–о

~
а.
URF LUFOYI Ur UU IVI

се
Подади о једној од најчувенијих предратних
тата могли сто, да брома лепих лотњих
циганских дружина код нас
6G0OMODU U
Ро
ноћи, пред којом од "ондашњих великих београдских.
знифана, као 1070 оу. кафано „Руски. Цар“, њУје“ miro је било изпесено па дате! TO.
(„Динина. Ка“ у разним местима, паше земље, о иаје ломишљати па постеље, већ
6

дињење“, „Друга. београдска пивница“ Ту је било најпре „сирење“, али бо

џана“),
шазерчио.
наићи
MO
a
пепрегледну
само тротоарс, већ
масу свота који. ја
WORM
W.
улицу. пред
више у Београду. Његово
било. је пешто лово да кан опет, киз
бвираљње дупара. до дупара собе биле поређане
даске на којима су деда спавала, 34tı лука и паприке, јер ироније MIL
павикао, Затим су паншле“ чорбе, У
TO

ко по пачину извођења, тако ипо со како му само, мајутра. за До:

yt
со сав у уто, слишао неку свиуку што MMO
„алатии чорбалуци, бре плећа, бре
кафаном 9, протдориоши.
је допирала. WAM. ма кафане, или од једнога од. Читаво шума паре склону. оркестра, Плимаш. је опирао деди. треба, вино. ши о. BA,
што.
јагњећа, бре одту „царска, посла!
goruz кафанских столова прод. Џаном, JCoa бисте пристали ла типичан. почини мађарских Цигана. JINMOGIM цео JUIVDNU TDOMHML
кућу, Ипаче, Мија је био у свему 5 После деки паприкаши, MO, бида,
ближе да видите у чему је ствађ, уадодали. бисте 020 једним по свирача, какав се дотло пије чуо, у „богате сарме од пастрму И
рек; није ипо никакто ииће осим
купус,
пашој средини, Оркестар. му је био.
Hi

већим цигански зузикантоку дружину, од осам до десет. слацИну", кад „паидоше OMA „MY“
фо и чаја, У спирању. био de „enMy-
лом
онај свет и смео умна куда састављен OJL првокласних музика«
свирача. која је тако свирала, да је ту се Мија
с
хет" ста печења". (и вагрцину
хаклога, никад. виш
ипструмената. имао. је само
моста. То ја ата; од (ћемале), је
паљда,
је пошао и аансеси свирком пије 00 сатима жицао с
од пљуикања), Шаниниг дошао У је

виолу (брач) и во пџеће бити, учио

в

није ви
И

проратиа виолине
била no целој Србије и околним. покрајинама
вевдалиска. двирачка дружина. Мија СОсферовића Јагодиица..
чувена
зшки контрабас (бегеш), Дотле су со „па слух", не
)
олИну Y шкрилац и пелику. менгоду:
ше могао, а иије био ред ва царском
туку; кад“ је комад одсвиран, он би
Може мислити ко зита хоће о циганској мизици, али, каква жод нас могли чути само турски Ци- TaMMO та оду трпезом. седети. таодути.
MR

узео своју ĐHomuny

па

тани мувиканти, са виолином, зурлом

JU

је да је, опа је иеоспорно. један саставни. део паше народне кул- свирао, цар сам зацео ла. једе, M.
туре, Обдарени памћењем ва музику, добром свирачком
техником и бубљем (точ), Ефекат је био такав, RO-TANO И Год
шмајићи да је кафана. „Српска Кру
i

шадобијсном. дугим вежбањем %. мислећи. само 0. свирању, МИЈА И — НАГАНИНИ дали, па, велике
за шотрумент аиолину ja
OM

30 MNOMO савршенији од плостих на“ свако лече дупко пуна, да је цео спе reMeHje Gypema ı BM
би. Фердинанд Ca MujoM сам се добро позпанао
инотрумонат а, Цигани су паше посмо и мгра у кафани плакао. кад свришао, цар вапали. цигару и нарее

|
родних муанмких 10
засвирао какву жалостипну. оИдашњу. пре TOTHNMITNX
Јоде
паводили увек лакше 4 лепше од народних. свирача дилетаната. од,
ди Патанитну. да CEMNMGO са виолине
јача посађали у народи осећајно жица. но ма који други. свирачи, песму, у тлас певао "кад би то била дипа, Кад тод ом ДрУЖИЛОМ
жице осим „срму" (итжицу) (Ме
долазио у Београд, он ми се. Јапљао
«и

било уметници, било музиканти, какпа песелија мелодија, и устало. Да. је слушао 0 томе како. је „вирто
са одушепљењљем. игра кад би се ва TW
JA CAM тада са по којим, позна“ "свирао. евој зјтежи с кајлениши.
свирала. каква. српска или тумунска. KOM ит у кафану где је свирао да ком, Ju

игра, полка, валцер. или мазурка Ta слушам, Виајући да сам професор,

иамакио 0, стола. па пет корали
Јове Белога из Во“ Mo jo емитрао за. професора. мули“ om he, Wap,
МУЗИКА RIO WOЗајечара, Код је Фердилаид са својом. Дру“ OM
пе му свира m

ограда и других. жилом дошио у Мијиио родно. место ке, о ја сам се добро чувао, да карисепдах, MOA CIO M
34 ШИРОКЕ МАСЕ како немам 10 појма 0. иота
Јагодину, Мија га је замолио JUL 1,
је Mano je требало ла ми,
одамо сепдалук",
ДРУЖИНА. МИЈЕ ном свирању, Најчешће свирао код
лсвим је друго питање да ли је прими у његов оркестар, што. је Фер“ тости који смо TO спушали, одемо Под
ва музика, имала од тога. користи.
ЈАГОДИНЦА
диианд, кад је видео какал је то CDM" сто од смеја, док mac je Mnja, увре:
љутито оставио и отишао својој
да ли су Цигани свирачи ма
за.
У
'Али ни једно дружина. пије остала рач, одмах одобрио ж примио- та bow,

у ту музику уполредили, У тој у тако. зкиној. и. неизгладивој успоме“ друтог внолиннсту. (терца), Мија
вој, уметничкој музици, где Тре“ ни савременика, као дружина Ми- се одмах прилагодио Фердииандолом
месту, пе смо. свпрања низа време од три У ГОСТИМА КОД МИЈЕ
да је спе на споме je Јатодилца, Ако у. цигаиоком сви“ начилу
ши у шта дирати, пити се сме шта. рању још може биту виртуовног месеца, док је са љиме путовао и Имао сам једном прилику, пре раз
Алвати и зиме. украшавати; свако. сти, ma Мију се без поговора. мо“ свирао, научио је миого M схватио ла, бавећи се у Јатодише послом,
бих

Бате, додате или украшавање. же рећи да је био виртуба. „Најбо“ ита значи. прециало и лепо. свирати ти гост на ручку код Мије, y њег
т
је вал вомислу вутора, а. тада то. љи Цианни свирач у Србији, а Напустивши, због материне болести, noj ститој кући Цигац-М; су.

uo mujo његово дело, или је и на. можда и још дадеко ван ње == кал ту дружину, Мија је нешто доцније Ручак је био скоро онакав какап Је
у штету дела, Међутим, у цигане жо др. Тихомир 'Ворђевић у сво“ сам засновао своју прослављену сви“ он замишљао, да је цар Фрања Јосиф
Јемувици то се сво ради; било да
го народна, било уметпичка музи“
јој књизи „Наш народни живот“
јесте. Мија, Цитлаши из Јагодиле, Оп
= тачку дружину, састављену
искључиво од својих рођака, добрих
готово приредио“ Џаланиниу, са том разли
ком што сто мије био постављен У
Цитанни. свирач не може о да. је је учио сппратц, сам, као и други. Ци- Јатодииских музиканата, Пајбољи му царској соби, пећ насред дворишта.
сар и местимице не „циталиаира“.
тани, а. пошто и од свога оца, Има је тердаш био његов брат од стрица Мија ми је објаснио да је то за то
јој детаље ла слој почип улешта, сипо који годинама свира и који је Која Џапић, в најбољи бегешар. по што је у кући јака запара, а. у авли“
joj он што оп пође да је лепо, по. био у појној музици, али ни издало“ Ђак Мија Суљић, Доцпије је увео У ји је „имало дуфта". Око стола су
цира, да јој дода украсе, ва наш ка није раван своме оцу. Спи му сви- оркестар и своје сипове Косту (који служиле чисто одевене Циганке са
то доладљиле и лепе, То је опо
та по нотама, и сваку ствар одсвир: је пре тота био у војпој музици у Ба Мија Јагодинац Циганчићима. За време ручка и по.
ттанско" у мувици, Јшто наш свет. оцу, то је овај запамти и оџда свира. ограду), и Цалета, зпатно бољег сви“ сле овога, кад се нило црвеника. из
Цара", „Уједињења“",
Y

ти и јаче осећа но ма какву праву
здрау вишу музику; то је оно што
га дира, у чему он ужива, чимо
одушевљава, казпто и. до екстазе
„чета ће то увек остати као му“
(а широке масе,
ули, са друго
то да та права,
страле, пвоспорно
уметничка, музика.
кад леће па споје слушаоце, па ма
ко они били музички образовани,
тцати онако и Nada?
шевна расположења и онакве осе“.
је, као што ће 70 циганска
Јетореки делођела, утицати Ио са“
ла народне масе, пећ ) Mu, OTO RO
знају шта је права музика и има“
ва my смисла и осећању, Палати“
невероватно боље од сипа, јер има
велику технику у прстима и нежан
топ. изредан трилер и јединствени
И
Флажолет и пицикато, Мија свира
све модерне мање стпари: валцере,
маршеле NA M
је потпури, увертире,
фаштазије, али их он увек сам пре“
краја, Најлепше су му оне ствари ко“
је сам ствара и свира па дежици,
„славуј, кога свира на ежици. Ако
опаква је и сам роздратан, слира с највећим
осећањем и. одушевљењем.
мурика, му је жао 170 но зна лото свирати
и што та издаје спага. Ма да ве вео.
ма труди да свој оркестар
добрим спагама, оп ме може да жађе
пп приближио себи равао чланове“,
тача од Косте. „Руског Јовца, претресала су се стручна. му“
ПУЛП ЋЕМЕР.
"Кнежевој Пивари“ иу „Дининој Ка
фанц“" у Душановој улици, То су ка“
вичка питања, о којима Мија увек је
радо говорио. Ту се, па пример, уз
„СО
ЖУТИ ДУКАТИ“ фане, кад би Мија у њима свирао,
тврдило да је ту и ту игру боље сви“
Мијила свирачка дружина почела биле пулс света. Приступивши тада рати у том и том басу, да поједине
је одмах излазити на тлас не само +“ моме столу, између комада које је тоиово треба „да нстерујеш у: моло-
свирао и поздравипши се, седо. је за. ви"; да је мпоштво игара најбоље.
Србији, већ и у Румунији, Бугарској,
Турској, Срему, Бачкој: и Балату. 0: сто и причао о својим музикантским
доживљајима и о ономе чега се иаз
· свирати „преко прст" (у тону ћ); да
пе“
ла је тотово непрестано била. на. путу, икад ne треба после топодсвиране
свирајући по нашим већим местима; слушао путујући по своме послу. сме свирати. игру „у што He шп
Био је врло простодушап, нахван,
спокога лета она је прелазила. граз
знајући много ван онога што је
сира", јер при таквом црелазу „пу-
лицу п свирала по великим кафа“
Јеобичио mr Ho блока изгуби међ)
у непосредној вези. ca његовим
за«
ма у местима ван паше земље, У по“ опалио сас шамћр
натом, понекад нам Је. за. столом сигуран осећај (који често педостаје
У.
једина наша места, као И преко. Сава.
кафани, за време одмора. при, евра баш и добрим свирачима) који талог.
попуни Дунава, Мија је свадбама
често позиват да
њу, прччао такве ствари, да се моје.
ви треба да дођу „Као басови“ једни
свира ла великим и банке“
тима. Окопљапски паша, кад тод је друштво и ја нисмо могли уздржати после“ других, који се „слажу као
по

Саразат, Куболик, Крајслер, Вл“ правио какво веће весеље, позивао та д смеха, што. би та у таквим прили- рогови у врећу“, и да на пр. никад
,

и и други виртуови па пиолиШ би

МИЈИНО ПОРЕКЛО је у Скопље плаћајући дружниц дут кама увредило и по мало на љутило. из песме у басу Г де треба прела-
И ШКОЛА "Тако нам је ла пр. једном, после сви“ зити на игру у басу 4, већ или је
побожно слушани од опих жоји за и Добро. је наградивши. Тако су по
|

имају смисла и више музичке куле чикили и страни конзули. У рања у „Динилој кафани" причао ко свирати опет на Е, или прећи ma h,
Мија је пореклом био турски Ци- сле
ро; слушпоци ho се, повучени
у побожиом ћутању и музичкој
се“
у танин, и право му је име било Муја.
Рођен је око 1860. тодине у Јагодини,
Скопљу. Зарађивао је добро по није
било ретко да се враћао кући у Ја“
је и какат је свирач био Лагаџини, и
неке псмогућне приче о њему. Џаме
или понекад па с. Објашњавао ми је
ла је „неки џумбус-комати“, као из
пр. пеке маршеве, или неке „кард
;

стази. дивити. и ономе што 06 сви.

влашке“. игре боље свирати па „би
и лиртуову који то изподи, али.
,
ковћто кемане“ (виолина са јаким, а.
(један од њих пеће у одушевљењу. севдалнике,
чекпути, почети да пева или. соко грубим гласом); нежне
n парочито кад сазг евирач „падне у.
ти да, пошт. аалесен музиком и ви-
MOGIDODOM коју је опа створило, A- кара-севдах“, боље изводе се

[ RRJL PR. JiWranıt, добар примаш, олини са меким, слабијим али

чи
hen OCHOJHM OMOMETMM JU GNJIBJUIHM стим гласом, али онда свирач има.

костром „дирио у
жипац“, слушалац
ла често попа) Музички образо
да. свира. меко, нежно, прети само да
“додирују жицу, „као да ид ву мећеш
заборавити ма све, леваћо ако! мелем" у
,

у,
и

тје пелач, скочиће да се ухвоти У

РАТ СМРТ МИЛША
училити и какву.
ОИ

ло, па ће посто
Дорију, А кад та примаш још бо За време рата Мија је често указ
о
дирде, ои ће разбијати чаше, фла фанама. свирао! пемачким официри
с, омледала. и прозоре, бацати повац. ма. Једном приликом, слушајући ка
»ед. свирача, поклопити му свој сат“
ланац, или као што. је yuUWHMO Y
ко он

у Србији
свира „славуја“ (по чему од.
храјиша ма.
је
зоје време директор једино велико био чувен као Мија Слапуј“), један:
зотрадске. башке лумпујући У. зафах официр. та. је. атерао зине, а би да

и „Македонија“, поклонити. опираче видео да M My је у устима. а

» дружини. Цицварића. коње и свој справица Roja подражава
супоцени. Фијакер. који га је чекао Један немачки Tete:
ред NAMDJIOM да га вози жући, Мијим. свирањљем, u

је Мија:
ЦИГАЛОКЕ ДРУЖИНЕ правећи се
a

KOJ HA40 аита то Начи, одговорио. је генералу

да „сол Срби миого гутају", што
MI
onom, mawa je JA je, TGITAJICKA опет теперал лије разумео.
узика је код пас, као и код Мађара Последњи. пут сам видео за. Мију

Румула, неоспорно. имала, јаког му“

време рата, с јесен. 1914 године. Кад
пчког утицаја. ла свет и има се смае CAM y Hm) као резервип официр,
рати као нешто мисраздвојно од
ДУ.
а „Бршим раз
овног жилота народног, па. 60 y
TO-
те погледу опа ипак мора. сматрати
IDO саставаљ наше опште културе.
Али треба приметити да тај утицај цивилном оде:
шису вршили, HI могли. вршити, сви
bh! а.

Кад сам га зачуђен запитао шта he

зачи солисте, па ма како они. били оп ми смирено одговори
чајстори у сломе послу. За утицај на.
Ј

и ода је дошао да.

ласу, о коме је реч, тражи се не само
А

Акру помоћ, јер „сад.

свалитот и склад, воћ и интелантет, 26",
+
то је у стаљу доти само добро О Мији сам
клопљека. и извежбаца. свирачке. POy
од

жипна је па пр: позвао себи дар рачун, па сам после рата са

жила, која у стопу прати слаки топ
Отац му је био у опо време чувени тодипу, како је оп говорио „о пуп ће је умро 1916. године у доста ој
примаша. и својом пришњом потенци- Отекао је и кућу Фрања Јосиф да таi весели и увео га.
ра лепоте његовог спираља, Токвих зурлаш Сефер, од кога је Мија још мр жути дукати". обичли су своју собу у којој је био постав.
i
ош беди, Али успомена 0. овоме најбог
у Јагодини и живео боље по
у раном, дегиљотву научио свирати сто само за БиХ двоје, цара 1
МИ
љем српском сппрачу, коло је развео“
дружипа, са пстакпутим и У. лашем. Цитани свирачи. Кућа, и данас по
свету познатим. примашима, било је оријснталско мелодије и игре, као и старој Циган-Мали, данашњој, канта. Цар је хтео да се провесели сељавао и деподно у от: тазу Но 2
свира“ ји, у
од слога стрица, доброг стерог У кући сам, боз друштва, да би био слобо- мо свет у сломе у околићи, већ.
зе
мн

у пашој земљи пеколико одличних, било улици Петра Панајотовића.

ча Луже, тако до кад му Је дан и ленадожен причама које
би се најнителитентиији свето у це oj
и њихови примаши остали су у успо“ виолини; по
колекцију
мелама савременика. и: често се при спаест тодина, био је пећ изашао
HA је имао читаву
је
био и изванредал мајстор за. оприв. о његовом думповању морале при земљи, па иован граница. ове, то
љећ, одавно. тлао као одличан свирач иа пиолини, ти по народу. Како смо се ми прво ће још дуго у причама ових који су.
весељима. помињу, и око ке музичких. инструмената. слушали. II cBm ће
пе постоје, To cy па пр. биле друге Али од њега је изашао драви мајстор показали као нелерне Томе, а после та поанавал
Мија, и ако је бло муслимал, имао такав свирач по
по: Цицларића Апдалије из. Шапе“ ток онда код је у Орбију дошао из јо само jenny жену. Од порода имао тадознаиг да чујемо шта је све WAD вам они тећи да
Пожаревца, Мике Шу“ Мађарске ондашњи надалеко чувени био спремио да. почасти Паганини, ће више код пас подити.
ma, Byiune ла. је седам кћери и петнаест сппова
ваклије па Раче, Мике Мадилог из мођарски Цигани озирач. Фердинанд Ђило је интересантно завирити у ње Мија
је, пљуцкајући под сто после Мих. Петровић
склопљеном свирач. свакога изговора, Јело, даређао сво
Пожаревца, Лате из Крагујепца, Ајпо“
зао, из Ниша, Гомиша из Кладово, Воз
са. својом добро
ком дружудом, Фердинанд је овирао тору, собу, за. гчецуа Ија о могло RU