А жара

еф
 мр Миодраг Мика Алексић

ЗАНАТИ СТАРЕ ЈАГОДИНЕ

до 1940 године

Самостално издање аутора поводом

50 година Завичајног музеја у Јагодини

Аранђеловац
2004. година
 Ова књига резултат је дугогодишњег прикупљања грађе како на терену општине Јагодина тако и истраживања
у
одговарајућим архивским
и музејским установама
а пре свега у Фондовима Завичајног музеја, Историјског архива Србије
и Архива Поморавља
у Јагодини. Захваљујемсе свим колегама који су ми помогли у прикупљању грађе
а
пре свега самим
занатлијама Јагодине, њиховим потомцима
града.
и пријатељима који су схватили значај њиховог прегнућа у укупној историји

Зато овај рад посвећујем њима, занатлијама Јагодине, њиховом зноју, труду и поштењу
као и свим занатлијама у
је
Србији међу којима и мој отац, зидар Стаменко, Црнотравац, коме се такође скромно одужујем.
Рад “Занати старе Јагодине" као магистарска теза одбрањен
је
на Филозофском факултету у Београду 1991.
године оцењен
и највишом
Никола Павковић, професори
на
у
оценом пред испитном комисијом саставу: др. Ђурђица Петровић, др. Петар Влаховић и
катедри за Етнологију Филозофског факултета у Београду.
др.
Ова књига не би угледала светлост дана да није било искрених пријатеља Драгана и Бранке Гајић, власника
угледне фирме за прераду гранита “Н14гозгопе" из Липовца код Аранђеловца. Њима великим трудбеницима и градите-
љима
у Србији посебно се захваљујем и желим свако добро од Бога.

мр Миодраг Мика Алексић

кустос етнологије
Завичајног музеја у Јагодини
Еснафска књига за варош Јагодину 1874-1896
 1.
У привредној историји Србије занати и занатско
привређивање имају велики значај. Поред пољопривреде
они су вековима обезбеђивали практично потребе
становништва града и
села: израду алатки, оруђа, оружја,
одеће, обуће, покућства, хране, грађевина, путева, сао-
браћајних средстава, јавних државних објеката.
и тпуности је у српским градовима и варошицама преки-
Занатска производња није била споредна и допунска већ
је она у великој мери: омогућавала функционисање
других делатности, пре свих пољопривреде, трговине и
индустрије а у социјалном смислу занатлијски слојеви
носиоци специфичне градске културе и модернијих
производних и друштвених односа.
Према постојећим изворима у средњевековној
држави Немањића занати су били малобројни и по врста-
ма и по броју занатлија, територијално ограничени на
феуде, властелинства и двор, затим на руднике где је
било
услова за развој заната везаних за обраду метала. На феу-
далним имањима било је
мало чистих занатлија. Већина
се бавила пољопривредом док је
један део радне обавезе
обављан према могућностима и вештини у занату. За
личне потребе феудалног господара или краља често су
били ангажовани мајстори из иностранства што је био
случај са зидарима, златарима, ливцима и другим
занатлијама који су продавали знање и вештину својих
руку. У европским земљама снажење заната на феудал-
ним имањима покидало је
застареле производне односе
на те- риторијалном принципу тако да је дошло до ко-
нцентрације занатлија у градовима који ће се још више
развити под утицајем занатлија и трговаца. У нашим
приморским градовима је још у 13. веку дошло до
промене професионалне структуре становништва које је
УВОД
на почетку било пољопривредног карактера да би пред
крај века постепено преовладали трговци и обртници
(занатлије) с тим што је привредна основа градова
проширена поморством и риболовом.
Вишевековна турска доминација на Балкану у по-
нула овакве процесе тј. нова исламска култура дала
особен печат даљем развоју и организацији заната,
је
доносећи и нову технологију, алате, начин продаје и тер-
минологију која се у великој мери задржала до данашњих
дана. Турски занати у градовима у потпуности су апсо-
рбовали малобројне хришћане занатлије па су чак забра-
њивали бављење одређеном врстом бољих и акумула-
тивнијих заната. Доцније током 17. и 18.
века српским
занатлијама су дозвољавани занати
за
које Турци нису
марили као што су били абаџиски, ћурчиски, кожарски,
опанчарски и. други слични занати. Хришћанско
становништво је своје потребе за занатским
производима
испуњавало у оквиру села и патријархалних задруга,
дакле спахилука, у коме је живело са минималним
набављањем робе одградских, турских, мајстора, који су
као производни слој доминирали све до почетка 19. века.
Ослободилачки устанци српског народа 1804. и
1815. године, као и Хатишериф из 1833. године којим се
успоставља делимична независност српске државе,
означили су прекретницу и у привредном развоју. У
великој мери се мења етничка слика српских градова
постепеним повлачењем турских поданика, занатлија,
трговаца, државних ивојних службеника. Њихове дућане
постепено заузимају или откупљују представници
ослобођених сељачких слојева који се опредељују за град,
прихватају и уче занат. Овај процес се одвијао постепено
што се види из податка да је већ 20-тих година прошлог
века у српским градовима било мешовитих занатлијских
удружења-еснафа састављених од турских и српских
занатлија.
У другој половини 19. века сасвим доминирају
домаће, српске занатлије, а са жељом за модернијим,
европским, начином живота прихватају се нови занати:
шнајдерски, шустерски, браварски, сајџијски, чизмарски
и други. То је период ослобађања од исламског ку-
лтурног утицаја и постепено окретање европским тради-
цијама. Овакве промене су захтевале и другачије односе
унутар занатских организација, ново еснафско законо-
давство и радне односе у складу са политичким проме-
нама у друштву. Први српски акт
о
занатству био је
издат
1847. године под називом “Уредба о еснафима“. Овај
закон је допуњен 1855. године и важио је
све до 1910.
године до “Закона о радњама“ који је ближе регулисао
односе у производњи, вођење занатске радње, односе
између мајстора и шегрта. Након 1 светског рата у
Краљевини Југославији приступило се организовању
општих еснафа на територијалном принципу за један
град и околину (регију) насупрот струковним еснафима
који су постојали до тада.
У односу на већину градова у Србији, Јагодина
(Светозарево) је била значајнији занатски центар из
неколико разлога. Први и најзначајнији свакако је
географски положај насеља у северном делу горњо-
моравске, односно параћинско-јагодинске котлине на
месту где попречне долине Белице и Лугомира избијају у
ову котлину у подножју Ђурђевог Брда. Само насеље
лежи на 43(35' северне географске ширине и 21(41'
источне географске дужине, на просечној надморској
висини од 116 метара. Град се развио на лучној алувијал-
ној равни која захвата северозападни део параћинско-
јагодинске котлине окренут на истоку Великој Морави, а
на југозападу побрђима Јухора и Црног Врха. Реке које се
пробијају кроз попречно усечене долине чине главне при-
токе Велике Мораве: на истоку Црница, Раваница и
Ресава, а на западу Каленићка река, Лугомир, Белица и
Осаоница. Речне долине у већини случајева означавају
правце најважнијих путева који су такође важан привре-
дни фактор Јагодине како у прошлости тако и данас. Од
највећег значаја је био римски пут “Уа пишате“ који је
све до 13. века ишао десном обалом Велике Мораве
да
би
доцније, у турско време, ишао левом обалом до Ћуприје
линијом Београд-Смедеревска Паланка-Баточина-
Багрдан-Јагодина-Ћуприја-Ниш. Попречни
комуникација такође су били од изванредног значаја
правци
нарочито пут преко велико-поповићске низије који
повезује Средње Поморавље са источном Србијом, на
западу левачки пут дуж лугомирске долине и
крагујевачки пут који је
најпре ишао преко Црног Врха а
данас преко села Бунара и Сабанте до Крагујевца као
веза са Шумадијом и ибарском магистралом.
Повољан фактор
за
развој занатства у Јагодини и
околини свакако је и етногенеза
становништва условље-
на вековном миграцијом и досељавањима из јужних
области балканског полуострва и градских центара који
су у средњевековној српској држави били чувени по зана-
тима. У изузетним
историјским околностима, после рато-
ва и бежанија, процес је био обрнут: становништво се
са
севера враћало у град доносећи нове европске занате,
начин привређивања и традицију. Најснажнија и време-
нски најдужа је
била косовско-метохијска струја чију те-
риторијалну матицу наш знаменити антропогеограф
Јован Цвијић одређује као област између Скадра и које су утицале на ову делатност и у повратном смислу,
Копаоника. Њени таласи вековима су насељавали утицај и значај занатлија и заната на развој града. У
области Жупе, Левча, Белице, Ресаве као и крајеве нешто мањој мери радће се бавити и питањима занатске
источне Србије до Зајечара и Тимока. Вардарска јужно- и производње, технологије рада и производима занатства
моравска “шопска" струја такође је утицала на етничку као типичним за
овај део Поморавља и Србије.
слику Јагодине ои околине а етапна кретања
становништва одвијала су се и из источног правца са
Највећи број докумената коришћен
је
из Архива
Србије у Београду: фондови Кнежевска Канцеларија
тимочко-браничевском струјом. 1818-1836, Државни Савет 1836-1883, Министарство
(Све наведене околности: повољан географски Народне Привреде 1883-1941 које се 1919. године на три
положај, путеви, етногенеза становништва као и истори- одељења: Трговину, Радиност и Индустрију, Начелство
јеки значај града након ослободилачких устанака Србије Округа Јагодинског 1839-1883. Из Историјског архива у
почетком 19.века утицали су да се у њему концентришу Јагодини коришћене су
књиге записника Фонда занатли-
многобројни занати и по врстама и по броју занатлија, да јеког дома у Јагодини 1928-1935., као и записници
би у 20. веку према истраживањима Олге Врховец “по Управног одбора Занатлијског удружења у Јагодини
броју занатлија у предратној Србији (Светозарево 1935-1945. година.
надмашивали само Београд и Шабац“. Захваљујући грађи о занатима прикупљаној у
Још један фактор треба узети у обзир када
економски
у је последњих тридесет година фонд Привредне историје
питању и друштвени значај занатства у Завичајног музеја у Јагодини располаже збиркама
Јагодини. Готово целокупна индустрија послератног архивске грађе о занатима, збирком оргиналних докуме-
Светозарева никла је из развијених занатских радионица ната и фотографија, фото-документационом збирком,
и фабрика користећи њихово искуство, кадрове, знање, збирком алата и производа и збирком еснафских писама.
алат и машине. После рата занатство је запостављена Као кустос етнологије у Завичајном музеју у Јагодини
привредна грана, развија се екстензивно и по мери непосредно сам се бавио прикупљањем, обрадом и сис-
најнужнијих потреба грађанства. Тек у новије време од тематизацијом ове грађе у периоду 1976-1989. година.
1984. године посредством занатске задруге “Вихор на У реализацији рада коришћена је темељна лите-
ширим основама се обнавља занатска производња и ратура која се односи на развој
еснафа у Србији: Тихомир
традиција у Јагодини што омогућује и. повољнија поли- Ђорђевић “Архивска грађа за занате и еснафе у Србији'
тика према ткз. “малој привреди“. (CE3 XXXIII, Београд 1925) и Никола Вучо:
Овај рад има за циљ да на основу архивских “Распадање еснафа у Србији" (САНУ, изд. Историјског
података, прикупљене оригиналне грађе и предмета, института књ. 5 Београд 1954.), као и зборник архивске
мемоарске грађе и доступне литературе прикаже развој грађе “Светозарево 1806-1915" 'Бранка Перуничића,
занатства у Јагодини до П светског рата, укључујући Светозарево 1976. година.
целину привредних, политичких и друштвених прилика
 2. ЈАГОДИНА У ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА

Насеље “Јагодна" у историјским изворима се

први сати јахања, Јагодина је била
незаобилазно место у које
пут помиње 15. Јула 1399. године у писму кнегиње су путници свраћали да се одморе или промене коње.
Милице дубровачкој општини. Писмо је датирано у
Јагодини и обавештава да је “Дубровчанин Живулин
Значај насеља још више је
порастао од 1563. године када
су успостављени дипломатски односи између Аустрије и
Станишић држао царине Планску и Шетоњску
THO”.
и све пла- Турске јер су тада сва посланства и редовна пошта ишла
Цариградским друмом редовно одседајући у Јагодини.
Овај докуменат није само значајан због прве Податке о овоме сазнајемо из многобројних бележака
помене града већ и због чињенице да у њему одседа путописаца или службених лица од којих ћемо неке,
кнегиња Милица која је успостављала трговачке и поли- значајније цитирати јер
говоре о Јагодини и њеним жите-
тичке односе са Дубровником као снажним привредним а љима:
пре свега трговачким и поморским центром. Печујски владика Антон Вранчић први је 1553.
Најзначајније дубровачке колоније и станице за карава- године оставио запис “да се варошица Јагодина налази
нски саобраћај били су стари градови у Јужној Србији, на пространом, округлом пољу, опасана ниским брдима
Косову и Македонији: Нови Пазар, Приштина, Пећ, угодно и лено лежећи имајући на десно Мораву“.
Трепча, Ново Брдо, Прокупље, Јањево, Крушевац, Прецизнији запис оставио је Стефан Герлах 1573.
Призрен и Скопље. Каравански пут ка северу ишао од је године: “Јагодина је"
пише он жлепа и велика
и
са својих
Крушевца преко Јагодине до Смедерева и Београда а на
вртова весела варошица у лепој долини, има угледна
југ према Нишу и Софији. четири каравансераја и две џамије“.
Места кроз која су пролазили трговачки каравани Млетачки путописац Морозини први је 1675.
са изнајмљеним гоничима кириџијама и њиховим године записао да је
у то време Јагодина имала 150 кућа
товарним коњима, била су свакако у могућности да брже , а леди Монтеги, жена енглеског посланика на турском
напредују а њихово становништво укључује у свако-
дневне послове и занате који су били на услузи путујућим
двору Едварда Вертлија, оставила
1717. године запис о страховитом
је
у својој бележници
угњетавању сељака од
људима. стране јаничара и спахија који су углавном чинили
Током дугих векова турске доминације на становништво града.
Балканском полуострву Цариградски друм је био од Турски документи према попису из 1476. године
виталног политичког, војног и привредног значаја како наводе да се у Јагодини држи пазар и вашар где су трго-
за отоманску империју тако и за Аустрију и друге вци и занатлије обављали различите послове у првом
·

европске земље које су настојале да дипломатским и во- реду откуп сировина од турских тимарника и околних
јним начинима ограниче најезду освајача са истока. На сељака. Знатно потпунији је опис чувеног путописца
том путу, који је од Београда до Цариграда износио 183 Евлије Челебије из 1660. године у коме стоји: “У вароши

10
има укупно хиљаду и пет стотина пространих кућа, “У овој вароши находе се
8 турских домова једна и
приземних и на спрат, а покривени су ћерамидом и џамија с једним новим монаром, кога је
Јего Књажеско
даском... овде се налази један леп хамам, више ханова, Сијатељство Г. Милош вазобновио. На овом монару
стотину дућана, јавна кухиња, мусарфихана и друге виче оџа, који је равно и ковач, што јексере кује, коње
грађевине а све су задужбине Дервиш-бега Јахјапашића поткива, штале чисти и зове се Селиман. Код ове џамије
јер је он изградио ово место чије је целокупно

деде,
становништво који говоре бошњачки“.
потури
И поред познате склоности путописца Челебије за
увеличавањем величине и значаја турских градова кроз
које је пролазио, нема сумње а то потврђују и доцнији
извори и белешке разних путописаца да је Јагодина у
периоду од ХУ–ХТХ века постајала све значајније место
на Цариградском друму. Са тим успоном растао и њен је
и oMRа
паИ ia
ди,

привредни потенцијал пре свих трговина занатство и то „811

из два разлога: први из потребе да се путници на друму
обезбеде специфичним друмским услугама: храном,
преноћиштем, добрим коњима и занатским услугама
поткивача, сарача, чизмара, бичагџије, ужара, ножара,
пушкара и других мајстора. Други разлог је чињеница да
је погодан географски положај привлачио трговце и
занатлије из других крајева пре свега Примерја и
Аустрије када су то историјске прилике дозвољавале.
Сама чињеница да се већ 1573. године помињу
четири каравансераја у Јагодини предпоставља посто-
јање пратећих служби око тих објеката да би се путници План Јагодине с краја ХУШ века
што боље опремили на пут. Пажњу заслужује и Челеби-
јино запажање о становништву које чине “потури који јест једна велика штала
за 50 коња која се зове Мезулана,
говоре бошњачки“. Реч је дакле о домаћим људима који тј. пошта, и садашњи постмајстор именује се Јанићије
су већ тада половином 17. века живели градским живо- Радовић“.
том, прихватајући исламску веру, обичај, трговину, Овај запис Јоакима Вујића сведочи нам о посте-
занате и друге послове. пеном смањивању броја турских занатлија у Јагодини и
Почетком 19. века, 1826. године, запис о Јагодини укључивању домаћих људи, хришћана у свакодневне
оставио је и Јоаким Вујић: послове услуживања путника на Цариградском друму.

П
 Организација еснафа у османском царству билаје
знатно строжа и више у функцији државе и њених осва-
јачких програма. Протоколисање еснафа и избор
проглашавао је бег или султан. На челу
старешина
еснафа био је“ћехаја" кога су бирали искусни мајстори да
би спроводио занатске прописе и заступао њихове
интересе пред Портом. Изнад еснафског ћехаје
био је
је био други у рангу и
градски ћехаја а “јигит-баша"
руководио је унутрашњим пословима еснафа.
Општа
правила еснафа чином регистровања добијала су зако-
нску снагу као и прописи је
“ихтисаба“ којим утврђивана
цена и квалитет производа и све врсте мерења. Држава је
од еснафа наплаћивала дажбину на дућан, утврђивала
висину такси за поједина тржишта
у градовима и провин-
цијама.
И поред великог економског значаја за Османску
империју трговцима и занатлијама није припадао статус
виших слојева, чак им је било забрањено дасе одевају у
Занатлије су пак због
скупоцене хаљине виших класа.
економских интереса чувале своје еснафе у којима су
били заштићени од неодмерених државних издатака и од
конкуренције споља.
Сама реч “еснаф" је турског порекла и означава
врсту, ред или разред (а на арапском језику економску
или друштвену организацију занатлија у градовима људи
истог занимања и истог друштвеног реда “Еснаф",
Заснаф“" “сунуф"). И реч “занат" је турског порекла а
означава посао, рад док “еснафлук" значи бављење
занатом, занатско занимање. Целокупна занатска терми-
нологија која и данас важи у називу алата, технолошких
поступака, називу производа, начину продаје робе, при-
падају исламској култури. Ако се узме у обзир релативна
неразвијеност
инеорганизованост занатске производње у
4
српским земљама може се закључити да је управо то
разлог што су турски занати оставили толико корена и
трага као ни у једној другој области. живота.
Традиционални облик занатског привређивања у
“вештине" или сеоски
српским земљама биле су сеоске
занати као нека врста претече професионалних, градских
заната. Сеоски мајстори нису радили на професионалној
основи нити су имали своје еснафске организације. О
сеоској производњи није вођена
посебна статистика, нису
давана одобрења зарад, нити је поштована хијерархија
мајстора, калфе и шегрта будући да је реч о самоуким
занатлијама.
У околини Јагодине постојало је више занатских
сеоских центара који су својим производима и услугама
подмиривали потребе околних насеља и самог града.
Позната села за израду асура, цегера и плетарија су
Старо и Ново Ланиште. Производња је углавном била
сезонска, током зиме, а продавало се целе године на
јагодинској пијаци. Трска се брала у лаништанском риту
и барама око Мораве. По причању старијих сељака гото-
во свако домаћинство је имало разбој и ткало асуре, а
један број је производио и за тржиште. У суседном селу
Багрдану била је развијена плетарска радиност, израда
У
корпи, оплитање посуда и других плетених предмета.
Багрдану је почетком овог века 1905. године отворена
1840. године
прва радионица плетарија у Србији а још
државна терсана за прављење сплавова
и других пловних
објеката на Морави.
У лугомирској: долини, у правцу Левча, у селима
Бресје, Колари и Главинци био је
развијен коларски, пи-
нтерски и дрводељски занат чија се традиција одржава и
села основала три
данас. Постоји и легенда да су ова
брата који су у Бресју секли брестове, у Главинцима
градили главине а у Коларима градили кола. Нема сумње
међутим да је развоју овог заната допринела близина
шумовитог Јухора са разноврсним и квалитетним дрве-
TOM. : Оно мало Срба што живе по варошима као трговци
У монографији “Белица" Станоје Мијатовић
помиње село Шуљковац недалеко од Јагодине познато
по грнчарији и “шуљковачким лонцима“. Овај занат у
село је донео род Веселиновића досељен 1810. године из
села Вета код Беле Паланке.
Село Ковачевац традиционално се бавило мета-
лургијом пре свега ковачким занатом. У овом селу
живели су претежно Цигани који су за време 1 светског
рата административно пресељени у град. Цигани
влашког порекла живе у Стрижилу традиционално се
бавећи дрводељством израдом корита, кашика, вретена,
сита и других сличних производа.
У селима око Црног Врха, Црнче, Мишевић,
Горње и Доње Штипље, Врановац, Старо Село сељаци
су
се традиционално бавили израдом креча због погодног
камена кречњака. Креч се износио на јагодинску пијацу у
пијачне дане или се возио по кућама по наруџбини.
Статус сеоских и градских заната у Србији није
био до краја издиференциран што
је изазивало многобро-
јне неспоразум између градских и сеоских занатлија због
нелојалне конкуренције. Склоност Турака да живе и
организују централну власт у градовима утицала је
да се
сеоски живаљ у привредном смислу још више окрене себи
и збије у многочлане породичне задруге
у којима
је
била
извршена делимична подела рада. Тако је у задругама
било чланова који су имали склоности ка појединим
вештинама и занатима. То умеће и примитиван алат се
преносило
сгенерације на генерацију тим пре што
избегавале услуге турских занатлија у градовима.
су се
Разматрајући питање сеоских заната у Србији Вук
Караџић је 1827. године у “Даници" записао:
“Народ српски нема других људи осим сељака.
(готово саме дућанџије) и мајстори (понајвише ћурчије,
терзије, јекмеџије, тифекџије, кујунџије) зову се
варошани, и будући да се турски носе и по турском
обичају живе, а уз буне и ратове или се затворе с Турцима
у градове или с новцима бјеже у Немачку, зато они не
само да се не броје у народ српски, него ји још народ и
презире. Срби као сељаци живе само од земље и стоке.
Истина да и међу њима има трговаца, који купе свиње и
осталу стоку као и звериње, восак, мед и друге ситнице,
али и они код куће живе као и остали сељаци. Од сељака
има ковача (који кују и клепљу секире, мотике, раонике),
а котлове крпе и остале којекакве ситнице кују турски
Цигани по Варошима, туфекџија, терзија, ћурчија,
качара, колара, дунђера, конопчара, по ђекојим местима
и лончара. Дунђер јесваки зидар, као и ћурчија и терзи-
ја. Терзија, као качер и дунђер, не раде занате код своје
куће, него код онога коме раде. Ове дрвене занате зна
готово сваки Србин, само што алата, нпр. да начини
нема
изнова буре или кола, али обруч набити, око кола или у
воденицу што направити зато слабо ко тражи мајстора.
Тако исто Срби сами граде, сијеку (особито сиромаси)
куће и остале зграде праве, сваки Србин опанке сам себи
гради.“
Осим поделе насеоске и градске занате извршене
на основу места обављања радње и професионализације
намеће се и подела заната по карактеру производње на
производне и услужне занате: Први у циклусу произво-
дње користе сировину и имају на крају финални производ
који износе на тржиште, док други продају, финализи-
15
рају своју услугу. У такве, услужне, занате можемо убро-
јити берберски, бојаџиски, баштовански, дунђерски,
механџиски, поштарски, абаџиски (кад не користи своје
сукно) и слични Послови.
Нужно је указати и на однос између заната и
трговине. У екстензивној занатској производњи каква је
била у Србији 18. и 19. века занатлија је често био и трго-
вац и обрнуто трговацје продавао своје производе у свом
дућану. У попису заната и занатлија из 1836. године који
је саставио Тихомир Ђорђевић у занатлије се убрајају
трговци као људи са одређеним занимањем-занатом.
Међутим са оживљавањем привредне активности Србије
у другој половини 19. века трговци (који се не баве
занатском производњом), врше акумулацију и већи обрт
16
капитала и постају надмоћнији друштвени слој који ће
као и сељаци јефтинијом робом и производима
угрожавати праве занатлије.
Еснафском уредбом из 1847. године сви еснафи у
Србији подељенису на трговачке и занатлијске да би се и
њихова делатност разграничила. У пракси међутим било
је тешко ове две делатности које су упућене и
проистичу једна из друге строго раздвојити. Према
речима Николе Вуча “У већим градским центрима
у
који-
ма се капиталистичко тржиште брже развијало постојали
је
су услови за лакше разграничење, али овај процес успо-
раван тиме што су се противили како трговци тако и
занатлије из страха од узајамне конкуренције“.
 4. ЗАНАТИ У ЈАГОДИНИ КРАЈЕМ ХУШ И ПОЧЕТКОМ ХТХ ВЕКА
Са постепеним слабљењем турске власти на Београду под Турцима однос броја занатлија био је
Балкану у другој половини 18. века оживљава у Србији сасвим другачији јер немачких мајстора уопште није
привредна активност чији je носилац домаће, било, а према реконструкцији броја турских занатлија на
хришћанско, становништво. Овај процес је умногоме за- основу прилога који су се плаћали еснафским
висио од историјских прилика које су наметали ратни и удружењима, у Београду је те 1711. године било око 160
мировни процеси између Турске и Аустрије. При томе су занатлија.
српски трговци и занатлије све више тежили везама са Немачких досељеника било је
и у Јагодини о чему
која је нудила модернију и квалитетнију робу,
Аустријом сведочи извршен попис 1721. године који је извршен од
добар алат за нове занате, повољније тржиште. Од стране гувернера за Србију фелдмаршала Александра
значаја је свакако и политички моменат тежње наших Виртембершког. За само 3 године од Пожаревачког мира
људи да се осамостале у односу на Турке, да се реше јагодински дистрикт се повећао за 18 новонасељених
намета
и обавеза које су их гушиле. После Пожаревачког места са 608 становника. Међу новим досељеницима
мира, 1718. године београдски пашалук био подељен на је нису били само странци већ и домаћи људи који су у
П административних јединица - дистрикта. Јагодински великој сеоби под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године
дистрикт је имао 17 села са укупно 78 породица. За побегли испред Турака. Најјача колонија српских
занатлије и трговце аустријске власти су увеле посебан занатлија налазила се
у Будиму где су организовали своје
порез за Турке и Грке, док је за домаће занатлије важио еснафе о чему сведочи и писмо Арсенија Чарнојевића од
порез на месарнице, механе, кречане и циглане. 15. јула 1697. године којим је
потврдио правила српског
У Београду, који је био под влашћу Аустрије, табачког цеха у Будиму. Према називима заната, терми-
нагло се мењао број и структура занатлија. Тако је 1721. нологији и еснафској организацији види се
да су се поје-
године забележено да је
“немачка варош“ у Београду бро- дини Срби и пре сеобе бавили одређеним занатима, пре
јала 400 фамилија а међу њима 37
врста занатлија и 12
то: свих обрадом коже и израдом производа од коже, као и
месара, 12 кројача, 11 обућара, 88 пекара, 8 бачвара, 8 абаџиским и терзиским пословима. Од сви занатлија у
столара, 6 рибара, 5 бравара, 4 качара, 4 ковача, 4 сарача, Будиму терзије и абаџије су најраније стекле указ о сло-
4 пивара, 3 чизмара, 3
стаклара, 3 стругара-дрекслера, 4 бодној радњи у оквиру цеха о чему их у поменутом писму
тесача, 3 сапунџије, 3 власуљара, 3 баштована, 3 ужара, 3 обавештава патријарх Чарнојевић: “Мајсторам терзијам,
ћурчије, 2 златара, зидара, ранара, седлара, шеширџија, И НИХОВОМ СИНОВОМ И потомком... без штете на туђа

бојаџија, лимара, по |] часовничар, воскар, чешљар, права“.

оџачар, плетач чарапа, калајџија, пушкар, дугмеџија и У српској вароши у Будиму која се због кожарских
бакрачар. мајстора звала и Табан-чаршија било је
укупно 142 особе
Само десетак година раније 1711. године у српског порекла које су се бавиле занатом или трговином

17
са око 130 дућана. Поред еснафског старешине постојао
је “цеховски писар“ који је вршио “званичење" мајстора и
водио цеховске књиге, печат, “ладу" ладицу-еснафску
кутију лепо украшену и цеховски барјак зелене боје
“дамаске". Постојала
је
такође цеховска Скупштина свих
мајстора и цеховски Суд. У “Статистичком погледу у
Будиму живећих српских разних занатлија и мајстора,
кућа и дућана“ који је сачињен 1719. године налази се и
име Јована Живковића из Јагодине, Ристе и Ивана
Вељковића и Адама Цреваревића из Параћина. Пошто
попис не наводи код сваког имена занимање и место
одакле је дошао можемо претпоставити
да
је било још
занатлија из јагодинског дистрикта који су побегли пред
Турцима
у страху за свој живот и имовину.
О Немцима досељеним
у Јагодину у периоду од
1718-1739. године податке наводи и Душан Поповић с
напоменом да јеовде било и српског становништва које
се после сеобе под Чарнојевићем 1690. године враћало
стари крај. Занимљивоје
у
да и данас у Јагодини постоји
насеље Табани названо по мајсторима табацима који су
на овом месту низводно од града на реци Белици
обрађивали и “лешили" коже. Улица према овом насељу
између два рата звала се “Табачка улица“ или “Табачка
чаршија“. Ови топоними по свој прилици датирају из 18.
века када су град запосели нови немачки занати какав
био табачки. Период прве аустријске окупације 1718-
је
1739. имао је велики политички,
културни и привредни
значај на српско становништво у градовима, осећао се
дах другачијег и модернијег живота јер су аустријске
власти имале либералнији однос према трговини, занати-
ма и другим делатностима становништва.
У другој половини 18. века јављају
се у већој мери
трговци стоком српског порекла који су трговали са
18
Аустријом. Један од најпознатијих сточарских трговаца
био је Коча Анђелковић, проглашен капетаном од стране
аустријских власти, вођа чувене буне против Турака 1788.
године
у јагодинском округу. Коча
је иначе родом из села
Пањевца код Јагодине, данас Кочиног Села. Према ста-
тистичким подацима из 1768. године Јагодина је имала
зиданих кућа и кућа на спрат, а 1784. године 150 турских
кућа, 15 српских, 15 циганских са
укупно 1.169 становни-
ка.
i
После аустријско-турског рата 1788-1790. године и
Кочине крајине, Порта у Цариграду је, увиђајући опа-
сност од српске борбе за ослобођење, донела Хатишериф
1793. године о преуређењу београдског
пашалука.
Трговина занатство се знатно либерализују, укидају се
турски читлуци, забрањује Јаничарима повратак
пашалук, укидају се турске порежџије а постављају српс-
у
ки обор-кнезови који су прикупљали порез и предавали
Турцима. Ситуација се међутим, погоршава 1801. године
са доласком 4 дахија у београдски пашалук, а с њима
терор и безакоње што је коначно изазвало кипуће
незадовољство народа и устанак 1804. године.
У периоду пред 1 Српски устанак јављају се у
већем броју јагодинске занатлије
дућанџије српског
-
порекла, упоредо са трговцима који се регрутују из
богатих сељачких кућа и баве махом продајом стоке.
Тиме почиње
да
се раслојава компактна сеоска средина,
ствара првобитна акумулација капитала која се реализу-
је већом куповином занатлијских производа у граду.
Тешки читлучки односи које је и даље наметала власт
дахија кочили су ове друштвене процесе обострано
корисне и за градско и за сеоско становништво.
Владавином дахија били су незадовољни сви слојеви
становништва сеоског и градског, пословни људи и срп-
ског и турског порекла. и занатство, размена роба, услуга и новца нагло је
У својим “Мемоарима" Стевча Михајловић пише
порасла. То показује и размена робе са Аустријом исте
да је његов отац Михајло Јовановић-кујунџија, родом из 1807. године када је из Србије извезено
у вредности од 3
села Ратаја у Жупи, учио кујунџијски занат око 1790. милиона гроша,
а увезено за милион
1
гроша при чему је
године у Нишу код тамошњих Турака, а затим
је све до приход од царине био 200.000
гроша. Главни извозни
је
1804. године радио као кујунџија у Јагодини. Кад избио артикли су били: стока, сировине, храна, шишарке,
устанак Карађорђе га је позвао у Тополу да надгледа ма- шљиве, вуна и кожа, а увозни “колонијални еспапи“:
јеторе кујунџије који су радили у његовој кући да би се шећер, кафа, пиринач, чоја, свила, памучни предмети,
1805. године поново вратио у Јагодину као “буљбаша гвожђе, челик, алати, барут и друго.
пред војском јагодинском“, а доцније добија и титулу
кнеза.
Исте 1807. године у Јагодини
је забележена и једна
продаја дућана између Стојана Нишлије и Атанаса
У архиви града Земуна помиње
се 1808. године Нишлије за укупно 464,13 гроша са целокупним стварима
златар Ђорђе Милићевић, родом из Јагодине који је “еспапом".
“дошао овамо дакупи себи потребан алат и друге ствари Ипак средиште привредног живота у Јагодини
за обављање заната, да је од овдашње славне команде одвијало се око мезулане која је имала своје пратеће
добио пасош који важи на три месеца“. У саслушању
код занатлијске и друге услуге око прихватања и смештаја
војних власти Ђорђе Милићевић је изјавио: “Ја сам два путника, поштоноша-татара, трговаца и званичних деле-
пута долазио овамо из Србије и то: први пут у доба гација. У мезулани и пазару око ње одвијао се промет
великог турског рата (1788-1791.), и служио сам у Земуну
која
робом се преносила Цариградским друмом. Још у
код покојног Тодора Јовановића четири месеца као кел-
нер. Онда сам радио код Николе Лацка златара три и код
средњем веку једно од најважнијих занимања била
гласничко-весничка служба без које се није могло замис-
је
Симе Николића
три године као златарски калфа, а потом лити функционисање државе. Први систем преношења
сам отишао у Ириг, где сам се оженио и задржао петнаест писаних вести на подручју централног Балкана био
је
година отприлике пре четири године вратио сам се опет у
Србију, а своју сам жену оставио у Иригу, где се још и
организован
у римско
јом која је ишла линијом:
време (1--ГУ
век) и то комуникаци-
Сингидунум (Београд) -
сада налази. Други пут сам дошао овамо марта 1809. Виминацијум (Косотолац) - Идимум (Медвеђа) -
године". Мутацио ад Октавум (Дражмировац) - Хореум Марги
Следеће, 1809. године у протоколу шабачког маг- (Ћуприја) - Сарматес (Параћин) и Наисус (Ниш). Од села
истрата помиње се “Живко Бојаџија из Јагодине, места Крушара, испред Ћуприје одвајао се према данашњој
који тужи Павла Богетинца житеља шабачког за нека територији Јагодине важан огранак ове комуникације
аманете“. који је ишао поред Ђурђевог брда, косом Ћелијан у
После закључења примирја са Турцима 1807. Шуљковац, Драгошевац до Жупањевца који је био на-
године, у Србији је почела живља и слободнија трговина јзначајнији центар за лугомирску долину. У то време

19
 важило је јединствено устројство поште које су обављали путу привилегије због важности поште коју су носили, а
курири (сивог, согтеттив) као државне поштоноше. могли су успут да унајмљују свеже коње. Мезуланама
Пошта и трговина у средњем веку одвијала се (мензил-ханама) су управљале мензил-ханџије са потре-
углавном овом централном комуникацијом за службене бним бројем суручија (коњоводаца), сахија (пешака) и
(државне
ивојне) и цивилне потребе. Главно саобраћајно чауша-помоћника
и
момака који
су одржавали мезулану
средство били су коњи на којима су се гласници врло и чували коње. Суручије су носиле вести од једне
мезу-
брзо кретали. За царске потребе коришћена су кола, лане до друге и са споредних на главни друм.
каруце, делижанс, у којима је превожен и различит терет. У београдском пашалуку било је 3
царске мезу-
Постојање гласника и превозних средстава забележено
је лане: у Београду, Хасан Пашиној Паланци,
у бројним српским средњевековним повељама као и на (Смедеревској Паланци) и у Јагодини, а до Цариграда
фреско-представама у манастирима. Од 14: века био је
укупно 17 мезулана. У то време је раздаљина између
интензивнији каравански саобраћај са коњима и камила- Београда и Јагодине износила око 25 сати јахања, а пут
ма
који су се користили за трговачке потребе. Старо име од Београда до Цариграда се прелазио за 7 до 10 дана
за Багрдан код Јагодине било је “Геуе Ваш“ што
значило камиљи пут, појило и састајалиште каравана на
је "татарског терања". У Београду је
било 60, а у Паланци и
Јагодини по 40 коња. На челу татарске организације
Цариградском друму. Турско освајање Балканског полу-
се
налазио “Татар-Ага".
острва увело је карактеристичан начин преношења У 1 Српском устанку нису постојали јединствени
поште. После Сулејмановог освајања Београда 1521. прописи о организовању поштанско-курирских веза, већ
године, наређено је да се кроз места кроз која је пролазио је једноставно пренос писама регулисан наредбама.
Цариградски друм подигну ханови за прихватање путни- Сачувана су Карађорђева писма упућена преко гласника
ка, војника и цивила као и професионалних гласоноша- угледним војводама Петру Добрњцу (1805) Живку
татара. У Београду је
до краја 16. века подигнуто више Шљувићу (1811) и Антонију Пљакићу (1810).
ханова и каравансераја а први је подигао Мехмед Паша- Организованија делатност преношења поште и
Пири 1523. године, а највећи Мехмед Паша-Соколовић
1576. године. Потребу установљења
поштанске линије од
функционисања српских мезулана почела
је
1811. године
када је Карађорђе наредио да се у свим ослобођеним кра-
Београда до Цариграда изискивали су и све учесталији
дипломатски контакти између Аустрије и Турске када
је
јевима “учине мезулане са по 4 коња и 3 мезуланџије" с
ТИМ да се питање
издржавања мезулана реши путем
,
1563. године постављен аустријски
резидент у Цариграду. прикупљања пореза, што се види из његовог протокола
Пут дипломатске поште ишао је територијом Србије 1813. “Писати
године: COoBeTYy... Стојану
преко Београда, Паланке, Јагодине и Ниша. Константиновићу из Јагодине да држање мезулана
Организација татарске службе на Цариградском
трошак платити у напредак војводе сами мезулане да
друму и на другим турским комуникацијама била је држе." Овим одредбама трошкови мезулана пали су на
добра. Сами татари, вешти и брзи јахачи уживали на су локалну управу, што је
изискивало стално држање

20
 зе. А,
Караван на Цариградском друму у ХУТ веку

особља
уИмајући
овим објектима.
у виду политичко-стратегијски значај
ценама производа и политичким вестима. Тако се 1819,
године поред турских мезуланџија “Авди-Аге" и
Јагодине после П устанка Кнез
јагодинској мезулани
и Милош
је настојао да
у “Ибриш-Аге" помиње и први српски мезуланџија у
Јагодини “Нови Јахићије“ који је закупио мезулану за
раде њему поуздани и одани
људи
који ће га обавештавати о проласку турских татара, о 25.000 гроша годишње , а већ 1825. године Јанићије

21
Радовић постаје главни јагодински мезуланџија. ћемо и накоју руку шанац градити, а сами нипошто
Истовремено
ланама
и сеуказом из 1824.
године
постављају “кириџибаше" које
у царским мезу-
су држале коње и
ништада не започињу“.
Наведени подаци о јагодинским занатлијама,
давале их под кирију како татарима тако и приватним њиховим „пословима, односима са Турцима и статусу
лицима најчешће трговцима и
занатлијама. сведоче нам о постепеним променама и укључивању
У време 1
Устанка
у
Јагодини је забележена и прва занатлија Срба у свакодневни привредни живот града.
градња једног јавног објекта. То је у ствари била Кретање занатлија у другој половини 18. века и почетком
адаптација јагодинске џамије за војни магацин 1812. је
19. века знатно веће и либералније, занат се прихвата и
године како је и забележено у Карађорђевом протоколу. учи у тадашњој Аустрији, Београду, Турској (изван
“Писато Лазару мутаву и Милошу Обреновићу војво- београдског пашалука).
дама да пошаљу десет мајстора
ју шиндру за магацин ћамију“.
у
Јагодину да проструга-
Истог дана наређује се
Од великог значаја је био комплекс послова и
услуга на Цариградском друму, пре свега око мезулане
куповина 6.000 ексера и 20 ока гвожђа за потребе овог где су се поред угоститељских услуга давале и друге
посла. “потребе мензулске као покровце, колане, самаре, 30-
После три месеца посао је био завршен од 9. јер бнице" које су према речима Станоја Станојевића “доби-
априла у Протоколу стоји да је “Писато Магистрату јане из смјестишта" којих је на
Цариградском друму било
Јагодинскому, да наплате Мајсторима,
када соврше у Београду, Јагодини и Алексинцу.
Магазу, по 30 пара, и да на јавите колико свега има на- Постепено преузимање привредних функција на
дница.“ страну српских занатлија и трговаца имало је и
Нешто доцније 8. Јуна исте 1812.
године, у национално-социјални значај на селу одакле ће се регру-
Јагодини је прављен одбрамбени шанац што је такође товати један нов и импулсиван слој пре свега млађих
забележено у Протоколу: “Писато господару Милоју људи ради учења и прихватања заната.
Теодоровичу да учини наредбу да се јапија за шанац у Политичке прилике после 1 и П Српског устанка
Јагодини оцече и свуче,... и кад се оцече и свуче јапија у овај процес ће још више поспешити а потом и створити
Јагодину, одма да нам јави пакчемо ми јадан доћи или државно-правне основе за његову егзистенцију.
Господар или Јанићије, да најпре уштудирамо како
A
5. ОСНИВАЊЕ ЕСНАФА
У ЈАГОДИНИ
Први помен еснафа у
Јагодини датира од 29. новембра
„ЗА ea CV EO fr га
~и
У
AKACĆACA OC о
1818. године што је уједно на-

фра
је „У
о ORAOУ и Бретон. ЛУ Oi. aa:
O

У #74

Čočnieate јстарије помињање оснафа

РА

ЈА иу
be влточка за y
пре
+

„“ з
Србији 19.
века према докуме-
нтима и протоколу Кнежевске

0 O /agt
i
Канцеларије у Крагујевцу.
ika бе гЕ Ст eg:
је
Ti MRAV e у“

ir Če ita а Mrs ia rana,

mr e ei да
кор У писму Кнезу Милошу

А Таут + OZ A “Михајло Кујунџија и еснаф

У и~,
HO ::

ira
S".
SK ara
a A a ceo IP пете FE јагодински“ жале се на Турке
аи У таг –тпу AL јела њ ИмеИРА#
mee-
Гои
Pod
7

155
де
и
ерлије који наплаћују кирију за
јак
пора ЈЕ 4,
ти
AA

А
2
а Крин gi
су
зиратну земљу коју оре сироти-
журе пе Cd
4

за сеје
e
NOVA < ња. Следеће године 11. Јуна
i. ceлаАДЕ“жооуИ узе
зе
DOJE: ве
re.ave“
1819. год., Кнезу Милошу из
a? РАТА ЕАУ ПА
#
У
Таља
=
.... e убише VAN аи излије
/ Јагодине пише Димитрије

a ak
СУ уско

A
eb a i.e ЈА 725 WM. Георгијевић, обор-кнез левачки

ređe АИ котане7и
~
Акве
a

и Милета Радојковић, кнез

иза с Ја тил
аже
ок о
темнићки. “Овде дошли
усели
|

SLO УГЛА су

rary
x#5 #0 44 се Ствуњу У

вани Да БГ e <

je да
чаршлије и молиду за Радована,
4
:

секу
нож,
rei
У

~
4
»
бе ИСА Če

AN
Сали“ плав аи што је тамо у апсу, да би му
|

У
ЋЕ .%

Го
И фес

do M ME
„a A
/ Азери
пешаци CP 4“
vi 79 700
учинили неки термин, јер стоји

у
Čet па MAA иKG му хан затворен, нема никога да
MET
SE. 5 доњи
Се
Жиче „<“ што прода. И тако буде Ваша
72 «7
А гута.
ј
4

ЖЕ
и,кеKA
ко

—
У #
Ли AZ LO ДЕА
милост
ћефили
произволила, они ћеду
бити
овдашњег".
од стране еснафа

#77]
Из ових докумената
#

рта САР
„7 2
видимо улогу и значај еснафа
RVUCAVA.
како друштвени (у заштити
Писмо Михајла Кујунџије Кнезу Милошу 1818. године у коме се први пут помиње сиротиње од Турака) тако и
Зеснаф Јагодински“ струковни у преузимању бриге

23
за члана коме дућан стоји затворен. Такође је евидентно Тако се још 1818. године у Крагујевац шаљу
да је реч о заједничком еснафу занатлија, трговаца и јагодински кречари који треба да окрече Момачки конак
кафеџија будући да се помиње Радованов “хан који стоји (доцније назван Амиџин конак) 1820. године из Јагодине
затворен". се тражи јеменеџија 1821. године шаљу се барут и
,
Наредне 1820. године из препоруке Кнеза Милоша фишеци јагодинских фишекџија и барутџија и то: 130 ока
који “Ниже подписати дајем Мемиш Мехмеду из барута, 100 туца фишека, за укупну суму од 1234 гроша.
Јагодине, који је код мене једну годину у служби пре- Такође су 1824. године тражени у Крагујевац качари и
бавио, частно се владао и како полази с мојим дозволени- бачвари , 1826. године баштовани , а 1832. године
јем у Јагодину, себи тражити место занат свој радити,
којего препоручујем еснафу његову примити га“, можемо
Јагодински суд шаље Кнезу Милошу “Цигларе
7 које Стеван Величковић
црепаре и
укупно предводи и Стојко
закључити да је
еснаф био заједнички за српске и друге, Нешић, ћерамиџије".
углавном турске, занатлије. Исто се може извести и из На другој страни било је масовнијег и трајнијег
заједничког рачуна јагодинских мезуланџија досељавања занатлија у Јагодину, најчешће са југа
испостављеног Кнезу Милошу приликом његове посете Србије и из Турске. Тако је 1822. године “Дано дозв-
Јагодини 1820. године када се међу вршиоцима разних оленије кујунџијама из Јањева, Латинима Петру
услуга помињу занатлије: Цока Касапин, Радован Љојчетовићу и сину његовом Ивану, Андреји Ђурићу,

a
Механџија, Јован Арабаџија, Демир ахурџија (асурџија),
Бектеш налбанта (поткивач), Видоје суручија e.
KAO Opa = 7
RAM. ветра васса 0 :
аса
њих Би аи AP,

(поштоноша) Омер суручија, Мита суручија, Бошњак

а
=
аи сме ea#o А
суручија, Хамџија суручија и друге занатлије.

орањеА
O првим Јеврејима у Јагодини који нису при-

aa ON e
Ерик ако,
аб ueит,
СТЕ
ши
падали никаквим еснафским удружењима сазнајемо из
писма Михајла Кујунџије 1820. године у коме Кнеза
e
до
же
aa O
~s
њи
Ар
три о
дина
OKA.
ДА, ва. Роа,
ja.
ПА 4.
MOĆ
о аи

Ze.
о

o
Милоша обавештава “како има овде у Јагодини два рис.
фута Пси. Сакари С ду
ri e А АЕ,
ЊЕ

Ćć“ OL
тета
ара
дућана чивутски, један чивутин именовати Давид седи с 44 ON.
ae и A.
ни a:(Фетна а са,
Ро Ро др северни

и
о

ИВ
а
7
уде Судњи
кућом у Софији други с кућом у Београд. Саде им Сима Сото Бе. ми с
Kara
па

главницу да иј узме, они кажу: ми недама главницу,

немамо обичај".
За државне потребе и потребе Кнеза Милоша
бавио. ~ OZ ~
лично јагодинске занатлије су обављале многобројне gad Паок то, те

послове што се види из многобројних захтева и писама

2.“
Кнежевске Канцеларије да се у Крагујевац пошаље
одређена роба или лично занатлије. Писмо Атансија Талијана Кнезу Милошу 1824. године

11
Маријану Голомешићу да могу отворити
у
Јасики Нахије
Јагодинске дућан и у овом радити свој занат кујунџијски
можемо предпоставити да су исти израђивали цеви за
овај јавни водовод.
и еспап продавати по обичају, свакому, пошто се с ким Први попис страних занатлија у Јагодини
извршен
погоде". је на захтев Државног Совјета 1837. године у коме се
Оживљавање привредне активности у Србији тражи “да сви они који у Сербији дућане, магазе и меане
после П
устанка утицала је
и на градитељство и долазак држе или годишњу шпекулацију воде, било они од куд му
страних мајстора које је често позивао и сам Кнез драго... списак начине и Совјету пошаљу страни подани-
Милош. Међу првима у Србији био
је
Антоније Талијан ка“. Из одговора на овај допис види се да је тада
у
чија је специјалност била сликање (кречење) у штруку.
Овај мајстор прихватио се
осликавања јагодинске цркве
Јагодини било
из Малешева,
14 страних занатлија и то:

3 из Костура, 5
“2 из Битоља,
из Врања, 2 из Ниша, из ]
]
коју је “дао сазидати“ Кнез Милош 1818. године. За уку- Пирота". За странце је важила “дућанска аренда“ коју су
пан посао на осликавању јагодинске цркве Антонија морали да плаћају сви укључујући и Јевреје којих је те
Талијан је био исплаћен 800 гроша. 1836. године у Београду било око 2.000 а у
унутрашњости
Убрзо
је
Антонија Талијана, који је неколико го- око 150. У писму Кнезу Милошу 1824. године кнезови
дина био становник Јагодине, ангажовао Кнез Милош за Суда јагодинског обавештавају га “да
је у Јагодини поха-
израду штукатуре у конаку у Крагујевцу што видимо из ран дућан једног ћивутина по имену Хаим до најманег
писма Кнежевске Канцеларије од 7. Јуна 1824. године: парчета“.
“Писано мајстору Антонију, зидару, Италијану у И поред тога што се еснафи као установе занатли-
Јагодини будући да
је Господар овде почео један конак ја у Јагодини појављују у документима од 1818. године,
зидати и рад имати штокатор, а не по свим обичајима, је
реч још увек о старим наслеђеним турским организаци-
таван. Тога ради њему препоручено да дође амо, по при- јама у којима постепено примат преузимају домаће
њатију овог писма, само да покаже како ваља пак ће занатлије. Није било писаних правила и уредаба по који-
после ови сами мајстори моћи радити таков“. ма би се владале занатлије, већ се одржавало обичајно и
Доцније је Антоније
Талијан радио на више црка- традицијско право када су били у питању статус мајстора
ва у то време у Сибници, Чокешини, Боговађи укупно за и шегрта, продаја робе, отварање дућана, конкуренција и
745 гроша, где се показао као угледан и добар мајстор и тд. Било је забрањено отимати туђе шегрте, новац од
учитељ. У
Србији
је
радио све до 1857. године када се вра- чланарине “устаклука" еснафу одвајан је за школу и
тио у Италију. цркву и еснафску кутију. Занатлије које нису поштовале
У документацији о градњи и оправци чесме у ове одредбе биле су осуђиване на казну куповине воска за
Јагодини 1826. г. налази се име “зидара Атанаска“ из
Софије који је радио на овом објекту. Према извештају
цркву а било је и телесних казни нарочито за
оне који су
радили у недељу или празник.
кнезова Магистрата
“лончара
(Суда) јагодинског о жалби
овдашњи“ због неплаћених рачуна за цеви, сам
Многе одредбе од случаја до случаја доносио
Кнез Милош, било по молби или по личној процени
је
25
и потреби. Тако у наредби јагодинским дућанџијама од ком другом,но једној компанији од три ортака. Цока не
17. Јануара 1822. године стоји
да “којег би дућанџију у притежава такав капитал да се може сам држати“. Из
дан недељни или празнични нашао да пре совершенија овог одговора видимо да је еснаф (струковни) морао
Литургије дућан отворио је,
таквому да може двадесет имати најмање три члана. Наредба Кнеза Милоша о
пет батина ударити и двадесет пет гроша за цркву узети установљењу еснафа за сваки занат посебно која је
My”.

Многе занатлије су ради отварања дућана морале

важила најпре за Крагујевац, издатаје
23. Новембра 1823.
године и гласила је: “да
никакав занатлија осим његовог
да се лично преко суда обраћају Кнезу Милошу. Тако се заната други занат предузети не смедне, трговац не зани-
1820. године “Цока Касапин спроче осталих моли Кнеза мати
се сваком трговином, да се еснафи међу мајсторима,
да му одобри држање касапнице“, Качар Јован обратио
се 1824. године Кнезу за сечење јапије у околини Јагодине
трговцима и прочима заведу“.

"јер је врло сирома“. Ha поновљену молбу Цоке

Следећих година еснафи
су
уведени у Шапцу 1823,
Јагодини и Смедереву 1824, Београду 1825, Неготину
Касапина 1824. године Кнез“ Милош одговара Суду 1835. године. Да је еснаф у Јагодини већ
деловао 1825.
Јагодинском “да Цока не може получити магазу док се године видимо по одобрењу тројици јагодинских касапа
год тамо, као што су
се еснафи у Крагојевцу установили, Цоки Поповићу, Авраму ·Радуловићу
и Цветку
не установе. И када то заведеније почне набљудавати, Јовановићу који су
јагодинску касапницу узели у закуп на
онда ће се дати магаза, и то не једному, било Цоки или три године за 3.000 гроша, тражећи од Кнеза Милоша да
им одобри веће цене меса.
И поред устројства еснафа Кнез Милош је и даље
КИ Čar sani
сатеот#8 задржавао право да својим личним одлукама и наре-
|
5 „
Бостону
род
дбама регулише живот и рад занатлија, прописује упу-

~>
РС И

а
:

„Čao 5хa aaa дни

e
тства, одређује цене или ангажује занатлије за личне или
EI Mg 3

бусионт иљи 67%.

икони, PP до “~ De 4 e.
ак
#27

eee ДЕОБЕ Док Бакау, државне потребе по ниским ценама.

aO
+

за жар
Фе
:

OEBJI UZORA
ду
све исри
ЗА
Тако су на захтев Кнеза јагодинске асурџије
Ули Су Деосињег

ди
ВРХ азрдлнто
А о рате же
Дре O aaa испоручиле 1824. године већу количину асура , 1826.
године јагодинске ћерамиџије 3.000 комада ћерамиде по

њи
Ра

аaaa
ПО
И ин СДЕБЕРЕДЕТАЊ
П

гроша
,
а 1831. године још 4.000 комада , 1831. године
ракиџије око 1170 ока ракије и тд. Неки од занатлија
4
ala
~
7722. а. | партију“
>
ишао је директно у Крагујевац ради вршења послова и
Aaaa:
-

7 услуга. Тако се 11. Септембра 1832. године од стране

јагодинског Суда Кнезу упућује “По вашем височајшем
Упућивање табака
и сарача иа Јагодине Кнезу Милошу
1832. године
налогу шаљемо табака овдашњег, њему е име Волк а он
носи по захтеву Ваше Светлости едан Сахтиан и мешину

26
едну урађену а овлака џеман урађени но он ће и такове по
заповести Вашој чинити. С табаком заедно долази и
Сарач Мемет". За војне потребе у Јагодини је 183].
године почела са радом радионица за израду шалитре о
чему кнезови Суда јагодинског обавештавају Кнеза
“нисмо пропустили ома призвати оне мајсторе који су
почели овде шалитру градити и казати им да они штогод
овде шалитру изградили буду да ником на страни про-
дали нису но да исту шалитру нама предаду". Да
Јагодина била чувена по фишекџијама и барутџијама
је
видимо и из документа од 1833. године по коме се “У
Крагујевац шаљу фишекџије из Јагодине и оне који знају
фишеце правити, кои числом 12 има“.
Кнезу се, такође, 1831. године шаљу нови циглари
и дунђери “све овдашње цигларе њи има седам: Мека
Беширов, Младен Циглар, Милосав Ђорђев, Дмитар
Стојков, Ивко Стеванов, Пера Стеванов и Петар Симић.
Они воде са собом слуге своје и носе сав потребан им
алат“. Такође се у истом писму Кнезу препоручује један
берберин “да око доктора Ваше Светлости послужује и
практицира се око њега он је момак добар и од свију
бербера овде зато најспособнији".
И отварање дућана је било регулисано
одобрењима врховне власти што се види из писма кнезо-
ва Суда јагодинског који 1824. године траже од
Господара да од Турака ерлија добију 6 дућанских плаце-
ва за продају различите робе. Још 1821. године Кнез
Милош је лично, после неколико паљевина дућана у
Јагодини, наредио да се убудуће исти не покривају сла-
мом већдаскама и ћерамидом, а одредио је и први порез
на “дућане и магазе, као и на непокретна добра која фајду
доносе". Први порез на трговачке и занатлијске дућане
први пут је примењен у Београду 1834. године и то: на
занатлијске дућане 1-4 талира годишње
и на трговачке 2-
10 талира годишње. Разрезивање
пореза извршен је тако
што су позиване “устабаше свих заната“ које су селек-
тивно доносиле стопу пореза за поједине занате и трго-
вачке дућане. У ту сврху као и због решавања других
питања занатлија и трговаца Кнез Милош је одређивао
надзор над еснафима у појединим местима, одређивао
извршиоце и надзорнике, доносио одлуке о кажњавању
занатлија.
Разматрајући питање статуса еснафа у периоду до
доношења Уредбе о еснафима 1847. године Тихомир
Ђорђевић наглашава да је “Кнез Милош као и у свему
другоме и у еснафима је је
хтео да буде све и свја. Он онај
од кога потичу све ове наредбе и сви прописи. Он се стара
о њиховом напретку
се
и о угледу занатлија. Он наређује да
оснивају еснафи, он их корегира и комбинује, он се
меша у њихове чисто унутрашње послове, поставља уста-
баше (старешине) и даје им пуномоћје, наређује
да се неко
прими
у еснаф без уобичајене таксе, пресуђује ствари које
спадају у надлежност еснафа и тако даље".
У Јагодини
су неке одредбе Кнеза Милоша биле и
дугорочнијег карактера што се пре свега односило на
откуп старих турских дућана, ушоравање главне улице и
зидање нових дућана од бољег материјала. Број
становника Срба нагло расте у односу на турски живаљ
који се полако повлачи, напушта или продаје земљу, куће
и дућане. У Србији је 1820. године било око 7.000 Турака
а у самој Јагодини око 100 турских кућа, од укупно 260
кућа. Већ 1831. године број кућа у Јагодини износи 408 од
чега турских једва десетак. Имена неких од турских
занатлија у Јагодини налазимо у Уговору о продају
имања 1829. године извршеног између продавца Шеин
Хасана, ефендије нишког и Николе Мутавџије из
21
Јагодине за укупно 105 гроша о чему се издаје сенад 1836. године који је полако
преузимао надлежности око
(тапија)
а коју су потписали сведоци Турци и Срби: Абу-
Бећир, спахија из Јагодине, Мула Сулејман, имам
занатских прописа, пореза, статистике занатлија и дућана
којих је било све више након Хатишерифа 1833. године и
јагодински, Павле џамџија (стаклар) Илија налбантин,
Милош Ковач,
Илија Меанџија, Стеван калпакџија,
све веће слободе рада и промета производа капитала.
Према првом попису јагодинских занатлија од 25.
и
Митар арабаџија, Никола гвожђар, и прочи и Рукија- Септембра 1836. године и “Списку еснафа у окружју
Мати-Налбанти Омер. јагодинском наодећи се" у
вароши Јагодини било: је
У периоду између 30 и 40-тих година 19. века број
српских занатлија нагло расте што се може пратити у Марвени трговци 9 Ковача 2
различитим документима најчешће судским. Тако се по Калаузи 2 Дунђера 9

различитим основама у периоду 1825-1834. године Болтаџије 2 Абаџија 27

појављују имена следећих занатлија: 1825. -Андреја Терзије 72 Качара 22
Туфекџија, Никола Фишекџија, Ђура Магазађија 1828.
Јован Калајџија, Нешко Рабаџија, 1831. -
Андрија
- Папуџије 20
Ћурчије21
Колара 6
Бербера 4
Баштованџија, Величко Торбар, Стоша ШЏигерџија, Табаци 14 Туфекџија 4
Живко Мутавџија, Иванча Коларџија, Милосав Терзија, Бојаџије 3 Сарача 2
Милосављевић, Марко-бакалин, Петар Терзија, Петар Мутавџије 15 Ужара
Чирак, Стеван Андрејић, терзија и Тодор Дунђерин 1834. Калајџије 18 Асурџија!6
- Атанасије Јовановић, казанџија.
Меанџије 18 Самарџија2

црквеном имању
о
Из Уговора закупу дућана који
су се налазили на
у периоду 1829-1837. године сазнајемо
Магазазије 39 Налбанти 2
Бакали 2 Кантарџија 2
имена закупаца занатлија: Сибин Терзија, Милосав
Мумџије 6 Фишекџија 2
Абаџија, Марјан Мутавџија, Павко Ткач, Среја Терзија,
Лончари 10 Баштована 30
Вуча Ћурчија.
Кујунџија 12 Ћерамиџија 7
Такође у списку одсељених пореских глава из 1833.
године налазимо имена занатлија који су извесно време
Седлара
] Восковарџија 2

боравили, радили и
продавали своје производе у Укупно занатлија: 414
Јагодини. Помињу
се:
Смиљко Касапин, Марко Солар, У наведеном списку запажа
се
велики број терзија,
Мита Ужар, Живко Рабаџија, Станко Бојаџија, Стоша абаџија, папуџија, ћурчија што се може повезати са све
Калпакџија, Маринко Дунђер, Јанко Туфекџија, Риста већим потребама како градског тако и ослобођеног
Табан, Ђора Колар, Илија Калајџија, Живко Мутавџија.
Први бројчани попис
сеоског живља за лепшом и модернијом ношњом. Такође
занатлија у Јагодини и је велики број магазаџија-трговаца и препродаваца.
околини направљен је на захтев Државног Савета Србије Бројност и врста заната указују такође на разноликост

|
 zu. Иii
prod
Дањ с
Сат a7 LA24 ea
Уж77
DO
|
00007
ДИ Та
e
-
č

a
ФПО 2eова“
И пр,
0
мотвње
уде
о
ои iiO
ИOON
р уна декан ктов кои
бака пе
свак, 2
д

>

пен
Кет роу
пе
и
HO овог
4 5 Веи,
игре Tore
тв.
a aaa
ИРА

а
aaai
ов
шеик, зри
јааAX, а, уд
о=
оваа

а
2:
EC
> OC e „Z

Ирака. РоРе пете

r Zora ,Х _
te. :

ретка“ Сињ скитди

о

dena 608;
ар, КЕ
Роне св
У
ATA AK,
„0 aki. 772
„6 оф
КАД,

и YUa
TA
;

РТ
Ж

орке Ровера
а=“
i

ето. ге
Писмо
српских мезуланџија Кнезу Милошу 1837. године

захтева у свакодневном животу становништва. Било и је подаци да су закупци бара у округу јагодинском 1833.
сасвим необичних занимања као што је
хватање пијавица године били Јевреји Јаков Шихтер из Дарбе и Симеон
за потребе бербера и физикуса (лекара). Тако постоје Поле из Земуна. Неке од занатлија којих није било у

29
Србији позивао
фебруара
је и сам Кнез Милош.
1834. године Панти
у
Тако

Стојили,
конзулу у
писму
од 17. чаршија.
Управителному
|Y pamopry
Совету“
поднесеном
начелник
“Српском
Магистрата у
Београду стоји: “Ја сам рад набавити једног јувелира из Јагодини“ Михајло Грујовић обавештава “Да су у
Беча у Србију, да овде награди млого драгоцјени и бри- Јагодини кроме под бинама наодећи се правитељствени
лијантима и дијамантима искићени ствари и посуђе за дућански плацеви, прочи плацеви у списку означени уз
Султана, великаше турске и за мој дом“. пут с леве и десне стране као наставак чаршије на њива-
И поред све чешћег и бројнијег учешћа занатлија у ма кукурузним, премерени и побележени“, те да “сви
привредном животу Јагодине, у документима нема много за
плацеви будуће дућане морају бити од стране пута исте
података о њиховим удружењима-еснафима. Никола дужине од 20 фати". Оваквим прописима створени су
Вучо
усвојој студији о еснафима у Србији предпоставља услови за урбанизацију главне чаршије у Јагодини и
да су неки од еснафа
у
Јагодини основани одмах након П
Српског устанка, пре свих Ужарски еснаф чије се осни-
“Српске вароши" која је била ближе реци за разлику од
“Турске вароши" уз Цариградски друм (приближна
вање везује за 1819. годину. Архивских података нема а данашњатраса железничке пруге).
табела о Еснафима у Јагодини од 1819.-1900. године Због наглог повећања броја занатлија већ долази и
прављена је
крајем века за потребе Министарства наро- до конкуренције, како сеоских заната тако и путујућих
дне привреде. Датум и година оснивања појединих занатлија. Овај процес је текао врло брзо што је од
еснафа у другој половини 19. века на основу архивске варошких занатлија изискивало потребу боље пре свега
грађе показаће се као нетачни и непоуздани. Тако
године жалби
Папуџијског еснафа у
1836.
је еснафске организације, са строжим правилима
ма. У Јагодини је нарочито била
и
одредба-
велика конкуренција
посредно у
Свилајенцу, Кнез Милош на захтев Папуџијског еснафа у међу дунђерима који су долазили сајуга, често сезонски
Јагодини забранио да се “папуџијски еспап“ продаје у прелазећи из Турске ради печалбе. Међу њима је било
“дућанима трговачким него само папуџијским“. Jo највише Цинцара “гога "који ради боље наплате “чираке
оснивања Уредбе о еснафима, према табели Н. Вуча, у своје у калфе а калфе мајсторе пишу и тим начином
у
Јагодини је тридесетих и четрдесетих година прошлог неправедно наднице своје наплаћују“ како стоји у једној
века образован Мутавџиски, Туфекџијско-кантарџиско- жалби јагодинских дунђера. У истом документу се наво-
ножарски и Асурџијски еснаф. Неки од ових еснафа су ди да је Кнез Милош донео решење “по чему је определио
изгубили право на постојање смањивањем броја занатли- да све у Сербии вобште мајсторе, калфе и чираке (шегрте)
ја испод 3, као што је био случај са Мутавђијским постојану надницу и то следујушћим начином: 1.
еснафом који је крајем века имао само 2 члана. Мајсторима да се плаћа надница по 5-5 1/2, 6-6 1/2 гроша
Поред првог пописа заната и занатлија, Државни чаршиски, будући да међу мајсторима има бољи од боље-
Савет је 1836. године наложио да се у свим српским га и гори од горега. 2. Калфама по 4 1/2 гроша 3.
градовима побележе и премере дућани и дућански плаце“ Чирацима 3
1/2 гроша".
О све већем броју јагодинских
ви са правцима ширења трговачких и занатлијских занатлија у периоду

30
 1837-1845 сазнајемо посредно из Књига венчаних у овом
периоду
у Јагодини које се
чувају у Историјском архиву у
Јагодини, где се у улози младожење или часника јављају
следеће занатлије но годинама:
1837.: Ђока кожар, Стефан седлар, Живко терзија
1838.:Георгије брдар, Димитрије табак, Вуча
сарач, Еремија терзија, Марко ћурчија
1839.:Мита кафеџија, Рајко бојаџија, Стеван
ћурчија, Вељко терзија
1840.: Паун Ћурчија, Ћира рабаџија, Вељко
грнчар, Митар ковач, Стојан рабаџија, Сибин терзија,
Аврам меанџија, Ђора ужар, Петко папуџија, Вучко
берберин, Радојко калајџија
1841.:: Цветко терзија, Миленко калајџија, Живко
калајџија
1842.:Стаменко бојаџија, Богосав баштован,
Цветко казанџија, Јован ужар, Радисав бакалин, Крста
рабаџија, Јова мутавџија, Стојан мутавџија, Ђорђе
рабаџија, Радојко бојаџија, Павле самарџија, Крста
кожар, Риста Прендић, поштар, Гмитар бојаџија
1843.:: Матеја папуџија, Стојан калајџија, Стојан
терзија, Станко мумђија, Тодор папуђија, Јован говедар,
Павле меанџија, Стојан мутавџија, Ђорђе рабаџија,
Радојко бојаџија, Павле самарђија, Коста ножар
1844.: Милојко цревар, Радојко мутавџија, Станко
качар, Здравко ужар, Јаков Скелеџија, Симеон Шинтер,
Радосав калајџија, Милован абађија, Стојан бачванџија,
Еремија баштован
Георгије терзија, Миленко винар, Михајло
1845.::
ужар, Петко дунђерин, Милић калпаџија, Стеван терзија,
Миленко бојаџија, Крста баштован, Јован ћурчија,
Симеон табак и Момир рабаџија.
Из података о имену родитеља занатлија у књи-
гама венчаних види се да је удаја и женидба између
занатлијског слоја била честа што указује на постепену
друштвену диференцијацију ткз. “дућанџија".
Имена занатлија налазимо и у једној јавној лици-
тацији проданих и непроданих ствари пуковника
Димитрија Ђорђевића из Јагодине где се као купци
појављују:
Стојан Фишекџија, Мита
Кафеџија, Анта
Меанџија, Вуча Ћурчија, Рајко Терзија, Јаков Касапин,
Мурат Налбантин, Васа Калајџија, Ранђел Касапин Ђока
Кафеџија, Стоиљко Бојаџија, Милић Ковач, Ђока
Мумџија, Јовча Ашћија, Павле Меанџија, Станоје
Ћурчија, Аврам Касапин, Тодор Бојаџија, Среја Ћурћија,
Ђорђе Ћурчија, Видојко Меанџија, Сима Мумџија,
Милојко Бојаџија, Ранђел Ткач, Стеван Дунђерин, Вучко
Папуџија, Милисав Бојаџија, Здравко Налбантин,
Цветко Папуџија, Дина Кујунџија, Милош Берберин,
Павле Папуџија, Павле Берберин, Ђорђе Туфекџија и
Стеван Берберин.
Велики подстрек за развој трговине и занатства
био
је Устав Србије из 1838. године који је предвиђао уки-
дање принудног рада и кулука где се каже да је “Свака
работа (кулук) укинута е у Сербии и неће се моћи нала-
гати работа никакому Србину“, затим слободу трговине
“Трговина у Сербији е слободна то
сваки Сербин може ју
упражњавати свободно“, као и укидање телесне казне.
Доцнијом Уредбом од 4. септембра 1839. године донети
су прописи “за светковање недеље и празника којом се
забрањује сваком трговцу и сваком кога му драго заната
мајстору у свету недељу или на заповедане Господске
празнике пазарити и свој
дућан отварати ни пре ни после
подне".
Укупна демократизација живота у Србији после
31
доношења Устава из 1838. године утицала је на јачање
тржишта, већи увоз и промет стране робе и капитала.
Занатлије у Србији се суочавају са конкуренцијом је-
фтиније стране робе тако да је дошло до постепеног
опадања пре свега старих турских заната као што су били
абаџијски туфекџијски, налбантински, кујунџијски, кала-
јџијски,калпакџијски и други. Продор мануфактурне
робе из Аустије суочио је занатлије и међусобном
конкуренцијом и раслојавањем на ситне најчешће инди-
видуалне занатлије и оне који су се брже прилагођавали
захтевима времена и тржишта држећи по неколико ма-
јстора и шегрта. О постепеној диференцијацији занатли-
јеког слоја у Јагодини сведочи и Списак ученика млађе
нормалне школе из 1840. године у коме се наводе имена
родитеља занатлија и њихово имовно стање. Од укупно
107 ученика око 70 је припадало занатлијским
породи-
цама од којих је
25 било доброг имовног стања, 19
сре-
дњег
а 26 “сиротног" имовног стања. Међу имућнијима
су се истицали папуџије, меанџије, терзије, а сиротног
стања абаџије, дунђери и ћурчије. Да поједине
су
занатлије уживале и друштвени углед види се
из расписа
Магистрату окружја јагодинског из 1839. године у коме
се тражи “да Народну скупштину која ће се основати
треба да чине и неколицина из реда трговачког или
занатлијског“.
У време Александра Карађорђевића 1842-1858.
године, у Србији је дошло до даље либерализације
привредног живота, почине изградња првих индустри-
јеких предузећа и већих јавних радова које су обављали
страни мајстори. Један од већих послова који су
Аустријанци изводили у унутрашњости Србије био
је
изградња моста на Морави код Ћуприје која је са
прекидима трајала од 1841-1844. године. Тим поводом је
32
Попечитељство внутрених дела упутило и распис
јагодинским занатлијама наглашавајући да “Сви на ото
вољу имајући еснафски мајстори као дунђери и шлосери“
могу радити на овом послу.
На изградњи моста је било ангажовано укупно 40
мајстора из Јагодине и Ћуприје који су исплаћивани јед-
ном недељно. Главни инжињери били су Аустријанци
вице-мајстор Јозеф Рогауер и Цимерман Ајлер. У
извештају Начелства округа јагодинског (НОЈ) из 1844.
године, када је посао био окончан, даје се и потпуни
списак алата предрадника Јозефа Регалера Kao
“Инвентар правитељствени алата предрадника цимерма-
јеког и каменарског којим се је око грађевине на реци
Морави ћуприја од 1841 па до 1844. год. радило“.
Тих година, тачније 1843. године, у околини
Јагодине на Црном Врху почела
је да се гради прва ср-
пска фабрика стакла Аврама Петронијевића по налогу и
одобрењу кнеза Александра Карађорђевића. Ово “прво
српско индустријално заведеније" ималоје за циљ да јеф-
тинијим стаклом задовољи велике потребе за стакленим
производима у Србији тога времена. Из писма Аврама
Петронијевића Кнезу од 4 фебруара 1846. године сазнаје
се да је изградња фабрике приведенакрају, те да је ова
локација одабрана због великог богатства шумом која
била потребна за жарење поташе као и због погодног
је
кварцног камена у близини. Аврам Петронијевић је ује-
дно тражио концесију на 12 година а “по истеченију рока
овог, ако би још ко зажелио у Србији отворити фабрику
подобну, такова да не буде у истоме месту па ни у бли-
зости Црног Врха“.
Будући да
је
израда и технологија стакла у Србији
била потпуно непозната, Аврам Петронијевић
је за рад у
фабрици ангажовао стакларе из Баварске, њих укупно 40
који
су са својим
сионални
породицама дошли
стаклари. Међутим
у
Србију као профе-
пошто владање и
фабрику.
У архиви Начелства округа јагодинског
про-
понашање ових мајстора није било најбоље Аврам токолисани су пасоши страних поданика - мајстора из
био принуђен да
Петронијевић је се писмено жали Чешке, Аустрије и Немачке. Међу њима
се налазе имена
Краљевском царском конзулату за Србију речима да
"Ови, који се при истој фабрици већ налазе чине разна
следећих мајстора који
су 1851. године дошли
у
Јагодину:
Јозеф Форсиј, Морис Троцобитски, Јозеф Томак, Франц
иступленија, без да им когод томе на
пут стати сме. Они Маца, Франц Ливин, Венцел Добијаш, Михајло Чежски,
житеље Србије руже и напаствују по самовластију, Мишко Мургић, Вранц Кланарц. У протоколу се даље
уверени будући да им власт српска зато судити не може“. каже да поменути мајстори “са собом носећи алат ста-
После ових жалби за надзиратеља ових мајстора
постављен је аустријски поданик Константин Радисав
клени". Међу радницима стакларе помињу и имена
се
српских поданика, стакларских шегрта Антонија
Томић. Антоновића и Илије Цветковића који су били примљени
Стаклара је званично почела са радом новембра на учење заната у фабрици,
а
вероватно је
било и другог
1846. године, 118 а следеће 1847. год. фабрику
њеног значаја
је
због помоћног особља српског порекла.
посетио лично кнез Александар Према сачуваном тлоцрту, стаклара је имала три
Карађорђевић. Број мајстора стаклара је
у међувремену оделења. “Шлаиферница", “Ковачница" и “Материјал у
порастао на захтев Аврама Петронијевића који је преко приправности - магацин“ са више помоћних просторија.
царског државног управитеља за Горњу Мађарску јошда Производила је
разне врсте шупљег стакла: чаше, пехаре,
мајстора
30 стакларских “из прека“ дођу да раде у његову флаше, стаклено посуђе, натеге и друге сл. предмете.

| Параћин

Траса пута Цариградског друма ХУ—ХТХ век

33
 6. ДОНОШЕЊЕ УРЕДБЕ О ЕСНАФИМА 1847. ГОДИНЕ

Појачана привредна активност, нове уставне крчме то унапредак чинити забрани, и тиме нас од штете,
одредбе о слободи делатности, страна и домаћа коју нам до сада страни трговци с крчмљењем
конкуренција захтевало је од занатлија да се боље и причињавали, ослободи.
чвршће организују у заштити својих интереса. У том Преднаведену молбуову подносећи
погледу осећали су недостатак писаног акта-Уредбе која Високославному Попечителству Внутрених дела и повто-
ће прецизније одредити статус еснафа и занатлија, прави- рително га молимо, да нам просби овој нашој уде-
ла конкуренције, начин продаје робе као и унутрашње лветвори.
односе у еснафима: учење заната, полагање испита, Очекујући OJ предхваљеној понечитељства
отварање дућана и
друго. Зато су еснафске занатлије мно-
гобројним жалбама, тужбама и предлозима тражиле од
праведног просби нашој уделотвореније,
истог препокорни.
називамо се

Државног Савета да се
један такав закон - Уредба донесе 23. ноембрија 1844.
и њих заштити. у Јагодини Еснаф бакалски
Једну од првих молби упутмо је
Еснаф бакалски у “Међу чланове еснафа били су уписани следећи
Јагодини 1844. године “за изданије једне уредбе за све бакали: Тодор Стојановић, Таса Аранђеловић, Раденко
вообште еснафе у отачеству нашем“ жалећи се даље на Цветковић, Стојан Живковић, Павле Обрадовић, Стојан
стране трговце “да овди у вароши Јагодини рибу и друге Мајурац, Тодор Аранђеловић, Илија Димић, Иван
еспапе на штету њиову продају“. Жалба јагодинског Милошевић, Аранђел Нешић, Миљко Ђорђевић, Марјан
бакалског еснафа гласи: Гојковић, Петко Николић, Никола Мајурац, Стеван
“Поводом тим што неки Турци,
а и прочи трговци, Милићевић, Ђорђе Николић.
из Видина и других окрестних места доносећи рибу овде Исте, 1844. године, јагодинске механџије су
у вароши овој на оке и полоке, као што и ми, који овде Државном Савету поднеле и први нацрт за формирање
сва закона данија плаћамо и прочете рете земаљске и еснафа у Јагодини с циљем “да би дакле сваком понаособ
чаршијске подносимо, крчме и продају и с тиме нама пре- лицу поменутог еснафа познато (било чега се
велику штету у продавању не
само рибе но и других еспа- придржавати и како му се управљати ваља у низу и сле-
па причињаваду, нашли смо се долеподписани житељи дујућим точкама излаже се:
вароши ове овде, да наша толика риба остане непродата, 1. Као што ће
преднаведени еснаф свог устабашу
и тиме нас да шотећеваду, пак се на нас смилује и наре- имати, који ће над точним извршивањем поретка есна-
дбом својом овдашњој полицајној власти препоручи, да феког набљудавати, тако исто дужни ћеду бити мајстори
она, као и по другим окрестним варошима страним
трговцима није слободно на
оке и полоке крчмити и
рибу
истог еснафа заповестима његовим

поретка истог еснафа тиче, повиновати

- се.
устабашиним што
се
еспапе на ситно продавати, и овима који овде доносе и 2. Мајстор никакав да се усудио не би чирака к

34
себи за мање од 2 године узети на занат, и то треба у еснаф о добром владању његовом увери, примиће га у
присуствију устабашином
еснафа да га погоди.
и
неколико још мајстора истог еснаф свој и занат му радити дозволити, почем најпре 5
талира у еснафску кутију положи, и устабаши једне
Сваки пак чирак, кад се код мајстора погоди,
3. јеменије, као и чаушу пет гроша чарш. који ће га за мајстора
дужан ће бити свог мајстора верно и честито као чирак на по том прогласити, даде.
2 године служити, треће пак године примиће
годишњу
6. Калфа пак, који је
овде у месту занат изучио, и
плату од 150 гроша састојећу се и као калфом прве године зажели мајстором се
назвати и сам за себе радити, дужан
ће бити устабаши се пријавити, који ће га еснафу обзна-
сматраће се, по којој,
трећој години, ако зажели мајстора
свог променити и код другог погодити се, неће му се нити, и почем овај достојним се покаже мајстором поста-
убранити моћи, но ћему се
још мајстором за
трогодишњу ти, положиће најпре три талира у кутију еснафску и
службу и често владање његово
и
атестат, тј. исправица
дати, као што ће и мајстор, који чирака на занат узме
такође устабашине јеменије, као и 5 гроша чарш. чаушу
који ће га за мајстора прогласити, даде, и по томе ће се у

старати се да га за опредељено време службе његове у число мајстора уписати.

7. Сваки мајстор, кад му чауш од стране
занату добро изучи.
4. Мајстор, ком калфа, да код њега занат ради дође устабашине позив изјави, дужан ће одмах бити по позиву
погодити се дужан је
најпре од калфе атестат или какву истом устабаши отићи и од овога заповест тицајући се
еснафа свог примити.
ни буд исправицу, дату му мајстором, код кога је пре
8. Када би пак догодило се, да какав мајстор,
служио и код овог изишао, изискати, и кад се из испра-
калфа или чирак од еснафа овог умре и не би био у стању
вице увери, да је он частно свог мајстора и по погодби
одслужио, ондак га
код себе погодити може, а иначе не,
с трошком сахранити
се,
тога ће кутија еснафска дужна
бити сахранити и од еснафа овог лица до гроба испра-
као што се то мајсторима забрањује туђег калфу или
THTH.
чирака к себи примамљивати, како би овај невремено
оставивши свог мајстора, код кога се је већ погодити Мајстори у бољем стању биће дужни месечно у
9.

кутију еснафску по један грош, а по слабијем по 20 пара

служио, њему погодити се одашао, и то кад би се ДОКа-
зало да је то он учинио први пут кажњен ће
с 3 цванцика, чарш. давати, од којих ће се новца како у преднаведеној 8
која ће у еснафску кутију положити бити, други пут са точки потребе издржавати, тако и патрон истог еснафа

шест цванцика, а усуди ли се и трећи пут у томе прис- (Теодорице) славити.

10. Забрањује се сваком мајстору какову ствар,
тупити, предат ће тужбом од еснафских надлежној власти
својој бити. коју је други мајстор капарисао, погађати или узети, и за
ког би се дознало, да је у томе преступио, кажњен ће бити
Кад би каково лице од еснафа овога
5.
са
стране у
варош ову дошао и зажели овде механу отворити и ма-
јетором се назвати, то ће лице дужно најпре бити испра-
одређеном
у
П. Кон
4 точки казни,
би
се чирак усудио каквог другог мајстора
безчести или свог мајстора не слушати и упоран му се
вицу о првашњем владању и чесноћу његовом као и
занату како се обучио, еснафу свом показати, и почем се показивати, може га мајстор устабаши пријавити, и овај

35
А
—
га у согласју неколико мајстора са пет штапа казнити, Илија Димић Стоилко Миленковић
ако ли непослушност његова или безчестије казан ту не Јова Димитријевић Матеја Наумовић
превазилази. У овоме се крађа не подразумева, будући Урош Милићевић Милован Ђорђевић
који би се у преступленију овом уфатио, то ће лопов Риста Петровић Стојко Цинцар
надлежној власти својој предати се“. Никола Јовановић Живко Шећерџија
Истовремено су јагодинске механџије дале с. р. Никола Свилаенчанин.
“Обвезателство" у коме кажу: Такође је приложен и “Списак прихода еснава
“Ми долеподписани мајстори еснафа механџи- механџијског од Светог Атанасија 1843. пак до Светог
јеког, подвезујемо се еснав за устаклук који би нов ма-
Атанасија 1844. године“ и то:
јетор настао да плати усталук 2 дук. цесарска у кутију и
Стање еснафске кутије Механџијског еснафа 1844.
устабаши јеменије једне и чаушу цванцик за њихову
године
заслугу, зашто они никакву плату немају од еснава и по
двадесет пара у кутију сваког месеца да сваки плаћа, и да Число Наименованије прихода гроша mapa
нико не би се усудио у недељу илити празником, који се 1. У кутију у готову има 1426 35
пише празник, хлеба умесио или вуруну заложио. Који би

ово обвезателство преступио, тај мора за прву погрешку

2. Од хлеба претекло је
новца еснавом 12

распродатих
дати у цркву полоку воска за другу оку, за трећу да се
суду преда. Мајстори обвезатељства овог:
3. За месец декембра брато
је од 2 20
мајстора по 20 пара
Михајло Митровић Милош Миљковић 4. Петрко Калпакџија плати у сандук 60 -
Аврам Радуловић
Миљко Ћичин
Павле Стари
Петар Бачинац
5.

6.
Станојло Пешић
Божа Рекалија у Сандук
у
сандук 60
60
-

-
Милета Митровић
Сава Медосавчанин
Аћим Младеновић
Тодор Салеџија
7.

8.
Трајко Рекалија у сандук
Таса Стојковић
60.
- -
Стеван Карађоз Станко Николић
Јованча Нишлија Сима Мумџија
9. Живко Манџић, Јагодинац, 2 А,

устаноглија
Станко Ћекминац Живко Манчић
10. Јован Нишлија, плати цели усталук 60 -
Стеван Милошевић Цветко Симиџија
П. Дојче Цинцар 60: -
Милојко Ђорђевић Петко Калпакџија
Данил Јовановић
12. Трајков брат Атанацко 60 -
Вуја Рашић
Павле Стевановић Јован Недељковић 13. Рајко Мутавџија за усталук 1740
Божа Рекалија Трајко Рекалија 14. Јаћим Младеновић за
усталук –
60, s:

Златан Вељковић Панта Перишић 15. 3a Mecem jaHyap 3a Opame mo 20 mapa 20 20

Илија Димић Стоилко Миленковић 16. За месец јануар за брање по 20 пара 32 15

36
3.
—
Число Наименованије прихода гроша napa Цитирана документа Механџијског еснафа из
1844. године значајна су због тога што у највећој
17. Станко Јанковић за усталук 63 мери
антиципирају обичајно еснафско
право које је међу
18. Живко Ђорђевић 2
занатлијама важило све до доношења Уредбе 1847.
19. Стеван Карађоз за Свети даде 30 -
године. У суштини то су наслеђена турска правила
20. Мита устаноглија за усталук даде 30 -
понашања унутар еснафа са строгом хијерархијом и
21. Данил и Стеван Росић за Свети 3 2

2
еснафским редом.
22. Стеван Милојевић, устаноглија [5 5
На челу еснафа налазио се Устабаша, биран из
23. Сима Петровић за
усталук редова угледних мајстора са задатком да заступа
24. Павле Медојевчанин за Свети 3 - интересе еснафа, брине о еснафском реду, сазива скупове,
25.
26.
Пећа даде за свети
Сима Петровић, кусур и усталук
1

20)
2 посредује при погађану или кажњавању шегрта
брине о уредној наплати такси и чланарина чланова
и
калфи,
·
-
27. Раде Станковић. усталук дао 60 -
еснафа, чува еснафску кутију. Устабаша је имао и свог
28. Станко Стевановић, Рекалија 60. =
момка Чауша који је
био позивар и извршилац еснафских
одлука. Устабаша и чауш нису била плаћена лица већ су
29. Анђелко Ђорђевић, усталук 60 -
30. Анта Доцић, усталук JS
код пријема мајстора у еснаф или другог извршеног

3
=

посла добијали “јеменије", неку врсту улога и бакшиша.

31. Јова Димитријевић, усталук 60 -
Сваки еснаф је имао свој Еснафски суд који су
32. Јован Дамјановић, усталук
чинили Устабаша и неколико виђенијих мајстора. Суд је
II
а
33. Урош Милићевић, кусур и усталук 20
34. Јова Ђурђевић, устаноглија 30 -
имао право да изриче новчане казне за
своје чланове за
шегрте и калфе не ретко и телесне казне. Такође су изри-
35.
36.
Интерес од Јанка Николића ЂЕ цали казне у прилагању воска за
цркву.
Ђорђе Стевановић, устаноглија 33 = На позив Устабаше сваки занатлија је био дужан
37. Тодор Цекић, устаноглија 320 - да дође на Еснафске скупове који су се одржавали неко-
38. Crojag PacrHh
Свега:
34 ycranykK 0
2842
-

-
Примирителни Суд вароши Јагодине потврђује
ово обвезателство еснава механџијског по свим гореиз-
лико пута годишње
славу. Сваки
анајважнији се сматрао на еснафску
занатлија је био дужан да дође на Еснафску
славу, упротивно би био кажњаван прилозима у воску.
Сваки еснаф је имао своју кутију, печат а неки еснафи и
своју карактеристичну заставу.

ложеним точкама подписом и печатом Као што се види из прилога занатлија

Механџијског еснафа у Јагодини
у
еснафску кутију је
ула-
27. јануара
У Јагодини
1844 М. П. Председатељ суда гана годишња чланарина
уеснафу ткз “усталук" који је
износио 60 гроша, прилози новопридошлих занатлија 5
Стојан Марјановић“

37
 Еснафско писмо Бакалско-магазаџиског еснафа из 1856. године

талира, од еснафских казни, од калфи 3 талира и тд. Из еснафске кутије финансиране су занатлијске
Такође видимо да је Механџијски еснаф у Јагодини пра-
ктиковао извесне видове социјалног осигурања за сиро-
славе “Патрони" одређеног заната, помагана
је
сиротиња
и давани прилози за цркву. Еснафски печат, који је
чувао
машније чланове као и посебне прилоге за умрле Устабаша, на свом отиску
је
имао по правилу име еснафа
занатлије које се не могу сахранити о свом трошку већ се
предвиђа да ће “тога еснафска кутија дужна бити сахра-
и место одакле је а утискиван је на званична акта еснафа,
дописе, еснафска писма и тд. Одредбе и предлози члано-
нити и од еснафа овог лица до гроба испратити“. За ове

]
ва Механџијског еснафа такође указују на односе и хије-
потребе занатлије су, као што видимо, издвајале грош рархију која је важила и била поштована унутар еснафа.
месечно оне бољестојеће а слабостојеће занатлије 20 пара. То се нарочито огледа у статусу
ученика (шегрта,
38
 и,
ДИ
Уб7 2 oo«
ŽŽ

Žžya
:

i
мве
Ко

·
прбавотака. бежи,

S
|

ва, “~ЈЕ)
жир 7
24 OE ди
.

7...LOŠ LE= аде

02007 =
,
7

вежби п

224
, PEH
+

4 ~e:leeMAPA оре,а“ aas

пи =>,
са 7,
Де Љоса
с

де a «~
Д РАИ
с:

а
|

пити с,

2
e2
ла а. i :
4

садиб
х и ЕУ,а;
|
„
жестања а
2
Ђ

1 РГ
. 468
теби,

aaa
ТИ Ер ОР уса 27
Z.

ee ot SO
а aa AA
(VR Sine а~
Жар

Мајсторско сведочанство Меанџиског еснафа из 1847. године

39
чирака), калфе и мајстора.
Шегрт је приман на учење заната по одобрењу
Устабаше или еснафске скупштине свих занатлија на две-
три године уз предходни договор или погодбу са њего-
вим родитељима. У својим “Мемоарима" (Стевча
Михајловић, доцнији председник Министарског савета
како га
Србије, описује је
отац почетком 19. века дао на
учење заната:
“Отац ме даде у Јагодини мајстору Јанаћку терзи-
ји, да ме учи терзилуку, с тим уговором да за две године
будем чирак (шегрт), за тим калфа, а после тога мајстор.
Али
јанисам могао чираковати код мајстора Јанаћка ни
годину дана. Због тога каштриговали су
ме и отац и ма-
јстор и по српски и по турски у “фелегама“ да морам да
продужим да учим занат. Али све би узалуд. Ја сам се
изговорио, да код њега не могу остати жив, а код другог
каквог мајстора хоћу. И напослетку ме отац премести и
даде ме на занат код Мите Тирића. Али ево јада да ни ја
овде не могу остати годину дана. И с тим прекомерно
наљутим оца, због чега ни пре ни после нисам толико
боја извукао као тада зато што нећу никад код Тирића.
Изговарао сам се да овај мајстор и сам не зна добро
занат, па како ће мене да научи“.
Шегрти
су махом долазили из
сеоских породица са
14-16 година код мајстора у граду. За њихово учење,
храну и стан је
давао одређену количину нами-
родитељ
будући
рница годишње, да шегрти нису имали никакву
плату. Постојали су строги прописи и за мајсторе и за
шегрте да их не смеју “примамљивати“ повољнијим
условима или за бекство од мајстора. Рад шегрта по
правилу је трајао од раног јутра до касно увече а врло
често је морао да ради и најтеже послове мимо заната. На
крају шегртовања полагао се испит за калфу ткз.
40
“Калфенски испит“ пред Мајстором и старешинама у
Еснафу.
Калфа (радник) је био плаћено лице обавезно да
најмање једну годину остане код старог мајстора а потом
би добио “ослобођење" од мајстора тј. могао је да бира
код кога ће радити. Калфа се ангажовао путем уговора
најмање на годину (најчешће о Митровдану у јесен) и
1
био је дужан послушно и вредно да ради. Неки занати су
практиковали и пробни рад рад на парче.
или После нај-
мање
три године имао је право “спремати се за мајстора“
тј. полагатиМајсторски испит пред еснафским мајсто-
рима и Устабашом.
Мајсторски испит састојао се из пропитивања о
занату, радњи еснафском реду и др. и практичног испита
"ремек" или “пробе" из области одређеног заната (напр.
дечији опанци за опанчарски занат или јелек и антерија
за абаџију). После “примљеног мајсторлука" од стране
Еснафске комисије од 3-6 члана и Устабаше будући мајс-
тор је плаћао еснафску таксу и закуску за комисију и
прилог цркви. У Завичајном музеју у Јагодини сачувана
је копија најстаријег еснафског писма за мајстора
Механџијског еснафа “Свидетелства“ из 1847. године:
“Кон ми доле подписани Маистори еснафа меанџ-
ијског и устабашом тврдимо на сваком потребном месту
сведочимо дае Димитрије Митровић житељ овдашњи
Још у 1844-ту годину усталук Обични и све по имајућој
уредби еснафској подпуно платио затому еснаф меанџис-
ки дае ово Свидетелство да га у Србии нико затакову
узнемиравати Нити шта од њега тражити Има Кое ми
нашима подписима Као и печатом Еснафским подкре-
пљаемо еснаф меанџ.
Вуја устабаша,
Стеван Караџоз,
 Аврам Радуловић,
Илија Димић“
Док је унутрашња организација еснафа и строга
еснафска правила, макар и крута и неприлагођена новим
условима рада, пружала извесну сигурност занатлијама,
спољни утицаји нарочито конкуренција са стране
задавали су велике муке занатлијама. О томе сведоче
многобројне жалбе и молбе свих еснафа у Србији упућене
Државном Савету у Београду да се кретање страних трго-
ваца и занатлија на неки начин ограничи. Јагодина је
због свог географског положаја и близине турске границе
била на посебном удару страних људи који су се бавили
“торбарењем" тј. ношењем различитих производа и про-
дајом на терену.
Тако се још 1841.године Начелство округа
јагодинског обратило Попечитељству внутрених дела у
коме износи жалбу на стране путујуће трговце и занатли-
је речима:
“Будући да у чаршији овдашњој овдашњој страни
почели Мајстори, како из овог тако и из другог окружја,
као Дрводеле, Качари, Колари, Ковачи и тима подобни,
свое ствари, кола, каце, бурад, ковачи пак, сикире,
мотике и проче оругие ковачко на продају доносе а
Еснаф истог заната у чаршији овдашњој имајући, пре-
дставио је Начелству овом да они са стране Мајстори,
који под никаквим еснафом не стоје, на штету њиову
своје ствари продају и но тому зактевали су
да они т. е.
они са стране долазећи или Еснафско у кутију положе,
пак потом да им буде слободно
у
у
свако доба ствари свое
чаршији продавати, и ово представљајући и захтевајући
тражили су од Начелничества уделетствојеније на могући
дакле начин одговор им дати о овом. Славному
Попечителству на размотрение поменуто представление
овдашни Еснафи подносећи, за упутствование моли“.
У одговору Попечитељства истиче се и задужује
Начелство да контролише како би сваки страни мајстор
морао
у
еснафску кутију да положи новац с тим да своју
робу “еспап" не може продавати по нижој цени “па ће се
тиме мање за њихов еспап грабити и куповати“.
Еснафске занатлије такође су тешко могле да кон-
тролишу конкуренцију на трговима, пијацама и
панађурима. У Јагодини је
било 3 годишња панађура која
су трајала по два-три дана. Пролетњи панађур се
одржавао на Спасовдан, летњи о Св. Пантелејмону
Августа (27. Јула) и јесењи на Богородицу (14. Октобра/1.
9.
Октобра).
Постоји податак да је на зајечарском панађуру
1845. године било и 18 јагодинских дућана “косе
терговачких кое мајсторских“,
Борба против сеоских занатлија и дућанџија
такође је била жестока од самог почетка јер су сеоске
занатлије, будући да им је мајсторија била узгредни
посао, биле у прилици да робу продају по нижој цени
него професионалне градске занатлије. Поред тога сеоске
занатлије нису имале никакве обавезе према еснафу.
Сукоб
је
ишао дотле да су еснафске занатлије тражиле од
власти да се потпуно укину сеоски дућани што је било
немогуће због потреба сеоског становништва. Сеоске
занатлије су често прибегавале пракси да пијачним дани-
ма поред пољопривредних производа продају и занатли-
јске што је било немогуће ограничити и забранити.
Према списку свих сеоских, друмских дућана у којима се
“разни еспапи продају и они у којима се занати
упражњавају“ у Јагодинском округу је у периоду од 1820-
1850 године у различитим периодима било: 25 сеоских
механа, 34 друмске механе, 3 еспапских дућана и 27
41
 занатлијских дућана што довољно говори о конкуренци- 19. Туфекџиски 23. Дунђерски
ји сеоских занатлија. Власти су због тога
ограничавале да 20. Дукмеџиски 24. Механџиски
се сеоски дућани не могу правити ближе од 6 сати хода
од 21. Асурџиски 25. Аласки
вароши. 22. Ковачки 26. Табачки.
На основу молби многобројних еснафа у Србији
У овом пропису
Попечитељство Внутрених дела се
доносе такође прописи о припа-
направило је 1846.
године “Пројекат за поредак еснафа у отечеству нашем“.
јању сродних заната
у
један еснаф обзиром да је за осни-
вање самосталног еснафа било потребно најмање 12
Овај докуменат под насловом “Обшти еснафа и занатли-
занатлија једног заната. Уводе се звања старијег и млађег
ја поредак у Књажеству Србији" у многоме је озваничио
постојећу еснафску и занатлијску праксу у Србији. Сам
еснафског старешине, калфенског оца и позивара.
ПО помоћницима, калфама и научницима
указ “Еснафска уредба“ издат је
14. Августа 1847.
године Доносе се
прописи
о
пријему на занат, испиту, ра-
када је
и ступио на снагу.
дним односима произвођењу у виши
ред као и моралним
Уредба јесадржала следећа поглавља:
нормама заната.
Т Обшта определенија
Ш'Особна правила Регулишу дужности и
У овом поглављу се дефинише еснаф, начин и правила
унутар еснафске организације помоћника, калфи и
услови његовог оснивања, ко може да постане члан
научника (шегрта) као и функционишање удружења.
еснафа, под каквим условима да ради и продаје робу.
Забрањује се торбарење тј.
ограничава продаја на место
ТУ О примању мајстора еснаф
у
Одредбе доносе начин и услове пријема у еснаф,
пребивалишта. Извршена је такође и подела еснафа
начин полагања и садржај мајсторског испита, чланарину и
према којој “Сви постојећи еснафи осим болтаџиског,
ТД.
бакалског, лончарског и магазаџијског, имају“ по овде
изложеним правилима постојати а нови еснафи могу се
У Кривице
Одређују се
иказне
казне занатлија.
за поједине преступе у случају
подићи по одобрењу Попечитељства Внутрених Дела а
сад постојећи јесу следујући:
непоштовања еснафског понашања или непослушности
односу на старешине. Ова Уредба са мањим допунама
у
1. Терзиски 10. Тенећеџиски постала је први српски писани Закон о занатима,
2. Абаџиски
3. Папуџиски
П. Симиџиски
12. Пинтерски
занатлијама и њиховим организацијама
- еснафима.

4. Ћурчиски 13. Тишлерски

5. Казанџиски 14. Самарџиски
6. Сапунџиски 15. Фишекџиски
7. Бозаџиски 16. Берберски
8. Кујунџиски 17. Ткачки
9. Сајџиски 18. Баштованџиски

42
43
 7. ЗАНАТЛИЈЕ И ЕСНАФИ
У ЈАГОДИНИ СРЕДИНОМ ХТХ ВЕКА

Уредба о еснафима имала је велики значај за права у оквиру своје струке.

осећај сигурности занатлија и њихов статус у друштву а Зато је Министарство Внутрених Дела 19. Маја
сами еснафи постају изнутра организованији. У Србији, 1853. године издало и прву допуну Уредбе из 1847. године
са развојем грађанског друштва, расте и углед појединих у којој истиче:
“еснафских људи", па чак и читавих породица и група “Сваки Мајстор кога му драго Еснафа, кои што од
које су се бавиле одређеном врстом заната. Обнавља и се ког другог еснафског заната успе израдити, ако се није за
увећава еснафски подмладак од младића како са села Мајстора тога
другог Еснафаког заната изводио, може то
тако и из саме вароши као друга генерација занатлија не само за своју потребу, но и за другог начинити и то
после П Српског устанка и ослобођења од Турака.
Сама Уредба, међутим, није могла да заштити
само сам собом, и
са својим домаћима, а никако помоћу
шегрта и калфе. Кои се пак ние извадио за Мајстора
занатлије од нелојалне конкуренције како страних трго-
ваца и занатлија Аустријанаца, Јевреја, Турака, Цинцара,
никаквог еснафа, то за
другога сан: о крпи-
ме е слободно
ти, и то само собом и са својим домаћима а никако
Грка који нису били обухваћени Уредбом, тако и сеоских помоћу шегрта и калфе. Но и на ово крплење мора овај
занатлија. абаџија, дрводеља, асурџија, пинтера, ковача и најпре извадити дозволеније надлежне Полицајне
других који су били ближе сировини коју су користили у власти“.
занату и тако на пијацама и панађурима конкурисали O начину рада дућана прецизира се такође у
градским занатлијама. Будући да између неких заната наредби Попечитељства Внутрехих дела од 15. Маја 1852.
није било строге диференцијације нарочито су ситне године:
занатлије биле принуђене да мимо одредби Уредбе раде “Забрањује се дућанџијама кои у дућанима своим
-
различите крпачке послове што је такође угрожавало поред осталог еспапа и бакалук држе, па под изговором
чисте занатлије. Такви су например били казанџијско- бакалука држе врата на дућану отворена, те поред
калајџијски, ковачко-поткивачки, дрводељски и други бакалских
ствари кришом продају и други еспап на штету
занати. Неки еснафи формирани пре Уредбе морали су по они кои у дућанима само неки еспап имају.
новим прописима да се поново прегрупишу и другачије - Забрањује се бојаџијама кои туђу пређу на
региструју што се одразило на положај занатлија у њима. бојадисање и оне абаџије кои туђе сукно раде у радне
Такав је био случај са Туфекџиско-кантарџијско- дане на израђење приме, да исту пак робу на празник или
ножарско-ковачким
основан још
еснафом
у Јагодини
1839. године а сачињавао
је:
који је као
туфекџију,
1
такав
1
у недељу врате.
_
Оне кантарџије кои донешено из села у варош
-
кантарџију, 11
ножара, 5 ковача, 3 кломфера. После брашно, вино ракију, жито и пр. у дане Недељниј или
Уредбе неки од ових заната се осамостаљују на пример се така работа“.
празнични измере, забрањује им
туфекџијски
иковачки као бројнији да би остварили већа Ова наређења су имала за циљ да занатлије

=
колико-толико заштите од
мешовитих дућана трговаца
нелојалне конкуренције
и занатлија који су држали
колонијалну робу користећи се повољностима
и
једне и
друге струке. Опасност по домаре, еснафске занатлије
долазила је и даље од страних путујућих занатлија ма-
јетора, калфи и шегрта који су често радили непри-
јављени. О обавези пријављивања помоћне радне
снаге у
дућанима сведочи “Објав Начелства округа Јагодинског"
из 1852. године у коме се захтева “да сваки онај кои е
Калфу, Чирака или буди каквог слугу да га о Митрову
дне поново служи погодио дужан биће под претњом
казне да га ради пореза пријави ради добијања Пасоша
за
рад у року од 3 дана од погодбе“, такође се налаже “Свим
пак механџијама и Кавеџијама поставља сеу дужност да
изузимајући обичне аргате, дунђере и проче работнике
кои обично из Турске с калфама радити овамо долазе, све
друге бећаре и слуге који газде немају по Меанама и
Кафанама не трпе него како сада тако и свагда у
напредак све
такове слуге одма у Начелство пријављују“.
Да је пракса бесправног обављања заната била
честа сведочи Молба Калајџиског еснафа из Јагодине
1850. године у којој тражи од Министарства Внутрених
Дела да се заштите од ситних калајџија који долазе из
Турске и угрожавају њихов занат јер
раде за врло ниске
зараде. Такође се тражи да се исти протерају или да
плаћају све еснафске трошкове.
Јагодинске казанџије биле су међу најугроженијим
занатлијама јер је промет бакром и бакарним посуђем
био врло исплатив и акомулативан посао. У Јагодину
су
трговци добављали веће количине бакра из Аустрије и
давали торбарина “на ситно“ уз проценат. Сличне про-
блеме са јефтинијом страном сировином имале су и
јагодинске восковарџије које су још 1847. године упутиле
молбу Начелству јагодинском жалећи
се
на турске воско-
варџије речима:
“Многе восковарџије из Турске овде дошавши
који некакве черте нити данија земаљска овде неподносе
нити плаћаду сакупљајући восковарину по селима и с
таковом трговином водећи, нама као овдашњим
земљацима и поданицима велику штету у купљењу
врше
восковарине причињаваду“. У подлису су восковарџије:
Милоје Радичевић, Станко Пироћанац, Стојан
Лесковчанин, Радич Николић, Миладин Радичевић, и
Ранђел Лукић.
У истом документу стоји да је одбијена молба
восковарџија од стране Начелства са образложењем да
"Будући да восковарина спада у ред трговачке произво-
дње која е по Уставу нашем слободно сваком
упражњавати и по тому као што се и нашим људима по
Турској незабрањује“.
Да би на неки начин регулисали промет и рад
занатлија на својој територији, еснафске занатлије у
Јагодини су захтевале од Начелства да уведе Еснафску
књигу са протоколом мајстора, калфи и шегрта и
њихових испита и напреаовања. Таква књига је уведена
највероватније почетком 1851. године што се види из два
сачувана листа у Архиву Србије где су занатлије заведене
се
од бројева 15-23 и то 11. Марта 1852. године. Из књиге
види да су мајсторског испита били ослобођени они ма-
јетори који су имали то звање пре доношења Уредбе из
1847. године. Књига садржи рубрике: Име и
презиме
произведенога, место рођења, вероисповести, брачно
стање, “ели испит положио пред членовима одбора“ дан
и година када му је писмо издато и напомене.
Највећи број еснафа у Јагодини основан је или
обновљен у периоду између 1850. и 1865. године после
45
доношења Уредбе о еснафима. У међувремену је 30. апри- Ове одредбе су давале већу слободу еснафском
ла 1855. године издат “Други додатак к Уредби о привређивању јер могућност да преду-
су дозвољавале
Еснафима од 14. августа 1847. године кои садржи у себи зимљиве занатлије које су чланови једног еснафа могу
определенија која су самим Еснафлијама доста шко- упоредо вршити неколико заната (сродних). У архивској
грађи еснафи се
најчешће јављају у циљу заштите интере-
са својих чланова када је у питању конкуренција.

aaa
“BK Један од најактивнијих био је Фишекџијски еснаф
ae ,
5
те
Д
OBA 7 у Јагодини који се у молби од 13. новембра 1852. године

етedo.2
жали Министарству Внутрених Дела Србије да је “Неки
ovi
A
ave ~ ~ Адем Муставагић, турчин из Прокупља од више година

e аwarоmre
тега „б,

ке „у
:

о
eee tete:
раеа

5. ~4 кои гди по окружним варошима Отачества нашег са

4
wi ве Za
то Ро ea њи,
ЊЕ рањивак,

вваaa
ee
i Занатом фишекџиским живећи, добио је прошле године

Је oan
7
оре SO ke A
ови
MO

и
7
Фа же ~“
~
од Старешине Еснафа Фишекџиског у Свилаенцу
с

“> ANA. пвне скеле Кикањ 1

идр
с

e «ајS
Me eX. ev ~
во7 га
уписа“ eve e oras: ya Еснафско писмено, кои е за мајстора и члена свог зана-
они— ји“
„трке Во га и“
AC... за
ис та проглашуе и признае“. Према тумачењу Министарства
век, раб“тв
Саше

Tan је де
бода

Ze И аи“о
Kod бик

a
Турцима се овакав писмени акт (еснафско писмо) могло
обрани ee Ис“ ДЕ ;
IKA а.
а дан“иakaвд~врењавс ida
e
= Дре, aac издавати једино ако и са фамилијом живи у Србији. У
„по реј ка|
грб,
apakk. ==“ срела осталим случајевима се наглашава “да се од стране наши

ар ae. И =.A
28
PP
ови
ad
БИРО, Еснафа овакова Еснафска писмена турцима издавати не
eee ара,aza e
1. се
= «š ка
могу".

ee
A
4. |

са век,
Aaa dođe
итаљећ бео
= < eie повика за какчм. Следеће, 1853.
иCaine: године чланови Фишекџиског
У,

URE
aa eee ва es
људи бело
ДК, “~ еснафа се обраћају и Начелству Јагодинском жалећи се
ЏОДИ риса
сре Miteco
ТЕ, апедњиеае
6. :>

ce на своју велику оскудицу:

7 4 Бо “Будући дасмо ми Долеподписани членови Еснафа

тв
24: КИР

oOe с Ди
___Ž
22 ноу
итд И

њи. 2 фишекџиског у највећој оскудици и да никаквог

Заги
Руан кв, Живленија како штоби ваљало немамо и како што су
5
вон 4 оба,
теРи
Х

хазора
0GAид,
x WO „ка,
67 други Еснафи са својим правом снабдевени да овдашњи
производа имајућег заната никаквог са стране вароши
би
Каре 4.
боја2:
у.
ње.
буди из Турске буди из какве год Паланке забрани па се
„фид
Славно Начелство окружја овог нама године 1850.
и a— ид
доставило да
ће се наш занат са стране забранити, но ми
Жалба Восковарџија из Јагодине на конкуренцију из очекивајући до данас сасвим оскудном стању живимо из
Турске 1847 године узрока тога што се врло много са стране доноси и одвећ

46
мали фишеци
на
нас том ценом убивају што евтино дају“.
Јагодинске фишекџије се даље жале што немају место у
вароши даправе фишеке од
5 или 6
драма олова 2 или
са
2.1/2 драма барута због чега моле Начелство
да им се
одобри једно место даље од чаршије без опасности “како
ми у други

нераду у
инаштуђизанатзанатне немешају,
дирамо тако исто да
онога
се и други
раз кои га радио
буде". Y подпису су следеће фишекџије: Стојан
Стаменковић, Павле Томић, Антоније Ђурђевић,
Атанасие Здравковић, Стојан Спасенић и Миленко
Ђорђевић.
По налогу Начелства забрањије се даље држање
већих количина барута по дућанима из разлога безбе-
дности
и одређује локација на
се сокаку за ову
Рибарском i: aaa
žara Oi ii

врсту заната. Рак

пао,
о као и каснији прописи либе- | –
~” Х
раје, „роб
6

Уредба еснафима о РЕ грефасои

рализацији различитих заната
врста омогућавала на
другој страни да се међу јагодинским занатлијама регру-
је о
ЖИВЕ

Еј, нар
Би

тује известан број предузимљивих људи који су се бавили

покретном трговином “торбарењем" како по Србији тако
+ » У две
и у другим земљама пре свих Аустрији, Турској и
Румунији. Пасоше за такву трговину издавала су
окружна начелства. Тако у Протоколу издатих пасоша
Начелства округа јагодинског
за
1852. гођину налазимо
имена следећих пословних људи:
1. Сава Пантић, казанџија, тражи пасош за
Аустрију на 6
месеци ради посла и продаје еспапа.
ои, те
одине
2. Тодор Стојановић,
трговац, тражи пасош за 5. Марјан Петровић, абаџија, тражи пасош за
6
Аустрију на месеци ради трговине.
Турску на 6
месеци ради трговине.
3.Мијајло Михић, магазаџија, тражи пасош за 6.
Милутин Аранђеловић, трговац, тражи пасош
Турску
за целу годину ради трговине.
за Турску на 6 месеци ради трговине.
4. Милосав Јаковљевић, трговац,
тражи пасош за 7. Никола Станојловић, бакалин,
тражи пасош на
Аустрију за целу годину ради трговине.
3 месеца за Пирот у Турској ради посла.

47
 Неке од занатлија одлазиле су у Турску ради
набавка јефтиније сировине за рад о чему сведочи доку-
менат
о увозу 603 јарећих кожа, 272 кожа белих јагњећих,
16 јагњећих 32 јазавичијих 1856. године од стране
црних и
јагодинског табака Голуба Нешића.
Већа покретљивост занатлија
утицала је да се
почетком шездесетих година 19. века у Јагодини јављају
сасвим нови европски занати као што су били шустерски,
шнајдерски, тишлерски, сајџијски и други, који су носили
европску моду и начин живота.
Поводом одлуке о зидању нове цркве у Јагодини
на дућанским плацевима Милојка Швабе и Цветка
Колара 1846. године Митрополиту српском
се
препоручује да би “могли употребити овдашњег зидара
Јована Кригера“ немачког поданика. У једном судском
спору из 1853. године као актери се јављају “Атанасије
Наумовић, тишлер овдашни кои Петра Павловића,
такође тишлера овдашњег ради дуга тужио“, а исте
године и име Јозефа Илића, тишлера и Антона Нустера,
тринаестогодишњег шегрта тишлерског који су после
прекида рада стакларе Аврама Петронијевића остали у
Јагодини.
Начелству округа јагодинског обратио се 18.
1852. године Никола Јуришић, калфа из
чизмарски
Аустрије са молбом:
“Пре неког времена дошавши
ја
долеподписани у
Јагодину радио сам свој занат код Станка Стојановића,
шустера овдашњег а сада му на еспап и дућан печат за
рачун кредитора његови надлежне власти ставиле, остао
сам и желим у вароши овој гди ћу без сумње и житељем
постати по данас сушћествујушћој Уредби о еснафима
постати поводом чега славно Начелство покорно молим
дати ено почему и Еснаф Папуџиског заната пристае
41%
примити Ме слободу дати и самном даље по
надлежности поступати изволи“.
У истом спису налазе се подаци да је Никола
Јуришић родом из Вршца у Аустрији, да се у Јагодини
почео бавити занатом чизмарским као калфа. Начелство
у одговору истиче “да у занату чизмарском више знанија
притјажава тако каковог у месту овом засад немамо“ те
да је “о знању и радњи проситеља излишно Испит дати
му полагајући“. Будући да у Јагодини није било
чизмарских мајстора код којих би полагао Никола
Јуришић није могао ни добити Мајсторско писмо већ му
је самостални рад одобрен у смислу чл. 129 и 130 Уредбе
о еснафима с тим да “надлежни усталук“ у износу од 2
дуката плати еснафској каси Папуџиског еснафа.
Следеће, 1853. године, Начелству се обратио и
шустерски калфа Јован Ђорђевић:
“Будући да сам ја
долеподписани занат Шустерски
по пропису научио радити, и желио би да сада Мајстором
постанем, па како по садашњој уредби, морам при
вештим мајсторима испитан бити, да ли сам способан за
мајстора, како што о томе сам мислим. Тога ради дакле
молим препокорно Славно Начелство, да ми ту милост
Јуна учини, да решение што скорие одпуштено буде".
Према Уредби о еснафима стране занатлије су
могле имати двојаки статус: један је важио за занатлије
чији су еснафи постојали у Србији и други припадници
нових непостојећих заната и еснафа у Србији. Страни
поданици који су желели да се укључе у домаће еснафе
морали су да код надлежне полицијске власти покажу
мајсторску документацију и право за учлањење
у еснаф.
У случају да није било таквих еснафа надлежне полици-
јске власти су процењивале потребу вароши да се таква
делатност обавља
и
у складу с тим издавали уверењеза
рад страном занатлији или су га прикључивали сродном може“.
еснафу. Следеће 1853. године од истог Министарства
Једна велика солидарна акција изведена је међу наручена су такође “три кантара за Правитељствене
јагодинским занатлијама 1853. године када је у Сарајеву тескере од кои сваки по 40 ока тежине мерити могао
изгорела Баш-чаршија са 2.000 дућана. На распис Знајући да се у Јагодини добри кантари праве“.
Министарства Унутрашњих дела Србије у Јагодини је Такође су биле тражене и друге јагодинске
међу угледним трговцима и занатлијама формиран занатлије: У допису Начелства округа Рудничког
Одбор за прикупљање помоћи пострадалим занатлијама Начелству Јагодинском 1853. г. тражи се да дођу чесмеџ-
у Сарајеву. Прилог за
помоћ дало је
270 занатлија и трго- ије “кои ће воду у варош довести моћи“. Из округа крагу-
ваца у укупном износу од 738 гроша који су прослеђени јевачког исте године су тражени “што више дунђера и
Министарству за помоћ “христјанским фамилијама у
Сарајеву". Од занатлија се помињу: Живко Шећерџија,
И
:

|
:

aaa приватне NASE.

4

Анта Абаџија, Ђока Апотекар, Максим Абаџија, Јованча 1 :

жазит
МДЕЖЕНик,
(8Q83 33) Миву њоме Бонику Ирака ве
тај
Терзија, Таса Налбантин, Јованча Бојаџија, Милош e"
1:
:

|
Веодино, ада кажњен велуњ
иако,|
оећуУ вазе :

Mah РА, дуж, цес ди радниз кезваче алела

Салебџија, Златко Кантарџија, Божин Бичакџија, Иван радио 490т0. из. аге У
Ра8
;

5
Њу ма ок ињеЕ ;

ве пе тагавонкосљ и5лнвђ пина

Кантарџија, Еремија Абаџија, Димитрије Ристић, ткач, рис
pao: тежак ово радић ико па
ђ

:1

prosek 3 пете 18, ; 497

| по чушћ, наплиуихи :

Сава Петровић, налбантин, Ћира Калпакџија, Јова

248

%aheć,
|
заабржта,
брк
це
366:
у

и
4503. код
Мумџија, Милован Калдрмџија, Милен Абаџија, Цветко
сура
куаклаусИХ.
7 NY

Beo. o
Стамена
:

ои

a
жена
::.

kioska Еанана Наквлића ва ФА

Шећерџија, Милоје Ковач, Сулиман бербер, Живадин
a a aK-a
призна иза Неодине. већа
сте ои
}
ичеогуну | вири
eypat
меанџија, Јованча ткач, Панта терзија, Аврам dee +
i сене +
Радон Say Byyancaaky
ev.
ea
арх
ес
зерки:

Калпакџија, Рајко Мутавџија, Ђорђе абаџија, Стојан

“Српске новине“ из 1863. године
Кречар, Китан Тишлер, Живко бичакџија, Станко
дућмеџија, Милутин налбантин, Милета Берберин, Коста
DAT спринт „Шетарт, с
Ковач. #зак У
1
ночнежу раје
7
валитадонт 23% 188
У овом попису јевља се и неколико кантарџија 2 «a MNE, RAM пдеуствуе ту
|
1

купоннио свршавати, бег 48 XE

i

који су судећи по наруџбинама са стране били врло

|
#44
i
возоћннка, Сава Пантић, качанун
цењени мајстори: Прва наруџбина датира од 27. фебру-
везлит овањоње ва основу 5, Ф 98
ара 1852. године од стране Попечитеља Финансија У Драдини 6, Кина 1806. год.
ШИЋА,
_ ЛЕПА
a

Србије Пауна Јанковића који обавештава да је “потребно THE је 2453

| путна ri ea
и
Ђумруку Грамадском едан кантар од 1-50 ока теглећи, па аАВИМа оре
|

BABEНА
„лана а |
#
УПРУ ГА %0#, А СЧАГАНЕИ. :
како се оваковој Кантар од 3 дук. цес. не може лакше сео г6д. Кући за.
То
i

ето GAR

добити, и како тамо у Јагодини Мајстора имаде Кои keke, BA

Кантаре праве, то се ваљда јевтиније кантар добити “Српске новине" из 1866. године

49
зидара због тога што се више грађевина Правитељства
зида". Исто Начелство округа крагујевачког обавештава
1853. године о калдрмисању вароши крагујевачке “те да
мајсторе калдрмџије у тамошњој вароши (Јагодини)
благовремено известите“.
Тих година, због велике покретљивости занатлија,
Начелство јагодинско је позвало Примиритељни суд и
“Устабаше свих еснафа овдашни" ради договора око
наплаћивања Ђурђевског данка
за
1854. годину будући да
је од неких занатлија било тешко да се наплати порез који
се разрезивао два пута годишње о Ђурђевдану и
Митровдану (ткз. “Ђурђевски" и “митровски" данак).
Жалба
на такве “неухватљиве" занатлије и трговце који
су торбарили поцелој Србији уследила је Министарству
Внутрених Дела у Београду од стране Начелства округа
Гургусовачког које се жали на јагодинске трговце и ма-
јеторе “кои овамо у варош Гургусовац долазе и дућанске
еспапе продају“. Наводе се следећа имена “торбара":
Милосав Грујић из Јагодине, преко године по 5 пута
долази, Ђорђе Барутлић и Миленко Н, сви из Јагодине,
Таса Симић и Спира Јанковић и Таса Љубисављевић из
Параћина. Исто Начелство се позива на Закон о торба-
рини донет 16. Јуна 1841. године којим се трговцима
забрањује да на малу вагу “еспап" продају. У
приложеном списку робе налази се: “1 фес, 2 шамије и
фес, 1 чифт еменије, 1 шамија, 1 ока шећера, 10 драма
шећера.“
(О
раду Терзиског и Абаџиског еснафа у Јагодини
сведоче нам две молбе калфи ових заната из 1852. године.
У првој Степан Ђорђевић, “калфа заната терзиског“ при-
јављује се, према Уредби о еснафима, за полагање ма-
јеторског испита те “Ово прошеније упућује Еснафском
старешини
с том препоруком својом да он по законитом
50
обичају са истим поступи". У другој молби Јован
Миловановић, већ са положеним Мајсторским испитом
препоручује се од стране Начелства да му “да предстојеће
Свидатељство од стране Дбаџиског еснафа издају и
надлежним печатом и подписима својим сведочи“. У
табели код Н. Вуча Терзијски еснаф се помиње тек 1858.
године и то као “Трговачко-терзиски“ а Абаџиски 1861.
године. Када је у питању Терзиски еснаф можемо пре-
дпоставити да је
до 1858. године радио као самосталан тј.
са најмањим бројем радника потребним према Уредби
за
самосталност (12) а да
је касније или због смањења броја
терзија у еснафу или због боље трговине ушао у савет са
трговцима, док је Абаџиски еснаф несумњиво као
самосталан постојао и пре 1861. године када је само,
вероватно, обновљен и пререгистрован.
Један деобни спор из 1861. године сведочи нам
такође да је у Јагодини постојао као самосталам и
Налбантински еснаф (подкивачки) који се такође не
налази у поменутој табели код Н. Вуча. Наиме у помену-
том документу помиње се “Петар Пауновић, устабаша
Еснафа налбантинског у Јагодини". Овај занат је дуго
био под турским патронатом јер Турци за своје вла-
давине нису дозвољавали Србима да се њиме баве.
Налбантински еснаф је по свој прилици постојао још
1853. године што видимо из молбе калфе налбантинског
Милисава Миладиновића који моли Начелство јагоди-
нско “да га препоручи за испит код надлежног еснафа
после четири године шегртовања“.
Жалба Мутавџиског еснафа у Јагодини из 186].
године упућена Министарству Финансија у којој се жале
на свој тежак положај и страну (турску) конкуренцију,
сведочи нам такође да је овај еснаф постојао у контину-
итету од 1840. године када је
према табели Н. Вуча основан.
 Период између педесетих и шездесетих година
прошлог века карактерише велика привредна и
,
друштвена активност
у Јагодини
град се постепено пре-
ображава у архитектонском и урбанистичком смислу,
формирају
сетрговачке и занатлијске чаршије у “српској
вароши“ ближе реци Белици, зидају нови дућани, форми-
г.
ра пијаца у центру. Почетком тих година, тачније 1852.
отворена је
Апотека у Јагодини једна од првих у Србији,
1855. године Телеграф а 1856. године
извршено је
калдр-
мисање вароши од стране домаћих мајстора калдрмџија.
Од великог привредног значаја за град и околину
било
је отварање
Јагодинске пиваре 1852. године. Мада
је
првобитни власник пиваре био наш човек, трговац
Филип Станковић из
Смедерева, слично код израде ста-
кла, ни ово “индустријално заведеније" није могло без
страних људи имајстора пивара који су познавали
технологију израде пива. Тако пивару убрзо преузима
немачки мајстор Вендерер који исту продаје локалном
сточарском трговцу Јовану Косовљанину, али остаје у
Пивари као главни технолог. Убрзо у варош стижу нови
пиварски мајстори из Чешке и Немачке. Међу првим
мајсторима за кување пива помињу се 1860. године
Немац Штајнигер и Аустријанци Симеон Цобл и Јозеф
Митершерит. Отварање пиваре одразило се на
трговачки и занатлијски живот града јер је помоћна
раднаснага била локална. Уз пивару се
развијају пратећи
занати пре свих пинтерски, ковачки превознички
(рабаџиски), зидарски и други. То најбоље пратимо из
ткз. “шумских објављенија“ које је Начелство јагодинско
издавало занатлијама да могу сећи околну шуму за своје
потребе.
Према попису занатлија из 1866. године у Србији
је било 13 страних пиварских радника-Мајстора и 35
помоћника калфи и шегрта. Један од првих школованих
пивара Срба био је Михајло Косовљанин, син Јованов
који је после завршене трговачке школе у Пешти похађао
и са успехом завршио Пиварску академију у Медлингу
крај Беча 1890. г. Први домаћи пиварски мајстори у
Јагодини помињу
се у Првомајској прослави 1898. године
коју су организовали јагодински радници. Међу њима
се
помињу: Света Уросевић, Света Милојковић, Душан
Стојановић.
Прва “шумска објављенија“ за пиварске потребе
почеле су да се издају занатлијама пинтерима и бачва-
рима 1856. године. Најпре је пинтеру Милосаву
Јаковљевићу у шумама села Слатине и Урсула одобрено
сечење 30 стабала “грмова" за потребе “разних
пиварских
грађевина". Исти докуменат се издаје Мити Суботићу
“да може 20 дрвета родне горе исећи“ као и Милану
Савићу “качару овдашњем потребе заната ради“.
Поред пинтерско-бачварског нагло оживљава
коларски занат за пиварске потребе тј. транспорт пива.
Коларима су такође издавана “шумска објавленија“ за
потребе њиховог заната о чему сведочи докуменат из
исте 1856. године издат Сими Ђокићу, колару. Из једног
судског списа из 1853. године под називом “Списак лица
којима је побегши Александар Живковић, тишлер остао
дужан“, помињу
се и страни мајстори дрводељске струке:
Архадија Тишлер, Кристијан Шлосер и Антон Тишлер.
У коликој је експанзији био дрводељски занат сведочи и
жалба Димитрија Суботића, пинтера из Јагодине 1856.
године наводи се да “оскудева у материјалу за свој занат
у коме наше отачество као у правилној и уредној радњи
истог заната, велику оскудицу трпи". Исти мајстор се
жали
је
да у околини Јагодине исечена потребна гора за
његов занат а да му са свих страна стижу наручбине за
51
каце, бурад и чаброве чак и из окружја крагујевачког.
Даље моли Начелство јагодинско да му одобри сечу
шуме у Доњој Комарици
Нагли број
у занатлија
повећања
окружју крагујевачком.
дрводељске струке
допринео је да се у Јагодини 1864. године оснује
Дунђерско-столарско-пинтерски браварски еснаф.
Велику конкуренцију у раду од стране трговаца и
сеоских занатлија трпео је Бојаџиски еснаф у Јагодини
1865. године када се обратио министру Внутрених
дела са
жалбом на лица “која поред бакалука и ситничарског
еспапа и занат Бојаџиски упражњавају“ те “да и скоро у
свакој општини имаде... без да су по Уредби Еснафској
уредно као шегрти и калфе учили нити пак имају за ма-
јеторе произведени“. Јагодинске бојаџије даље наводе да
“Ово упражнение њиово по селима немалу штету жите-
љима дућанџијама вароши ове а нарочито Еснафу
бојаџиском причињавају“. Бојаџије даље наводе да је
због близине Ћуприје и Багрдана који су на 2 сата хода
њихов занат изложен великој конкуренцији обзиром да
Еснафска уредба предвиђа да сеоски дућани могу бити
отварани на
од.
6
сати хода од варошких. Еснаф даље тражи
Министра “да изволи учинити наредбу да се оним
лицима који по селима дућане држе и занат болтаџиски
упражњавају на 6 сати растојања од вароши или забрани
или да при надлежном еснафу испит положе и радњу
прописно воде“,
У одговору Јовану Петровићу, устабаши Еснафа
бојаџиског и члановима Димитрију Рајковићу и
Милутину Маринковићу препоручује се да се обрате
Министарству Финансија као надлежном
за
ове спорове.
Министарству Финансија обратио се са сличном
жалбом и Казанџиски еснаф у Јагодини који
је
био један
од највећих. У својој представци они наводе “да ни у је-
52
дној вароши у Србији не постоји Целокупни Еснаф
казанџиски осим у Јагодини“ тј. да их има више од 12
је
мајстора истог заната и да у другим варошима “где има
највише по 2 казанџије из Јагодине узимају израђени
бакар те препродавају". Јагодинске казанџије даље
наводе да се исти такви мајстори даље баве и кала-
Јџиским занатом од дела бакра који препродају, “па због
тога членови нашег Еснафа по готову више од половине
пострадаше и капитале изгубише". Еснафлије се даље
жале на дозволу власти да се и на марвеним панађурима
продаје казанџиска роба што користе препродавци бакра
"што се нико надао ние нечием лукавству по панађурима
приметили смо увелико да се и са стране т. е. из други
држава доноси и чрез лукаво мислећи лица имено
Мајстора неки из Србије, под видом да е њихов дакар за
малу хасну, испод цене, на прегрдну штету целог
казанџиског еснафа бакар продају, то едно, а друго што
из Турске и из других заграничних места повећи части
назови Латини у Србију долазе по вашарима свој разног
рода еспап кои е нашем занату сходан, пошто-зашто и
сасвим далеко испод цене продају“.
Казанџиски еснаф на крају жалбе захтева “Да се
иностраним лицима кои казанџиски еспап продају и
занат тај упражњавају забрани без разлике свима уобште
да ниедан казанџија па био он из Србије или из други кои
му драго места, несме на Панађурима Бакар носити да
прода" јер се “казанџиски Еснаф здрави исувише затире“.
У потпису
су следеће казанџије: Таса Тодоровић, Таса
Величковић, Миладин Милетић, Стеван Величковић,
Тодор Ж. Неговановић, Димитрије Костић, Радован
Величковић, Трајко Стефановић, Богдан Митровић,
Бранко Будимовић, Ивко Миловановић, Стоиљко
Костић, Риста Стаменковић, Коста Димитријевић,
Стеван Илић,Антоније Величковић, Михајло умерену цену“.
Димитријевић, Манојло Милићевић. У суштини можемо рећи да су еснафске занатлије
Од Министарства Финансија дошао је, међутим, уопште биле тешко прилагодљиве ситуацији на тржишту,
негативан одговор на жалбу казанџиског еснафа у мање вешти
и сналажљиви
у
продаји а више одани тради-
Јагодини
са објашњењем да је Законом о панађурима чл. ционалном занатском реду, раду и моралу. Њих је
5 дозвољена трговина разним бакарним судовима угрожавала и странадомаћа, нарочито сеоска,
и
урађеним како у Србији тако и на страни јер
је реч о конкуренција. У случајевима неких заната као што су
производима преко потребним народу. асурџиски, коларски, корпарски, дрводељски и другим
Исте, 1866. године, Казанџиски еснаф је још једном сличним сеоски мајстори су потпуно преузели примат на

тражио од Министарства Финансија да забрани Турцима
и Арбанасима разношење стране казанџиске робе по
вашарима јер су већина од њих продавали “нечисту робу“
помешану
са месингом и такоубијали цену на тржишту.
У жалби казанџије наводе да “наш народ не познавајући
ствар коју жели купити, воле евтиније узети иако му се
четворостручно скупље вата, нежели чист бакар за
23225; парира
тржишту. Слично је било и са занатима који су због
сировине били упућени на село као што су били
кречарски, каменорезачки, корпарски, метларски занати.
Занатлије, еснафски организоване, тешко су се
уклапале у процесе међународног отварања Ha
политичком, привредном и културном плану који су на-
ступили у Европи после буржоаско-демократске револу-
ције 1848. године која је у свим европским земљама
значила раскид са феудализмом. У Србији је
овај процес
значио окретање цивилизованијим, европским токовима
живота што је неминовно повећавало и потражњу
европске, модерније, робе: покућства, одеће, употребних
предмета, намештаја, алата, справа, машина и тд., што су
еснафске занатлије хтеле да ограниче по сваку цену у
суштини својим крутим, феудалним схватањем произво-
дње, односа у раду и тржишта, а
то је било немогуће јер
својом продукцијом нису могли да задовоље нарасле
квалитативне и квалитативне потребе становништва. На
другој страни јавља се
слој посредника трговаца, шпеку-
ланата, магазаџија и других који су користили овакво
стање у Србији и својом јефтинијом мануфактурном
робом продирали на тржиште. Либерализацији тржишта
у Србији допринео је Трговачки законик донет 1860.

Столарски радник Андра Банковић 1857-1911. године године који је предвиђао слободно вођење домаће и

53
 о,-.. о= да
о
Уне реко

M: Aa
#+.:.
Брда Парана ка
ал A ae с Ва Šer
ИЕ
6

И i-ć ИУ дајте
8,

7 Бољи.

7Ка о
Дер
УСНИ
foiyu. „ пи ара. бо,“+
|

PO
егрвљљ
A =>
плу

ie
: :

фра и рибе
ЈИ /

4 ya
are ава ву
тд ова
ЈИ
бе
с

И
'Meskozaje

e
зета вв

AI e ии“ трио
2.
ве
&uvviceč Ћи, 7 ИЕ ви
česti Иво Ур „робе
Рт a
ese. иако # Ива
СЕ О
#
ка ке,

а пир
же O

вода аудио
#
4 то. а а oaze i fee +. Иeenсве 2,
Ти
ли ње вељског

С
аи И о
беду e У“ + Уље „му
7

бĆe жуте < Ра

eeo Ади, RZ # Дувал

e
# та
рата виОД
ЈЕ,

,
Mar JĆAJ" Medi

доeoотеde
ŠONA “AE ROLOE Ио
НЕ

с MET
у 0 adMAMAJ

Сб
бу E ·

a иза, п

а
:

: 7 ?
воља. ужива _
ВЕЕ воји
3

и
M. И
ev
:

,
„.

e
„

eta
::

eee“ afera ба
+5

ya
a aу,
OBARA
ђе, с
тиква ваљак O
И ssxe УУ Зи оловку, ви
„Keka“
вета њој
#
“o. ЕРУ се
PETO Setva=: Ž i

олаљу дљже и « Ра "Če e aaa ee aac, и ње Сл НакеPO

Удео CC

„о7 Ceo
мото
-

fee
отео 44
ми ту
УУ левои
У

равнање али,
Ж

74
o.
gi

пјене,
-

Ре
су

ice6# fe ev. пекара

ever:
+.

ČA Ae
тесари A.
Прави,
о
aka “|
, O ae.
Еј
„бранио
јање шу
ya. рунди
„244

(otada
mње
+

“
1

ćeи,а.
0 aa
~ Vo
У
& КЕ ено veka 0: обефит пе КЕ пи
Ž
же тоа75
i

Or
4И о ввотг
+
Е:
пратњи,
о
7,

odeee:УУ висвоАре: СРЕ фараона ветар „де exe. OM

оиЋ пужже ки овако
масив,

ara» aaa.
ŽŽ
ас. Oe.CAN
#2
етно И IVA
- <

ке То ter irbpoae
оаеро, и o =; ес
go
dere ae
O aa. да Прад
WKO ~. Бо
+ VA :
<
2 ao ом
ЈА пари4

ПА о ги а
Саба
ено пи с
Mean.
СА e Oaati“7
.
5. 4
ЖЕбЧТЕ

aleva ватањи,

ON aaa.etar.
Уз, Će ak.
„Ри
њи ка
реке
ка
eće; i e
E,

трн
| POO E
пе a
а5
E:пили бек
ЕР. :

кор по „ кои НЕ

„av бут.
|
i

РЕЧЕ

о
две
245
Божи
ке

кбеик.
стр,
ош Виа
сз О e
отера у во
Zeei брана, Пара
чв a
|

eee Me est OON

обојен На.
ши
ad; #
УЕЕ
о ветра#
Аре,

Жалба Казанџиског еснафа из 1866. године

54
стране трговине уз протоколисање фирме, вођење трго- “Петар Савић" ја ћу да одпочнем радњу казанџиску овде
вачких књига, три облика трговачког ортаклука по угле- у Јагодини са капиталом од 180 дук. цес". Пре тога
ду на законодавство у развијенијим европским земљама. радњу је водио његов отац казанџија Петар Савић.
У Београду
је 1859. године основан Трговачки
суд за Сличан оглас дала
је
1863. године Стамена жена Јована
решавање спорова између трговаца, занатлија и банкара,
а 1863. године донет је и Закон о Ђумруцима и
Николића ковача из Јагодине
мом Јовану
у
коме обавештава: “Мужу
Николићу из Јагодине, дала сам мој со-
наплаћивању царине за поједине производе који се увозе бетвениј 40 дук. цес. за радњу ковачку
да
на мое име ради,
и извозе. зато на основу чл. 5 закона трговачког јављам свима и
После доношења Трговачког законика 1860. г, свакоме да из ове радње нико за дугове мога мужа
одине у Јагодини се региструју прве трговачко-шпекула- наплатити не може, нити ћу одобрити“.
тивне радње које су се бавиле препродајом најразличити-
јих колонијалних и занатлијских производа из земље и
Неки од занатлија морао
је
своје задужење код
трговаца да одради у натури што видимо из огласа из
иностранства. Тако су “Србске новине" исте, 1860, 1866. године у “Српским новинама“ који
су дали Таса
године, донеле оглас о оснивању ортачко шпекулативне- Величковић и Нацко Јанковић “трговци и казанџије“
у
трговачке радње Илије Богдановића и Ђоке Живковића
а 1865. године “дућанске и шпекулативне радње под фи-, Јагодини:
"200 дуката цес. дали смо Радовану Величковићу
рмом Круна супруга Живкова
у којој ће деловодитељ и калајџији овдашнем да радњу казанџиску или ма какву
управитељ бити именовани Живко Стаменковић, трго-
вац“. Одредбе поменутог Трговачког законика дале су
другу, коју му ми наредимо води
и
то на нашу фирму, за
пређашње дугове, ако их има, ова радња наша со-
а
могућност трговцима са капиталом да могу отварати бетвеност не одговара, а будуће само са нашим одобре-
трговачко-шпекулативне радње тј. да поред трговине нијем може чинити. Ово на основу постоећи закона
воде занатлијску радњу (дућан) и свог заступника у свакога кога се тиче у знање постављамо“.
дућану-деловођу. Ситније занатлије су прихватале овакав Трговачким закоником било је одобрено да се
однос шпекуланата јер их је чувао од задужења и радња води и на члана домаћинства (најчешће жену) као
обезбеђивао им пласман робе. Припајање трговачких и трговина док је муж најчешће пред законом био
занатлијских радњи на дужи рок међутим био
је
на штету “деловодитељ и управитељ" у ствари
занатлија. Тако се у
чистих занатлија јер је акумулација капитала и обрт оквиру једног домаћинства, најчешће и једног дућана,
новца у трговини био већи. остваривала и трговачка и занатлијска делатност. Такав
На другој стране крупније занатлије настоје да
свој статус сачувају већим улагањем капитала и органи-
оглас објављен је
1865. године од стране Анице
супруге
Илије Белобрковића која јавља “да је уложила 50 дуката
зованијом дућанском продајом своје а често и туђе робе. у радњу дуванџиску под фирмом “Аница, супруга Илије
У “Српским новинама“ из 1866. године про- Белобрковића овд“.
токолисана је фирма Петра С. Пантића: “под фирмом У Јагодини
је од 1858. године постојао заједнички

55
—
терзиско-болтаџиски еснаф (код Н. Вуча трговачко-
терзиски) о чему сведочи и Извештај овог еснафа
Примиритељном суду вароши јагодинске од 30.
Септембра 1865. године у коме га обавештавају да је
“Еснаф Терзиско-болтаџиски по потреби својом чинио
данас у подпуном свом заседанију решење и за другог
свог старешину као и помоћника изабрао Атанасија
Марковића за Старешину и овога помоћника Анту
Видојковића, Димитрија Банковића, Милисава
Милићевића и Анту Стојковића. Тога ради еснаф на
основу чл. 112 Уредбе о еснафима Примиритељном ово
варошком суду ради знанија обавештава. Старешина
Еснафа, Марковић и членови: Станко
Атанасије
Маринковић, Д. Стојановић, Станимир Стојановић,
Лазар Рајковић, Стеван Јовановић, Милутин Радошевић,
Димитрије Бошковић, Јова Радојевић, Милан Петровић,
Димитрије Мијајловић, Антоније Видојковић, Панта
Антоновић, Милоје Мишић, Еремија Томић, Димитрије
Вла и Таса Јанаћковић". Према статистичком прегледу
окружја Јагодинског из 1861. године у околним местима
варошицама било је укупно 78 сеоских мешовитих
,
и
занатлијско-трговачких дућана да би се како наводи Н.
Вучо крајем века противно прописима Еснафске уредбе
оснивали мешовити трговачко-занатлијски еснафи у
Рековцу, Багрдану, Варварину, Бачини и другим мести-
ма.
Привредни и развој Јагодине на
друштвени
почетку друге половине 19. века, све већи број домаћих и
страних трговаца, занатлија и других предузимљивих
људи утицао је и на развој “механџиске радње" тј. угос-
-
титељства. Од 1834. године власници јагодинске мезулане
били су искључиво Срби што је допринело још већој
експанзији овог заната. Указом Кнеза Милоша од 5.
Маја
56
1839. године положај јагодинских мезуланџија знатно
побољшан повећањем плата “с тим да дужни буду као и
је
до сада сва званична писма бадава носити и коње мен-
зулске безплатежно давати Србским татарима и
је чиновницима путујућим“.
Прве веће приватне гостионице, механе и кафане
јављају се почетком педесетих година:
У листу “Исток" из 1851. године ортаци Стојанча
Поповић и Миленко из Волујка огласили су “Почитае-
мом публикуму да су они сад у Јагодини под аренду узели
ново здание трговца марвеног Марка Николића
Косовљанина, са принадлежећом му кафаном, тра-
ктером, више оделенија квартира, са великим аром за
коње и поред овога шупом“. Исте кафеџије поручују “да
смо у стању сваког путника у свако доба са пристојном
ценом дочекати и угостити“.
Чувена “Шарена кафана“ оглашена је први пут
1859. године од стране Мијалка Цветковића, кавеџије
који је “овде у Јагодини на пијаци тако речену “шарену
кафану“ у закуп узео и ступио у ортачку радњу са Миком
Ђорђевићем". Иста кафана се помиње још 1853. године
као место у коме су се прегледали и контролисали
пасоши.
Браћа Аврамовић из Јагодине обнародовали су
1860. године у “Србским новинама“ да “своју у Јагодини
наодећу се кафану под кирију на едну или три године
дају. Кафана ова има: два простора пространа оделенија
кафанска, 3 собе за пасажере, мутвак, подрум, ар за 50
коња, отлукану и авлију, доста велику, ко би желио
кафану ову под кирију узети“.
“Арачлијина кафана“ Тасе
Ивановића-Арачлије
помиње се такође у документима и огласима из 1853.
·
године као и “Кнез Милетина меана“ 1861. године.
 Указом Михајла Обреновића од 31. Марта 1861. правом на механисање".
године издата је “Уредба о механама“ која је поред Да
је угоститељство
тих година имало све више за
Уредбе о еснафима важила за механџије. Овом уредбом узор европски начин живота и навика сведочи оглас
механе су се делиле у две класе а власник је морао да нових закупаца “ Шарене кафане“ из 1879. године Николе
поседује “Механско право“ које се издавало на име онога Христића Дуча и Милана Ј. Младеновића: “Узели смо
ко обавља посао. под закуп “Шарену кафану“ у Јагодини на сред пијаце
Према попису механа из 1857. године у постојећу и снабдели је
са свима потребама и угодности-
Јагодинском округу је било. 1 државна и 63 приватне ма, добрим сваковрсним пићем, особитом европском
механе. кујном, новим спаваћим хаљинама
TOM.
и најуреднијом послу-
Описујући свој први боравак у Јагодини Феликс
Каниц, аустријски официр и путописац наводи да је Поред угоститељског заната механџије су се ба-
“Године 1860. године у Јагодини било само бедних, виле мешењем и продајом хлеба за шире потребе

прљавих механа“ а
да је већ 1888. године ситуација била
становништва. О томе сведочи докуменат о кажњавању
јагодинских механџија 1865. године од стране Начелства
сасвим другачија. Свој стари турски назив задржао јејош
у Јагодини због тога што у својим локалима нису имали
у
=

само “Џамбас хан... сада сам становао једној пријатној

хлеба. У жалби Министру унутрашњих дела јагодинске
соби на првом спрату“.
механџије наводе “да сваког дана леба за пролазеће пу-
Модернизација јагодинских механа и кафана може
тнике смо имали, као што смо и тога дана имали и до 2
се такође пратити кроз угоститељску понуду: Тако се већ
1879. године “Шарена кафана“ нуди на лицитацију од а
после подне продали, то зато се сада више него обично
другог времена леб продаје по меанама а друго и због
стране дотадашњег власника Јована Косовљанина са
следећом препоруком: “Ова кафана има простран локал радног времена цела варош с меанама леб купује поред
остали путника“. У потпису жалбе су следеће “меанџије
кафански, велику трепезарију, подрум, !1 локала за
сви из Јагодине: Стојило Ђорђевић, Јован Ђурђевић,
смештај гостију, потребне шупе, врло велику шталу,
Јаћим Кузмановић, Коста Јовановић, Алекса Понивакић,
пространу авлију калдрмисану и бунар а сва просторија
Ниџа Маринковић, Никола Милетић, Анђелко
кафанска ограђена је
зидом“.
Златановић, Никола Кашет, Видојко Тасић, Мина
Исте године од стране механџије Mure
Стојковић, Миленко Спасић, Никола Донић, Коста
Вељковића-Џамбаса понуђена је гостима нова гостиони-
Стојковић, Станојко Миленковић, Мита Спасић, Милета
ца “Код Тигра“ која је имала “леп намештај снабдевена
са више удобних
и
здравих соба“, те да је “кујна моја по-
зната као врло добра с разним добрим пићем, могу
Јовановић, Ђорђе Стевановић и Стојило Крстић“.
Према статистичком прегледу вароши Јагодине из
1864. године било је укупно 405 “варошки дућана“ и 69
дочекати обичног као инајотменијег госта“. Сличне пре-
“варошки меана“.
поруке имала јеи Механско-шпекулативна радња “Петра
Д. Џуфе" отворена 1877. године “са капиталом од 200
дуката и са деловођом Стеваном Тодоровићем са својим
57
—
8. ПОПИСИ ЈАГОДИНСКИХ ЗАНАТЛИЈА ИЗ 1863. И 1866. ГОДИНЕ

На захтев Министарства финансија Србије у име занатлије број број месечни приход
Јагодини
је у периоду 1862-63. године направљен први (дућана) шегрта |радионицај| (у талирима)
поименични попис свих житеља у вароши
са
занимањем, Јевта Ђорђевић 1 1 17
врстом и проценом имовине као и пореским класама у
Јанићије Станковић - 10
односу на приходе од рада и имовине. На основу овог ·

пописа у Јагодини је 1863. године било укупно 2.127 Стојанча Савић П

мушких и месечним
1.821
женских житеља са имовином од 103.018 Никола Милановић Š = 7

И
дуката и приходима од 9.785 дуката. Укупан Мијушко Радосављевић 1
| 13
број трговаца и занатлија износио је 594 са месечним
Тодосије Николић
и
А
7 ~ 5
приходом од радионица дућана од 6.996 дуката и то:
име занатлије број број
e ~
-
месечни приход :

(дућана) шегрта |радионица|_ (у талирима) Јеремија Матић a :

Стеван Манчић - - 8
Абаџије
Риста Стојановић 1 2
Милован Гмитровић 1 6

Јован Милошевић – > Стеван Стојковић - - 7

Никола Ђорђевић : 5 10 Игњат Гмитровић 5 5

Радосав Милановић - . 8 Стојанча Савић ~

: 5

Јеремија Марковић - 3 6 Радосав Најдановић o 6

Стеван Тодоровић : : 8 Никофор Михајловић - : 6

Неша Цветковић - 1 10 Игњат Митровић - 6

Анта Андрејевић ~ l 15 Јова Петровић - - 5

Љубомир Ђорђевић - - 6 Вуле Стојановић - 6

Арсеније Гавриловић - 1 15 Милош Радисављевић - 1 7

Глигорије Андрејевић - - Милош Максимовић - - 7

Васа Војиновић - - 6 Милош Јевтић - - 5

Марјан Петровић 1 1 15 Укупно: 4 8 354

Илија Милосављевић - - 6

Стаменко Нилолић 1
- 13

58
 име занатлије број број месечни приход име занатлије број број |месечни приход
(дућана) шегрта |радионица| (у талирима) (дућана) шегрта |радионицај (у талирима)

Бојаџије Цветко Пеливановић 2 1

20
Милован Стојановић 2 1
30
Станко Младеновић - - 8
Стојан Попа Мијовић - ] >

Милован Митровић - - 6
Стеван Јеремић – 8
Маринко Милићевић - 7
Миленко Миљковић – i 6
Михаил Павловић | - 13
Величко Стојковић – – 6
Живан Поповић 4 4 22
Петар Веселиновић : 10
Милутин Маринковић 1 2 15
Антоније Павловић - a
aki imana vau _

Por
Стојко Живковић - - -
Димитрије Митровић - - 8
- - 7
Сова U RNOMIJI | :

TIC
i
Миленко Јовановић - - 8
! | Је
Манојло Стојановић - - 6
Укупно: #8
5 87

и
.

Марко Милојковић - - 8

Василије Поповић - - 8

Миле Станковић - Ž 26

Стојан Павловић Ž l 16 Еаовидантотић _ | 1

Димитрије Крстић - ] 15
Цветко Илић _ _ 1

Маринко Рашић
Илија Ђорђевић а =
5 - 21

Јованча Мијалковић Š 1 15 Коста Павловић _ _ 10

Димитрије Павловић - 1 15 Тодор Милојковић 1 8

Димитрије Тодоровић - 2 15 Ykymuo:| 7 П 321

Таса Мијалковић 1 1 13

Петар Стефановић - 1
16 Баштовани
Коста Ћирковић - - 8
|
Антоније Станковић - - 6 Крста Стојковић - - 10

59
 име занатлије број број месечни приход име занатлије број број месечни приход

(у талирима) (дућана) шегрта |радионица| (у талирима)

(дућана) шегрта |радионица|

Коца Анђелковић - - 25 Асуриије

8
Лазар Станисављевић - -

Сава Џидић - - 8 Петар Филиповић - - 7

12 Антоније Стојковић - - 5
Дина Нешић - -

Ранђел Живковић - - 13 Мита Јанковић - -

Пеша Станковић - - 12 Станојло Петковић - - 5

5 Вучко Крстић - - 7
Петар Стефановић - -

Ђорђе Николић - - 5 Јован Илић - - 7)

Стојан Нешић - - 5 Павле Ивановић - - 5

13 Укупно: - - 31
Стеван Марковић - -

Петар Стевановић - 6

Сима Станковић - - 7 Дунђери

Гаја Живковић - - 8

5 Станко Јовановић - - 6
Живко Петровић - -

5 Јован Бошковић - - 6
Коста Стојковић -

Стојко Станковић - - 5 Видојко Ристић - 7

5 Радивоје Недељковић - - 5
Димитрије Цветковић - -

Стојан Марковић - - 7 Јован Златковић - - -

Паун Стојановић - - 12 Станко Јовановић - - 3

Мијајло Маринковић - - 6
Вељко Ранчић - - 5

Стеван Ранђеловић - - 16 Стевана уд. DboxHHa| - - -

Дунђера
Сава Вељковић - : 8

6 Укупно: - 33
Милија Ристић - - -

Јованча Димитријевић - - 5

Димитрије Антић - - -

VKymHo:| - - 245

60
 име занатлије број број месечни приход име занатлије број број |месечни приход
(дућана) шегрта радионица (у талирима) (дућана) шегрта |радионица| (у талирима)

ари Јашаганџије

Коста Нико Иван Јатаганџија - - -

Укупно: VkymHo:| - - -

Пмеџије
Лончари

Китан Нико.
Никола Стаменковић 1
- 6
танко Јовановић
Стојан Здравковић 1
- 6
TOHJbKO
Станко Здравковић - - 6
Укупно:
Стојан Бељковић - - 13

Тома Илић - - 4
аџије
Стеван Цветковић - - 5

Укупно; 2 - 40
Божин Илић
рђе Стано

Живко Ланџије

таменко Нешић
Панта Живковић Милован Петровић - - 6

Сима Гавриловић YVkymHo:| - - 6

Ранђел Бранков
Атанасије Мијајловић Jopžanuuje
Тасић
је

Укупно: Милојко Гега - - 8

YVkymHo:| - - 5

61
 име занатлије број број месечни приход име занатлије број број месечни приход
(дућана) шегрта |радионица| (y талирима) (дућана) шегрта |радионица| (у талирима)

Калајџије Коста Ђорђевић - - 6

Укупно: 1 1 41

Трајко Стефановић - - 6

Коста Стојановић - - 6 Калпакџије

Радован Величковић 1 1 13

Стеван Величковић 1 O 12
Стојадин Бранковић l i 15

Тодор Јовановић 1
- 7
THRRNOHJ
PRI _ _ 4

ORO ae Димитрије Стаменковић - - 3

2 ЊЕ
~ : 16
_ _
Стојко Голубић - - 8 -
i
ДЕ орђеви
_ _
Илија Николић - - 5
Милош Радојковић - - 7
Укупно; 3 3 67
·

l |
Радојко Стојковић - - 5

Петко Николић 1
- 13
;
Казанџије
Настас Панајотовић - - 5

Миладин Бранковић - - 6
Неша Радојковић
a

- - 7

Стеван Илић - - 13
Vor => а 7,

Таса Величковић 2 2 32
Каса
асаци
Укупно; 2 3 52

Петар Величковић - - 6
Ковачи Стојан Рашић - - 6

Цветко Стојановић - - 6
Коста Ђорђевић - - 7 Јован Антић - - 8

Иван Веселиновић 1 1 13
Димитрије Лазић i с 6
Младен Стевановић - - 7 Цветко Пешић п = 6
Стеван Стојановић - - 8 Тодор Тодосијевић - - 3
62
 име занатлије број број месечни приход име занатлије број број месечни приход
(дућана) шегрта |радионица| (у талирима) (дућана) шегрта |радионица| (у талирима)

Марјан Јовичић 6
Каншариије
Ђорђе Милојковић - - 6
Стоиљко Нешић - - 6
Риста Марковић _ 6
Коца Стојановић : 6
Ивко Станојевић - 8
Илија Тодоровић e , 7
Вућа Стаменковић i 6
Стеван Стојановић _ _ 3
Димитрије Милићевић l 2 12
Таса Петровић - - 6
Милан Крстић = ~ 7
Милоје Милосављевић - - 7
Милан Стојковић – с
"RRA KU ali _ А

Станојко Нешић - l 13
Стоиљко Стојковић 5

ве
- -

Риста Јовановић - - 5
TEO ера - = 2

Маса Цоке Поповића - 4 -

7
2
Адам Штерић ] 1 13
:
Гуфекџије
Укупно] 1 5 107

Аврам Митровић
роди 6
l 1

Младен Гмитровић - | 13

Антоније Цикић - - 13 Укупнру 1

2 за

Ђока Ковић - - 16

Максим Милићевић - - 8 Пушкари

Настас Милковић Коста Јовановић
| 10 l 1 24

Павле Мирковић - 1 13 Укупно; |] 1

24
Живко Вучић 1 1
17

Укупно: |] 2 77 Табаци

Јанко Миљковић - - 3

63
 име занатлије број број месечни приход име занатлије број број месечни приход
(дућана) шегрта |радионица| (у талирима) (дућана) шегрта |радионица| (у талирима)

Коста Манчић - - 8 Сапунџије

VkynHo:| - - 13

Милош Лазаревић - 1
П

Шлосери Тома Милисављевић - 1 15

Укупно: - 2 26

Сава Даниловић - - 6

Укупно: - - 6 Цревари

Ћерамџије Ранђел Живковић - - 5

Укупно: - - 5

Станко Јовановић 1 1 15

ћерамџ- Тишлери
иница

Укупно; | 1 15
Милутин Поп - = 6
Огњановић

Инжинир Јозеф Фидлер - - 27

Атанасије Марковић 1 1 ке

Јеразимус Кломинек > i- –

Танасије Наумовић - - 6

YVkymHo:| :
Укупно; | | 47
- - -

=
Сајџија -
Гребенари
Е

Спаса Стевановић - -
Јованча Димитријевић - 1
2 Укупно: - |
YkynHo:| - 1 12

64
 име занатлије месечни име
занатлије број број месечни
(дућана) (у талирима) (дућана) радио (у талирима)

Ужари Укупно 21

ован Стојковић Ђонџије

оша Мијајло
Митар Ђорђевић Ђорђе Николић
ко Јованов Укупно
Миљко Ђорђевић

тојан Ивановић анџије

Илић

теван Станко
није Митровић
Укупно: енко Стаменковић

ије Радосавље

ко Стаменков
Ђо
тојан Величковић ован Радосављевић
ош Укупно:
Миљковић

етар Јанковић Гушавџије

о Стојко

урђе Младенов Јовановић

ка Димитријев ома Адамовић
Укупно: ен Јовановић

о Живковић

елеџије арјан Гојковић

ола
тефановић паса Стојко
 име занатлије број број месечни приход име занатлије број број месечни приход
(дућана) шегрта радионица (у талирима) (дућана) шегрта |радионица| (у талирима)

Гоца Мишић 1 1 20 Пиншери

Марјан Лазаревић 1
| 20

Никола Илић - l 5 Димитрије Суботић - - 15

YkymHo:| | 4 68 Манча Николић - - 15

Укупно: - - 30

Шпекуланши
Колари
Михајло Андрејевић - 1 6

Ђорђе Ивановић - 1 30 Младен Станојевић - - 5

VkymHo:| - 2 36 Милош Миљковић : - 13

Милосав Николић l - 8

Tenehuje Петар Николић - 1 6

Станисав Стевановић - 1 8

Антоније Живковић - - - Миљко Здравковић - - 6

Укупно: | - - - Стеван Бранковић - - 8

Стеван Јовановић - - 5

Шнајдери Настас Станковић - - 5

Величко Станковић - - 6

Тривун Стојић - - 5 Укупно: 1 2 70

Милан Матић - - 6

Укупно: - - П Мајуџије

Кујунџије Лазар Милосављевић - - 13

Укупно: - - 13

Живан Неговановић - - 6

YKymHo:| - - 6

66
 име
занатлије број број месечни име
занатлије
ј

број месечни
(дућана) радио (у талирима) (дућана) (у талирима)

ожари Сутар Годић - 6

обросав Паћић - 8
тојко Ђо Укупн 49
танојко П
Мика Ђокић
ећериије
ије Стојков

Укупно о Ђорђевић

теван Милосављевић
Чизмари о Богдановић

Укупно
Николић

Укупно урчије

До

одор Ђорђев
ије Крстић
аден Петковић
лигорије Динић ован Стојковић
Стајић Милановић
Укупно: убисав Пенић
аксим Јованов
усшери авле Рашић
ања
ола Матић јајло Стаменков
ашко
тојан Јо
Димитри танко Стојков
ун Николић ош овић
 име занатлије број број месечни приход име занатлије број број месечни приход
(дућана) шегрта |радионица| (у талирима) (дућана) шегрта |радионицај (у талирима)

Анђелко Јовановић - - 6 Укупно: 2 5 96

Антоније Ђорић - 1
-

Мата Милићевић - - 6 Плашнари

Јован Митровић - 1
-

Петко Стевановић - - 10 Јања Константиновић - - 6

Љубомир Спасић - - 5 YkymHo:| - - 6

Јова Стојковић - - 6

Јеврем Станковић - - - Кафеџије

Милован Јовановић | 1 21

Укупно: 4 8 178 Стојан Поповић - - 2

Миљко Цветковић - ] 3

Ћумуругиија Василије Марковић 1 1 18

Антоније Попа Мијовић ||] 1 20

Лазар Анђелковић - - 5 Станко Петковић - - 6

Укупно: - - 5 Здравко Стојановић 1

- 6

Таса Јанковић - - 8

Налбаншини Мијајло Трајковић - - 7

Коста Мијајловић - - 7

Милутин Петровић - 2 П Јован Ђорђевић - - 7

Васа Ракић - 1
15 Таса Јеремић - - 7

Лазар Миличевић - - 6 Андреја Андрејевић - - 5

Петар Милојевић - - 12 Крста Марковић - - 5

Петар Пандуровић 1 1
- Јана Тодоровић - - 7

Таса Јовановић 1 ] 13 Никола Џампић - 1 12

Андрија Миленовић - - 3 Димитрије Вељковић - Г 8

Риста Цветковић - - 6 Укупно; 3 5 128

68
 име занатлије број број месечни приход име занатлије број број месечни приход
(дућана) шегрта |радионица|_ (у талирима) (дућана) шегрта |радионица| (у талирима)

Рабаџије Димитрије Маричић + и 7

Димитрије Ранковић - - 21

Стојан Донић - - 2 Глигорије Јовановић - - 5

Мита Јовановић - - - Неша Крстић - 7

Милош Донић - - 8 Златан Петровић - - 7

Никола Јовановић - - 7 Јован Живковић - 8

Илија Живковић - - 14 Таса Илић - - 18

Васа Цуцумановић - - 15 Стојко Бабић - 7

Јован Стојановић 6 Стеван Јовановић - - 9

Јованча Бранковић - 6 Неша Крстић - - 5

Петар Стефановић - - 7 Павле Јовановић - 16

Таса Крстић - - 12 Укупно: - - 272

Лазар Павловић - - –

Мита Јанковић - - 8
Терзије
Ђока Милошевић - - 1

Аца Кузмановић - 14 Атанасије Марковић - 2

Мата Николић - - 15 Стеван Величковић 1 1 31

Ђока Живковић - 6 Благоје Живковић - 1 8

Станко Јовановић - 6 Никола Лазаревић - - 8

Јован Недељковић - - 7 Љубомир Маринковић - 12

Стоиљко Барутлић - - 5 Цветко Миланковић - 1 13

Антоније Јанковић - - 5 Таса Симић 1

- 12

Риста Јовановић - - 8 Јеврем Матић - П

Стојко Ристић - 8 Риста Стефановић - 3

Стојан Николић - 7 Милан Петровић - 13

Петар Стојановић - 9 Коста Славковић - 5

69
 име занатлије број број месечни приход име занатлије број број месечни приход
(дућана) шегрта |радионица| (у талирима) (дућана) шегрта |радионица| (у талирима)

Димитрије Ивковић - - 6 Спаса Обрадовић - - 7

Милосав Милетић - - 13 Сима Дукић - - 18

Ђорђе Ћирковић - 1 15 Таса Јанаћковић | ] 15

Коста Андрејевић 2 2 2 Сима Николић 1

| 7

Бранко Марковић - - - Миленко Ђорђевић - - 7

Јованча Ђорђевић - - [2 Антоније Маринковић - - 7

Тодосије Миловановић - l 13 Миљко Ђорђевић - - 6

Радивоје Недељковић - 1 13 Сава Миловановић - - 8

Ђока Миљковић - - ЈЕ, Коста Николић - - -

Антоније Стојковић 1
- 6 Манојло Николић - - 7

Симеон Јанковић - - 13 Петар Станковић - 1 6

Гаврил Миловановић - - 10 Милосав Марковић - - 7

Милош Јовановић 1
- 8 Панта Станковић - 1 8

Илија Миловановић - - 13 Живко Николић - - 6

Васа Матејић - 1
8 Јанићије Поповић - - 10

Аксентије Миленковић - ii 6 Јеремије Петровић 1

- 5

Димитрије Петровић - - 6 Димитрије Ивковић - - 13

Тодор Живковић - - 7 Риста Петкови - - 5

Теодосије Марковић - - 8 Димитрије Петковић - - 21

Јован Радојевић - - 13 Стаменко Младеновић | 3 5

Нестор Петровић - - 8 Добросав Здравковић - - 7

Димитрије Младеновић - - 13 Стојанча Тирић - | 7

Јован Динић 1
- 7 Јованча Тодоровић - - 13

Радосав Ђорђевић - 1 13 Настас Јаношевић - ] 13

Тодор Димитријевић - - 15 Јован Цветковић - - 5

Стеван Јовановић - - 13 Стојан Митић - 2 21

70
 име занатлије број број месечни приход име занатлије број број месечни приход
(дућана) шегрта |радионица| (у талирима) (дућана) шегрта |радионица| (у талирима)

Јанићије Младеновић - - 5 Никола Донић - |I

MexaHa -
Трифун Здравковић - - 13 Мита Настић - - -

Дина Рашић 1 ~ +
Станко Николић - - -
Таса Прендић - - F
Видојко Тасић - a n

Цветко Стевановић - - 3
Ђурђе Багрданац - - -
Вуле Јанчић - i 5
Ђурђе Стевановић - 1
дућан -
Јованча Станојевић - - 13
Марко Стојановић : 1 :
Ђока Стојковић : Р 5
Сима Вељковић - - -
Цветан Ђорђевић ~ _ 15
Јован Маринковић - - -

PKI Ђорђевић l - 6
Риста Петровић - - -
Манојло Барутлић - i 5
Стојан Милојковић - - -
Стеван Оролић E » 8
Јованча Миљковић - |1MexHa :
Милосав Мирковић - - 8 1
дућан
Укупно: 14 2} 700
Живко Манчић - _|3
дућана -

- Коста Стојковић - механа -

17 еханџије
дућан

<a
1

Симо грезојерић 1
Вуле Цветковић - ||
MeXaHa -

Милош Миљковић - ||
exaHa -
Јован Цветковић | Ha а

4 дућана механе

Јованча Цветковић - ||
механа - Таса Нешић - |I
nyhaH e

2 дућана Ђока Стевановић - |I

MeXaHa -

Милош Јовановић | | |

a
Јаков Цветковић - 13
дућана -

Ka O Димитрије Манчић - механа -

Ak
- {1
nyhan ~

Атанасије Банковић - 13
дућана ž

Недељко Митровић - |2
дућана - Сима Марковић - - а

71
 име занатлије број број месечни приход име занатлије број број месечни приход
(дућана) шегрта |радионица| (у талирима) (дућана) шегрта |радионица| (у талирима)

Здравко Марковић - механа - Коста Наумовић - |]

механа 8
1
дућан Ђорђе Маринковић - || MexaHa 8
Петар Јовановић - ||
механа - Никола Маринковић - - 5
Панта Петровић 7
Илија Вељковић - - 10
Ђорђе Маринковић ii - ||
Коста Вељковић - ||
механа 6
Димитрије Спасић - i ; Ђорђе Јовановић - ||
механа 12
Мица Миловановић - - - Смиљко Крстић - - 7
Алекса Мијајловић - ~ ~
Младен Станисављевић - - 16
Никола Јовановић - | механа 2 Тома Божић a : 8
1
дућан
Коста Ђордевић - - 8
Аћим Кузмановић - ||механа 18
Данча Павловић _ 7 5
Китан Антић a 7
Стоило Ђорђевић - - 13
Коста Наумовић - |]
механа 8
Тодор Илић - : 5
Никола Величковић - - 6
Укупно: механа 628
Анта Николић - - 13 26 дућана

Пеша Стојановић - - 6

Никола Маринковић - - 10
=
Трговци
Никола Милетић - - 10

PROTE
OHIO _ _ :
Стефан Туфекџић - механа 1.180
Риста Кузмановић - |I
exaHa 9
5 дућана
Јаћим Младеновић 18

i
Petao Антоније Аврамовић - 13
дућана 16
ERE
Петар Митровић - - 31
Прока Ивковић - црквена [2 Стеван Пиндић - механа 19
механа 1
дућан
Златан Вељковић - - 6 Алекса Голубовић П
Цветко Крстић - - 7 Сава Станишић - |I
myhaH 10

72
 име занатлије број број месечни приход име занатлије број број месечни приход
(дућана) шегрта |радионица| (у талирима) (дућана) шегрта |радионица| (у талирима)
Љубомир Здравковић - кафана 19 Јанићије Миљковић - - 7
2 дућана Јован Рашић - |I
nyhan 15
Рајко Обрадовић
~

- |2
дућана 35 Коста Јоић - |I
nyhan 25
Панта Рајковић - 7 Стојан Јоцић - |2 myhaHa 15
Јеремија Гајић - - 9 Вељко Рашић - |I
nyhaH 36
Миленко Радовић - - 7 Матија Анђелковић - |I
nyhaH 40
Благоје Јоцић - |I
nyhaH 10 Тодор Анђелковић - ||
дућан 50
Таса Петковић - - 14 Јаћим Стојковић - Š 13
Љубомир Радојковић | _ 21 Андрија Стојановић - - 21

Милоје Јевтић - - 13 Петко Јовановић - 21

Димитрије Маринковић - - 13 Таса Рашковић 7 - 16

Јован Караматић Јова Ђурђевић

- Здућ у 21 - механа 15

Br.1y |
1
дућан
Јаг. Анта Ранђеловић - - 13

Димитрије Банковић Ђока Живковић

- 3 дућана 14
| 36
Риста Јоцић - |I
nyhaH 13 Јованча Динић : : 13

Милутин Радошевић - |I
nyhag 15 Таса Спремић - || дућан 16

Ђорђе Јовановић - [2
дућана 20 Милутин Аранђеловић 1
дућан 21

Антоније Јоцић - ||
дућан 21 Нацко Ранковић - |I
myhaH 24
Лазар Петровић - |I
nyhaH 15 Ђока Стевановић - i 25
Антоније Васковић - |2
nyhaHa 15 Ђорђе Аврамовић Гдућан 22
Димитрије Стојановић - |]
дућан 12 Таса Тодоровић 3 |3
дућана 72
Радован Величковић 2 |2
дућана 18 Павле Нишлић + T 8

Димитрије Димић 3 |2
механе 28 Коста Газибарић 1
дућан 8
1
дућан Тимотије Караматић - |I
nyhaH 10
Јевта Игњатовић - 13 Милан Магдић - 22

73
—
име занатлије број број месечни приход име занатлије број број месечни приход
(дућана) шегрта |радионица| (у талирима) (дућана) шегрта |радионица| (у талирима)

Стојан Мајурац - |2
дућана 10 Петар Грујић - 7
-
Висарион Николић - механа 36 Јосиф Ракић - - 6
2 дућана

а
Никола Јаношевић E i 6
Милосав Јаковљевић - - 2 Јанко Цветковић
Јован Косовљанин
– a
|
2 120
Укупно 2 4 169
дућана

Илија Богдановић 2 |2
дућана 100

Мијалко Раденковић - 3 дућана 60 Укупан број заната, занатлија и шегрта у Јагодини

Радисав Милосављевић | дућан 30 1863. године са бројем радионица (дућана) и
- месечним
РлишатТираћ
Укупно; 14
ЕРИ 147
n
2.579
приходима од заната.

врста заната број број број приход

механа
занатлија | шегрта | радионица

Ра Абаџије
Бојаџије
36

10
4
8
8

3
354

87
Бакали 30 7 П 321
Мумџије
Баштовани 26 - - 254

Асурџије 7 - - 31
Антоније Рашић [2
ЂЕ
- 2
с : ~ 33
Коста Стојановић - - 18

Јован Стојановић Зарарк i : - -

- - -

Станоје Миленковић - 1 18
Дубмерије - i Е
3
Павле Стојковић 1 1 21
BIA LJ 7
| - HO

Глигорије Стошић - 1 17 Јатаганџије l |_ Š o

Илија Миленковић - - 6 Лончари 6 - Т 40

Сима Павловић - - 5 Ланџије 1 > 7 5

Петар Стојковић 1 1 35 Калајџије 8 5 3 67

Јоца Јаношевић - 2 18 Казанџије 3 2 1 52

74
 врста заната број број број приход врста заната број број број приход
занатлија | шегрта радионица занатлија шегрта радионица
Ковачи 5 1 l 41 Пинтери 2 - - 30
Калпакџије 10 2 - 71 Колари 10 | Ž 70
Касапи 20 1
- 102 Мајуџије | - 13

Ужари 8 1 2 68 Кожари 4 1 4 39

Бербери 7 - 3 66 Чизмари 1
- - 6

Скелеџије l - - 21 Ткачи 3 - - 18

Ђонџије 1
- - 5 Шустери 6 2 1 49

Дуванџије 6 2 34 Шећерџије 3 3 - 26

Мутавџије 10 1 4 68 Ћурчије 13 | 10 106

Шпекуланти 2 - 2 36 Ћумуругџије | - - 5

Арендатори 1
- 2 8 Папуџије 22 4 8 178

Тенећије 1
- - 8 Налбантини 8 O 5 93

Сарачи 6 1 2 77 Платнари 1
- - 6

Кантарџије 8 1 3 64 Кафеџије 16 - 5 128

Туфекџије 2 l 2 19 Рабаџије 35 - - 272.

–

Пушкари 1 1 l 24 |Терзије 76 14 21 700

Табаци 2 - - 14 Механџије 63 - 43 628

Шлосери l - - 6 Трговци 61 4 75 2.579

Ћерамиџције 1
- 1 15 Мумџије 4 2 8 196

Сајџије 1
- 1 12 Укупно: 504 84 250 6.996

Сапунџије 2 2 26

Цревари 1 5 Наведена табела показује да су трговци, терзије, бакали и

Титлери 7 i i
7 механџије били најбројнији што је
свакако био резултат неза-
висног развоја Србије после 1833. године и прокламоване сло-
Гребенари ? – 6
боде кретања, трговине и подузетништва како на територији
Шнајдери 2 E : П Србије тако и по другим суседним земљама. Зато је приход и
Кујунџије 1
- 6 акомулативност а са њима и обрт капитала у овим делатно-

75
 врста заната број занатлија број занатлија
стима био највећи што ће све више раздвајати интересе
1836. год. 1863. год
занатлија (произвођача и продаваца својих израђевина) и
21 36
трговаца (чистих посредника). Број радионица (дућана) био баџије

је знатно већи него што табела показује јер су многе занатли- 12 76

је радиле код својих кућа што се

није водило као дућан као ВЦИ 9 61

што су лончари, терзије, папуџије, сапунџије, табаци, еханџије

1 63
абаџије,
кожари, шустери итд, или код куће наручиоца:
апуџије
баштовани, ћерамиџије, дунђери, зидари и други. Многе
21
урчије
занатлије које нису имале капитала да отворе сопствену
абаци 14
имућнијих
радионицу радиле су као калфе и мајстори код
занатлија а било
је мајстора који су цео свој радни век про- јаџије
3

вели радећи као радници у туђој радионици, што

је посте- утавџије 15

пено доводило до пролетаризације овог занатлијског слоја, јџије 18

будући да им
је
једини капитал била радна снага и умеће 2
заната. Несумњиво да је и број шегрта био већи него што
умџије
табела показује јер су занатлије користиле чланове своје уже
и шире фамилије као радну снагу у радионицама.
Обичај је ончари
био да се младићи са села шаљу
заната па се такви нису
у
град код рођака на учење
у шегрте већ у чланове
уписивали
ујунџије
овачи
породице. У попису житеља налази се
и 67 слуга који су по
олари
кућама и дућанима радили различите послове, махом
И
најтеже. Абаџије су нарочито по селима одседале у кући

наручиоца по неколико дана или чак недеља ако је била у уфекџије

питању кућна задруга са више чланова домаћинства и већом рачи

наручбином. У кући наручиоца добијали су стан и храну и жари
надокнаду за шивење по погодби. Било је
занатлија који су сурџије
живели на селу а имали дућан у
граду (најчешће колари, пи-
нтери, качари и
тд.). Занатлије без званичног дућана робу су
Кантарџије
продавали код куће или пијачним даном на пијаци,
Баштованџиј
панађуру, сабору или околним местима. У односу на врсту и
број заната и занатлија из 1836. године у Јагодини извршене Ћерамиџије

су знатне промене што се

види из следеће табеле: Упоредна И

табела заната и занатлија у Јагодини 1836

- 1863.
Укупн

76
 Занати у гашењу после 1836. год.:Калаузи, болта- 1847. године. У Србији
је 1866. године било укупно 27.048 лица
џије, самарџије, фишекџије, восковарџије, седлари, (мајстора и помоћника) који су се бавили занатом од чега ма-
качари. Нови занати после 1836. год.:Кочијаши, кафе- јстора 14.924.помоћника (калфи и шегрта) 12.119. У
а.

џије, платнари шнајдери, ћумуругџије, пинтери, мајугџи- Јагодинском округу било је укупно 1.365 мајстора и
је, кожари, чизмари, ткачи, шећерџије, пушкари, помоћника од чега 812 мајстора и 553 помоћника (калфи и
шлосери, сајџије, тишлери, гребенари, зидари, јорганџије, шегрта). Преглед по занатима (радњама) био је следећи:
казанџије, касапи, шпекуланти. Упоредна табела заната и
врсте радњи мајс- помо- | укуп-
занатлија 1836-1863. година показује нагли пораст нових |ћници|
тори HO
заната и занатлија у овом периоду што је
такође послед-
Млинарско-пекарске и крчмарске| 134. 126 260
ица повољнијих политичко-економских
услова рада.
Орјентација ка европској култури и традицији у зана- радње

тству се огледа више него у било којој другој области Месарска, кобасичарска и риб-| 14 6 20
живота. Нове потребе у одевању, становању, исхрани, арска радња
грађевинарству, саобраћају тражиле су нове стране Колачарска и посластичарска 3 - 3
занате као што су били шнајдерски, тишлерски, чизма- радња
реки, шлосерски, пинтерски, пушкарски, зидарски и Кројачка радња 55-|--117 272
други. На другој страни опада интересовање турском за Обућарска радња 35 38 73
културом и занатима; како бројчано тако и по врстама,
Кожухарска радња 8 6 4
као што су болтаџиски, фишекџиски, кујунџиски, ду-
Ткачка радња 37 13 50
гмеџиски, мутавџијски други занати. Тихомир
и
Бојаџиска радња 47 28 53
Ђорђевић ове занате назива “источњачког карактера“ на
чије место се јављају занати који су одговарали новим Зидарска и тесачка радња 47 28 75

културним потребама: “Дунђери потискују зидари, Столарска радња 6 7 13

ковачешлосери, терзије-шнајдери, екмеџије-пекари, табаке- Ковачка и браварска радња 86 63 159

ледери, догмаџијетишлери". Такође наводи да

се јављају по- Грнчарска радња 9 3 2
тпуно нови занати до тада потпуно непознати у Србији: шта- Свећарска и сапунџиска радња 26 31 57

мпарски, словоливачки, звоноливачки, књижарски, књиго- Котларска радња 18 13 31

везачки и други. Да је број и врста заната и занатлија у Качарска радња 13 7 20

Јагодини наставио да расте и након 1863. године сведочи Коларска радња 21 7 28
попис направљен 1866. године у оквиру статистичког прегле-
Седларска и каишарска радња 10 8 18
да Србије. У овом статистичком прегледу целокупна занатли- Пушкарска и ножарска радња 23 29 52
јска делатност је подељена
у 20 сектора (врста) радње, да би се
обухватили и нови занати којих нема у Уредби о еснафима из
Златарска
и сајџијска радња 1 LrorjiniŽ
VkymHo:| 812 553 1.365

17
зе
Ен Бас
ЊЕ БИ

o:
ЈИ
киноa27
у
?
див њи
4 беху
Zena. 37 aa ка # RAR

ea pe
rje—%-e

ој ар
0

срит,
де

Ope њи Во а
j
{bs}.
::
ia Š

KA: etra и ; Ba и
OMA.

i
иу SDP аеро ои
Кент јен збива7 ка
а
4

певаче ду Аг Дена Ижарарсјариа љду

WOC Зе
ар ит
На e 4.Ре ди, силе о је ооа, пи и, # ЛЕ
dO ye

ПИ
2а ~
=
а

~
ду“
пена
, =]
7 7

are.
са

а
ја /

0 ов, пао
# У #5јд (му еветск
E>. kasere
OKA , поља, ,
NA
A.
се,

5
+

аи
Фу,
пари, ит AAA

e O
д
273 У
ana А ди NO
вео> Ета звер avajап У Прву O.
У |

је а,аa
ЈУ

JS
ee је. 2 MAJ š
7 У

ес
“~.

ee пе Uf.
поуке
ве“ 6. ечцје ОВЕ
; ја —. ~ че

о e~ а i
није,
gee нужне 6 зоб не
2
ГА,

a
#
шу с пи
ПА НА И Ta
о жвеањ ка Жоли ки –А Јо, еони ЖАБЕ
aka a пр Ут
пре KOE,
po 5
„

Би re
7
ee
|

бо
4 *
4

уже дио Dip

+ (
i
45+ кик,
дуже
–~

зеонемр AA.ЈГ o Ki
Ри У РА

И
си, вољан
Bog Ки

feи
спид о
22 :

кеја и
Ри
Упит
о ВА Meyep ~ стати од~ ки,

IIо2,
Ваље за

де. NEP.
пи со,

и
~
}

LOL
đ

e от ee ст, 7 па ње
с ф

OI
sa ea, До А уја То ит
а
Др

а
ресор базе
f.
|

и при 4 wapa PORA До терене

и
MAA
:
OMNRAGG

ŽŽ

Ae. коре, нет оре, ко Ева,

ee
Роже

~ er ере
Ре
e. AoA каља 777

a
KI то. писти ров

—3+ ie, и veje корени ће. ~ MPAA a; их

ои
7
“

Sara
ea
JT ~ Њоме evre ја њи, +7%
SE ASR.
e e eve Goode M e
e ~ eri па Ај
m моли

0 о jr a
тања : 7

ј
poeta, ea“ res
ese
eиe2 e.o eee.
dea: uakem: SK 2 ров
зе
а
au. aaa
IJ
# РА
ee,
7
ли,
тета, RA

и ои
и;

де TMR |

јат о
век, а ви 78937 JR
рад OS

Увео =“

Жалба Столарског еснафа из 1855. године

Наведено груписање делатности извршено

је из Еснафске занатлије су се и даље удруживале према
администативно-статистичких потреба. Уредби
из 1847. године. 9.

78
Печат Столарског еснафа

79
 9 ЗАНАТСТВО У УСЛОВИМА ПОЛИТИЧКИХ, ПРИВРЕДНИХ И ДРУШТВЕНИХ ПРОМЕНА У ДРУГОЈ
ПОЛОВИНИ ХТ1Х ВЕКА

Акумулација трговачког капитала, увоз стране ма-

нуфактурне робе и фабриката у Србију, страна и сеоска
конкуренција у многоме су одређивали положај и услове
рада и живота занатлија у другој половини 19. века.
Овом

процесу треба додати и постепену диференцијацију између

самих занатлија. Многе занатлије по завршетку заната
нису се “ослобађале" од пређашњег газде јер нису имале
Њихов
средстава за отварање сопствене радионице.
положај омогућавао је крупнијим занатлијама да
проширују своје радионице, диктирају услове рада, норме и
тарифе. Између власника радионице и радника све вишесе
успоставља типично капиталистички најамни однос који је
поред нових апсорбовао и старе, нерентабилне занате и
занатлије. Услови за отварање радионице су били све већи
и оштрији. Тако је седамдесетих година у Јагодини било
потребно око 2.000 динара да би се отворио дућан. У
таквим условима Еснафске касе су биле од минималне
помоћи занатлијама, па су се многи задуживали код Управе
Фондова у Београду основане с циљем да кредитира трго-
вачко и занатлијско подузетништво.
Јагодинске занатлије су почеле да послују са
Управом Фондова од 1865. године тј. од ове установе су
узимали новац под интерес са обавезом отплате у кратком
року и уз провизију. У Завичајном музеју у Јагодини
сачувана је документација о пословању браће Симе и
Михајла Павловића, мумџија из Јагодине који су се 1865.
године задужили код Управе Фондова у Београду са 1.096 Пословање Симе Павловића, сапунџије из Јагодине,
гроша и 35 пара под интерес од 3% у периоду од 1. Маја до

1. Новембра исте 1865. године. Једном од браће Сими

са управом Фонда
у Београду и банкрот из 1858-1891

Павловићу је 1883. године продата имовина због чему сведочи квита издата његовој удови. Дугови су се
неизмирених обавеза у пословању са Управом Фондова о је
пренели чак до 1891. године када наставио да их измиру-

80
је Сава Павловић “за свог оца Симу из Јагодине“.
Овај случај није био усамљен. У Србији је између
1865-1884 године било 1.386 јавних продаја имања зана-
тлија због дуга , а у Јагодини у периоду 1842-1893. било
15 стечаја и то 1 обућара, 2 абаџије, 5 терзија, 1 опанчара,
кројача, 2 калајџије, 2 дуванџије, 1
касапина
а
даја имовина јагодинских занатлија у поменутом периоду
јавних про-
било
је укупно 66.
Ситније занатлије су се поред Управе Фондова
задуживали код имућнијих трговаца узимајући робу на
вересију или новац “под интерес“ тако да није био редак
случај преласка “газде" у ред радника због неплаћеног дуга
као и брзог уздизања радника
у
ред “дућанџија" ако је брзо
и спретно успео да обрне позајмљени новац.
Акумулацију капитала нарочито је подстицала
трговина стоком и житарицама. Раслојавање настаје и међу
самим трговцима. Седамдесетих година прошлог века у
Јагодини се уздижу познате трговачке породице
Таушановића, Ђурића, Јоцића, Митровића, Марковића
које су предњачиле овом трговином на велико ткз. “гро-
систи" насупрот ситним трговцима “детаљистима" који су
продавали на мало. Устројство железнице 1884. године још
више ће потенцирати ове разлике већим могућностима пре-
воза и размене робе и капитала. То је период када се у
Јагодини граде простране трговине и магазе за смештај
најразличитије робе за потребе становништва: металне
робе, намештаја, тканина, коже, ђонова, обуће, посуђа и тд.
Набављањем робе сировине и алата у овим трговинама
најчешће на вересију или под интерес занатлија је често
падао у зависност и стечај, ако не успе да “обрне зајам“.
Порески систем такође је спутавао како старе тако
нове занатлије. Од 1861. године, када је у Србији покушана
прва пореска реформа по принципу имовног стања,
занатлије нису престајале да државним органима упућују
жалбе и молбе за смањење пореза. Због великог отпора и
занатлија и трговаца овај Закон о порезимаје
укинут 1864.
је године да би се наставио стари турски систем пореза “по
] глави“ од 6 талира годишње с тим да су имаоци непокретне
имовине (дућана) плаћали још по 3 талира годишње. Закон
о непосредном порезу донет је 1874. године први пут
примењујући порез од рада и капитала што је поново
погађало највише занатлије.
Такође се примењивао порез на зграде и дућане са
4% од закупнине годишње као и порез на најамне раднике
“парчетаре" на процењену дневну зараду. Од 1900. године
заведен је порез на зараду према категорији радног места.
У Београдује износио 7% од годишње зараде радника
а
окружним варошима 5% а следеће 1901. године и порез на
у
чист приход од заната од 2% до 5% годишње
од висине дохотка.
узависности
Ове измене пореског система, које су биле неми-
новне у условима савременије производње, по правилу су
најтеже падале занатлијама ненавикнутим на брзе процесе
и промене у њиховом послу. Једну од првих молби на
промену система пореза упутио је1861. године Мутавџиски
еснаф у Јагодини жалећи се да су сви његови чланови
“начисто осиротели". Доцније су уследиле многобројне
жалбе и других занатлија и еснафа изцеле Србије.
Наведене промене у економској и друштвеној свери
занатства: диференцијација капитала, тешкоће
ослобађања“ готових мајстора, висока цена отварања
нових дућана, порески систем и др., утицале су на посте-
пену пролетаризацију занатлијског радништва шегрта,
и калфи и сиромашних мајстора без дућана који су своју
радну снагу, знање и вештину продавали на тржишту
према погодби сазанатлијама-дућанџијама или крупнијим
81
 i
Toa ај а,
пати
афина,даљи, 1
диву:
баи рит
-
49
> OON
Oi
Уље ереАГ
о
и
8 зле
са, а. нижу

CA
ои,= и Ајато
“ ; по ~
тадвд/
•,
ди и
= E.
·

e
|
ВЕРА
бре
A
Д
..
oaze “<. зЈестиа ва
ваAe А Жаре ORS _"TTUT
Ooo MA|
ТО“
Će.

мо Прага ЕД
GT и

њиве
ејска
ПЕРИ
De ce

иWE: 02.
ON.
a
1
18
они, дате
i
+
|

—~
ORONITAVO

O Pa:
PVA

a. ka A си 4.
зрео
aaa ва ie
:
Управо
~
а
e
а,
aza~ 97
ONAJ}

веа Ши,
сто

фри
батина,
oran Žao

и
ит aaao,
„ae. придев води,
=
А =
„S

A «e, ONE
(виду ви обоа, Далтон
У de
oda
Zani

Попис свих еснафских старешина из 1873. године

трговцима. Тако се у класном погледу формира слој
радништва са заједничким ПОЛИТИЧКИМ И ЖИВОТНИМ
интересима: да класним радничким покретима и борбама
траже боље услове рада и живота. Према речима Н. Вуча
82
“Пролетаризација занатлија у Србији се вршила под специ-
фичним условима. Недовољно развијена индустрија није
могла да апсорбује већу масу осиромашеног сељаштва и
сиротињу из редова занатлијских. Ситни занатлијски ма-
 јала је ова трагедија ситних занатлија у Србији".
И Светозар Марковић је о пропадању ситних
занатлија у другој половини 19. века писао:
“Овај процес се може посматрати и код нас, код
неких заната, који су замењени страним фабрикатима, као
што
су табаци, ткачи, мутавџије и др. Има по варошима, по

унутрашњости читаве чаршије где су некада цветали ови

занати, а сад су опустеле. Занатлије су често под старост
У. ограду +l
принуђени данадниче са целом фамилијом запарче хлеба“.
УРЕДНИНШТЊО ЈЕ У ФРГАДНОГОС унца О све већој експанзији нових продуктивнијих
и
A „SlepiMupala 19764
савременијих заната сведочи и податак да је у Јагодини
1869. године међу првима у Србији основан Обућарско-
Огазешо језгњао он
сарачки еснаф са 33 обућара и 1 сарачем. Исти еснаф је
1883. године покренуо судски
ЗИТАОНИНЦА спор против “ципелара
„ЗАНАТАИККОГ УДРУЖЕЊА“ Леонида Брађа“", италијанског поданика који је без ма-
ž ФЛИТ свој
јеторског писма обављао занат у Јагодини. У
спор се
Иза стручних за
УЛЉАЗАК СВАБОМЕ умешало Италијанско посланство у Београду са намером
== Гости добро даха ван да заштити свог поданика на основу Конвенције између
МЕСНИ ОДБОГ
1
ЗАНАТЛИЈОКОГ
вносСтетноХ
УДРУЖЕЊА |
Србије и Италије од 1879. године, са мишљењем
да
итали-
јански занатлија има право у својој земљи да обавља
обућарски занат па тиме и у Србији а да би свако испити-
вање италијанског поданика пред домаћим еснафима било
против Конвенције. Иста Конвенција је међутим
јетори, немоћни да одрже своје самосталне радионице и предвиђала “да они страни поданици једне или друге

су
дућане, радили занат као парчетари, ступали у најамни државе буду почињени обавезама или теретима јачим или
рад код имућних занатлија и трговаца, одлазили пандуре,
патролџије, чуваре ђумрука, општинске служитеље и момке
у тежима, но оним којим су, или могу бити потчињени
земаљским поданицима“. Исти мајстор је морао према
по државним надлештвима и црквама, постајали самсари, томе да полаже мајсторски испит и да плаћа чланство у
посредници и сензали, звонари, фамулузи, амали, покућари еснафу.
и слуге, продавалиновине,копали и земљу друге обављали Сличну молбу против страних занатлија упутио
је
тежачке послове. Пред
и најскромнијасусе
немаштином бедом примали старешина еснафа столарског
у Јагодини Јозеф Сабо 1885.
сваког посла који биим пружио
и макар

дства за одржавање живота. Деценијама кроз ХТХ

сре- године. Из његове жалбе упућене Министарству финансија
сазнајемо да се овај еснаф издвојио као самосталан 1876.
век
тра-
83
 ПНЕКАРСКО-БРАШНАРСКА РАДЊА
ЈОВАНА НИНЦЛА ЈАГОДИНА
:
Препоручује своје своје свако врене пекарске израде као и своје бо-
о
гато стовариште Брашна опите познатог и одликованог Преизвода.

И. БАЈЛОМА И СИМОВА.
Особито препоручује поштованим
потр»шатима који купују на већој ко-
AHHHHIU, кад и препродавцима
·

за Јагодину и околину да ће подпуна бити у-

=
сзужони надо над би
Цу
ње =
набављали
–
од самог произвођача ако ве и јлн
.
: : :

јевтиније
Усаед јевтинијег подвоза при набавци
у већим количинама као шта подних
|

они избављам, .

Такође и пресован квасац звани Пештапски

се у сване време код мено добити.
квасац (Руезниети) може

Децембра 1899. год.

Јагодина, С поштовањем
Јован Кницел
ПЕНАР

године од дотадашњег Дунђерско-столарско-пинтерско- реким момцима Дојчилом, Стојчом, Дојчином, Глигоријем

браварског еснафа. У својој жалби Сабо наводи да су Јовановићем, Смиљком Н., Данилом Н., Вељком
“Накнадно нашој поднетој жалби, противу страних Бошковић, Куном Н., и Тасом Н.
дунђера, зидара и Тишлера који од подужег времена
у
овој
вароши раде свој занат и то само лети, а зими иду својој
За ове печалбаре из јужних, тада неослобођених
крајева Србије, Сабо наводи да “Сва побројана лица то су
кући без да права мајсторска имаду се много мање
да су у Мајстори
а сваки са собом води по 10 других мајстора под
данку увршћени ова њихова радња
стире се непрекидно од 1876.
у овој вароши распро-
године, што су за то време
надницу... јер један мајстор од побројаних лица кад какову
зграду погоди он је сам са својим радницима озида
довољно послова посвршавали,
а је
ово на штету овд. ма- Тишљераје начини и оков окује“.
јетора што им достављам сва
њихова имена“. У одговору Министарства овим “мајсторима из
Јозеф Сабо, старешина столарског еснафа наводи Турске" забрањује се да поред дунђерске обављају и
следећа имена страних занатлија из Турске: Браћа Тишлерске послове, те се у духу 72 члана еснафске Уредбе
Глигоријевићи, Сава, Коста, Цветко, Јованча, са дунђе- налаже да ови мајстори код надлежног столарског еснафа

84
положе своја пуноважна мајсторска права. Од великог значаја је Каницово сведочанство о
Из новог дописа и нове жалбе Столарског еснафа у
Јагодини сазнаје се да су мајсторска писма поменутих мајс-
житељима Јагодине 1888. године: “Дућан
у суседству
неколико недеља раније изгорео, градили су зидари из
који је
тора издата у Врању 1882. године. Ови примери нам Старе Србије, њихов алат и грађевинско-техничка
показују са колико су отпора занатлије са стране примани умешност знатносу се побољшали под утицајем изградње
у новој средини. Територијална омеђеност еснафских ма- железнице, где су радили раме уз раме са мајсторима са
јетора био
је
први услов њиховог пословног интегритета и Запада“. Он даље наводи да је у Јагодини тада било 914
морала. Зато су на све могуће начине а понекад и физичким домова, 4.700 душа међу којимаје
било 16 Чеха, 18 Мађара,
нападима спречавали долазак страних мајстора. Случај 85 Немаца, 161 хришћански и 25
муслиманских Цигана те
Столарског еснафа
у
Јагодини
је
занимљив
и
због тога што
је устабаша еснафа био страни поданик Јозеф Сабо, житељ
Јагодине, који се супротставља конкуренцији српских
занатлија из тадашње Турске.
Сличну молбу Народној Скупштини упутио је 1887.
године Еснафножарски у Јагодини
у којој моли
Скупштину “да стане на пут торбарењу босанских Турака
са ножевима а на штету нашег заната". О развијеном
ножарском занату у Јагодини сведоћи и Феликс Каниц
1888. године где
описујући панађур наводи “чувене ножаре,
чији производи по лепоти металом инкрустрираних белих
коштаних дршки не заостају за најбољим босанским и
бугарским“. Каниц даље наводи и атмосверу на панађуру:
“To cy златни дани за108 кафеџија у
граду, као и за много-
бројне ситне трговце, у чијим дућанима често сами прои-
звођачи продају своје производе... произвођачи прапораца
за коњску опрему, ужарске робе (ужади), упрта, мреза,
затим мутавџије који од козје длаке праве добре покровце,
зобнице, обичније ћилиме итд., искључиво су Срби, као и
абаџије, опанчари и грнчари. О њиховом предузимљивом
духу говори и чињеница да је
један домаћи бравар овладао
израдом шпедитерских кола најновијег система. С друге
стране намештај и фину столарију израђују само два чешка
и један мађарски столар“.
Светозар Николић, абаџија са породицом 1910. године

85
да се лик вароши
боравио знатно изменио.
у односу
на 1860. годину када је први пут турском абаџиском робом. Абаџијама у Јагодини је овај
увоз одговарао, нарочито ситнијим занатлијама који су се
Молбе Народној Скупштини
разноразне
олакшице или забрану конкуренције упућивали су и други
за бавили крпачким пословима
и на овај начин куповали
фтинију сировину за рад. Крупне београдске радионице и
је-
јагодински Еснафи. Тако је 1874. године Абаџиски еснаф мануфактуре тражиле су забрану продаје ове робе на
протествовао против истоименог еснафа Београду који су
у панађурима у Србији где су они вршили закуп на право
тражили да се нишким трговцима забрани трговина продаје.
Слично је било и са казанџиском робом која је
ЕСНАФИ У ЈАГОДИНИ ОА
1819. ДО 1906. ГОДИНЕ
према трговинскимуговорима са Аустријом имала
Број Чланова Састав ме
царинске повластице. Додатну тешкоћу причињавао је
=
5Е Назив еснафа ено
ae
ван
SS
ZS
ДЕ oa,8 –
шовитих
ад
еснафа
увоз фабричког посуђа почетком седамдесетих година са
Ра #58 =
<
Ри 1906.

i, Ужарски 13.1181%. 0 56
4 просечном годишњом вредности од 130.000 динара увоза.
2. Тубегшијског
—кантарцијског
20.11839. 18 32 021.
туфегија
кантарџија |,
|, Слично
је
било и са грнчарским посуђем које је доношено
„чожарско- ножара 11, и продавано по Србији из Аустрије, Турске, Влашке,
ковачки ковача 5,
каонфера 3 Бугарске и Немачке.
3. Асурџијски 1840. 42:23
#.
S.
Мутавџијски
BaurioBaHckM
oko 1940.
1840.
—
ti 2
Žž Можемо рећи
да је све већи увоз полуфабриката и
6. MeXxaHCKO- 20.1 3850. [55] фабриката из страних земаља, пре свега Аустрије, озбиљно
на
-KaQbHCXNH
7. Сапунџајско #852. IS 24 20 сапунџија и угрожавао еснафско привређивање организовано тери-
свећарско- свећара 17,
-Адепендсрски љенедера 35 торијалном и струковном принципу. Универзалне
8, Бакалско“ 2418 бакала 34,
-магазациски 1852. iž 90 039 магазаџија 5 трговачке куће колонијално-магазаџиског типа биле су
9. Казанцијско 29. Х1 казанција 11,
-Аугмеџијски 1856. — 26 13 дугмација 2 далеко погодније и конкурентније од скромних занатли-
#0. Трговачког 1858. — 10. 31 трговаца 1, јеких дућана. У оквиру своје привредне регије занатлије су
леразиски терзија 20
fi.
12.
Абацијски
Аунћерско
—СТОАВРСКОПИН-
19. 1.186.
2:14
1864.
32"

—_
т6
—
22
#2 дуибера 5,
столара 5,
се укључивале
у локалне органе власти и друштвени живот.
Тако у документацији сачињеној приликом одређивања
черско-браварски пеинтера 4,
13. Коларски 2. УН
1864.
1& 12 10
бравара 6
у
места за нову (женску) школу Јагодини налазимо податак
да је Начелство позвало 1869. г. “све кметове, обштинаре и
14, OBvhapcKo-ca- 1869. 30 IS 4 обућарај3,
гачки сарач еснафске старешине еснафа овди постојећи да одреде место
15. Берберски 1879. 10: 6
16. Опапчарски 14. 11 за нову школу“. Еснафлије су изнеле мишљење да треба
1892. 12 12
17. Хлебарски 30.1189%. — +— одустати од предложеног места близу Калајџиске чаршије
18. Трговачко- извоз 15.1 “због толике лупњаве тог заната да се предавање не може
нички 1897. — — 16
19. Терзијско-кројачн 25.1
1905. да
чути“. У школском одбору су биле следеће занатлије:
— —
Антоније Цокић, сарач Вуле Цветковић, меанџија; Сима
Табела из књиге Н. Вуча, Распадање еснафа у Србији,
Гавриловић, бичакџија; Максим Костић, кожар; Риста
КЊ.

86
—
Петковић, терзија; Никола Милановић, абаџија; Манча старешином Станисавом Стевановићем и помоћницима
Николић, пинтер; Риста Раденковић, тишлер и Јања Димитријем Суботићем, пинтером и Тасом Марковићем з
Антић, папуџија. коларом
Четири године касније у документу о изградњи 12. Еснаф
папуџиско-шустерски са старешином
школе наведени су као општински органи и сви постојећи Јањом Антићем и помоћником Јованом Стојковићем
еснафи у Јагодини са својим еснафским старешинама и 13. Еснаф
лончарски са старешином Стојаном
помоћницима. Јагодина је те 1873. године имала следеће Милојевићем и помоћником Стеваном Николићем.
еснафе: јагодинских занатлија, као и других широм
Учешће

Еснаф терзиско-болтаџиски са старешином

1.
Србије, садржало се и у ратовима за независност 1876-77.
MunocaBoM „MunerHMheM M помоћником Лазаром године. За потребе војске у овим ратовима са Турцима
Стевановићем била
је формирана посебна Занатлијска чета састављена из
2.Еснаф ћурчиски са старешином Стеваном "занатлијског и раденичког вода". Јединица је била
Антићем сачињена из 12 колара, 2 столара, 12 поткивача, 10 седлара,
3.
Еснаф мутавџиски са старешином
Станојевићем и помоћником Симом Панићем
Јованом 2 бравара, пушкара, 2 пинтера, 4 ножара, 2 тенећара,
12
2
казанџије, дуванџије и 1 књиговезац.
3
4.
Еснаф зидарско-дунђерски са старешином Ратови за независност и Берлински конгрес 1878.
Јованом Бошковићем и помоћником Ђорђем Киприћем године донели су Србији територијално проширење, по-

Костом
5. Еснаф казанџиско-дућмиџиски са старешином
Тодоровићем и помоћником Костом С.
тпуну независност вођења унутрашње и
спољње политике.
Увећава се робни промет, јача домаће тржиште и робни
Димитријевићем промет са иностранством пре свега са европским земљама.
6. Еснаф подкивачко-ковачки са старешином Општу орјентацију ка Европи потврдио је и први тргови-
Петром Милојевићем и помоћником Стеваном нски уговор са Аустријом сачињен 1881. године којим је
Стојадиновићем установљена нова царинска тарифа. Овај уговор је пре-
Еснаф абаџиски са старешином Глигоријем
7. двиђао мале царине на сву робу увезену из Аустрије без
Андрејевићем и помоћником Јеремијом Матићем обзира на фабрикате или полуфабрикате јер се при увозу
8. ужарски са старешином Станком
Еснаф робе плаћало 7% њене вредности. У циљу брже индустри-
Стојановићем и помоћником Стошом Мијајловићем јализације у Србији је било дозвољено страним фабрика-
Еснаф баштовански са старешином Ђорђем
9.

Николићем и помоћником Живком Дачићем

нтима
да под врло повољним условима отварају фабрике и
друга предузећа. Царине су ослобађани уређаји и
10. Еснаф бакалско-магазаџиски са
старешином машински делови за фабрике, додељивана бесплатна
Урошем (Ивановићем и помоћником Миланом (С. земља и друге бенефиције. Страним фабрикама на својој
Магдићем територији Србија је
колико-Толико хтела да
се заштити од
П. Еснаф столарско-пинтерски и коларски са прекомерног увоза фабриката и одлива капитала, будући

87
да је осамдесетих година од укупног увоза у Србију на радионице и врши примарна подела рада. Подизањем те-
спадало 80% робе.
Аустро-Угарску кстилне фабрике у Параћину знатно је смањен број аба-
Тако је у Параћину већ 1880. године подигнута џија и производа од народног сукна. Према попису
посредством страног капитала прва текстилна фабрика
Србији браће Минх из Берна који су добили искључиве
у занатлија из 1893. године број абаџија у Јагодини износио
је само 19 (у односу на 36 из 1863. године) а број кројача
повластице за производњу вунених тканина у ондашњој
Србији као и државно земљиште са роком коришћења од
порастао је чак на 57. Појављују се и прве жене кројачице
којих је било укупно 76.
30 година. Доцније ову фабрику преузимају домаћи После ратова за независност “Српске новине“ су
индус-
тријалци браћа Теокаревићи који ће бити њени власници оглашавале отварање разноврсних занатлијских и крупни-
П светског
све до рата. јих мануфактурних радњи. Све је више радионица које се
У Јагодини је поред пиваре, која је радила непреки- удружују у циљу веће и боље производње и конкурентно-
дно од 1852. године, у самом граду обновљена индустрија
стакла изградњом потпуно нове фабрике 1878. године.
сти на тржишту. Тако је
1878. године оглашено “да ману-
фактурна радња Симе Николића-Крчинца у Јагодини на-
Власници
су
били чешки предузимачи Јулије Бозитовац и ставља са радом“. Оглашавају се исте године и “Радње
Јован Кауцки. Стаклара је била опремљена најмодернијим Трговачке и Терзиске“ власника Јована Радојевића и
прес-машинама, парним казанима од 6 КС производње Милана Петровића. Следеће 1879. године своју “Каванску
“Никољсон" и новим металним моделима за одливање и пекарску радњу у Јагодини“ огласили су браћа Стеван и
посуда и предмета, као и “Сименс стакларским пећима. Петар Динић “као и “папуџиску радњу и мануфактуру“
Капацитет фабрике
шох
=
је износио 170 шоха стакла
кг. стакла). У Завичајном музеју у Јагодини чувају
5
дневно
(| Аксентија Милићевића“. У истом броју “Српских новина“
из 1879. године оглашена је
поново “Наша касапска радња
се изузетни примерци ове стакларе чији су производи која постоји од више година овде у Јагодини под фирмом
извожени у Турску
и
Грчку.
Од првобитних власника фабрику су 1882 године
Јованче Симића и Богдана Ристића која продужује и даље
под истом фирмом“.
откупили јагодински трговци Нацко Јанковић и Мика Својим активностима и подузетништвом занатлије
Аранђеловић под називом “Нацко Јанковић и комп“ да би ипак нису биле моћне ни акумулативно способне да се
од 1886. године пословала искључиво као власништво супротставе надолазећој индустријализацији и начину
Нацка Јанковића и његовог сина Душана. Фабрика са
добрим успехом радила све до 1902. године када је због
је производње који је био на тржишту далеко јефтинији и
конкурентнији. Зато је Први трговачки уговор закључен
дугова угашена. Део машина ове фабрике пренет је у између независне Србије и Аустро-Угарске 1881. год. био
Параћин где је
1907. године почела са радом “Прва
српска предмет оштрих политичких борби између Напредњачке
фабрика стакла“ која и данас постоји. странке на власти која се залагала за ниску царинску та-
У условима све веће индустријске конкуренције
занатлије настоје да се боље организују, отварају се веће
рифу
са
Аустријом, тј. бржи продор страног капитала, и
Радикалне странке која је сматрала да су одредбе овог

88
Č
жваљељтатеитака

ЖУЖИСТАРСТЕУ БАУЕДНЕ ПРИБРЕ ДЕ.

5455
ppoe

aа A AAA ”
а
је

срж
2

OI
x

И4АИ са) A
EE

ИН.
:

2,
ИЕ

УУФерa ALai
Заву, kec. CS2 SKIVAIP

крах
SRAM
Geaiaут ea. ea
AVA NIJIV
i II

Oi Meta

оaeти,aeво
ве ak
2 OR
паде OMETA

ет
PR MW
пе

27 e ве. кон мани алат, A xe eee

as
ту Ба
eiaaa чв
SRE

ae
Х BS
OSM ~ ове близак 2, ириаOz asa утока 2964па фи.# Атике.
сс
pore. e
5

S
~.
+
» #

Ае,
#

dase
заи прad мар јак,
“~
e # ара.
бе Рргоки си је,
ža
„бе канкоње

ње PNI JE
ML

OTETI
Me RAM AL
VV,
"вежу аи, 25 ода, ~ уд ррав
Бар дао,
ee
– Ри
2,

о,
+ ЧИ
=> сву окови A,
+
У
А. Еде, се

7 #Ж

Će ОВОГА
иra>Ć a зову,
kae иe
2 14 2:
„и CEO Итан ги
4

aaои4
,

ŠP
фр

Кречсз (8,
zi

Sa њи usne
= kar Ka
МАДА
acko РЕКЕ,
ЈЕ,:
o #77
687
„а ТО
+ S
VRNa,
Way Al
BO
#
A VoJČA.
.

о
OR
оваква.Ja
8 7—
Буто 4.
7645

=3# 2 би ——
PA

ПА, ке
Naz
4

{a

бе, аи
„atia ево
плаво ia
ВУ
и = OZ
—
Ри
aaa —

Молба
за оснивање Опанчарског еснафа 189]. године Одобрење за оснивање Опанчарског еснафа 1892.

године

уговора биле штетне по српске трговце и занатлије. То је
период политичког организовања занатлија у циљу
заштите њихових како струковних тако и класних интере-
са и права.
У Београду је
Занатлијски савез са циљем да обједињује рад и штити
интересе занатлија у целој Србији. Овај савез је исте године
покренуо и први занатлијски лист “Српски занатлија“ који
је у броју 27. од 4 Јула 1888. године донео вест о оснивању
1887. године основан први месних занатлијских удружења у Србији.

89
AZ
ALBA— TABA
лаке, КориА odaoов
верена, ос. босраона рокдораккј па кора
мрвосувео свво-ислк –

O
«роби Јано оранча PecaAX жедне, OVA ce~
а 24
=o oce

среерарекра зак
об. ДАР.
OE
:

af. |
i Žž
ee с
i

O(daaovi.
|

за | | Кај вон
COCCO
поду a
veca co соли |

iSкора
i: двора, раја, 8,

2 вектор Џои каља с супа “о.

ya
свак, бео салиља;
3
:

сва Peer cćo:: ~

с „оре вики.
А опере. Еола Фон. “>

7 upade <.lisaasınaačk oраној

222 Харана 28205 =

va
1

2 оПерер, 4 Летфови | Coa нос во био. Стао

22
У :

Ј Koca ис бео,
;

%. :

O
4
Пак
у
4 2. валккоескфмо раб i jrs~8--480 alt

:leta
освежење“ »

ока
+ :

ii
Ж

Бом
Ловаов ·

AZ i. с
+ му Еро ит ~
+ :

upao # Mome
.
;

| дина
»

ређе
Доли Е
„ 2 ir a (ome:, „ i
Тако # # ни • беда с ž

4 (офа,
„о OO a |

5
БК
Чботковић а вказла,
Ia
e

> 0
А УМијошао Какослцив i # + бего E
obkdo 0.
Šš

с
фека вета.
сто
Ио M. „ „о
је
«

Је Миладин Пива лежи, Ји, ва ид

2.35. 4.
3 са,
ведра“
ČdUL—-OL

и,
3 Јараио, 149] Хр Уреовоигика«
Јавора,
|

вани, За бор осарил

A
обељебођа, “у
ecaСаса, гета перо,
невин
|

alka e УП

+
еру, ДБоји GOSTA

и“
Списак чланова Трговачко-извозничког еснафа из 1897. године

90
 У Јагодини је на оснивачкој купштини месног
занатлијског удружења било укупно 144 занатлије а у
Месни одбор удружења су изабрани следећи часници:
Председник Андра Стошић, цртач; подпредседник Јован
Стрелић; трговац и благајник Јован Кинцл, пекар.
Састанку су присуствовали деловођа Живко Митић и
су-
дски писар. Као одборници занатлијског удружења
изабрани су: Јанићије Петковић, бојаџија; Јоца
Милићевић, обућар; Тодор Анђелковић, кафеџија; Тодор
Николић, обућар; Игњат Дрекслер, колачар.
Три године касније 189]. године “Глас из
Крушевца" донео је вест да је у Јагодини формирано
друштво “Трговачка омладина“ у циљу међусобног умног
усавршавања и материјалног помагања.
удружења био је Ђока Ђорђевић, трговац.
Председник
Из плаката
Прве ванредне земаљске савезне Скупштине “Занатлијског
удружења" која је одржана
године
у
Крагујевцу 21. Новембра 1892.
расправљало се како пише “о захтевима које
занатлије треба да поставе пред Народну Скупштину ради
заштите занатлија и у корист развоја наше занатске ради-
–
ности".
Организатор Српског занатлијског удружења и
уредник “Српског занатлије“ био је столарски радник из
Јагодине Андра Банковић, следбеник Светозара
Марковића. Основну школу
и столарски занат је завршио
Јагодини
да би затим попут многобројних младих мајстора
кренуо у Европу као френташ. Убрзо се укључује у европс-
ки социјалистички покрет, постаје члан Француске и
Немачке Социјалдемократске партије, учесник Париске
Комуне, одакле јепротеран у Русију. По повратку у земљу
крајем 1883. године са Митом Ценићем покреће лист
Истина" у коме
пропагира социјалистичке идеје и
радничку борбу. Поред “Српског занатлије“ покреће и лист
"Занатлијски савез“. Био је учесник ПТ Интернационале
и
ватрени поборник сиромашних радника
крај века 1900.
изанатлија. Пред
године са својим производима модерним
намештајем у масиви од ораховине учествовао је на све-
тској изложби у Паризу. Умро је у Београду 1911. године
где је на Зеленом Венцу држао столарску радионицу мо-
дерног европског намештаја.
Поред ових удружења која су била углавном
струковног карактера последњих деценија 19, века оснива-
ју се под утицајем социјалистичког радничког покрета прва
радничка удружења са чисто класним идејама и циљевима.
Социјалистички покрет у Србији зачет под утицајем
Светозара Марковића, Андре Банковића, Душана
Поповића и других њихових следбеника прихватан
више у радничким, пре свега занатлијским слојевима
је
све
шегрта, калфи и мајстора без капитала и радионица. Под
утицајем њихових идеја осниване су у Србији осамдесетих
година прве потрошачке дружине по занатима као и
друштва самопомоћи исолидарности међу занатлијама.
У Јагодини су занатлијски радници, помоћници и
индустријски радници основали 1893. године “Јагодинско
општераденичко друштво у случају болести и смрти“. Пре
тога још 1888. године основано је “Јагодинско општена-
родно друштво за међусобно помагање
у
случају болести,
смрти и изнемоглости“ чији је председник био Сава
Тодоровић.
Пројекат “Јагодинског општерадничког друштва“
одобрен је од стране Министарства народне привреде 21.
Јула 1893. године. Циљ друштва је био:
1.Узајамно помагање чланова
у болести и смрти
2.Помагање изнемоглих и за рад неспособних
чланова
3.Да својим умрлим, редовним и помагајућим
91
члановима сваке године у месецу Мају приреди “општи
парастос“ свима који су друштву било шта завештали.
Друштво је почело са радом 1. Јануара 1893. године
и имало је два одсека: Одсек за обезбеђење у случају
болести и смрти и Одсек за обезбеђење посмртнине. Према
попису из 1905. године друштво је имало 110 чланова а
је
располагало фондом од 9.490,35 динара. Месни одбор
92
Занатлијског удружења у Јагодини основао је
1893. године
“Фонд занатлијско-раденички за међусобно помагање у
у
болести, смрти и пензији“ који су улог издвајали и допри“
носили сви запослени радници. Исте године основано је и
прво радничко културно-уметничко друштво - певачка
дружина “Коча" коју су сачињавали занатлијски и трго-
вачки радници.
 10. ТРАНСФОРМАЦИЈЕ ЈАГОДИНСКИХ ЕСНАФА КРАЈЕМ Х1Х И ПОЧЕТКОМ ХХ ВЕКА

Уциљу одупирања све већој индустријској народне привреде је

14. фебруара 1892. године одобрило

конкуренцији, јагодински еснафи

су
настојали крајем 19.
века да се прилагоде организационо
и технолошки. Мења
се структура еснафа, па чак и стара турска терминоло-
гија у називима алата, производа, изгледу дућана.У гра-
дским навикама становништва све је више потреба за
савременијом робом и услугама. Неке, перспективније
занатлије, издвајају се из постојећих старих организација
и формирају своје засебне еснафе. У Јагодини је такав
случај био са опанчарским, пекарскохлебарским и каса-
пским еснафом а формиран је и нови Трговачко-
оснивање Опанчарског еснафа у Јагодини с тим да за
чланове еснафа не могу бити примљена лица која немају
еснафско писмо. За еснафског старешину изабран је
Мијајло Миловановић. Еснаф је формално почео да ради
тек када су још тројица мајстора положила испит. Ова
контрола се вршила на тај начин што је Министарство
народне привреде од свога оснивања 1883. године про-
токолисало сва мајсторска права и чувало реверсе о изда-
У
у

Исоар 7 ТЕК Ае
| eg
извознички еснаф с циљем да извози и пласира у друге a a7;

e Oe
јез

земље пољопривредне производе и стоку. Ове промене toef/će У eve

oj ера а
имале
су за циљ да се прилагоде измењеним и нараслим
потребама становништва и у исто време да занатлије
де
Хере
LI2 воSAJиaOŠ
оetarИ
Фр
заштите од конкуренције.
4

ВЕРЕ
А
i
дер аи,

a
ИУС а
e

Поступак за образовање опанчарског еснафа

о
АРА
_

о ИПА

ер ИЕ > # FRA
ју“ ŽENE,
ed EA у КА
покренуло је код Министарства народне привреде 12 < пау а ко
бер Тр
јагодинских опанчара 16. Јуна 189]. године. У својој
молби они износе: “Како до сада у вароши Јагодини није
постојао Јеснаф опанчарски
а сада постоје нас дванајест
чланова истог заната, то подписати најпокорније молимо
Господина министра народне привреде да нама на
основу уредбе еснафске а по члану 90. и 95. одобри да
можемо образовати еснаф под именом “Опанчарски" у
варош Јагодини“. У подпису су следећи мајстори:
Василије Мојсиловић, Мијајло Миловановић, Раденко
Николић, Сава Стокић, Јелисије Бурић, Милош Симић,
Миливоје Ђорђевић, Миливоје Ђурђевић, Тома Тешовић,
Петар Костић, Антоније Павловић, Милан Пантелејић.
На основу чл. 95 Еснафске уредбе Министарство Жалба Казанџијског еснафа из 1902. године

93
тим писмима. Филиповић, Таса Марић, Петар Младеновић, Живко
Молбу
за
издвајање из механско-кафанског еснафа
и стварање новог пекарско-хлебарског еснафа упутио је
Гајић, Павле Стошић и Јеврем Јовичић.
У одговору Министарства се наводи “да
могу у
Коста Трајковић, пекар из Јагодине прилажући списак истом месту у смислу члана 122 еснафске уредбе образо-
мајстора којих је
било укупно 21
који су имали звање ма- вати друштво које би слично еснафу било
а
на име: да ради
јетора. У “Списку пекара, вароши Јагодинске“ наводе се на унапређењу своје радње".
следећа имена: Коста Трајковић, Давид Бокан (Јеврејин, Трговци извозници упутили су такође молбу за
пекар и погачар), Димитрије Аранђеловић, Марко Цуфач, оснивање трговинско-извозничког еснафа 1897. године
Златко Илић, Димитрије Петровић, Димитрије Николић, напомињући чињеницу “што је Јагодина место многи
Јанаћко Трајковић, Петко Јанковић, Мијајло T. важнија тачка за извоз, но и само окружно место у округу
Јовановић, Стеван: Миловановић, Тодор П. Петровић, моравском". Уз Списак часника и чланова трговачко“
Вукашин Милетић, Станко Стоиљковић,
Димитрије
Петковић, Стојан Цветковић, Ђорђе Коцић, Стоиљко
извозничког еснафа приложен
јеи капитал сваког од трго-
ваца на који плаћа порез. Сви чланови су располагали ка-
Крстић, Риста Младеновић, Јован Кинцл, Петар И. питалом од 6.000 динара за сточну трговину а старешина
Симић.
Како су јагодински пекари испуњавали
све услове
еснафа Петар С. Таушановић
житарску трговину.
и додатних 15.000 динара на

да могу образовати засебан еснаф то им је и Министар Министар Народне привреде својим актом од 15.
народне привреде одобрио жда молиоц може са својим
друговима иступити из мешовитог и образовати засебан
фебруара 1897. године одобрио је
оснивање овог еснафа у
Јагодини и потврдио Управни одбор еснафа који су
лебарски еснаф“. сачињавали: Петар С. Таушановић, старешина еснафа;
Истом министарству обратили
су
се 1897. године и Тодор П. Петровић, помоћник; Коста Николић благајник
касапи који “нису до данас имали своју организовану и Алекса Л. Станисављевић, деловођа еснафа, а као
дружину како је
то прописато чл. 122 Уредбе еснафске чланови помињу: Милорад Павловић, Мијајло
се
чиме се користе појединци некасапског заната и нами Наумовић, Димитрије Аранђеловић, Никола Ристић, Сава
штету праве“. Они такође у својој молби наводе да се Петковић и брат, Мијајло Станисављевић, Ђока М.
“властима причињавају грдне тешкоће у Ђорђевић и Миладин Таврић.
контролисању
здравља стоке и
закланих брава. А да би се и једно и друго Да су број и структура заната и занатлија у
избегло нужно
је
да се касапи групишу у једну дружину Јагодини били знатно промењени у односу на попис из
која ће по еснафској уредби имати свога старешину, своју 1863 и 1866. године сведочи и Статистички
преглед из
касу, своје чланове спремне у занате“. У подпису су 1893. године у коме је за потребе Статистичког
одељења
следећи касапски мајстори:
Вучко Ђокић, Манасије Министарства народне привреде направљен преглед врста
Јовановић, Богдан Ристић, Петар Стевановић, Богољуб и броја занатлија.Преглед садржи и број помоћника
Ђокић, Милош Радаковић, Максим Вељковић, Арса (калфи и шегрта) као и број лица која се од те делатности

94
издржавају. Занимљиво је да у овом попису нису била занимање број број |број издржаваних
обухваћена нека занимања као гостионичара, кафеџије, мајстора помоћника лица
келнера и тд. јер се по методологији његове израде Прерађивачи 73 5 310
“држало да то нису занати“. Попис је показао следеће гвожђа и
вредности: челика
занимање број број |број издржаваних
4 35
Колари 9
мајстора |помоћника лица
Пушкари Ž - 6
Каменари 1
- 3
Часовничари 1
- 1

Брусари 1
- 3
Машине, 12 4 42
Цигљари 2 - 6
оруђа и
Грнчари 4 4 15
инструменти
| 18 64
ia ap
Фабриканти
aka
И 1 1 2

Прерађивачи 9 22 91 |
помоћници

|Баруџије 1 1 5
камена и _

земље Сапунари 13 1 42

Пуцари 2 1 8
Воскари + - 6

Казанџије 4 8 20 Хемијска 17 2 55
Калајџије 3 1 10
производња

и
Ливци 1 2
Зидари 1 1 7

Прерађивачи 10 10 40 Тесачи дрвета 20 5 56

гвожђа
и Молери и
бари
фар-|___ 6 1 16

Ножари 2) 8 95
6
Предузимачи 1 5

Кантарџије 4 - 2 грађе
Бравари П 4 38 Инжињери 3 - 9

Лимари 1
- 2 Грађевинарст- 31 7 94
Ковачи 22 5 114 BO

Поткивачи 7 3 39 Сукнари 1 e 4

2 2 14 Бојаџије 1 3 8
Клинчари
5 Гребенари 3 16
Оштрачи 1

95
—
занимање број број |број издржаваних заната везаних за обраду метала. Уместо застарелог на-
мајстора помоћника лица лбантинског (поткивачког) и ковачког заната крајем
Ткачи 1
- 2 века у Јагодини јеу експанзији металургија новијег типа

Ужари 7 Ž 25 са справама, алатима и машинама карактеристичним за

6 модерне мануфактурне и полуфабриковане радионице.

Костретари - 22
Пример такве радионице била је “Казанџијско-
Асурџије и ] - 8
дукмеџијска радња Јеврема А. Поповића“ која ће посте-
рогожари
пено прерасти у ливницу и звоноливницу, највећу у
Тканине, пре- 20 6 85
Поморављу чији су производи продавани у земљи и
дива и плетива
иностранству. Почетком 1904. године ова радионица се
Књиговесци 1
- 1

протоколише као “Ливница бакра, гура, месинга и звона

Сарачи и сед- 8 1 И]
Јеврема А. Поповића“, са обртним капиталом од 2.000
лари динара и капацитетом од 10.000 кг годишње. Радионица
Прерађивачи 9 | 18
је тада запошљавала 10 стално упошљених мајстора
коже и чекиња ливаца, бравара, шлосера и више помоћника.
Качари П 3 41 Јеврем А. Поповић био је и старешина
Столари 7 Ž 20 казанџиско-дукмеџиског еснафа у Јагодини што се види
Стругари 1
- 7 из његовог писма Министру народне привреде 1902.

Дрвенарија 19 5 68 године, у коме се у име свог еснафа жали на “нека лица

која иду по селима и Саборима те торбаре продавајући
Воденичари 3 - 7
нови бакара, звона, прстење, од Белог плека израђено
Хлебари 21 6 74
посуђе". Даље тражи да власти забране ову нелегалну
продају и торбарење и таква лица строго казни “јер су
Статистички преглед занатлија и заната у
Јагодини 1893. године показује велики број нових евро-
зашли по селима и варошицама да је
као неки вашар кад
дођете у неко село они отиђу од куће до куће“.
пских заната као што су браварски, шлосерски, ливачки, У одговору Министарства народне привреде наво-
лимарски, штампарски, фотографски и др. Евидентна је ди се да је чланом 3. Закона о панађурима овим лицима
такође супституција старих турских заната новим мо-
недељом и пазарним данима од 1.
априла текуће године
дернијим пословима. Тако је број абаџија, терзија, кала- продаја занатских производа забрањена на панађурима и
јџија, казанџија, ћурчија, калпакџија и сличних занимања
нагло опао у односу на 1863. годину. На другој страни у
на трговима али једозвољено да
“један еснафски мајстор
може израђене послове свога заната и у другим местима
експанзији су били кројачки, обућарски, грађевинарски,
у комисиону и на продају код тамошњих мајстора или
пекарски и други занати. Карактеристичан је пример
трговаца држати“. У истом акту наводи се и пријава про-
9
 Калфенско писмо опанчарског заната из 1904. године
тив јагодинских казанџија браће Стевана и Живојина
Јанковића који су “донели били еспап њиов у Ћуприју на
и
три дана пред вашар исти продавали“.
Једна од већих била је и Фабрика за клање и пре-
раду свиња и живине власника Милана Раденовића и
Лазе Бошковића која је месо извозила у иностранство,
у
Лондон, Брисел и Келн, отворена Јагодини 1893. одине.
Ова Фабрика је била кредитирана од стране
Министарства народне привреде са 15.000 динара са 3%
годишње. Доцније, 1902. године, велику и модерну кла-
ницу и фабрику салама подићи ће италијански индустри-
јалац Петар Клефиш. Први мајстори технолози и
кобасичари били су Италијани Ливио Скроче и још 10
мајстора.
Против Клефишеве кланице побунио се 1902.
године сапунџиско-свећарски еснаф који у телеграму
упућеном Министру народне привреде протествује што
се у фабрици кува и спрема сапун од отпадног матери-
јала: “Еснаф сапунџиски понизно моли Г. Министра да
на основу јеснафске уредбе забрани концесионар
97
Клефишу кување сапуна
на штету немоћни
занатлија он има повла-
стицу за клање и извоз
живине и свиња а не за
израду сапуна“. У одго-
вору Министру, Клефиш
се правдао да он не
израђује Beh
сапун
масноћу уступа локалном
трговцу Драгутину
Милосављевићу, трговцу
који је имао мајсторско
право сапунџиског заната.
Одлуку о забрани продаје
воштаних свећа у бака-
лницама успели су међу-
тим да издејствују овај
еснаф још 1898. године. И
поред тога трговци и
Обућарска радионица Драгутина Стефановића-Рековчанина 1908. године
бакали су сапунџијама и
свећарима правили велику
се продавају само гдије скуп народа као на панађурима,
конкуренцију правећи нелегално сапун и свеће чиме су
саборима код цркве или манастира или у селу гдије
страдали професионални мајстори. Најпознатија
сеоска слава а тако исто на пијацу када су пијачни дани а
свећарско-сапунџијско-воскарска почетком
века у Јагодини отворена
радионица
1904. године била је
у радњи се толико продало дневно колико за дуван“.
Исти занатлија наводи да старешине појединих
власништво Ђоке Најдановића.
манастира дају под аренду црквену порту и тако
Нешто о “лебцедерском" занату у Јагодини са-
наплаћују непрописну таксу за лецидере, који су иначе
знаје се из писма Сретена Несторовића “лебцедера из
припадали сапунџиско-свећарском еснафу.
Јагодине“ који се жали Министру народне привреде
Крајем 19. и почетком 20. века у великој експанзи-
тражећи да му се омогући продаја на црквеним вашарима
и саборима “овај наш производ а то су колачи лебцеде-
ји је био обућарски еснаф у Јагодини јерје све већи број
становништва тежио ка модернијој градској обући
реки штоих израђујемо и од тога искључиво живимо они сачињеној од “урађене коже“. Уз овај занат развијао се

98
—
чистог кожара.
Уз обућарски разви-
јао се и крпачки занат који
су обављале махом сиро-
машне занатлије, крпачи
обуће идући по кућама.
Многи од њих су свашта-
рили обављајући више
послова одједном. Тако се
1902. године Народној
Скупштини y Београду
обратио крпач обуће из
Јагодине Милисав Ста-
нишић са женом Милевом
“ROBOM NOK. Игњата
Дрекслера, лицидера'
тражећи за обоје да могу
без пореза да обављају он
крпачки а она лицидерски
Опанчарска радионица Јоце Милојевића 1912-1913. године посао наводећи да “од
имања нигде ништа нема“.
кожно-прерађивачки посао али су ове занатлије имали Из његовог дописа сазнаје се да је те године у Јагодини
проблема око пријема у еснаф јер нису производиле било укупно 3 лицидера “који тај занат упражњавају и
финалну робу. У жалби Министарству народне привреде бозу и шећер продају“. Такође наводи да воскарско-
Никола М. Савић, обућар из Јагодине тражио је да про- лицидерски посао обављају све сапунџије и бакали и
токолише кожарску радњу 1900. године као самосталну њима се то не забрањује. Оваквих примера обраћања
пошто ни један од три трговачка еснафа још није хтео да Министарству народне привреде и Народној Скупштини
га. прими за члана “пошто није у вези са кожарским
од
било је много нарочито стране сиромашних занатлија.
еснафом а у Јагодини и Округу Моравском кожарског Обућари
су
били у истом еснафу са сарачима што
еснафа нигде не постоји већ је кожарија у вези са мојим се види из сачуваног еснафског писма обућарско-
занатом, обућарским“. Истом занатлији је одобрено про- сарачког“ еснафа издатог у Јагодини 1908. године,
токолисање кожарско-обућарске “сојузне радње“ јер га Љубомиру Маловићу, сарачу које су потписали
ни обућарски еснаф није могао примити за члана као старешина еснафа Радомир Бајкић и помоћници

99
Владимир Милић и Јован Милићевић.
Лончарски еснаф формирао се као самосталан тек
1902. године зог тога што је Јагодина била врло проме-

тно место нарочито изложена сезонским лончаријама и

грнчаријамасајуга Србије пре свих из Пирота, Лесковца
и Врања, док су црепуљари из Ражња традиционално
долазили и продавали своје црепуље на јагодинској
пијаци и вашарима.
У молби Министарству народне привреде Еснаф
Лончарски у Јагодини пита “да ли њихова лончарска
радња спада по реду Занатлијском или по реду
Земљорадничком", тј. да ли могу своје производе изно-
сити на вашаре и панађуре. У одговору Министарства
наводи се “да су лончари по природи свог посла зана-
тлије и да обзиром на члан 3. Закона о панађурима не
могу своје израђевине продавати по панађурима“.
Почетком 20.века највеће међусобне трансформа-
ције извршене су између Трговачког, Терзијског и
Абаџијског еснафа у зависности од тренутних интереса и
Милан Михајловић,терзија и Милан Матејић, трговац
потреба на тржишту. У периоду 1893-1904. године важио
191. године
је други трговински уговор са Аустро-Угарском према
коме су важиле знатно веће увозне царине, чак до 20% на Румунијом, Белгијом, Француском, Швајцарском,
извоз фабриката и полуфабриката. Тиме су домаће Грчком и Бугарском.
занатлије и домаћа индустрија били колико-толико У свим овим уговорима а пре свега у односу на
заштићени од стране конкуренције а нарочито у Аустро-Угарску која је у највећој мери апсорбовалаје-
производњи одеће, обуће, одела, гвозденог намештаја, фтинију сировину из Србије или служила као транзитно
четки, галантерије, посуђа и тд. Од 1904. године уведена подручје, Србија је са својим мање развијеним произво-
је тзв. Општа царинска тарифа која је поново дозво- дним снагама, тржиштем и капиталом била у подређеном
љавала слободнији промет сировина и прерађевина као и положају. Главни извозни производи у проценту од 90%
полуфабриката са доста нижом и повољнијом царинском припадали су пољопривреди а само 10% остале
тарифом иза увоз и за извоз. На основу ових повољнијих прерађевине међу којима су биле и занатске. На другој
царина закључени су 1905. године трговачки уговори страни све се више увозила скупља индустријска роба и
Србије са Немачком и Турском, а 1906. год. са Русијом, фабрикати којих није било у Србији.

100

Јоца Милојевић, опанчар са породицом 1913. године
У циљу заштите својих привредних интереса
Србија је 1905. године под притиском домаће трговачке
буржоазије која је хтела да се заштити од стране
конкуренције, закључила сепаратни царински савез са
Бугарском у циљу заједничког пружања отпора економ-
ској хегемонији Аусто-Угарске. Период овог савеза, на-
зван другачије и царински рат, трајао је до 1911. године и
подразумевао је високе царинске баријере за Аустро-
Угарску робу, што је домаћим трговцима донело трену-
тну и непосредну корист али на дужи рок озбиљно
угрозило проток робе, новца и капитала са
севера.
У овим економским променама трговачки еснафи
у Јагодини (било их је укупно 3) настојали су да се при-
лагоде условима на тржишту. Терзиско-трговачки еснаф
који је основан још 1858. године радио је као такав до
1903. године када су се трговци издвојили. На захтев
Министарства Народне привреде од 15. Априла 1903.
године достављен је “Списак од членова Јеснафа
терзискога и трговачкога из Јагодине“у коме су биле
следеће занатлије: Терзије: Мијајло Вељковић, Ђока
Миљковић, Јова Радојевић, Трифун Здравковић, Ђока
Петровић, Димитрије Младеновић, Димитрије
Аћимовић, Димитрије Милошевић, Павле Младеновић,
Таса Адамовић, Бошко Миловановић, Андрија
Стаменковић, Тодор Радошевић, Вучко Прокић, Андреја
Тошић, Радисав Матић, Миладин Миловановић, Живо-
јин Марјановић, Благоје Милановић, Димитрије
Живадиновић, кројач, Драгутин Петровић, Илија
Маринковић и Божидар Здравковић. Трговци мануфа-
ктуристи: Петар Таушановић, Илија Митровић, Браћа
Марковић, Драгутин Микајловић, Браћа С. Павловић и
Милета Марковић.
Такође се помињу дотадашње еснафске старешине
еснафа терзискотрговачког Радисав Матејић и Андрија
Стаменковић а поводом признавања калфенског писма
Живојину С.
Јанковићу који је као трговачки помоћник
завршио трговину у радњи Гођевац у Београду.
Пошто
су
се трговци издвојили из еснафа терзије
су 1904. године ступиле
у еснаф са абаџијама у Терзиско-
Абаџиски еснаф будући
да је било омогућено да занатли-
је оба заната могу држати заједничке дућане тј.
абаџије су
шиле одећу
а терзије у истој радњи изводиле вез и украс
што је технолошки било повољније и за занатлије и за
купце. Прву овакву абаџиско-терзиску радњу про-
токолисали су Живојин Марјановић, терзија и Мијајло
Јовановић, абаџија.
Овом еснафу
се 1906. године прикључују и кројачи
101
па је његов назив гласио: Терзијско-кројачки еснаф. Из 1904.
дописа овог еснафа исте 1906. године први пут се помиње Ђока Најдановић, сапунџија, тражио је да про-
-

допринос за “пенсиони фонд" тј. исти старешина пита токолише своју “Свећарско-сапунџиско-воскарску
Министрство народне привреде “колико се при потврди радњу“ у вароши Јагодини прилажући писмо овога зана-
калфенских, мајсторских и еснафских писама има преда- та.
вати власти за занатлијски “пенсиони фонд". У одговору - Димитрије Миленковић, пекар из Јагодине
Министрства даје се
упутство “да се код ученика кад се тражио је да отвори “хлебарско-пекарску радњу под сво-
производи за калфу има наплатити за поменути фонд јим именом“. У одобрењу Министарства наводи да мусе
дин. 17 а од калфе кад се производи за
мајстора 26 дин". је Еснафско писмо издао Пекарско-хлебарски еснаф у
Кројачи су по правилу протоколисали самосталне Јагодини 5. Јула 1899. године.
радње заразлику од терзија и абаџија које су биле техно- - Божин Симић тражи одобрење да може про-
лошки повезане. токолисати абаџиску фирму коју ће водити под својим
Један од последњих еснафа формираних пре именом прилажући еснафско писмо издато у Јагодини
доношења Закона о радњама 1910. године био. је 1903. године.
Кобасичарско-месарски еснаф који је почео са радом терзиско-абаџиску радњу тражили су
- Заједничку
1908. године што видимо из молбе двојице јагодинских да отворе Живојин Марјановић, терзија и Мијајло
касапа Тасе Марића и Петра Станковића који су као Јовановић, абаџија.
Првом је еснафско писмо издао
чланови овог еснафа тражили протоколисање својих Терзијски еснаф 1902. године а другом Абаџиски еснаф
фирми код Министарства народне привреде. 1892. године.
У периоду
од
1900-1908. године при Министрству 1905.
народне привреде протоколисане су следеће занатлијске Абаџиску радионицу затражио је да про-
-

радионице: токолише “у ред јавних радњи“ Божидар Љ. Јевремовић,

1900.: абаџија, прилажући мајсторско писмо Абаџиског еснафа
Никола М. Савић региструје своју “Кожарско-
- из исте године.
обућарску радњу“ која прави “белу мешину за поставе", 1908.:
штави кожу
за обућу и прави пресну кожу за опанке. Светислав Јевремовић, пекар, затражио
-
је
да про-
- Влајко Станковић, опанчар тражи протоколи- локолише пекарску радњу под својим именом прилажући
сање опанчарску радњу 1902.: мајсторско писмо Пекарскохлебарског еснафа из исте
- Живојин Јанковић, казанџија, поднео је молбу да године.
протоколише у Јагодини “Трговину казанџиску“по- - Лазар Стојановић, опанчар тражи протоколи-
дносећи калфенско писмо и мишљење Суда “да је он сање опанчарске фирме прилажући еснафско писмо
Живојин владања доброг и да се за таквог и у грађанству Обућарско-опанчарско-грнчарског еснафа из Ћуприје.
сматра“. - Таса Марић, касапин, тражи одобрење “да може

102
обављати у Јагодини месарско-касапску
прилажући
1907. године.
писмо Кобасичарскомесарског еснафа из
- Петар Станковић, месар тражи одобрење за
“месарску радњу" у Јагодини.
Владимир Вељковић, кројач подноси молбу “да
- разне етикете, посетнице, свадбене и балске позивнице,
може самостално као мајстор радити“.
- Светозар Николић, абаџија тражи протоколи-
сање своје абаџиске радње подносећи еснафско писмо
мешовитог еснафа из Багрдана.
- Светислав Ђорђевић, кројач, тражи протоколи-
сање своје “самосталне мајсторске радионице подносећи
мајсторско писмо Кројачко-терзиског еснафа из Јагодине
из 1904. године."
Поред ових, углавном индивидуалних радионица,
у Јагодини
се крајем 19. и почетком 20. века било неко-
лико крупнијих занатлијских предузећа од којих ће нека
прерасти у праве фабрике.
Највећа пекарско-брашнарска радња у Јагодини
припадала је чешком мајстору Јовану Кинелу. Према
огласу у јагодинском листу “Дан" из 1892. године видимо
да је његова пекара отворена још 1887. године, да пре-
поручује “своје сваковрсне пекарске израде као и своје
богато стовариште Брашна опште познатог и одлико-
ваног производа“. Из истог огласа сазнајемо да
је његова
фирма у Јагодини пословала у компанији са “И.
Бајлонијем и синовима“ из Београда.
Син Јована Кинцла, Јован Ј. Кинцл, наследио
очеву радњу 1901. године о чему
говори у писму
Министарству народне привреде где тражи да га
Хлебарско-пекарски еснаф у Јагодини прими за свога
члана што је и учињено издавањем Еснафског писма од
стране старешина еснафа Димитрија Петровића и
радњу“ Станоја Стојковића и Нацка Митића.
помоћника
У листу “Дан" из 1893. године оглашена
и прва је
штампарија у Јагодини, власништво (Страшимира
Гемовића
и
која “прима израђује сваковрсни штампарски
посао као: трговачке рачуне, коверте, писма, облигације,
посмртнице, јеловнике, кантарске признанице, кривична
уверења и све остало што спада у штампарску израду“.
Од великог значаја су биле велике трговачке
фирме “Помодномануфактурна гарлантеријска и конфе-
кцијска радња браће Марковић“ основане 1890. године;
“Милосав Николић“ основана 1888. године, и “Шпекула-
тивно-магазаџиска радња Танасија Насласа“ отворена
1900. Поред робе потребне занатству (памук, вуница,
аналинске боје, алати, сировине) ове трговине су про-
давале и готову робу и тиме озбиљно угрожавале
занатлије. Нарочито су протествовали опанчарски ра-
дници због продаје гумених опанака у овим мануфа-
ктурним трговинама које су биле повезане са великим
београдским стовариштима на велико. Јагодински
опанчари су најпре 1893. године протествовали против
обнављања повластица фабрици коже и гуме “Клидис-
,
Барловац и комп“ а нешто доцније 1898. године у жалби
Министрству народне привреде исти мајстори наводе:
“У вароши Јагодини од више година постоји наш
еснаф опанчарски који је до пре неколико година имао
преко 20 дућана са радњама опанчарским. И данас има
је нас на броју чланова мајстора, али са радњама смо
остали још са 10 дућана а оно је
често нешто у служби а
нешто у пандуре само да себе и породицу може лебом
изранити
а овоме је узрок тај што у овдашњој
ако постоји наш еснаф, сваки бакалин или трговац
вароши и
набавља
са стране грађене црвене опанке и пресне и про-
103
даје уз остали еспап"“. звона за цркве и школе од 5-5.000 килограма тежине “од
Обућарски занат је трпео велику
конкуренцију од најбољег материјала и са најбољим звуком“ као и ситна
1903. године када у је
Београду отворена фабрика обуће звона за стоку, меденице за овце, “тиролска" звона за
“Герхардус" из Ниедлинга. Ова фирма је имала велико
складиште у Београду па је мрежом трговина по целој
говеда и прапорце за
коње. У радио-ници се лио гус од
првокласне фосфорне “специјал бронзе", штангле и
Србији угрожавала обућарски занат. плотне као и разноврсни метални делови по наручбини.
Највећа обућарска радионица
у
Јагодини била
власништво Драгог Рековчанина основана 1908. године
је Фирма је имала своје филијале у Ћуприји и Великом
Поповићу.
са десетак мајстора и већим бројем шегрта. Да би се У Завичајном музеју у Јагодини сачувани су ги-
колико-толико одупрла конкуренцији са стране у овој псани модели и отисци који су служили за отискивање и
радионици је била извршена подела рада на кројаче украшавање звона. Нарочито су биле на цени и
коже, шиваче и ђонџије. Ова радионица је
наставила да прскалице за лозу марке “Бурић" која је била “од
ради и после 1 светског рата и била је прави расадник стручњака испитана и виноградацима препоручена као
нових мајстора у првој половини 20. века. Сличне технички најсавршенија“.
Радионице“ опанчарског заната припадале су Јоци Од већих радионица почетком века истицала се
Милојевићу са 12 мајстора и шегрта и (Станоју циглана “Коста Петровић-браћа Стоиљковић“ основана
Цветковићу са 10 мајстора. 1911.године са
капиталом од 1.600.000 динара. У почетку
Једна од занатлијских радионица са дугом тради- је радила без машинског погона са двадесет радника.
цијом била је ћурчиска радња Илије М. Лазића и доцни- После 1светског рата наставља да ради на машински
је његовог сина Јована Лазића-Тутурића. Радња осно- је погон помоћу паре тако да је 1925. године достигла
вана 1904. године а према сећању Јована Лазића његов
отац Илија учио је ћурчиски занат у Свилајнцу и у
капацитет од 250.000 цигала
и
300.000 црепова годишње.
Почетком 20. века долази и до наглог опадања
Београду у крзнарској радњи Томе Јовановића у неких заната. Такав је био случај са мутавџиским,
Балканској улици.
Поред ливнице Јеврема А. Поповића која је ради-
самарџиским, рабаџиским подкивачким
и
другим занати-
ма везаним за транспорт путника и робе. Железнички
ла непрекидно од 1893. године у Јагодини
је
1910. године превоз у многоме је
изменио и олакшао начин трговине,
формирана. још једна металопрерађивачка радионица продају и набавку робе, убрзао пласман
и
обрт капитала.
под фирмом: “Живко Р. Бурић, ливница метала и гвожђа
и звоноливница Јагодина". Ова
радионица је према
Знатно се смањио број ножарских дућана по којима
је
Јагодина била позната крајем 19. века. Од 26. ножарских
проспекту из тих година израђивала: казане за печење дућана 1893. године 1914. године било
је
свега 4 дућана
ракије свих величина и система, казане за кућну употре-
бу, казане за индустријска постројења, бакраче, тепсије,
што
је била очигледна последица конкуреније јефтиније
|
колонијалне робе.
чувене прскалице за лозу. Ливница
је такође израђивала Неки. занати су пропадали због застареле

104
технологије као што је био случај са сапунџиским памуклијаши постепено постајали јорганџије или др-
увођењем индустријског прављења сапуна са содом. ндари.
Пред 1 светски рат у Јагодини је било само 4 сапунџије. Међу новим занатлијама у Јагодини јављају се
Такође је био у опадању памуклијашки занат погођен први фотографи. Пред 1
светски рат најпознатији су били
увозом јефтинијег памука “фурде" из Енглеске тако да су Вучић, Крчмаревић, Петровић и Панић.

РАСПОРЕД ЧАРШИЈА У ЈАГОДИНИ

1920-1940

7 BEOTPAJ —
— ЋУПРИЈА
(20
на
ДУЋАНА)
__ДОЊА ГЛ, ЧАРШИЈА

ГОРЊА ГЛАВНА ЧАРШИЈА ГЛАВНА ЧАРШИЈА ДУЋАНА)

_—_——

OL ON
IOSe RJ 970000
PO a LER.
Распоред чаршија у Јагодини 1920-1940 Сквер са Пијацом на разгледници из 1921. године

105
 П. РАДНИЧКИ ПОКРЕТ ЗАНАТЛИЈА
У ЈАГОДИНИ И ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА О РАДЊАМА 1910. Г ОДИНЕ
Еснафи као традиционални облик занатлијског калфи били принуђени да продају свој живи рад код другог
удруживања
у условима све веће индустријске и трговачке
конкуренције, објективно су све мање били у стању да
газде. Био је такође запажен процес монополизације ма-
јеторског звања од стране постојеће “еснафске господе“
испуњавају своју основну функцију: да штити права орга-
је
која све теже “ослобађала" калфе у мајсторе у страху од
низованих занатлија, штити их конкуренције и прошири- њихове конкуренције. Ствара се тржиште занатлијске
вања тржишта на њихов рачун. Све већа покретљивост радне снаге које функционише по принципу понуде и
трговаца и пословних људи, прилив колонијалне робе, по- потрежње, организује се политички и постаје свесно свог
луфабриката и фабриката, либерализација увоза и ро- класног положаја.
бноновчаних токова био је врло снажан друштвени, ку- Еснафи су постепено и материјално сиромашили,
лтурни и цивилизацијски процес у Србији тога доба коме није било прилога од нових занатлија, па тако нису могли
еснафи нису могли да се одупру. Помало застарели есна- да кредитирају и помажу своје чланове. Према табели
фски морал и хијерархија све више се сукобљавао са сло- финансијског стања у Јагодинским еснафима 1891. године
бодним

бржом
подузетништвом
зарадом.
и жељом
за савременијим радом
и ситуација је
била следећа:
назив еснафа| еснаф. TOTOB новац интерес
На
једној страни је била готово феудална еснафска капитал нај новац неплаћени
дан у каси на
организасија односа у производњи са жељом да задржи 1.1.189]. дугу
територијални интегритет а на другој производне снаге и
Берберски нема нема нема нема
роба која је разбијала све оквире и ограничења. Абаџиски нема нема нема нема
Капиталистичко тржиште у Србији успостављало се пре
Асурџиски нема нема нема нема
свега повећањем увоза-извоза, повољним условима инве-
OnaHuapckH нема HeMa нема нема
стирања страних предузимача и фабриканата, приливом
Кожарски 836,80 нема 836,80 130,55
потпуно нових производа
индустрије.
и постепеним ојачавањем домаће Обућарски 694,10 10 684,10 338
Коларски нема нема нема нема
Организовани раднички покрет имао је такође вели- Ужарски 106 36 106 нема
ки утицај на дезорганизацију и слабљење еснафских
Сапунџиски 284,80 нема 284,80 255,70
удружења пре свега због поларизације статуса и интереса
Бакалско- 2.780 105 2.675 530
на једној страни еснафских мајстора “дућанџија", власника магазаџиски
радионица и
на другој страни шегрта, калфи и мајстора без Казанџиско- |
дугмеџиски
нема нема нема нема
средстава да отворе радионицу. Због све израженије
конкуренције индустријске и сеоске убрзао се процес Баштовански 200 нема -200 нема
пропадања ситних занатлија који су попут дојучерашњих Трговачко- 50 50 нема нема
терзиски
106
 Материјално слабљење
еснафа још више је заоштрило
и поларизовало статус есна-
фских мајстора-послодаваца и
најамне радне снаге која се
организује у удружења за со-
лидарну помоћ, тарифне по- На четвртој скупштина. занатаа-
свог савеза пдржаној у Јагодина i
крете и штрајкове. Поред пос- 93 и 93 сз. месеца донесена. јез ова:
тојећег Јагодинског-опште- РЕЗОЛУЦИЈА:

у је
(Сраске занатлије, савуиљене па сСКОЈЕ
раденичког друштва коме некартној родизној сврпштини залатанско

поред радника било и посло- ољвжие, прижавии иненстај ГаАНОГ ФЕВАЖ

ког тазежни“ одбора, допесе зву реду
se
«

даваца, у Јагодини је 1899. вају а заљ ољанорвосква лиле, сто Ga PROVOI

Зенаљска бспнитина рачуна на pe:
%.
азове пркрађењице зрео више зрииом.
године основана “Јагодинска
|
звање и гејиојина министра народне ври
среде, sait вегу дао ирид Народна 5. У рмнита хвијр другова ма овуње
удеоничка задруга“ са циљем ФБаридтацом, да ће бе газом 6 радња штизи скоји, да свуда ва својим крајевима
помагања занатлија и тргова- извехи првом редоаном тазиву 385
tiii организују Фаћезне одборе а 23 ступе 3:
(ред Na речнавање. dagažaNje M OBOM ij орззум ка сланина савезним одбором.
ца путем међусобне соли- ABKOM CaMOBAŠC MeRyH &BeČ
puhit, Ra &&D 7. Ганвном бавезном бдбору ставља се!
овај Закон во обећињу ве нстивње Т шири“ у Аржност ха теставње сераве Ф иродија“
дарности. abdar y првим редовбиа законских Ирод цпресниз оззнзва и Да за 088) рад стфиЊ Ћ:
Ипак прва класна орга- на, онда пе ставља у Дужност газвном.
из
оразун ка друштво чувања народног за
:оавезиож одбору, да сазове ванредну жа,

оду saka
;

Јанатанску скупитниу, Баз: Главном сзвежом će:

низација радника занатлија у жву зомаљену
;

ид би ок нијадаучније зактивазо, да 06 9 dove

да трава репење о томе: је BE
Јагодини основана је 1902. 85) 85808 Mud4# Hdža& Већа на дВењино ред“ трећека вицеша обуће мидјстјанко фра;
нетази. во
је последњи зета цуз, ко љузђе ван предузеће, које тешоже зават
|

године под називом “Друштво ju šyagavrauje yahaz;}

прувидаих Зиљусва Ножа
a
4GJ3aAAR Да Саву
|
оствшрење твојих gkM Да ради, # ако је НИХустрнена крваро
зеће, оила Че
реЉатЕ, адио сажео како.
јагодинских радника“. таде пазустјаккве радње у дружи зеже
жезор овог анЕЈИОДОВСТЊА.
Друштво је бројало око 150 9. давзрлије гриске траже поред
о! љажа раде, кшзиата продају ил велнко Мо
8
удаадњиттва 4 брг љницацију кода За ве Hi. Baešk.
“7
1

ud

4. Taappog гарстн дару птАВЉА

радника на челу са председ- јовања занатацске младежи, воје
казе

Аи,
а ваСТЊИХ жорајт плота 48 SRKBOCI AB BOpšAG 38 ee Ousunapozpj За.
ником Видосавом Трепчани- 9333 право прерађивања # ковао:
Ф с
уп одузво
ја и унузе, 280 је стЊИо 46 међусобног
ном, столарским радником, онарања својих задругара, Ба
КтЗБрање:

бараке збАруУде sada GR #8039 вотрик

BGiRRE све

а
песником и револуционаром. стварне ј
обављала Од домаћих занљтдија као
воска“
корасти

А бе.
ix 6
После мајског преврата 1903. |
У: преље 2ЗЕ + 24883 зуба цатрииско тај
TabiiDr назва.
akaва
т
oko

ĐADBOV СТажЉА CE

године у Србији је дошло до он љета

Sak& ке Mta? аризода, а жужинох да поради
8.
томе, да ве 1 врео

6 #4, RTpadkč SERAAAGCNO власти ya M\IRBRSOL p&AgUMHHHIANMA гмеју израђивати

ву
3ijhhaps
либерализације политичког :
čeBik
44 приватно &apyućage, во важи» за одрже
GA NEBIS&, WOuGyEG
о
бене особље.
живота што је омогућило зе У (бок празну чине несупутности,
i
1

81, Да остала ка, господана

кавИСТра
4 46 ос спомЕ Стљао Ба пук,
обједињавање постојећих gABBIČ Ko Seyiyje MBR AH
·

народне привреде, даа 8:

"зздрусњих ве вапдаћује
65 NUR
већи вштерее 4, SEEN
„ кор
da: ĐEAzpybi 8 ита;
синдикалних организација у Зе dacu 236.
i
падао жних никтстауз
#53.

107
 Најзначајније
радничке штрајкове
почетком 20.
века у

—_
Јагодини организовали су
опанчарски радници 1906.
године и абаџиски радни-
ци 1910. године. Њихови
захтеви односили
су
се на
повећање надница, сма-
њивање HODpMH H

прекомерног радног вре-

мена, гарантовање радног
места радникуи тд.
Прво месно
синдикално веће радника
у Јагодини основано је
1906. године а обновљено
M
и
a

Столарска радионица “Цветковић Келер“ око 1922. године 1910. године. Према
Србији на чијем је челу био Димитрије Туцовић
а
августа
подацима овог већа из

ви
1911. године синдикална организованост занатли-
исте године одржан је оснивачки конгрес Српске Социјал-
демократске партије као прве радничке партије у Србији.
ја по струкама је изгледала овако:
Месна организација ССДП основана је у Јагодини 1904
Кројачи 18 чланова
из, ден са 23 члана са председником Јованом

И, „о
Обућари Мзришова

а
;
сте 1904.
године
:

POOоснивају Де се струковни
Ору

занатлијских радника који су деловали путем предавања,

зборова и забава, као облика масовног окупљања и
E 6
пододбори
Трговачки помоћници
Абаџије
Металци
Дрводеље
i
29 чланова
19

15
чланова
чланова
4 члана
класног образовања радника. Први организовани отпор
послодавцима пружили су
опанчарски радници
1906. године када су ступили у
Јагодини
у
генерални штрајк. Следеће
Опанчари
Бербери
23 члана
6 чланова
1907. године организован је пододбора Савеза Транспортни радници 3 члана
рад
терзискојорганџиских радника,
обалско-надничарских радника.
кожарско-прерађивачких
и Укупно: 130 радника

108
—
До 1910.

године у Јагоди-
ни су активно
деловали следећи
пододбори јаго-
ДИНСКИХ занатлија:
Пододбор дрводе-
љских радника,
Пододбор Савеза
абаџиских радни-
ка, Пододбор
Савеза текстил-
них и фабричких
радника, као и
Повереништво
Савеза металских
радника.
Из ста-
THCTHUKHX пре-
гледа Синдика- Коларска радња Борисава Милосављевића 1937. године
лног већа у Јаго-
14 часова дневно.
дини који су подношени Главном радничком савезу у У оваквој ситуацији организовани
раднички захте-
Београду
упериоду 1903-1919. године налази се податак да
је просечно радно време занатлијских радника у Јагодини
ви, протести и штрајкови билису неминовни. У пракси су
била два облика штрајка: одбрамбени у циљу очувања
износило преко часова дневно. Абаџиски радници су
13
достигнутог статуса и положаја по питању зарада, норми и
радили 14-15 часова, дрводељски |], текстилни 13,
кројачки 10, опанчарски 12, металски 10-12, обућарски 12,
радног времена, инападни штрајкови
у којима су истицани
нови захтеви и подношени нови тарифни правилници и
трговачки помоћници 15, берберски радници 12-14,
надничарски радници 16, месарски 12 и келнерски радници
уговори послодавцима на
потписивање. Просечне наднице

16-18 часова. Просечно радно време шегрта износило је

у занатству кретале су
се од 1,15 до 1,30 динара.
Процеси радничког покрета крајем 19. и почетком
преко 14 часова дневно и то: абаџијских 16, дрводељских 20. века у Србији, пролетаризација занатлијског
16, кројачких 12, опанчарских 16, металских 12-14,
радништва, домаћа и страна конкуренција, друштвене и
обућарских 14, трговачких 15, берберских 15 и месарских
политичке промене након 1903. године, условили су посте-
109
пено. слабљење и гашење еснафских организација. По еснафи" били су устројени као локалне административне
речима Николе Вуча “Борба занатлијских радника за јединице за послове занатстваза једну општину или град и
побољшање свог положаја рушила је последње оронуле околину. То су биле организације које су се бавиле општим
темеље еснафског уређења у Србији". питањима занатског привређивања.
“Распадање еснафа ишло је у Србији по одређеној Због дугогодишњег ратног периода 1912-1918.
економској законитости и
неминовности у процесу
развитка капиталистичких
односа".
Основна тежња
занатлија у првој деценији
20. века у Србији била
је
доношење јединственог
прописа који ће правно и
економски OCHTypaTH
њихов положај у односу
на послодавце. Такав акт
под називом “Закон о рад-
њама“ донет је у Србији
1910. године. Садржао је
знатне прогресивне одре-
дбе у питањима односа
радника и послодаваца,
регулисао инспекцију рада, Опанчарска слава св.Сава 1925. године
контролу радног времена и услова рада радника, оснивање године Закон о радњама је само делимичнопримењиван у
Радничке Коморе са
седиштем у Београду која је имала за пракси. Према подацима Министарства трговине и индус-
циљ да координира радничко стање. Законом о радњама трије доцније Краљевине Југославије занати у Србији су
основан је такође Суд добрих људиса седиштем у Београду били у наглом опадању. Много занатлија је регрутовано и
у циљу решавања спорова између послодаваца и радника. великим делом погинуло за ослобођење отаџбине а
Поред тога Закон
је
легализовао право на штрајк и сличне радионице опљачкане и упропашћене. У нелегалном рат-
облике радничке борбе. ном стању и оно мало занатлија који су обављали нај-
Извршена је
трансформација еснафа не више према неопходније принудне послове није могло да се заштити од
струковном већ према територијалном принципу. “Нови путујућих занатлија, бесправних подузетника, црноберзи-

110
 занатлијском извршиле извесне
операције".
Предложене cy следеће
промене:
Да држава притекне у
-
помоћ што већим зајмом за
обнављање њихових радњи. Да им
се позајмице или накнаде ратне
–

штете исплате за упропашћен алат и

материјал без чега нема ни говора о
обнављању радионица.
- Да држава обезбеди
набавку сировина, нарочито гвожђа
у чему се највише оскудева, да се
одобри слободан увоз сировина,
алата и нарочито машина.
“Хотел Симић" у Јагодини око 1924. године - Створити услове јефтиније
јанаца и шверцера. Наводи се такође лоша одредба Закона набавке алата и материјала.

о радњама по којој је у оваквим случајевима Еснафима - Да се уреди железнички саобраћај.

припала улога тужиоца, а иследна и извршна власт у рука- - Да се уреди валутно питање.
ма полиције. - Да се забрани торбарење.
У одељку извештаја који говори о држању занатли- Да се установи пензиони фонд занатлија.
-

ја за време рата наводи се податак да је проценат поги- - Да се односи између мајстора и њихових

нулих занатлија, мајстора и помоћника износио 46% од помоћника регулишу и створе тако да они буду пријате-

укупног броја занатлија који су као регуларни војници или Љски, а не као до сада што су били у вечитим ратовима.
добровољци пошли
је био знатно већи
у
одбрану од окупатора. У варошима
број настрадалих занатлија него по сели- стране.
- Да се уведу царине за занатлијске израђевине са

ма, а велики број мајстора је страдао у логорима од тешког Да се занатлије ослободе војне дужности ако су још
-

рада, асамо
је
10-15% радионица остало сачувано. под њом.
На првом послератном састанку од 15. марта 1919. - Да се уведе боље школовање занатлија кроз школе

године Занатска Комора Србије израдила је Меморандум и и курсеве.

упутила га новој влади Краљевине Југославије “У циљу Краљевској влади је на крају предложено да се на
оздрављења занатлијске делатности да би се на нашем телу подлози ратне штете исплати Занатлијској Комори Србије

Ш
 један аванс од 50.000.000 динара који би се употребио
за обнову дућана и радионица који су били ратом
порушени.
Према извештају Министарства трговине и
индустрије достављеног од
стране Суда у Јагодини 22,
маја 1919. године, стање укупне привреде
било следеће:
у Јагодини је
- Од индустријских предузећа постојала је само
Фабрика пива
и слада са капиталом од 2 милиона у
злату, Фабрика цигала јагодинске банке са капиталом
од 300.000 у сребру и Кланица и фабрика саламе П. И.
Клефиш.

|
- У извештају о занатству
се
наводи да је
“један
| број наших грађана слободан се препоручити који су
|
Радионица обућара Драгог Рековчанина 1930. године се одликовалисвојим стручним практичним радом за
помоћ новчану нарочито у алату, јер су готово сви као
војни обвезници остали без алата, а њихове радион-
ице потпуно пропале“. Наводе се имена следећих ма-
јетора:
1. Живко Николић, ковач
2. Драгољуб Урошевић, лимар
3. Драгутин Јовановић, бравар
4. Петар Јовановић, бравар
5. Милутин Димић, столар
6. Браћа Цветковић, столари
7. Живко Бурић, казанџија
8. Душан Стокић, машински бравар
9. Андра Димитријевић, машински бравар
10. Јеврем Поповић, вешт ливац
1. Живко Топаловић, фабрикант ликера и соде
12. Драгутин Стефановић, обућар.

_
Слава занатлија металске струке у Јагодини 1925. године
На крају извештаја Суда наводи се да је
"Потреба велика за угодне дућане и радионице.

[2
Обштина би радо приступила подизању истих, када би
могла добити новчана средства под повољнијим условима,
на пример у виду зајма на подлогу прихода својих“.
И поред великих ратних разарања, захваљујући
повољној економској политици у Краљевини Југославији у
периоду од 1919. до 1941. године занати су напредовали
брже од било које привредне гране. Узрок овом су повољни
финансијски услови и релативно бржи обрт капитала у
мањим занатлијским радионицама које су се из дана у дан
увећавале. По речима Мије Марковића “Сада већ обртник
узима већи број помоћног особља 10, 15, па и 50 радника, а
то значи раскид с пријашном традицијом обрта, кад су мајс-
тор и помоћник радили заједно, становали заједно и
се
хранили се скупа", те да је мајстор “све више присиљен да
бави комерцијалним вођењем предузећа и да остали
извршни рад препусти другим особама“.
Ова квалитативна промена значила
је много за даљу
судбину занатства како у Србији, тако и у целој Југославији,
јер је омогућила да ова привредна грана релативно брзо
напусти старе полуфеудалне традиције и прихвати модерне
капиталистичке моделе рада, производње, пласмана робе и фабрике са већим бројем запослених занатлија и знатнијим
капитала. Одмах после 1 Светског рата у Београду је осно- обртом капитала. Томе су доприносиле и комерцијалне
вана Занатска банка за помоћ занатлијама у отварању нових
већих радионица. Већ 1926. године донет је и Закон о
у
банке самој вароши. Најјача је
била Јагодинска штедиони-
ца, власништво Марка Ђорђевића, основана још крајем 19.
Привилегованој занатској банци као деоничком предузећу века и обновљена после И светског рата. Трговцима и
где је држава учествовала са 40% деоничког капитала (30 занатлијама давала је кредит на 3-4 месеца са каматом од
милиона од 75 милиона динара) које је било ослобођено свих 12% а грађанству са 16%.
пореза, приреза и такси. Тим законом држава се одрекла
дивиденди које су јој припадале као деоничару у корист
Јагодинска трговачка банка основана је
1921. године

са наменом подстицања трговине и обрта трговачког капи-

развоја занатства. Кредити Занатске банке (краткорочни и
менични) давани су по стопи од 10%.
Овакве одлуке и могућности утицале су да се и у
Јагодини оснују веће и значајније радионице
и занатлијске
тала. Доцније су основане и Јагодинска прометна банка и
Јагодинска кредитна банка са циљем да на различите начине
и услове утичу на бржи обрт новца и капитала у граду и
ОКОЛИНИ.

113
 12. ЗАНАТЛИЈСКЕ РАДИОНИЦЕ У ЈАГОДИНИ
У ПЕРИОДУ 1919 - 1940. ГОДИНЕ

Период између два рата у привредном погледу може ски, браварски, ковачки). Поред већ раније основаних ме-
се поделити у три етапе. Прва 1919-1928. године је доба талопрерађивачких фирми Јеврема Поповића и Живка
привредног, трговачког, занатлијског и индустријског узле- Бурића почиње са
радом и ливница Христифора Тасића са
та, повољног кредитирања, отварања фирми и наглог значајним капацитетом и израдом различитог асортимана
повећања опште друштвене продуктивности. металних предмета и делова за машине.
Од 1928-1936. године је време светске економске Најзначајнија. је била ливница Јеврема Поповића
кризе, опште рецесије производње,
обрта и промета. У годинама пред
.
П Светски рат поново оживљава
крупнији капитал. Од 1936-1940.
године многе занатлијске радионице
у Србији послују као праве мале
фабрике, са извршеном поделом
рада, комерцијалом, тржиштем у
земљи
и
иностранству.
У Јагодини је 1919. године
обновљен према Закону о радњама
"Занатлијски еснаф за град Јагодину
и околину“ као опште удружење
занатлија за унапређење и органи-
зацију њихове делатности. Еснаф је
био повезан са Занатском комором
у Београду која је обједињавала
целокупну делатност занатлија,
Столарска радионица “Висунг" 1936. године
полагање мајсторских испита,
давање уврења
рад занатлијског
за рад
и тд.Такође је 1920. године обновљен
са председником Драгим
удружења
коју је после смрти оца преузео најстарији син Јевремов
1924. године. Убрзо крајем исте године Живојин Поповић
Урошевићем, браваром и механичарем који је
занат учио у одлази на
студије технике и конструкције у Белгију а у пери-
Београду, Бечу и Дрездену. оду 1924.-1927. године ливницу води закупац Драгомир
Највећу експанзију између два рата у Јагодини Петровић. Коначно 1928. године фирму преузима млађи
доживео је металопрерађивачки занат (ливачки, казанџи- брат Станислав-Станче Поповић који
је заједно са братом
114
настојао да ливницу доведе на ниво модерне фабрике. У ту “Жикишон" у Параћину, делове за турбине, машинска
сврху Живојин је
из Белгије слао брату готове конструкци- постројења за Борски рудник и Сењски рудник, Фабрику
је нових производа, алата и машина за потребе ливнице. шећера у Ћуприји, Брикетницу у Ћуприји, Фабрику штофа
су
Тако почели да израђују звона тежа од 50 кг. захваљујући Владе Теокаревића у Параћину, Електричну централу
пећи “Пија" са лонцем од 200 кг. коју је Живојим констру- "Јелица А. Д". у Јагодини, Фабрику саламе “Клефиш“,
исао и израдио за време ферија године. Из Белгије
1928.
је Јагодинску пивару и млин “Браћа Младеновић" Јагодини. у
такође донео таблице за моделирање звона док је
шаблоне Била је позната по изради делова за пољопривредне
лично пројектовао. машине и вршалице, бензинске моторе и аутомобиле.
До 1932. године фирма се у потпуности модернизује Ливница Јеврема А Поповића је
запошљавала 50-60
и проширује на више оделења и
ливење гвожђа од 7 метара
једном
висине и
куплованом пећи
метром у пречнику
1
за
са
сталних радника и исти број
фила
помоћника сезони. Од про-
радника били са заступљени ливци, бравари,
у
вентилатором. Ливница је у периоду до П светског рата машинбравари, ковачи, столари, дрејари, који су били рас-
имала велики привредни значај за Поморавље је јер поређени у машинском, ливачком и казанџиском оделењу.
израђивала квалитетне ливове и делове за индустријска Структура запослених пред П Светски рат била следећа: је
постројења. Израђивала је делове за авионске моторе у ливаца 15, казанџија 4, бравара 4, ковача 2, дрејера 5, еле-
Раковици, машине за сечење хартије у штампарији ктричара
1,

столара 2, помоћних радника 6, шегрта 17 и

канцеларијског особља 2. Укупно 58
запослених.
Поред ове фабрике радњу је после
Т
светског рата наставила и “ Казанџиско-
:
калајџиска радња и ливница метала
Живка Р. Бурића“. Ова радионица исти-
·

цала се нарочито квалитетним израдама

казана, бакарног посуђа и прскалица за
лозу као “Прва југословенска творница
· прскалица за лозу марке “Бурић' .
:

Тридесетих година у радионици је

обновљена производња школских и
црквених звона, ливење машинских дело-
ва као и калаисање различитог бакарног
посуђа. Радионица је запошљавала од 8-
10 мајстора и 5 шегрта, који су били рас-
Столарска радња Бошка Стојановића из 1926. године поређени у ливачко и казанџиско

115
 ·
дних справа “које спадају у делокруг
машинског посла".
–

Грађевина ливнице је обухвата-

ла просторију дужине 30 а ширине 6
са
метара 4 оделења. Ливачко оделење
је имало купловану пећ, 1 пећ за
1

топљење метала - већу и 1 мању. У

машинском оделењу: 2 дребанга, 1
шепинг, 2 бор машине и машина за
брушење са пратећим алатом. У
казанџиском оделењу: 2 огњишта са
пратећим алатом. Четврто оделење
било је припремно са магацином.
Радионица је иначе имала електрични
погон са 6 мотора са укупном снагом
37
од 12 КС снабдевани од Јагодинске
Браварска радионица “Берлинац 1923. године електричне централе “Јелица А. Д." у

оделење.
У Јагодини је 1924. године отворена и
“Машинско-казанџиско-ливачка радионица“
Христифора Тасића. Из протокола радион-
ице види се да је израђивала бакарно посуђе:
казане за маст, ракију, прање веша, као и
судове за разноврсну употребу. Пољо-
привредне справе: прскалице за винограде и
воће, муљаче за муљање грожђа, пресе за

пресовање грожђа и воћа, пумпе за пре-

такање пића и разне пољопривредне справе,
машинске делове, звона за школе и цркве “и
све што у ливачком делокругу спада од
месинга, лагер метала (црвене бронзе), гуса,
алуминијума
и осталих легура“. У радионици
Ливница Јеврема Поповића 1934. године
је такође вршена оправка свих пољопривре-

116
Јагодини. Ово електрично предузеће имало је значајну Најпре је возио “Форд" адвоката Душана Поповића и Томе
улогу у индустријализацији града чија је електрификација
извршена 1928. године. Посао је извршила локална
Ђорђевића
апотом “Доџ" апотекара Мила Шохаја.
Најзначајнија браварска радионица између два рата .

браварско-електрична радионица Драгог Урошевића која ткз. “Берлинац" припадала је Петру Јовановићу-Берлинцу
је најпре извршила електрификацију болнице док су
у граду је
који занат, одмах по завршетку рата, изучавао у Берлину.
радили мајстори са стране: Драги Лазић-Струја из Београда Фирма је запошљавала од 10-15 радника и помоћника и
:
била је позната и цењена по уметничкој
и кованој браварији, изради капија,
ограда, мелалног намештаја и других
предмета. Мајстори ове радионице
поставили су и ограду на Новој Цркви
у Јагодини 1935. године. Доцније
фирму преузима Петров син Тихомир-
| Тика Јовановић “Берлинац
Поред ове
.
постојале Cy

радионице:
Адама
Марковића, Димитрија Златановића,
Жике Илића, Станка Миладиновића и
Јосипа Стренке које су запошљавале од
5-10 радника ои помоћника H

израђивале поред браварије предмете

Група обућарских радника из Јагодине за време економске емиграције у Паризу
од лима: посуђе, олуке, корита, ролетни
1928-1935. године
и тд, као и ковачке радње Милана
као ортак Д. Урошевића а доцније и конкурентска фирма Никодијевира, Добросава Ковача, Љубе Марковића, Жике
“Хуса" из Новог Сада која је смањила волтажу 220
са на
110 Никодијевића које су запошљавале од 4-6 радника и
М/, Саму електричну централу монтирали
су
такође страни помоћника. У ковачницама су израђивани алати за пољо-
мајстори Јован и Франц Фијала. привреду, метални делови за кола, ковани делови
Уз електро-браварски почетком двадесетих година намештаја, кова-не браве, кључе-ви, ланци и сл.
појављује се и механичарско-шоферски занат. Први профе- После
1 светског рата значајно је напредовао и сто-
сионални механичар и шофер у Јагодини био је Милутин ларски занат, осавремењен у алатима, технологији и асо-
Гавриловић који је занат учио у Београду а потом отворио ртиману. Највећа столарска радионица била “Висунг" је
радионицу у Левачкој улици у Јагодини 1922. године. филијала “Висунг АД" из Београда. Фирма у Јагодини,

117
—
власништво Вла-

димира Стнојко-
„вића, почела је са
1934.

|
радом ro-
дине и бавила се |

како продајом

намештајај

|
“Висунга АД"
тако и израдом
грађевинско-сто-
ларског матери-
јала, модерним !

намештајем и
деловима наме-
штаја, столова,
столица, ормана.
Запошљавала · је
око 15 мајстора и
10 шегрта.
Према Опанчарско-табачка радња Жике Живковића на Морави 1930. године
извршеном инве-
нтару робе “Висунг“ на дан ]. јануара
следећим залихама:
1935. године фирма је припадале су власницима: Бори Цветковићу, Бошку
Стојановићу, Божину Јовановићу, Николи Пујаковићу,
располагала
1. Соба “Висунг" од Николи Вујаковићу, Према сећању Селимира Милошевића
пуне тополовине из 7 делова
2. Две собе од пуне
ораховине комплетне из 7 делова је
који занат учио код Николе Вујаковића 1935-1938. године,
3 Четири собе од пуне буковине из 7 делова 4. Једна у овим радионицама је радило највише до 5 радника и неко-
трпезарија комплетна (креденац, витрине, сто и столице) лико шегрта. Посао
је
био врло тежак и обављао се махом
5. Четири шифонера “Висунг" са ручно без нарочитих машина за обраду дрвета. Материјал
огледалима
6. Две нахт-касне букове је набављан од стране самог наручиоца или од стоваришта
7.

8.
Два таолета
Распарни столови, библиотеке, софе, салон гарни-
дрвене грађе које је држао Светозар Ђорђевић
у центру града. Израђиван
- Тоза Даскар
је намештај и различита дрвена
грађа.
Значајније столарске радионице поред “Висунга" Пред
рат 1935. године у Јагодини је отворена позна-
118

Казанџијско-звоноливачка радња Живка Бурића 1935. године
та столарска радња Радета Станојевића-Балканца која је
10
запошљавала до мајстора и шегрта.
је
У експанзији био и обућарски занат подстакнут и
оснивањем јагодинске обућарске Задруге 1920. године.
Основни циљ Задруге је био “да заједнички набавља
сировине, да заједнички израђује предмете којима се бави
обућарски занат и да заједнички продаје све своје
израђевине“. Оснивачи су били 15 јагодинских мајстора-
обућара и крпача-шустера. Најпознатије обућарске радио-
2
о
нице између два рата у Јагодини биле су власништво Драгог
Рековчанина који је обновио радионицу после 1 Светског
рата, и Миодрага Стојановића. У њиховим радионицама
било је 5 до 6 мајстора и исти број шегрта. Правио се
“рихтерај" по мери, тј. израда предњег дела ципеле, док су
се ђонови набављали готови. Код Стојановића су радили
чувени мајстори Димитрије Јовановић, Драгољуб Ристић,
Ранко Велицки, Драгољуб Стефановић
“шими"
и други. Израђивале
ципеле и папуче које су се израђивале
су се модерне,
119
 Казанџијско-звоноливачка радња Живка Бурића 1935. године
на основу журнала, наруџбине купца. Нешто мање радио-
нице држали су Влада Марковић и Бранко Банаћанин. У
Јагодини је постојала и специјализована радња обућарског
материјала: коже, ђонова, конца, чавли и тд., коју је држао
кожар Влајко Аксентије.
У граду је постојало и десетак опанча-рских радио-
ница од којих су највеће биле Станоја Цветковића и
Милутина Симића. Запошљавале су до 10 радника и
шегрта. Технологија рада је и даље била традиционална.
120
Према сведочењу Василија Ђорђевића који је опанчарски
занат учио од 1927. до 1928. године, шегрти су радили преко
целог дана на “редању коже“, а увече ишли у школу. “Ја сам
на занату био годину дана и по, али сам већ за годину дана
знао да радим свој посао, па ме мајстор касније примио за
радника и дао ми плату. Радили смо по 18 часова дневно и
то смо штавили сирове коже, прерађивали их
и редили и од
тога после укројавали опанке. Као почетници правили смо
прво дечије опанке, а касније све веће. Плаћани смо као
калфићи, 600 до

|
700 динара годи
шње". Познатије
·
опанчарске радње
биле су Свете Ми
лићевића, Веље
Благојевића, Ужи-
чанина, Свете Ла-
заревића, Брани
слава Аранђело
вића, Владе Јо-
вновића-Моста-
рца, Радослава
Ранчића. Правили
су поред простих,
украсне опанке
“рибља кост“.
Просечан радник
је зарађивао око
25 динара дневно,

1932. године

док
је “опутар", то јест онај који украја кожу имао око 30
динара (око 1938. године).
Кожа се према речима Живојина Радосављевића
Параћинца набављала и готова у Београду, код “Браће
Ресавац“, марке “Јава" и “Цеара". У целини је опанчарски
занат почео да губи на значају појавом гумених опанака
1936. године од стране трговаца и радионице “Браће
Цекић" из Пирота.
После 1 светског рата значајно је напредовао

Мајсторско сведочанство ткачког заната из 1938. године

кројачки занат због све веће потребе и тежње за
модернијим
европским одевањем. Најпознатији кројачки салон у

121
 Јагодини припадао је ортацима
Светиславу Ђорђевићу и Драгутину
Келеру у коме је радило 8-10 ма-
јстора и већи број шегрта. При овој
радионици радио је и један број
мајстора код куће “на парче“ и на
“сиц". Сама фирма основана. је од

стране породице Ђорђевића још

1890. године. У периоду 1903-1905.

године Светислав је у Бечу и Пешти

изучио кројачки занат да би 1905.
године обновио радњу у Јагодини
са новим мустрама и моделима по
европској моди. То је била прва
радионица искључиво европског
Берберски радници
у Јагодини 1935. године одела у Јагодини. У време Г светског
рата Светислав Ђорђевић улази у
ортаклук са Владом Вељковићем да
би се после рата 1923. године
радионици при-кључила породица
Келер из чије куће се Светислав
оженио.
Ilo сећању Драгутина
Келера у граду није било веће
радионице, радило се у више смена
јер је било много наручбина из
других местау Србији и то
углавном клијентела бољег имовног
стања. Према списку шегрта и
ученика од 1890-1959. године
радионици је занат
уовој
изучило 42
калфи и мајстора. Најпознатији
Сајџијска радња Радисава Милутиновића 1935. године кројачки мајстори између два рата
у
122

овој радионици су били Милан Недељковић
Милан Стефановић, Михајло Стојковић,
Живковић
и
други.
Сувласник фирме Драгутин Келер
је 1937. године у
Новом Саду завршио курс специјалног кројења.
Поред ове познатије кројачке радње држали су:
Драги Веселиновић са 4 радника, Милорад Николић,
Спасоје Миленковић и Ранко Антић, ортаци у “Левачкој
чаршији“ са 2-3 радника, Радомир Шљукић, као и ортачка
кројачка радња Браће Дусонија и радња Илије
Миливојевића на “Малој пијаци“ отворене 1934. године.
Абаџиске радионице су такође биле значајне како
за потребе сеоског тако и за велики део градског
“Дрда ,
становништва. Главне радионице су биле у “Доњој главној
Благоје
123
 чаршији“, Малој пијаци и Левачкој чаршији са власни- торбе. Материјал су набављали из увоза из Лајпцига
цима: (астраганску кожу). Робу су продавали у радњи и на
1. Вукашин Манојловић-Аба
са
центром и фили- пијаци.
јалом радника и 2 продавца
12
граду у Највећа терзијска радња била је власништво
2. Драги Миленковић-Чоче 10 радника
са Милана Михајловића Аџије у Главној чаршији,
отворена
3. Станимир Николић-Слатинац 10 радника на
са 1921. године. По речима власника обично
је држао 6-7
Малој пијаци калфи
и материјал (срму сомот)је
исти број ученика. Робу
продавао искључиво у
Божидар Милосављевић- Шумадинац са
4.

дника у Доњој чаршији

15 ра- радњи
Цена
а и је у Београду.
набављао
једног јелека пред рат износила је око
150-200 динара
5. Ђурђе Савић са 4 радника
ако је био вешто и богато израђен и украшен тако да су га
6.Тадија Тодоровић, 3 радника
куповали махом богатији грађани pele сеоско
7.Живојин Филиповић, радника 3 становништво.
На Малој пијаци
је
радила велика капаџиска
радња Између два рата нарочито је цветало угостите-
Јеленка Војиновића
са 15 радника која
је
имала поред про- љство: Поред старих кафана и гостионица које су
даје у дућану и филијале за продају капа по околним ме-
стима, вашарима и саборима. Великм број кројача и аба-
обновљене после
] светског рата било је и сасвих модерних
и нових гостионица и хотела који су често мењали
вла-
џија шио је за ову радионицу “на парче“ тј. “по снике и закупце. Према сећању трговца Јована Марковића
комаду"код куће. Робу и “рестлове" набављали су код
најпознатије угоститељске радње биле
фабрике текстила у Грделици.
су:
1. “Шарена кафана“
подигнута још средином 19,
По сведочењу Животија Манојловића, који 1936.
године дошао на учење заната код свог стрица Вукашина
је века, после 1 светског рата обновљена и проширена 20 са
соба за спавање. У периоду 1910-1915. године
власник је
Манојловића-Абе, положај абаџиских радника и шегрта био Никола Михајловић а
закупац за време рата
био је нарочито тежак. Сви шегрти су спавали једној у Атанасије Ристић-Таса. После рата “Шарену кафану“
просторији, укупно њих 12 а радни дан
је трајао од 5-2] преузимају Мијалко Поповић и Средоје Илић а потом
сат. Било је 3 врсте радника: годишњаци
погођени
-
год- на 1935. године Драги Баточинац. Овај
локал био је напоз-
ину дана
дана, и
за
око 5.000 динара годишње, месечари
парчетари
-
“на сиц“ и “на парче“, који су
на месец
сразмер-
- натији и најпопуларнији у граду снабдевен добрим пићем
и мезетлуцима.
но нешто више успевали да зараде. 2. “Симићева кафана“, доцније “Хотел Симић' била

у
Две ћурчијске радње у Јагодини припадале су је власништво Драгутина Симића периоду 1905-1916. а
Илији Лазићу и Таси Видојковићу. Према сећању Јована
после рата његовог сина Бошка Симића. На месту ове
Лазића који
је
ступио на занат код оца Илије 1920. године кафане која је срушена 1932. године сазидан
је
велики тро-
израђивали су разне врсте кожуха, модерних женских
спратни хотел "Палас" чији су инвеститори били браћа
бунди од атласа постављених крзном, дечије бунде и
Живојин и Предраг Таушановић.

124
 “Хотел Михајловић“ доцније “Београд башта“
3.
сазидан је 1925. године. Власник је био Драгутин
Михајловић до 1936. године а затим Милан Јоцић. То је
био трговачки и пословни хотел лоциран близу
железничке станице са укупно 10 соба.
4. “Српски краљ“ подигнут је 1911. године,
обновљен после рата као власништво ортака Мијалка и
Средоја а доцније Воје Симића. На његовом месту била
је
позната “Цинцарска кафана“.
5. “Хотел Париз“ сазидан је 1921. године. Први
власник је био Михаил Јовановић а од 1926. године Ђорђе
Брајовић повратник из Америке.
Поред ових већих кафана и хотела било је доста
гостионица које нису располагале собама за преноћиште
као што су: кафане “Темнић", “Пролеће, “Врање",
“Џуџина кафана“, “Кузмановићева кафана“, “Пиварска
кантина“, “Џамбас", “Булевар", “Централ", “Пуркова
пекара Петра Џуфе, “Стаматовићева пекара“ у левачкој
чаршији, као и пекара Анђелка Стојановића-Врањанца
која је поред хлеба правила пециво, бурек, крофне, кифле,
и пекара Антонија Ристића.
Највеће касапске радње
у
Јагодини између два рата
биле су власништво Милорада Шарчевића и Витка
Касапина које су запошљавале од 3-5 радника и
приближан број
шегрта.
Значајно прехрамбено предузеће била је
“Радионица за израду бомбона и чоколада Милете Кнез
Милојковића“ отворене 1926. године. Главни мајстори
су
били власници Миле и Косара Милојковић. Радионица је
запошљавала до ло радника који су радили на ручним
ваљцима. Главни производи су биле чувене “Кнез-бомбо-
не" и чоколаде “Нестор" по узору на “Нестле". Од 1935.
године радионицу је кредитирала Прашка банка са по
1.000 кг. шећера годишње тако да је знатно проширила

кафана“, “Кафана Манастир“, “Солун", “Талпара", “Цар производњу са

филијалама по целој Србији.
Душан“ и друге. У периоду између два рата у Јагодини је било 4
Пекарске и касапске радионице и радње пословале грнчарске радионице: Драгутина Славковића, Светолика
су засебно од угоститељских. Највећа пекара била је
вла- Крстића, Миладина Тешића и ортака Војислава и
сништво Косте Младеновића-Грудоње и компаније Манојла Крстића. Власници су били пореклом из Пирота
“Браћа Младеновић"-Јагодина, регистрована као и Лесковца. Израђивали су најразличитије посуде и пре-
“пекарско-бурегџијска и брашнарска радњађ. Власници дмете од земље: лонце, тестије, “ђувече", ћупове, вазе,
браћа Младеновић су имали своје откупне станице за свећњаке, кадионице. Глеђ за глеђосање посуђа куповали
брашно широм Србије, а трговали су брашном са
партне- су у Београду. Робу су продавали у дућ-анима, пијаци и
рима у Аустрији и Немачкој. Њихова пекара у Јагодини вашарима. Број занатлијских радионица и дућана у
почела је са радом 1921. године са 2 радника да би према Јагодини у периоду 1930-1940. година по струкама био је
попису радника-намештеника из 1936. године имала 12 следећи:

радника и већи број шегрта. Од 1928. године фирму је 72. |бојаџиске

водио Костин син Љубомир Младеновић. чке 2
Пекарска радња са дужом традицијом налазила се пекаре 10
на Малој пијаци власништво Драгог Милићевца, затим 8

125
браварскејске вуновлачарске
ђинђуванџијске књижарске
абаџиске 12 |казанџиске
хотелске 2 |јорганџиске
кројачке 14 2
|коларске
2 |воскарске 4
сарачке
ковачке 2
опанчарске

4
2 6
посластичарске |кожарске - ;
Укупно: 281 = : 2. |
Ако
се упореде пописи заната, занатлија и дућана из дано крупније занатлијске радионице у периоду
1919-1940.

1836., 1863. и 1893. године са подацима из периода 1930-

1940. године може се закључити да је сразмерно броју
година у Јагодини биле су основни носиоци продукције
банкарством и
а са

трговином H укупног градског

становника дошло до знатне промене у врстама и структури привређивања.
заната којима се бавило
становништво. Турски
занати, технологија и
терминологија у великој
мери су нестали или су
примењивани у мањој
мери као непрактични и
неконкурентни. Такође
се запажа укрупњавање
занатлијских радионица
између два рата сразме- :

рно повећању занатли-

јског капитала и дели-
мично извршеној поде-
ли рада, савременијим
алатима и машинама,
школованом И

обученом занатлијском
кадру. У целини гле-

126
 13. ЗАНАТЛИЈСКЕ ЧАРШИЈЕ, ДУЋАНИ
И АЛАТ

На темељу турске вароши Јагодина тридесетих коња. Између кафана и магаза налазиле су се занатлијске
година 19. века започиње урбанизацију “српске вароши“ радионице, дућани и бакалнице за опремање и снабде-
померањем тежишта града од Цариградског друма ка
реци Белици где се формира главна чаршија са новим
дућанима, трговинама и механама. Из многобројних
докумената о продаји имовине (тапија и уговора) поми-
њу се занатлијске чаршије у Јагодини формиране по
географском и струковном принципу.
Главна улица била је Главна чаршија са Горњом
главном чаршијом (наставак главне улице према Ћупри-
ји) и Доњом главном чаршијом (наставак главне улице
према Београду). Од главне улице према Малој пијаци,
као петозрачном седишту, водила јеКазанџијска чаршија
(данашња Улица Лоле Рибара). На овај трг сливале су се Археолошки налази коларског алата из села Коларе
такође Папуџиска чаршија (данас С. Синђелића), ХШ век
Мумџиска чаршија (данас Сутјеска улица), Табаџиска
чаршија (данас Ђ. Јакшића), која је водила према насељу
Табани (које се и данас тако назива) јер су на овом месту,

низводно од града радиле табачке радионице за лешење

коже на реци Белици. У наставку Доње главне чаршије,
према истраживањима археолога Саве Ветнића, налази-
ло се вашариште, односно средњевековно “трговиште
насеља Јагодине које је имало велики привредни и трго-
вачки значај у Поморављу. Исти аутор истиче значај
Левачке чаршије (данас улице 7. јула) према Левчу и
Ер
Крагујевцу, Рибарског сокака (данас Коче Капетана) као
сокака (данас улица Народног фронта).
и Гребенарског вање путника из правца Левча и Шумадије. Са чеоне
У Левачкој чаршији до које се долазило преко стране ка лицу чаршије обично је
било два улаза: мањи
каменог моста подигнутог у 17. веку били су смештени улаз у дућан и већи у двориште за потребе запреге и
ханови и мезулане за одседање путника и трговаца као и смештаја робе.
магазе у дворишном делу за смештај робе, запрега и Крајем 19. века, са увођењем железничког сао-

127
—
браћаја на значају доби- име по неколико већих значајнијих радионица одређеног
ја Железничка улица заната који је доминирао у једној улици (чаршији).
која је од железничке Бицентризам јагодинске вароши огледао се у подели на
станице водила право у стару “турску варош“
Главну чаршију гдеје у која се налазила запа-
центру града била и дно од главне улице
главна пијаца. Тиме ближе Цариградском
Мала пијаца, која се друму и “српске варо-
звала и Дрвна пијаца, ши" са источне стране
главне улице до реке
Ковачки алат Белице. У језгру
“српске вароши“ на-
јпре је била Мала пија-
Ma и преко реке
Левачка чаршија. У
овом делу вароши
после П српског уста-
нка подигнута је црква,
школа, изграђен
водовод и калдрмисане
улице. Постепеним
повлачењем Турака,
Јагодина у другој
половини 19. века
јер се на њој трговало дрвима, постепено губи на значају постаје моноцентрична Ливачки алат
на рачун важнијег градског седишта.
У анализи занатлијских и трговачких чаршија 19.
века према типологији коју је направио др Мацура,
Јагодина се у периоду од 1815. до 1830. године формира
као бицентрична варош у којој су занатлијске чаршије
чиниле привредну
и социјалну целину, а сами занати нису
били груписани строго у струковном смислу (нпр.
папу-
џије, мумџије, казанџије). Чаршија је обично добијала

128
—
центрична варош у средишту добија крстасту форму за-
хваљујући укрштању Левачког друма по линији Исток-
Запад и Цариградског друма а доцније и железнице по
линији Север-Југ. Овај крст је био неправилан и надо-
грађивао се на постојећи систем градских саобраћајница.
Занатлијске чаршије са српским називима форми-
рају се у периоду од 1820. до 1850. године док је Левачка
чаршија добила назив по истоименом путу између седме
и осме деценије прошлог века. Пролазак пруге утицао је
на равнотежу у важности чаршија крајем 19. века, тако да
Главна чаршија дефинитивно узима примат
њен северни део, тзв.
у привредној
Доња главна
важности, нарочито
чурчиски алат Јована Лазића -Тутурића из 1930. године
чаршија, где почињу да се праве дућани од чвршћег
варош са центром материјала, чак са два етажа, са локалом и радионицом
у
и пијацом
Главној чаршији,
Yy
приземљу
и стамбеним делом на етажима.
У зависности од заната дућани су имали од 12-30
тј. главној улици квадратних метара и
по правилу су били подељени на два
(на данашњем дела. У првом, до улице, продавала се роба или уговарао
Скверу народне посао. У том делу дућана радио јеобично власник са 1-2
омладине). У том помоћника. Други део припадао је самој радионици где
погледу према ре- су радили мајстори и шегрти. Неки занати, попут
чима др Мацуре, коларског, ковачког или пинтерског, захтевали су више
“Јагодина је ипак простора, тако да се користио дворишни простор као
изузетак јер се од радионица. По правилу у том делу су били магацини и

кројачко-абаџијски алат
сложенијег система
центара враћа на
простији. Развој осталих вароши, које су у првој полови-
ни 19. века поред наслеђене добиле и нову чаршију,
показује да су обе биле довољно виталне да стигну све до
шупе за смештај робе и сировине, собе за раднике и
шегрте као и кућа власника дућана.
Већина дућана до 1 Светског рата била је од
слабог материјала. О томе сведочи попис имовног стања
у Јагодини 1863. године и 1893. године, где је само
10%

данашњег времена". дућана било од бољег материјала, а 1863. године само 5

Са пропашћу турске вароши и измештањем трго- дућана зиданих од чврстог материјала, док су остали
вачког и занатлијског тежишта вароши, рушењем били од чатме.
турских дућана, џамије и мезулана, Јагодина као моно- У дућанима је постојала тезга од масивног буковог
129
или храстовог дрвета, прилагођена за
стојећи или седећи имале су површину и до 200 м7 и имале су третман фа-
положај приликом рада. Рафови, сталаже и чивилуци
такође су били од дрвета. Код отварања радње роба
се
брика са више припремних
прилогу).
и
радних просторија (скица у

износила испред и излагала погледу и избору муштерија, У фонду за-ната у Завичајном музеју у Јагодини
а било је и дрвених ћепенака. Неколико оваквих дућана
прикупљено је око 600 примерака различитих алата
са ћепенцима је
сачувано до данас у Левачкој чаршији укључујући и неколико комплетних занатлијских ради-
(данас улица 7. јула). Промене намена дућана често су
оница. Најстарија збирка је пинтерска радионица Саве
утицале на његов унутрашњи распоред. По речима др Пантића из 1890. године са 76 примерака
пинтерског
Мацуре “У дућанима је
лако долазило до смене садржаја, алата (разне врсте ренда, сврдла, тезга са главом за
који су тешко могли да се устаде што се односило на
притезање дуга, брадви, длета, бургија, шестара и тд.).
дућане на Малој пијаци који нису поседовали атра-
ктивност оних из Главне чаршије, нити су пак били дово-
Такође је из ћурчијске радње Илије и Јована Лазића, која
љно велики да послуже као магазе, што је био случај са
онима из Левачке чаршије, преко Белице“.
Дућани су се најчешће изнајмљивали на годину
дана док
су
продаје биле ретке, углавном због принудног
извршења и банкротства. Фирме на дућанима истицане
су крупним словима са
врстом заната и именом власника.
Радња се
званично оглашавала преко “Српских новина",
“Службених новина Краљевине Југославије“, као и
рекламирањем у локалним новинама “Дан", “Народна
реч“, “Моравски гласник“, “Народна политика“ и тд. Пинтерски алат Саве Пантића из 1890. године
Огласи су по правилу били упадљиви са наглашеном
врстом радње или услуге и гаранцијом квалитета је почела са радом
производа. У новинама се такође истицала потреба за 1904. године, пре-
радницима, калфама и шегртима.
узет алат за леше-
У периоду између два рата 1919-1940. године,
у ње, штављење коже
Јагодини су се подизали сасвим модерни дућани и
као и ножева за
занатлијске радионице пространије по обиму и укројавање. Такође
функционалније за рад. Такви локали су подизани
је преузета табла са
углавном дуж целе Главне Чаршије најчешће са радњом у именом фирме
приземљу
и стамбеним делом на етажу.
Веће радионице попут фирме Јеврема А Поповића
"Илија Лазић, ћурчија Јагодина". једне од најстаријих
Из

пекара у Јагодини ткз. “Милићевске пекаре“ подигнуте

130
око 1870. године а срушене 1979. године, од власника пробијача док је из радионице Рома Михајла Алексића
Душана Антића откупљено је 9 великих пекарских откупљени примерци наковња, клешта “штицунгла" и
пинокота за држање и нарастане теста са дрвеним “поцунгла", уска и широка клешта, шировни, “рунте-
лопарима за стављање и узимање хлеба, неколико мањих мер“, секачи, “олајзни", као и два стара ковачка меха са
и већих наћви за мешење теста, дрвених кутлача за конструкцијом. Из казанџиске и ливачке радње Живка
брашно
и кутија за квасац. Бурића преузети су калупи за ливење и гипсани модели са
и
|

Различити примерци ковачког алата, који је ко- фирмом орнаментима за ливење звона, док је од наслед-
мплетиран, откупљени су од неколико власника. Највећи ника ливнице Христифора Тасића у Доњој Чаршији
број је откупљен од ковача Милана Никодијевића који је откупљен силикатни казан за ливење са неколико модела
и кутлача за сипање лива.
Од Илије Васиљевића, ткача који и данас ради у
Левачкој улици, са 4 метална разбоја за ткање свиле и
“српског платна“, преузет је први дрвени разбој за ткање
свиле направљен 1940. године, као и различити
“чункови" за ткање.
Из
једне
од највећих кројачких радионица између
два рата власништво Светислава и Драгутина Келера
преузета је машина за шивење на ручни погон марке
“Сингер", неколико маказа, игала, напрстака, даска за
пеглање, тезга за рад, док је од абаџије Божидара
Милосављевића-Шумадинца набављено неколико
абаџиских алата: дрвени аршин, велике маказе за сукно,
велика метална пегла “утија", неколико игала и комада
сукна. Из радионице најпознатијег терзијског мајстора у
Јагодини који је отворио радионицу 1921. године у
Главној Чаршији преузети су модели за вез, украсни
цртежи, комплетна кутија са украсним концем, срмом,
#
куглицама и листићима за
терзијски вез.

Пинтерски алат Саве Пантића из 1890. године Такође је откупљена опанчарска радионица
Живојина Радосављевића-Праћинца са тезгом, шилима,
отворио ковачку радњу 1922. године у Доњој Главној ножевима за украјање као и већим бројем дрвених калу-
Чаршији. Откупљена су 2 наковња, неколико врста па различите величине.
ковачких чекића, клешта, секача, ковачких клинова и Из браварске радионице Душана Ристића

131
преузети су примерци лимарског и прецизно-
механичарског алата: маказа, дрвених чекица, шублера,
клешта, секача за лим, шестара и тд.
У Завичајном музеју у Јагодини се чува део казана
из прве стакларе Аврама Петронијевића који је служио за
топљење стаклене масе док су из стакларе Нацка
Јанковића сачувани дрвени калупи за ливење чаша.
Поред ових поменутих радионица и појединачних
примерака занатлијског алата откупљен је и већи број
производа: абаџиских и кројачких одела, опанака
(мушких, женских и дечијих), ципела, производа мета-
заната (посуђа са грбом “Бурић", кованих предмета
лских

брава, разног покућства), примерака грнчарских посуда

из јагодинских радионица од којих су најлепши из радње
Драгутина Славковића лончара из 1926. године, као и
комплет писаћег стола ручни рад столарског радника из
Јагодине Видосава Трепчанина. Такође се у збирци ста-
кла јагодинских стаклара чувају примерци стакленог
посуђа и фрагмената од којих су неки репрезентативног
карактера (видети у прилогу фотографије).

Пинтерски алат Саве Пантића из 1890.

године

132
 14. СТРУЧНЕ ЗАНАТСКЕ ШКОЛЕ

Прва стручна занатска школа у Србији била

“Војно-занатлијска школа“ у Крагујевцу основана при
је
Тополивници 1854. године. Од 1859-1862. године
извршена је подела школе на шегртски и калфенски одсек
као и увођење теоретске наставе 1866. године када
школа имала укупно 120 питомаца. У периоду 1876-1887.
је
године школа је
била угашена
даби школске 1888. године
била опет обновљена
са120 полазника који су похађали
занате металске струке. Указом од 1895. године школа је
подигнута наранг средње стручне школе са већим бројем
природно-матемоатичких предмета и радионичком пра-
ктичном наставом. Од 1888-1915. године ову школу
похађало укупно 1089 ученика међу којима је, према
је
Споменици школе, било и ученика из Јагодине са зани-
мањем ливца и бравара.
Закон о занатлијским школама у Србији издат је
1892. године са наменом да унапреди
стручни занатли-
јски подмладак под надзором мајстора. По овом указу
било је прописано да се у школу могу примати младићи
од 12-18 година старости по годишњој цени од 250-500
динара по ученику док су сиромашнији бесплатно
похађали школу. Саме занатлије су тражиле да се школо-
вање врши о трошку државе што су изразили и на
Скупштини Српског Занатлијског савеза одржаној у
Јагодини 1904. године где се у 2. тачки Резолуције износи Занатски стручни лист из 1931. године
да “Занатлије српске траже поред овог законодавства и
организацију школа за образовање занатлијске младежи, Бранковића поднетом Министарству народне привреде
која као и остала народна настава морају пасти на терет је
од 15. Јануара 1900. године налазимо да школа радила
државног буџета“ по плану и програму свих Краљевских српских занатли-
Занатлијско трговачка школа у Јагодини отворена јеко-трговачких школа као дворазредна са буџетом од
је 1899. године. Из извештаја управитеља ове школе Ђуре 3.500 динара. У инвентару намештаја ове школе налазе
се
133
следећи реквизити: табла за лепо писање, печат школски Јагодини поклонило овој школи новац за набавку учила,
са грбом, кутија за натапање стамбила и печата, про- цртаћег и писаћег материјала“.
токоли разне величине, свеске за стручно цртање Ова
школа
је
била вечерњег карактера и није обу-
набављене из Шведске, протоколи укоричени
за
дневник хватала практичну наставу већ пре свега трговачку коре-
касе и за партијалник, уџбеници, читанке, земљопис,
рачунице, шестари и тд. Из даље документације ове
споденцију, рачуницу, вођење радње и тд. Радила два је
пута недељно: четвртком и недељом увече. Почетком
школе сазнаје се да је “Удружење трговачке омладине у века рад школе је престао да би поново био обновљен
1906. године као “ Шегртска школа“. Школа је обновље-

на заслугом Мите Димитријевића, учитеља из Јагодине

који је био и наставник и управитељ. Главни предмети су
били: српски језик, рачун, геометрија, земљопис, лепо
писање и цртање а у другом степену коресподенција и
књиговодство.
Из извештаја Министарства народне привреде од
3. Септембра 1908. године сазнаје се да је у школској
1907/8. години био уписан мали број
ученика а следеће
1908/9. у првом разреду
је
било 27 трговачких ученика и
помоћника и 16
занатлијских а у другом разредутрго- 16
вачких и 2 занатлијска помоћника. Приликом уписа
наводи се да су “питани трговци и занатлије да ли
одобравају упис својим помоћницима
и
да ли ће их слати
у школу и сви
који су уписали своје помоћнике изјавили
су да ће их редовно слати на предавања“. Наводи се
такође да је програм ове школе “удешен за занатлијску
наставу јер је уведен
нарочити предмет за занатлије сло-
бодоручно
и
геометријско цртање
у|
разреду а у осталим
разредима стручно цртање“. Школа је као годишњу
помоћ примала од Удружења трговачке-занатлијске
омладине
у износу од 2.000 динара годишње.
“Шегртска школа“ у је
Јагодини имала Ш
разре-
да са следећим распредом
Г
разред;
и бројем часова у години:

Женска занатска школа

у Јагодини 1930. године
рачун 33 часова, краснопис 33, Српски језик 33

134
 Курс шивења
у Винорачи 1939. године Трговачко-занатска школа 1921/1922. године
П
разред: Читање и писање ћирилицом и латиницом
1.

књиговодство 30 часова, коресподенција 36, рачун 1

час недељно
33
Ш разред:
2. Рачуница
3.
]
час недељно
Слободно и геометријско цртање
1 час недељно
књиговодство 29, коресподенција 32, рачун 31, 4. Хигијена 1 час недељно
трговачко право 32, менично право 30. 5. Вера с моралним подукама ] час недељно
Укупан број ученика у сва три разреда износио је 6. Теорија женског
рада с цртањем 1 час недељно
56 а број наставника
укупно 8. Почетком 1910. године у На вишем курсу:
Јагодини
се
отвара “Раденичка школа женске подружине 1. Коресподенција час недељно
1

у Јагодини". Према члану 2 Правилника ове школе њен 2. Рачуница и вођење књига 1 час недељно
задатак је био
домаћице спремне
“да спрема женску младеж за добре
за домаће послове као и за самосталне
3.

4.
Слободно геометријско цртање
Хигијена и здравље ] час недељно
]час недељно

раднице у кројењу, шивењу, везу као и свим врстама

женскога рада“. Школа је
трајала шест година и имала је дељно
5. Домаћинство са поукама за домаћице
1 час не-

два курса: нижи и виши. На оба курса обављао

рад то:
се
женски 6.
Теорија и цртање женског рада
3
часа недељно
практични
1. Кројење и шивење рубља руком и шиваљком
Школа
је
била призната од стране Министарства
народне привреде које је на крају године издавало
2. Бели вез француски
сведочанства. За практичан рад из шивења ученице су
3. Кројење и шивење хаљина добијале 40% од вредности посла као своју зараду.
4. Клепловање
На нижем курсу:
и остали ручни радови Оснивач
и покретач школе била је Женска подружница у
Јагодини
са председницом Ленком Ђорђевић. Ова школа

135
 ~ УГОВОР ЗА ШЕГРТА.

18:02 ИЗ Нажоу упаким, успооних,

та. 1947
го;

У. ЕГЕИНИ.

је са прекидима радила до 1941. године. општине. Школу у Јагодини је обновио Димитрије

После доношења Закона о радњама 1910. године Димитријевић а почела је званично са радом 22.
занатске школе су добиле на важности значају јер је
исти закон доносио прописе под којима се може
и Септембра 1919. године са
68 ученика Г
у
разреду од којих
су 16 ученика имали један или два разреда основне
обављати одређени занат и водити трговина. Након 1 школе. Од укупног броја ученика за први разред
Светског рата најпре је године обновљена
1919. трговине било је уписано 27 а за учење заната 49 ученика.
Занатско-Трговачка школа на основу члана 135 Закона о
радњама којије предвиђао да издржавање школа пада на
Школа
Ђорђевића за
је имала 8 наставника и то: Марка
укупно

Др Михајла Динића за
књиговодство,

136
хигијену, Милисава Марковића, суплента за српски језик,
Драгољуба Јовановића суплента за физику са механиком
и хемију са техником, Василија Јовановића за рачуницу,
ије,
3

и
1

ковача,
1
опанчар,
1
3

лимар,
обућара,
1
5 бравара,
месар, 2 фризера,
1

3
поткивач,
кројача,
|
1
ливац,
чурчија
електричар.
Војина Стефановића, учитељ, за геометрију и слободно Поред главне Занатлијско-трговачке школе у
цртање, Михајла Мијушковића за менично и трговачко
право и Дамњана Марковиаћ за менично и трговачко
Јагодини
је 1927. године отворена и Занатска школа за

плетарство чији је оснивач и управитељ био Аћим

право, књиговодство и коресподенцију. Решењем
Министарства трговине и индустрије за новог управите-
Чучковић. Због проблема око финансирања ова школа
је
радила само годину дана када је после стечаја постала
ља школе постављен је од 29. Октобра 1919. године власништво Јагодинске штедионице. Потребан алат за
Велимир Димитријевић. Према извештају истог ми- школу обезбеђивало је Министарство индустрије
нистарства школа
у Јагодини
је
истог дана имала
у
трго- трговине и радиности. Школу је похађало укупно 40
вачкој струци сва три разреда 44 ученика
и
у занатлијској
струци сва три разреда 76, укупно 120 ученика.
ученика из
целе Србије.
Тридесетих година у Јагодини је обновљен рад
Од 1925. године управник Занатлијско-трговачке Занатске школе јагодинске женске подружнице са 17
школе у Јагодини био је Тома Милојевић, учитељ. Те
године су уведене нове уписнице по којима је у школи
ученица у И одељењу и 14 у П одељењу. Ова школа
обучавала полазнице у шивењу и штрикерају а распола-
је
било свега у школској 1925/26 години 261 ученик
и
то: 173 гала је са 2 модерне шиваће машине. Председница и на-
занатлијске струке и 88 трговачке. Ученици у занатствм ставница у школи била
је Ленка Ракић.
су учили: српски језик, рачун, геометрију, физику, хемију, Захваљујући наведеним занатским школама и
цртање и књиговодство. Према сачуваној Главној упис- стручној настави јагодинске занатске школе похађали су
ници за занатску школу за
1932/33 годину у први разред и младићи из околних градова Ћуприје, Параћина,
заната билоје уписано 28 полазника
и
то: 2 опанчара, 2 Свилајнца, Пожаревца, Крагујевца и Баточине. Учење
2
кројача, бравара, 1
казанџија, 2 ковача,
пекар, 2 лимара, 1
зидар, 1 ливац,
абаџије, 2 обућара и 2 столара. А у
3
] заната је у правом смислу било друштвено цењено и
потребно у циљу квалитетније производње и савремени-
другом разреду: укупно 43 ученика и
то: 3 колара, 3 абаџ јих захтева становништва.

137
 15. ЗАНАТЛИЈСКА УДРУЖЕЊА, СЛАВЕ И КЛУБОВИ

Након
1 Светског
Pp рата Јагодини
обновљен рад “Удружења занатлија за
је
1919. године пање код државних органа као и унутрашње односе
срез Белички између занатлија, одређивање пореза и организацију
Јагодина“ са председником Драгим Урошевићем. Ово
друштвеног живота занатлија. Из периода
р 1936-1937.
удружење регулисало је питање статуса занатлија, засту- године сачувани су записници о полагању мајсторских

Опанчарски еснаф из 1910. године

138
испита при овом удружењу. Испит се састојао из два као и председника Удружења.
дела: Председници удружења у периоду од 1919. до 1940.
теоријски део обухватао је испитивање и проверу године били су: Драги Урошевић, бравар, Живко Бурић,
знања кандидата из трговачког закона, меничног закона, казанџија и Адам Марковић, бравар.
простог књиговодства,новчаног система о осигурању Једна од највећих акција Занатлијског удружења
радника ученичким уговорима, као и познавање Закона
и
о радњама; други део теоријског испита односио се на
била је подизање Новог занатлијског дома
том циљу је 7.
у
Јагодини. У
фебруара 1929. године одржана оснивачка
познавање технологије рада и материјала конкретног Скупштина фонда на челу са председником Миком
заната (нпр. за столарски занат познавање особина Коцићем, који је обавестио чланове удружења да је
дрве-
та, израчунавање квадратуре и кубатуре, знање о алату и извршена куповина имања за изградњу дома за
суму од
начину руковања истим), 70.510 динара. Освећење места за изградњу дома
практични део састојао се у изради једног пре-
је
П

дмета из области заната који кандидат полаже (нпр.

извршено на заједничкој еснафској слави, Св. Илија (2.
августа) исте, 1929. године. Тада је извршено резање
стола, клупе, пар опанака, јелек и др.) који је на крају колача и освећење дома. Према сачуваним записницима
оцењивала вишечлана комисија од мајстора одређеног
заната и председника Удружења.
Фонда занатлијског удружења
за ову свечаност извршене
су следеће припреме: штампање 100 плаката са про-
Обавезна упутства за начин полагања испита
грамом, спремање 200 сендвич погачица и сардине за
издата су 1922. године од стране Занатске коморе у филовање, пиво према сваком госту од 1/4 литра, колач и
Београду, где се прописује да председник испитне свећа.
комисије за теоријску наставу у смислу чл. 12. Закона 0 Прикупљање средстава за изградњу дома трајало
радњама мора бити професор-наставник, инжењер или је шест година до 1935. године, када
је
започета изградња
хемичар, а секретар који води протокол о полагању испи- и извршено освећење темеља новог занатлијског дома.
та, правник. Да су занатлијски испити били на високом Зградаје завршена наредне 1936. године, где је било ново
стручном нивоу сведоче и записници Удружења
у
перио-
ду од 1936-1937. године, где су се стриктно поштовали
седиште Удружења занатлија.
Поред главне
славе свих занатлија постојале су и
ови прописи. струковне славе (металаца, дрводељаца, пекара,
Према подацима из истих година “Удружење
занатлија за срез Белички Јагодина“ бројало је 115
опанчара итд.). Као и на дан главне славе, занатлије тога
дана нису радиле. Занатлија који је претходне године
занатлија, углавном власника радионица различитих 3а- преузео славу припрема славски колач украшен симболи-
нимања. Удружење је имало своја Правила која су ма дотичног заната (најчешће алатима) и на дан славе
регилисала права и обавезе чланства, Скупштину ујутро шаље шегрта у цркву на службу да свештеник
Удружења која се састајала 2-3 пута годишње и која
бирала Управу удружења, Управни и Надзорни одбор,
је освешта колач, пререже и прелије вином. Истог дана
током преподнева код свечара долазе занатлије на “мало

139
послужење": слатко, ракију и кафу, да би око подне богат програм са игранком и лутријом. Најпознатије
имали састанак у Занатлијском дому и свечану струковне славе биле су опанчарске Св. Сава, пекарска
скупштину, где главни свечар ломи колач са предсе- Св. Стеван, касапска Св. Аранђел, трговачка Св. Трифун,
дником Удружења и будућим слављеником, који добија столарска Св. Ђорђе, кафеџиске Св. Вратолома или Св.
четвртину колача и чашу вина. Атанасије. Трговачке забаве и славе приређиване су у
Главна закуска одржавала се увече у “Шареној згради Трговачког дома као и матинеи сваке недеље за
кафани“, где су долазиле занатлије углавном власници млађе помоћнике од 3
до 6 часова поподне и
старије трго-
радњи и дућана са супругама. Организован је такође вачке помоћнике од 6 до 9 увече. Играло се народно коло,

Пекарска слава из 1930. године

140
 Милан Недељковић-Дрда, шнајдер и Милан Станојевић-
валцер, танго, “ејгриш-валцер" а забава је започињала
"
“трговачким колом“. Шпицасти и други, док је друштво “Коча било претежно
Друштвени живот занатлија био је
активан и одви- трговачко, 'са црквеним и грађанским хором и

јао се кроз више клубова струковно-грађанског типа. позоришном секцијом.'Од грађанских удружења која су
Најпознатије културно друштво занатлијског радништва окупљала занатлијски подмладак треба поменути
и

било је “Абрашевић", основано 1923. године, са рецита- “Удружење младих умних радника“ основано 1923.

торском, драмском и музичком секцијом. У овом године, и “Коло српских сестара“ које је обновило рад
после Светског рата.
друштву су махом били калфе и шегрти. Јагодински
1

“Абрашевић“ је
тридесетих година забрањен да би 1935- Значајна су била и спортска удружења “Томислав“
1938. године био поново обновљен и забрањен после и нарочито "Раднички", фудбалски клуб у коме су се

штрајка металских радника. окупљали махом берберски и обућарски радници на

челу
Друштво “Слога" било је такође углавном са браћом Цинцаревић и браћом Дирак. “Раднички" је
занатлијско, имало је своју заставу, певачку и драмску био изразито комунистички оријентисан и пропагирао је
секцију чији су оснивачи били Јован Лазић, ћурчија, идеје радничког покрета.

Школа у Орашцу задужбина

Краља Александра
Карађорђевића из 1933. године
дело зидара Драгутина
Аировића (Кармела Анра) из
Јагодине

141
 16. ПОПИС ЕСНАФСКИХ ПИСАМА ИЗ ЗБИРКЕ ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА
У ЈАГОДИНИ (ОРИГИНАЛИ)
“Свидетељство" издато 1847. године од Еснафа
1. 10. Калфенско писмо
опанчарског еснафа у
механџиског
у
на име Димитрија Митровића. Докуменат
важи за обављање механџиског заната у целој Србији. У
Јагодини из 1901. године издатог на име Светислава
Стојановића подписаног од
стране старешине Милутина
подпису су старешине еснафа: Вуја устабаша, Стеван Ј. Савића. Еснафско писмо обућарско-папуџиског еснафа
Карађоз, Аврам Радуловић и Илија Динић.
2.
Калфенско писмо Еснафа терзиског у Јагодини
на име Владимира Милићевића из 1904. године са подпи-
сом старешине Мијата Марковића.
из 1861. године на име Степана Стојадиновића са подпи- П. Калфенско писмо опанчарског еснафа из 1909.
сом старешине еснафа Цветка Миленковића. године на име Драгише Младеновића са подписом
3. Еснафско писмо Бакалско-магазаџиског
еснафа старешине Станоја Цветковића.
из 1870. године на име Димитрија Донића са подписом 12.
Мајсторско писмо терзијског заната из 192].
старешине еснафа Јована Ивановића. године издато од стране Еснафа за град Јагодину и
4. Еснафско писмо Терзиског еснафа
на име ... околину на име Милана Михајловића са подписом
5. Еснафско писмо Бакалско-магазаџиског еснафа председника еснафске управе Драгог Урошевића
у Јагодини на име Милосава Николића, издато 1885. 13. Калфенско писмо на име Аиро
Корнела за
године Ca подписом старешине Димитрија зидарски занат издато 1921. године са подписом предсе-
Гребенаровића. дника Драгог Урошевића.
6. Калфенско писмо Бакалско-магазаџиског 14.
Мајсторско писмо абаџиског заната издато на
издато
у
еснафа 1875. г издато на име Милосава Николића име Божидара Милосављевића-Шумадинца Крагујевцу
са подписом старешине Димитрија Гребенаровића. 1923. године.
Калфенско писмо за трговину издато од Трговачко- 15. Калфенско писмо браварскогзаната издато од
терзиског еснафа у Јагодини на име Мијајла Степића
1892. године.
Еснафа за град Јагодину и околину 1925. године на име

7.
Милутина Гавриловића са подписом председника Драгог
Калфенско писмо Трговачко-терзијског еснафа Урошевића.
издатог на име Љубомира Марковића 1897. године са 16.
Мајсторско писмо пушкарског заната издатог
подписом старешине Андрије Томића. у Крагујевцу 1925. године на име Владислава Спасића.
8. Калфенско писмо Трговачко-терзијског
еснафа Мајсторско писмо коларског заната издатог 1926. године
издатог на име Милутина Коцића 1895. године са подпи- на име Душана Милошевића и подписом председника
сом старешине Алексе Станисављевића. Мике Коцића.
9. Калфенско писмо Трговачко-терзијског еснафа 17. Мајсторско писмо браварског заната издато
из 1898. године издато на име Мијајла Степановића са 1926. године на име Милутина Гавриловића и
подписом
подписом старешине Мијушка Симића. председника Драгог Урошевића.

142
 18. Мајсторско писмо сарачког заната из 1927. еснафа за округ тимочки из 1932. године издатог на име
године на име Милана Нешковића из Јагодине од стране Цветка Петровића.
Еснафа у Пожаревцу. 23. Мајсторско писмо
посластичарског заната
19. Мајсторско писмо опанчарског заната издато издато за Михајла Михајловића 1933. године са подпи-
на име Живојина Радосављевића 1927. године и подпи- сом Милорада Шарчевића.
сом председника Мике Коцића. 24. Мајсторско писмо Живомира Ристића, абаџије
20. Мајсторско писмо опанчарског заната
из 1928. из 1938. године са подписом председника Живка Бурића.
године издатог на име Огњана Антонијевића и подписом 25. Помоћничко сведочанство браварског заната

председника Адама Марковића. из 1936. године издато на име Душана Ристића и подпи-
21. Калфенско писмо посластичарског заната из сом председника Адама Марковића.
1932. године на име Михајла Михајловића са подписом 26. Плакета за златну медаљу са врањске изложбе

председника Живка Бурића. 1892. године на име Драгутина Славковића, лончара.

22. Мајсторско писмо воскарско-лецидерског

143
 17. ЗАКЉУЧАК

Разматрање културно-историјских услова појаве и

развоја занатства у Јагодини до 1941. године одређује
унутрашње односе и хијерархију међу занатлијама.
Средином 19. века број занатлија се нагло
неколико важних закључака. Најпре треба рећи да је са повећава као и врста заната, отварају се нови дућани и
турском доминацијом на Балканском полуострву од 14- формирају чаршије. Пописом заната и занатлија из 1836.,
19.
века у дотадашње релативно неразвијено и територи- 1863., 1866. и 1893. године запажа се и
промена структуре
јално ограничено занатство српских градова, утиснут заната. у Јагодини. Традиционални занати османлијске
печат исламског занатског привређивања, специфичне
културе уступају место савременијим европским зана-
технологије, алата, производа и терминологије, као и тима чији су носиоци често били и стране занатлије у
еснафског организовања занатлија. Јагодини. То је период“ укупне орјентације српског
Јагодина
је као
истакнуто место на Цариградском друштва ка европској култури, традицијама и потребама
друму од почетка турске власти била саобраћајно, трго-
вачко и занатско средиште нарочито у друмским зана-
што
сеумногоме одразило и на занатско привређивање.
Занатлије постају не само у привредном већ и социјалном
тима намењеним дочеку
каравана,
и опремању
запрега и превозних средстава.
путника, трговачких
Захваљујући
смислу носиоци нове варошке културе, материјалне и
духовне.
прожимању трговине и
занатства, мешању Измене су у великој мери морали да
претрпе
становништва, обрту новца и робе, током 18. и 19. века еснафи у суштини феудални модел рада и организовања
све је више у граду занатлија српског порекла тако да
је на струковно-територијалном принципу. Многобројне
Јагодина била међу првим варошима
у
Србији у којима
са помињу 1818. године мешовити турско-српски еснафи
противречности у којима су еснафи функционисали:
сеоска, страна, индустријска конкуренција као и трго-
засновани на обичајном и традиционалном турском
праву.
вачка конкуренција посебно
су били изражени у Јагодини

Политички услови у Србији након П Српског

као географски погодном насељу
за ове врсте делатности.
Од значаја је свакако и чињеница да
је у Јагодини осно-
устанка омогућили су
еманципацију домаћих занатлија а вана прва индустрија у Србији, стаклара 1843. године,
Хатишериф из 1833. године и први Устав Србије из 1838.
пивара 1852. године, кланична индустрија 1902. године и
године створили су правне основе за слободно и не- текстилна 1939. године. Овако развијена индустријска
сметано занатско привређивањетако да се с правом може конкуренција као и организовани облици радничког
рећи да занатство прелази у руке домаћих све преду- покрета утицали су да се дефинитивно укину тради-
зимљивијих људи трговаца
и
занатлија. Правном статусу ционални облици еснафског организовања занатлија да
и сигурности занатлија нарочито је допринела Уредба о
еснафима издата 1847. године која је регулисала начин
би се прешло
на јединствено административо устројство
еснафа по Закону о радњама 1910. године.
организовања занатлија, положај еснафа у држави, Период између два рата у Јагодини означен је

144
—
коришћењем банкарског капитала у занатству, прос- Када
је
у питању Јагодина, са сигурношћу можемо
перитетом крупнијих и сасвим модерних занатлијских
да
рећи
је богата занатска традиција чинила економску и
радионица са 10-30 радника, коришћењем савремених социјалну подлогу релативно брзог и успешног
инду-
алата и машина
упроизводњи. У нарочитој експанзији је стријског развоја у периоду социјалистичке изградње и
био металопрерађивачки занат са
радионицама и до 120 обнове града. Велики удео при том је имао
у
стручан
радника којима је
била извршена подела рада и аутом- занатлијски кадар, алати, машине и објекти који су
атизација производње. Стручном занатском послужили у новим условима као основа индустријске
привређивању свакако су допринеле и занатске школе у производње.
Јагодини
са теоријском и практичном наставом. У овом Даља истраживања када су у питању занати у
периоду занатлије се и друштвено еманципују, организу- Јагодини односиће се конкретно на технологију
рада,
ју свој професионални, културни и уметнички живот алате и производе занатства у Јагодини о чему је већ
у
складу са својим друштвено-економским положајем у прикупљена грађа која указује на значај ове теме.
друштву.

145
—
18. ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

Мијо Марковић: Економска хисторија музеју у Јагодини. Извесна занатлијска удружења посто-
Југославије, Загреб 1968., ст. 14 Јагодини
је 22. септе- јала су у Призрену
у
првој половини 14. века где се поми-
мбра 1946. године промењено име у Светозарево у част њу цегари (обућари) који су били подељени у категорије.
њеног житеља социјалисте Светозара Марковића Олга У истом граду се помиње “кућа воштана“ која је имала
Врховец: Привредно-географске карактеристике искључиво право продаје воска. (Никола Вучо:
Светозарева, Зборник радова САНУ књ. ХУ Географски Привредна историја ФНРЈ, Београд 1948. год. ст. 97)
институт књ. 3 ст. 77 Бгд. 1955. г Олга Врховец, нав. Халил Иналџик, Османско царство Бгд. 1974. год. ст. 213-
дело, ст. 88 Целокупна прикупљена грађа чува се у 231 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд
Завичајном музеју у Јагодини. Емил Цветић: Стара 1959. год. ст. 247. Халил Иналџик, нав. дело, ст. 213-231
Јагодина, Јагодина 1905. год. ст. 4, Споменик СКА Х, бр. Абдулах Шкаљић: Турцизми у српскохрватском језику,
ст. 45 Сергије Димитријевић; Дубровачки каравани у Сарајево 1979. г ст. 271 и 646 Станоје Мијатовић, Белица
Јужној Србији у ХУП в Посебно изд. Историјског СЕЗ, књ. ГМТ, Бгд. 1948. ст. 117, 88 Вук Караџић:
института САНУ, књ. 10 ст. 113 Бгд. 1958 Емил Цветић, “Даница" из 1827. године ст. 102 Тихомир Ђорђевић:
нав. дело, ст. 7 Исто, ст. 5. Исто, ст. 14. Исто ст. 19. Др. Архивска грађа за занате и еснафе у Србији, Београд
Олга Зиројевић: “Цариградски друм од Београда до 1925. - прилог таб. на крају књиге Никола Вучо:
Софије 1459-1683" Зборник Ист. музеја Србије, ст. 138 Распадањееснафа у Србији, Посебно издање Ист. инсти-
Бгд. 1970. Евлија Челебија: “Путопис" Сарајево 1979. ст. тута САНУ кн. 5, Београд 1954. год. ст. 255 Мита
67 Емил Цветић наводи следеће значајније путнике који Петровић: Финансије и установе обновљене Србије,
су оставили писмени запис о Јагодини: Бузбек 1555. Београд 1901. стр. 48-49. Мијо Марковић, нав. дело, стр.
године, Антонијо Пигафета 1568, Соломон Швајгер 1578, 148, наводи податак да су Аустријанци 22.
августа 1717.
Андрија Волф 1583, Мелхиори Безолт 1584, Барох године, освојивши Београд у њему затекли само једну
Вратислав 159]. године, Посланство Луја ХШ 1621,
стару Немицу. Већ 1730. год. било је око 1.000 немачких
Посланство цара Леополда 1665, Др. Едуарда Брауна
1669, Лудвиг Баденски 1689, Дриш 1719, Маршал
породица, а
1739. год. готово су били у већини према
ср-
пском живљу. Исто стр. 149. Станоје Мијатовић, нав.
Секандорф 1737. године. Јоаким Вујић: Путешествија по дело стр. 42. Гаврило Витковић: Споменици из
Србији, Београд 1902. год., ст. 128 Стојан Новаковић:
Село, Бгд. 1965., ст. 156 Исто, ст. 59 Исто, ст. 59
Будимског
и пештанског архива 1, Београд, 1875. године.
стр. 162 (посебно издање српског ученог друштва, књ.
Константин Јиречек, Историја Срба, Београд 1978. год., VI) Исто, Ш-стр. 16-25. Исто, Ш-стр. 16-25. Душан
ст. 170 Константин Јиречек, нав. дело, ст. 170 Исто,
ст. Поповић: Србија и Београд од пожаревачког до београ-
223 Исто, ст. 171 Саво Ветнић: Археолошка налазишта дског мира, 1718-1739., Београд 1950. год. стр. 35.
у Поморављу, Светозарево 1974. бр. 193 - Алат се чува у Статистички преглед, Глас САНУ књ. 153 стр. 131

146
—
Стевча Михајловић: “Мемоари", Београд 1928. год. стр. г. Београд 1959. г. ст. 28
АС-Суд општенародни српски-
41. Архив града Београда, ЗМ, 1811-1160 Грађа из зему-
нских архива, књ. Ш, Београд, 1969. стр. 54 Протокол
6248-1826
1547-1837
Исто, 642-1827 АС-Државни Савет (ДС)
Мита Петровић, нав. дело Т, ст. 387 АС-КК-
-
шабачког магистрата 1808-1812, ( 600 од 1. ГХ 1809. год. ХШ-15-1824 КК-Деловодни протокол-71-1822,
Мита Петровић, нав. дело, стр. 94. Татомир Вукановић: Тихомир Ђорђевић, нав. дело XLV AC-KK-XII-67-1820
Производне снаге Србије у доба И устанка, Врањски АС-КК-ХП-345-1824. Тихомир Ђорђевић, наведено
гласник ТУ, Врање, 1968. год., стр. 53. Никола Гулан: дело, ХХХШ-КК-дел. протокол ((2189 - У Архиву
Цурсус публицус, Архив ПТТ 1Х, Београд, 1963. год. стр. Србије овај докуменат сматрају несталим Цела наредба
П. Никола Гулан: Мезулански саобраћај и татарско- се зове “Уреждение по којему еснафи чаршије
гласничка служба у Србији, ПТТ архив Ш, Београд, крагуевачке владати се
имају што којему радити и какову
1959. године, стр. 29. Др. Тривун Теслић, Први прописи робу продавати дозвољава се и што којему напротив
о организовању поштанског саобраћаја у Србији, ПТТ запрештава се" АС-Суд општенародни српски-5930-1823
архив ХХ, Бгд, 1966/67, стр. 229. Милован Ковачевић:
Весници и поште кроз векове, Бгд. 1938. ст. 147 Исто,
Тихомир Ђорђевић, нав. дело, ХХХШ -
архивске одред-
нице из протокола од децембра 1823. и јанура 1824.
стр. 147 Деловодни протокол Карађорђа Петровића, бр. године у Архиву Србије сматрају изгубљенима. АС-КК-
1485 из 1813. год. Мита Петровић, Установе ..., П, стр. ХП-404 АС-КК-ХП-78-1824. АС-КК-ХП-451-1826
230 Деловодни протокол Карађорђа Петровића, ( 1178 AC-KK-XII-606-1831 AC-KK-611-1831-XII АС-КК-
од 12. марта 1812. и 1170 од 12. марта 1812. Протокол...(( XII-647-1831 AC-KK-XIIH-8-1831 AC-KK-XII-697-
1289 од 9. априла 1812. године. Исто... (( 1554 од 8. јуна 1833 АС-КК-ХШ-97-1832, Перуничић, нав. дело, ст. 275
1812. године. Станоје Станојевић: Народна енциклопе- AC-KK-XIII-9-18243. „AC-KK-nen. протокол-981-182]
дија П, Београд стр. 732. - "мезулане" Архив Србије Мита Петровић, нав. дело, И ст. 387 Тихомир Ђорђевић,
(АС) - Кнежевска Канцеларија (КК) -ХП-37-1818 АС- нав. дело, ст. ХЕУП Михајло Гавриловић, Милош
КК-1630-1820 АС-КК-1630-1820 Збирка Мите Обреновић, Бгд. 1909. ст. 255, КК-ХП-633 АС-МФ-П П-
Петровића (АС-ЗМП-7800) АС-КК-ХП-92, Др. Бранко 97-1856 АС-Суд општенародни српски, од бр. 253-1004
Перуничић, нав. дело, ст. 177. КК-ХУ-52-1818 АС-КК- АС-МП-П-132-1848 КК-Х1Ш-3093-1833. - У навођењу
ХМ-115-1820 АС-КК-ХШ-113-1821 АС-КК-ХШ-97 имена занатлија често се у документима презиме наводи
АС-КК-ХП-441,-1826 АС-КК-ХУ-578-1832 АС-КК- по занимању занатлија, а многа каснија имена и прези- ·

Дел. прот. (( 470-1822. г., Тихомир Ђорђевић, нав. дел. 9
Мита Петровић, нав. дело П,
ст. 117. Исто, ст. 127, Право
име Антонија Талијана гласило је: Гиусепо Ди Антонио,
мураторе, Ст. Лугано, Архив града Београда, Семлинер
Полицеу Амт, Фремден Бусх 1857. године - Миодраг
Коларић: Грађевине и грађевинари Србије од 1790-1839.
мена биће изведена из имена заната. Списак састављен
према арх. одредници АС-Државни Савет-П-А-Ф5-77
Код Тихомира Ђорђевића у табели на крају књиге
подаци су нешто другачији, са укупним бројем од 339
занатлија. Мита Петровић, нав. дело И, ст. 383 Исто, Т,
cr. 78 Тихомир Ђорђевић, нав. дело, ст. 129 Никола

147
—
Вучо, Нав. дело, ст. 58 АС-КК-ХП-1836 АС-ПО-274- Никола Вучо, нав. дело, ст. 58 - табела АС-НОЈ-0-Ф Х-
1838 - У време 1. Српског устанка у Србији је било 43 56-1853 АС-НОЈ-0-Ф У Ш-115-1852 АС-НОЈ-О Ф 1-52-
разних монета: златних (дуката), сребрних (талира) и 1852 АС-МУД-П-54-1850, Никола Вучо, нав. дело., ст.
бакарних гроша из готово свих европских држава. 130 АС-МУД-П-Ф ХТУ-1-1847 - Јагодинске воскова-
Вредност свих врста новца одређивала се по
грошу тим
с рџије заштићене су две године касније на молбу

|
што су постојале 2 врсте гроша: ткз.
“чаршиски“ и Мумџиског еснафа када је Мин. Вн. Дела забранило
"порески". Један порески важио је као два чаршијска, "страним воскарима из
Турске да восак беру“ (МУД-ПФ
дукат - 24 гроша. Овакви односи су важили и после П ХТУ-1 1849. год.) АС-НОЈ-Еснафска књига 1-1852
Устанка. Историјски архив Јагодина, Књига венчаних Зборник Закона и уредаба за 1855. год. ст. 45 Бгд. 1858.
бр. 1837-1845 Бранко Перуничић, нав. дело 361, АС- године У табели код Н. Вуча овај еснаф се не помиње
1.

KK-XIII-183-1837 Зборник закона и уредаба у АС-НОЈ-О-ФХТУ-1853 АС-НОЈ-ФУП-18-1852 AC-

књажеству српском, Београд 1840.
г.
ст. 11, чланови уста- НОЈ-Ф VI-83-1852 АС-НОЈ-0-Ф1-4-1852 АС-НОЈ-Ф|-
ва 43, 45, 45 Исто, ст. 114 АС-МП-249-1840 АС-ПО- 70-1852 AC-HOJ-OVIII-67-1852 „HOJ-OIV-72-1852
132-1839 АС-Совет-42-1841 Бранко Перуничић, нав. AC-HOJ-0-VII-94-1852, AC-HOJ-K-Q III-74-1856 AC-
дело, ст. 539, АС-МУД-П-11-1-1844 АС-Совет.-62-1846 МП-Ш-64-1846 - У Црквеном одбору
су биле занатлије:
АС-МУД-П-УП-63-1846 Српске новине, бр. 95 Београд Здравко Самарџија, Станко Калпакџија, Младен
1846. Новине читалишча београдског бр. 28, Београд Папуџија, Стојан Мумџија и Јанко Цветковић, мумџија
1847. АС-МУД--Ф 1Ш-2-1852 АС-НОЈ-Ф И 9-1853, НОЈ-0-Ф.ХТУ-13-1833 НОЈ-О-Ф ХТУ-92-1853 НОЈ-
Исто, Ф 1-88-1852 У Завичајном музеју у Јагодини чувају О-ФУГ-85-1852 У табели код Н. Вуча не помиње се
се примерци чаша, пехара, тацни и др. из ове прве српске Папуџиски еснаф АС-НОЈ-О-Ф ХТГУ-94-1853 АС-НОЈ-
фабрике. Тихомир Ђорђевић, нав. дело, ст. 248-9, О-ФВ-1853 АС-НОЈ-К-Ф П-8-1852 АС-НОЈ-О-Ф [У -
Државни Савет-1848 Тихомир Ђорђевић, нав. дело ст. 82-1853 АС-НОЈ-О-Ф М-101-1853 АС-НОЈ-Ф-1-89-1854
242, АС-ДС-дел. пр. 2410-1844 Св. Атанасије, механџије- АС-МУД-П-Ф-У-54-1854 АС-НОЈ-Ф ХП-22-1852 AC-
ка слава (27. Јануара) Тихомир Ђорђевић, нав. дело, ст. НОЈ-0-Ф 1Х-60-1852 АС-НОЈ-1-Ф 1-141-1861 АС-
243. У Архиву Србије овај
докуменат се налази реги- НОЈ-О-ФУП-15-1853 АС-МФ-Е-ФВ-60-1861, Никола
строван у протоколу под бр. ДС-4210 за 1844. годину, док Вучо, нав. nemo, cr. 58 Из статистичког прегледа
га у документацији нема.
Механџијског еснафа
Видети тачку
Стевча Михајловић,
8 пројекта Јагодина
је 1860. године имала укупно 4.250
становника,
Мемоари, 878 пореских глава, 450
варошких дућана и 935 кућа.
Београд 1928., ст. АС-МУД-П-42-1854.
54: Исто Никола (АС-МУД-П-1У-210-1861) “Јагодинска пивара 1852-
Вучо, нав. дело сз. 286 - У Јагодини је панађур 1982"
- група аутора,
Светозарево 1982., ст. 25: Исто, ст.
установљен уредбом из 1835. године и доцније “нови 49 ЗМЈ-НОЈ-2285-1856 АС-НОЈ-Ф П1-80-1856 АС-
панађур“ 1860. год. АС-НОЈ-О-Ф ГУ-87-1852 Зборник HOJ-O Il-60-1856 AC-HOJ-K-FI-56-18% АС-НОЈ-
закона и уредаба у књажеству српском, књ. В ст. 41-96 ФГУ-47-1853 АС-НОЈ-К-ФГ-6-1856 Никола Вучо, наве-

148
—
дено дело, ст. 58 - Ова табела међутим не садржи податак Земља 1846. г. 1863. г. врста робе
да је у Јагодини још 186]. године постојао засебан
Качарско-коларски еснаф што видимо из жалбе овог Аустрија 644.473 1.685.811 |пољ. производи,

еснафа Министарству внутрених дела у којој се жале на стока

сеоске мајсторе качаре који на пијаци “нудећи каце и Турска 260.376 252.863 |дрв. грађа, вуна,
качице чаброве и чабрице точкове колске и готова кола мед
то све на двоје на троје збубано на штету нашу у варош
Румунија] 1.823 43.325 |восак, кола, каце,
доносе и на штету нашу продају“ (МУД-Ф-ХП-175-1861)
KOa, Ћурчиски
АС-МУД-П-1Х-75-1865 - У табели код Н. Вуча такође
производи
нема података да је у Јагодини постојао независан
свега: 906.672 |1.685.811 |мануфактурни
Бојаџиски еснаф. АС-МФ-Е-25-1866 АС-МФ-Е-П-164-
еспап
1866, Н. Вучо нав. дело, ст. 231 наводи да је - Од 1866-
1870. године увоз казанџиске робе у Србију је нагло
порастао. Само у току 1866/67 год. увезено је из Аустрије
Из наведене табеле најбоље се види орјентација
5.489 комада бронзаних судова. (Државопис Србије ШТ,
стат.) Зборник закона и уредаба, ХУ 1863, ст. 219 - У
- Србије ка европском тржишту. “Србске новине“ бр. 114
од 20. Х1 1860. године “Србске новине“ бр. 133 од 27. ХТ
истом Зборнику налазе се следећи подаци о увозу и
1865. године “Србске новине“ бр. 70 од 18. VI 1866.
извозу:
године “Србске новине“ бр. 76 од 2. УП 1863. године
- Увоз у дукатима
“Србске новине“ бр. 113 од 27. ГХ 1866. “Србске новине“
Земља 1846. г. 1863. г. врста робе Op. 133 on 24.
Привреда-Занати Ф
XI Завичајни музеј Јагодина (ЗМЈ)
1865

Х-орг. град. АС-МУД-П-ГХ-4-1862

-
Аустрија 309.207 бакар, со, Никола Вучо, нав. дело, ст. 59 “Новине србске“ бр. 20 од
835.475 |челик,кафа 20. В 1839. године “Исток" бр. 110 од 8. ХП 1851. године

Турска 260.592 200.967 |хартија, гајтани, АС-НОЈ-Ф И-140-1853 “Србске новине“, бр. 56 од 12. В
свила 1860. године АС-НОЈ-ГУ-7-1853 АС-НОЈ-1-Ф П-108-

Румунија] 120.104 255.734 |гарлантерија,

1861 Зборник закона и уредаба, ХУ, 1863. г.
ст. 219 (АС-

ужарија, златовез, МФ-Ф-У-3-1857) Феликс Каниц, Србија, Београд 1985. г.

ибришим, памук ст. 615 “Србске новине“ бр. 183 од 21. УШ 1879. године

611.840 |1.926.176 |сукно,чоја, штоф, “Србске новине“ бр. 216 од 2. ХТ 1879. године “Србске
свега:
новине“ бр. 88 од 21. ГУ 1879. године “Србске новине“
ножеви, циц,
бр. 250 од 13. ХТ 1879. године Хлебарски еснаф у
ђинђуве
Јагодини издвојен је од механџиског тек. 1896. године.
- Извоз у дукатима

149
—
Бранко Перуничић, нав. дело, ст. 1008, (АС-МУД-П-1Х- Друштвено економски корени настанка радничке класе у
92-1865) Исто, ст. 1001, (АС:МУД-П-ХУ ПШ-19-1864) АС- Поморављу, Београд 1984. год. ст. 112-113 АС-МФ-Е-
МФ-П
-
-
попис
пописне књиге, Б. Перуничић, нав. дело, ст. 913
занатлија,
шегрта, радионица и прихода
60-1861
110
Никола Вучо: Положај ситних занатлија.., ст.
Светозар Марковић, Целокупна дела, Београд 1911.
направљен за је
потребе овога рада. Приходи су изве- год., ст. 118 Никола Вучо; Распадање еснафа..., 121.АС-
МНП-Ф-[У-25-1885 Исто Стенографске белешке
дени месечно у талирима. Због све интензивнијих робно-
Народне Скупштине Србије 1887 год. ст. 971 Феликс
новчаних односа са Аустријом и Угарском А.
Карађорђевић је 1858. године издао Указ о монетама са Каниц, нав. дело., ст. 616: Исто, ст. 615 Никола Вучо,
Распадање заната.., ст. 222 - увоз абаџиске робе 1870.
следећим односима:
1
круна = 81 грош порески = 162 гроша чаршиски године износио је:из Аустрије 659 ока у вредности од
19.779. гроша и из Турске 11.406 ока у вредности 55.248
талир = 1/2 форинти = 8,22 гроша порески =
1 17

гроша чаршиски гроша. Увоз грнчарског посуђа у Србију износио 1879.

је
1/4 форинте = ] грош и 17 пара = 2 гроша и 35 паре године 351.057 кг. у вредности од 122.000 динара.
(Државопис, 1879-1894) AC-MHTII-VIII-9031-1860 AC-
чаршиске.
Српске монете почеле су да се израђују 1868. MII-0XIII-45-1880 „3GopHMK 34KOHa H ypena0a KH.

године. (Зборник зак. и уредаба ХШ, 1858.

за г.
ст. 145) XXIX, 1877 roj. cr. 111-112 - peopraHH3aljoM CpICKe

Према статистичком прегледу Јагодине из 1860. године војске 1883. године установљене су јединице: понто-
било
је 405 различитих варошких дућана. (АС:МУД-П-
ХУП
нирске, железничке, минерске, телеграфске, болничарске
и возарско-пекарске. Ове јединице су имале специјалне
ГУ-210-1861) Тихомир Ђорђевић, нав. дело, ст.
Владимир Јовановић, Статистички преглед нашег занатлијске чете: пинтера, столара, бравара и оружара.
привредног и друштвеног стања, Гласник српског ученог Милисав Обрадовић: нав. дело ст. 29 ЗМЈ-Привреда-
Стаклара Нацка Јанковића-орг. грађа АС-МНП-С-
друштва књ. 1 Београд 1881. године, ст. 312 - Јагодински
округ обухватао је
срезове Белички, Левачки и Темнићки. ХХП-13-1893. “Српске новине" бр. 291 од 30. Децембра
1878. године “Српске новине“ бр. 59 од 15. Марта 1879.
ЗМЈ-Привреда-занати - Досије Симе Павловића, мумџи-
је Никола Вучо: Положај ситних занатлија у доба године - протоколисање мануфактурних фирми могу се
Светозара Марковића, Зборник Истор. музеја Србије, пратити у континуитету до 1900. године. “Српски

XI-XII, cr. 110 Никола Вучо: Распадање еснафа..., ст. занатлија“ бр. 27 од 4. Јула 1888. године “Глас из
79 Структура увоза занатлијских сировина из Аустрије Крушевца" бр. 3 од 13. Јануара 1891. године “Србија" бр.
1868. године: варзило (боје) 56.898 гроша, квасац 22.156 65 од 5. Новембра 1892. године АС-МНП-Т-1-74-1896
немачких ђонова 906.648, Исто АС-МНП-Ф 1-14-1893 АС-МНП-Т-П-82-1892
гроша, разне врсте кожа,
106.871, бакра 1.983.630 гр., гвожђа АС-МНП-Т-УТ1-85-1900 АС-МНП-Т-1-25-1896 АС-
миришљавих сапуна
и машин. делова 2.092.617 гроша. (Државопис Србије, MHII-T-XXIII-19-18017 AC-MHII-T-XXIII-I9-1897
ХХХУ
ст., УГ-1872. године) Милисав Обрадовић: AC-MHII-C-XXII-13-1803 AC-MHII-II-66-1905 AC-

150
—
МНП-Т-УП-86-1902
Перуничић, нав. дело, стр. 1399
АС-МНП-Т-УП-86-1902. Бранко
АС-МНП-Т-У-39-1903.
ретво 1919-194] Архив Југославије, Двор, 74-80-1932
Досије ливнице Јеврема А Поповића у Јагодини Архив
-
АС-МНП-П-Ф-1-17-1905. АС-МНП-Т-Ш-11-1900. АС- Југославије, 65-548-1268-1945 Архив Југославије, 65-417-
МНИП-Т-П-151-1902. ЗМЈ-Привреда-Занати-ЦКУ-2081 - 1103-1924. 3MJ-MT - Сећање Тике Тасића, С. Ветнић,
у прилогу на крају погледати попис свих еснафских 1975 ЗМЈ-МГ Сећање Милутина Гавриловића, С.
-

писама из збирке Завичајног музеја у Јагодини МНП-|— Ветнић, 1975: ЗМЈ-МГ - Сећање Милана Никодијевића,
ГУ-174-1902. Миливоје Савић, Наша индустрија и М. Алексић 1977 ЗМЈ-Привреда-Занати - досије сто-
занати, стр. 276 AC-MHII-T-VII-03-1903 3MJ- ларске фирме “Висунг" ЗМЈ-МГ - Сећање Селимира
Привреда-занати-Ф ХУТ ЗМЈ-Привреда-Занати-ЦКУ- Милошевића и Радета Станојевића, С. Ветнић, М.
2081 АС-МНП-11-7-1-1908 АС-МНП-Т-П1-11-1900 Алексић Правила јагодинске обућарске задруге,
АС-МНП-Т-УП-68-1903 АС-МНП-Т-П-82-1904 АС- Јагодина 1920. године ЗМЈ-МГ-Сећања обућара
МНП-Т-П-5-1904 АС-ЕМНП-Т-П-12-1904 АС-МНП-Т- Радослава Костића и Владе Марковића ЗМЈ-МГ-
II-6-1904 AC-MHII-T-32-1905 AC-MHII-T-7/1-1908 Сећање опанчара Василија Ђорђевића, М. Алексић 1979.
Исто Исто Исто Исто Исто Исто “Дан" Јагодина, ЗМЈ-МГ - Сећање Драгутина Келера, М. Алексић 1979.
бр. 6 од 20. ХП 1892. “Дан" Јагодина, бр.4 од 10. И 1893. rom. ЗМЈ-МГ - Сећање Божидара Милосављевића, М.
године Никола Вучо: Пропадање еснафа..., ст. 49 АС- AnekcHh, 1979. ЗМЈ-МГ - Сећање Животија

-
rom.

-
МНП-Т-ХП-70-1898 ЗМЈ-Привреда-Мемоарска грађа Манојловића, С. Ветнић, М. Алексић, 1979. г.. ЗМЈ-МГ
(МГ) - сећање Руже Цветковић ЗМЈ-Привреда-МГ Сећање Јована Лазића, М. Алексић 1976. године ЗМЈ-
сећање Јована Лазића ЗМЈ-Привреда-Занати - Ливница МГ Сећање Милана Михајловића, М. Алексић 1976
-

Поповића и Бурића. ЗМЈ-МГ - Сећање Душана ЗМЈ-МГ - Сећање Јована Марковића, С. Ветнић 1973.
Вукићевића
о стању еснафа “Радничке
-
исто АС-МНП-1891 - Извештај
ЗМЈ-МГ
новине" бр. 7 од 16. П 1902 -
год. ЗМЈ-Привреда-занати - досије пекаре “Браће
Младеновић-Грудоња“ ЗМЈ-МГ - Сећање Косаре Кнез
Збор је одржан у кафани “Уједињење" у Јагодини Милојковић, М. Алексић 1982. год. ЗМЈ-МГ - Сећање
“Радничке новине“ бр. 53 од 7. Маја 1904. “Радничке Живане Крстић, М. Алексић 1982. године ЗМЈ -

новине" бр. 65 од 30. Маја 1906. године “Радничке Евиденција на основу мемоарске грађе о занатима у
новине“ бр. 82 од 8. Јула 1906. “Радничке новине“ бр. 34 Јагодини између два рата и истраживању Др Владимира
од 8. Синдикални покрет у Србији 1903-
Августа 1906 Мацуре. (Др Владимир Мацура, Чаршија и градски цен-
1919, Београд 1958, ст. 386 “Радничке новине“ бр. 75 од тар, Крагујевац) Саво Ветнић: Природњачке и културно-
14. априла 1911. године Никола Вучо, Распадање еснафа уметничке и историјске одлике Светозарева и околине,
... стр. 420 Архив Југославије, Министарство народне
,
Специјална студија Југословенског института за урбан-
привреде 65-342-1919 - Стање заната у Србији Архив изам, бр. 4, Београд 1974. године, стр. 28-30 Владимир
Југославије-65-991-1934. Мијо Марковић, Економска Мацура: Чаршија и градски центар, Крагујевац 1984. г.
хисторија Југославије, стр. 356 ЗМЈ-Привреда-банка- страна 36. Владимир Мацура, нав. дело, стр. 73 Живомир

151
Спасић: Крагујевачка фабрика оружја, Крагујевац 1973.
ст. 187 Јавност" Крагујевац, бр. 133 од 29. УШ 1904.
1897. године и радила
је
до 1912. године. Рад ове школе је
обновљен 3. 1
1919. године као Женска раденичка школа
године МНП-Т-11-32-1900 АС-АМНП-Т-Ш-32-1900 АС- са 5
ученица, да би са прекидима радила до
разреда и 35
MHII-T-IV-2-1908 AC-MHII-IV-2-1-1908 3MJ- 1941. године. (ИАЈ-Водич
кроз грађу, Светозарево 1984.)
Просвета-Стручне школе Архив Југославије, МНП-ФИ- Историјски архив Јагодина - Књига записника о пола-
147-1919 Архив Југославије, МНП-Ф УШ-30-1919
Историјски архив Јагодина-Просвета-Занатска
гању мајсторских испита 1 1936-1937. године. Историјски
школа архив Јагодина - Записници фонда Занатлијског
ЗМЈ-Просвета-стручне занатске школе. - Прва Радничка удружења у Јагодини, 1929-1935. ЗМЈ - Друштва и
школа женске подружине
у Јагодини основана је 1. IX клубови.

152
 ZUSAMMENFASSUNG
Die politische Bedingungen in Serbien nach дет
zweiten serbischen Aufstand ermoglichten
der heimischen Handwerker. Die Verordnung vom
Emanzipation
turkischen Sultan aus dem Jahre 1833. und der erste serbis-
che Verfassung aus dem Jahre 1838 haben die rechtliche
Grunde fur das freie und unverhinderte gewerbliche
Erwerben gegeben, so dass man mit Recht sagen kann, dass
das Handwerk in die Hinde der unternehmungslustigeren
Leuten-Kaufleuten und Handwerker ubergegangen ist.
Organisation der Handwerke, die Lage der Gilden im Staat,
Die
Innenbeziehungen und Hierarchie unter den Handweerkern
wurden von den gesetzlichen Bestimmungen aus dem Jahre
1847 reguliert und gleichzeitig trugen diese
Bestimmungen
gesetzlichem Status und der Sicherheit der Handwerker bei.
Mitte des 19. Jahrhunderts vergrosserte die Zahl der
Handwerker sowie die Handwerksbetštigung. Die neuen
Laden wurden geofnet und die Geselschaftsviertel wurden
gebaut. Laut des Registes der Handwerker und Handwerke
aus den Jahren 1836, 1863, 1866 und 1893 kann man die
Strukturšnderungen der Handwerke in der Stadt Jagodina
bemerken Die traditionellen Handwerke der osmanlischen
Kultur iiberlassen ihre Stelle den, modernen europeischen
Handwerken, wessen Triger waren die fremden
Handwerker in der Stadt Jagodina . Das ist ein Zeitraum der
ganzen Orientierung der serbischen Geselschaft nach der
europeischen Kultur, nach der Tradition und nach Bedarf,
was einen Einfluss an handwerkliches Erwerben hatte. Die
Handwerker werden
die Triger der neuen stidtischen
Kultur, materiell und geistlich nicht nur im wirtschaftlichen
Sinne sondern im sozialen Sinne.
Dic Veršanderungen mussten die Gilden in reichem
Mass erleiden: im Wesen das feudalle Arbeitsmodell und
Organisation im fachlich-territorialen Prinzip.
VieleWiderspruchen der laufenden Arbeit der Gilden:
lindliche, auslaendische, industrielle Konkurrenz зомје
kaufmžinische Konkurrenz waren besonders bemerkbar in
der Stadt Jagodina, die in der geographischen Lage beson—
ders giinstig fuer diese Tžtigkeiten war.
Von Bedeutung
ist wahrscheinlich die Tatsache dass
die erste Industrie in der Stadt Jagodina gegrundet wurde
und zwar: die Glaserei (1843), die Brauerei (1852) die
Fleischindustrie (1902) und die Textilindustrie (1939).
Diese entwickelte Konkurrenz in der Industrie sowie die
organisierten Formen der Arbeitsbewegung waren von
Einfluss: dass die traditionellen Formen der
Gildenorganisation der Handwerker definitiv aufgehoben
werden konnen, damit man
in die einzigartige, administra—
tive Ordnung der Gilden nach dem Gesetz tiiber die Laden
im Jahre 1910 iibergehen kann.
Die Zeitraum zwischen zwei Weltkriegen wurde in
Jagodina von der Benutzung des Bankenkapitals im
Handwerk, von der Prosperitaet der grosseren und ganz
modernen gewerbsmissigen Werkstitten mit 10—30
Arbeitern, von der Benutzung der modernen Werkzeugen
und Maschinen in der Produktion gekennzeichnet. Die
bedeutende Expansion zeigte das metallverarbeitende
Handwerk mit den Werkstitten bis 120 Arbeiter, in denen
die Arbeitsteilung und die Automatisierung der Produktion
durchgefuhrt wurden.
Wemn
die Stadt Jagodinain Frage ist, konnen wir mit
Sicherheit sagen dass die reiche Handwerktradition eine
okonomische und soziale Grundlage von der relativ
schnellen und erfolgreichen industriellen Entwicklung
wohrend der sozialistischen Aufbauten und der
Erneuerung
der Stadt war. Der grosse Anteil an dieser Situation hatten
die fachliche Handwerker, die Werkzeuge, die Maschinen
und die Objekte, die in den neuen Bedingungen die Basis
der neuen industriellen Produktion waren.
Die weiteren Forschungen betreffs der Handwerke
in der Stadt Jagodina wird sich konkret auf die
Arbeitstechnologie, Werkzeuge und Erzeugnisse der
Handwerke
in dieser Stadt beziehen, wovon das Material
schon gesammelt wurde, das auf die Bedeutung. dieser
Themen nacbweist.
153
 Белешка о аутору

Миодраг Мика Алексић, рођен је 1953. године у Аранђеловцу где је завршио гимназију.Филозофски факултет у
Београду - групу за Етнологију уписао 1972. године и дипломирао 1976. године са темом “Свадбени обичаји у Шумади-
ји; околина Аранђеловца". Стално је
запослен у Завичајном музеју у Јагодини
ктор ове културне установе где и данас ради. Објавио је
а
у периоду 1981-1989. године био је дире-
више стручних радова, монографија села и радних организација
у оквиру исраживања културе, обичаја и привређивања становништва у Поморављу.
Магистрирао је 1991. године са тезом “Занати
старе Јагодине".

154
 САДРЖАЈ

Увод

Јагодина у историјским изворима 10

Занати у средњем веку 12

Занати у Јагодини крајем ХУП и почетком ХЈТХ века 17

Оснивање еснафа у Јагодини 23

Доношење уредбе о еснафима 1847. године 34

Занатлије и еснафи у Јагодини сдредином ХТХ века

Попис јагодинских занатлија из 1863. и 1866. године 58

Занатство у условима политичких, привредних и друштвених промена у другој половини ХТХ

века 80

Трансформације јагодинских еснафа крајем ХТХ и почетком ХХ века 93

Раднички покрет занатлија у Јагодини и доношење закона о радњама 1910. године 106

Занатлијске чаршије, дућани и алати 114

Стручне занатске школе 127

Занатлијска удружења, славе и клубови 133

Попис еснафских писама из збирке Завичајног музеја у Јагодини (оригинали) 138

Закључак 142

Извори и литреатура 144

Резиме 146
 мр Миодраг Мика Алексић

СТАРИ ЗАНАТИ ЈАГОДИНЕ

ДО 1940 ГОДИНЕ

Издавач:
мр Миодраг Мика Алексић

Одговорни уредник:
Бранислав Цветковић
директор Завичајног музеја у Јагодини

Лектура и коректура:
Невенка Ђорђевић Матијевић

Превод на немачки:
Гордана Ћировић

Техичка опрема и
компјутерска обрада:
Звездана Максовић

Идејно решење
задње корице:
Јелена Коларов и Јован Марковић

штампа:
ВИКТОР, Аранђеловац

Штампано у 500 прмерака

Аранђеловац
2004. година
 ДО]

его

есеја

a
i
|]
оо
=
O
о
(9)
о
о)
о
+
O
=
о
о~
о~
+
S=
oо
[0]
[28]

ao
<
S
(еј
—
пре

су
oзе
о
=12
оз
S:
о„=
=
о
i
>
S
m
er(ohydrostone.co.yu, Lipovac, 34310 Topola, + +381 34 834 638, 834 666, 834 667