаик Јагодине тога времена, али се, макар по Тител-
баховом цртежу, може наслутити како је изгледала.
Цариградским друмом се споро путовало, ипак њи-
у
ме Јагодину нису долазили само путописци и дипло-
мати на пропутовању кроз Отоманаско царство, ни
само каравани и трговци који су бринули о свакој
аспри. Њиме на самом почетку Х! века стиже глас о бу-
ни и гласници Црног Ђорђија упућени јагодинским
кнезовима
с наредбом да дижу народ. А Јагодина, која
је пожаревачким миром од 1718. до 1739. године била
под аустријском окупацијом, као известан политички
центар у време кадаје објављена и прокламација о рату
против Турске (1737) је
, била изузетно важна за вође и
Првоги Другог српског устанка, и за Карађорђа
Милоша Обреновића. Ту је и капетан Коча имао нај-
и за

Капетан Коча, истински јунак снажније упориште, а после преузимања власти од

стране дахија пред Први српски устанак, Кучук Алија
Један од војника-регрута српске добровољачке чете (фрајкор)
која је у Аустрији основана 1787. био је Коча Анђелковић из
са Алијом Гушанцем
је владао овим крајем.
Пањевца код Јагодине. Када
је 1788. године Турска објавила рат
Русији, а Аустрија стала уз Русију, он је из Баната прешао у Србију
где је била прокламована борба против Турака. Ово српско
ратовање против Турака вођено у ближој или даљој околини
је
Јагодине познато у историји као Кочина крајина. Уз Кочу, кога
је за успехе у борби аустријски цар одликовао златном медаљом и
подарио му капетански чин, у овом ратовању истакло се још
неколико људи из околине Јагодине: капетан Радич Петровић из
Сиоковца, Марјан Јовановић из Ланишта, Станко Арамбашић из
Колара, Јован Петровић-Ковач из Својнова
Кочу Анђелковића, чија глава је
и други.
била уцењена на 500 дуката, у
борби код Брзаске 7. септембра 1788. године заробили су Турци и
код Текије свирепо погубили набијањем на колац.
Данас Пањевац носи име Кочино Село по капетану чија
храброст сачувана у песми и сећању његових сународника, а
је
·
столетни храст на обали Мораве-Кочин храст живи
прохујалог времена.
јесведок Џамија у Јагодини, срушена 1924. године
Тителбах: Јагодина

16 17
 Слике сећања ЈАГОДИНА

Вековна традиција јагодинских вина И Први и Други српски устанак

били су жестоки, страдала су
у
јагодинској нахији
села, делимично је
запуш-
Почетак гајења винове лозе у овим крајевима сеже у далеку
прошлост, а неки истраживачи проглашавају Трибале за прве
4 тена пољопривреда и виноградарство по коме
крај био знан, а сама варош страдала је у великом по-
је
овај
виноградаре у Средњем Поморављу, римске легионаре за
оне
жару 1813, више него икада пре тога и све у свему толико
који су овде виноградарство унапредили, а Словене за
оне који су

да ни ивер није остао поштеђен. То ће коснути оца срп-

искуства староседелаца у гајењу винове лозе обилато користили.
О средњовековним винарима сведочанства субројна на фескама ског театра Јоакима Вујића да напише псеудо-историј-
у манастирима Моравске школе, па не треба сумњати да су наши ску драму, једно јавно позоришче у пет дејствија, које се
преци знали да уживају у питкој амброзији које се нису лишили
ни под турском влашћу. случило јест јоштпе 13-г0 вјека у сербској земљи, како сам
О вину и виноградарству у овим крајевима
у
својим
путописним белешкама пишу Брокијер, НерЕнеМ; Бузбек,
каже на почетку свог дела Паунка Јагодинка
Из овог периода ваља се споменути неколико, за
Венерн, Евлија Челебија, Пирх... овај крај занимљивих и важних, чињеница. Карађор-
Овајкрајје у ослобођеној Србији словио као цењено ђево време носи интересантан податак о првом ветери-
је
виногорје у коме сам кнез Милош имао винограде, баш као и
многи виђени Срби. У Деоници и на Ђурђевом брду лепе засаде нарском лекару у Србији, Јагодинцу Јовану Петровићу
су гајили Димитрије Ђорђевић, Стевча Михаиловић и Таса о коме, у похвалници коју је издао, сам вожд каже да
Ивановић Арачлија коме се приписује да је справљао чувено потомство треба да му буде вечито захвално.
јагодинско црно вино.
У другој половини Х1Х века винограде у овом крају су
Из периода Другог српског устанка треба знати да је
десетковале разне болести и штеточине, па је требало времена да
недалеко од Јагодине крајем јуна 1815. године дошло до
се обнове. првих преговора српских устаника с Турцима. Наиме,
Прво удружење виноградара
светског рата имало је уЈагодини основано уочи Првог
око 2000 чланова и између два рата се
_
у манастиру Јошаница српска делегација у којој су били
Јован Обреновић, кнез Милоје Тодоровић из Црнча и
бавило откупом и прерадом грожђа и испоруком вина.
калуђер Неофит преговарала је са изасланицима Ма-
Традиција ове Виноградарске задруге била је
основа да у
годинама после Другог светског рата никну Јагодински подруми.
рашли-Али паше.
Данас, као део система Навић, овдашњи винари производе
јагодинску. ружицу, вино које са својих педесет медаља у
Са доласком примирја крајем 1815. године
ског старешину нахије јагодинске постављен је кнез
за
нахиј-
категорији ружичастих вина предводи јагодинска вина, већ Милета Радојковић који ће 1835. године водити побуну
овенчана признањима, попут јовачког црног, розеа или све
популарнијег квалитетног вина каберне совињон. против апсолутизма Милоша Обреновића.

Кнез Милоје, вођа устаника

Извесно даје један од знаменитих Јагодинаца и кнез Милоје
Тодоровић рођен у црновршком селу Црнче 1762. године.
Током Првог српског устанка постао је вођа устаника у Левчу и
Темнићу, и преговарач у првим контактима око примирја са
изасланицима Марашли-Али паше у манастиру Јошаници
1815. године.
во
|

Овај виђени јасвдинаћ је члан српске делегације која је

ишла султану у Цариград где гаје турски цар даривао сабљом и
богато украшеном ашом
за коњакоји се чувају у Војном музеју у
Београду, док се у јагодинском Завичајном музеју чува богато
извезен фермен са јелеком од црвене чоје, кожна ловачка торба и
коштани рог за барут-поклон кнеза Милоша Обреновића Милоју
Тодоровићу, нахијском кнезу и председнику београдског
Народног суда, који је сахрањен у порти манастира Јошанице,
_
У Јагодини још живе потомци овог значајног Јагодинца, пл
учесника и сведока важних догађања у српској историји.
А Ферман са јелеком кнеза Милоја Тодоровића,
Завичајни музеј Јагодина

20 21
 ЈАГОДИНА

а у роу и
Буна, која је била дело Јагодинаца које су предводи-
ли кнез Милета Радојковић, велики сердар расински,
пи пеереликацћу паедревлит
_

Аврам је један. од н
утицајни Аврам Петронијевић, узроковала је доно-
!

5
"најутицајнијих људи Србије. Милошевог мус шење тзв. Сретењског устава који је требало да ограни-
налазила код Старејјатодинске цркве којој му
Љубица 1834. крстила ћерку. Рође е 1791. год чи кнежеву власт.
Школовао се у Оршави, говорио је
грчки и влашки. и једно: ме
био секретар "кнеза Милоша који га је поставио за секретара _
је
Када 1830. године султановим хатишерифом Ср-
бија добила самоуправна права, а донекле и могуђност
и:
депутације која је ишла пред турску Порту 18: самосталног економског и културног развоја, Турци,
Турци,као таоце, држали.
НЕ
пет година како би увоз ивкниј осим села, почињу да напуштају и градове. Хроничари

“
српског кнеза. __ у

Ећ По повратку из Турске кнез Мижи је; кажу да се последњи Османлија из Јагодине одселио
ј

поставио за министра спољних послова,

«
се
·
1832. године, а с хатишерифом из 1833. године једно
За његово име везано је
и отварање прве у Форе: доба је заувек отишло у историју, предања, сећања, у
белешке странаца који су кроз ове крајеве путовали и
записе ретких писмених Срба који су се сачували до
данашњих дана.
Јагодинци
су наставили да граде српски део вароши
на левој обали реке Белице, где је још 1818. никла
данашња Стара црква, а око ње двор нахијског кнеза,
кућа Аврама Петронијевића, зграда нахијског суда итд.
На десну обалу реке Срби прелазе уз велика залагања
самог кнеза и концентришу важне грађевине око да-
нашње Мале пијаце. Ту се сместила основна школа,

араРави
некадашњи муселимов конак преузео је нахијски кнез
старине попутАнтим наБа Арсен.
~ или е, сребрног путира мрави чи

1: Прва основнашколагуЈагодини основана.да.еби1808поново

и.
:

године и она је је и данас сачувана,а поз: та

(Сора општина.
!
| 5 о;
аб 1860. године, ·

Данасу јагодинској општини има.

с

У самом граду раде школе: Бошко Ђуричић, Рада Ми

Милан Мијалковић, 17. окфобар. и Горан "Остојић, асв
у
основци своје школовање граду настављају у Гимназији
Светозар Марковић или Економско-трговинској,
|
Е

Техничкој и
Електротехничкој и грађевинској школи у којима. заеу похађа Стара црква у Јагодини,
"око 3000 средњошколаца. Х
;
задужбина кнеза Милоша

22 23
 ЈАГОДИНА

а
Димитрије Ђорђевић, у кући коју су сви познавали
као Турски харем смешетена је Беличка капетанија и
4 срески капетан Стевча Михаиловић.
О одушевљењу Срба слободом велики француски
романтичар, песник Алфонс де Ламартин који се јед-
ном одсудном историјском тренутку нашао у Србији и
у
у околини Јагодине, између осталог, пише о људима
који су му причали одушевљено о све већем народном
благостању под владом слободе, а наш Јоаким Вујић у
књизи Пушешествије по Србији пише да је бивша тур-
ска касаба почела бржеда се развија и већ 1836. године у
Јагодини
је било 339 занатлија. То је био део општег
стремљења у Србији тога доба коју захватају многи по-
зитивни процеси: развија се сточарство и пољопри-
вреда, у градовима се развија трговина, занатство се
организује у тридесетак еснафа, а нешто касније ничуи
прва индустријска постројења, што ће утицати и на
бројне промене у другим сферама живота.
Међу првим српским варошима које је захватила
индустријализација била је Јагодина. Варош је почела
да живи као једно од најзначајнијих занатских среди-
и
шта у унутрашњости Србије један од трговачких цен-
тара. Трговало се житом, воћем из Левча, поврћем из
Поморавља, стоком и сточарским производима, ву-
·
Г
:

почастима сахрањен Бе граду, а касније пре сен

Уа
МИ
ном, кречом, а нарочито је био значајан извоз свиња,
шљива, јабука... Ницале су нове занатске радње, дућани
и;
; тробвицу у Јагодини. - 4 икафане.
И Михаиловића остали су Мемоари у
ава.
дела

Легендарне кафане: Српски краљ, Шарена кафана,

Париз и Михајловић (Београд башта)

25
 ЈАГОДИНА

Машине
и алати за прву фабрику у Србији-Стакла-
ру коју је основао Аврам Петронијевић, стигли су оним
истим Цариградским друмом у подножје Црног врха
између села Белице и Мишевића, па је у Аврамовиу, 25.
новембра 1846. године почела производња стаклених
предмета за домаћинства и равног стакла, којим
прозорима градских српских кућа трбушац замењен
је
на

стакленим окнима. Сам кнез Александар Карађорђе-

вић удостојио је Стаклару посетом 1847. године.
У Јагодини, која је имала 4500 становника, ради пре-
ко 400 занатских и трговинских радњи, а после сша-
клене фабрике, 1850. године почиње да ради и Терсана-
радионица за производњу пловних објеката.
Како се испоставило, Аврам Петронијевић једобро
проценио да ће стакло имати добру прођу, о чему све-
дочи и сачувани податак да је само у току једне године
имала остварену добит од 100000 гроша чаршијских.
Ипак, Стаклара Аврама Петронијевића није била дугог
века. После његове смрти престала је да ради 1852. го-
дине. Другу стаклару, основану 1879. године, убрзо је
а
купио Нацко Јанковић, до данас су сачувани изузетно
лепи и вредни примерци употребног стакла из ње.
Те године када
је прва јагодинска фабрика стакла
престала ради, трговац Филип Станковић основао
да је
4 пивару која и данас прозводи чувено Јагодинско пиво.

Производи Стакларе Нацка Јанковића,

Завичајни музеј Јагодина

27
 ЈАГОДИНА

Оснивача пиваре је из сећања помало потиснуо Јо-

ван Косовљанин за кога се везују први велики посло-
вни успеси и опаска да је његов извор среће ина
богатства
у
бунар јагодинској пивари, чиме сеалудира изузет-
но погодну воду за прављење висококвалитетног пива
чијом производњом је тада руководио Немац Штај-
нингер будући да је Косовљанин био сточарски трго-
вац иније се разумевао у пиварство.
Цариградским друмом
буне, ни путовале само у Јагодину нису стизале само
војске, нити само стизале ма-
шине и алати за прва индустријска предузећа и фабри-
ке. Тај стари турски друм довешће, после сузбијања
епидемије куге 1837, првог физикуса Јагодинског ок-
4 руга, лекара Карла Белонија и нешто касније његовог
колегу, прослављеног Јосифа Панчића који је као мла-
ди лекар радио у Стаклари Аврама Петронијевића
1847. године.
Тешко је у овом претраживању градске историје
заобићи незаобилазне датуме и људе од којих су неки и
у другој половини
ХТХ
века оставили траг о томе, а њи-
хови снови постали део општег уметничког, култур-
ног, научног и сваког другог наслеђа. Подсетимо се
не-
4 ких имена: Ђура Јакшић, несрећни сликар и песник,
учитељ цртања и краснописа у тек основаној јагодин-
ској гимназији, иза кога су остала сведочанства-неко-
лики портрети виђенијих Јагодинаца и углавном сати-
рично обојена књижевна остварења; педагог Сретен
4 Аџић, оснивач на далеко познате Учитељске школе и

Век и по Јагодинске пиваре

 _ Слике сећања ЈАГОДИНА

Светозар
Марковић
још познатије школске ботаничке баште
скора расло сваковрсно растиње са у којој је до
свих светских ме-
4 ридијана; Светозар Марковић, зачетник социјалисти-
чке мисли, несрећни младић кога је туберкулоза поко-
и
сила заувек оставила на гробљу више Јагодине, града
за
који је изабрао свој завичај и коначиште, заборавље-
на књижевница Лепосава Мијушковић, песник Душан
Срезојевић, иза кога није остала чак ни фотографија,
ни гроб на београдском гробљу на је
коме сахрањен,

|је па | А
али су остале песме у антологијама српске поезије које
Јагодинац, лучоноша социјализма
пен тиве
су приредили најеминентнији критичари и једно ре-
Иакојје себе сматрао Јагодинцем, полемично МА !

; принт издање његове књиге Злашни даси. ж са-

~ и неутврђено чувају успоменуна великог
јесте
58,
Р"
па ТДЕ је 1846. године "рођен Светозар Марковић. Веродстојно
_____ дајеосновну школу учио у Јагодини, гимназију у Крагујевцу
. : ;
додељују награду за поезију која носи његово име.
_ Београду, а студирао у Русији и Швајцарској. Први '
и |

социјалистички лист на Балкану Раденик. покренуо 1871. је

А ;
_· године, после једногодишњег изгнанства 1873. и 1874. издаје.
а годину дана касније оснива Ослобођење.
|

После деветомесечногборавка у. затвору Забела по павону о.

штампи, оболео од туберкулозе, одлази у иностранство и умире у
___

|:
7 "Трсту тпочетком 1875. године. Из Италије
је пренет и 16. Ур Пан
то

|
исте године сахрањен на јагодинском гробљу.
__

= _
Главно Марковићево дело Србија на Истоку представља.
Е афирмацију ! његових социолошких погледа и
политичких идеја и
и
|
·
опредељења, га чланци Певање и мишљење, Реалност у поезији
други значајно су утицали на српску књижевност тога времена.
А

У знак поштовања дела првог балканског социјалисте, на _

је стогодишњицу рођења, 22. септембра 1946. године откривен му је

_
за то време велелепан споменик на
гробљу у Јагодини, град
променио име у Светозарево и носио га све до поновног враћања
а је.
старог имена Јагодина 4.
новембра 1992. године. На Светозара
Јагодинце сећа име Гимназије, спомен-биста у центру града, рад.
Александра Зарина, откривена 1966. године и научни скуп који је
одржаван до пре неколико, година.
_

Писци, следбеници Ђуре и Срезојевића

Локална асоцијација писаца у Јагодини, захваљујући
превасходно ентузијазму песника Драгана Глигоријевића- Јаре
Лабуда, делује од 1955. године и окупља поклонике лепе писане
речи од којих су неки добитници значајних књижевних награда
(Звонимир Костић, Слободан. Жикић, Живорад Ђорђевић,
Милорад Радуновић, Бајо Џаковић.. .). Књижевни клуб Ђура
Јакшић организује књижевни живот у граду, бави се издавачком
'
делатношћу,један је од оснивача. исуиздавача часописа Доба који
сада излази повремено, додељује књижевне награде Душан
Срезојевић па Живојин Павловић. Чланови овог клуба оснивачи су.
Подружнице Удружења књижевника Србије за Поморавски
| округ, а активно учествују у животу фестивала Сриско перо које за
__ младе писце организује Књижевна омладина Јагодине.
|
30
 Главна улица

О.

Б>
чеоним

бо

< НП

А ле
4

ње"

2
у
и
н
=
“
“ "и
ка» ме
и)
У

"а а =
 ~

а свиЕ ЈАГОДИНА

а се, лутајући по
Могло би прошлости, наћи још мно-
Бутанјунак го мање или више значајних имена људи који
су Цари-
а

тен.
од заштитнихзнакова Јагодинеје и.
а
градским друмом, од 1884, као што је
већ речено, и
ак ан и о
;

Мицић, главни лик Мети.

око
из
ар
=

ЈЕЛЕН
комадаОбичан•човек.
железницом, долазили у Јагодину или одлазили ње,
је
попут Емануела Клара који у Јагодини 1870. отворио
први фото атеље, глумца Чича Илије Станојевића, пес-
ника Војислава Илића Млађег, комедиографа Брани-
слава Нушића који је Јагодинцима даривао лик Јованче
Мицића, већ давно изашлог из оквира позоришта...
Не може сесметнути
с ума да
је на самом почетку
друге половине ХТХ века, 1852. апотекар Ђорђе Крстић
а
отворио прву апотеку, да је град нешто касније добио
и окружни шпитаљ и месно читалиште илити библио-
теку.

_ За
кецентар
на Па лечење,ан и

| специјалистичкимслужбамакоје
беен
располаже са две стотине деведесет постеља и бројним
ава пр сл
РАИ становник
|

2“

|
х

|
запослених Д чета: преко 75% здравствених радника.

_ Од Читалишта;до библиотеке

је:
|||
у постојање виблнујска везује за Читалицие јагодинско
ј

формирано. средином Х1Хвека. Прве податке о њему налазимоу

ни
Џ

извештају Друштва пске словесности из1851. годинеукомес

| јагодинско Чиалииице наводи као корисникГласника Друштва У4|
Године 1868. јагодинска општина доноси решење да се
отвори
5 читаоница. Читалиште је
радило до 1874. године када суга -
се
154
и
_ општинске власти затвориле тек 1892. године формира 8:
;

потпорни одборкој Митре отварање читаонице у згради

данашње Касине.
Пуни успон и Развој Библиотека Радислав Никчевић
|
пена
и
током седме осме; деценије ХХ века: модернизује унутрашњу |
организацију рада, формираодељења и службе,
аутаМа
;

О аИЕРРИН и огранака у
свом окружењу...
_ Народна библиотека у
|
Једине данас је модерна установа са
од
|
сто хиљада. књига иумогућ гости је да. својим корисницима ;

стави на располагање разноврстан фонд дечје књиге, значајну

г стручну. литературу, референтну збирку, популарну белетристику,
Пере
|

__ класику, стару и текућу периодику, а нМр"богате па

___ фондове завичајне грађе, стару и реткуј књигу. РМ
с Клара ита у поседу Библиотеке је1

Нин
Петра Великог му
| Болнички комилекс
у Јагодини
и
34 ;
М4
а у ј 35
 Слике сећања
Настарија књига у поседу Библиотеке је Житије Петра
Великог Захарије Орфелинаиз 1772, а међу највреднијим су
Историја различитих словенских народа... Јована Рајића и
Граматика италијанска Вићентија Љуштине, обе из 1794. године.
Јагодинска библиотека је матична библиотека за Поморавски
округ и као таква представља чвориште библиотечко-
информационог система ове регије. Целокупан књижни фонд
је
пренет на електронски медиј, а библиотечко пословање
потпуно аутоматизовано. Ова својеврсна електронска база
података спремнаје за претраживањеи преко Интернета.
Пола века музичког образовања
Први клавир у Јагодини 1871. тодине имала је Јованка Шохај,
жена чувеног апотекара, али се о првој музичкој школи у
Јагодини може говорити тек од средине ХХ века. Тада је у окриљу
КУД Милан Мијалковић никла Музичка школа која је 1953.
године уписала четрдесет четири ученика у три клавирске класе,
виолинску класу и класу солфеђа. Са четири професора, међу
којима су били иницијатор оснивања Вељко Комарек н управник
Густав Брили, Нижа музичка школа је тих првих година била
значајан чинилац културног живота и значајно помагала
позоришту у граду.
Од 1974. године школа носи име Владимира Ђорђевића
(1869-1938), првог предавача црквене музике и нотног певања и
свирања у јагодинској Учитељској школи. Иза његаје остало
неколико упбеника, велико и значајно дело Српске народне
мелодије и преко хиљаду и по композиција.
Данас Музичка школа образује око сто осамдесет ученика
који похађају више класа клавира, виолине, виолончела, флауте и
хармонике
у окивиру које ради и класа кларинета.
Јагодински Кваршетт, 1884: Владимир Срешеновић,
Михајло Тимић, Драгољуб Вићентијевић и Живко Павловић
36
ЈАГОДИНА
Отварање Чишалишта сасвим сигурно подстакло
је оснивање
и других друштвених организација попут
певачких дружина (1871, 1887, 1891. године) из чије му-
4 зичке традиције вуче корене и данашња јагодинска му-
зичка школа.
Из снажног трговачког и занатског центра који је,
према хроничарима, почетком 19. столећа био одмах
иза Београда и Шапца, Јагодина до краја тога века доби-
ја индустријске објекте од којих смо неке поменули, да
би у двадесети закорачила с надом да ће млада инду-
стрија, тек рођено банкарство и традиционално добро
занатство, пољопривреда и трговина бити солидан за-
мајац бржег развоја и бољег живота. Феликс Каниц у
својој Србији живописно говори о једном пазарном
ну у Јагодини тога доба: Слобода трговине цвета у Ср-
да-
бији уопште, а у Јагодини посебно. Овчије месо, кожа за
опанке, хлеб, стаклена роба, меци, надгробни крстови,
катпран, лук, зрело и још чешће незрело воће, ремење, ов-
чије коже, одећа, боце за ракију и хиљаду других сишница
у најживописнијем хаосу леже и висе једне преко других у
просторији често од само шри квадрашна метра. Уз то
се трговац бави још и неком споредном делашношћу-нај-
чешће кројачким занатом.
Трговинису знатно доприносили
и сељаци који су
своје производе продавали на пијаци у Главној чарши-
ји, а пазарним данима пољопривредни производи
могли купити скоро дуж целе чаршије од данашњег
сусе
Културног центра до улице Капетана Коче. У то време
Јагодина је имала две житне ваге, на самој Пијаци и у
Левачкој чаршији.
Јагодинска тпрговачка омладина, 1932
37
 Слике сећања ЈАГОДИНА

Ђура Јакшић,
знаменити професор њем
Сигурно је
да развој града био условљен и оснива-
школских установа и приметним културним и
Гимназије
4 је
;

друштвеним напретком. Јагодинска реалка основана

1869, нешто касније почела је да ради Женска занатска
школа, а крајем века-1898. године Јагодина добија Му-
шку учитељску школу са интернатом. Нарасла варош
на самом прагу новог века 1899. године, уз Стару цркву
и Гробљанску капелу Великомученика Георгија, добија
4 Пову цркву посвећену Светим апостолима Петру и Па-

Гимназија-пропусница за високе школе

влу који су данас градски патрони, а Петровдан
јем ХХ века проглашен градском славом.
кра-је
Школска 1869/70. година, када је у Јагодини прорадила
дворазредна реалка, означава значајан тренутак, јер је ово
окружно место добило прву средњу школу.
Иначе, Јагодина јетада имала 4424 становника, била је
административни центар три среза: беличког, левачког и
темнићког, у њој је било седиште Окружног суда, радила
пошта и телеграф, а имала је Окружну болницу, апотеку,
је
Читалициће...
Када
је о Реалчици реч, она је 1873. прерасла у полугимназију,
1875. у нижу гимназију, а 1921. године стиче статус осморазредне,
потпуне гимназије.
После разноразних реформи данашња Гимназија Светозар
Марковић као школа са друштвено-језичким и природно-
математичким смером, образује око седамсто педесет ученика.
Педесетак професора се стара да њихови ученици задрже
репутацију претходних генерација које су изнедриле даровите
интелектуалце који су своје образовање довршавали на
факултетима у земљи
и свету, уметнике, јавне раднике,
спортисте... Већ дуго у Гимназији ради веома добар одред
извиђача, а последњих година активно је школско позориште и
квалитетан хор.
Школа
јесмештена
узгради коју је пројектовао Милан
Злоковић, репрезент модернизма
у српској архитектури, а
изграђена јеизмеђу 1937. и 1940. године.

Нове јагодинске цркве

Храм Св. Петра и Павла који Јагодинци зову Новом црквом
освештана је 29. јуна 1899. године, а грађена је према пројекту
је,
који највероватније, већим делом завршио Светозар
Ивачковић, мада постоје и сведочанства да је планове за цркву
направио Душан Живановић, службеник Министарства
грађевина. Иконостас у цркви израђен је у уметничкој
радионици мајстора Милоша Влајковића у Београду, а иконе у
њему дело су сликара Живка Југовића.
;

Уз цркву је саграђен звоник висок тридесет пет метара са кога

одјекује богоугодни звон пет звона ливених у радионици
Крагујевчанина Петра Огњеновића. На звонику је уграђен сатни Женска девојачка школа, 1910
механизам који и данас показује време. У оквиру многобројних Драгица и Илија Николић, трговац, на Морави, 1919

38 39
 Слике сећања ЈАГОДИНА

активности свештеника и Црквене општине постоји и активно На самом почетку новог века, 1902. године у Јагоди-
4
_

учествује у културном животу града мешовити хор. ни почиње да ради кланица Пиетра Клефиша, Итали-
се
Тренутно у месној заједници Стрелиште зида црква
посвећена Покрову пресвете Богородице, а заштитница будућег
храма код Хале спортова биће Преподобна Мати Параскева.
јана који извози живину
исвеже месо у Енглеску, Аус-
тро-Угарску, Немачку, Италију и Швајцарску, а те исте
године Косовљани у својој пивари врше техничко-
Јухор од Клефиша до Делте технолошке промене и она постаје парна пивара која
ће у тој, првој деценији 20. века бити једна од три нај-
Данашња Идустрија месних производа и конзерви Јухор- веће, поред Вајфертове и Бајлонијеве у Београду. Тих
експорт а д., која спада у ред водећих произвођача меса и месних
производа, основанаје је
на самом почетку ХХ века када
Италијан Пиетро Теодор Клефиш, осим откупом и извозом
година сејагодинско пиво извозило
а заступништва
су радила у
у
Скопљу,
Турску и Египат,
Солуну, Царигра-
живине и јаја, почеода се бави прерадом меса и израдом месних ду, Каиру и Александрији.
прерађевина којесу, као и месо, нашле пут до трпеза Енглеза, Поред нових предузећа ничу нови грађевински 06-
Немаца, Аустријанаца, Италијана и Швајцараца. До Другог
|
светског рата Фабрика саламе и сухомеснате робе ПЈ Клефиш У:
јекти као што је зграда Суда, нови мостови на Морави
и железница подспешују саобраћај и трговину, а уво-
Јагодини извозилаје
била и чувена зимска салама. После Другог светског рата
је
скоро 80% својих производа, међу којима
ђење телефона 1903. и 1904. године, уз телеграф који
фабрика је национализована и добила име Јухор. Деценијама је ради оддалеке 1856, олакшава комуникацују.
Јухор један од важних стубова јагодинске индустрије. До почетка Првог светског рата Јагодина је добила
Данас широки асортиман производа чине месне прерађевине
од живинског, говеђег и свињског меса и то су полутрајне и
још неколико предузећа и да
у њој почиње стасава мла-
да буржоазија као носилац индустријализације и ула-
трајне саламе и кобасице, димљени производи, трајни
сухомеснати производи, трајне и полутрајне конзерве... Све је гања капитала. Тако се стварају предуслови да крајем
израђено по светским стандардима о здравственим условима, па
"су Јухорови производи нашли пут до купца на тржиштима
ХЛХ

прве
и у тим првим годинама ХХ века Јагодина добије и
банкарске институције.
Европе, Америке и Азије, а о квалистеу сведочи и велики број
признања на домаћим и међународним сајмовима.
Са развојем привреде
у Јагодини се организују и ра-
Јухор-експорта је крајем 2004. године приватизован и постао
један од чланова велике компаније Делша.
је дниции већ1902. године основано је Јагодинско радни-
чко друштво које је предводио, касније раднички 6о-
раци песник, Видосав Трепчанин. Тада је први пут сла-
Лепо здање суда вљен 1. мај, празник који ће деценијама касније радни-
ци славити у Арачлијском потоку.
Зграду Ошштинског суда, изграђену око 1910. године, чији
је пројктант архитекта Светозар Стојановић Старији, одликује
и
мешавина акдемизма сецесије са китњастом пластиком,
кованим гвожђем у ентеријеру и декоративно симболичком
композицијом постављеном на крову која је у току протеклог
века претрпела низ измена. Данас су ту фигуреод којих једна
држи мач и Биро
Правде. ле Закон, а друга теразије као смибол

Јагодинске банке
Најстарији новчани завод билаје Јагодинска штедионица
основана30. децембра 1884. године са капиталом од тадашњих
6000 динара подељеним на 1000 акција. Касније се јављају и друге
банкарске! установе.
Данас у Јагодини раде; Делта банка, Комерцијална банка,
ЛХБбанкаа.д. Београд, ЕКСИМ банка, Агробанка, АЛКО банка,
Војвођанска банка, Чачанска банка, Атлас банка, Меридијан
банка, Национална штедионица-банка...
Зграда Суда у Јагодини
_

40 41
 Слике сећања ЈАГОДИНА

Сквер, синоним Јагодине Период ратова, који је трајао до 1918. године, за читаву
Србију значио је
разарање, патњу, глад и смрт. Белички
Сквер у центру Јагодине од када је формиран представља на срез је у овим ратовима изгубио скоро хиљаду кадро-
особен начин заштитни знак града, јер је увек био омиљено место ваца који су страдали на фронту, у логорима или умрли
за окупљање нарочито младих Јагодинаца. Неколико деценија ту
је био популарни корзо где су се млади виђали и дружили.
4 од болести и глади. На све њих и данас сећа споменик
Тако је од негдашње утрине поред Цариградског друма на на Скверу у центру Јагодине.
којој је дуго била пијаца у трећој деценији ХХ века настало
шеталиште.
Пројектант јагодинског Сквера био је Срећко Крајчић,
самоуправни инжењер ошштине у чијем је пројекту било уписано
име Сквер и уцртане контуре дводелног парка који је ограђен
балустрадом израђеном у јагодинској фабрици цементних
прерађевина Мориса Тајтацака. Парк на Скверу формирао је,
засадио и о њему бринуо до рата Цилек, Чех, баштован
Косовљанинове пиваре.
Споменик посвећен Јагодинцима палим у ратовима за
ослобођење
и уједињење југословенских земаља радио
Франо Менегало Динчић.
је вајар

Споменик је замишљен
у виду обелиска на чијем се врху
налази бронзана стојећа фигура српског војника у покрету
окренута северозападу, а сам обелиск подупиру седеће фигуре
мушкарца-роба која се налази са источне и жене-мајке са дететом
која је са западне стране. Ове фигуре од звечанског мермера
клесали су клесари из Далмације. Споменик је обогаћен са више
барељефа на којима су приказане сцене из српских устанака и
ратова за ослобођење.
Свечаност откривања
и освећења споменика уз учешће
патријарха Варнаве, краљевог изасланика, и три хиљаде
Јагодинаца одржанаје 7. децембра 1930. године.
Јагодински Свер је ревитализован деведесетих година
прошлог века.

1
ма
И /
ЈУ

"Е

Сквер-омиљено место за окуиљање и Споменик на Скверу, дело вајара

некада попиларни корзо Франа Менегала Динчића

44 45
 ЈАГОДИНА

Чињеница да је међу изгинулим војницима било

много занатлија, и да су у току ратова многе радионице
упропашћене и опљачкане, појасниће зашто је двана-
ест мајстора 1919. године било слободно се препоручити
држави за помоћ новчану, нарочито у алату. Тада су,
кажу, од индустријских предузећа у Јагодини радила
само Фабрика пива и слада, Калница и фабрика саламе
П,И. Клефиша и Фабрика цигала Јагодинске банке.
Али, Јагодина ће од краја Првог светског рата до
Насталној поставци, пореј тридесетих година ХХ века забележити прави узлет у
Милоса Јовановића, Б области занатстава, индустрије и трговине захваљујући
наивне. и маргиналне ум тности и.
ликовну. коло: тију
кредитима и порасту опште друштвене продуктивно-
сти. Мада ће већ од 1928. године делити судбину свих
_ Јагодински. Музеј на „носије. један."од највећих _
које је погодила велика светска економска криза, развој
града ће ићи својим током, па хроничари бележе да се
оснивају бројне занатске радионице и већа предузећа
попут ливнице Христифора Тасића (уз већ постојеће
Јеврема Поповића и Живка Бурића), бројних млинова
као добре основе будуће прехрамбене индустрије, Фаб-
рике намештаја Висунг, Фабрике шешира Рота, Јаго-
динске текстилне индустрије А.Д. или плетарске фаб-
у

и
рике Балон породице Ристић чијој се прелепој кући
ћА
данас налази Музеј наиве. У то време узлета Јагодинци
купују и прве аутомобиле.

власника."првог Бали су.

орђевић и Душан. Поповић које о је
утин Гавриловић
и“ најчешће.
у
у!
половном форду
до другостепеног суд

и | Игњат Јовановић
:

Ар
Дубоке
Мар:
СветаПохађ. затим његов
13
ар:
Милоје, апотекар, М

ћ " Ђорђевић, директор Јагодинске штедиониц

_ Таушановићи,
индустриј алци.Клефиши.итд.
,
о
"јагодинска општи:
Таксисте Јагодинци по
па

и 1934. прва
о
тодине
аомнолораосаће
к

"Као мајстор
први а лимузине,
6 Рио они
џ

Ика и -Таса.
је

Музеј наивне умешности

47
 Слике сећања ЈАГОДИНА

Легат Милојевић-Вулић Јагодина тих година, уз парк Учитељске школе,

формиран још1904. године, добија и нове. Косовља-
Никола Милојевић рођен
је у Јагодини 1865. године. У
Београду је учио трговачки занат. Лични контакти са сликарима
нима уз Пиварску каншину инжењер Матијас Блех
1924. године осмишљава парк који ће касније добити и
и трогодишњи боравак у атељеу Ђорђа Миловановића били су од
пресудног утицаја да, уз помоћ мецене Ђоке Павловића, упише
|
куглану и игралишта за тенис и хазену, у дворишту Су-
студије сликарства на Академији ликовних уметности у Бечу. да уређују се стазе са клупама и цветне алеје, град 1927.
Не свршивши сасвим академију отвара сликарски атеље у Кнез године добија сквер...

.
Михајловој улици и постаје један од најтраженијих портретиста. Од заборава збирке и легати Музеја чувају драгоце-
Пошто
је
1942. године.
изгубио вид, престаоје да слика и умро у Београду
не предмете и уметничка дела, а у фондовима архива
Живан Вулић, рођен у селу Старом Ланишту, као
осмогодишњи дечак од 1919. године живи код сликара Николе
похрањени су бројни подаци као, примерице, овај из
1927. о изради плана електричне мреже. Кроз њу ће
Милојевћа у Београду, где после основне школе завршава 1930. године потећи струја из јагодинске Електричне
тимназију и Државну уметничку школу у класи Бете Вукановић и
Љубе Ивановића. централе која ће три године касније прећи у руке ак-
ционарског друштва Јелица А.Д. из Чачка, да би 1938.
Коруновић спојио времена јагодинска мрежа била везана за далековод фирме Ел-
ектро-Макиш А.Д. из Београда.
Архитекта Момир Коруновић (1883-1969) рођен
је
је у Глоговцу
а
Чувају се и подаци о грађевинама, тим сигурним
код Јагодине, где завршио четири разреда основне школе, сведоцима просперитета између два рата од којих су
затим прелази у Београд и после средње школе уписује
архитектонски одсек Техничког факултета Велике школе.
неке пројектовали знаменити архитекти какав
завичајац Момир Коруновић.
је
био и
је
Пројектовао
значају издвајају: Пошта 2 иОИ
је
143 објекта, а реализовано 83 од којих сепо
пошта у"Београду,
орасни
"цркве у Цељу, Љубљани, Београду... ;

као
(О Коруновићу
архитекти упечатљиво је писао Александар
Кадијевић који, између осталог, каже да је
да споји средњи и нови век.
ма онаа
пр
Поа
"У Јагодини је по Коруновићевим пројектима грађена 1924.
ограда око Нове цркве, 1931. године Дом јагодинских трговаца
(данас Народни
Завичајни музеј).
Јане
| ИЕ 1935.
године Соколски дом (лана
На Дому јагодинских трговаца 1970. године подигнут је још
један спрат, па је зграда изгубила првобитни изглед и лепоту.

Дом јагодинских трговаца Никола Милојевић: Портрет Љубице Илић, учишељице из Јагодине
48 49
Трговачка слава у Дому трговаца
 Р кали
он ЈАГОДИНА

универзитетс дугом традицијом

|
Основан 1953.године, Народни универзитета је наследио онај
су и
Сведоци интензивног послератног развоја Јагодине
подаци о оснивању и раду бројних институција.

Фори 3
у
Тако сазнајемо да је радничко удружење основано
из 1923, а био претеча Радничког универзитета који је 1921. године, да је Удружење младих умних радника
1962. године и имао задатак да се бави превасходно “
1923. године отворило Народини универзитет и На-
организцијом образовања. Ујједном периоду Раднички

_
универзитет је био организатор научног скупа Светозареви |.
сусрети и један од внинир Тора оснивања фестивала, Дани
родну читаоницу
научних књига,
и је
или у
са
библиотеку
да
преко 600 забавних и
Јагодини почела да ради не-
сл
комедије. типична образовна установа Завод за глуву децу, тада
"Данас се
Народни универзитет
послом у коме рад са
културно- образовним
најмлађом популациј ом има запажено
место. Рад се одвија кроз школе страних језика, информатике, Г
| први уСрбији. Ту ваља поменути и податке о отварању
зграде биоскопа Вучић са 100 до 150 места 1923. и исте
балета плеса, цртања, кроз приредбе... У оквиру ове установе |
и године оснивање драмске секције друштва Коча које је
ради. одељење ЗРИИ факултета. из Бора. пи
радило већ пуне три године. Интересантан је и податак
да је Јагодина 1929. године у парку Учитељске школе
Биоскопи, претече Културног центра. добила и метеоролошку станицу.
Послератни просперитет који је, уз постојећа, из-
_

јагодинци. су прву филмску пројецију видели крајем лета.

ан недрио многа нова предузећа као што су Млекара Пе-
је
|

"1897. године у варошкој Читаоници захваљујући путујућем 56

биоскопу Чеха Алберта Баубина, а први стални биоскоп тра Таушановића, Аутоматски млин Морава, Српска
отворио Милан Вучић 1910. године. Између два светска рата у фабрика ушећереног воћа и конзерви Јагода, Радио-
Јагодини су радили и биоскопи у Шареној кафани, кафани. Српски
ница бонбона и чоколада Милете Кнез-Милојковића,

и|
· краљ, хотелу
"организовао
Палас, а и Филмски одсек у Учитељској школи
је
филмске пројекције. Љубитељи филма памтеи · )

"
послератне биоскопе Морава и Пролетер и Пре у КО
"код Базена и Дома културе.
Данас се приказивањем филмова. у редовном филмском
репертоару бави Културни центар, али осим те делатности ова
институција организује програме сценско музичке делатности-
"позоришне, балетске и друге врсте представа. Такође, у
програмима ове установе место су нашле и ликовне Ма.
учинио је
Јагодину живим трговачким местом у коме
сав свеш живи од трговине, како пишу Радничке новине
1921. године. За кратко време трговина прелази пут од
'лашног доба до стагнације и пада у време светске еко-
номске кризе када ће многи трговци јагодински обја-
вити стечај својих фирми.
;

књижевне. вечери, трибине, ПеСтрРИе

Породична фотографија Милана Вучића, 1934 Центар за културу

5:
пи

|
 ша ЈАГОДИНА
7
Слике

Јагодина, град спорта Ипак, Јагодинци који су, превазилазећи кризу, на-
ставили да раде, стичу, славе и забављају се у бројним
Историчари почетке физичке културе у Јагодини везу за.
·

оснивање Стрељачке дружине 1887. године, мада би саме

У кафанама уз шаљиве програме и оркестре, међу којима
је био најпопуларнији Мида и Дане, познатији као Уфа,
спортске активности требало везати за 1906. односно 1908.
нису заборавили ни друштвени рад.
годину када је основано Гимнастичко (Соколско) друштво ·
Душан Силни (после Другог светског рата Полет, па ДТВ
Партизан) и Олимпијски клуб, чему су допринели Сретен пр па
Поред бројних грађанских удружења и
хуманитар-
них друшатва каква су, примера ради, Црвени крст, Ко-
·

Николић, управник Гимназијске реалке Сретен

и
управитељ Мушке учитељске школе који је те, 1906. из Париза
Аџић, :
ло српских сестара (активно ради и данас), Јагодинска
женска подружина која после рата обнављају и кон-
би
|

донео прву лопту у Јагодину. Можда почетке требало везати за

1885. годину када је Стеван Тасић, наставник шелесног и. военог
васпитања јагодинске Гимназије извео ђаке на први јавни.
| “4
солидују рад, Јагодина између светских ратова, 1934.
године, добија важну социјалну установу Дом стараца
ЈИ (и
трчањем и гимнастичким вежбама у Дутару. и старица претечу данашњег Геронтолошког центра,
5

Стожер око кога је

окупљено више од 80 спортских клубова једног од најбољих у Србији.
·
данас је
јагодински спортски савез (ЈАССА). који
спортском центру, Хали спортова, фудбалском стадиону,
бринео Већ у првој години мира, 1919. године, Јагодинци
оснивају и два фудбалска клуба Зору и Спарту, а физи-
У

_ традским базенима, тениским теренима... Рад ЈАССЕ диктирају

спортски колективи. Рукометашице Јагодине играју Х Првој лиги,

рукометаши се такмиче у Другој лиги Центар, кошаркаши у
Првој Б савезној. лиги, а прволигаши су
и стонотенисери.
|

| чку културу; поред фудбалера, који су 1928. добили још

два клуба Хајдук и Дацу, шири
и Јагодински споршски
клуб са својих 8 секција. Слику употпуњује и Соколско

_
· Међу успешне ваља убројити кик- боксере клуба Палмини

тигрови.и каратисте, Јагодинскиатлетичари и данас предано. 2

раде, баш каои пливачи, ПИ РИОЛНЕТ стрелци, УДеВ ЛИ
|

друштво које је новембра 1935. добило и

свој дом. Све
је то подстицало развој физичке културе и створило

| Јаголинци, добар темељ јагодинском спорту. Тих година пред рат,

вредни ваздухопловци. у
Јагодина је, поред Удружења умних радника и Удруже-

|ши
Традиција.
ма
5 5
;

ос-
А
еро клуба Јата. сежеу 1 939. годину када
Е

је
% "
ња студената, добила и Месни одбор Краљевског
5
југословенског аеро клуба.
_ вештан хангар на аеродрому Јошје. После рата ради Ваздухоплов-.
на група. Педесетих година, због реорганизације у Савезу, ради.
"

пи
моделарска секција, а аеродром се претвара у ораницу.

|
"Тек 1970. тодинеАеро клуб доживљава пун процват
о поновним формирањем моделарске и падобранске секције које
освајају. медаље, постижу државне рекорде... У аналима јагодин- _
ског ваздухопловства, поред. легендарног пилота Драгољуба. Гине
"

· записана
|
4

У. ајевића страдалог у Алпима 1926, између осталих, биће Вељи-

- и имена вреднихчланова аеро клуба: БожеВрбашког, Аце
- ћа, Миладина Стевановића, Радослава и Првослава

ПИ
]

· Зорана Миленковића, Србе Савића, Живојина Милутин вића...

Данас Аероклуб Јагодина организује падобрански __
__

Мани
куп Ила
ари
сви пали НИКЕ,

Миладин Стевановић,
професионални пилота,
добишник признања ВАТ
Полти Сантие Стара зграда Учитељске школе

56
НА 57
 Слике сећања ЈАГОДИНА

|
_

Дани окупације и слободе Око седам хиљада становника Јагодине међу којима
Јагодина
је .
у Првом светском рату окупирана = новим ЕЕ
1915. а Моравска дивизија ослободила
је
град 25. октобра 1918.
године. У порти Старе цркве, иакосу умрли на Старом гробљу
:
је, осим Срба, било Чеха, Италијана, Мађара, Цинцара,
Јевреја, Руса и Цигана из циган-мала око данашње ули-
це Стевана Мокрањца и данашње Жанове улице, доче-
почели да се укопавају још 1827. године, сахрањено је 57 _ кује Други светски рат после кога ништа неће бити као
.
_
:

"изгинулих бранилаца Јагодине1915. и ослободилаца града. пре.

је
Ту
сахрањен и Љубомир Митровић, поднаредник Љуба из О окупацији Јагодине сазнао је читав свет посред-
Лесковца, који је као извидница коњичког пука пуковника
је
_

ством Радио Лондона, који јавио да су наоружани и

_

Душана Додића први ујахао у Јагодину и погинуо под Ђурђевим па

брдом. Епитаф њему у част написао је
песник Војислав Илић организовани Јагодинци, уз подршку два топа и посада
Млађи на спомен-пирамиди коју је Одбор Кола српских сестара југословенске војске пружили отпор са Сквера нема-
| која је улазила у град 10. априла 1941. го-
изградио 1927. године у црквеној порти по УНИ
Момира Коруновића. На архитекте. чкој армади
дине.
Други светски ратје Јагодинцима донео окупацију 10. априла.
1941. године, о чему постоји и документарни филмски запис. Слободу, као највећи град у поморавском трограђу,
је
Слобода дошла, после вишедневних борби, 17. октобра Јагодина поздравља 17. октобра 1944. године. Наступа
1944. године с војницима совјетске Црвене армије од којих је 15. нов период у коме је смењено друштвено уређење и
ударна бригада НОВ Југославије преузела град и формирала приватна својина уступила место колективној-дру-
власт. Преко хиљаду и две стотине црвеноармејаца-ослободилаца
штвеној. Социјализам је пола века био владајућа идео-
·

града сахрањено је у спомен-костурници

које Јагодинци данас знају као Руско гробље.
на
брду изнад вароши
логија која је 1946. једним потезом пера претворила Ја-
·

Петоро Јагодинаца после Другог светског рата проглашено

је народним херојима.
Пазарни дани и вашари
Пијаца се у средњовековној Јагодини налазила у близини
тадашњег гробља на Пазаришту, месту које данас познајемо као
Мала
пијаца. Под турском управом постојала је Зелена пијаца у
турском и Марвена у српском делу вароши. Средином ХТХ века
пијаца се сели у Главну чаршију, а у току 1909. године општина
почиње откуп плацева за пијацу коју ће инжењер Срећко
Крајчић1926. године сместити отприлике на данашње место.
Јагодинци се данас свакодневно, а
нарочито пазарним
данима- средом и суботом, снабдевају на главној Зеленој пијаци
а
годину у-Светозарево, све предратне индустијске ка-
пацитете у друштвени капитал. Сељацима који су одо-
лели колективизацији и занатлијама за пласман произ-
вода и зараду за живот остају пијаца и вашари.
Следећи глас времена, и све јагодинске предратне
приватне фирме постале су перјанице социјалисти-
чког сектора. У складу са владајућом политиком инду-
стријализације земље, после национализације Фабрика
пива Михајла Косовљанина прераста у велику Фабрику
| пива, квасца и слада, Клефишева кланица постаје Јухор-
Државна фабрика саламе и сухомеснаше робе, Фабрика
шешира Рота добија име Ресава итд.

ФАБРИКА САЛАМА иСУХОМЕСНАТЕ РОБЕ

АШ ПАД УНИ
_
Век традиције казанџијске радње Бурић Европски позната робна марка

58 59
 Слике сећања ЈАГОДИНА

којом газдује предузеће Стандард. Ова велика наткривена. Поред старих фирми које у поратним годинама до-
тржница има преко три стотине тезги за промет агро производа бијају ново рухо и нова имена, Јагодина добија и нова
и педесет два локала најразличитије намене. Поред ове, у

Јагодини на површини од тридесет пет ари ради и тзв. Шарена
пијаца, тде се на четири стотине двадесет тезги продаје
најразличитија роба по систему од игле до локомошиве. Сточна
пијаца у близини петље за ауто-пут ради углавном средом.
У Јагодини се традиционално одржавају два велика вашара.
је
Један 19. августа на дан Св. Пателејмона, други је 14. октобра на
а
дан Покрова Пресвете Богородице, један мањи вашар
организује се у јуну о Великом Спасовдану.
Вашариштеје добило нову локацију на излазу из града према
ауто-путу.
аи
предузећа попут грађевинског Грапон из кога ћенићии
Фабрика намештаја и грађевинске столарије Будућ-
ност, Комуналног предузећа... Електрификација је
би-
ла приоритетни задатак и ваљало је створити добро
електродистрибутивно предузеће. Ипак, правце ра-
звоја Јагодине, односно тадашњег Светозарева, у деце-
нијама које следе трасираће Фабрика каблова Моша
Пијаде која је 1955. године пуштена у редовну произ-
водњу.

Струја за педесет хиљада домаћинстава

ИЈА
Електрификација Јагодине започета је 1929. године, јер је
упоредо са изградњом Електричне централе и извлачењем мреже,
на тражење појединих житеља, почело и увођење електричних
инсталација по вароши.
У току свог постојања Електродистрибуција у Јагодини
је |
ИПАК
неколико пута мењала свој организациони статус, да би с краја
1970. године постала једна од 17 електродистрибуција у саставу
Јавног предузећа Елекшро Србија-Краљево.
На конзумном подручју Електродистрибуције Јагодина, које
се простире на 1211 квадратних километара, струјом се снабдева
51.000 потрошача. Ова електродистрибуција у свом саставу има
две пословне јединице: Свилајнац и Рековац, а обухвата и делове
општина: Ћуприја, Варварин, Деспотовац и Жабаре. Укупна
потрошња електричне енергије је 329603 мегават сати.

Пола века заштитни знак града

Од почетка рада 1955. године, јагодинска Фабрика каблова
била главни замајац развоја читавог града, јер је чинила 80%
је
општинске производње и запошљавала око девет хиљада људи
који су радили у некој од пет фабрика. Захваљујући
високообразованим кадровима и технологији, поморавски
индустријски гигант је производио 120000 тона квалитетне робе
од чега је више од 60% извожено у преко педесет земаља по
целом свету. Равно пола века Индустрија каблова представља
заштитини знак града и значајно утиче на његов развој.
Подижући образовни ниво својих кадрова, ова реномирана
индустрија је посредно усмеравала и приватно предузетништво у
овом крају
Данашњи Холдинг Каблови-Јагодина, који чини шест
производних целина: енергетски каблови, енергетски
проводници, телекомуникациони каблови, конектори, кабловски
прибор и опрема, дели последице општих друштвено
економских кретања и тражи најпогодиније решење
власничке трансформације.
у процесу

Холдинг компанија Каблови призната произвођач

60 61
 Слике сећања
_

ЈАГОДИНА
"

Творац лепих моравских кућа | стао

(С

растом јагодинског индустријског комбината ра-

је и град, ницала насеља од којих
су новаБрашован су она која
Драгиша Брашован (1887-1965) један је од најзначајнијих је пројектовао архитекта и данас атракти-

|
·

српских архитеката у периоду пре и после Другог светског рата ина, Брзо се мењала слика града који је нарастао и чи-

неа
изакога су остале бројне грађевине. међу. којима Дом ваздухо-
јим становницима је
требало омогућити да задовоље
пловства у Земуну, зграда
Мерин“ у Београду. каса;
већа у Новом сУНМ ова
ин
социјалне, образовне, здравствене, културне потребе...
Многи спортисти су ловорике за најбоље резултате
радничка насеља у којима доминира освајали бранећи боје тимова који су носили име каб-
;
ационални
стил са богатим детаљима српског фолклора са косим крововима
|

' ловског гиганта.

НИМ. ћерамидом. Наслоњене на традицију народног ;

У градитељства, ове куће пПре лира доброоснов за

о

у алоје
|
"станоградње у Јагодини.
· Ова.насеља.
40 резлизовава
1949.
и 1952. године.
мм
Клуб наћи спортиста сигурно предводи стрелац Горан. 5:
5:Максимовић,
_
и олимпијски победник, затим
светски рекордер
у
_ следе: светски прваци кик боксу Милисав Илић и Милош Анић, а
и
вице шампион Европе вишеструки државни прваку. боксу.
га Љубиша. 'Меховић, боксер. Драган Коновалов који је
поновио
Меховићев. европски успех, Драган Тодоровић, добитник сребрне
"

државнипрвку
и|
медаље на омладинском првенству Европе и
:
"боксу, атлетичарка Марина Филиповић, репрезентативка
државна рекордерка у трчању, њене клупске другарице Нела
Јовановић, Јелена Илић и Слободан Јовановић, Радомир ј

ЈеремићПири, Бранко Крсмановић, такође атлетичари. Ту су!и

државни прваци, боксери Вукашин Меховић, Радиша
Недељковић, Слободан Јашаревић, Миодраг Омеровић,
Јовановић, Дејан Коновалов, Андрија Богдановић и Славиша
ак.
Стојиљковић, најистакнутији међу каратистима Миодраг Маслар
и остали државни репрезентативци Предраг Милосављевић,
_
Зоран Глигоријевић и Мита Арсић, рукометашице Љиљана
"

Кнежевић и Мира Ђорђевић, рукометаши Добривоје Јоксић,

и
|

Звонко Стевановић Бранислав Димитријевић, пливач

|
и

Владимир. Милановић, првотимац Црвене звезде, освајач Купа и

државног првенства, фудбалери репрезентативци и првотимци
_
_

прволигаша Јовица Николић, Звонко Милојевић, Мире

·

Марковић, Влада Џуфић, Стеван Балов, Зоран Миленковић и _

Светозар. Андрејић. ·Не треба. заборавити ни кошаркаша

Милована Васића, капитена екипе која! је
играла "у Првој савезној
лиги; ни стрелце-држване прваке Живојина Чизмаревића,
|

Момчила Савића, Милашина Антонијевића и Марка Симића,

џудисту. Миодрага Раичића, такмичара у боди билдингу,
државног репрезентативца Предрага. Милошевића...
%
Уз спортисте, ваља поменути и даровите шахисте попут
· Драшка Велимировића, Дејана Антића, Слободана Радосављевића
или легенде женаског шаха Милунке Лазаревић.
_

у
_

Тако је стогодишња традиција бављења спортом Јагодини

·

нашла достојне
репрезенте иза којих су остали наследници у Дочек олимпијског победника, стрелца Горана Максимовића
"
кадетским и сениорским екипама јагодинских спортских клубова. Дведсет хиљада Јагодинаца поздравља боксере Каблова

62 63
 Слике сећања ЈАГОДИНА

Брига о лептирићима и пчелицама за

сам освит слободе Јагодинци
У
бригу о деци, информативне
су
добили и установу
билтене заменио је
Први вртићу Јагодини основан је 1923, а обданиште после
Другог светског рата прорадило је децембра 1944. године. Данас
А лист Нови пут, на предратној позоришној традицији
А окупљају се стари и нови глумци...
установа Пионир која брине о најмлађим Јагодинцима своју
делатност обавља у седам објеката у граду и осам у сеоским
У периоду радничког самоуправљања Јагодина бе-
срединама. лежи повећање стандарда, пораст личне и опште по-
Први наменски грађен објекат Пионир своје мале питомце је трошње, а седамдесетих година прошлог века и екс-
примио 1973. године, а затим следи отварање објеката Лештирић,
Бамби, Пчелица, Сунце и других у којима борави око хиљаду и по
панзију у станоградњи
штвеног стандарда, што
ије знатна улагања
у
објекте дру-
значило нове школе, дечје
деце о чијем боравку, исхрани, васпитању и образовању брине
две стотине запослених, од чега сто педесет стручних радника. вртиће, здравствене
чке културе...
и социјалне објекте, објекте физи-

Нови пуш сваке среде

(с
Излазећи краћим прекидима) сваке среде од марта 1945.
године, недељник Нови пут, чији је кум био будући академик
а
Антоније Исаковић, један од првих уредника будући професор
универзитета др Милош Илић, наставио је
традицију првог
јагодинског листа Дан из 1892. године и бројних листова који су
излазили у Јагодини од краја 19. века.

Упорни Галијини-штићеници :%.

Од првог помињања локалних позоришних дилетаната 1859. уме

године, позориште
у Јагодини има упориште, мада је само у
кратким периодима после Другог светског рата радило као
ње)
КП
полупрофесионално и професионално. Између два светска рата,
па и до данашњих дана
у Јагодини, односно Светозареву радиле МУ "аЊЕ
су бројне аматерске дружине, од којих неке са запаженим
успехом. На јагодинској сцени као глумци јагодинских
позоришних група и позоришта играли су, између осталих;
Миодраг Петровић Чкаља, Жарко Митровић, Северин Бијелић,
Мирјана Коџић, Никола Милић, Блаженка Каталинић, Борис
Ковач, Петар Словенски... ДИ
Данас Градско позориште, у коме ради и Дечја сцена, окупља
ентузијасте који настављају традицију јагодинског позоришног
аматеризма (Таса Марић, Јован Лазић Тутурић, Маргита
ж
ПИ.
За ф

Милисављевић...) који је дао десетак школованих глумаца који њу

| .
успешно играју у позориштима Србије.
|
“
:

%
ићи

Пластична декорација са једне од Клефишевих вила Јагодина, центар града

Насеље које је пројектовао Драгиша Брашован

66
и 67
 · Слике сећања
_
ЈАГОДИНА

Са поносом су Јагодинци 1962. године дочекали

Радно-претеча. локалних електронских медија.
прве речи првих спикера Оливере Живковић и Добри-

бос Најстарији међу елктронским медијима

·
граду је Радио у 4 це Милићевића које су означиле почетак рада Радио
_

су
|

који је свој програм (под именом Радио Светозарево) Светозарева, и са великом радошћу 1969. године да-
почео да емитује 23. септембра 1962. године као прва локална. нима славили 570 година свога града. Тих година и кул-
радио станица у Србијикоја је дуго година била међу
најнаграђиванијим, најутицајнијим и
најугледнијим у српској
локалној радио дифузији. Радио Јагодина као и ТВ Јагодина, њи 4
тура бележи значајне помаке: основан је позоришни
фестивал Дани комедије, покренут лист за књижевност
у
је основана 2000. године, раде оквиру РИЈП Нови: пута.
У Јагодини радии Дописништво РИСза више општина.
и културу Доба, научни скуп Светозареви сусрети оку-

Поморавског. округа. пља научну и политичку елиту тадашње Југославије, а и

1997, године 4. уматеризам бележи значајне помаке.
,

Приватна телевизијска станица Палим плус од

емитује, у целодневној програмској шеми, про-грам сопствене
у
производње који се види великом делу Србије.
5

"Породицу јагодинских електронских медија тренутно чине

и
–

радио-станице Морава, Сну и Мауси најслушанији Радио Гонги.

приватна телевизија. Феман, а до скора је програм емитовала и

и
·

15 Ка је после Лене
рада Брестала да ради. |

Везрој јагодинско позорје.

·
У

ии Каојјединствена,
концепцијски чиста позоришна
енаоја фестивалДани комедије зачет је у Јагодини 1972.
до данас се одвија од 20. до 27.
године марта.
|
енУ
- МЕ
5
4

" За
вишеод три деценије јагодинском сценом преда
у
"најбољи српски комичари, актери преко 250 опабраних 4
које је видело хиљаде Јагодинаца.
:

· Фестивалска признања, статуете. Ћуран, Јованча. Мицић уиза

и
награда "Мија Алексић, међу најпрестижнијим суу позоришном
ј |
а авету. Србије, јер су награде понели најзначајнији. писци!
редитељи, представе које се памте и врсни глумци међукојима. су
и

|||
Пепи Јагодинци отац и син Томислав и Сергеј
Трифун овић, Саша
Торлаковић. и Драгиша Милојковић, који суза своје улоге добили.
"статуете Ћуран. Интересантно је да су се комедиједвојице
|
| јагодинских писаца, Звоними “ ко
такмичиле на фестивалу.
·

Ка фестивала организују се округли столови, с:

|

Поред приказивања уакмичарекн представа у оквиру

зијуми,
АдеИна
" промоције књига, издавачка ПеЛАТРОСЕ и кон за овреневи
ну.
НИК
Процват
|
текст.

аматерског стваралаштва

_
·
Седма деценија ХХввека остаће упамћена као период процвата
аматерског стваралаштва у сеоским срединама и радним
колективима. Од бројних културно-уметничких друштава
·
издвојило се Друштво за културу Каблови чији су вредни чланови
фолклора проносили лепоту српске традиције на фестивалима у
земљи и иностранству. Поред фолклораца
до данас бележе сликари, глумци, писци, певачи..
резултате све
сек Ц
Сергеј Трифуновић у Укроћеној горопади
Народног позоришта из Београда
Друштво
·

за
културу Каблови готово две деценије организује
"ликовну колонију која поред чланова Друштва окупља и
Препознашљив визуелни иденшитшета,
аутор Слободан Штешић, 1997
реномиране ликовне уметнике.

68 69
 · Слике сена ЈАГОДИНА

· део
Слихариле етничке породице. 4 То су године када јагодински сликари, писци, глу-
Лаковни уметници оупљени суу две асецијациј ; Барт Клуб
мци, бројна културно-уметничка друштва и клубови и
; професионалне институције испуњавају културни ка-
Војин Величковић, формирану педе-
ликовних уметника СренинИ лендар занимљивим садржајима од
којих се многи од-
|

вијају под кровом новооснованог Дома омладине.

Уз евидентан свеукупан развој, Јагодина је, с обзи-
ром на близину манастрира Раванице, Манасије, Кале-
нића, Сисевца и Јошанице, Ресавске пећине и других
занимљивих историјских и природних локалитета зна-

с
4: тнију пажњу морала да поклони развоју туризма.
Када је архитекта Милош Константиновић 1979. го-
ивајари
~ били и
ла неких д њих слика В ана Величк
љ дине добио награду Борбе за најбоље архитектонско ос-
тварење
у ондашњој Југославији, хотел Јагодина
стао метатуриста.
је по-

Они
су путујући ауто-путем са знатижељом навра-
ћали
у праву архитектонску лепотицу која данас, после
четврт века од отварања, очекује исход власничке
грансформације Угоститетљског предузећа Палас вве-
ром да ће сачувати свој некадашњи престижни статус
с
на Коридору 10.
У регистрима архива вероватно ће се наћи подаци
да су осамдесете године двадестог века у Јагодини обе-
лежене експанзијом тзв. мале привреде, односно при-
ватног предузетништва. То је резултат обнављања рада
занатлијског удружења Напредак и оснивања Произ-
водно-услужне задруге Вихор, па је између осамдесетих
и деведесетих година никло преко тридесет малих фаб-
рика већим делом
у индустријској зони града, у Вихор-
ској улици. Међу првима су биле фирме Феман, Ме-
шалка, Фриго, Попс, Ерозимаш, Пам, Грујомат... Данас
су приватне фирме најживљи део привреде
у јагодин-
ској општини, јер су године транзиције, уз тренд про-
мене власничке структуре, донеле стагнацију и пропа-
дање друштвених привредних субјеката. Многе од ло-
комотива привредног развоја социјалистичке привреде
полако нестају из привредног адресара Јагодине (Ми-
нел, АИК, Агроопрема, Поморавље, Ресава...), односно
на путу су да нестану из њега или да се, у најбољем слу-
чају, у њему појаве трансформисани.
Последње две деценије ХХ века биће упамћене и по
изградњи. Кадаје о великим објектима реч, Јагодина је
осим велелепног хотела добила и зграду Поштеу којој
рано
ПАУН
пљеце
Костића
делапЖикице Јовановића,
и Илије Вукићевића
су данас смештени уређаји Телекома за модерне видо-
не комуникације и савремено опремељени простори

70 71
 ЈАГОДИНА

радне јединице ПТТ Србија оспособљени да опслуже

становнике око две стотине места Поморавског округа
и задовоље нарасле потребе приватног предузетни-
штва.
је
Јагодина на крају другог миленијума имала преко
две хиљаде регистрованих производних, услужних и
трговинскиг предузећа и радњи
у којимаје радило пре-
ко двадесет хиљада Јагодинаца. Статистика каже да је у
ванпривреди радило око три и по, а у привреди осам и
по хиљада радника, док су самосталне делатности запо-
шљавале нешто више од десет хиљада људи рачунајући
и послодавце
и запослене.
Изградња нових објеката, међу којима предњаче
бројни локали и тржни центри, асфалтирање улица,
уређење корита реке Белице, топлификација којом је
обухваћено 35%града и гас којим се служи 10%дома-
ћинстава део су промена које обележавају један период
пред крај ХХ века. Тако је Јагодина у нови миленијум
ушла промењена, а њени становници га дочекали са
зебњом као неминовном последицом распада Југосла-
вије, ратова, после којих у Јагодини борави преко хи-
љаду регистрованих избеглих и расељених, економ-
ских блокада, бомбардовања 1999. у коме, на срећу, ни-
је много страдала, борбе бројних политичких партија,
честих промена власти, економске кризе, ерозије свеу-
купних односа у друштву, незапослености... У Јаго-
диниу првим годинама ХХ!] века близу пет хиљада же-
на и три и по хиљаде мушкараца активно тражи посао
прижељкујући га у неком од преко четири стотине
приватних производних предузећа.
Због тога многи и не примећују како трну пламичци
културе тихим гашењем многих културно-уметничких
друштава, од којихје актвно само КУД Каблови и мно-
ги невиде како град добија ружније лице с обзиром на
неконтролисану градњу нових и адаптацију постоје-
ћих објеката. Тиме Град губи своју боју, мирис чаршије
и што је најважније старо језгро вароши која јеу једном
периоду, по развијености трговине и занатства, била
грећа у Србији. Још само Историјски архив чува од
заборава неме сведоке историје и када их више нема,
4 сло што нема Хајдук Вељковог конака, значајног спо-
меника српске архитектуре и сведока бурних догађаја у
историји Јагодине. Однос потомства према материјал-
ним сведочанствима прошлости се променио и једина

73
 ЈАГОДИНА

кућа која је у реконструкцији делимично пронашла

своју бившу лепоту јесте кућа на углу улица Браће Ди-
рак и Браће Милосављевић. Али је,
зато, изгубила ин-
гимност, топлинуи романтичност старих грађевина.
Једино је Арачлијски поток сачувао романтику и
мир прошлих времена, а баш због прошлих времена
многи Јагодинци расејани широм планете, међу који-
ми има веома виђених и угледних стручњака у свим
областима, са радошћу су прихватили чланство у Дру-
штву Јагодини с љубављу које је формирано 1997. го-
дине, Скупштина друштва, одржана марта 2000. годи-
не, показала је оправданом амбицију да им оно буде
спона са завичајем. У Јагодини од септембра 2004. го-
дине делује и Ротари клуб Јагодина са двадесетак чла-
нова,
Грађане Јагодине, Ћуране, како их у шали зову,
ипак, држи надада ће и потомство, упркос свим про-
менама, неговати и чувати успомене града старог пре-
Ма оцени Јањ
зову опште је познато, али нико
са
ко шест векова. Зато путника који се
запути у овај крај
на средокраћи између Београда и Ниша дочекује град
сигурношу не знада каже зашто, ни одкада. Можда прави пов
за | дугог памћења које говори о његовим успонима и
па-

|
за учесталију употребу надимка Јагодинце треба тражити у
Ма
повећаном УЗтоју ћурака у овом крају. Томе:на руку иде, у свету ловима, о прошлости у којој је, мењајући лице, исписи-

у
нао сопствени животопис заједно са животописима
у
коју су шпански освајачи ХУвеку из Мексика пренели
је значајан број имена која
||
својих грађана, међу којима
на балканским просторима успешно одомаћила и
и
формирала два типа позната каозагорска јагодинска ћурка.
би се крупним и светлим словима могла записати у
опу,

Масовније гајење ћурака у. Јагодини и околини почетком именословар града. Из њега никада неће бити тешко
_
·

· прошлог века узроковано

Италијана који је
је
отварањем кланице ПетраКлеф:
и
извозио живину свеже месо у неколико
преписати упечатљиве детаље
није слике сећања.
ипресликати најзначај-
великих европских земаља.
је, Бри
да се африке
у

_ Једна. анегдота кажеда

возовима било забрањено да зви:
»

Фарма јагодинских ћурака Нацка Јанковића, 1905. године

75
#
__ Сликесећања
______Селајатодинскеопштине

|
___
Скоро половина житеља
јагодинске општине живи у.
 |
__ Сликесећања

|
Свети НиколазаштитникЈошанице

|
У при котлина у којој је смештен град, разме- О подизању манастира Јошанице бројне су легенде 5

|с
“__ђаважних многим од њихкао ктиторсловикнез Лазар, алидо

1~
саобраћајница које се ту преплићу, близина и у
144 и не
ДОНОХ врха, јухора, Бељанице и ЈужногКучаја и значај-
НИХ културно- историјских. споменика учинила је Јаго-
данас није датирано тачно Вреве у коме ЈУсазидан, ни
које био задужбинар. _ у

Зидан у сведеним облицима Мораве школе храм

|

дину интересантном одредницом која је и до сада била

а
_ значајна
тачка на туристичкој мапи Србије.
Ниску драгуља природе краси Морава са својим |
| |
је осмишљен као једнобродна. грађевина са припратом _
и наосом који су надвишени двема куполама. Према
+ притокама, мишљењу стручњака представља храм. надгробног ка-
прелепа"Ресавска пећина, прашума Вина-
· товача, а ризница прошлости чува блиставе примерке рактера. Истини је најприближније да је зидана у ХУ.
__ средњовековног градитељства: манастире
3

Сисојевац, Јошаницу, Каленићи Манасију.

/ лини реке Јошанице подно Црног. врха, представља
у
веку. Црква посвећена Светом Николи, смештена до-
_

у)
Терени. погодни залови риболов. и угоститељски МА јагодинској општини. Живопис
|
;
најстарију грађевину
објекти“за удобан« смештај међу којимаје у цркви и на фасади (која)је према остацима била осли-

А
све више при-

века. РВА
ватних, предуслов суза туристичке планове које, сас- кана) слабо је сачуван и И Пере ИЕ

и
_

"вимизвесно, може д елизује Туристичко друштво, | година прошлог

- А. Еро
|
лии јагодинске агенције попут Атлантика носиоца Међу ПРАВИ МА
ваља пом'
ња. ревије У0. Тгаув]- Шампион туризма за орга-
'
| арнажмана на грчком тржишту, угледног
гкреатурса, Каравана, уја Јадодта, Колумба...
_ Јагодина. са околиномПРЕ се
пој у“
ПИ
МАНАСИЈА

де
о ЈА

ДЕСПОТОВАЦ
о

|
РАВАНИЦА

СИСОЈЕВАЦ

80 И 81
Манастир Јошаница
|
 Каленић - левачка светиња _

Ни мало случајно! једна од најлепших песама вели

јерон
Е!

ког песника Васка Попе носи наслов Каленић,

својом лепотом заиста делује инспиративно. Мраско“
(на декоративна пластика иживопис који,иакооште-
ДЕ
и.
ћен, припада најлепшим целинама српског средњове-
ковног сликарства, чине УНИ Ку
гоценошћу.
Манастир са црквом Невена
ИН
зидао
зравоМ. ДР.

је у
шЊ
живопи-

пер
<

сиом Левчу од 1407. до 1413. тодине Босан “;

као сопственуаАИК
Манастир Ресава инама сија
|
Саграђен између 1408. и 1418. године каоибн
Стефана Лазаревића, Лазаревог наследника и српског
деспота, манастир Ресава-Манасија. са својом црквом,
конацима, зидинама са једанаест кула и библиотеком у
којој је радила чувена Ресавска преписивачка школа,

|
сведочи и данас о сјају средњовековне Србије. +
Црква Св. Тројице, највећи и "најмонументалнији. "
изданак Моравске школе, . зидана је само од камених
је
а
гесаника, што необично за стил коме припада, а пла-
стична орнаментика је МУуеНиНЕ башкао и живо-
пис, 5

Манасија се налази непосредној %

у
говца уклисури рака, Ресав по,

·
Манастири Раваница и Сисојевац
%
Манастири Каленић и Манасија

82 83
 Слике сећања

Ресавска пећина и Винатовача

Ресавска пећина, једна од најлепших на просторима
бивше Југославије, смештена између Бељаницеи Куча-
ја, за туристичке посете уређенаје 1972.
Пећина богатог накита простире се на три нивоа у
ходницима укупне дужине 2830 метара.
Снажан утисак на посетиоце остављају Крисшална,
Блашна, Бобанова и Дворана кипова.
За посетиоце Јужног Кучаја веома интересантна је и
прашума Винашовача, стављена под заштиту државе
збогретких биљних примерака.

Јагодинскиловци ириболовци
Чувајући традицију Ловачког друштва основаног
1898, јагодински ловци данас су окупљени у две асоци-
јације. Ловачко удружење Јагодина које газдује лови-
штем Липар и има сопствену фазанерију окупља око
1200 ловаца, док око 350 ловаца млађег ловачког дру-
штва Црни врх, основаног пре скоро пола века, распо-
лажу опремљеним чекама и солиштима за
крупну див-
љач. У ловиштима јагодинских ловаца лови се углав-
ном фазан, јаребица, препелица, дивља свиња
дивљач.
и
срнећа

Спортски риболовци организовали сусе тек после

П светског рата и до скора су на Морави и њеним при-
токама ловили чланови Белице, а тек у последњој деце-
нији прошлог века на водама се појављују и чланови
клубова Магнум, Каблови, Грицко и Шимано.

Ресавска пећина. Богаша ловишша

 ЈАГОДИНА ·

Јагодина на срцусвима |

==

ј агодина град који траје захваљујући виталност

је !
привреде која је у свим периодима његовог развоја
па основни покретач. Трудећисе да увек прати техни-
чкогтехнолошка стремљења свога доба, јаг с=

привреда је показала спремност и. спретност овда-

да
њих предузетника у свој град пренесу. занатска до- | =
стигнућа и трговачко умеће.
бризи вредних занатлија, фабриканата, трговаца
(0

ја Јагодину и њен свеукупан развој сведоче писани

трагови сачувани у архивима, објекти, којимајебилоо
речи у
овој књизи; које су заједнички изградили на
ју свих; али и спремност да препознају општи ин ерес
пол-
од
____љљ

чувања прошлости заборава.

Њихове следбенике пронашли смо же
изузетно
предним предузетницима данашње Јагодине чији ради |
репултати могу бити истински репрезенти онога на
чему је почивао и на чему ће почивати привредни ра-
и

"ној у овом крају. Без обзира колико позната била њи-

хопи имена, намера да се још једном скрене пажња
њих вођена је идејом да заједнички посао на овој књи-
на
ги подсети на време у коме
је Јагодина свима била на |
срцу,

њиаи
раје
ПР
сајуга
4.
ка:
 ТКАМЕ!. # БЕЕМ СЕ

ЦРНУ ЈУ. о
Јадодта, Кпеатје МИ!се 13
Те!етоп-гак5: 035 23 43 83, 23 44 84, 24 45 85,
е-та!: аџаппсееипећуџ, ПИр:/Лимлм.а ап! с.со.уџ
Веодгад, Тегаг!је 6. Те чак: + +381(11) 36 202 96, 36 101 48, 683 924
е-та!: еђадабдееипећ.уи
 РЕМ! РЕМДЛОМ! ЕОМО
ООМАМ - ТВ!

У!
Котрагја РОМАУ-ТВ1
ве дФорипзјшта
је
ргу! рпуаши реплоп [опд и Зи
добђгоуојлши реп јакии озаџгапјет. Пакје, ро
1ђа-

рту риб, ргадјаг1 зи и рпћст да, рогед дгХаупе, ог уате Грпуа ти реп-
ји, Репзје тоовиђш згагозпе, шуан азке рогоф спе, 510 2пас1 да 51
1

памједпе, а оуо очаигапје тоги да ак ђисе рочодауа 7а зуоје та-

ровјепе И ројеф пса: (Бег ођглта да И зи тарозјепи Ш пе) и зуоји Ког15Е
и ког тесег Нса.
5у! озгригагта! шпаји Непе гасипе па Којшта зе еудепигаји ! уоде
нуе прјаге ргетија, Бег обрта Ко ћ
уг4! (розјодауас, оп1 запа! Ш (геса
са), бгедубуппа па Иептп гасипшта иргауђа зе (ако 50 зе опа 1-
ме гаји а озеуагепа дођи Куаггајпо рпрлзије Испот гасипи зуаког
омригагика. Ма (ај паап, згедзтуа очеџгатка зе пуесауајц, а 05-
помјса ха обгасип реплје газте.
5уојут озригатсппа, ООМАУ-ТВГ ргиза, па пазет 12191, јед п-
муепи ториспозЕ да ршега шпегпега (па пиегпе адге мм
дипау-
фусо,уџ) фтекто рпзире Нспогл гасипи 15упп ртотепата па
пје-
ти, Рогеа ова, зу1 тап!егезеоуати зи и товиспоз! да ршет Кај-
Ккијакога репаје запи 12тасипаји осебуапи згагозпи репгаји и 2ау15-
повод уаате ргетије, дидпе (гајапја озригапја 117абгапе угзге 51а-
говпе репаје.

Орекоа: Веодгад, 011/2623-662

"јаје: Веодгаа, 011/3220-301, Мом! ад, 021/442-904, Рапсемо, 013/316-004
Потђог, 025/23-556, Зибонса, 024/556-205, РоХагемас, 012/532-062
Јадоата, 035/221-186, Хајесаг, 019/423-054, Осе, 031/510-557
МЕ, 018/526-545, Кгивемас, 037/499-200,Сасак, 032/224-235

Ој 40117 Ровомптја: Кгадијемас, 034/337-091

 ЕПС
Мебојзе Мкоћса, зта Јадодтпса

|
Мојкапа, хароз ама |паезе! ре! гадтКа бам !

зе
Јо "ЕЛЕКТРОСРБИЈА“
ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА
К

кг од инд
ргоггиодпјот патезтаја пајзаугететјот
оргетот и ћајата па ргеко 1400т“. з
Зиоје ргогмоде ргодаје и хет! позтапзми, а и
зорзепој гобпој Кис! и септи Јадоа пе рогед
зорзмепод азоштапа пид меота ромо по зток

|
грог игедјаја Беје Тећтке з/омепаскод Согепја.
!

122! зтајпот ргозтепји ргогмодпћ

рготејтћ Караснета изамгзамапји аггајпа

|

зорзмепод ргоггмодпод ргодгата.

Хамгзепе зи рпргете ха паддагадпји гобпе Кисе
Кото за икирпо 1600т“ роз/јоупо-згатбепод
ргозјога.

|МООЗТАЈА МАМЕЗТАЈА |!
КЕВАМККЕ

ЈАЗОРМА, ЈОМАМА РОРОМСА ВВ

•е-та мојкап(Ффриуџ
Те!егоп: 035 228-293, Так5: 035 226-232, тоб: 063 600-235
Јадодта, 7. јија 62. Те!: 035/221-455; Бах: 035/226-148.
е-та!; едјадсфрњуи //' мил едјадодта.со.уи
 #
Ргоггуодпја
једподпемпћ рпса,
компћ ртса 1!

зтоспе
ћгапе

Вштаџе
КЕМАЦТ
АКксђје
Кехегут дејом!
Ргодаја
||
Вга зегуј5
Котегсђаја

- Фич
Ктадијемаск! ри! Б.Б. 35000
два

Јадодта. Те!:
сени:
“о
035 227 095, 243 095, 243 096, 243 097.
(035) 24 17 17, 24 17 18

ктапси2.сот тапсигетипе!со.уџ
 ЈЕ
.5

ке
У

>.
|

ја
ке
и
"4 од
ј

4
|
(| | ЈЕ
оу
а

КУ ~
Џ АМА __-
Е

АГОДИНСКО
 Тејем:шја
РАКМА РЕ5
Јадодта

УОНОК 2004.
Оровјепов! Караспега 94%
120 рготуода од жушзков, зушјзког 1 тоуедер теза
Згапдага 150 9001
ји] 5,
Ргодаја па пао шта Згбије, Стпе боге, ВН, НгуагзКе, Кизпје
РГАМОМГ 24 2005.
Туог, та ЕЏ
Моуа аштотанхоуапа оргета 7а ргозтепје ргогтуодпје
Куаег и зкјади за гобпот тагкога

Иптиија Ропикоп ТУ Рајта р1из: Пгавап Магком1е - Рата,

једне орбипе Јавод па 1 ргедзедтик Једтзгепе Зтбије 1

Пивап Типос, гјауг: 1

одвоуогл игедтик.

ИО НОЈЕ
2фем 7#.. 35000 Јадоф!па, Ргуотајзка Бг. 6.
35000 Јадодта, Каћоуска ћ.р. Зуфуа с“ Стпа Сота, | Тејегоп: +

381 (35) 23 23 99; 22 28 28.

Тиејт: +381 (35) 221-504, Бах: +381 (35) 220-552, 226-884. е-та : рантарјиздриуџ
Е-тат: уиђотехротбфрт.уиј руту уићоксо.ун
|
мм, (урајтар!ив.со.уџ
о ДУ
 «<—– Хх и
ЈАСОРМУК!
у
љ А 625
БРОКТ5К! ЗАМЕ2
М. Ју 35000 Јадоаћта, Кпедтје Мћсе 80
те ах: 035/243-202,243-203

5 -

5ТАКА РОЗТА /035

242 563
ЈАСОР!МА/КМЕФИМЈЕ
МШСЕ 23/1С

Х
Х
 МАкормо Миаквзтуо т РОГЈОРЕЛЈУКЕРА

|МАЋГ1 Е»

Ма то ботд тато!
Зилеги алт, реруттат 1 вепгећат тепуКоје ттјдутазе,
ођтагије, глрарЦа.. О тој гтетога 1228 таза ипраттса
туда. уТутле тик“ ород ттија је боја“ пједорој
грива,
јао тједот уоттеца, тигаећа
Согрофт Чизтаг газшвије пајроце:
Деп...
зре је тигта џиђтт. Ори ротики ирећ сето
руепозит зато 20 Улз!

СОМОЋАОО 93,6
35000 ЈАЗОРМА, КВАЏЈА РЕТВА РЕМОС
ТЕ: (035) 24 24 54; 24 27 57
15. МАМПР
- ЈАСДОРИМЗКТ
Јарофпа, Кгађа Решга 12. Те!:
РОРКОМГРОО
(035) 225 360, 223 979
 1952

СССЕМТАВ
јад с а1те
ВЕТЕРИНАРСКИ
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ
ИНСТИТУТ "| Д..
А

Ул. Бошка Јовића бр. 6(35000) Јагодина

Тел: 035/222-265; 242-654; 242-646; 242-647

ћетеринарски специјалистич
институт „Јагодина“ пружа
Е

специјалистичке услуге, а основна

делатност института је учествовање у
стровођењу мера за спречавање __
појављивање, сузбијање и искорењивање
заразних болести и праћење
епизолиолошке ситуације на подручју
13 општина Шумадијског и

Поморавског округа.
На основу овлашћења добијених од
Министарства за пољопривреду
шумарство и водопривреду и
Министарства за здравље, у Институту
се обавља микробиолошки преглед
животних намирница анималног
(бегопћојо5к септаг Јадодпа је је па изтапома та зтезтај зтапћ пса па родгисји
порекла, сточне хране и воде и
Ротогамзкод окгида Која обегђедјије 7бппјамапје, хадомођамапје КиНигпо-
тађампћ, гекгтеанипћ, окирасјопћ, гадпогегарузкћ !
агидћ рогеба зић Пса па радиометријска испитивања, јер је
зтезтаји, изјиде зос ја! под гада | оддомагајиси 29гама!мепи 2а5
и. опремљен најсавременијом опремом и
Септаг тароч јама 90 гадптка | газројаге за 4 објекта гаг!сће зргапоз! икирпе спрађује са свим сточарским фармама,
ромгоће 3974 гл“ копопод розјоупод ргоз!ога, а ргеко зуод КЈиба ргиа | изјиде кланицама, млекарама, фабрикама
сточне хране и кожарама на свом
репзјопепта за родгисја орз пе Јадодпа.
подручју. Промет вакцина, лекова и
Зтезтајпкараспеп:
АД средстава, такође је део послова
:
-пегамоп! копопјс! 30 зтезтајпћ јеатса 7а икирпо 106 копзптка,
оне установе.
а
-гам ап! копопте:: 50 зтезтајпћ јеатса 151 копзтка,
-кгаекотгајп! рима: једпа дуокгемета зоба 7а 2 Коп5п!ка.
Институт се бави и научно-
истраживачком делатношћу, има
Сегоп(ојо5К! сеп(аг Јагодта
дугогодишњу сарадњу саФакултетом
ветеринарске медицине и Научним
ш. Вгасе Рптак 44
институтом ветеринарства у Београду,
те!. (035) 225012; 221956; 243141. Теј.Лах (035) 243140
е-та! : регопо0з5(дт пе!.со.уџ
а у њему раде 4 доктора

нетеринарских наука.
и један магистар
МУ И о
о
"Мпоз" Ката, пајроршагтја
УУ о У 5
а

По
ооиа
Код
је
о то
и
кора
Јаводти (окот
ШШШ селтосстео:
о оИИ
РоаооЧт
о ел Релито
о
те
ПОДУ

оо
ОИ ТТ Ио

о
ПРОИЗВОДНО ПРОМЕТНО И УСЛУЖНО ПРЕДУЗЕЋЕ Д.О.О.
и
07
Зи
МИ

35000 Јагодина бр. 4

ПА

Ул. Краља Петра!

УУ
От
Мао ој ак и Телефони:
035/ 228-801, 228-802
Телефон/факс: 035/ 233 807
Директор: 035/ 223432

УЛ

Јадодта,
ГДЕ етар
Те!етоп!:
035/240-911
Рој И
232-911

ПАУЛО ОИ ДАПА Ми градимо квалитетно и брзо!

ГРАДСКА КАФАНА

НОЦОМб РВЕРЏХЕСЕ
|МОО5ТА!ЈА КАВ(ОМА
ЈАСДОРМА

35000 Јадодћпа, Стпе Рајемса

096/ 221-102, сепгаја
221-814, деп. агектог
229-498 Рах
221-002, 229-500 тагке па
223-779
урма. (кв. со.у
 ИМ С о О ИО УМЕ пора
ОУ
Улица 7.
јула 25/1. Телефон: 035 230 443
Пословна јединица: Сквер омладине 66. Телефон: 035 222 208
то ко
о оте
МЕ У АПУ ЧИКТеИЧТо

то они
У
ИСТОРИОГРАФИЈА
СЛУЖБИ ПОЛИТИКЕ
| опо ргероглан о,
о
То
ои
(0)
ој
Које
ОРТИЗ
зјатћ угетепа, Др Животије

Истином за
Ђорђевић пој
Моје]

|
оГо Гив

=
мета ИМ
ЕМ наРиН
Кес
ма лете
КОМРАМЈА
по Дете У УЗ
АКАММА ЕШЛЈАГСА ЈАСОРМА
 Слике сећања
Извори
и литература
Алексић, мр Миодраг Мика, Занати старе Јагодине, Аранђеловац 2004.
Алексић, Миодраг/ Ветнић, Саво, Јавно предузеће Стандард Јагодина-
комуналне службе у Јагодини, 1815-1995, Светозарево 1996.
Брмболић, Марин, Оруђа ХП-ХУП века у Средњем Поморављу, Центар за
културу и информисање, Параћин 1987.
Бојкић, Мира, Амбијент јагодинске грађанске куће у другој половини
19. века, Завичајни музеј, Светозарево
Ветнић, Саво (афише, каталози...), Светозарево некад и сад, Светозарево
1973; Позориште
у Светозареву 1813-1983, Светозарево 1983; Споменик
изгинулим ратницима ....., Светозарево 1990; Спомен-костурница у порти
Старе цркве у Јагодини, Светозарево 1990; Стрељачко аруштаво у Јагодини
1887-1941, Светозарево 1990; Соколско друштво у Јагодини, Светозарево
1991; Сто педнаест година рада Општинског одбора Црвеног
крста у
Светозареву 1876-1991, Светозарево 1991; Пионири здравства У Јагодини,
Светозарево 1992; Дом стараца и старица у Јагодини 1934-1944, Јагодина
1994, Први аутомобили у Јагодини, Штампа Д.О.О. Јагодина 2003.
Ветнић, Саво, Археолошки и историјски извори
Средњем Поморављу, Светозрево 1884.
о гајењу винове лозе у
Ветнић, Саво, Старе трговине и трговци у Јагодини од 1815. до 1944.
године, Светозарево 1992.
Ветнић, Саво/ Марковић, Снежана, Кинематограф у Јагодини 1897-1944,
Културни центар, Јагодина 1996.
Вукићевић, Душан, Хроника Светозарева (рукопис-део)
Гајић, Љубиша, Тридесет година атлетског клуба Каблови,
Светозарево 1989.
Дачић, Душан, Манастир Јошаница, 1979.
Ђорђевић, Живорад / Милићевић, Добрица, Најлепше године, Колорпрес,
Лапово 1997.
Жикић, Слободан, Лепа варош Јагодина, фељтон, Нови пут, Јагодина
2001. и 2002. годиште
Завичајни музеј Јагодина-стална изложбена поставка (каталог),
Јагодина 2001.
Здеавковић, Иван, Документи народног стваралаштва у прошлости,
Друштво конзерватора Србије, Београд 1990.
Здравковић, Љубица, Фотографија
Јагодина 1993. у Јагодини 1870-1941, Завичајни музеј,
Здравковић, Љубица, Народни хероји Светозарева, Завичајни музеј,
Светозарево 1988.
Здравковић, Љубица, 50 година Музичке школе у Јагодини, Завичајни музеј
и Музичка школа Владимир Ђорђевић, Јагодина 2003.
Јагодина 1399/1999, Колор прес, Лапово 1999.
Јанковић, Владан, Образовање одраслих
у Јагодини до 1941. године,
дипломски рад одбрањен на Филозофском факултету у Београду 2004.
Јовановић, Добривоје/ Танић, Дејан/ Дедић, Драгослав, Рад др. Карла
Белонија-првог физикуса округа јагодинског 1839-1841, Историјски архив,
Јагодина 1995.
Каниц, Феликс, Србија-земља и становништво, Београд 1987.
Катић, др Р.В, Допринос ветеринарских лекара савременој медицини..,
Ветеринарски гласник, бр. 9-10, Београд 1985.
Ковачевић, Мирослав-Геза, Хроника јагодинског пливања 1945-2000,
Јагодина 2001.
Корени 1 и П, часопис, Историјски архив, Јагодина 2003. и 2004.
Крстић, Живомир-Жића, Херкулес све јачи (1920-1970), Светозарево
Крстић, Живомир-Жића, Вукови не мењају ћуа, Светозарево 1982.
Крстић, Живомир-Жића, Од Зоре 40 Јагодине, (седамдесет година фудбала
у Светозареву), Светозарево 1989.
114
ЈАГОДИНА
Латиновић, Р. Реализација програма. индустријске производње пурећег
меса, Часопис Перадарство, год. Х1Х, бр. 10-11, Београд 1984.
Мандић, Светислав, Розета на Ресави, Багдала, Крушевац 1986.
Марјановић, др Војислав, Здравствена култура Јагодине,
Светозарево 1972.
Марковић, Зоран, Трговина Морава Саветозарево, Светозарево 1992.
Мемоари Стефана-Стевче Михајловића... (средио их Живан Живковић),
Српска краљевска академија, Београд 1928.
Микић, Саша, Кроз Јагодину и околину, Народна библиотека,
Јагодина 2002.
Милетић, Мирко, На таласима Радио Светозарева, РНЈП Нови пут,
Светозарево 1992.
Моравчевић, Мирјана, Водич Народне библиотеке (1 рачунарски оптички
диск-мултимедија), Народна библиотека, Јагодина 2002.
Недељковић, Божидар, Светозарево пређашња Јагодина,
Београд-Шабац 1982.
Недељковић, Божидар, Прехрамбени комбинат Житомлин Светозарево,
Светозарево 1981.
Од јагодинске реалчице до гимназије у Светозареву 1869- 1969,
Светозарево 1969.
Обрадовић, мр Милисав, Настанак и развој индустрије Поморавља до
Другог светског рата (Параћин, Ћуприја, Светозарево), Историјски архив
Светозарево 1975.
Општина Светозарево 1977, Економска политика, Београд 1977.
Педесет година Школе за децу оштећеног слуха и говора, Светозарево 1978.
Перуничић, др Бранко: Град Светозарево 1806-1915. Београд 1975
Пет десетлећа посвећености (каталог изложбе), Јагодина 2004.
Петровић, Миодраг/Јанковић, Лазар, Јухор 1950-1970, Светозарево
Поморавље (туристички водич), УГОПОМ, 1969.
Поморавље у ослободилачким ратовима 1912-1918. и стварање Југославије
(афиша), Свилајнац 1988.
Пуш дуг 130 година-Јагодинска пивара 1852-1982, Светозарево 1982.
Рашић, 3, Стојановић, М, Брановић, Ана, Ћујић, М, Ћуркарство-услови
за
оживљавање производње, Живинарство, год ХХХУЦ, бр. 10, Београд 2002.
Ристић, Владислав, Моравска архитектура, Народни музеј,
Крушевац 1996.
Седам деценија Учишељске школе у Светозареву, Светозарево 1969.
Сретен М. Аџић (споменица), Јагодина 1939.
Стална изложбена поставка (каталог), Завичајни музеј, Јагодина 2001.
Станојловић, Нинослав, Аврам Петронијевић (1791-1852), прилози за
биграфију, Књига о стаклу, Јагодина 2002.
Станојловић, Нинослав, Историјска грађа као књижевни предложак-
пример приповешке Ратници Ђуре Јакшића, Архивска грађа као извор за
историју, Београд 2000.
Станојловић, Нинослав, Мајор Михајло Илић(1845-1876), Ибарска војска у
српско-турским ратовима..., Чачак 1997.
Степановић, др Живадин, Левач, Рековац 1979.
сто педесет година стакларства у Србији (каталог изложбе), Завичајни
музеј, Јагодина 1996.
Стојић, Милорад, Гвоздено доба у басену Велике Мораве, Филозофски
факултет Београд и Завичајни музеј Светозарево, Светозарево-Београд
1986,
Темнићки зборник (књига трећа), Београд 1936.
Цветић, Емило, Из историје старе Јагодине, СИЗ за културу и Педагошка
академија, Светозарево 1988.
115
 Слике сећања ЈАГОДИНА

Јакшић Ђура 24, 28, 29, 30, 38 Меховић Љубиша 62

Регистар имена: Јанковић Нацко 27, 75 Меховић Вукашин 62
Јашаревић Слободан 62 Мицић Јованча 34, 35, 68
Михаиловић Стефан Стевча 20, 24,
Јеремић Радомир Пири 62
А Ћ
Јовановић Жикица 70 25
Јовановић Зоран 62 Мија Славуј 26
Аврамовић Михајло 28 Гавриловић Милутин 46 Јовановић Игњат 46 Мијалковић Милан 22
АлексићМија 68 Герлах Степан 16, 17 Јовановић Марјан 16 Мијушковић Лепосава 31
Анђелковић Коча-капетан Коча Глигоријевић Зоран 62
17, 37, 16 Глигоријевић Драган-Јара Лабуд 30
Јовановић Милосав 46 Милановић Владимир
Миленковић Зоран 56
62
Јовановић Нела 62
Андрејић Светозар 62
Анић Милош62
Гушанац Алија 17 Јовановић Слободан 62 Милица 14
Јоксић Добривоје 62 Милић Никола 66
Антић Дејан 62
Антонијевић Милашин 62 Дершвнам 20
Југовић Живко 38 Милићевић Добрица 69
Милићевић Првослав 56
Арамбашић Станко 16 Дивљан Сретко 70 К Милићевић Радослав 56
Аранђеловић Атанасије Таса 46 Димитријевић Бранислав 62 Кадијевић Александар 48 Милисављевић Маргита 66
Аранђеловић Илија Ика 46 Динчић Менегало Франо 44, 45 Каниц Феликс 37 Миловановић Ђорђе 48
Арсић Мита 62 Додић Душан 58 Карађорђе (Црни Ђорђија) 17, 28 Милојевић Звонко 62
Аџић Сретен 29, 56 Карађорђевић Александар 27 Милојевић Никола 48, 49
Ђ Карло В 15 Милојковић Драгиша 68
Б
Балов Стеван 62
Ђорђевић Владимир
Ђорђевић Димитрије 20, 25
36 Каталинић Блаженка 66 Милојковић Кнез Милета 53
Клар Емануел 31 Милосављевић Предраг 62
Барбури Џон 17 Ђокић Живојин 70 Клефиш Пиетро Теодор 40, 41, Милошевић Предраг 62
Баубин Алберт 52 Ђорђевић Живорад 30 47, 59 Милутиновић Живојин 56
Белони Карло 28,29 Ђорђевић Марко 46 Рада 22
Ђорђевић Мира 62
Клефиши 46, 66 Миљковић
Безолт Мелхиор 17 Кнежевић Љиљана 62 Мирјана 24
Бијелић Северин 66 Ђорђевић Тома 46 Ковач Борис 66 Митровић Жарко 66
Блех Матијас 49 Ђуричић Бошко 22
Богдан 83
Комарек Вељко 36 Митровић Љубомир 58
Михаиловић Стефан Стевча 20, 24,
Богдановић Андрија 62 Е
Коновалов Дејан 62
Коновалов Драган 62 25
Браун Едуард 17 Еугенија 12
Константиновић Милош71 Мицић Јованча 34, 35, 68
Брашован Драгиша 62, 63, 67 Коруновић Момир 48,49, 58 Муса Кесеџија 28
Брили Густав 36 жЖ
Косовљанин Јован 26, 28, 29, 49
Брокијер 20 Живановић Душан 38 Косовљанин Михајло 26, 59 Н
Бугарски Живко 46 Живановић Живан 24 Костић Звонимир 30, 68 НедељковићРадиша 62
Бузбек 15, 20 Живковић Оливера 69 Коџић Мирјана 66 Неофит 21
Бурић Живко 47 Жикић Слободан 30, 68
Крајчић Срећко 44, 58 Никчевић Радислав
Краљевић Марко 28 Николић Јовица 62
В
Варнава 44
3
Зарин Александар 30
Крсмановић Бранко 62 Николић Драгица 39
Крстић Ђорђе 35 Николић Илија 39
Васић Милован 62 Здравковић Иван 72 Кучук Алија 17 Николић Сретен 56
Величковић Војин Војкан 70 Злоковић Милан 38 Нушић Бранислав 34, 35
Велимировић Драшко 62 Л
Венерн 20
Вељић Аца 56
И
Ивановић Ђорђе Масаџија 28
Лазаревић Милунка 62 о
Ивановић Љуба 48
Лазаревић Стефан 13,
83 Обреновић Јован 21
Вићентијевић Драгољуб 36
Влајковић Милош38 Ивановић Стеван 74
ЛазићЈован Тутурићбб Обреновић Милан 81 10,
Волф Андрија 17 Ивановић Таса Арачлија 20, 74
Ламартин Алфонс де
25 Обреновић Мило:117, 21, 81,20,
22,24
Вранчић Антон 15,
17 Ивачковић Светозар 38
Илић Војислав Млађи 35, 58
Љ Огњеновић Петар 38
Вратислав 17 Љубица 22 Омеровић Миодраг 62
Врбашки Божа 56 Илић Јелена 62
Љуштина Вићентије 36 Орфелин Захарије 36
Илић Михаило 28
Вујић Јоаким 21, 25
Вучић Милан 52, 53 Илић Љубица 49
Остојић Горан 22, 56
М
Илић Милисав 62
Вук 14 Максимилијан 16 п
12
П

Илић Милош 66
Вукашин
Вукановић Бета 48 Исаковић Антоније 66
Максимовић Горан 62,
63 Павловић Ђока 48
Марашли-Али паша 20, 21 Павловић Живкоз6
Вукићевић Душан 10 Марић Таса 66 Павловић Живојин 30
Вукићевић Илија 70 1
Марковић Драгослав 70 Пајевић Драгољуб Гина 56
Вуковић Сава 81 Јајали Дервишбег 16 Марковић Мире 62 Панчић Јосиф 29
Вулић Живан 48 Јаков 24 Марковић Светозар 30, 31, 38 Петковић Пера 28
Маслар Миодраг 62 Петронијевић Аврам 22, 23, 27, 29
116 117
 Слике сећања
Јагодина Ф%
Слике сећања
Петровић Жива 26 Тасић Христифор 47
Петровић Јован 21 Таушановић Петар 53 Аутор шекста: Живорад Ђорђевић
Петровић Јован Ковач 16 Таушановићи 46
Петровић Миодраг Чкаља 66 Тимић Михајло 36 Издавач: ГАМБИТ Јагодина
Петровић Радич 16 Тителбах 17 За идавача: Златомир Лазић
Пигафета Марко Антоније 17 Тошић Милентије 81
Уредник издања: Добрица Милићевић
Пирх 20 Тодоровић Драган 62
Консулшантш: Нинослав Станојловић
Попа Васко 83 Тодоровић Милоје 20, 21
Поповић Душан 46 Торлаковић Саша 68 Дизајн: Слободан Штетић
Поповић Јеврем 47 Трепчанин Видосав 41
Трифуновић Сергеј 68, 69 Фотографије:
Р
Радојковић Милета 21, 23
Трифуновић Томислав 68 Слободан Штетић (стр. 1, 2, 18-19, 24, 42-43,
45, 47, 53-57, 61, 64-67, 76-78, 81, 82, 85),
Радосављевић Слободан 62 У
Унгнад Давид 16 Слободан Вукадиновић (стр. 81, 82, 83),
Радуновић Милорад 30
Раичић Миодраг 62 Братислав Марковић (стр. 31, 35),
Рајић Јован 36 Ф Милосав Брајковић (стр. 49),
Ратко 12 Фејеш Емерик 46 Александар Добросављевић (стр. 79),
Рашић Милан 46 Фелдхајм 8 Ненад Захар (стр. 83),
Рашковић28 Филиповић Марина 62 Завичајни музеј Јагодина
Рим Левин 17
РистићБожидар 46,47 Х
Розенбаум Лајко 46 Хајдук Вељко Петровић72 Коректор: Љубица Јовановић
Руско14 Хаџи Калфа 17
Херодот 8 Штампа:
С Хребељан 12 Хагпрапјантрге5
Савић Момчило 62 Хребељановић Лазар 81,82, 83
Савић Срба 56
Крагујевац
Секулић Сава 46 ц
Зешег 8 Цвијић Јован 8
Симић Јованча 34 Цилек 44
Симић Марко 62
Скок Петар 14 ч
Словенски Петар 66 Челебија Евлија 16, 17, 20
Срезојевић Душан 30, 31 Чизмаревић Живојин 62
Сретеновић Владимир 36
Станишић Живулин 12, 13, 14 Џ
Станковић Филип 27 Џаковић Бајо 30
Станојевић Илија Чича 35 Џелетовић Војислав 70
Стеван 13 Џуфић Влада 62
Стевановић Звонко 62 Јагодина, 2004
Стевановић Миладин 56 ш
Стојановић Светозар Старији 40 Шаинац 12
Шакабента Арсеније Четврти 22
Стојиљковић Славиша 62
Сулејман 15 Швајгер Соломон 17
Шохај Јованка 36
|
Тајтацак Адам 46
Шохај Милоје 46
Шохај др Света 46
Тајтацак Морис 44 Штајнингер 29
Тасић Милутин Миџа 46 Штетић Слободан 69,
70, 72

118
СТР - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

908(497. 11 Јагодина)

/
ЂОРЂЕВИЋ, Живорад
Јагодина : слике сећања текст

:
Живорад Ђорђевић ; [фотографије Слободан
Штетић... идр]. - Јагодина
2005 (Крагујевац
Гамбит,
Импрес). - 118 стр.
: :

илустр. ;23 ст. - (Библиотека Јагодина

у џепу)

Тираж 4.000. - Библиографија: стр.

114-115. - Регистар.

15ВМ 86-7624-022-1

а) Јагодина
СОВ155.52-П) 120430860
 + о

| | Ка
бе
Д о,

Б/ ЈЕ
6 4 У:с
Ку

ДЕ

у
бр

И
Е; 6