1003 УЖИЧКА НЕДЕЉА 16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.

rs 1
2 16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs УЖИЧКА НЕДЕЉА 1003
 ИНФО
НАЈВЕЋИ УЖИЧКИ ПРИВРЕДНИЦИ

Прошла година је била успешна

- Милија Божовић: Ових дана имамо важне преговоре са познатим светским компанијама за
производњу муниције – Нинко Тешић: Укупно би у наредних неколико година требало да се инвестира
око 50 милиона евра – Добросав Андрић: Све време имамо упсолене радне капацитете, расподела
зарада иде по плану и уредно, обавезе према држави и добављачима се поштују. Просечна зарада је 600
евра и не треба заборавити да запослени раде све суботе у три смене -

У
сали Скупштине града при-
ређен је традиционални
сусрет привредника, пред-
ставника Златиборског управ-
ног округа, Регионалне привред-
не коморе, Војске Србије, МУП-а,
правосуђа, школства, јавних пред-
узећа и установа са подручја Гра-
да Ужица.
На самом почетку Ана Лапче-
вић, директорка Привредне ко-
море Ужице, обавестила је све
присутне да је Привредна комо-
ра Србије наградила три компа-
није из Ужица и „Први партизан“,
„Јединство“ и „Копер-ком“.
- Добитник јубиларног при-
знања за 90 година успешног рада
је „Први партизан“. Ово признање
се додељује за две и више децени-
ја пословања, а и Први партизан је
у самом врху најуспешнијих- рек-
ла је Ана Лапчевић и подсетила на
историјат ове фабрике, али и о да-
нашњем успешном пословању,
где је посебно истакла произво-
дњу 400 типова спортске и ловач-
ке муниције, која се може наћи на
скоро свим тржиштима света.
За „Јединство” је рекла да је
награда заслужена за седам де-
ценија успешног пословања, док
је „Копер ком” добитник награде
за пословни успех, односно оп-
шти привредни резултат, а да је
то породична компанија основа-
на 1992. године, која се бави трго-
вином обојених метала, месингом
и барком, као и производњом це-
ви од ових метала и трговином бе-
ле технике.
Градоначелник Петковић је
истакао да се ужичка локална са-
моуправа труди да одржава ко-
муникацију са представницима
ужичких предузећа у континуите-
ту како би им увек, када је могуће,
била подршка да се реше пробле-
ми и пронађу решења која ће до-
принети развоју компанија. Рекао
је да се да радују пословним успе-
сима фирми попут „Првог парти-
зана“, „Импол Севала“, Ваљаонице
бакра и „Јединства“, као и успеси-
ма малих и средњих предузећа,
која успевају да пласирају своје
производе на домаћем и иностра-
ном тржишту.
- Захваљујући њиховим по-
словним резултатима, Ужице
спада у ред развијених подручја
и овај град расте и развија се, ре-
шава комуналне и инфраструк-
турне проблеме, мења своје ли-
це у складу са захтевима времена
у којем живимо и потреба наших
грађана. Посебно нас радују ко-
раци у унапређењу саобраћајне
инфраструктуре. Очекује се по-
четак изградње деонице аутопу-
та од Прељине до Пожеге, као и
аутопута од Београда до Сараје-
ва, који ће проћи преко територи-
је града Ужица – рекао је градона-
челник и додао да привредници
најбоље знају колико су пута го-
динама уназад апеловали да се
интензивира изградња модерних
саобраћајница, које ће омогућити
постојећим привредним субјекти-
ма да прошире своје пословање и
привуку инвеститоре, који су чи-
тав наш крај заобилазили у широ-
ком луку искључиво због лоше са-
обраћајне комуникације.
Градоначелник Петковић се
захвалио Влади Републике Срби-
је која ће определити око 27 хек-
тара земљишта на Белој земљи
као локацију за индустријску зо-
ну и нове инвестиције што је ве-
лика подршка за Ужице, али и за
ужички крај.
- Надам се да ће се захваљу-
јући свим мерама и активности-
ма које предузима локална само-
управа, млади и успешни људи
враћати у Ужице где ће видети
реалне перспективе за живот и
професионалну афирмацију. Вра-
та Градске куће су за вас увек от-
ворена, а простора за сарадњу у
наредној години и годинама пред
нама итекако има – рекао је Пет-
ковић присутнима.
ВАЉАОНИЦА БАКРА
Директор ваљаонице бакра
Милија Божовић, прошлу годину,
2018, сматра успешном.
- У 2018. години учинили смо
искораке у остваривању резулта-
та у свим сегментима. Опетатив-
ни профит ће бити преко 7 милио-
на евра, а сви показатељи говоре
да је остварење изнад буџета из-
међу 5 и 7 процената, како обим
производње, тако и финансијски
резултати. У Ваљаоници је успо-
стављена потпуна ликвидност,
сервисирају се све обавезе запо-
сленима, држави, банкама, доба-
вљачима, као и кредите, који се
репрограмирани. Што се тиче
нивоа зарада запослених најни-
жа цена је рада је недавно пове-
ћана за 5 посто. У систему распо-
деле сваки радник има могућност
да буде награђен и 30 посто, али
исто тако може бити кажњен за
неизвршавање задатака до 20 по-

1003 УЖИЧКА НЕДЕЉА 16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs 3


сто. Просечна плата је око 52.000
динара – рекао је Божовић.
Када су у питању инвестици-
је, Божовић каже да су при крају
реализације заокруживања топи-
оничких капацитета, што је на не-
ки начин било уско грло.
- Исфинансирали само једну
модерну лончасту пећ, која ће се
пустити рад почетком фебруара и
тиме ће бити усклађени ливнич-
ки и топионички капацитети. Та-
кође се планирају значајна улга-
ња у даљу модернизацију опреме,
што је кључни фактор за спровођ-
ење наше политике у смислу обе-
збеђења квалитета производа са
захтевима који су далеко ужи од
стандарда, мада смо се ми опре-
делили да производњу усмерава-
мо ка индустријским директним
потрошачима, односно најпрофи-
табилнијим производима. Управо
смо то постигли у последње три
до четири године и тако ћемо се
кретати у будућности. То је наш
основни процес у пословној по-
литици.
- Вредност инвестиција у 20-
18. години је 5 милиона евра и тај
инвестициони циклус је органи-
зован из сопствених средстава.
Мало ће нас закочити заустављ-
ање појединих кључних маши-
на због њихове модернизације.
То мора да се ради у 2019. годи-
ни и коштаће око 4 милиона ев-
ра. Пред усвајањем смо буџета,
планирамо да се увећа произво-
дња индустријских производа до
7 процената, а и даље је политика
смањења производње нископро-
фитабилних производа, као што
су грађевинске траке и инста-
лационе бакарне цеви. То је иза
ИЗДАВАЧ и ОСНИВАЧ: ВОДИЧ д.о.о. e-mail:redakcija@uzickanedelja.rs директор и главни и одговорни уредник: Тони Станковић urednik@uzickanedelja.rs, уредник фотографије: Милан Мијушковић, фото: Игор
Ђорђевић, уредник сатире: Слободан Симић. Сарадници: Предраг Ковачевић, Милорад Марјановић-Марона, Звездана Глигоријевић Aдминистрација: Радмила Јанковић. Маркетинг: Данијела Марковић oglasi@u-
zickanedelja.rs. Адреса редакције: Ужице, Трг Светог Саве бр. 2 Први број изашао 18.05.1994. год. Излази сваког другог петка. Претплата на жиро-рачун: Банка Интеза 160-13963-91 Годишња претплата - 1950 динара
(плус ПТТ), полугодишња - 975 динара (плус ПТТ). Огласно тел/факс: 522-827. Графичко уређење и штампа: ГРАФОС - Ужице, Видовданска 22 Лист је регистрован код Министарства за информисање Републике Србије
од 21.09.1993. године под регистарским бројем 1514. Уписан у Регистар јавних гласила РС 11.1.2010. под бројем БЈГ 26/2010. Рукописе и фотографије не враћамо и не хонораришемо и примамо искључиво у електрон-
ској форми. Сви објављени текстови су власништво Ужичке недеље и забрањено их је прештампавати како целе, тако и делове текста без дозволе уредника.
4 16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
ИНФО
нас. Сада ширимо круг индустри-
јских потрошача. Ових дана има-
мо важне преговоре са познатим
светским компанијама за произ-
водњу муниције, Ruag у Швајцар-
ској, а и са Сиоки је пред закљу-
чењем преговора. Са тим новим
важним купцима наш имиџ се ши-
ри и ствара простор за прошире-
ње и склапање послова са оста-
лим купцима.
Директор Ваљаонице бакра је
истакао да се посебна пажња по-
свећује занављању кадрова.
- У последњих четири године,
што у споственој режији, што пре-
ко Завода за запошљавање, запо-
шљавамо младе људе. Заједно са
Импол севалом имамо једно оде-
љење дуаланог образовања. Осе-
ћа се недостатак мајсторског ка-
дра, а стари мајстори полако
одлазе. Омладина није показала
баш неки посебан интерес за по-
сао. Ми сваке године примимо 30
до 50 младих људи и покушавамо
да од њих изградимо врхунске ма-
јсторе за руковање кључним уре-
ђајима и то је једна од најважнијих
задатака које имамо. Задовољни
смо занављањем инжењерског
кадра. Имамо младе људе из об-
ласти електротехнике, електро-
нике, машинства, а на том плану
и даље радимо. Конкурс за сти-
пендирање металурга и електро-
ничара је стално отворен. Од прве
године студије, од добрих средњ-
ошлоаца који желе да упишу мета-
лургију, ми смо спремни да их од-
мах стипендирамо. У том смисли
јасно је да без кадра нема произ-
водње, ни унапређење квалитета
– рекао је Божовић и додао да је у
Ваљаоници бакра тренутно запо-
слено 970 радника, а са службом
безбедности 1.040.
За извоз каже да је око 85 по-
сто и приход од извоза је у одно-
су на прошлу годину већи за 7 по-
сто, што опет зависи од кретања
цене метала.
ИМПОЛ СЕВАЛ
Нинко Тешић, директор „Им-
пол севал“, каже да је пословна
2018. година још једна добра го-
дина.
- Производњу смо радили не-
где на нивоу од 60.000 тона, одно-
сно 49.400 тона за тржиште, а на-
ши капацитети су око 50.000 тона,
и задовољни смо. Остали део про-
извода је топло ваљана трака, ко-
ју продајемо у оквиру компаније
“Импол”. Бојени програм смо по-
дигли за 12 посто у односу на про-
шлу годину, тако да ћемо ове го-
дине имати производњу бојеног
асортимана на нивоу 11.000 тона.
Извоз је близу 100 милиона евра
– рекао је Тешић.
Он је истакао да је просечна
зарада у 2018. години са исплаћ-
еном 13 платом била 81.000 дина-
ра нето без менаџмента.
У прошлој и у овој години ин-
вестиција је око 11 милиона ев-
ра.
- Настављамо инвестиције и у
2019. години, а 8. јануара зауста-
вљамо топлу ваљаоницу и наста-
вљамо радове на њој. Ту се мало
отегла инвестиција. Укупно у то-
плу ваљаоницу треба да уложимо
око 20 милиона евра. Ове године
смо завршили пећ за загревање
блокова и то је инвестиција од 7
милиона евра. Сада ћемо заврши-
ти и прву фазу модернизације ва-
љачког стана. Остаје нам ваљачки
стан В3, који треба озбиљно да ре-
конструишемо и да можда купи-
мо нову опрему. Сада радимо на
проширењу капацитета у ливни-
ци и имамо доста других мањих
инвестиционих пројеката. Укуп-
но би у наредних неколико годи-
на требало да се инвестира око 50
милиона евра – рекао је Тешић.
На питање да ли на Косову
сада пласирају своје производе,
Тешић је рекао да не, а да су на
америчко тржиште продали, и то
у последњем кварталу прошле го-
дине, 3 до 4 тона производа, а да
су само у децембру продали 1.0-
00 тона.
ПРВИ ПАРТИЗАН
Добросав Андрић, директор
предузећа „Први партизан” казао
је да је у 2018. години произвели
око 95 милиона долара, од 200 ми-
лиона укупне производње намен-
ске индустрије у Србији.
- Што се тиче производње у 20-
18. години, гледано кроз број про-
изведених јединица, на нивоу смо
претходне године. Отворили смо
нову линију производњу чаура 12-
7. Та линија ће нам идућу годину
битно побољшати „крвну слику“ у
погледу укупног профита и при-
хода. Профит је сигурно на нивоу
прошле године, до 8 милиона до-
лара. Све време имамо упослене
радне капацитете, расподела за-
рада иде по плану и уредно, оба-
везе према држави и добављачи-
ма се поштују. Просечна зарада је
600 евра и не треба заборавити да
запослени раде све суботе у три
смене, па се уз то мало подиже
зарада и они на то пристају. Све
што смо планирали везано за ин-
вестиције иде својим током. По-
ложили смо камен тремељац за
нову фабрику, која би требало да
УЖИЧКА НЕДЕЉА 1003

буде завршена идуће године, је-
дину сметњу може да прави папи-
рологија због специфичности по-
сла – рекао је Андрић и додао да
у Првом партизану ради 1.650 љу-
ди, а да ће отварањем погона на
Белој земљи посао наћи још око
200 радника.
Андрић је још рекао да је је-
дан од циљева да ојачају кадар,
па им је потребно око 10 машин-
ских инжињера, електро инжињ-
ера и економиста. Прошле године
су запослили 8 машинских инжи-
њера, а на конкурс се јавило 40,
што, како каже директор, говори
да је ово добра компанија.
Подсетио је да је држава влас-
ник 77,5 посто предузећа, а да је
надлежно Министарство одбране,
које је иствремено и купац одређ-
ених производа. Држава је помог-
ла Први партизан у инвестиција-
ма од 4 милиона евра и донета је
одлука да дивиденде иду у инве-
стиције, а и држава је донела од-
луку да се земљиште на Белој зе-
мљи прогласи од јавног интереса,
те је тако Први партизан дошао до
земљишта за много мање новца.
Први партизан војну и комер-
цијалну робу извози у цео свет,
осим у Кину и Русију. У арапске
земље извозе где постоје услови
за дозволу четири министарства,
Министарства одбране, МУП-а,
Министарства иностраних по-
слова и Министарство трговине.
Преко СДБ извоз зависи од годи-
не до године, па тако понекад из-
везу око 10 посто, а дешавало се
и до 50 посто. Сав остали извоз
иде директно и Андрић каже да
има купаца.
Звездана Глигоријевић
1003 УЖИЧКА НЕДЕЉА
ИНФО
ИНСПЕКТОРИ ЗА ПРИВРЕДНИ КРИМИНАЛ У ФК „СЛОБОДИ“
Пријава против Јосипа Ристановића
због неплаћених доприноса
- Тачно је да су инспектори за привредни криминал по свом обрачуну
утврдили да наводно нисмо обрачунали и пријавили 6.864.130 динара пореза
и доприноса за спортске раднике и тренере, али нису констатовали да су
порези и доприноси обрачунати -
У
жичка полиција поднела је кривич-
ну пријаву против одговорног лица
ФК „Слобода“, Јосипа Ристановића,
због сумње да је утајио порез. У саопште-
њу МУП-а се наводи да се он сумњичи да
у периоду од фебруара 2015. до маја 2017.
године није обрачунао, исказао на поре-
ској пријави, нити уплатио одговарајуће
порезе и доприносе на исплаћене зара-
де и премије фудбалерима и члановима
стручног штаба, у укупном износу од 6.8-
64.130 динара.
Тим поводом се огласио и сам Риста-
новић, који наводи да је на дужност председника
Управног одбора ФК „Слобода“ из Ужица био у пе-
риоду од 16. јануара 2015. године до јуна 2017. го-
дине.
- Због недостатка средстава нисмо у законском
року обрачунали порезе и доприносе за спортске
раднике, играче и тренере, јер смо већ имали оба-
везу из ранијег периода у износу од 105.000 еура. За
запослене раднике и играче у радном односу смо
редовно обрачунавали и пријављивали порезе и до-
приносе. Иако смо скупљали и позајмљивали нов-
чана средства ради исплате плата спортским радни-
цима, поднета је анонимна пријава јавном тужиоцу
где су написане разне глупости, а између осталог и
да нисмо обрачунали, пријавили и платили порезе
АТЛЕТСКИ КЛУБ УЖИЦЕ
Ветеран Мирко први
Чланови АК “Ужице” у протеклом период на-
ступили су на две трке и то на Новогодишњој трци
у Мрсаћу (поред Краљева) и Ибарском кросу та-
кође у Краљеву. Постигли су завидне резултате
освојивши шест медаља (4/1/1).
У тркама млађих пионира на оба такмичења
Огњен Лекић освојио је по два пута прво место. У
трци сениорa Лука Ракић је на новогодишњој трци
освојио треће, а на Ибарском кросу друго место.
У тркама ветеран Мирко Минић освојио је два
16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
идоприносе за спортске раднике. Након
тога испектори за привредни криминал
су вршили контролу за све што је рађе-
но у ФК „Слобода“ из Ужице за време мог
мандата. Након оставке на место пред-
седника Управног одбора тражио сам да
се одмах обрачунају порези и доприно-
си за спортске раднике и играче, што је
и урађено. Обрачунати су порези и до-
приноси за све исплате (играче, тренере,
закупнине и исплате по одлукама Арби-
тражног суда ФС Србије), чак су обрачу-
нати порези и доприноси и за претход-
ни период 2014. годину. Тачно је да су инспектори
за привредни криминал по свом обрачуну утврдили
да наводно нисмо обрачунали и пријавили 6.864.130
динара пореза и доприноса за спортске раднике и
тренере, али нису констатовали да су порези и до-
приноси обрачунати, пријављени и пореска управа
ставила принудну наплату на текући рачун ФК „Сло-
бода“ из Ужица, што се може утврдити из извешта-
ја Народне банке – саопштио је Јосип Ристановић
и додао да је пореска испекција ових дана вршила
контролу података и очекује записник из кога ће се
утврдити да су обрачунали порезе и доприносе и
камату, и пријавили надлежном органу са закашње-
њем о чему секретар клуба поседује комплетну до-
кументацију. З. Г.
пута прво место.
У тркама млађих пионирки Наталија Стефано-
вић је на Новогодишњој трци освојила четврто, а
на Ибарском кросу пето место.
СТОНОТЕНИСКИ КЛУБ “ЈЕДИНСТВО”
Победа
У суботу 12. јануара почео је други део такми-
чарске сезона за (2018/19) у другој лиги Србије -
група југ за сениоре. У X колу, мушка стонотениска
сениорска екипа “Јединства” из Ужица у гостима,
победила је екипу “Аранђеловца” из истоименог
града, резултатом 4 : 1.
Две победе је остварио Станковић Ивица, а по
једну Вулетић Никола и Танасковић Михаило.
После 10 одиграних кола екипа “Јединства”
има 5 победа и 5 пораза и тренутно је на среди-
ни табеле. Осим екипе “Борца” из Чачка који не-
ма ниједан пораз и са 10 победе је убедљиво први
на табели, остале екипе имају шансу да се боре за
друго место које води у бараж за попуну прве ли-
ге Србије, јер је разлика у бодовима између дру-
гопласираног и осмопласираног на табели у само
два бода, односно две победе.
5

МИЛАН СТАМАТОВИЋ
Стаматовићу озвучен телефон?!
- У једној години у општину Чајетина се досели око 400 становника - Моји сарадници не припадају
онима који подлежу притисцима оних који се служе криминалним интригама које поједине групације
из владајуће партије користе и тиме омаловажавају наше резултате - На прагу смо избора, моје
мишљење и мишљење Здраве Србије је да под овим условима не треба излазити на изборе -
М
илан Стаматовић, пред-
седник општине Чајети-
на и лидер Здраве Србије,
за Ужичку недељу говори о реа-
лизацији гондоле на Златибору и
постројења за пречишћавање от-
падних вода, о прислушкивању и
притисцима које трпи и он и ње-
гови сарадници, као и актуелним
политичким темама.
УН: Као прво морам да Вас
питам докле се стигло са изгра-
дњом гондоле, да ли су добије-
не све дозволе, а ако нису, где је
запело? Да ли се може одредити
неки датум или месец, када ће
гондола бити завршена?
- Као што се види на терену,
изграђена је почетна станица гон-
доле, завршна станица, а подигну-
ти су стубови од почетне до међ-
усатанице. Оно што предстоји је
добијање дозволе за међустани-
цу, као и за стубове од међустани-
це до завршне станице. Поднети
су захтеви за добијање грађе-
винских дозвола за ове две фа-
зе, у поступку је преглед пројек-
тне документације у надлежном
министарству и надамо се да ће
брзо бити завршене грађевинске
дозволе, како би на пролеће не-
сметано могли да наставимо ра-
дове. Не можемо рећи да све те-
че по плану, јер да је било добре и
искрене намере, грађевинска до-
звола би била издата одједном,
како не би морали да неколико
пута пролазимо кроз админи-
стративну бирократију. Надам се
да ће током летње сезоне гондола
бити стављена у функцију, те по-
чети са радом. Камен темељац по-
ставили смо на Преображње Го-
сподње 19. августа, те очекујемо
да ћемо симболично тог датума и
пустити у рад гондолу, најважни-
ју инвестицију општине Чајетина
у последњих сто година.
УН: Како напредује изгра-
дња колектора за отпадне воде
на Златибору?
- Изградња Постројења за пре-
чишћавање отпадних вода одви-
ја се предвиђеном динамиком и
у складу са зацртаним плановима
и потписаним уговором, тако да
6 16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
ИНТЕРВЈУ
очекујемо да ћемо до краја 2019.
године и овај пројекат завршити.
Најзахтевнији радови у смислу ис-
копа, изливања темељних плоча
и изградња базена завршени су у
прошлој години, а већ на пролеће
планирана је монтажа инсталаци-
ја и опреме. Опрема за построје-
ње већ је стигла из Словеније, а
произведена је код реномираних
произвођача из Немачке, Аустри-
је и Швајцарске. Ово постројење
биће за пример у целом региону.
Ово је у Србији један од првих по-
слова фирме „Хидроижениринг“
из Словеније која са „Јединством“
из Ужица и фирмом „Беохидро“ из
Београда наступа заједно на овом
пројекту. Ово ће практично бити
једно репрезентативно построј-
ење за све њихове будуће прој-
екте у нашој земљи. Постројење
ће испуњавати све европске стан-
дарде, а реализацијом овог про-
јекта Чајетина ће постати једна
од првих еколошких општина у
Србији.
УН: Да ли сте задовољни раз-
војем туристичке сезоне за ову
сезону?
- Чињеница да се из године у
годину повећава број гостију ко-
ји бирају Златибор као дестинаци-
ју за одмор, да се тај број увећава
за око 10 до 15 процената како до-
маћих, тако и страних туриста, го-
вори у прилог напретку и развоју
наше туристичке понуде. Сада до-
лазе до изражаја наше стратегије
развоја које смо планирали ми, а
и које су планиране и пре дваде-
сет година. Верујемо да су томе
допринеле и инвестиције. Тако
су на терену видљиви резултати,
Златибор је постао препознатљ-
ив не само код нас, већ и на ино-
страном тржишту.
УН: На својој ФБ страници
написали сте да Вас прате, при-
слушкују, да се врши притисак
на општинске раднике... У све-
му томе да ли имате поверења
у своје сараднике и раднике оп-
штине, и како се у суштини бори-
те са свим тим притисцима?
- У своје сараднике имам по-
верење, јер ако би неко подлегао
притисцима, то онда не би били
моји сарадници. Моји сарадници
не припадају онима који подле-
жу притисцима оних који се слу-
же криминалним интригама које
поједине групације из владајуће
партије користе и тиме омалова-
жавају наше резултате. Како на-
род каже: „Да се плашимо враба-
ца, ми пшеницу не би сејали“.
- На жалост, сведоци смо ве-
лике злоупотребе и друштвених
мрежа и државних институција,
а и странке којој фактички и не
припадају, већ су само изврши-
оци криминалних радњи, који-
ма ће, надам се већ у овој годи-
ни, доћи крај.
- Данас је доступно много на-
чина на које се може прислуш-
кивати и ометати, постављају се
уређаји и у канцеларије, а у мом
УЖИЧКА НЕДЕЉА 1003

случају је то урађено на један со-
фистициранији начин, тако што
је мој телефон био озвучен. Сма-
трам то класичним криминалом и
врло брзо ћемо и објавити ко је то
урадио. Ово је случај за истражне
органе, јер се на овај начин дирек-
тно угрожава и безбедност.
УН: Да ли даље имате разне
контроле инспекција у општи-
ни Чајетина?
- Након откривања пљачке
2.213 хектара и наших настојања
да заштитимо државну имовину,
ми смо по налогу министарке Зо-
ране Михајловић, имали контро-
лу од стране УБПОК-а, али та при-
јава не значи ништа. Може било
ко да пише кривичне пријаве,
али је потребно и доказати да ли
је било злоупотреба. Са позици-
је потпредседника Владе може-
те да вршите притисак на све ин-
ституције и да покушате да своје
злоупотребе пребаците на неког
другог. Ми то нисмо дозволили,
нити ћемо. Увек ћемо се бори-
ти за правду и истину и упирати
прстом у оне који злоупотребља-
вају свој положај, што је овде било
очигледно. Очекујемо скорашњи
долазак Државне ревизорске ин-
ституције, која ће по пријави кри-
миналаца у политици, иако ни-
је имала у свом редовном плану,
контролисати рад општине Чаје-
тина. Нама је то још један показа-
тељ да се притисци настављају.
УН: Да ли је тачно да се по-
већава број становника општи-
не Чајетина? Да ли садашњи број
запослених може да задовољи
све потребе грађана, па и Злати-
бора? Да ли ће се мењати Статут
општине и у ком смеру?
- Када је реч о Статуту, ми смо
дали одређене предлоге за из-
мену и Статут је послат на саглас-
ност Министарству за локалну са-
моуправу. Надамо се да ће бити
прихваћена чињеница да општи-
на Чајетина има преко 16.000 ста-
новника, што нас сврстава у другу
категорију локалних самоуправа у
односу на ову у којој смо сада. Ако
се у једној години овде досели око
400 становника ваљда заслужује-
мо да имамо другачије, односно
припадајуће вредновање, и због
трансферних средстава, броја за-
послених, али и националних про-
јеката. А повећање броја станов-
ника, свакако је потврда нама да
смо створили добар амбијент за
живот и пословање.
УН: С обзиром да је у Ужи-
цу основан Савез за Србију, од-
1003 УЖИЧКА НЕДЕЉА
ИНТЕРВЈУ
носно за Ужице, како оцењујете
његов рад и да ли можете да да-
те неки коментар о раду локалне
самоуправе у Ужицу?
- Није џентлменски да ја ко-
ментаришем рад Града Ужица.
Оно што мени смета као некоме
ко доживљава увреде и неистине
од стране актуелне власти, нећу
да дам себи за право да се кори-
стим њиховим прљавим сред-
ствима и методама. Нека њихов
рад цене и поштују грађани Ужи-
ца и нека они кажу шта мисле ак-
туелној власти.
- А што се тиче Савеза за Срби-
ју у Ужицу, радићемо на том по-
љу, да поправимо своје позиције
у Ужицу, па и да преузмемо власт,
тако да има шансе и могућности.
Програм који се нуди грађанима
Ужица, много је бољи, дугорочни-
ји и одговорнији од оног што нуди
актуелна власт.
УН: Савез за промене сваке
суботе организује шетње у Бео-
граду, биле су и у Нишу и у Кра-
гујевцу. Да ли ће се и у осталим
градовима у Србији организова-
ти шетње, па и у Ужицу?
- Много тога зависиће од
16. јануара, како се буде одвиј-
ао протест поводом годишњи-
це од убиства Оливера Иванови-
ћа и неоткривања налогодаваца.
Претпостављам да ће то бити
иницијална каписла где ће људи
у Србији схватити да оног момен-
та када престану да функциони-
шу државне институције и када
државни функционери забора-
ве на оне који су их бирали, све
што прописује Устав и наши зако-
16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
ни, онда ће носиоци суверените-
та државе, њен народ, преузети
ствар у своје руке. Чињеница је
да због неразумевања, немања
толеранције и неуважавања дру-
гачијег мишљења све ово данас у
Србији се и дешава.
УН: Да ли те шетње имају сна-
гу да нешто промене у држави?
- Сваки протест или поједина-
ца или струковних удружења има
снагу да нешто промени. Ови про-
тести су организовани са намером
да се обезбеде фер и демократски
избори, што је сасвим легитимно
право опозиције и свих грађана
Србије. Не сме се злоупотребља-
вати власт, медији и да се слобода
и мишљење грађана неогранича-
ва, што је повод за ове протесте.
Ко нема слуха за ово, сигурно ће
имати велике проблеме и мора се
суочити са протестима.
УН: Очекујете ли изборе
на пролеће и да ли ће Савез за
Србију или Здрава Србија уче-
ствовати на њима?
- На прагу смо избора, моје ми-
шљење и мишљење Здраве Срби-
је је да под овим условима не тре-
ба излазити на изборе. Сулудо је
и беспредметно нешто озбиљни-
је остварити под овим условима
где се крше људска права и меди-
јске слободе и злоупотребљавају
институције. Моје мишљење је да
изборе треба бојкотовати ако се
нешто не промени.
УН: Шта очекујете у овој
2019. години везано за општину
Чајетину и Златибор, али и у са-
мој држави?
- У овој години планирали смо
да завршима три највеће инвести-
ције у протеклих сто година на те-
риторији општине Чајетина. То су
постројење за пречишћавање от-
падних вода, гондола, а реализо-
вали смо и куповину спотске хале
на Златибору. У овој години ћемо
заокружити та три пројекта, а у 20-
20. години остаје нам да се бавимо
неким другим стварима које су ве-
ома битне за развој туризма, као
и привредног амбијента на целој
територији Општине.
- Поред поменутих великих
капиталних инвестиција, ради-
ћемо и на развоју пољопривре-
де и сточарства. Наше предузеће
за развој пољопривреде „Злати-
борски Еко аграр“ требало би да
прерасте у агро-индустријски
центар. То је још један авангар-
дни потез и одлука општине Чај-
етина, где ћемо правити искорак
у погледу развоја пољопривреде
и подстицијама са жељом да оп-
штина Чајетина буде регионални
агро-индустријски центар. На тај
начин обезбедићемо будућност
у финансирању и развоју пољо-
привреде и сточарства на целој
територији наше општине. Прве
кораке очекујемо до маја или ју-
на, до када би требало да изме-
нимо организациони облик „Еко
Аграра“, а до тада разговараће-
мо и са озбиљним привредни-
цима који желе да се укључе у
посао по принципу акционара,
где ће општина бити власник 51
одсто капитала и организације,
а остатак ће бити у власништву
привредника.
Звездана Глигоријевић
7

ГЛУМИЦА ТИЈАНА КАРАИЧИЋ
У позоришту сам као код куће
- Волим када експериментишемо, када се бавимо неким новим формама, изналазим нека нова глумачка
решења, која нису уобичајена за сваку представу- Нека прекретница у мом глумачком животу, где креће
нова ја, свакако је „Буђење пролећа” и дефинитвно ми је најдража представа коју сам урадила -
М
лада, талентована, пуна
енергије и веселог духа
глумица Тијана Караичић
за Ужичку недељу говори о свом
дару и каријери. Она је тренутно
сарадник Народног позоришта у
Ужицу.
Тијана Караичић рођена је у
Ужицу. Основну школу је заврши-
ла у “Душану Јерковићу“, а потом
и Ужичку гимназију. Следећи сво-
је жеље и таленат, без много раз-
мишљања, уписала је Академију
уметности у Новом Саду.
УН: Тијана, да ли сте као дете
знали да ћете бити глумица?
- Баш тако. Још као дете сам
знала да ћу бити глумица. Нека-
ко сам почела са имитацијама,
а и данас важим за доброг ими-
татора. Чак и у школи, нарочито
у Гимназији, злоупотребљавала
сам тај свој дар на часовима када
је требало да се одговара, па сам
тако спасавала цео разред од ло-
ших оцена. Неко би од школских
другара само питао „може ли Тиј-
ана да имитира“, и наравно сви су
једва чекали. А све је почело када
сам била код учитељице. У то вре-
ме сам била јако повучено дете. И
на једном часу учитељица је рек-
ла да спремимо неке имитације
или глуму за час слободне актив-
ности. Обожавала сам домаће се-
рије и родитељи су ми их снимали
на видео касете. Те серије сам гле-
дало много пута, скоро све сам их
знала на памет. И за тај час са дру-
гарицом сам спремила имитаци-
ју Риске из Срећних људи. Када је
учитељица то видела, уопште није
могла да верује, није могла да то
споји са мном. Запазила је тај дар
код мене и била је јако узбуђена.
Тај догађај ми се урезао у сећање,
јер је она била поносна на мене
и врло брзо смо имали наступе у
кантини школе. Долазили су роди-
тељи и друга публика да гледају
наше имитације и глумачке сцене.
И сећам се добро да када сам ја на-
ступала није било особе која се ни-
је смејала. И тада сам знала да ћу
да се бавим глумом.
УН: Да ли сте ишли у неку
школу глуме?
- Наставила сам и даље да ими-
8 16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
СУГРАЂАНИ
тирам и да забављам децу. Те 1998.
године Тања Јовановић је отвори-
ла школу глуме. Сећам се да је на-
правила велику аудицију и тако
сам кренула код ње. Док сам била
у Гимназији ишла сам неколико го-
дина са неколико мојих школских
другова. То је био један читав глу-
мачки разред. Одлазак у Тањину
школу глуму за мене је био неки
бег од досадне гимназије. Родите-
љи су ме подржавали у свему то-
ме. Можда не у почетку, док сам
била дете, јер ме нису схватали
озбиљно, мислили су да ће ме про-
ћи. А када су видели да сам јако
заинтересовано за то, онда су ми
дали подршку. Још у гимназији по-
чела сам да се спремам за акаде-
мију. По завршетку гимназије друг
из разреда ми је поредложио да
ме спрема Јелена Чворовић. Она
је глумица из Ужица која ради у Бе-
оградском драмском позоришту.
Он ме је повезао са њом. Сећам се
да тог дана, када сам ишла са татом
на Златибор, да се упознам са њом
да би ме она спремала на академи-
ју, стопирао нас је Иван Босиљчић.
Он је тада још увек био на студија-
ма или их је тек завршио, углавном
није био познат. Чула сам за њега,
јер сам се интересовала ко је све
из Ужица на глуми. Замолила сам
тату да стане и објаснила да и он
студира глуму. Одвезли смо га на
Златибор, а мени је то на неки на-
чин био знак да ћу те године упи-
сати академију.
- Упознала сам се са Јеленом и
то пријатељство са њом било ми је
предивно. Она је била јако кратко
у мом животу. Спремала ме и баш
ми се много посветила, тако да је у
мени оставила значајан траг. Пот-
пуно је променила перцепцију мо-
је глуме, јер сам као дете увек во-
лела да идем што даље од себе и
да играм неке жене са маргине,
много старије од мене. Јелена је
то потпуно променила. Тражила је
да нађем неке улоге које су приј-
емчљивије за пријемни испит, да
су ближе мојим годинама. Она ми
је сашила и хаљину за полагање и
радила је на много ситних детаља
око тог мог наступа. Било је доста
духовитих ситуација са њом.
УН: Како је било на академи-
ји?
- У септембру 2003. године Бо-
рис Исаковић је примао класу на
Академији уметности у Новом Са-
ду. Тај пријемни испит ми је тако
лагано прошао. Ушла сам у ужи из-
бор и упала сам у класу Исакови-
ћа, што је код мене изазвало не-
описиву срећу. Била је то дивна
класа, нас 6 жена и 4 мушкарца. Тај
период академије ми је најлепши
период у животу. Имала сам див-
не професоре, доста смо путова-
ли по студентским фестивалима,
радили смо квалитетне предста-
ве, професор нас је водио у Пулу
на радионице…
УН: Имали сте среће те Вам је
прва представа била неуобичај-
ена и врло успешна?
- Била сам трећа година ака-
демије, када сам добила улогу у
представи. То је моја прва пред-
става у Српском народном позо-
ришту у Новом Саду и то је била
копродукција Српског народног
позоришта и театра Каруж из Же-
неве. Редитељка из Швајцарске
Лоренс Кала је радила „Троил и
Кресида” Вилијама Шекспира. Се-
ћам да ју је Ивица Клеменц, про-
фесор сценског покрета, довео на
час комедије и она је гледала наш
час. Ту ме запазила и после пар да-
на позвала на разговор. Било је си-
гурно да ћу добити улогу, само се
двоумила коју од две улоге да ми
да. После пар дан сам сазнала да
сам добила главну улогу Кресиду.
Пошто је била копродукција у тој
представи су глумели глумци из
Швајцарске и СНП-а, а говорило
се на француском и српском је-
зику. Предастава се играла месец
дана у Новом Саду и месец дана у
Швајцарској. Тих месец дана била
сам у Женеви и буквално сам та-
да живела свој сан – бавила сам се
послом који волим, живела сам у
иностранству и говорила на свом
матерњем језику. То је било лепо
искуство. Вратила сам се на акаде-
мију, завршила четврту годину и
почела да радим своју дипломску
представу. То је била монодрама
и радила сам „Повратак Медеје”
од Мила Бјута. Тада је цела класа
радила и колективну дипломску
представу.
- Пре представе „Троиол и Кре-
сида“ глумела сам у представи коју
је режирао Дејан Мијач. Моја коле-
гиница Марија Меденица и ја до-
биле смо улоге, али та представа
није изашла. То сам трагично схва-
тила, али после се све лепо завр-
шило са представом коју смо ра-
дили у копродукцији.
УН: А када сте се вратили у
Ужице, која је била Ваша прва
представа? Да ли је био тежак по-
УЖИЧКА НЕДЕЉА 1003

четак у ужичком позоришту?
- Вратила сам се кући, али сам
одмах добила позив од СНП да
играм у представи “Је ли било кне-
жеве вечере”, у режији Виде Огњ-
еновић. После тога поново сам се
дошла у Ужице и тог лета отишла
код Немање Ранковића, уметнич-
ког директора ужичког позориш-
та. Питала сам га да ли могу да ра-
дим у нашем позоришту. Он је то
оберучке прихватио. Прва пред-
ставу коју сам радила у Ужицу је
представа “Родољупци”, а онда су
представе кренуле једна за дру-
гом. У међувремену, 2011. године,
имала сам пар излета у суботич-
ко позориште, а 2015. године сам
играла у још једној представи „Гла-
сине“, која се игра годинама.
УН: Која вам је најдража
представа у досадашњој кари-
јери?
- Нека прекретница у мом глу-
мачком животу, где креће нова ја,
свакако је „Буђење пролећа” и де-
финитвно ми је најдража предста-
ва коју сам урадила. Она је знача-
јна за мене, а и награђивана сам
за ту представу. Ту сам упознала
глумца Душана Радојичића, мог
момка са којим сам већ седам го-
дина. Пријао ми је јако рад са ре-
дитељем Мартином Кочевским,
који је по сензабилитету мени на-
јближи. Човек је на неки начин фа-
натик, а и ја сам помало фанатик у
свом послу и велики радник. Још
једна представа, која је значајна
за мене је „Хроми идеали“, коју је
режирао Златко Свибен. Био је то
јако тежак рад који је трајао пет
месеци, пре свега што је то био
мјузикл, а што није својствено за
ужичко позориште, јер није тех-
нички опремљено, а ни певачки.
Мислим да је све у позоришту, од
глумаца до управе, та представа
пореметила из лежишта. Али, без
обзира на све то, много сам научи-
ла од Свибена, те и данас неке са-
вете примењујем.
- У последње две представе
имала сам срећу да сам добила
дивне улоге и радила са дивним
редитељима. Код Југа Ђорђевића
у представи „Како одржавати фи-
кус“ играла сам мајку дечака који
не говори. С њим је било јако ле-
по радити, јер је другачијег сензи-
билитета од мене, а некако смо се
уклопили. Југ је одмерен, децен-
тан, суптилан, за разлику од ме-
не, која дајем превише енергије и
емоције. Одмах после тога је усле-
дило „Али град ме је штитио“ од
Бојана Ђорђева. Имали смо лепу
1003 УЖИЧКА НЕДЕЉА
СУГРАЂАНИ
сарадњу и у ужичком позоришту УН: У позориштима је све ви-
никада није била боља атмосфе- ше присутнија технолошка мо-
ра и екипа. дернизација сцена. Да ли Вам то
УН: Играли сте у тој предста- смета или не?
ви са сломљеном руком? - Волим модернија позориш-
- Пре играња предпремијере та. Сматрам да треба да идемо у
„Буђење пролећа“ имали смо про- корак са временом, да глумац мо-
бе до три ујутру. Десило се да сам ра да ради на себи, да игра доста
баш на претпремијери те предста- представа и да чита, да гледа дру-
ве сломила руку, па сам сутрадан га позоришта и она из иностран-
премијеру одиграла са гипсом. ства. Не можемо остати задрти и
Пред крај претпремијере Нема- сматрати да је једна врста играња
ња Ранковић ме је извео са сце- исправна. Морамо ширити види-
не и одвезао ме у болницу, где сам ке.
остала до 4 ујутру. Дошла сам у 12 у УН: Глумели сте и у ТВ сери-
позориште и договорила се са ре- јама?
дитељем да те неке ствари које не - У ствари, ја сам некако прво
могу физички да одрадим, да не- почела да радим са телевизијом.
ко ускочи уместо мене. Редитељ је Имала сам једну малу епизодну
знао да нећу отказати. улогу у серији “Љубав, навика и
УН: Глумели сте и у дечијим паника” од Слоба Шуљагића. Ма-
представама. Какав је за Вас рад ло интезивније сам снимала те се-
са децом? рије по Пинку и доста сам снимала
- Да, то су представе „Црвенка- док сам студирала, па чак и мало
па“, „Трнова ружица” и “Палчица“. после. Пријало ми је када сам сни-
Ипак, више волим представе на мала за ТВ и посебно рад са Сло-
вечерњој сцени. Деца су јако зах- бом Шуљагићем. Он је јако зах-
тевна публика, воле да коментари- теван и строг, али занимљив. У
шу, а некако се погоди да добијам серији „Жене са Дедиња” треба-
неке лирске улоге попут тих глав- ло је да добијем неку већу улогу,
них ликова у тим причама. Оне су али била је опаска да моје лице
тако снене и предивне, и не могу превише говори за ту улогу за ко-
да подвикнем као вук. А деца су јом сам била кастингована. Ту игра
јако захтевна публика. Добро је моја колегиница са класе Анђел-
да те представе играмо на малој ка Прпић, а моја улога у тој серији
сцени, где може да стане 80-оро је била мала. Са Анђелком сам се
деце, која ћуте, гледају и пажљи- одавно упознала, још од емисије
во посматрају, а негде на страни на трећем каналу “Генерална про-
где има 500 место, сва деца при- ба”, на којој је она тада победила.
чају и ту је много захтевније игра- На нашој класи је био и Марко Јан-
ти (смех). кетић. Они су више заступљенији
УН: Који жанр највише воли- на ТВ, а остали су у позориштима
те, који Вам највише прија? у унутрашњости. Мене је некако
- Волим све жанрове. Моја ма- пут навео да се више бавим позо-
ма би сигурно рекла да ме највише риштем. На позоришној сцени се
воли у комедијама, али ја волим осећам као код куће.
све. Волим када експериментише- УН: Да ли може да се живи од
мо, када се бавимо неким новим глуме?
формама, изналазим нека нова - Ја сам глумац сарадник у
глумачка решења, која нису уо- ужичком позоришту. Некако сва
бичајена за сваку представу. ова криза у култури ме је закачи-
16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
ла. Како сам дошла у ужичко по-
зориште није било места, али сам
радила као хонорарац. Онда је
наишла криза и време када нису
могли да се у позориштима анга-
жује пуно хонорараца, а затим и та
забрана запошљавања. Није то са-
мо мој проблем, већ целе моје ге-
нерације и у свим пословима. Има
доста нас који смо завршили ака-
демије, а сада је и поплава људи
који су изашли из приватних ака-
демија. Када сма кренула на глуму,
није било толико академија, а не-
где, од моје треће године студија,
отворило се више академија. Не-
ке су врло брзо угашене, али су се
људи ту одшколовали и немају где
да се запосле. То је на неки начин
усуд моје генерације. Са 30 година
немају посла, не могу да форми-
рају породицу, не могу да се оса-
мостале.
УН: Доста радите и са свој-
им дечком Душаном. Шта је то
што радите?
- Нас двоје смо урадили доста
пројеката. Наш најпознатији и на-
јуспешнији пројекат је предста-
ва “Дивљи запад”. Играли смо је у
ГКЦ-у и то је представа локалног
карактера о Ужичанима, а текст је
писао Душан. Популарни су кли-
пови на Ју тјубу, попут “Такси” и
други. Душан је писао сценарије за
новогодишње програме и клипо-
ве за ТВ5. Волим са њим да радим,
има дар за писање, а ја најбоље ин-
терпретирам то што напише.
Тијанине награде: награда за
најбољег младог глумца на 48.
сусретима „Јоаким Вујић“ за улоге
Вендле и гђе Бергман у предста-
ви „Буђење пролећа“ НП Ужице,
а потом и ардалион за најбољег
младог глумца и награда Поли-
тике „Авдо Мујчиновић“ за исту
улогу на 17. Југословенском по-
зоришном фестивалу Ужице. У
Народном позоришту у Суботи-
цу глумела је у представама: “Ко-
медија забуне” (Луцијана), режи-
ја Милан Нешковић; “Иза кулиса”
(Брук), режија Снежана Тришић и
“Гласине” (Крис Горман), режија
Оља Ђорђевић, а у другим позо-
риштима, међу којима и ужичко,
има више представа. Од ТВ серија
глумела је у „Љубав, навика, пани-
ка“ (Анђа), режија Слободан Шуљ-
агић; „Агенција за СИС“, (Вероника
Лујкић), режија Милан Кнежевић;
„Куку Васа“ (Лепа Мира), режија
Слободан Шуљагић и „Жене са
Дедиња“(службеница у банци),
режија Душан Лазаревић.
Звездана Глигоријевић
9

МИЉКО МАРКОВИЋ – ПРОФЕСОР У ПЕНЗИЈИ
Човек који је створио „Багрем“
- Ресторан „Багрем“ на моју иницијативу су направили Економска школа и предузеће „Арена турист“ из Пуле -
С
уграђанин Миљко Марко-
вић је остао у сећању мно-
гих ужичких угоститеља, али
и широм бивше Југославије, наро-
чито на целом приморју Хрватске
и Црне Горе. Као професор у Еко-
номској школи извео је многе ге-
нерације угоститеља, који су цењ-
ени у својој струци.
Миљко Марковић је рођен на
Дрежничкој градини давне 1933.
године. Основну школу је завршио
у Дрежнику. Отац Миленко се ба-
вио производњом цигле и за њега
Миљко каже, да је цео живот био
познат по фрули и двојницама, и
што је женио и удавао момке и де-
војке, не само у Дрежнику, већ и по
целом региону.
- Њега су сви знали. Дођу же-
не код њега које имају синове или
ћерке за женидбу и удају. И многе
је саставио и то веома успешно. Ја
сам још као дечачић радио код ње-
га. Мој посао је био да носим циглу
да се суши. Већ тада сам схватао да
село и тај посао није за мене. Ме-
ђутим, ја сам 1946. године отишао
на Омладинску радну акцију Пан-
чевачки рит – Нови Београд. Ка-
да сам имао слободно и излазио
у град виђао сам конобаре по ка-
фанама који су били фино обуче-
ни и имали новчанике пуне пара.
И тако сам е по завршетку те рад-
не акције видео оглас за упис прве
генерације угоститељске школе у
Београду. Нисам се вратио у село и
уписао сам се у угоститељску шко-
лу – сећа се Миљко.
По завршетку трогодишње шко-
ле, као шегрт, почео је да ради у хо-
телу „Руски цар“ у Београду, а затим
у хотелу „Балкан“ и „Москва“.
- Ту сам радио све као ученик,
а као квалификовани радник по-
чео сам да радим у хотелу „Бал-
кан“ у Београду. Ту сам становао
на петом спрату, поткровљу. Радио
сам у „Балкану“ до 1953. године, до
одласка у војску. У војсци сам био
две године, па сам се опет вратио
у „Балкан“. Тада се расписао први
конкурс за мајсторску угоститељ-
ску школу. У том мом предузећу у
коме сам радио, „Градско угости-
тељско предузеће“, питали су рад-
нике ко жели да стекне више об-
разовање и ја сам се пријавио. То
образовање смо стицали у ресто-
10
СУГРАЂАНИ
рану „Голф“. Било нас је 30 учени- ја два друга из војске, Јурешка Чак ми је и дао аутомобил „фол-
ка разне генерације, а било их је Зденка из Загреба и Весела Фран- скаваген“. Имао сам положени воз-
из Македоније, Босне и Херцего- ца из Словеније. Они су радили у ачки испит, који сам положио по-
вине, Србије (Војводине и Косо- угоститељској школи у Пули. Раз- сле 100 часова и нисам био неки
ва). Ту смо становали и радили, а говарали смо као стари пријате- возач. Ту сам радио до августа 19-
услови су били добри. Једном при- љи и предложили ми да дођем за 69. године – прича Миљко.
ликом директор Мијатовић питао наставника угоститељске школе А зашто је напустио Тару? Код
нас је ко жели да иде на Косово ка- у Пули. Радио сам код њега на Тару су долазили Вла-
да заврши ову школу и да доби- њих неко вре- дан Жеравчић, тадашњи
је стипендију. Јавила смо се нас ме. После из- директор Економ-
тројица: Родољуб Стојановић, Са- весног вре- ске школе и Стан-
во Грбић и ја, односно кувар, по- ка Лаковић. Би-
сластичар и конобар. Добио сам
стипендију две године. Када се
то завршило, ми смо се вратили
у своје предузеће. Онда сам оти-
шао у Пећ са своја два пријатеља
и тамо радио као наставник услу-
живања са практичном наставом.
После неког времена био је неки
пријем привредних радника Срби-
је у Пећи и од наше школе тражи- мена Ацо
ли су појачање. Тражили су да дођу Чизмић, гене-
кувари, посластичари и конобари. рални дирек-
Ту сам упознао ужичку делагицију тор „Југоинек-
Душка Досковића и Мирка Попо- са“ из Београда,
вића. Са Душком сам се разгова- адаптирао је хо-
рао, а он је у то време био секре- тел на Тари и тре-
тар Коморе за угоститељство у бало је да га отвори.
Ужицу. Дао ми је његову адресу и Он се обратио Душ-
обавезно рекао да дођем. На рас- ку Досковићу за ка-
пусту сам отишао код њега. Пону- дар, који му је предложио
дио ми је да дођем на Златибор за даје најбоље да узму ме-
директора угоститељског преду- не, јер сам из Ужица, да
зећа „Златибор“. То је било 1958. сам стручан, прва ге-
године. У том предузећу су били нерација угоститеља,
сви хотели као што су „Палисад“, да сам наставник, и то
„Србија“, „Златни бор“ и други, као за управника хотела
и више других угоститељских обј- на Тари. Упознао
еката. Ипак, нисам се ту дуго зад- сам Аца Чизмића
ржао – казао је наш саговорник, и њему се сви-
али није говорио о томе због че- дело како
га је напустио тај посао, осим што сам ра-
смо сазнали да је у то време у хо- дио.
телима било доста неплаћених ра-
чуна политичара, а да то он није
могао да трпи.
После Златибора радио је у
„Лотос бару“ у Београду, али је
сада због других околности
решио да напусти посао и
радо је отишао на
такмичење уго-
ститељских
радника у
Опатији.
- Ту
с а м
срео
м о -
16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs УЖИЧКА НЕДЕЉА 1003

ли су два пута у размаку од месец
дана и питали га да дође да буде
управник хотела „Турист“ у Ужи-
цу и да буде наставник у школи.
Премишљао се Миљко, али када су
дошли трећи пут да га зову, он је
прихватио. Рачунао је да му је по-
родица била у Ужицу, коју је осно-
вао 1961. године, а пар година кас-
није је добио сина.
- Али, ту није ишло све глатко.
На нивоу општине се одлучивало
ко треба да добије хотел „Турист“.
Била су два кандидата, предузе-
ће „Ракета“ и Економска школе.
По причању професора, резултат
у гласању био је 6 : 6 и онда је Ми-
лета Јешић, тадашњи директор Ва-
љаонице бакра и алуминујума, од-
лучио као седми глас. Пошто је он
привредник, гласао је за „Ракету“.
Ја сам и даље радио као наставник.
Није прошло много, отишао сам до
директора Владана и рекао му да
не може у школи да се учи практич-
на настава и теорија, да нам треба-
ју кабинети, простор и сировина.
Рекао је да ће да пита пуковника
Војске да нам дозволи да практич-
ни део спроводимо у сали некада-
шњег Дома ЈНА. Разговарао је са
тим пуковника и он је пристао. У
то време било је доста ученика, а
наставу сам држао у левом делу
сале, а на десној страни су седели
гости. Пар месеци сам тако радио.
Међутим, то је било некако смеш-
но. Гости су пили алкохол у свом
делу сале, а ја овамо учио децу. И
једног дана одем поново код ди-
ректора Владана и кажем да то не
може више тако да функционише,
а он ми је одговорио да нема дру-
го решење. Рекао сам да ми тре-
ба мања сала, да се направи или
купи, да изводим ту пракичну на-
ставу. Каже ми да не може да обе-
збеди паре, али је био заинтересо-
ван, и питао ме колики би простор
требао. Казао сам му да би треба-
ло да има део за госте, кабинет за
ученике, простор за куваре, посла-
стичаре, точење пића, wc мушки и
женски, и за особље, магацин, све
укупно око 200 квадрата. Питао је
и колико би то коштало, али то ни-
сам знао да му кажем, али сам му
предложио да то израчуна преду-
зеће Град из Косјерића. Они су ура-
дили прорачун који је износио 44
милиона. Мој директор ми тада ка-
же да не долази у обзир, јер про-
света нема пара. Питао сам га да
ли могу да ја нађем новац од дру-
гих фирми. И онда сам се обратио
предузећу „Арена турист“ у Пули,
која ј имала 12.000 лежајева, а са
1003 УЖИЧКА НЕДЕЉА
СУГРАЂАНИ
којим сам радио са мојим ученици- Пулу, никада нисмо плаћали ца-
ма и код њих сам имао добар углед. рину. Остало ми је у сећању када
Објаснио сам техничком директо- је на филмском фестивалу у Пули
ру Гертнеру Данету Јупунџићу, да била премијера филма „Ужичка
имамо угоститељску школу, али република“, позове ме директор
да немамо услове за обуку. Питао „Арена турист“ Гертнер и питао
сам га да нам дају нешто новца, а ме колико имамо ученика. Имали
да ми то одрадимо лети са прак- смо 55 ученика. Онда је позвао ди-
сом ученика. Они су били одуше- ректора фестивала да обезбеди 56
вљени што бисмо им долазили за улазница. На тој премијери је био
време лета. Тражио ми је предра- и Тито, који је седео у првом реду,
чун и приложио сам им све папи- а ми смо били у 11. реду па нани-
ре. Рекао ми је да могу да финанси- же. Било је јако обезбеђење, али
рају 50 посто, односно 22 милиона, гледати филм са Титом је био по-
а преосталих 22 милиона динара себан доживљај.
нека финансира школа. Тако је и За његово време док је ра-
било и направили смо уговор. Ми дио у Економској школи, каже да
смо били у обавези да пет година је променио четири директора:
долазимо и одрађујемо праксу. Од Владана Жеравчић, Данила Лази-
тих пара 1970. године направљен ћа, Крсту Костадиновића и Бран-
је ресторан „Багрем“. Школа ме је ку Јевтић.
поставила за управника и настав- После тога „Багрем“ је продат
ника. Имали смо по шест одеље- ужичком угоститељском пред-
ња прве, друге и треће генерације. узећу „Слога“, а за замену су до-
Ја сам предавао наставу услужива- били део објекта хотела „Турист“,
ња са пракичном наставом и имао који је имао посебан улаз иза хоте-
сам кабинет у „Багрему“, а теори- ла, где је данас клуб. Ваљда, каже
ју сам предавао у школи. Тада је у Миљко, од тада практичну наста-
Економској школи била економска, ву ученици спроводе у Медицин-
трговачка и угоститељска струка, ској школи.
мада је једно време било и прав- О раду професора и ученика
не струке. У школи сам радио све Миљко без имало скромности ка-
до 1994. године, када сам отишао же да су његови ученици били чу-
у пензију – сећа се Миљко, како су вени угоститељи.
направили „Багрем“, који је срушен - Наша школа је била тражена
пре две године. за хотеле на Јадрану и сваке го-
Ипак, каже да он сам не би мо- дине су правили уговоре са мој-
гао ништа да постигне да није би- ом школом. Радили смо највише у
ло његових коелга. Пули, али смо радили и у Порторо-
- Сви су имали велико пове- жу, Поречу, Ровињу, Опатији, Цав-
рење у нас. Било је лепо и нама тату, Будви, Дубровнику, Петров-
професорима и ученицима. Спава- цу, Улцињу… цело приморје. Сваке
ћим колима смо путовали на мо- године водио сам до 4 одељења
ре. Када ученици заврше праксу, ученика да раде од 15. априла до
онда бродом „Крила Истре“ сви 15. септембра. Ја сам имао плату
ученици и наставници оду право овде и тамо где сам био са децом.
за Венецију. Путовало се два и по Ми смо спремали јела и послужи-
сата у једном правцу. Имали смо вали, па чак и до 3.000 гостију у
туристичког водича и ручак, а по- неким хотелима. Са мном је био и
сле ручка имали смо право да ку- професор куварства. Ученици ко-
пимо шта желимо, а у повратку за ји су радили добијали су плату и
16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
све је било како ваља.
- Наши угоситељи и кувари
су освојили море медаља широм
бивше Југославије. Три пута смо
проглашен за најбољи ресторан
у Србији. Како смо били познати
по квалитету говоре и многи при-
јеми који су се организовали у „Ба-
грему“, где су ученици спремали и
услуживали госте. Имали смо при-
јеме Ваљоанице бакра, Првог пар-
тизана, а када су били већи неки
скупови, звали су нас, па су тако
ученици завршне године ишли у
„Панораму“ на Златар, у „ФАП“ у
Прибоју, на Тару, на Златибор и
друго. Тадашњи председник оп-
штине Перо Антонијевић правио
је мање пријеме у „Багрему“. Има-
ли смо и одштампан јеловник ре-
сторана, карту пића и карту вина.
Отишао сам у Сарајевску пивару у
Сарајеву и питао да они буду спон-
зори тих карти. Платили су све то, а
једини услов је био да на полеђе-
ни пише „Увек Сарајевско пиво“.
Миљко је био јако познат уго-
ститељ, па је до скоро држао ван-
редна предавања, а и данас га по-
неко зовне да пита да ли би могао
да им изађе у сусрет.
Миљко је задовољан прожи-
вљеним животом, јер, како каже,
од те дупле плате успео је да на-
прави кућу у центру града, а и да
лепо живи. Радо се сећа својих ко-
лега и овом приликом је поменуо
многе: Милутиновић Станоја, Ми-
ленку Поњавић, стручног настав-
ника кулинарства и њеног мужа
Љубомира, стручног наставни-
ка услуживања, Емилију Шиљак,
Љубишу Петровића, Миленка Јо-
вичић, стручног наставника услу-
живања, за које каже да су сви
специјализовани у Опатији и у Бе-
оиграду, као и Катицу Марјановић,
наставник куварства, а после ње,
када је отишла за Београд, дошла
је Љиљана Симић.
Сада, са жаљењем констатује,
да у граду скоро да и нема школо-
ваних конобара. Каже да има кува-
ра, пекара и посластичара, као и
барских конобара, који морају да
знају најмање два језика.
- Жао ми је што смо дошли у
такву ситуацију да и у угоститељ-
ској школи нема много ученика. А
некада је било по шест одељења у
генерацији. Тада је ученик добиј-
ао униформу и плату, бесплатно су
били на мору, бесплатно су имали
храну и воће. Данас су сасвим дру-
га времена – закључио је са сетом
наш саговорник.
Звездана Глигоријевић
11
 РИБАРСТВО
ДР МИЛАН ЛУГИЋ – МРЕСТИЛИШТЕ И РИБЊАК БРАДУЉИЦА

Мресте пастрмку и младицу

за порибљавање вода
- Од 2006. године од 150 оплођене игре младице данас имају сопствено матично јато младице,
које сада броји преко 50 женки старости од пет до седам година, уз даље обнављање сваке године
и могућност производње више десетина хиљада млађи младице за порибљавање – У 2018. години
проузвели су око 15.000 комада ове засебне линије млађи поточне пастрмке – Покушан и мрест
липљeна, али поплаве однеле све – Мини хидроелектране уништавају рибљи фонд -

У
Ивањици, у мрестилишту
Брадуљица већ 43 године
успешно мресте салмонид-
не врсте рибе. Ово мрестилиште
и рибњак формирано је и ради у
оквиру Општинске организаци-
је спортских риболоваца Мора-
вица из Ивањице. Према речима
др Милана Лугића, председника
Управног одбора „Брадуљице“,
према писаним подацима, ово
удружење спортских риболова-
ца је прво настало на територи-
ји ове општине, организовано и
формирано још 1933. године.
- Почеци вештачког мреста
поточне пастрмке датирају са
почетка седамдесетих година
прошлог века, а први објекат за
мрест и узгој поточне пастрмке
направљен је 1975. године. Обје-
кат се налази на реци Брадуљи-
ци, левој притоци Студенице, на
око 25 км од Ивањице. Објекат је
годинама касније прошириван и
дограђиван. На том месту никао
је и Рибарски дом тог удруже-
ња, са просторијама за боравак
и смештај гостију. У почетку се у
мрестилишту производила само
млађ поточне пастрмке до вели-
чине од три центиметра (није би-
ло услова за даљи узгој) и то само
за потребе нашег удружења, од-
носно порибљавање вода на те-
риторији општине Ивањица. Де-
ведесетих година прошлог века
учињен је даљи корак у развитку
мрестилшта изградњом базена за
држање матица и узгој млађи до
годину дана старости, величина
преко 10 цeнтиметара. Успешно је
формирано матично јато поточне
пастрмке, а почело се размишља-
ти и о вештачком мресту осталих
салмонидних врста риба - млади-
це и липљена - каже Лугић.
Основни проблем био је обе-
збеђивање матичног материјала
тих врста за мрест.
- Први вештачки мрест мла-
дице обављен је 2006. године из-
12
ловом на реци Поблачници, при- поплавама током 2014. и 2016. го-
тоци Лима на лицу места, и том дине уништено је матично јато.
приликом је добијено само око Увезене су одређене количине
150 комада оплођене икре. Вели- млађи липљена са рибњака Kло-
ким трудом успели смо да и од тог кот код Бихаћа и даљим узгојем
малог броја оплођене икре про- успели смо да формирамо и ма-
изведемо прву количину млађи тично јато липљена и да уради-
младице, уз много потешкоћа око мо вештачки мрест и узгој мла-
узгоја. Kасније је тај процес про- ђи липљена, као најзахтевније
шириван уз учење на сопственим салмонидне врсте рибе за мрест
грешкама, те смо за ових десетак и узгој. Поплаве су нам уништи-
година освојили процес вештач- ле матично јато, које још нисмо
ког мреста и узгоја млађи мла- обновили, али на путу смо. Због
дице до пожељних величина. Од поменутих поплава, немогућно-
узгојене млађи формирали смо и сти заштите постојећег рибњака
сопствено матично јато младице, на реци Брадуљици и лоших хи-
које сада броји преко 50 женки дролошких услова, нагло смањ-
старости од пет до седам година, ење количине воде последњих
уз даље обнављање сваке годи- десетак година, били смо прину-
не и могућност производње ви- ђени да променимо локацију на-
ше десетина хиљада млађи мла- шег мрестилишта. Од пре пет го-
дице за порибљавање – истакао дина закупили смо два објекта, за
је др Лугић. мрестилиште и рибњак. Налазе се
Ивањички риболовци су по- на неколико километара удаљени
кушалии мрест липљена. један од другог на реци Пањици,
- Покушај са липљеном кре- левој притоци Моравице, на око
нуо је успешно, али у великим 15 км од Ивањице – додао је наш
16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
саговорник.
Због административних и за-
конских обавеза у току 2011. го-
дине у оквиру удружења фор-
мирано је Привредно друштво
Мрестилиште Брадуљица д.о.о.,
као правни субјект (чији је осни-
вач ООСР Моравица са власнич-
ким учешћем 100 посто), а чија је
основна делатност производња
и узгој млађи салмонидних врста
риба. Сада имају све потребне
дозволе и лиценце, и тренутно
су једини у Србији регистровани
за производњу млађи салмонид-
них врста риба - пастрмке, липље-
на и младице за порибљавање. То
значи да ово мрестилиште ради у
оквиру ООСР Моравица из Ивањ-
ице и да је управни одбор ООСР
Моравица истовремено и управ-
ни одбор Брадуљице.
Имају четири радника у стал-
ном радном радном односу, од
којих је стручно лице дипломи-
рани биолог, али највећи део по-
слова обавља се и даље волон-
терским радом одређеног броја
чланова удружења и Управног од-
бора. Формирано и јато балканске
поточне пастрмке
Kао један од већих успеха
мрестилишта последњих година
истиче се вештачки мрест, узгој
и формирање посебног матич-
ног јата аутохтоне, тзв. балкан-
ске поточне пастрмке, доказано
и генетски.
- Већ 2018. године имали смо
производњу око 15.000 комада
ове засебне линије млађи поточ-
не пастрмке и временом ћемо
прећи само на њу. У већини ри-
бњака у Србији и окружењу да-
нас се узгаја тзв. атлантски тип.
Дакле, у објектима и базенима
имамо формирана матична јата
поточне пастрмке и младице уз
могућност производње 100-150.0-
00 једногодишње млађи поточне
пастрмке и 30-50.000 комада јед-
ногодишње млађи младице, а у
УЖИЧКА НЕДЕЉА 1003
 РИБАРСТВО

идућој години надамо се и мре-
сту и производњи млађи липље-
на. Kао узгредну, принудну, делат-
ност, а због покривања великих
трошкова и слабије заинтересо-
ваности за пласман млађи пас-
трмке и младице за порибљава-
ње, имамо и производњу три до
четири тоне конзумне калифор-
нијске пастрмке – казао је др Лу-
гић.
Са млађи произведеном у
овом мрестилишту годинама се
порибљавају све салмонидне во-
де на територији целе Србије, а
било је порибљавања и у БиХ и
у Црној Гори.
- Нажалост, последњих деце-
нија стање са рибљим фондом на
салмонидним водама у Србији је
све лошије, а разлози су изражен
криволов, недовољно чување-за-
штита вода, недовољно порибља-
вање, загађење - једном речју ло-
ше газдовање водама. Искључена
су локална удружења риболоваца
и локална заједница што је, нажа-
лост, јединствен и лош пример у
целој Европи, где је одавно пока-
зано да о водама и рибљем фон-
ду у њима, највише рачуна могу
водити локалне заједнице. Већи-
ну садашњих корисника вода ви-
ше интересује профит од продаје
дозвола, него стварно побољша-
вање стања рибљег фонда у река-
ма. Најугроженије су, наравно, на-
јосетљивије врсте риба младица,
липљен и пастрмка, којима је за
опстанак неопходна чиста и неза-
гађена вода што је, нажалост, да-
нас све ређа појава- наводи др
Лугић.
Наш саговорник је скренуо
пажњу и на изградње минихи-
дроелектрана које се, углавном,
граде баш на чистим планинским
водама, где обитавају салмонид-
не врсте риба.
- Неконтролисаном изградњ-
ом МХЕ, које за потребе произво-
дње неких малих количина елек-
тирчне енергије често узимају сву
количину воде и ток испод оста-
вљају практично сувим у већем
делу године, потпуно се униш-
тава не само рибљи фонд, већ и
комплетна флора и фауна тока ре-
ке, и околине, чиме се неповратно
урушава и комплетан локални еко
систем. Због катастрофалног де-
ловања на екосистем, у целој Ев-
ропи се води кампања, и донета
је одлука о рушењу преко 2.000
МХЕ, од чега је око 400 већ сру-
шено. Kод нас, на жалост, изгра-
дња МХЕ је у пуном замаху, па чак
и у заштићеном подручју – објас-
нио је Лугић.
Ово удружење и мрестилиш-
те, без разумевања и помоћи ши-
ре друштвене заједнице, опстаје
само захваљујући труду, љубави
и волонтерском раду одређеног
броја чланова удружења.
Звездана Глигоријевић

ПРОТЕСТИ У ПОЖЕГИ

Где је 150.000 милиона динара?

- Учесници протеста пожелели општинској власти да се нађе иза затворских решетака -

У
Пожеги је 12. јануара, у су-
боту, одржан десети протест
грађана Пожеге против ло-
калне власти. Протести, које ор-
ганизује удружење „Иницијатива“
из Пожеге почели су још у фебру-
ару са циљем да укажу на незако-
ните радње челника општине По-
жега. Током протеста упутили су и
новогодишње жеље – да се ускоро
нађу иза затворских решетака. На
тргу Слобода у центру Пожеге оку-
пило се око 200 грађана. Дували су
у пиштаљке, повицима негодовали
на помињање представника локалне власти
и носили транспарент са натписом „Где је 150
милиона динара?“, колико је ДРИ утврдила
да је општинско руководство незаконито по-
трошило из прошлогодишњег буџета.
Грађанима су дељене карикатуре у фор-
ми разгледнице на којој су приказани челни-
ци пожешке власти, коју предводе напредњ-
аци, а који су представљени као „Екипа од 150
милиона динара“. Разгледнице су упућене
Милану Божићу, председнику општине, Зо-
рици Митровић, председници СО, и Велими-
ру Максићу, начелнику Општинске управе.
Александар Дивовић, председник УО
„Иницијативе за Пожегу“ прочитао је жеље
које су им демонстранти упутили.
„Председника општине Мила-
на Божића пуно поздрављамо и
желимо му да се у Пожаревцу сна-
ђе једнако добро као у Пожеги. Та-
мо где идете кравата није дозво-
љена, а и хулигана, има довољно
па можете да се макљате колико
желите“.
Жељко Перишић, пољоприв-
редник из Јежевице, обратио се
окупљенимм и рекао је да је ло-
ше стање у пољопривреди и це-
лом друштву, као и да се његових
седморо комшија, након заврше-
них факултета, иселило из Србије.
Богдан Радовановић, представник „Иниција-
тиве“, рекао је да „грађани протестују због својих
породица, деце и унука, а не за било коју поли-
тичку организацију, па макар се она звала „Ини-
цијатива за Пожегу“. Нови протест је заказан у
суботу, 19. јануара.
З. Г.

1003 УЖИЧКА НЕДЕЉА 16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs 13

 МИЛА ИЗ ЧИКАГА
ЂАВО ЈЕ И ОВДЕ ОДНЕО ШАЛУ
Овнови на брвну или ђаволи у врећи
К
арикатуристи у Америци ових дана имају заиста много посла, али
и ту се ствари деле на леве и на десне, црно-бело, без икаквог
сивог простора. Или су за, или против председника Трампа,
већином заправо против, јер мало је оних који би се дрзнули да
помену прогресивну левичарку Ненсу Палоси, њено затезање ли-
ца и искривљене гримасе, које потврђују само једну ствар – и Аме-
рика је у сталном грчу, по принципу сеци уши, крпи дупе, док се
две стране некако не договоре. Тако и на овој, на којој је председ-
ник Трамп у Кини, одушевљен кинеским зидом и њиховим решењем
проблема са Мексиканцима! Шала, комика!
Али, ако ствари сагледамо са озбиљније стране, видећемо да лудило које
тренутно влада Америком (по систему отворених граница) озбиљно уздрмава
стабилност система на неколико нивоа – безбедносном, економском и наравно
политичком, јер и овде је све политика. Захтев аме-
ричког председника да се обезбеде средства за из-
градњу граничног зида (или преграде) на граници
са Мексиком, и отпор владајуће левице у Конгресу
да председниковом захтеву изађе у сусрет изазва-
ла је националну кризу широких размера, а кола-
терална штета су “недужни државни службеници”,
због суспензије рада савезне администрације (за-
право неких њених служби), најдуже у америчкој
историји. Но, не смемо заборавити да је скоро сва-
ки амерички председник прибегавао овом потезу
узбуњивања и застрашивања – Картер 1978, Реган
у скоро свакој години своје владавине, Клинтон 19-
95, Обама 2013… Трампов shot down је најдужи, ево
прођоше и три недеље!
Само би наивни посматрач могао помислити
да се овде стварно ради о сукобу око изградње граничног зида или отварања
служби савезне администрације. Ради се о чистој политичкој превласти, јефти-
ном, прљавом политичком марифетлуку, јер сви ми који немамо кратко памће-
ње, сетићемо се да су о неопходности озбиљне имигрантске реформе, укључу-
јући и издградњу граничног зида, не тако давно говорили и Клинтон, и Обама,
и Ненси Пелоси, садашња спикерка у Конгресу и Чак Шумер, вођа демократске
мањине у Сенату, а неки су на тој платформи добијали и изборе. Чак су неброј-
ено пута наглашавали да Америка не може служити као истурено одељење со-
цијалне службе за Мексико и њихове емигранте. Џаба подсећање, када и аме-
рички грађани имају памћење златне рибице, па су узалудни покушаји ретких
овдашњих конзервативних медија да их понављањем видео снимака и аудио
ПИШЕ: ВЛАДИМИР ГРЕДЕЉЕВИЋ
Kалигула
G
aius Julius Caesar Augustus Germanicus, у на-
роду познат као Калигула, римски цар, један
од најконтраверзнијих владара кроз историју,
прогласио је свог коња Инцитатуса за “грађанина”
Рима а недуго потом и сенатора. Весели коњ није стигао да добије
и титулу конзула, јер је луди император убијен свирепо од стране
своје гарде.
Калигула је волео и водио раскалашан живот, имао је небројене
љубавнице, а ни педерастија му није била страна. Народ је понижа-
вао и држао у константном страху, уживао у мучењима и лаганим
егзекуцијама чак и за време обеда, према свима се опходио са ни-
подаштавањем и презиром, а чином проглашења свог коња сена-
тором, обесмислио је све институције друштва.
На крају се прогласио за бога и себи у славу почео градити хра-
мове у Риму и широм царства.
Звучи вам познато?
14 16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
изјава, да не говорим о цитатима у штампи и анкетама међу студенти-
ма, подсете о томе ко је шта и када рекао! Нико се више ни чега не се-
ћа, а све што се о зиду, имигрантској реформи или илегалним еми-
грантима говори, испитаници приписују садашњем председнику,
не кријући колико га из дна душе мрзе.
После неуспешног састанка са лидерима Демократске стран-
ке, прошлог уторка, председник се у кратком и озбиљном говору
обратио нацији, објашњавајући намере да остане при својој одлуци
и не дозволи рад савезним службама (многобројни службеници већ
трећу недељу су без чека), упорно се залажући за изградњу зида, са Де-
мократама или без њих. Занимљиво је, међутим, да није прогласио национал-
ну опасност (што би као председник по законима могао да уради), очекујуци да
преговори или нека друга решења још могу уродити плодом.
У недељу је сенатор Линдси Грам, република-
нац, позвао председника да привремено отвори
савезне агенције и службеницима исплати плате, а
ако од Демократа не добије подршку за имигрант-
ску реформу у року од три недеље да свакако про-
гласи националну безбедносну кризу, употребља-
вајући своју извршну власт.
Извесно је да председник Трамп неће одуста-
ти од захтева за финансирање зида, у износу од 5
милијарди долара. Имигрантска криза је уздрма-
ла скоро целу земљу, а решење се не назире. Расте
број убистава, криминал је у свим облицима у по-
расту, а проблем са диловањем и употребом дрога
које стижу са те стране прети да озбиљно угрози
и здравство ове земље. Својеврсна наркоманска
епидемија према најновијим статистикама, свакод-
невно повећава број умрлих од овердозирања, нарочито међу популацијом бе-
лих жена у средњим годинама. Од 1999. број жена старијих од 30 година умрлих
од дрога повећао се више од два и по пута.
Ни овде није ништа ни бело ни црно (нити црвено ни плаво), јер негде између
тих крајности смо и ми, имигранти и држављани, који поштујемо институцију пред-
седника, иако се са многим његовим одлукама, ставовима, принципима и делима
не слажемо. Ипак, чињеница је да тамо где нема обезбеђених граница – нема ни су-
веренитета једне земље. Не знам на каквим су дрогама Ненси Пелоси, Чак Шумер и
њихове присталице, када то већ једном не могу да схвате. Мада, што рече Ненси –
“Имигрантска деца нису криза, него могућност!” Вероватно ће их ангажовати да јој
косе траву у добро ограђеном дворишту своје велике куће у Калифорнији.
Лекција из историје или и ви препознајете једног сличног, ту иза
ћошка, можда у телевизору на свим каналима?
Додуше, овај још увек није почео коње производити у посла-
нике, али какав је несој тамо спаковао, можда би са коњима боље
прошли. Деградација државе, урушавање свих институција система,
самољубље достојно правог Калигуле, напади лудила, тајни живот
и енормно богатство које се брзински увећава из дана у дан, пиша-
ње по сопственом народу и свим својим похлепним и мутавим по-
слушницима, мегаломански пројекти достојни оног римског лудака,
све ми се чини воде само у једном правцу.
Да не будем птица злослутница, а генерално и не волим те фор-
мације типа гарде, јер су нас подухвати разноразних “гарди” дебе-
ло коштали последњих деценија, уздаћу се у медицину и оно мало
часних судија који ће надам се лажног Калигулу спаковати тамо где
ће се најприродније осећати.
Још увек верујем да ће победити разум и овоземаљска правда,
јер се играње бога обично заврши тако што се играч заиста и пред-
стави Господу!
А нама касније тек предстоји тешко време, да почистимо неред и
повратимо своје животе, без страха од лудака и његове “ џип гарде!”
УЖИЧКА НЕДЕЉА 1003

БУДАЛА БУДАЛУ И У ДУБОКОЈ НОЋИ НАЂЕ
- Све док будемо морали да бирамо између два понуђена одговора, наставиће се посртање ове земље -
Ч
есто ми ових дана пада на
памет стара и мудра изре-
ка да се ђаво крије у детаљ-
има. У Србији ту изреку, очиглед-
но, највећи део грађана или није
чуо или је потпуно игнорише.
Диференцијација, та ђавоља
реч, израз је који се појавио и зау-
зео посебно место у српском реч-
нику у време Милошевића. Прво
су је примењивали у оквиру сво-
је комунистичке партије, да би се
обрачунали са неистомишљени-
цима, а после су је вежбали и на
народу, делећи га на патриоте и
издајнике. У последње време све
текстове започињем догађајима
од пре три деценије, али шта да
радим када је већина политич-
ких актера из тог времена, а ме-
тоде које примењују су увек исте,
што би се народски рекло, позна-
ти играчи примењују стару опро-
бану тактику, надајући се да ће да-
ти резултате. И даје. По завршеној
диференцијацији, када се створи
оштра, црно-бела подела друшт-
ва, ми и они, следи други, још бо-
леснији процес - хомогенизација,
треба тако подељена друштва на-
правити што компактнијим, а цен-
трална тачка окупљања је, зна се
- Вођа.
Наш је Вођа једини који и зна
Пут и зато са оном другом стра-
ном преговора нема, ни по коју
цену! У суштини, све је то неоп-
ходна увертира за врхунску ђа-
волску забаву - рат! Па, ако не за-
почну прави рат, што је за ђавола
права посластица, онда може и
вербални, политички.
Тако је и почела Вучићева
власт пре шест година, плаше-
ћи народ жутим лоповима. Жути
лопови су тај архи непријатељ уз
помоћ ког је хомогенизовао сво-
је гласачко тело, своје поданике.
sve vrste
baterija
www. bubalica.rs
Petar Pan
1003 УЖИЧКА НЕДЕЉА
КОМЕНТАР
Диктатор
Жути лопови су гњиде, пљачкаши,
олош, багра, најнижи сој људи, ако
су уопште и људи, које треба гази-
ти, кињити, понижавати и униш-
тавати на сваком кораку. И што
их више кињиш, то ти више ска-
че рејтинг међу Твојима. Успео је
Вучић да убеди народ
како су ти жути лопо-
ви и њихови тајкуни
издајници који су хте-
ли да продају земљу,
Косово су већ прода-
ли, уништили привре-
ду, опљачкали све, а
паре стрпали паре у
своје џепове. Неко ће
се питати, како је могу-
ће, и поред тог силног
лоповлука, да нико од тих жутих
лопова и тајкуна није допао бука-
гија, али и за то постоји једноста-
ван одговор - за то су криве жуте
судије. Дакле, када се успостави
та ђаволска матрица, онда је лако
објаснити све на овом свету јед-
ноставном таутологијом - наши
су све саме поштењачине, а они
тамо су све лопурда до лопурде.
Чим критикујеш власт, ти си - жути
лопов, ако питаш на шта се троши
порески новац - ти си непријатељ
српства и жути лопов, ако крити-
кујеш што се не чисте улице - ти
си издајник, непријатељ српства
и жути лопов. И као таквог, тре-
ба те затући лопатом што дубље
под земљу, али строго демократ-
ски, транспарентно и по закону.
Наравно, и лова се дели по истом
принципу, њиховима све, непри-
јатељу ништа, иако те паре ни-
су њихове, већ пореских обвез-
ника, али кога брига, код кога је
нож, убрзо буде и погача и све ве-
ћи део бирачког тела, накупи се
ту брзо разне фукаре - предузет-
ници, привредници, незапослени,
умјетници, спортисти и којекакви
други згубидани, па се убрзо догу-
ра и до извршног одбора од цир-
ка 3.000 душа, на чему би им по-
завидела и кинеска комунистичка
партија.
И у таквом диференцираном
и хомогенизованом друштву, ми,
изван тог ђаволског круга, пуних
шест година тумарамо од немила
до недрага, гледамо како се све
око нас растаче и распада, немо-
16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
ћни да било шта променимо.
После пуних шест година мал-
третирања жутој немани дојади-
ло је да буде прозивана и ошту-
живана за све живо и неживо, па
је решила да се успротиви. И та-
ман кад би човек помислио, да
ће, свесно и плански,
показати да су друга-
чији од бахатог режи-
ма, да су им циљеви и
методе другачији, они
су, решили, баш као и
њихови архи неприја-
тељи, да примене ста-
ру проверену тактику,
која је толико пута на
овим балканским про-
сторима упалила - ди-
ференцијацију и хомогенизацију,
али, како данас постоје другачи-
ји видови комуникације, ова два
појма потпуно су пали у заборав,
али су се појавила два нова, подј-
еднако монструозна и искључива,
од којих последњих месеци „гори“
интернет - сендвичари и ботови. И
као што су Вучићеви ботови до ју-
че сваку критику чашћавали при-
девом - жути, данас свакога ко ио-
ле посумња у свету опозициону
краву, без икакве расправе, одмах
опљуне хиљаде напаљених опо-
зиционих ботова - сендвичару, се-
ди тамо и поједи сендвич!
Дијалог је потпуно протеран
са ових балканских простора,
прво контролисано из медија, а
онда, потпуно својевољно, и са
интернета, он теби жути, ти ње-
му сендвичару, он теби издајниче,
ти њему диктаторе, он теби про-
дали сте Косово, ти њему прода-
ли сте Метохију, он тебе Путином,
ти њега Сорошем, ти њега спон-
таним грађанским митингом, он
тебе спонтаним грађанским кон-
трамитингом... Дакле, шест годи-
на смо имали армију ботова, сада
смо, само за пар месеци, добили
и другу армију ботова. Наоштре-
них зуба, међусобно се вређају и
звецкају оружјем. Дакле, потпуно
црно-бела слика света, у којој не-
ма места за валере, ни за распра-
ву, ни аргументе, већ једноставно,
да и највећој будали буде јасно -
или си за или си против. Две само-
довољне и самозадовољне гру-
пе, које се не крећу нигде, које не
стварају ништа, које не унапређују
ништа, две групе које једна другој
дају смисао и једна другој оправ-
давају постојање.
Ситуација ми се учинила ско-
ро безнадежном, када сам први
пут схватио да већину овдашњег
живља чине особе заокупљене
искључиво сопственим дупетом
и филозофијом - у се-на се и пода
се. Такви никада ништа промени-
ти неће, чак ни канал на телеви-
зији, увек ће се кретати у оквири-
ма које им властодршци поставе,
свесни да је то одувек била прове-
рена тактика да се мило им дупе
сачува. Неко време, потпуно без-
разложно, мислио сам да су ови
писменији, финијих манира, који
носе лепша одела и чешће се ку-
пају, који не играју колце у плића-
ку до колена на обали чувене Па-
ралије, који не висе на инстаграму
и фејсу, него на твитеру, да су то ти
на које човек може да се ослони и
гради боље сутра, међутим, ових
дана, лутајући управо том твитер
џунглом схватих да је ђаволско лу-
дило ухватило маха и да оно ни-
какве везе нема ни са школском
спремом, ни са лепим манирима,
а још мање са чешћим купањем,
већ је очигледно ствар каракте-
ра, практично национална црта.
Наиме, вероватно изнервиран Ву-
чићевим хвалисањем о суфициту
буџета, познати београдски нови-
нар повео је расправу о суфициту
и буџету, лупетајући као Максим
по дивизији, уз, мора се рећи, про-
фесионалну ограду, позивајући и
неког економски верзиранијег да
то прокоментарише. Наравно, ни-
ко озбиљан није се јавио, али се,
зато, јавило 50-100 ботова, надо-
будних како само другосрбијанац
може да буде, да, тобож, зналач-
ки објасни своје генијално виђ-
ење буџетског суфицита. Каквих
сам се колосалних будалашти-
на начитао! Наравно, примарно
је било утркивање у што сочниј-
ем пљувању оних на оној страни,
али су притом приказивали толи-
ко трагично незнање елементар-
них појмова, да ми чак ни једног
момента то лупетање није било
трагикомично, већ безнадежно
трагично. И све то из „пера“ пис-
менијег, такорећи елитнијег, дела
15

нације. Ако сам до јуче и мислио
да постоји трачак наде, после пра-
ћења ове дубокоумне расправе и
дефинитивно сам се помирио да
овде сванути никад неће, барем
не за мог живота. Рећи ћете, па
зар је могуће да закључак доно-
сим само на основу стотинак тви-
това. Не, ово је била само тачка
на и. Помислио сам у једном мо-
менту да је оном који нешто о то-
ме зна, дужност да то јавно и ка-
же, али сам одмах схватио да је то
узалудан посао, јер би га напаље-
не хијене истог момента растргле
све самим аргументима - ботино,
сендвичару, режимлијо... Ухватио
сам себе у невероватној жељи да
од толике количине људске глупо-
сти и бахатости побегнем, као што
сам пре пар година побегао од те-
левизијског програма. Вучићево
силовање здраве памети отера-
ло ме је од телевизијског програ-
ма, а сада сам то исто доживео од
овог „просвећенијег“ дела друшт-
ва на твитеру.
Својевремено се, за време
тамо неких предизборних ак-
тивности, дебело расправљало
да ли је боље водити позитивну
КОМЕНТАР
или негативну кампању, па су сви
једно време водили позитивну
кампању, јер је нека од партија
која је водила негативну, лоше
прошла на изборима. Данас тих
„софистицираних“ дилема нема.
Нико не говори, мој програм је,
ја ћу урадити то, борим се за то,
мој план је; не, данас сви гово-
ре, они тамо су багра, олош, ја-
јаре, треба да их отерамо, сру-
шимо, похапсимо, уништимо.
Нико више не говори - ми смо
добри, него урлају - они су ло-
ши! Планови, програми, идеје,
то је данас потпуно „пасе“. Шта
ће нам програм, наш је програм
да отерамо Диктатора! И ко ни-
је за нас, и за такав (непостоје-
ћи) програм, он је за Диктатора!
Што ће рећи, и на овој и на оној
страни концепт патриоте-изда-
јници, савршено функционише.
Што оно кажу, примио се к‘о по-
зив за војску!
Има ли одбране од тог кон-
цепта? Бојим се да нема. Ова са-
мопроглашена опозиција тим
црно-белим концептом успела је
да се наметне као једина алтер-
натива режиму, а она је, реално
гледано, све друго него алтерна-
тива. И све док будемо морали да
бирамо између два понуђена од-
говора, наставиће се посртање
ове земље. Једини пут је форми-
рање друге опозиције и успоста-
вљање другачијих правила игре,
а против тога ће се борити из пет-
них жила и црни и бели. Оно што
ме озбиљно брине, с обзиром на
моћ друштвених мрежа, која ће
се, сасвим сигурно још више уве-
ћавати, и мултиплицирањем без-
граничних глупости, сутра да се
на јавној сцени и појаве неки при-
стојни људи, нисам сигуран да мо-
гу поднети гомилу глупости коју
свакодневно бљују разне надо-
будне будалетине. Паметних је,
поготову у Србији, мало, а буда-
ле и печурке не мораш да садиш,
саме ничу.
Зато - дуг је пут. А стара је ис-
тина да се и за најдужи пут мора
учинити први корак.
Тони Станковић

Кајмак ђутим, то не знају сељанке око ме-

не, једна другој потурају, вуку ме за
рукав и хвале своју робу. И оне су
Пише: проф. др Биља Грујичић са својом баком биле на пијаци, то
је сигурно. Међутим, не предајем

Т
радиционални начин прослављања празника код Срба предста- се. Средњи сир 300 динара, чини
вља храна, кажу странци. Истраживања показују да смо у про- ми се јефтино, а и свиђа ми се. Па-
секу од пола до чак 6 килограма тежи када прођу новогодишњи зарим и чини ми се како сам изне-
празници. Док се не умеси Василица (нешто попут чеснице, само за верила моју млекарицу, која ми га
Мали Божић, или православну Нову годину), рвемо се са оним мало стално доноси. Огромна је моћ на-
маснијим парчетом печења, које искаче из фрижидера кадгод се у вике и шарм малих градова, где ви
ситне сате закачимо за њега. Хајде да видимо ко још од пензионера као увек имате нешто своје, од ме-
није купио обећану прасетину, или неку другу животињу за оне три сара, преко млекарице, до обућа-
хиљаде? А тањир овде за сина и снајку, а тањир за студента, а пече- ра.“ Они што одлазе далеко, да се
ње још се вуче по полицама... Нисам много марила за те комадиће тамо населе, и тобоже нађу срећу,
руске салате, чварака, бајадера и осталих ђаконија, за које нас ови чему ли се надају? Зар не осећају да
„тумачи живота“ (популарно названи “life coach-и“) убеђују да ће би- је све то само једна празна радоз-
ти налепљени свуда по телу. Истини за вољу, понегде сам хтела и да налост људска и нека врста старог,
се залепе и тамо остану, само кад би то било на правом месту. Па, прастарог лудила човековог?“, каже
кад може, Ким Кардашијан, што не бих могла и ја?! Црњански у „Хиперборејцима“. Нећу помињати „Лидл“ и сир из њега,
Него сам прошетала до наше пијаце у потрази за добрим дома- и мог Уредника, да не помислите да се увек слажем са њим.
ћим кајмаком. Печени кромпири у рерни и он биће оно што се по- А онда решим да нахраним мало главу, кад већ немам за нешто
пуларно назива “детокс организма“, али овог пута на ужички начин. више и изазовније, јер се свашта може пумпати и напумпати. Или да
Распитујем се за тезге са органском производњом, бакице ме сумњ- сачекам добитника Нинове награде? Међу дванаест наслова који су
ичаво гледају. Не знам зашто верујем у мит о доброј и честитој сељ- ушли у ужи избор за доделу је и онај на кога ја типујем, а то је Јелена
анки. Што их више обилазим, примећујем како ме подозриво про- Ленголд, али остаје да видимо. У време када будете држали „ Неде-
учавају и размишљају како ми свашта могу продати. Цена кајмака љицу“ у рукама, знаћемо колико су моје процене биле тачне. Воле-
вртоглаво расте, од 700, преко 800, до фантастичних хиљаду динара. ла бих да у игри не буде ништа више осим књижевног укуса. Толико
Од оног “само за тебе“, до оног за њих. А ја хоћу баш тај који се фино од мене овог пута, нисам вам писала о Трампу, који се баш намерио
маже, који је у корицама, где се развлаче конци, средњи ка млађем, да подигне тај зид, нисам говорила о количинама снега који је на-
када га намажете, исецкате на комадиће и убаците му у уста да он падао, јер се дете у мени грудвало, али ако сте помислили да и ове
ужива. Е, баш такав тражим! Давно сам, редовно са баком, одлази- године нећу бринути о томе шта ћете намазати на хлеб и да ли ће-
ла на млечни пијац и она ме свему научила, да баш онај који ми се те га уопште у нешто умакати, варате се! Увек сам на вашој страни,
највише свиђа гледам тек онако, ако ми је намера да га купим. Ме- драги моји, Ваша Биља!

16 16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs УЖИЧКА НЕДЕЉА 1003


ПИШЕ: МИЛАН ТОДОРОВИЋ ЧАРЛИ
Кило и по Бенседина од бута
Р
уске салате је нестало пре
пар дана, а ладно прасеће
престало је да нам излази на
уши. Потребна је добра шетња да
се испумпају шлауфи око стомака.
Знајући српску страст за прежде-
ревањем у благе дане и статисти-
ка каже да шетњом килажу скине
само један у пет милиона. Ипак,
шета се, а шетње које се шире по
Србији полако љуљају брод и ши-
ре заразан ефекат ослобађања од
страха. Тиме изазивају прекомер-
ну нервозу код представника вла-
сти и из њих извлаче оно најгоре.
Ужичани, пословично самодопа-
дљиви, за сада се праве мртви.
Последњи значајан догађај ко-
ји је овде окупио већи број љу-
ди су били смрзнути пилићи у
“Лидлу”.
Неки више воле да се возе ау-
тобусима. Оно више морају, него
што воле, али ко их пита? У питању
је дочек најомиљенијег извозног
бренда Русије. После руске сала-
те, наравно - тамошњи председ-
ник. Нисмо волели Горбачова и Је-
љцина. Били су некако меки, један
срушио Берлински зид, онај се ли-
зао са Америма, заударали на де-
мократију, а демократија и Русија
нису за исту реченицу. Руски вођа
бре треба да буде војник, жандар,
шпијун, да га се плаше, да прети,
да завађа.
Сад ће наши пажљиво изабра-
ни и прикупљени представници
из целе Србије да се прикупе,
клекну пред председником дру-
ге државе и покажу захтевану ко-
личину родољубља. Мислио сам
наивно да је патриотизам привр-
женост сопственој држави и по-
реклу, али морам признати да
сам се мало поколебао када су на-
предњаци са истим жаром клица-
ли и Шредеру пред неке изборе,
оном истом што је наредио бом-
бардовање, тачније ‘’ничим изаз-
вану агресију злочиначких фалан-
ги’’. Тада је ваљда и онај Клинтон
био у истом колу, што није ни на-
јмање засметало нашем визиона-
ру од бившег првог потпредсед-
ника владе, да му пред америчке
изборе уручи српски чек на пар
милиона зелених новчаница.
“Путинијада”, баш као и свака
1003 УЖИЧКА НЕДЕЉА
КОМЕНТАР
“купусијада” и “мудијада”, проћи воли онога кога се плаши. За ек-
ће скромно, трајаће кратко, са је- стреме по том питању задужен је
дином разликом што на те остале познати синдром који потиче из
“јаде” људи иду својевољно, а на Стокхолма.
ову их, уцењене, довлаче на си- Од Путина још нисмо доби-
лу. Али не и за “џ”. Ето, сви који из ли ништа, а каћемо не знамо. Не-
Рипња крену за Београд дне 17- ки ће добити орден због кога би
ого да дочекају светого Путиного, сад сви требали да паднемо у не-
добијају по 5 литара млека. Браћа свест, а нисмо падали ни кад је
из Лесковац понесу наполитанке, исти окачен на Богољубова тај-
Панчевци шећер и ето жураје ни- кунска прса. Поред НИС-а и сада
отккуда. Мало чуди што странка вероватно ‘’Петрохемије’’ ми мо-
са највећом подршком мора да жемо да му дамо још само држа-
пакује народ у бусеве, а не мо- вљанство, па да постане Србин
билише своје гласаче са Палилу- као Додик, Стивен Сигал или Се-
ле или Вождовца и тако на много бастијан Гица, румунски контро-
простији и неупоредиво јефти- верзни бизнисмен. И Трамп је сво-
нији начин прикупи зацртаних јевремено постајао Србин, сећате
70.000 плаћених клицача туђем се, и то кад је победио жену оно-
лидеру. Немогуће да број гласа- га са почетка текста што им је онај
ча у Београду тако драстично ис- носио паре за кампању.
топио? Мрзитељи би рекли да и Садашња, на изборима са за-
нису били баш сви из Београда, тамњеним стаклима, изабрана
али то су мрзитељи, па их не тре- власт успела је да нас посвађа са
ба слушати. Срећа у несрећи, Јин свима И да заједнички живот на
у Јангу, Омер у Мерими, је то да, за Западном Балкану учини још не-
разлику од овдашњих демократ- достижнијим. Ствара се привид да
ских избора, на ‘’Путинијаду’’ не нам још само Русија може помо-
могу доћи упокојени који и даље ћи, а у чему не зна се, јер нико не
успешно гласају. зна ни ‘’п’’ од неког плана за не-
Популарна дисциплина је по- што. Нико живи ни овде ни напо-
влачење паралела са контрами- љу не зна шта очекује. Ми смо се
тингом којим је Милошевић по- навикли на најгоре, па нам мало
кушао да започне грађански рат лакше, иако нас ни то не вади из
у Срба. Заједнички су само ауто- ничега.
буси и организован долазак. Ње- Плаше нас да после Косо-
га су његови тада волели, овога ва иде Санџак, потом Војводина
се плаше, иако би он највише во- и Мачва. Смишљено увлаче на-
лео да га воле. Нормалан човек не род у параноју која је само изго-
16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
вор за немоћ да власт организује
друштво, дигне згажене институ-
ције из блата и почне да се бави
питањима од животне важности
грађана.
Убеђују нас да је највећи стан-
дард оличен у најмањој плати у
Европи, а да је све то сасвим океј,
ако си најгласнији и најбезобраз-
нији. Што се више дереш, више
си у праву. Буди простији и при-
митивнији, више ћете поштова-
ти. Неће. Ни поштовати, нити те
се плашити, и то све већи део на-
рода схвата.
Ова власт је зајахала 2012. го-
дине са обећањем да ће похап-
сити лопове, тајкуне, дилере и
остале кочничаре бољитка, да ће
спречити корупцију и криминал, а
ево тек сада, седам година касни-
је, припрема мере за борбу про-
тив корупције и криминала. Као
и увек, сам, иако ненадлежан, је-
дан човек доноси законе о дожи-
вотној робији. Без јавне расправе,
става највиших судских институ-
ција, адвокатске коморе, само уз
декорацију од три корисна фику-
са иза њега који повремено треп-
ну. Опет сам мислио да законе до-
носи Скупштина, али ‘ајде. Нешто
ми се јавља да ти нови закони ни-
су предвиђени само за насилнике
и силоватеље, већ да су намење-
ни његовим политичким против-
ницима, за дела типа “државни
удар” или “рушење државног по-
ретка”, која су само прошле годи-
не стотинама пута најављена са
страница државотворних табло-
ида. Најсвежија предизборна ак-
тивност обележена је хапшењем
криминалаца чанова само једног
клана. Кавач like this. Онај који је
без маске у сред белог дана убио
човека док је уносио колица за бе-
бу у кола на Бадњи дан, смешећи
се после у камеру, још није ухап-
шен.
Ипак, главно јело за среду 16,
јануар биће сервирано на улица-
ма Београда. Са благим укусом
слободе и преливом од бунта ку-
саће га десетине хиљада храбрих
и још увек непокорених грађана у
шетњи којом се одаје помен лик-
видираном Оливеру Ивановићу и
шаље се опомена његовим убица-
ма. Највеселија балканска удови-
ца старлета неће бити у том стро-
ју, иако не силази са телевизија,
17

упорно покушавајући да одврати
људе од помена покојном мужу.
Газда јој алергичан на све врсте
хода и ходаче. Паметном дово-
љно.
Од јела са роштиља замало
да добијемо бизона, а као десерт
имали смо одликовање премијер-
ке у комшилуку, чиме је ускочила
у исти тањир са већ раније одли-
кованим ратним злочинцима деда
Ратком, доктор Дабићем и поли-
тичким оцем Шешељом. Из пре-
кодринске колевке демократије
бежи се скоро па као из матице,
а један који се борио да расветли
убиство свог детета, морао је да
потражи азил у Аустрији, јер би и
њега да ‘апсе и ућуткају да им не
смета и ne нарушава тамошњи бо-
љитак.
Да није смешно, било би пре-
тужно, али мора се пренети и из-
јава дигиталне принцезе, која на-
пада прошлу власт да је у школе
увела предмет ‘’Руке у тесту’’, мис-
лећи ваљда јадна да се стварно
ради о правом тесту. Реч је о про-
граму ‘’Hands on test’’, у којем деца
изводе једноставне експеримен-
те, да би схватила природне поја-
ве и не месе теста, већ разгибавају
мождану масу, а и ‘’тесто’’ се на ен-
глеском не каже ‘’тест’’, што би не-
ко ко је силне школе изучио у ино-
странству требао добро да зна. У
свом последњем твиту опозицију
је назвала ‘’талибанима’’.
Она вишњица на врху колача
нам је стигла из непријатељског
Њујорка и још непријатељскије
Скупштине УН, у виду селфија ма-
лолетног сина прве српске плаву-
ше који је са акредитацијом засео
на место предвиђено за званич-
не представнике Србије. Нарав-
но да су сви уједињени хејтери
са друштвених мрежа одмах поче-
ли да питају како, зашто и пошто,
па је и она морала да одреагује и
као свака мајка заштити своје мла-
дунче. На таква постављена пита-
ња одговорила је баш као и сваки
члан чопора. Препознатљиво, за-
меном теза. Откуд он тамо? Опо-
зиција је олош. И шта ћемо сад?
Ништа. Пристави једну слађу, јед-
ну средњу и две киселе, па да се
растајемо, ионако рекосте да не-
мате шта да причате ни са ким ко
вам се не диви до избезумљено-
сти.
А ако неко баш хоће да плати,
потерајте и бутељку Пингуса.
Цијена? Права ситница.
Скоро као једна гувернеркина
плата, око 600 сома динара.
18
О ИДЕОЛОШКОМ ЛЕГИТИМИТЕТУ САВЕЗА ЗА СРБИЈУ
И неонацисти се позивају
на право на разлику
- Да би се опозиција успоставила као релевантан политички фактор, она
мора у односу на режим да иде корак напред, а не корак назад -
Н
ије добра атмосфера у којој
се питање идеолошке леги-
тимације Савеза за Србију у
овом тренутку сматра сувишним,
донекле чак и јеретичким. Одбо-
јност противника режима према
тој теми лично ме додатно под-
стиче да јој се што минуциозније
посветим.
И када се отвори као тема, про-
блематика идеолошког идентите-
та Савеза за Србију у дневнопо-
литичкој варијанти најчешће се
једнопотезно решава тумачењ-
ем да је у овом тренутку, без об-
зира на идеолошка и програмска
неслагања, најважније да се опо-
зиционе странке уједине у руше-
њу власти. Тек када се кроз уједи-
њавање опозиције тај заједнички
циљ испуни, онда ће бити могуће
преиспитивати међусобне разли-
ке и сводити унутрашње рачуне.
Пре него што видимо да ли овакво
становиште може да издржи тео-
ријску и логичку проверу, треба да
утврдимо каква је улога идеологи-
је у политичким променама.
Кључна функција идеологије
у сменама режима или свргавању
читавих поредака је да одржи ко-
хезију политичког вођства у поку-
шајима да изгради и консолидује
државну моћ у условима друштве-
но-политичких промена. Универ-
залистичке идеологије као што су
јакобинизам, либерализам, марк-
сизам-лењинизам биле су од по-
моћи посвећеним политичким
елитама да се изборе, изграде и
задрже државну власт у транзици-
оним околностима на више разли-
читих начина.
Прво, оне су биле (у истори-
јском и националном контексту)
универзалистичка креда која су
омогућавала и охрабривала људе
из веома различитих партикулар-
них миљеа да делују заједно као
суграђани или другови. Друго, ове
идеологије нагониле су политич-
ке елите да преобраћају и моби-
лишу масе за активну политичку
борбу. И ово својство, чак и ако ни-
је водило ка великом броју ствар-
16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
КОМЕНТАР
них преобраћеника, ипак је елита-
ма омогућавало приступ важним
додатним ресурсима за војно-по-
литичку борбу са противницима,
чији ограничени идеали и матери-
јални интереси су их чинили мање
спремним на масовни активизам.
Треће, поменуте идеологије су би-
ле секуларни, холистички светона-
зори који су пружали легитимитет
учесницима политичких промена
за ангажовањем неограничених
средстава за постизање крајњих
политичких циљева.
Ове идеологије и људи по-
свећени њима су несумњиво би-
ли, бар до одређене тачке, важан
састојак у великим друштвено-по-
литичким трансформацијама. На-
глашавам до одређене тачке јер је
њихов утицај ограничен постојећ-
им структурним условима и снаж-
но подређен изнудама реалполи-
тике. Доказ томе је да је основном
моделу свих ових идеологија у
пракси, по угледу на Птоломејев
геоцентрични систем, било неоп-
ходно додавати епицикле како би
се оправдале практичне заобилаз-
нице у остварењу или одступању
од прокламованих идеолошких
циљева.
Какав је онда потенцијал за
политичке промене једног идео-
лошки разнородног ентитета као
што је Савез за Србију? Не наро-
чито велики. Ниједно од помену-
тих аниматорских својстава идео-
логије не може се применити на
Савез за Србију због израженог
идеолошког поларитета међу ње-
говим члановима. Пре свега, Са-
вез је механички збир различитих,
чак супротстављених идеолошких
платформи од којих неке уопште
немају универзалистичка својства.
Напротив, веома су аутаркичне и
затворене и самим тим неподобне
за најшири друштвени консензус.
Штавише, општа је оцена да тзв.
Програм Савеза за Србију у 30 та-
чака озбиљно нагиње у десно. За-
то се, између осталог, на избори-
ма дешава да Савез за Србију има
слабије резултате од резултата не-
ких његових чланова појединачно
у прошлим изборним циклусима.
Носилац политичких промена
у Србији мора да превазиђе пози-
цију политичког релативизма Саве-
за за Србију који свим политичким
опцијама с оне стране власти при-
даје исту вредност и значај. Зашто
је то важно? Савез тренутно даје
примат разлици идеја над програм-
ском кохерентношћу. Међутим, ако
се да примат разлици, онда се леги-
тимитет мора дати и оним режими-
ма у којима се не уважавају основне
демократске слободе и права, или,
још прецизније, свим режимима, па
и оним ауторитарним какав је сада-
шњи режим у Србији.
Познато је, рецимо, да се да-
нашњи расисти и неонацисти по-
зивају на право на разлику. Ако се
пак жели да се неки од ових ре-
жима искључе или да се грађани
убеде да је неки режим неприхва-
тљив, што је циљ Савеза за Срби-
ју, онда се мора ограничити право
на разлику, тј. онда се легитими-
тет не сме давати свим разликама.
Међутим, ограничавање права на
разлику повлачи нужно за собом
увођење вредносне дистинкције
између различитих система, која
се може оправдати једино осла-
њањем на неки универзални ра-
ционални стандард. Непостоја-
ње таквог стандарда представља
непремостиви проблем Савеза
у борби против режима, чија је
основна кохезиона сила аутори-
УЖИЧКА НЕДЕЉА 1003

тативни лидер.
Управо то је разлог због кога
Чедомир Јовановић може да каже
да је Вучић модернији од Савеза
за Србију. Да би се опозиција успо-
ставила као релевантан политич-
ки фактор, она мора у односу на
режим да иде корак напред, а не
корак назад. Она не треба да те-
жи нечему што је Вучић већ оства-
рио, већ да превазиђе тај ниво. Да
бих боље објаснио шта имам на
уму, вратићу се на последње оп-
ште изборе у Србији пре форми-
рања Српске напредне странке 20-
08. године.
Председнички и парламентар-
ни избори који су одржани у фе-
бруару и у мају 2008. године пока-
зали су да је српско друштво било
претеће подељено на две готово
једнаке целине, које будући развој
своје државе виде на дијаметрал-
но различите начине. Док се око
половине грађана определило за
европске интеграције, друга поло-
вина гласала је за изразито анти-
европски оријентисане политич-
ке странке. То је значило и поделу
на свим кључним питањима даљег
развоја. Био је то израз дубинских
неслагања о суштинским пробле-
мима као што су транзиција, при-
ватизација, стране инвестиције,
евроатлантске интеграције, прав-
на држава, тржишна привреда...i
То дубинско неслагање није било
КОМЕНТАР
израз само политичке и идеолош-
ке поделе међу грађанима; оно је
представљало и психолошку реак-
цију друштва на изазове бриселске
утопије.
За умове образоване у јуде-
охришћанској традицији, прото-
типско отеловљење ова два пси-
холошка пола су супротстваљени
ставови према хеленизму и су-
протне политике за суочавање с
њим од стране две јеврејске стру-
је присутне у Палестини Исусовог
времена, из Новог завета познате
као зелоти и херодијанци.
Фракција зелота регрутована
је међу људима који су импулсив-
но покушавали да се по сваку це-
ну одбране од агресије туђе циви-
лизације и да се повуку у духовну
постојаност сопственог јеврејског
наслеђа. Херодијанци су опет ре-
грутовани међу присталицама
опортунистичког владара Херода
(Ирода); његова политика је била
да од хеленизма усвоји свако по-
стигнуће које би се могло показа-
ти нужним и корисним за јеврејски
живот у хеленизованом свету, јер
је постало јасно да је то био неиз-
бежни друштвени амбијент јевреј-
ског народа. Дихотомја зелотизам /
херодијанизам била је одлика ско-
ро свих друшатава кроз историју у
суочавању са надмоћнијим, дифу-
зионистичким културама.ii
Ова прича не би била много
важна за нас да нас испитивање
психолошких реакција друштава
у судару с потентнијим цивилиза-
цијама не води ка фигурама у кој-
има су у једној личности биле сје-
дињена и зелотска и херодијанска
црта. Интересантан је пример вође
италског племена Сикула, Дукети-
ја, који се после стечене репутаци-
је неуспешног зелотског лидера у
борби против грчког империјализ-
ма вратио из егзила да живи на за-
вичајној Сицилији, у срцу тадашњ-
ег хеленског колнијализма. У новој
мисији био је максимално посве-
ћен оснивању братске заједнице
аутохтоних Сикула и грчких коло-
ниста на изразито херодијанским
основама, потпуно отворен за све
стране утицаје.
Александар Вучић је изградио
управо такву, амбивалентну пози-
цију српског Дукетија у домаћој по-
литици. Он је дуго година градио
репутацију српског национали-
стичког зелота у односу према За-
паду. Епилог Вучићевог “пута у Да-
маск”, мутатис мутандис у Брисел,
био је потпуна трансформација од
српског зелота до херодијанца го-
тово ненадмашне сервилности
према Западу. Међутим, ту је ње-
гова велика предност над политич-
ком конкуренцијом, а пре свих над
Савезом за Србију.
Како је један аналитичар добро
приметио, оно што нам је Брисел
рекао да се мора, може да уради
само неко ко не мора да доказу-
је да је “добар Србин” и ко уме да
заузда оне који тврде да је постао
лош. Превише дуго је Вучић поли-
тичку каријеру градио на нацио-
налистичким позицијама да би му
се тако лако доделила, у Срба увек
омиљена етикета издајника. С Та-
дићем је то било много лакше, док
је Коштуничина политичка еволу-
ција ишла у супротном смеру од
Вучићеве – он је од умереног хе-
родијанизма ишао ка изолацио-
нистичком зелотизму, што је нај-
зад довело и до пропасти његове
странке.
Према овој логици, дакле, про-
сто, механичко уједињавање свега
и свачега, од левице до клерона-
ционалистичке деснице, неће до-
нети никакав нови политички ква-
литет, нити та стратегија има већег
потенцијала да битније угрози хе-
родијанског Вучића, који је зад-
ржао свој зелотски темперамент.
Потпуно је друга тема што тај ре-
цепт скоро извесно има епилог у
неком новом Вучићу. Иста форму-
ла јесте била примењива против
Милошевића због ДОС-ове модер-
нистичке, проевропске агенде која
је 2000. године била ефикасна у ру-
шењу режима окамењеног у вре-
мену пре пада Берлинског зида. У
Вучићевом случају није и потребан
је другачији приступ.

ПИШЕ: МИЛОВАН РИСТАНОВИЋ

Има ли Вучић храбрости?

Н
а почетку Нове годи-
не Ерцовчић је збуљ-
ен изјавама, претњ-
ама, најавама, политичким
лобирањима и говорима лично-инте-
ресних групација. Ти који се тако пона-
шају нису свесни да су способни само да
стаклени кликер покваре. Ко хоће да ви-
ди, он и види да је наздовољство у дика-
таторским блокираним медијима, лажима
уредника новина чије се ноге виде само
из задњице владајуће коалиције. Шта је
све писано и изговарано једном прет-
ходном министру коме је било и робиј-
ашко одело сашивено? Само што ћути и
не јавља се из мишије рупе (Динкић), он
је сада поштеђен сваке прозивке. Због че-
га банда од режимских новина и уредни-
ка нешто не напише о Калановићки, Кне-
жевићку, Триванки, Весићу, који су били
ударне игле у претходном периоду? Мож-
да је Ерцовчић неку више попио између
старе и нове године, па мало слободније
држи оловку у руци. Кад би председник
Вучић имао храбрости да погледа како
се понашају режимска средства инфор-
мисања, када би имао храбрости да ме-
ња изборни закон, не би министри били
они који нису служили војску и немају
пун комби гласача иза себе. Има ли хра-
брости председник да се ослободи лич-
но-интересних групација, које му праве
већину у парламенту? Ако би урадио то,
тада бих могао да прихватим да жели де-
мократско друштво у Србији. Све док се
буде инатио и јогунио, прозивао без суд-
ских решења, у мојим очима биће дикта-
тор који се само обраћа путем режимских
медија свом гласачком телу. Председник,
који је по Уставу само протоколарна лич-
ност, узурпирао је и понизио је економи-
ју, право и судство. Понизио је напредак,
слободу, будућност, младост и светлост.
Када погледа Ерцовчић са висине да ли
се изворна демократија више поштује,
зашто смо шетали, звиждали, смрзавали
се. Како каже велики вођа, „где ја седим
ту је увек горњи крај, шта ја прозборим,
одлучим, кажем, пресудим и урадим, то
је све демократија. Демократија није суд-
ство, полиција, већ моја реч, моја моћ и
мој језик“.
Нада се Ерцовчић да ће разум некад
наћи плодно тло и на овим просторима.
Схватиће и овај збуњени гласач да сво-
јим грешкама даје моћ и одрешене ру-
ке глодарима да их још више алаво гло-
ђу. Док школована младост одлази у бели
свет, а дошколовани викенд ратници, који
суботом прелистају, недељом заблиста-
ју, у понедељак дипломирају, уторак ма-
гистрирају, а до петка докторирају, јер се
у суботу факултет затвара, постају мини-
стри, гувернери, потпредседници, дирек-
тори, извршни директори… И док нас ва-
шом вољом дрндају због неког пакетића,
снимљеног гласачког листића, личног ин-
тереса, дођосмо од великог цара Душана
Силног до Синише Малог.

1003 УЖИЧКА НЕДЕЉА 16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs 19


ЖЕЛЕЗНИЦА
Воз има првенство прелаза
- Тешке несреће у Лајковцу 2004. и Ваљеву 2011. године су се догодиле на путним прелазима на којима
уређаји нису били у квару, али нису били активни -
Н
есреће на путним прелази-
ма у последње време су све
чешће. Једна од скоријих са
великим трагичним исходом била
је код Ниша, где је у судару воза
и аутобуса погинуло седморо пут-
ника аутобуса.
О безбедности на пружним
прелазима разговарали смо са
Милошем Марковићем, пензио-
нисаним иследником ванредних
догађаја на железници.
- Због незаконите примене
првенства пролаза на путним
прелазима Србије друштвена за-
једница трпи годинама огромне
људске, материјалне и нематери-
јалне штете. Силне милијарде као
створена вредност заједнице из-
губљене су и покопане у земљу у
принципу као људске жртве. Ма-
теријална штета се годинама на-
докнађује из осигурања и буџе-
та, а затим се буџет надокнађује
из пореза, плата и пензија. Не ли-
бим се закључити да је лопов ма-
ње штетан за заједницу од имао-
ца – носиоца права располагања
створеним вредностима које ло-
шим газдовањем „пропадају“ у зе-
мљу! – навео је Марковић.
Као електротехничар дошао
је у железнички саобраћај 1975.
године. Обуком и стажом маши-
новође до 1980. године стекао је
и потребна знања о начинима ре-
гулисања и одвијања саобраћаја
на путним прелазима, стандарде,
прописе и поступке.
- Касније, на пословима шко-
ловања машиновођа и ислеђе-
ња ванредних догађаја, подизао
сам, ширио и продубљивао знање
20
АКТУЕЛНО
о железничком саобраћају, као и
сопствене способности за приме-
ну тих знања. За решавање сложе-
них, редовних и ванредних ситу-
ација у железничком саобраћају
биле су неопходне и одређене
способности анализе. Поред сва-
кодневне самообуке, повремено
сам (негде до 1985. године), обуча-
ван и на семинарима код стручњ-
ака, специјалиста по областима.
У 1975. години Марковић је
затекао и аутоматске уређаје за
осигурање саобраћаја на путним
прелазима, производње „Сименс“
Немачка, који су и данас у употре-
би.
- По прописаним и изведеним
стандардима, контрола исправно-
сти тих аутоматских уређаја, ко-
је непосредно активира наилазе-
ћи воз, изводи се на два начина:
контролним уређајима у непре-
кидно поседнутом службеном
месту, са даљинском контролом
и надзором, и са израженим сво-
јством мане „ризик првог воза“,
и други начин, контролним свет-
лосним сигналима уграђеним на
потребном непосредном одстоја-
њу испред путног прелаза, код ко-
га је опасност од настајања квара
сведена на објективну меру. Док
се на барској прузи други начин
укидао, први се све више изводио
и где треба и где не треба. Изме-
ђу Ваљева и Диваца уграђено је
пет уређаја са даљинском контро-
лом, у просеку на свака два кило-
метра. Са гледишта безбедности и
уредности саобраћаја на путним
прелазима, извођачи овог назо-
ви пројекта су изложили проти-
вуречности и апсурду идеју, циљ
и намену ових уређаја. Замислите
воз од 1.200 тона и дужине 600 ме-
тара да се само на овом парчету
пруге зауставља и покреће на сва-
ка два километра. Замислите ко-
лико је ту киловата и гвожђа про-
пало у земљу. Колико је само ту
само смањен век трајања шина и
уређаја вучног возила и возила у
возу? Колико је само на овом пар-
чету пруге ремећен ред вожње и
смањена комерцијална брзина
возова, а није се увећала безбед-
ност саобраћаја на овом парчету
пруге већ се смањила итд. Међу-
16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
тим, и при овако изведеном про-
јекту на овом парчету пруге, све
побројане последице би биле не-
упоредиво блаже да се којим слу-
чајем регулација и одвијања сао-
браћаја вршила са поштовањем
првенства пролаза воза на овим
путним прелазима – навео је Мар-
ковић.
- Од изума воза, воз је увек
имао првенство пролаза на укр-
штањима путева и пруга без изу-
зетака. Ту непобитну чињеницу и
данас темеље и потврђују одред-
бе оба закона о безбедности сао-
браћаја, железничког и друмског.
С напоменом, да су одредбе за-
кона о безбедности саобраћаја на
путевима омекшаване после 2004.
године, али је снага права првен-
ства воза и даље неспорна! Да-
кле, у законитим поставкама воз
на путном прелазу има изричито
првенство проласка у односу на
друмски саобраћај. То је једино
решење које захтевају и потврђ-
ују технички, саобраћајни, еко-
номски, безбедоносни и правни
стандарди. Међутим, у животу, на
обезбеђеним путним прелазима
на којима су уграђени аутоматски
уређаји и када исти нису актив-
ни, возу је волшебно и незаконито
одузето првенство пролаза због
чега је друштвена заједница го-
динама изложена несагледивим
и немерљивим штетама.
- Основно и једино обезбеђе-
ње саобраћаја на путним прела-
зима је пројектовано и изведено
друмским саобраћајним знацима
и троуглом прегледности. Ауто-
матски уређај само увећавају ко-
личину осигурања на путним пре-
лазима на којима су уграђени!
- Ни у једној саобраћајној си-
туацији, аутоматски уређаји се не
могу и не смеју замишљати и де-
финисати као главно средство за
обезбеђење саобраћаја на путном
прелазу, већ само као допуна или
помоћ основном обезбеђењу сао-
браћаја изведеном друмским са-
обраћајним знаковима и троугло-
вима прегледности. На жалост, у
животу, аутоматским уређајима су
волшебно и незаконито дати уло-
га, значај и моћ који они немају,
већ имају неотклоњиво својство
опасне мане „ризик првог воза“ –
рекао је Марковић.
- Почетком волшебног и не-
законитог регулисања саобраћа-
ја на путним прелазима опремље-
ним аутоматским уређајима може
се сматрати 1994. година. У тада-
шњем издању Саобраћајног пра-
вилника за железнички саобраћ-
ај (важећи и данас) у одредбама
чланова 63, 78 и 79, путни прела-
зи на којима, из разлога квара или
сметње аутоматски уређаји нису
активни, дефинишу се као необе-
збеђени и наређује се и пропису-
је заустављање воза испред так-
вог путног прелаза и препуштања
првенства проласка свему што се
путем креће, од шлепера до сто-
ке! Дакле, супротно одредбама
оба закона за железнички и друм-
ски саобраћај, супротно технич-
ким, економским и безбедонос-
ним стандардима и логици!
- У почетку примене ових
одредби на путним прелазима
су кренуле непријатне ситуаци-
је неверице, конфузије, афекти...
Временом, учесници друмског са-
обраћаја су стицали умишљаје и
гајили закључке да „дигнуте рам-
пе“ не путном прелазу за њих има-
ју значење зелене светлости се-
мафора на раскрсници којом се
опозива значење знакова „Анрди-
јин крст“ и „стоп“. Незаконит, бес-
мислен и веома опасан умишљај
који годинама у друштвеној зајед-
ници Србије изазива страшне по-
следице.
- Пресудан утицај на прости-
рање овог трагичног умишљаја је
извршио „Медија центар“ Желез-
ница Србије. Затим су јавни сер-
виси и медији преузимали ову
небулозу, транспарентисали је
нашироко „заразили“ друштвену
заједницу.
Марковић је навео примере.
- Тешке несреће у Лајковцу
2004. и Ваљеву 2011. године су
се догодиле на путним прелази-
ма на којима уређаји нису били у
квару, али нису били активни. От-
правници возова, главни изврши-
оци инфраструктуре, имали су
прописану техничку могућност
да поуздано активирају уређа-
је и нису је извршили, напротив
УЖИЧКА НЕДЕЉА 1003

били су главни сведоци у суд-
ским процесима кривице маши-
новође?! У случају Лајковац, воз-
ач друмског возила непоштујући
знакове „андрејин крст“ и „стоп“
није препустио првенство прола-
ска возу, већ је био тужилац про-
тив машиновође уз сву подршку
формација инфраструктуре.
- Србија је на путним прела-
зима изложена огромним опасно-
стима, до катастрофалних разме-
ра. Решење је низ мера за враћање
првенства проласка возу на пут-
ном прелазу, без изузетка!
- Свака глава у Србији мора
знати да не постоје циљеви и мо-
гућности, ни у технолошки висо-
ко развијеним друштвима, да се
укрштавање на путном прелазу
може вршити као на путним рас-
крсницама. А и када би се уз по-
моћ науке неке могућности изве-
ли у пракси, онда би железнички
саобраћај и друштвена корист
били бесмислени и неисплативи
– закључио је Марковић.
ВРАТИТИ ОБРАЗОВАЊЕ О
САОБРАЋАЈУ У ПРЕДШКОЛСКО
Поводом полемике у јавности
о безбедности путних прелаза об-
ратио се и председник синдика-
та „Слога“ у Карго Србија (теретни
железнички саобраћај) Небојша
Дуканац. Он је у Ужицу рекао да
су сви прелази у систему Желез-
нице Србије сигналисани и обе-
збеђени додатном заштитом у ви-
ду полубраника и браника.
- Имамо око 1.600 прелаза
који нису обезбеђени додатном
опремом, али су сигналисани и
обезбеђени редовном верти-
калном сигнализацијом „андре-
јиним крстом“ и знаком „стоп“.
Основама саме сигнализације
возачи морају да се придржава-
ју, како не би долазило до суда-
ра пружних и друмских возила.
Сам је закон то регулисао и уре-
дио, да шинско возило има првен-
1003 УЖИЧКА НЕДЕЉА
АКТУЕЛНО
ство пролаза у свим ситуацијама нина да изађе и да му помогне да
где то није другачије сигналиса- безбедно прође – рекао је пред-
но. Семафори су регуласали сао- седник синдиката и додао је да
браћај, али то важи код трамваја. је проблем само у нашем систе-
Железница је дефинисала ситуа- му друштва, у васпитању, од по-
цију да уколико дође до квара по- родице, школе и самих односа у
лубраника, светлосних и звучних друштву, па предлаже да се обра-
сигнала, онда се обавештава ма- зовање о саобраћају врати и поч-
шиновођа воза и он врши зауста- не још у предшколском.
вљање, што не значи возачима да Решење проблема на путним
имају првенство пролаза. Маши- прелазима према речима Дукан-
новођа зауставља воз и пошто се ца је у даљинске ситеме, видео
увери да нема возила, и да је про- надзоре са очитавањем.
лаз обезбедио, он може да наста- - Ниједна држава нема обезбе-
ви. Али, шта се дешава? Дешава се ђене све путне превозе браници-
да мађиновођа стоји додатно вре- ма и полубраницима. Ми би тре-
ме, а да за то време возила прола- бало, према моћи у нашој држави,
зе не поштујући правило првен- поставити редован стални 24 са-
ство шинских возила. Зар им није та надзор са очитавањима и до-
чудна појава да воз стоји?! Возило ста већим казнама. Тај проблем би
мора да стане, да испоштује пра- се решио са мање од годину дана.
вило. Ако је стао воз не значи да Иначе, они који би свесно кршили
колона возила може да пролази закон требало би да буду кажњ-
и тако да блокира воз – рекао је ени са 300.000 динара и одузета
Дуканац. возачка дозвола – предложио је
Он каже да код прелаза, ко- Дуканац.
ји нису опремљени браницима Он каже да постављање једне
и полубраницима, свест учесни- рампе кошта 250.000 евра и да са
ка у саобраћају није до тог нивоа израдом пројекта, свеукупно кош-
да поштују сигнализацију, попут та око 300.000 евра, што сматра
„стопа“ и „андрејиног крста“. да је много.
- Многи возачи прелазе пругу - Код нас ће за десетак годи-
не обазируће се на те знаке. Мно- на на коридорима ићи брзинама
ги се ти прелази заврше са већ- преко 160 км на сат, где неће би-
им последицама, са жртвама. Они ти ниједног путног прелаза и биће
сматрају да ће проћи пре воза. надвожњаци и подвожњаци, од-
Има возача који зауставе возило, носно саобраћај ће се регулисати
погледају лево и десно, па иако је денивелацијом терена. Уградњом
видео воз и процени да може да браника или полубраника паре би
прође, он крене, а то је прецењи- биле бачене, а израда видео над-
вање самог себе. Може да се деси зора и очитавања је далеко јефти-
да се возило поквари баш на пру- није и чак би имали средства да се
зи. Ако треба возач мора да чека и инвестирају за безбедност – закљ-
20 минута и да позове другог воз- учио је Дуканац.
ача иза себе да погледа да ли има Искористили смо прилику да
воз и ако нема да прође. Или ако га питамо колико је радника же-
је магла, непрегледан видик, он- лезнице остало без посла у про-
да није много да возач стоји по- шлој години и колике су отпре-
ла сата, нека нађе неког мешта- мнине.
16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
- Око 1.000 запослених је
остало без посла. За два преду-
зећа Србија карго и Инфраструк-
тура железница су били програ-
ми решавања вишка запослених,
док Србија воз није имала тај про-
грам. Дошло је до преласка не-
ких радника из Инфраструктуре
у Карго, а то су прегледачи кола,
манервисти, који су неопходни у
Србији карго. Дакле, око 300 рад-
ника прешло је из Инфраструкту-
ре у Србија воз и Србија карго, а
из тих предузећа је планирано
да се отпусти око 850 радника
уз отпремнине. Око нове године
ће морати да се изађе са конач-
ном цифром колико још мора да
остане без посла. Отпремнина је
била врло мала, 240 евра по го-
дини радног стажа – објаснио је
Дуканац.
На питање у каквом је стању
пруга Београд – Бар, он каже:
- Први пут од постојања пру-
ге Београд - Бар наш председник
је изјавио да је са директором
Руских железница, договорио да
ће се радити капитални ремонт
пруге Београд – Бар, од Ваљева
до Врбнице, што је за нас веома
охрабрујуће и даје нам наду да ће
се то дестити. Од Ужица до Врбни-
це пруга је доста израубована, ис-
трошена за 40 година. Просечна
брзина воза од Бијелог поља до
Београда је око 35 км на сат, са
стајањем. Без обзира што је пру-
га Београд - Ваљево ремонтова-
на и доста је добра, тај се просек
квари од Ужица до Бијелог поља.
Од Ужица до станице тертна При-
јепоље иде око 30 на сат, без сиг-
нала, стајања, укрштавања. То не
привлачи путнике. Квалитет пруге
је врло лош и истрошеност вели-
ка. Та пруга је стратешки део, јер
излази на луку Бар – рекао је Ду-
канац и додао да су и локомоти-
ве за теретни саобраћај старе око
40 година.
- Оне су за инкасацију. Европ-
ска банка за обнову и развој пре
око осам година дала је средства
да се изврши ремонт локомитва,
али он није реализован за то, већ
за набавку десет нових вишеси-
стемских локомотива. Али, те ло-
комотиве су више намењене за
међународни саобраћај због на-
чина напајања електричном енер-
гијом. Нама би било боље да је ре-
монтовано 30 старих локомотива,
а да нису узели нове, јер се цене
скоро поклапају – рекао је Небо-
јша Дуканац.
Звездана Глигоријевић
21
 ДНЕВНИК ЈЕДНОГ БЕСПОСЛИЧАРА
Н
овогодишњи дочек је, као у стара до-
бра времена отпочео уз ТВ програм.
“Ја бих да гледам Кесића, ако није
проблем”, стидљиво је предложила Јасна.
“Наравно да није проблем”, рекао сам,
трудећи се да управо тако и изгледам, уве-
рљиво и опуштено. Немам ништа против Зо-
рана Кесића, али мени одавно, из неког раз-
лога, више ништа није смешно. Нарочито ако
се шаљиве досетке заснивају на понављању,
цитирању или парафразирању свакоднев-
них гадости којима смо свакодневно изло-
жени, а ово је још била свечана, новогоди-
шња емисија. Годишњи избор, компилација
беспризорности, бахатости, алавости, крше-
ња устава, закона, свих вредносних и морал-
них начела - преглед најубојитијих и најод-
вратнијих сношаја у здрав мозак, могло би
се рећи. На моју велику жалост, вечера је већ
била припремљена, па нисам имао никакав
изговор за ескивирање ТВ екрана.
“Ово је за мене понижавајуће подсећа-
је шта све трпимо, и ћутимо... И нимало ми
није смешно, и поред несумњивог хумори-
стичког потенцијала”, прокоментарисао сам
дискретно тај ТВ испад нешто касније уз ве-
черу, искористивши тренутак док је Јасна те-
лефонирала.
“The Soul Searchers” са новог албума “The
True Meanings“ Пол Велера значајно је попра-
вио ствар, а нарочито “Heart of Gold“, Чарлс
Бредлијева обрада Нил Јанговог стандарда.
У неком тренутку смо се бацили на преслу-
шавање плоча, пријала је та топлина аналог-
ног звука.
“Е, да је Ал Грин имао бар једну сису, оже-
нио бих га без размишљања, рекао је једном
приликом Чак Бери”, прокоментарисао сам
након што смо одслушали “Love and Happin-
ess”, уз слатку питу од хокаидо -бундеве, јабу-
ка и сувих шљива. И ето, тако се спонтано ор-
ганизовани дочек Нове године неочекивано
претворио у сасвим пријатно, сасвим нор-
мално вече. И, ако бих баш морао да одабе-
22
ПИШЕ: ЗОРАН ФИЛИПОВИЋ
Блудничка
меланхолија
рем неку народну пословицу за закључење
ове причице о новогодишњем дочеку, ода-
брао бих ону о познавању дана по јутру.
***
“Е, супер је овде”, дочекао ме Урош на
вратима велике сале некадашњег дома ЈНА.
“Ушао сам малочас и видим на бини ориги-
нал Битлсе, који при том звуче баш као пра-
ви”, деловао је баш одушевљено. “А онда у
углу бине видим познату силуету са шеши-
ром како се одлучним кораком пробија у
прве редове и почиње да игра”, завршио је
кроз смех.
“Значи, Мишо је стигао”, прокоментари-
16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
сао сам, понешто забринутим тоном - јер ноћ
је дуга, а изазова много. Празници су ионако
прилика да се окупе пријатељи расути на све
стране, од београдских, па све до интеркон-
тиненталних Ужичана, и да се, зашто да не,
мало провеселе сви заједно, пребирајући по
слатком талогу успомена, уживајући у оном
фином, заборављеном осећају множине.
Након што је концерт завршен, пресе-
лили смо се у “Чајџиницу”, где се настави-
ло са индивидуалним забавним програмом,
ништа мање занимљивим. Али, да се разуме-
мо, неке ствари које су се десиле у кафани,
у кафани треба и да остану, и тачка. Углав-
ном, могу да кажем да је година наставила
у сличном тону као и на дочеку: мало, мало,
па би се на обзорју указале назнаке нормал-
ности. Леп напредак у односу на годину иза
нас, нема шта.
***
Стигло се још за празнике попети на
планину завејану снегом, угостити неколи-
ко драгих људи који се не срећу сваког да-
на, а онда је на црном коњу дојахала незва-
на и сама блудничка меланхолија, што би
рекао Ф. М. Достојевски, неумитни прати-
лац пост-празничне српске апокалипсе. Ја
се са тим чудом и покором све теже и те-
же борим, морам да признам. “Размишљ-
ај позитивно, рекли би инстант-стручњаци
за лечење душе, и додали би: “све ти је то
из главе”. Не спорим, али ипак мислим да
има и нешто, да извинете, и из дупета; ако
ништа друго, треба га повремено помери-
ти са мека душека и отићи макар у лагану
шетњу. Кад смо већ код тога, можда је до-
бра прилика да цитирам ону помало изли-
зану, али мудру мисао која гласи: Мишље-
ње је као дупе, свако га има, што би рекао
Иво Андрић. Или Меша Селимовић, нисам
баш сигуран. Можда Чарлс Буковски, ко ће
му га знати. Повремено интернет-шаљивџ-
ије затрпају мреже лажним цитатима - жи-
вотним мудростима и практичним савети-
ма са потписима и фотографијама славних
и свима знаних аутора, који и не слуте да су
у загробном животу аванзовали у такозва-
не лајф коуче, инфлуенсере, или како се већ
то зове. Чист постмодернизам, нема шта. Та-
ко је давно, у једном роману Светислав Ба-
сара у фусноти цитирао особу по имену Х.
Палдум (не могу сад да се сетим ни назива
романа ни цитата, можда кад празници из-
ветре до краја). Они млађи и наивнији чита-
оци би вероватно истог тренутка провери-
ли на интернету о коме се ради, можда под
Х. Паллдум, јер је речена мисао била крајње
мудра, филозофска, али узалуд. У питању је,
наравно, била Ханка Палдум, интерпрета-
торка народних новокомпонованих мело-
дија, позната између осталог по два хита ко-
је јој је написао Милић Вукашиновић, онај
са кожним шеширом што се просеравао по
ријалити-шоу програмима, док се нису поја-
виле још веће и опасније будалетине. Али те
две песме што је написао за Ханку су ствар-
но добре, нарочито она Црне косе.
УЖИЧКА НЕДЕЉА 1003

1.
Не ваља се:
ковати коња по мјесецу, па ма-
кар та мера заштите претходила
целоноћном јахању и мерама за-
штите на циљу, рецимо, у чардаку
са лепом девојком, очију уморних
од чекања једног од оних у власти
тог моћног сателита;
нагазити вучји сугреб на рас-
кршћу, тамо где је бајо земљу раз-
дрпао, јер се много пати док се не
пронађе неко упућен у отклања-
ње црвених мрља на кожи, свра-
ба, грознице, бунила и лаганог га-
шења;
јести жут снег, ма колико да
верујеш у благотворно дејство
уринотерапије на болешчине и
лепоту лица твог; једноставно, не
знаш шта је донор жутог адитива
хтео да поручи и је ли то уопште
први јутарњи млаз.
Много тога се неваља, па се на
предлог о освајању Тамне стране
Месеца може очекивати одговор:
„Никако, ја варујем!“. (Мада смо ми
то о тамошњем мраку утриповали
из поткултурних урадака рокера,
фантастичара и филмаџија.)
2.
Кад се по Мрежи пробере,
браћа Кинези су слањем Зеца од
жада на Удаљену страну Месеца,
ону заувек окренуту од наших по-
гледа и вучјих завијања, убележи-
ли плусић у Дневник Искорака.
Панораме слепљене од осам-
десет фотографија, филмиће од
4700 кадрова и појединачне при-
зоре слали су, природно, преко
Сврачјег моста, јер директна ве-
за с Оном страном било чега, као
прво, није могућа, као друго, тај
што уме обично неће да буде до-
носилац и тумач вести с оне стра-
не завесе.
Због стила, моћних имена и
поп-културне симболике, кине-
ско ковање по мјесецу, с оне стра-
не, равна се на на полеђини мојих
очних капака с призором црвеног
„Тесла“ кабриолета, с астронаутом
за воланом и Бовијем на касета-
шу; заједно броде кроз испрепле-
тане Тамне стране и варовања у
која нас повијају од рођења и на-
ши, и њини.
И смеши ми се брк као Чару-
ги кад чује певца тамо, у селу; или
накренем главу као певац кад чу-
је лаки корак Чаруге, у неким све-
товима познатог као Иво Грегуро-
вић, док пролази поред тараба и
чардака с дјевама и, све лакши,
иде ка горе поменутој раскрсни-
ци да сачека превоз до места у
1003 УЖИЧКА НЕДЕЉА
УЖИЧКЕ ЗИДНЕ НОВИНЕ
ТАМНА СТРАНА
тмини на ком се јебачи се удубио у ноћне билте-
окупљају. не и дневне заповести
И све замишљ- дамског маркетинга
ам како би смо то – то сте ми ви, рек-
ми; добро, не нуж- ли, пријатељи мо-
но ми, већ ови што ји и без вас о томе
иза нас ступају у свет ништа не бих знао.
одустајања. И обавезно, уз
Опет, сетим се и ка- обавезно згражавање,
ко су на крају деветнае- прича о талентованим
стог века њих неколицина обј- клинцима, који разбијају по све-
аснили прилично завраћеним ту на такмичењима из математи-
Ужичанима (који су бацали живо- ке, информатике, физике...
тињске лешине у Ђетињу, сво мгу- Треба их на насловне стране,
ће ђубре и излучевине у бисер- каже мој друг, уместо курава.
воде и потоке, који су посекли све Таман посла.
што из земље расте да ложе и про- Клинац с медаљом, колико
дају, који су брзо спадали са снаге год жељан био да му ставе лик
од живота у нечисти и широке па- тамо где се малопре ширило не-
лете паразита...) тајну светла и Тес- ко олупано дупе, мора знати шта
линог принципа, увијене у идеју о је систем предвидео за њега и ме-
непропадању, о животу. даљу, и то одмах.
Рецимо, пријатељи моји, за
ту и такву медаљу већ из средње
улеће на буџет на факултету о ком
машта.
За следећу, стипендија и на-
говештај запослења у институту
који стварно нешто ново и корис-
но ради.
За ону тамо, помоћ при сређи-
вању и објављивању чланка у ре-
ферентном научном часопису...
И живот у ком се зна који по-
тези и успеси учвршћују пут успе-
3. ха.
Па како ћемо онда да се дого- Не треба их гурати у просто-
воримо ако свако вуче терет коч- ре окупиране ријалити живљем;
ница, гвожђи, зубатих гребена, иа- треба им створити нише и места
ко и не зна шта та имена значе? на која такав свет ни уз помоћ сил-
Па куд ћемо ако нас је школова- них пара и медија неће моћи да
ње оспособило само да пониша- привири, већ ће се увек осећати
нимо слабе тачке и ране, и то сла- као мучени Ужичани из накривљ-
дострасно, и одмах прогласимо да ених земљаних кућица док су слу-
се са нама, оштећенима не може шали од визионара шта је то хи-
рачунати за корак у сутра, значи, дро-централа, шта је то воз, „шта
не ваља се... је то јаја“.
Има и шта се ваља, пријатељи Треба им рећи да смо пропу-
моји, има. стили превише добрих прилике
А има ли ко? за избављење из света немогу-
И може ли се пробити кроз бу- ћности и да су нам нада за иску-
љуке оних што коче варовањима пљење.
у не ваља се и веровањима да је 5.
пропаст извесна и сваки труд је- Кинези су на ону страну од-
сте самообмана? нели семена биљчица, укључују-
4. ћи парадајз; по неким текстовима
Кад се по Мрежи пробере оно и чауру свилене бубе.
мало Кинеза, Тесли, певаца и ха- Да виде како то успева.
јдука, ових дана је остајао силни Да сам знао на време, про-
зграж: нека је у неком ријалитију брао бих семенки „волујског
признала да се потурала за паре срца“, очуваног у Симића дома-
и трком носила паре мами кући; о, ћинству, и приложио за засад с
не, нисам ја то запратио, нити сам оне стране.
16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
И куд мисле да су кренули без
малине „виламет“, припадајућих
кочића и жица?
6.
Иако се набраја шта горе од
драгоцених метала има, и није не-
важно ко је први побадао кочи-
ће (за парадајз), закон Outer Space
Treaty забрањује поседовање не-
беских тела, а признаћете, Месец
поред магичних својстава има и
те одлике; и државама, и приват-
ним лицима.
То, наравно, није спречило Де-
ниса М. Хоупа да у Сан Франциску
укњижи власничка права на Ме-
сец, сачека законски рок од осам
година у ком се могу изнети при-
медбе и, пошто их није било, поч-
не продају плацева по врло при-
хватљивим ценама.
Џаба му посао.
И са оне стране постоје дан и
ноћ, али нема сумрака, нема сви-
тања.
7.
Заиста је велики сваки Запад-
нобалканац који на помен Месеца
и наших социјалистичких фавела
не помисли на Пишоњу и Жугу.
И због раскорака између ма-
лих живота и маштарија о вожњи
„Теслом“ по Тамној страни и уда-
рања чампара четвртом Зецу од
жада.
Кад маштам, не штедим.
Бојим се, пријатељи моји, да
би данашњи Пишоња и Жуга били
главни у ријалитију, где, кажу, све
има своју цену: шамар, љубав под
јорганом, признање да си курва
или хомосексуалац...
Можда би помагали Денису М.
Хоупу у продаји Месечевих пла-
цева нашим богаташима, кад већ
плацеви на Тргу партизана припа-
дају Вишњи од побадања првог
кочића. Можда би стигли и до мо-
ра, можда би успели да се угурају
на све уситњеније насловне стра-
не танких новина... За све то зна-
мо рецепт, знамо начин.
Не знамо како од идеје о веш-
тачкој рибици настаје светски ги-
гант „Рапала“, од идеје о телефону
„Нокија“... Или је систем непробо-
јан.
Без тог знања, пријатељи моји,
могу нам се уста осушити од при-
ча шта нам раде, шта гледамо, шта
деца уче...
Без тог знања, овако нам је.
8.
“There is no dark side
of the moon really.
Matter of fact
it’s all dark.”
23

ПРОДАВЦИ ЗНАЊА 2
Радни дани предуги, а викенди прекратки
- Необичне приче о успешним људима дијаспоре, о којима се мало зна и ретко пише -
Н
акон „Угледајте се на њих“
(2008) и Продаваца Знања
(2009), ово је трећа књига:
Продавци Знања 2 - Необичне
приче о успешним људима дија-
споре, о којима се мало зна и рет-
ко пише, написана на 125 стране,
издавач је „ПРИЗМА“ Крагујевац.
На насловној страни је слика Сто-
пића пећине, која је као и моји ју-
наци једно савршенство, коме се
тек у последње време више по-
свећује пажња. Као и што наслов
каже, овде су приче о онима, ко-
ји својим знањем, радом и памећу,
без кумовских и родбинских веза
стижу до успеха у иностранству, а
при томе не заборављају Ужице,
Златибор и свој завичај, и често
му се враћају.
„Некада давно живео у некој
земљи син једнога ковача који је
кренуо на далеки пут да испуни
свој сан. Књига Срећка Стопића
Продавци знања 2 прича је о ис-
пуњењу тог сна, али она није ба-
јка. Реч је о књизи која нас свој-
ом садржином учи да испуњење
сна главног јунака из бајке није
ствар фикције или давних време-
на у којима је доминирала магиј-
ска свест која је веровала у чуда.
Мирјана Стакић (Рецензент),
БАЈКА О КОВАЧЕВОМ СИНУ
И у овом времену глобализације,
брзог живота и заборављања на
неке основне људске вредности,
чуда не само да су могућа, већ се
24
НАШИ У БЕЛОМ СВЕТУ
Жељко Поткоњак из Дубаиа у посети Ужицу
и дешавају. Потребно је веровати ем за детаљ и смислом за хумор,
у себе и своје потенцијале, али и чак и када је он окренут себи, ау-
вредно радити и образовати се. тор нас упознаје са основним мо-
Како то остварити, како одолети тивима због којих је књига и на-
бројним изазовима и искушењи- стала. А они су да исприча причу
ма, како, попут ковачевог сина, о успешним људима, главним ју-
успети да на далеком и непозна- нацима бројних необичних бај-
том путу оствариш свој сан, само ки који својим успесима у профе-
су нека од питања на која ћемо од- сији јуре напред да би створили
говоре наћи у овој необичној књ- нову будућност себи и другима и
изи.“Необичност садржине књиге тако постају „своји на туђем“, го-
потврђује и оно што је имплици- сти председника бројних држа-
рано њеним поднасловом „Нео- ва, који их позивају да им укажу
бичне приче о успешним људима поштовање и доделе награде за
из дијаспоре, о којима се мало зна научни рад. Аутор указује да из-
и ретко пише“. И приче су, заиста, вор у реалности за бројне јуна-
необичне, уколико под подразу- ке оваквог типа непресушан, јер
меваним хоризонтом очекивања број Срба који су напустили Срби-
претпостављамо да ћемо сазна- ју само у последњим деценијама
ти уобичајене повести о живот- овога века износи преко пола ми-
ном путу наших успешних Срба у лиона. Њихов број за нас као зе-
дијаспори. Квалификатив необич- мљу није нимало похвална чиње-
ности приче добијају захваљујући ница, али њихови успеси у свету,
личном стилу и креативности ау- јесу. Стопић је одабрао да пише
тора. Оригиналност и смисао да само о онима које добро позна-
лепо и сликовито исприча причу, је и чији рад прати годинама, о
Срећко Стопић нам открива још у људима који немају право на не-
самом „Уводу“ ове необичне, али успех, јер се од њих очекују само
у најпозитивнијем смислу те ре- победе и позитивни резултати. А
чи, књиге. Са изузетним осећањ- циљ му је да се на дијаспору не
16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
гледа банализовано, само као на
људе који шаљу новац својој по-
родици, већ да је прикаже као део
нас, у циљу јачања свих веза које
помажу да се обострани потенци-
јали испуне“.
Поменућу главне јунаке и не-
ке њихове реченице извучене из
прича о њима:
Горан Гогић-Бамби, матема-
тички геније из Шапца, запослен
у Лос Анђелесу:
“Човек гледа свет из једне тач-
ке и мисли да све зна, а онда се
помери у неку другу, и свет из-
гледа толико другачије да схва-
тиш колико је онај твој претход-
ни поглед био само једна небитна
верзија. Пре него што одеш из за-
вичаја, мислићеш како се виљуска
и нож држе у левој и десној руци,
а онда одеш у свет и видиш људе,
који и не знају за виљушку, него
једу дрвеним штапићима, и још
су образованији и паметнији од
тебе!”
Ужичанка Слађана Стојковић-
доктор физике у Тулузу (симулира
слетање авиона)
Дани су овде у Тулузу преду-
гачки, а викенд брзо брође.
Златиборац професор Мило-
ван Фустић, доктор геологије у
Канади: већину научних радни-
ка овде није дочекао црвени те-
пих, па је научни рад много више
ризичан
Магистар металургије Жељ-
ко Поткоњак из Прибоја - главни
инжењер на бродоградилишту у
Дубаиу
Свако је за себе посебна јед-
начина са много променљивих, и
треба добро проценити и напра-
вити калкулације шта хоћеш и ко-
ји су ти приоритети у животу
Лазар и Милос Братић из Бе-
ограда- студенти електротехни-
ке на Техничком Универзитету у
Ахену
Успех лежи у породици, ва-
спитању деце и везаности за свој
завичај
Борјана Богдановић из Бео-
града, докторант биохемијског
инжењерства на Клиници у Мин-
хену
Овде су ветрови прејаки, али
живот у Ахену ми је донео такве
догађаје о којима сам у Србији
УЖИЧКА НЕДЕЉА 1003

могла само да сањам
Чеда Ловрић пореклом из
Славоније - возач, електричар и
власник ресторана у Ахену
Свој на туђем! Наш живот се
одвија из мрака у мрак
Лариса и Зоран Симић из Бео-
гради - доктори стоматологије са
својом праксом у Ахену
Имамо срећан живот, породи-
цу, пријатеље, здравље, одличан
посао и недостаје још само више
времена да бисмо све постигли
Доктор металургије из Младе-
новца Стојан Ратковић- Запослен
у Мерцедес Бензу у Манхајму
После толико година ван Срби-
је, тешко се поново уклопити у он-
дашње друштво и систем рада
Професор Страхиња Зечевић
из Ариља-запослен у приватној
фирми у Сан Диегу
Ако нешто знаш и умеш, ако си
вредан и одговоран, а то твој газ-
да препозна и искористи у при-
бављању пара за даља истражи-
вања, онда је свима добро, а пре
свега мојој деци и унуцима
Божо Јовичић из Теслића - ма-
стер студент запослен у Постбанк
у Бону
Новац је у Банци најсигурнији,
и треба га паметно улагати
Сарајлија Мирослав Пејовић
- дипломирани филмски монта-
жер запослен на WДР телевизи-
ји у Ахену
Ти мораш увијек да пробаш
да направиш нешто ново, јер ти
то можеш
Сем ових прича, ту су и неке
моји савети и присећања: Коваче-
ва прича или то је био мој отац;
Ко је и шта је Дијаспора; Будите
на правом месту у право време и
сачувајте смиреност, Све најлеп-
ше о мојим домаћинима; Из мрака
у мрак; Фудбал-мост међу људи-
ма; Три пута сам видео фудбал-
ског генија-Срба Стаменковића,
и Моја формула за успех. Мој мо-
то је да мислим увек на сутрашњи
дан, борим се да усрећим некога,
јер твоје је само оно што други-
ма даш. Имајући у виду ону Ми-
нимаксову „Живот пише романе,
а људи читају стрипове“, верујем
да ћете наћи времена за ову књ-
игу. Ако не успете у томе, онда до-
ђите у Велики парк недељом, да
гледате како ме фудбал повезује
са ужичким фудбалским легенда-
ма: Мисаиловићем-Мисом из Био-
ске, Рајевцем-Дулом, Токмаком,
Војчом и његовим сином, Грбом,
Рађеном, Чкаљом, Митром, Вири-
ћем...
1003 УЖИЧКА НЕДЕЉА
КОМЕНТАР
ПИШЕ: ЗДРАВКО ТОШИЋ
Дипломци факултета илузија
Д
анашњи свет, пун медија, од елек-
тронских до штампаних, затрпава
нас као никад безбројним инфор-
мацијама. Ми их гутамо редом, хтели
или не. Наизглед, оне су бесплатне, ла-
ке за конзумирање, на дохват руке, ма-
гично привлаче. Изгледа као да нуде бо-
гатство, срећу, нове могућности, слободу,
лишавају самоће. Када би постојао неки
прототип машине која би нам испостави-
ла рачун за живот у данашњој култури, наметнутој,
знали бисмо да ли то нешто вреди или не. Апсолут-
на превласт економије брише смисао живота. Још
нико није успео да истражи и измери дубине пакла
у којем настаје то лажно бљештавило које манипу-
лише и деформише. С правом се можемо запитати:
постоји ли било шта ван манипулације? Да ли то у
класном друштву у коме живимо, експлоатација са-
мо мења област и облик и никада не престаје? Како
то да никада више богатства и бљештавила и никада
више глади, сиромаштва и духовне беде?
У нашем друштву доминирају рекламе забаве и
сна, пропаганда и манипулација власти. Наизглед,
али само наизглед, чини се да оне немају ништа за-
једничко. Али рекламирајући и манипилишући, про-
извођачи остварују основни, а скривени циљ - да
контролишу тржиште. Баш као и политичари, мани-
пулишући народом због сопственог интереса који је
повезан са тим истим тржиштем. Данашња нам власт
у Србији не говори о својој користи и дилу до чега јој
је једино и стало, већ о нашим проблемима, стандар-
ду, запошљавању, Косову, просечном личном дохотку
и држави, за коју ју је баш брига. Њен једини мотив
је да манипулише и да траје, не због нас и наших по-
треба, већ због своје похлепе и себичности.
Проблем српског друштва је у томе што се од
Милоша до данас суштински није променило. У 19.
веку је живело у сукобу Карађорђевића и Обрено-
вића, касније четника и партизана, а данас патрио-
та и издајника. Једни су за Европску Унију и Амери-
ку, други за Русију и Кину. Лако се страна промени,
па обичан човек не зна шта да мисли и лако постаје
овца. Како су с почетка 19. века две сурове и рато-
борне породице постале династије у Србији, тако и
данас анонимуси, бескрупулозни, бахати, сирови и
незналице постају власт. Двеста година је прошло,
а ми немамо изграђене механизме корекције вла-
сти и њене контроле. Зато нам се лако десило да
имамо аутократију и немамо демократију. Зато нам
криминалци, олош, бахати и силеџије стичу Србију,
а не вредни и неимари. Зато влада безосећајност, а
не слога. Зато смо слаби, а не јаки.
Уместо да убрзано изграђујемо институције и
демократију као темељ државе коју ћемо оставити
поколењима, данашња власт се суновратила у вар-
варство изграђујући аутократију. Уместо институ-
ција које ће спроводити легитимну вољу друштва,
умних и прогресивних који ће нас водити, имамо ау-
тократију која нам се смеје у лице и још прети. Не-
одговорна, ни на једно питање нема одговор. Му-
ти воду, избегава истину. Није то држава у којој смо
мислили да ћемо живети.
16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
Наметнути друштвено жртвовање
није нова идеја. Мали је број случајева
у историји у којима је то било оправда-
но. Прикривајући лудило, друштво пре-
узима болест појединца. Болест здравих
огледа се у раскораку између здравора-
зумног поступања и рационалног при-
свајања свега што се може присвојити.
Спремност да се привремени добитак
и сигурност плати покорношћу, страхом
и трбухозборством, јесте снага која се протраћи, а
могла се искористити за уздизање. Уздизање које
неће бити привремено. Градећи своју доминацију
на слабим и потлаченим значи развијати у себи ба-
хатост, задртост, грубост и способност за насиље
као најјачи адут за вршење власти.
Историја људског друштва пуна је сведочења о
томе како су се манипулацијама покретале велике
групе људи, чак и народа у ратове, атакујући на њи-
хова осећања, мишљења и веровања. Не треба смет-
нути са ума да се иза тих манипулација увек крио
лични интерес или сулуде и шизофрене умишљено-
сти појединаца. Мудро би било подсетити се 1938.
године, када су Американци Хитлера прогласили за
политичара године. Није требало дуго времена да би
се сазнало да се ради о болесном убици и монстру-
му. Ни покорна дружина око њега није била ништа
боља. Није била ништа друго до група варвара, пљ-
ачкаша и лопова уметничких дела, злата и другог
блага. Знамо да су и они своју доминацију градили
на слабим и потлаченим и развијали у себи суровост,
грубост, нечовечност и способност за насиље и уби-
јање као једино средство вршења власти.
Хуманизам је једино вредно стајалиште са кога
пристојни људи могу и треба да врше критику свега,
па и манипулације која тако покварено своди чове-
ка на ствар. Упркос свему, човек се не сме одрећи
одговорности за све што се дешава око њега. Ако
то учини, сам се претвара у роба и робу. За тргова-
ње, за продају. Баш као и све робе на тржишту и он
почиње да се рекламира и манипулише. Тако ства-
ра ривалство са другима у коме реклама потискује
истину. Политичка пропаганда постаје циљ. Заузми
све медије и сервирај лажи. И тако сваки дан, док
лаж не постане истина, а истина лаж. И док наши
животи не постану ријалити. И што нам је претери-
вање било луђе, несмисленије, наилазило је на ви-
ше уважавања. Умереност и пристојност тумаче се
као слабост и издаја. На сваку паметну реч обруша-
вала се медијска лавина менталног гноја.
Отворена критика било ког појединца из власти
због неодговорности и незнања, тумачи се као на-
пад на државу. То указује на чињеницу да су се неке
малоумне главе поистоветиле са државом. Уместо
одговора на питања која муче ово друштво, наме-
ћу се питања која само скрећу пажњу. Шта решава
питање избора, без спремности да истина, слобода
и равноправност буду део наших односа? Шта они
могу променити, ако све ресурсе државе заузме јед-
на интересна група?
Не заваравајмо се, место илузионистима је ипак
у циркусу.
25

ПРАЗНИЦИ У ЛОНДОНУ (2. ДЕО)
- Божић и Нова година на Острву, како се славе, шта им претходи и следи…
Конзумеризам, алкохолизам и други празнични феномени. А и „ђе сам ту ја“ део приче,
за који смо читаоце ускратили у прошлом наставку -
Д
ок ово читате, у Лондону
се већ завршила ового-
дишња сезона Божићних
празника. Прошли су Божићи (и
онај који Војвођани зову „швап-
ски Божић“, и овај који се слави
13 дана касније, наш), а прошле
су и Нове године, и она званич-
на и једна од оних мање позна-
тих Нових година, тзв. Српска.
Кинеска и друге егзотичне Но-
ве године тек треба да дођу на
Острво.
ПРАЗНИК (К)ОД КУЋЕ
А божићно-новогодишњи
празници су на неки начин се-
верњачки ферагосто. Осим
продавница и понеког рестора-
на, највећи део фирми затвара
капије на тих недељу дана. Не-
ке, истини за вољу уз обавезу
својим запосленима да „раде од
куће“. Колико је, најчешће, про-
дуктиван рад од куће, најбоље
илуструју моје колеге Индијци,
који су скраћеницу „WFH“ („Wo-
rking from Home“, „рад од ку-
ће“, такорећи - „РОК“) у интер-
ном жаргону заменили са „WTF“
(„What the F..k“, одн. „ШКК“ ка-
ко би казала данашња младеж).
Божићно-новогодишњи праз-
ници су, дакле, време за непо-
требне куповине и нездрава
претеривања у храни и пићу, а
при свему томе готово нико не
прави „руску“ салату.
КУМОВИ У ПОСЕТИ
Негде јесенас, знајући да,
што због новог посла, што
због неповољно распоређе-
них школских распуста, нећемо
нигде, позовемо кумове у посе-
ту Лондону, а и нама. Погодило
се да су долазак темпирали баш
на бивши Дан армије, који је, у
ствари, дан раније него Дан ар-
мије, и када је основана чувена
Прва пролетерска бригада, али
се из непознатих разлога (неко
би рекао јер је оригинални да-
тум у ствари Стаљинов рођен-
дан) славио дан касније, када је,
наводно, славна бригада има-
26
ЛОНДОН КОЛИНГ
Како посећи бадњак
у лондонским шумама
ла свој први борбени ангажман.
Кумови долазе у нешто окрње-
ном саставу, али са чврстом на-
мером да празнике обележимо
традиционално, СФРЈ-евски, уз
кисели купус, ракију и телеви-
зијске репризе. Или, што би кум
рекао, да се понапијамо ко за-
ставници. Разне вашарске но-
вине би на овом месту напи-
сале „нећете веровати шта се
после догодило“. Погодиће-
те једино ако сте агностик, јер
није се догодило ништа.
Кажу да су празници стрес-
ни за малу децу, која се због но-
ћних седељки и бескрајних ве-
чера оних старијих, заморе те
буду неиспавана, па тако и пла-
чљива и љута. За људе (и даме)
позног средњег доба, стрес је
устукнуо пред искуством – нис-
мо себи дозволили ексцес који
би нас коштао мамурлука и се-
кирације.
Једно од вечери у кући по-
кушали смо да прекратимо вре-
ме уз игру имена. Ону коју сам
описао у претходном броју,
као извор пар баш грандиоз-
них срамота на забави у фир-
ми. Ту се видело колико далеко
може да оде кућно неваспита-
ње. Мојој млађој кћери мангу-
16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs
парија је налепила име српског
председника - узурпатора. Де-
војка јесте рођена ван Србије,
али није глупа, па је после 4-5
рунди питања схватила је о ко-
ме је реч. Није, међутим, мог-
ла да се сети имена па је питала
„јесам ли ја ...“? На овом месту
употребила је фразу које би се
чак и „Свињфoрмер“ постидео
када пише о „жутима“.
Подсетило нас је то и на
разлог зашто су у „наше вре-
ме“ новогодишњи празници
били мање стресни. Нисти смо
ми гледали родитеље нити они
нас. У овим крајевима се пре-
причава велика бламажа када
су, желећи да од прославе на-
праве занимацију за целу поро-
дицу, рекли клинцу да украси
јелку. Кад је питао чиме, од-
говорили су му да окачи „ba-
ubles“. Kaда је малишан питао
шта су то „baubles“, рекли су
му „balls“. Проблем је што ова
реч на енглеском не значи са-
мо кугле, него и „м*да“. Погађ-
ајте чега слике су биле окаче-
не на јелку.
ПРАЗНИК У ГРАДУ
Ако се пред Божић купује
као да је следећи дан Судњи
дан (поменух у прошлом бро-
ју паралелу са комунистичким
„ослобађањем“ Сајгона, вијет-
намске престонице; таква не-
каква слика) а не дан рођења
Богочовека, сам Божић се про-
славља међу својим најближи-
ма, уз (пре)обилан оброк, али
без много буке и без гостију ко-
ји нису „породица“. Након орги-
је потрошаштва („конзумериз-
ма“, ако морам да се изразим
учено) настаје кратки, знатно
тиши пост скриптум, а онда до-
лази Нова година.
Нова година је у перцепцији
Лондоњана много мањи праз-
ник него „Крисмас“ („Christmas“,
Божић), али се свеједно слави,
није да се баш прећути. Слави
се на начин који сам запамтио
из своје младости у Ужицу, да-
кле опет уз храну и пиће, али и
заједно са другима, понекад и
са потпуним незнанцима.
У самом Лондону се тако
одржава централна градска
прослава. Од мог досељава-
ња у град (Лондон), прослава
се одвија на скоро исти начин,
гомиле прослављајућих, ма-
хом млађег света, окупе се у
централним деловима града,
ту се пар сати смуцају, плешу,
пију на отвореним просторима
уз обале „лондонске Ђетиње“,
(Темзе, прим. аут.; Темза, као и
њена мање пловна ужичка ко-
легиница, Ђетиња, има у гра-
ду неколицину притока, свој-
их Глуваћких и Уремовачких
потока). Око поноћи започи-
ње ватромет, за који је до пре
пар година било довољно само
бити довољно близу. Последњ-
их неколико година чак и за тај
новогодишњи ватромет се на-
плаћују улазнице по цени од 10
фунти (хиљаду и тристатак ди-
нара), што вам, иначе, купује
три кафе у централном Лондо-
ну или три пива у неком пабу на
периферији. Кажу да је 100 хи-
љада Лондоњана и гостију пла-
тило улазницу за десетоминут-
УЖИЧКА НЕДЕЉА 1003
 ЛОНДОН КОЛИНГ
ни ватромет. Кажу и да је цена
спектакла била око 2,3 милиона
фунти, те да су око 950 хиљада
покрили спонзори. Нико нити
пита нити објашњава ко је, ка-
ко и зашто платио преосталих
350 хиљада новогодишњег ва-
трометног цеха.
У поноћ Биг Бен, чувена са-
хат кула код зграде британске
Скупштине (која се званично
зове „Кула краљице Јелисавете
друге“), одбија 12 удараца у зво-
но. Биг Бен је већ скоро годину
дана окован скелама, али му то
не смета да звони. Непуну ми-
љу даље низ Темзу, уз сваки уда-
рац у звоно Биг Бена, рефлекто-
ри који осветљавају „Крхотину“
(„Shard“, зграда на десној обали
Темзе, једна од највиших у гра-
ду, прим. аут.) се пале, па и то
доприноси спектаклу.
… И ПОСЛЕ ПРАЗНИКА –
ПРАЗНИК!
А већ дан после Нове годи-
не се ради. Лондон полако хвата
залет за наставак сезоне крат-
ког дана, сезоне без празника и
без много сунчаних дана.
У том дође и време да ми,
припадници мањинских зајед-
ница (Украјинци, Руси и Срби, а
и понеко од залуталих у наше
редове), прославимо Божић.
На Новом Зеланду ми ни-
је било тешко да бадњак од-
сечем у оближњем парку, али
овде, у Лондону, то не радим.
Не знам како би ме сви они ју-
тарњи тркачи и шетачи паса по-
сматрали да се, обувен у гумене
чизме и са секиром у руци по-
јавим у парку у мом комшилу-
ку. Божић, дакле, прослављамо
уз „куповни“ бадњак. Мала за-
нимљивост је и да је на Бадње
вече у Српској цркви у Лондо-
ну био присутан њ.в. принц Фи-
лип Карађорђрвић. Подсетило
ме то на мање познат догађај из
јесени деведесет прве, када се
РУСКА СТРАНКА позива све заинтересоване да се укљ-
уче у рад месних, општинских и градских одбора на тери-
торији Општина Златиборског округа.
За најактивније предвиђено је наградно седмодневно
путовање у Москву на свесловенски Конгрес у августу ме-
сецу 2019. године.
Информације на телефон: 061-130-36-21, 064-494-47-84,
062-397-905. e-mail:n.slobodan2703@gmail.com
1003 УЖИЧКА НЕДЕЉА
после четрдесетак година по
први пут у Београду појавио
принц Александар, са женом и
троје деце. Један од оне двој-
ице близанчића сада, после 28
година, више личи на прадеду
(оног кога су усташе устрелиле
у Марсељу) него на оно лепо де- СЛОБОДАН СИМИЋ
те. Било ми је глупо да га питам
„јел ме се сећа“, био је мали, ве-
роватно је заборавио.
Празнично прасе, обавезни
Песме
део светковине, нисам угојио
ни уочи Божића, како народна НЕ ЗНАМ ШТА СИ кад треба да дођеш.
мудрост строго забрањује, нити Не знам шта си Волим то код тебе.
много раније, како је ред. Пече- само знам Можда само више волим
ње је донето из самопослуге.
Причала се, међу нашим да свако јутро што још боље знаш
светом овде, легенда о неком сваки дан кад треба да одеш.
равногорском избеглици ко- почињем
ји је хтео да угоји божићњаче са твојим ликом. ЧУДНА ВЕЗА
на начин на који се то радило у Не знам шта си
старом крају. Нико га, веле, ни- само осећам Ова наша веза
је дирао ни пријављивао док је да нешто твоје често је била чудна
прасе гроктало у врту иза ку- некако чува али сада је најчуднија.
ће, јер, Боже мој, свако може нешто моје. Не јављаш се
да има кућног љубимца по соп- Шта год да си не долазиш
ственом избору. Када је прасе-
ту дошао тренутак да се из љу- твоје постојање не чујемо се
бимца промовише у жртвени сваког дана не виђамо се
оброк, када је, наиме, наш зе- светли и уопште
мљак решио да прикоље ре- у мојој је глави нисмо заједно.
чено прасе, неколико суседа и осветљава ми пут. Морам признати
га је пријавило друштву за за- Шта год да си да ми ова наша веза
штиту животиња. Епилог: огло- хвала ти. сада најтеже пада.
бљен је са 4000 фунти, што је у Замолио бих те
оно време, осамдесетих година ПРОБЛЕМ да престанеш
прошлог века, могло бити рав-
но износу од 10-15 хиљада да- Можеш ти без мене да се понашаш
нашњих евра. Могу ја без тебе према нашој вези
Моја, а и већине мојих лон- Можеш ти без позива као да је нема.
донско-српских познаника, ва- Могу ја без порука Јер овога пута
ријанта за печење и бадњак Можеш ти без осмеха ова наша веза
није била толико скупа, али ни Могу ја без додира превише је чудна
толико изворна. Једино су ра- Можеш ти са другима чак и за мој укус.
кија, увезена из Србије, дома- Могу ја са трећима
ће ванилице, те кисели купус Ти све можеш ако хоћеш ЧИСТО ДА ЗНАШ
из сопствене гаражне произ-
водње били донекле аутентич- Ја све могу ако хоћу Тај сјајни месец
ни, све остало је прилагођено Једино што ја не могу на мрачноме небу
околностима. Да будем без самог себе што га гледаш
Владимир Давидовић А само сам с тобом ЈА што те радује
То је проблем. што га волиш
мој је брат.
ОСЕЋАЈ Као што гледаш њега
Волим што знаш тако гледаш мене
кад треба да дођеш. као што се радујеш њему
Ти имаш тај осећај. радујеш се мени
Дођеш кад ми требаш као што волиш њега
кад те баш желим тако волиш мене.
кад те волим највише. Ни не слутиш
Умеш да дођеш да мој брат и ја
у право време. имамо ту тамну страну
Не знам како знаш због чега је са нама
али знаш све тако како јесте.
16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs 27
 ПРИЧА
Демократска држава
Б
ило је прилично касно када је неко
зазвонио пред вратима.
Два полицајца.
- Србољуб Србљановић?
- Ја сам.
- Пођите са нама.
- О чему се ради- покушао сам
да проговориом онако шокиран и
у пиџами.
Млади полицајци су ме само
ухватили енергично испод руку и уско-
ро сам се нашао у марици.
У станици су ме довели код једног госпо-
дина у цивилном оделу.
- Србољуб Србљановић?- и он је прове-
равао мој идентитет.
- Да, ја сам- није се имало куд. -Али..го-
сподине..
- Истражни судија Марковић!- предста-
ви се господин.
- Е па..поштовани судија Марковићу- об-
ратио сам му се максимално љубазним гла-
сом -да ли ми можете рећи..молим вас.. о чему
се овде ради?! Зашто сте ме уопште..
- Акција!- повиси глас судија- Господине
Србљановићу, у току је велика акција! Сигур-
но сте чули да је наш Председник наредио ве-
лику акцију усмерену на криминал и коруп-
цију ..и она је почела!
Био сам шокиран.
- Али..господине судија..па молим вас..
какве ја имам везе са..мислим ...тим.. том ко-
рупцијом.. и криминалом..по богу..
- Ааа како да немате!- поново је повисио
глас судија.- Па јесте ли ви Србљановићу ре-
АГЕНЦИЈА ЕРЦОВ ЈАВЉА - БОЈАН САВИЋ
СНС обећава увођење
директне аутобуске линије Ужице - Путин
- Представници ужичког одбора
Српске напредне странке заложиће
се да Ужице добије директну ауто-
буску линију која ће његове грађа-
не повезивати са председником Ру-
сије Владимиром Путином.
- Долазак Путина у Србију је ве-
лика победа наше дипломатије. Сви
знамо да је он осведочени пријатељ
нашег народа и државе и зато верујемо
да би директна линија до њега олакшала жи-
вот свим Ужичанима, каже Немања Нешић за-
меник градоначелника у оставци. - Сваки ње-
гов долазак у Србију је празник љубави два
братска народа и пријатељства два велика
председника: Путина и Александра Вучића.
Опет, то градској власти ствара додатне оба-
везе, јер морамо да обезбедимо аутобусе за
све Ужичане који желе да оду до Београда и
лично поздраве председника Русије. Увођ-
28
АФО ТОП 10
1. Демократија у Србији
довно плаћали све рачуне, казне, поре- има кратку и тужну биографију.
зе, рате, затезне камате, саобраћајне Детињство јој је било несрећно,
прекршаје? младост бурна,
- Па..оно..јесам плаћао..није да а старост није ни дочекала...
нисам.. Нинус Несторовић
-Ето видите! Нисмо ми погре-
шили!- блистао је судија.- А је ли
тачно да ви до сада, иако радите 2. Велика је ствар дочекати прву пензију.
у државној служби, нисте узели ни А онда још већа,
евро ни динар... ни 200 грама кафе са првом пензијом дочекати другу.
од грађана? Милан Куриџа
- Па то је сто посто тачно!- био сам ма-
ло и поносан.- Ја, ево, за 25 година радног ста-
жа нисам узео ни јабуку! 3. Ако су затвори за људе,
- Па ето видите!- некако се осећао задо- онда за политичаре морамо измислити
вољан судија.- Ви сте по свим нашим сазна- друга места за затварање.
њима потпуно поштен! Васил Толевски
Некако ми је лакнуло.
- Е хвала вам господине судија! Све сте у
праву! И јел‘ сад ја могу да идем кући? 4. Свако правило има изузетке.
- Ма каквој кући!- поново подвикну суди- Изузеци важе за оне који доносе правила.
ја- Ви идете право у затвор! Александар Чотрић
- Али..зашто-једва сам проговорио од
згранутости.
- Па, господине Србљановићу, искремо 5. Деда Мраз је Србин!
речено, ми смо прво и хапсили криминалце Не видим друго објашњење с обзиром
и корумпиране. Напунили смо све затворе, па да ради у тим годинама.
смо их на крају држали по стадионима..А он- Жељко Желе Јовановић
да се испоставило да је вас поштених много
много мање од криминалаца и корумпира-
них.. А иду избори..Па смо онда одлучили да
похапсимо вас поштене. Шта да вам кажем... Његова љубав за Србе
Ми поштујемо права већине...Ко вам је крив
што живите у демократској држави... аутентична је и права...
Слободан Симић И никад неће дозволити
да их други угњетава!
Раде Јовановић
АФОЕРИЗМИ
ењем директне линије, решили бисмо
тај проблем, а наши грађани би доби- Сви који су се заљубили у вођу на
ли могућност да прате сва Путинова први поглед,
појављивања у јавности, објашњава
Нешић, чија оставка још није стигла оборили су поглед.
на дневни ред градске скупштине. !!!
Аутобуси предвиђени за ову ...А онда је Нарцис купио штап
намену ће кретати са аутобуске ста- за селфи...
нице, а трошкове ће сносити град- !!!
ски одбор СНС-а, па буџет грађана не-
ће трпети. Нада нам није умрла.
- Директна линија Ужице - Путин је мали Иселила се.
корак за локални одбор СНС-а, али велики за !!!
Ужице и све његове грађане. Данас је то ауто- Пропиштасмо од
буски превоз, а сигуран сам да ће ову линију националних фреквенција.
једног дана заменити авионска, рекао је Не- !!!
шић и подсетио да је председник Вучић обе-
ћао да ће аеродром Поникве бити у функцији Овде мораш да клечиш,
већ на лето 2016. године и да не треба сумњ- да би био добростојећи.
ати у његова обећања. Слободан Симић
16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs УЖИЧКА НЕДЕЉА 1003
 МАЛИ ОГЛАСИ
www.uzickanedelja.rs

ОГЛАСИТЕ СЕ И НА САЈТУ подрум. Цена по договору. Тел: 064/359- Продајем једнособан стан од 40м² у
36-31. Севојну VI спрат, ЦГ, лифт, тераса, веома ЦЕНЕ ОГЛАСА:
УЖИЧКЕ НЕДЕЉЕ - за један број 200 динара
www.uzickanedelja.rs поволјно, може и намештен. Тел: 064/19- (за оглас до 15 речи),
МЕСЕЦ ДАНА У НОВИНАМА И ПРОДАЈА КУЋА 66-041. - за два броја 300 динара,
МЕСЕЦ ДАНА НА НАШЕМ САЈТУ Продајем недовршену кућу са 4 ара за 1 број уоквирени 250 динара,
Повољно продајем трособан стан плаца на Плажи. Повољно. Тел: 063/188- - за 2 броја уоквирени 400 динара
САМО 400 ДИНАРА. од 78м2 у улици Лазара Мутапа 8, на 3001. ВАЖНО: Огласе примамо радним
МАЛИ ОГЛАС У ЈЕДНОМ БРОЈУ Алексића мосту, војна зграда. Трећи спрат, На продају изузетна кућа на Белој даном од 9-16 часова, осим
И МЕСЕЦ ДАНА НА САЈТУ цг, укњижен. Тел.: 063/7326-415 земљи површине 230м². Кућа је на ПОНЕДЕЉКОМ ДО 15 ЧАСОВА
ЗА САМО 300 ДИНАРА. Продаје се стан трособан 77 м2 , атрактивној локацији и потпуно сређена. - један месец на сајту
031/522-827 укњижен, конфоран, ЦГ, КТБ, II спрат, Ограђено и уређено двориште са 6 www.uzickanedelja.rs 200 динара
на Тргу, у Ужицу, две терасе, једна са ари плаца. Приземље 60м² стамбеног ОГЛАС објављујемо
НАПОМЕНА: КУПОНИ ЗА погледом на Трг.Тел: 064/8998-235. простора + гаража 30м² + котларница исти дан када га предате.
БЕСПЛАТНЕ МАЛЕ ОГЛАСЕ Продајем трособан стан од 70 м² на 18м². На спрату је сређен трособан стан Жиро-рачун:
ВИШЕ НЕ ВАЖЕ главној улици, 3 спрат, ЦГ, лифт тераса или од 110м². Грејање опционо: котао на пелет Банка Интеза 160-13963-91
мењам за мањи уз доплату, фиксно 45.000 и електро котао. Могућност замене за
П Р О Д А Ј А С ТА Н О В А еура. Тел: 031/515-391, 060/43-23-189. стан у Ужицу уз доплату. Власник 1/1 Tел: Трг Светог Саве 2 (приземље).
Продајем гарсоњеру од 27 м² на И 064/22-95-042 За све информације телефон
На продају незавршена породична кућа спрату, потпуно реновирана и одмах Продајем новију кућу од 165м² са 031/522-827
рађена по пројекту. Изграђена површина усељива, Видовданска 60 код продавнице локалом од 46м² и 2,5 ара плаца у Турици,
куће је 100м2, две гараже + први спрат. „Јелова гора“. Тел: 060/714-36-53. намештену, 1/1, са ЦГ или мењам за 096
По пројекту предвиђена два спрата. Продајем двособан стан од 60м² на мањи стан уз доплату. Тел: 064/437-27-11,
Структура спрата се састоји од улазног Алексића мосту ( код Максија) на В спрату, 064/1209-444. АУ ТОМОБИЛИ
ходника, пространог дневног боравка са лифт, тераса. Тел: 064/18-44-639. Продајем нову кућу од 200 м², озидану,
кухињом и трпезаријом, купатилом, две Продајем двособан стан на Мегдану од и укровлјену, вода, струја и 17 ари., плаца Продајем Пеугеот 307, 2004. годиште,
спаваће собе које имају излаз на терасу. 51м² I спрат, ЦГ, тераса, сунчан, 820 евра код хотела „Златиборска ноћ“ насеље 2.0 дизел, дигитална клима, мотор
Kућа поседује прикључке на целокупну м² и плац у Волујцу од 8 ари иам вода и Ђурићи, веома повољно. Тел: 069/22- одличан, нове зимске гуме. Цена 2450
инфраструктуру. Плац површине 3,5 струја. Тел: 060/0966-014. 845-41. евра. Тел: 064/244-54-39.
ари. Папиролошки уредно. Локација: Продајем два стана у кући 2x110 м²,а Продајем или издајем стамбени објекат,
Ада Позвати на број: 060/6789-358. Цена други није 3 ара плаца и шупу у коштичкој нето површине 170м², који се састоји из МАШИНЕ И
по договору”
Продајем трособан стан 96,5 м² + две
кривини.Само 30.000 евра. Тел: 061/667- 2 дела са посебним улазом: погодан за А П А РАТ И
17-18. магацинску употребу и део за становање,
гараже и два подрума, етажно грејање, гас Продајем трособан стан од 92 м²,II укњижен, струја, вода, телефон. и парцелу,
доведен до уласка у стан. Улица Кнегиње Продајем машине за шивење: „Ројал“,
спрат , тераса, сунчан, ЦГ, новија градња површине 2,50 хектара, ливада – шесте „Сингер“ (може и на електрични погон) и
Љубице. Тел: 063/87-15-515, 063/350- ( Мегдан) може у више комбинација. Тел: класе, категорисана као грађевинско
266. „Пфафф“. Све су машине на ножни погон,
031/523-333. земљиште IV зона (може и за плацеве), која предвиђене и за тање и дебље материјале.
Продајем стан трособан у главној Продајем мали двособан стан 45м² се налази поред асфалтног пута Ужице
улици, 80м2 + тераса 4 м2, тространо Тел: 064/198-07-00 и 031/518-083.
високо приземље код зграде ПИОР а стара – Златибор, на Белој земљи, на којој је Продајем повољно електрични шпорет.
орјентисан 3 спрат, парно грејање, лифт, градња – повољно. Тел: 064/2888-958. и наведени објекат. Тел: 064/198-07-00 и Тел: 064/84-59-535.
031/518-083. Продајем више замрзивача сандучара.
РЕПУБЛИКА СРБИЈА Продајем кућу у Југ Богдановој 16. Тел: 063/632-074
ОПШТИНА БАЈИНА БАШТА Кућа је 58м2 са двориштем 3 ара 064/01-
ОПШТИНСКА УПРАВА
39749 РА З Н О
Одељење за послове урбанизма, грађевинарствa ИЗДАВАЊЕ Продајем саднице шљиве „маџарке“ из
и имовинско–правне послове С ТА Н О В А И К У Ћ А здравог расада, цена 200 дин. И саднице
малине „Глен“ - крупна, цена 20 дин. Тел:
Душана Вишића 28, Бајина Башта Издајем једнособан намештен стан са 065/88-60-150.
парним грејањем у породичној кући у
На основу члана 10. а у вези са чланом 29. Закона о процени ути- ужем центру града. Стан има два лежаја, ОГЛАСИ
цаја на животну средину („Сл.гласник РС” бр.135/04 и 36/09) даје предност школарци, издаје се најкраће
ЛИЧНЕ ПРИРОДЕ
следеће на 6 месеци. Одмах је усељив тел. 06-
4/402-6290 Потребна слободна женска особа за
Издајем стан – кућу у дворишту 40м2, повратника из иностранства. За помоћ
ОБАВЕШТЕЊЕ Росуље, Ужице. Информације на телефон
065/3518-107
Издајем ученицима и студентима
у кући, за повремено дружење ради
евентуалног брака.Тел: 064/24-311-93.
(мушкарцима) намештену двокреветну
Обавештава се заинтересована јавност да је Милан Димитри- собу у Ужицу. Засебан улаз са грејањем,
јевић, Солотуша 423, Бајина Башта, поднеo захтев за одлучивање кухињом и купатилом.Тел: 031/541-545,
ВАШЕ МАЛЕ ОГЛАСЕ
о потреби процене утицаја на животну средину пројекта привре- 065/479-23-08, 064/457-56-29. И ЧИТУЉЕ МОЖЕТЕ
меног производног објекта – фабрике бетона, на кат. парцели бр. Издајем стан за две две девојке,
1750 КО Црвица у Црвици, на територији општине Бајина Башта. централно грејање, Ратарска 7. Тел:064/ ПРЕДАТИ ДО
235-66-43.
Издајем полунамештен двособан стан 25. ЈАНУАРА
Увид у поднети захтев може се извршити у канцеларији бр.18 у кући. 80 евра, тел 060/092-1013
Општинске управе Бајина Башта, у року од 10 дана од дана објављ- Издајем намештену гарсоњеру у центру
ивања овог обавештења. У поменутом року заинтересована јав- града у кући, ТА пећ грејање. Тел: 060/05-
23-220, 031/519-536. НАРЕДНИ БРОЈ
ност може доставити мишљење о поднетом захтеву.
ЛОКАЛИ ИЗЛАЗИ
Ово Одељење ће у року од 10 дана од дана истека рока из ста-
ва 2. овог обавештења донети одлуку о томе да ли је за пројекат Продаје се пословни простор на 27. ЈАНУАРА
потребна процена утицаја на животну средину, о чему ће јавност Алексића мосту, улица Ужичке републике
такође бити обавештена.
бр. 1. Површина је 160м2 из два нивоа. 2019. ГОДИНЕ.
Погодан за све намене. Тел: 064/9475-
1003 УЖИЧКА НЕДЕЉА 16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs 29
 СЕЋАЊЕ СЕЋАЊЕ

Борко Ђокић Злата Ђокић

1931 – 25.12.1997. 1935 – 12.01.2018.
Љубав, бол и туга трају, ваша доброта
и племенитост је у нама заувек.

С љубављу Небојша Лекић

Ћерке Зорица и Љиљана са породицама 1954 – 2013.
19.01.2019. навршиће се шест година како није са
нам наш драги Небојша.

С љубављу и поштовањем чувамо успомену на њега.

мајка Вера, супруга Драгица, син Марко,

ћерка Марија, сестра Нађа и зет Бранко

ПОМЕН
15.01.2019. навршило се пет

Ивана Полић
рођена Јованетић
година од смрти нашег драгог

Миодрага Божића
1950 – 2014.
дипломирани економиста
28.06.1978 - 05.01.2019. Твоја доброта, племенитост,
и љубав, живеће вечно
ИЗЈАВА ЗАХВАЛНОСТИ у нашем сећању.
свештенству, родбини, колегама, пријатељима и комшијама
који нам топлим загрљајем, стиском руке и помоћи, супруга Софија, син Александар
ублажиле бол за нашом рано преминулом Иваном. са породицом и ћерка Маријана
Захваљујемо се особљу Онколошког института у Београду, особљу
Неуролошког одељења Земунске болнице и погребној служби Биоктош из Ужица. 22.01.2019. навршиће се
Супруг Владимир, мајка Снежана, отац Видан, сестра Марија, четрдесет година од како нас
зет Жељко, њени најмилији Ђурђица, Војка, Тодор и Огњен, је напустио наш драги отац,
свекрва Олга, девер Дуле и јетрва Ивана свекар и деда

Благота
ОСНОВНИ ТАЛОН САМО 600 ДИНАРА! Стојановић
ЧИТУЉЕ И НА САЈТУ УЖИЧКЕ НЕДЕЉЕ 7.04.1908 – 22.01.1989.
Са поштовањем
www.uzickanedelja.rs и захвалношћу га се сећа
Слободан
031 522 827
СЕЋАЊЕ
РОЂЕНИ
Богдан (Душко и Милица) Поповић, Реља (Дарко и Јелена) Грбовић, Јаков (Аранђео и Мирослава) Петровић, Милица (Вла- 15. јануара 2019. године
димир и Ленка) Маринковић, Стефан (Бранко и Вида) Ковач, Богдан (Иван и Маријана) Павловић, Стефан (Владимир и Маја) Бог- навршава се 5 година од када
дановић, Даница (Ненад и Невена) Марјановић, Огњен (Срђан и Горица) Тановић, Данило (Никола и Марија) Јечменица, Душан
(Борис и Душица) Танасковић, Богдан (Бојан и Бојана) Митровић, Теа (Срђан и Сања) Цветић, Александар (Мирослав и Данка) није са нама наш најдражи
Голубовић, Василије (Видоје и Маријана) Поповић, Александар (Ненад и Милица) Мијаџевић.

УМРЛИ Јован Веизовић

Велимир Баћковић (1947.), Јованка Вишњић (1923.), Латинка Ненадић (1950.), Милован Васиљевић (1954.), Зоран Филипо- 1944 – 2015.
вић (1978.), Милена Савић (1926.), Ђорђе Мијушковић (1946.), Милијана Станић (1944.), Ненад Зубац (1956.), Александра Илић
(1995.), Јордан Дедовић (1947.), Рада Игњатовић (1945.), Војислав Богдановић (1933.), Стојадин Филиповић (1929.), Милованка Наша срца ће заувек чувати
Караклајић (1922.), Љубинко Филиповић (1960.), Нада Милинковић (1961.), Зоран Прљевић (1963.), Драгица Тасић (1953.), Божи-
дар Чоловић (1932.), Божидар Чоловић (1932.), Саво Јуришић (1934.), Милојко Веснић (1947.), Адем Бадић (1931.), Љиљана Чан- успомену на тебе
чаревић (1959.), Косара Доганџић (1934.), Бранислава Лазић (1938.), Драган Халиловић (1952.), Љиљана Поповић (1941.), Љуби-
ца Ускоковић (1938.), Миливоје Петровић (1941.), Милица Миљковић (1937.), Илинка Марић (1942.), Драган Вујић (1961.), Стојан твоја супруга Мацана
Максимовић (1940.), Даница Ристановић (1934.), Вучић Тодосијевић (1942.), Иванка Цвијовић (1940.), Радојка Николић (1934.),
Слободан Баћковић (1944.), Слободан Јанковић (1941.). и син Дејан
30 16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs УЖИЧКА НЕДЕЉА 1003
 ШТА КАЖЕ НАУКА
О 10 БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ,
ФАРИСЕЈИМА, ЛИЦЕМЕРИМА И ХИПОКРИТИМА

Х
ришћанска учења установљавају да се
Господ радује породицама које своју де-
цу уче да поштују 10 Божијих заповести,
јер ове заповести утврђују моралност поро-
дичних структура.
Истовремено он презире фарисеје, лице-
мере и хипокрите који своју децу уче лажљ-
ивим језицима, срцима која кују зле мисли и
ногама које брзо трче на зло.

ШТА О ТОМЕ КАЖЕ НАУКА?

Cornell University, у студији из 2016. године,
научно је доказао да деца дословно опона-
шају своје родитеље. Стога деца лекара често
постају лекари, деца пекара постају пекари, а
деца која су одрасла у кућама криминалаца и
особа са ниским моралним вредностима усва-
јају ниске моралне вредности и постају кри-
миналци.
Кембриџ универзитет је проучавао понаша-
ња унутар породица са криминалном истори- Стога сви српски медији морају посветити
јом на подручју Велике Британије и САД у току висе пажње родитељима који своју децу по-
40. година, и научно је доказао међугенераци- дижу на принципу 10 Божијих заповести. Ис-
јско преношење криминалног понашања са те медије морају поставити питање ко и какве
родитеља на децу. Харвард универзитет је на мере треба да спроведе како би се анулирао
територији Бостона утемељио да две трећи- прогресивни раст незаконитих радњи, буду-
не дечака које је суд послао у поправни дом, ћи да свака породица која се бави кримина-
већ имају очеве у затвору, док је 45% деце та- лом производи нове генерације криминала-
кође имало и ухапшене мајке. Завод за право- ца. Друго и најважније питање је на који начин
суђе САД је закључио 2007. године, да поло- помоћи деци да изађу из овог зачараног кру-
вина од око 800.000 родитеља иза решетака га, у који су их сопствени родитељи брутал-
има блиског рођака који је раније био осуђен но гурнули?
на издржавање затворске казне. Наши преци
су све ове факте сажели у једну пословицу: Љубица М. Ротх,
„Ивер не пада далеко од кладе“. рођена Нешовић

1003 УЖИЧКА НЕДЕЉА 16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs 31

32 16. јануар 2019. - www.uzickanedelja.rs УЖИЧКА НЕДЕЉА 1003