8.

СТРАНА — БОРБА
,
;
НЕДЕЉА, 19, МАЈ 19
ди

· НОВОСТ И И З Т В - П Р О Г Р А М А
Две серије о НОБ
Многи младићи и девојке,
јима глума није професија, него
жеља, имаће прилике да покажу
шта знају:
Телевизија
тражи више младих глумаца ко-
ји ће бити
ангажовани
ТВ-серије.
Прва серија, коју ћемо гледати
у 9 епизода, снимаће се према
„Ратном дневнику" Ивана Ши-
бла, а режираће је Звонимир Бај
сић. Друга серија под насловом
„Ударни вод" снимаће се по иде-
ји Анте Цуцулића, у 7 епизода,
а режираће је Бранко Бауер.
Будући да и једна и друга се-
рија обрађују аутентичне акције
наших илегалаца и партизана У
време НОБ,
чесници били
када су њахови у-
млади
зумљиво је да ће већина улога У
људи, ра-
овим серијама припасти младим
глумцима. Зато ће продуцент о-
вих серија — „Мозаик-филм" —
Ж
организовати аудицију
оне који сматрају да имају глу-
мљена је у Народном музеју у
Београду и гост емисије је Арсен
Дедић. У амбијенту Музеја он ће
ко- отпевати између осталог м своју
шансону „Два дана“, Са водите-
љем емисије Светом Лукићем Ар-
Загреб сен Дедић ће разговарати о умет-
ничким делима која људи, који
се професионално не баве умет-
у две
ношћу, сусрећу на сваком кораку
и која су могућност да се у њи-
ма развије способност за дожив-
љај лепог. Једна од тих могућно-
сти за естетски доживљај је и
музичка естрада која, ако је оди-
ста уметност, може слушаоце да
припреми и води ка „тежој“ оз-
биљној музици. Емисија је на про
граму у петак 24. маја. Реди-
тељ је Јелашин Синовец.
Домаћа ТВ-серија
у боји
У љубљанским атељеима
за све
„Филм-сервиса" једна ТВ екипа
воју у СССР, већ омогућује да
програм московске телевизије
гледа 20 милиона људи у Сибиру,
на Далеком истоку и на крајњем
северу земље.
У том циљу у 30 градова инста
лиране су стандардне „орбитал-
не" релејне станице. Оне прима-
ју московске програме преко ко-
муникационог сателита „Мол-
ниа-1' и преносе их локалним
телевизијским центрима.
Џепни телевизор
У Јапану је конструисан џеп-
ни телевизијски пријемник са
екраном ширине 37 мм, чија ће
тежина износити свега 600 гра-
ма.
Компанија „Мацушита" је са-
општила да је дужина пријем-
ника света 82 мм и да може да
ради два часа на кадмијумску ба
терију или да се укопча на стру-
ју. Телевизор ће бити у продаји
у Јапану идућег пролећа по це-

Почело „Београдско пролеће“

ужурбано снима прве четири од
мачког талента и који би желе- ни од око 40.000 јена (око 1.100
ли наступити у овим серијама.
укупно осам емисија наше прве н. Д..
серије телевизијских филмова у
боји, под називом „Мало збиље,
Синоћ је у не баш пуној Великој дворани Дома синдиката у Београду у, при-
јатном узбуђењу свечано отворен већ традиционални Фестивал забавне музике „Бео-
Стихови Десанке мало шале",
Нова серија у боји, чији је ре-
Пренос
Максимовић и слике „Београдеког пролећа «
градско пролеће“, Прву мелодију вечери посвећену Београду, под називом „Вечери
Београда“, коју је компоновао млади Словенац Вили Чаклец, а текст написао Загреп- жисер Антон Марти, изразито је
чанин Драго Бритвић отпевао је топло поздрављен Сплићанин Ђорђи Мерузовић, На забавна, музичка, без причања,
репертоару прве вечери налазило се још девет композиција. Шосле гласања публике
У дворани Дома синдиката за финале се пласирало првих пет композиција: највише
Јована Бијелића са наглашеном жељом аутора да
насмеје и разоноди. Свака од о- Фрестивал забавних мелодија
гласова 281 добила је композиција „Две црвене руже Жарка Џетровића, у интерпре- сам емисија ове јесени моћи ће „Београдско пролеће“ традицио-
тацији Ђорђа Марјановића и Миодрага Јевремовића, а затим се ређају: „Уатромет У емисији „Спектар" која је на да виде Љубљанчани и остали нални је гост малих екрана. И
давних жеља“ Милана Суботе, у интерпретацији аутора Милана Суботе и Драгана програму у петак, 24. маја, при-
Стојнића, „То је твој стил“, Војкана Берисављевића, у извођењу ВИС „Џентлмени“ и премљена су два занимљива су“ посетиоци Међународног сајма ове године телевизија ће у уто- Дара Чаленић
Жарка Дричуа, „Двоје старих“, Александра Кораћа, са певачима Татјаном Грос и срета са стваралаштвом доајена електронике на Господарском ра- рак 21. маја преносити завршно

Бобом Стефановићем и „Јави се мени“ Радослава Грајића“, у интерпретацији Ален-
ке Пинтарич и Редмиле Микић. Шестог финалисту, компезицију „Што да не“ ком-
позитора Александра Нећака, са певачима Сретеном Стефановићем и Драганом Дик-
лићем, изабрали су акредитивни новинари на овом Фестивалу.
СА РАЗНИХ СТРАНА
Антон Дермота певао
у Марибору
Словеначки уметник — Антон Дермота,
тенор Бечке државне опере, приредио је
ових дана у Марибору концерт словенач-
ких соло песама.
Дермота, који је као један од најпо-
знатијих европских концертних певача у
својој дугогодишњој каријери са слове-
начком песмом наступао већ по целом све
ту, био је и овог пута срдачно поздрављен
У свом крају.
Ана Мофо се разболела
југослосенске поезије и сликар-
ства.
У 30-минутној репортажи 0
истакнутој песникињи Десанки
Максимовић њене стихове гово~
риће глумци београдских позо-
ришта и група средњошколаца,
ученика прославе у Ваљеву
Бранковини, родном месту умет-
нице.
„Школа за жене“ у вировитич- Један део „Спектра" посвећен
ком казалишту је сликару Јовану Бијелићу чија
је ретроспективна изложба била
недавно приређена у Музеју са-
времене уметности у Београду.
О његовим сликама, које су биле
изложене на овој ретроспективи,
товориће Миодраг Протић, Па-
влеа Савић, Никола Граовац и
сликарев син, познати глумац Се-
верин Бијелић.
Наша репортажа
ставишчу.
„Тамне стране живота«
на прашком фестивалу
и Емисија из серије „Објектив
350", која је својевремено побу-
дила велику дискусију у нашој
јавности, „Тамне стране живота"
представљаће Југословенску те-
левизију на Петом међународном
телевизијском фестивалу у Пра-
гу, од 19. до 28. јуна. Као што је
познато емисију су Звонко Лети-
ца и Ангел Миладинов остварили
међу затвореницама казнено-по-
правног дома у Славонској По-
жеги.
На фестивалу у Прагу конку-
рисаће званично још једна наша
вече овог фестивала. Али ового-
дишње „Београдско пролеће“ те- ·
левизијска екипа покушаће да
гледаоцима представи на нешто
друкчији начин. Уз помоћ својих
репортера иза сцене и међу пуб-
ликом покушаће да да потпуни-
ју слику такмичарске атмосфере,
да оствари више правог контак-
та са певачима, са жиријем и са
публиком. Редитељ је Александар
Ђорђевић.
Дебитанти народне
музике
Емисије из серије „У Народном
ритму“ од оних су не тако чес-
тих музичких емисија које се ди-
ректно преносе и у којима нема
Драма о новинару
и глумици
Један младић долази из прб-
винције у град и жели да поста
не новинар. Са припремљеним
питањима продре у телевизиј.
ски студио и за време снимања
једне драме интервјуише глуми
цу. Интервју се наставља у глу-
мичином стану. |
То је садржај „Сеансе", шесте
телевизијске драме Мома Капо
ра коју ће сутра приказати за-
гребачки студио. Ево шта о њој
каже аутор:
— Сваки интервју је мала се-
анса у којој се откривају оба са»
говорника. То се дешава и јуна»
цима ове драме. Док глумиципо-
ставља питања о цвећу и књи-
гама које она воли, млади нову»
нар стиче сазнања о самом себи,
схвата да је, за њега, пут који је

у сред представе
- приказана у Кану емисија, и то у категорији теле- „плеј-бека“ и накнадног „дотери-
одабрао погрешан. За телевизиј»
ску „звезду младић је у почетку
визијских драма „Једног дана мој вања“ музике. До сада су у њи- досадни наметљивац, али се ка
Италијанска оперска певачица Ана На четвртом Међународном кон Јамеле", од Филипа Давида, а у ма наступали наши најистакну- није заинтересује за њега дот
Мофо онесвестила се на отвореној сцени курсу савремене телевизијске ре режији Александра Ђорђевића. мере да они у њеном стану де
тији интерпретатори народне му-
Западно-берлинске опере док је певала портаже, отвореном у Кану. пр- живе љубавну сцену која ћен
зике. У 11. емисији ове серије ко-

| 29милиона
улогу Виолете у Вердијевој „Травијати". вога дана међу једанаест прика- малом екрану трајати готово пе
Међутим, представа на сцени је на- заних репортажа нарочито; је био ја је, на: програму у четвртак 23. ла сата.
стављена, јер је друга певачица преузела запажен подухват Југословенске. маја, појавиће се, међутим, деби- „Сеанса" није само игра са ив
њену улогу. _ телевизије која је резлизовала пријемника у СССР танти који су се истакли на раз- тервјуом као видом новинарства,
директан пренос операције срца. ним такмичењима. То су млади она је и игра са телевизијоми
Ускоро обновљена На овом међународном конкур- Телевизијска мрежа у Совјет- певачи Добрила Николић, Десан-
начином на који настаје телеви“
зијска емисија. У драми се откри
Манакова кућа су учествује тридесет теливизиј- ском Савезу омогућује пријем е- ка Ђурђевић, Богдан Звонко, До- ва процес снимања такве једне
ских институција из свих краје- мисија на подручју на коме жи- бривоје Јовановић и група пева- емисије, од глумичиних припре
„Манакова кућа", једно од најстаријих Молијерова „Школа за жене“ у вирови- ва света. Оне ће приказати 43 те
и најзанимљивијих здања старог Београ- тичком Градском казалишту ви више од половине целокупног ча „Шумадија“. Пратиће их орке- ма за сцену, преко свих ситуаци-
левизијска филма из жанра са- ја које настају за време снима
да, грађена у тзв. балканском стилу, из- становништва земље, изјавио је стар Власте Јелића.
бегла је немилу судбину многих својих Градско казалиште у Вировитици из- времене телевизијске репортаже. ња, све до скидања шминке, _
министар веза СССР Николај И још једна новина — први
сувременица. После трогодишњих радова, вело је премијеру Молијерове комедије Главне улоге тумаче Дара Че
адаптација ове древне куће с почетка „Школа за жене". Дело је режирао Бо-
прошлог века завршена је, и стављена на рислав Мркшић као гост. Главне улоге
„аматер и уметност Псурцев. Грађани Совјетског Са-
веза располажу са 25 милиона те-
пут у овој серији гледаоцима ће
се представити народни мелос
ленић, као гост загребачког сту
дија, и Раде Шербеџија. У једи-
располагање Етнографском музеју, У ку- тумачили су: Стјепан Редер, Бисерка левизијских пријемника. ној епизодној улози појављује «е
других земаља — грчки, руски,
ћи ће бити смештена спомен-збирка Хри- Глад, Звонко Скленар и Мирјана Жупан- Друга емисија из серије „Исти- Реља Башић. Драму је режирао
Космички телевизијски кому- румунски итд. као и старе вој-
стифора Црниловића,“Сликара из Власо- чић. не и заблуде о уметности“ носи Марио Фанели. Сценографија је
(М. н) назив „Аматер и уметност“. Сни- никациони систем, који је у раз- вођанске градске песме.
тинаца, у којој има Изванредно значајних Жељка Сенечића.
раритета. У приземљу зграде биће клуб Изло жба

Налрада
београдских колекционара уметничких
за радн ике ФАП
старина. Титоградски сликар Војо Татар уписао
Предвиђа се да ће „Манакова кућа" је ових дана у свој уметнички биланс је-
бити 7. јула отворена за јавност. данаесту самосталну изложбу. Излагао је СЛИКЕ И ПРИЛИКЕ
у Прибоју на Лиму, као гост ФАП, а нај-
бројнији гледаоци били су му радници те
Спомен изложба архитекте
Успеси обађезују
није сбе
познате фабрике. Аутори многих: успелих
Јожета Плечника слика, од којих се већи број налази у га- • ·
леријама Њујорка, Франкфурта и других
У Народној галерији у Љубљани отво- великих градова, и у готово свим југосло- Професионална позоришта у Србији напредују Уз
рена је спомен изложба оснивача модерне венским галеријама. баш ова изложба ме- сезоне у сезону. То се недвосмислено показало и.
словеначке архитектуре Јожета Плечни- ђу прибојским радницима значи веома овогодишњим четвртим позоришним Сусретима „ог
ка, чији је рад добио највиша признања у много. После дужег пери ким Вујић“, одржаним ових дана у Титовом Ужицу
ода интензивног Ако се зна да прилике у којима делује већина позо“
земљи и свету. Изложба, коју су припре- рада, Војо Театар показао је публици и
мили Савез архитеката Словеније и На- критичарима да се налази у сасвим новој Мата Милошевић, председник жирија ришних кућа у земљи, нису најпогодније —
онда су
резултати постигнути у Титовом Ужицу утолико зна
родна галерија приказује Плечников рад етапи стваралаштва.
7 раздобљу од 1895. до 1957. године.
(5. В.) фестивала „Јоаким Вујић“, говори чајнији. Материјални услови, сврсисходнија репе
рто“
КУД „Стив Наумов“ из Битоља о позориштима Србије арска политика, недостатак младог кадра, и многи дру
ги ' проблеми чине ионако сложену театар
Изабран жири за „Награду ност још сложенијом. Када се позоришта ок
ску деле!
отказало гостовање у Бугарској Редитељ Мата Милоше- вама које су изведене у упе насмо
Милош Н. Ђурић“ Ових дана је управа Културно-умет- вић био је председник жи- Титовом Ужицу таквог про
три каква је „на пример, ова у Титовом
Ужицу — пре
гледније но игде долазе на видело истине и ла
рија на недавном четвртом фесионализма често није жи Н“
те позоришне свакидашњице. Овог пута, истине Фу
ничког друштва „Стив Наумов" у Битољу
Сусрету професионалних било. Покаткад је преовла биле надмоћније. Многа позоришта напредовал
донело одлуку да откаже гостовање па
позоришта Србије „Јоаким давало нешто што бисмо мо а су"
НР Бугарској, које је било планирано за пријатно изненадила публику и кр
Вујић“, одржаном у Тито- гтли назвати дилетантским Мата Милошевић итичаре, што
чито важи за Народно позориште из Ти и
ову годину. Разлог за ову одлуку је тај решавањем извесних сцен- товог Ужице.
вом Ужицу.
што се у Бугарској преко јавних наступа
— Први пут сте прису- ских задатака. Али оно што решењима виучему нису би
и у чланцима у разним листовима негира | ствовали Сусретима „Јоа- ми је пало У очи,. што је ли провинцијални, То ва- Тезе
постојање македонске нације. ким Вујић“. Какви су ва- битно, и чега је било «а жи и за сценографе, који
Управа је у том смислу упутила теле- | пи закључци о овој мани- сваком — то је су првенствено Ево једне од“"теза за разговор
кораку тежили о неким питањима (9
грам Дому културе здравствених радника фестацији7 професионални однос пре- функционалности, културе који ће у уторак Рута радн
кло не- и ц и ф
у Софији којим је отказано и путовање| _ Када би у десетак да- ма раду. То је долазило до ћи се „модернизма“ и про
- мај“, а б
„Рекорд“, „Југострој“, „Индустрија мотора“р и ка „2!
групе руководилаца друштва из Битоља, на, колико фестивал траје, пуног изражаја, без обзира тивречности у изразу. Што „Мома Станојловић“ са члано
вима Комисије
"
која је у Софији требала да закључи а-|било могућности да сва да ли се ради о позоришту се глумаца
тич е, већ ина је зовање и културу Градског синдикалног већаза обре“
ранжмане за гостовање КУД „Стив На- позоришта виде све пред- које има најбоље или нај- углавном погрешно изг турно-просветне заједнице Београ и К УР
ова- да:
умов" у Бугарској, и бугарског хора „Ро- ставе, да размене искуства, лошије услове за рад. Су- рала мисли текста
. „Преи- „Како обезбедити да се рад, Е:
дина" у Македонији. (05045) да се упусте у садржајније дећи по представама које гравало“ се, глумила се го- именитељ за све који од њега у к о ј и је заједнички
разговоре и договоре — то су учествовале у званичној тово свака реч, сваки под- зује „преко друштвеног пр
Ј н аа валори“
Сус рет а, и оизвода који се ствара
Десанкино пролеће би пресудно утицало и на кон кур енц ији текст, мада је често требало бази" Рестрикције и тешкоће у при
њихова будућа остварења, које су, према томе, одабра учинити само овлашни ре- разити и на област вреди морају се 91"
Данас је други дан „Песничког проле- џи на бржи развој позориш не као најбоље у укупном дитељско-педатошки н адградње, Отуда, заједни
Сликар Војо Татар за- јеаеарао да се такво стање што пр чки
ба“ Десанке Максимовић која ове године та у нашој средини. Разуме избору — позоришни про- хват па да многе улоге, ма е превазиђе“.
слави 70-тодишњицу живота и 50-тодину „се, има јаких објективних. фесионализам у Србији у- колико добро креиране, бу- ко ништа друго, непосредни произвођачи су 38"
Удружење књижевних преводилаца бављења књижевним радом. Јуч
ера шњи ' разлога — међу којима су лива поверење. Нарочито ду још целовитије и суге- служили бар да им се непобрелније Ри
Србије изабрало је жири за додељивање дан протекао је у Ваљеву у сусретима сла пробслеми материјалне при се то испољило у представи стивнтје,
новоустановљене „Награде Милош Н. Ђу- вљенице са градском омладином и са свим
рић" који сачињавају угледни наши пре- оним поштоваоцима њеног дела и имена, збо кој
роде готово нерешиви Народног позоришта из — Да ли сте, као пред- Три милијарде
г их Сусрети „Јоаким Ниша — „Ко се боји Вир- седник жирија, наилазили
водиоци: Рашко Димитријевић, Др Ми-
кој и су жел ели да је вид е. Одр жан а је и Вуј ић“ нису и стварни су- џивије Вулф“ Едварда Ол- на тешкоће
лош Ђорђевић, Др Петар Митропан, Све- сед стр8“
ница издавачког савета сарајевских срети позоришних радника. бија, у режији Градимира
тозар Бркић и др Владета Кошутић. „Ма лих нов ина “ кој е зај едн о са Ску пшт и| 'То је, по мен и, јед ина ма-
— Као и увек, предвиђе-
Мирковића — која би, та- них награда било је мање
паистова могао се пронаћи текст та
Награда ће се доделити за најбоље ном " евински погон Фабрике аутомо
општине Ваљево организују ову про- ва ове већ традиционалне ква каква јесте, значила у- од остварених вредности
преводилачко остварење објављено, први сла
ву. Књижевници из Београда, Загреба и добро организоване мани спех и за било које од по- које су их у пуној мери за- зри02 расписује општи јутословиНски КОНКУР
пут, на подручју Србије у последњих пет
и Сарајева обишли су затим ваљевске шко фестације, која у свему о- зоришта нашег главног гра служивале, проје кта це““
година (1964—1968), Предлог за награду хе У " урбан
тра ТрАЊЕ дабојистич
а са ко-ар хитек
идејним тонск
проје ог дома « Т
ктом
ле а касно синоћ у Дому културе, на све- сталом заслужује похвале. да и републичких центара. — Чини ми се да у Тито
могу поднети, поред
културне и друге
чланова Удружења, чаној академији, говорили о поетском ства — Како су на вас делова — Као редитељ са дуто- вом Ужицу («ије било ни чије, ко Росна куне „Ономе ко зна да чита мало друХ
установе, издавачка ралаштву Десанке Максимовић. искуством, си- крај, овај оглас
-предузећа, радне организације, ле представе, и, уопште, ка годишњим једнот позоришта које ни- домук ул Ере овај прибо јски 54 5
друштве- Позната песникиња и академик борави|ко ви схватате професио- гурно сте пос ебн у па жњ у је заслуживало одговарају-
може
уза овог огласног т да личи чак и на песму
но-политичке организације, удружења, данас у свом родном месту Бранковини, | нализам у театруг обраћали на редитељска до
ће признање. Ако га и ни-
групе грађана и појединци. Предлози тре- недалеко од Ваљева. И овде сусрети са|
ба да буду изнесени у писменом облику и
— За мене је позоришни ститнућа Сусрета „Јоаким је стекло, не значи да за- ПА аа да од својих уста за овај подухват 94
најмлађим и културно-уметнички програ- професионализам, као уо- Вујић“7 то треба да изгуби подрш- за к П мили јард е динар а. Три милиј арде ~
нара
- образложени. ЈЕ: ми. На овом путу песникињу прате 30 уче сталом, и сваки друти — — Без обзира на успехе ку У својој средини. наро-
Међу репу бли ла Кажу да је за то увели ко „крив а
Добитник награде стиче повељу и пла- ника који су на литерарном конкурсу „Ма склад између стварне даро и неуспехе, редитељски ре чито не подршку одговор- _ је „ „нава дила“ ка култу рно-п росве
(ал на тостовање најбтна зајед ница која У “
ољих југословенс
кету. Награде ће се уручити 7. децембра лих новина“, за најбоље радове о њеном витости и максимално са- зултати, прилаз задаци ма, их фактора. | п
а озориш кућа, на Миру Чангаловића, Свјатослав“
„1968. године. делу, награђени путовањем у Ваљево, ! владаног заната. У предста потрага за најубедљивијим Ђорђе ЂУРЂЕВИЋ
,