ISSN 1821-1550

Година I, Број 25 Излазе четвртком Цена 50 дин. www.kragujevacke.rs 29. октобар 2009. године
9 7 7 1 8 2 1 1 5 5 0 0 2

ГдеФијат
ћекоје
УВОДНИК ПРОТЕСТ У ФАБРИЦИ АУТОМОБИЛА

неће
Legalizacija
Пише Мирослав Јовановић
Ministarstvo za prostorno planirawe pro{le
nedeqe imalo je, izgleda, nameru da obraduje
gra|ane koje ~eka postupak legalizacije ku}a
koje su pravqene bez gra|evinskih dozvola. Li~no je
ministar Duli} javno iza{ao i rekao da }e za sve
ku}e koje nisu ve}e od sto kvadrata popust za
„tapije” biti {ezdeset posto.
Mo`e biti da su se toj vesti neki i obradovali,
ali znam mnogo vi{e onih koji su se istog ~asa uh-
vatili za glavu. Svejedno {to je ministar zna~ajno
pojeftiwewe ilustrovao primerima nekih dalekih
beogradskih periferija, kad je pomenuo cenu od 150
do 200 hiqada dinara, qudi iz na{ih predgra|a i
prigra|a odmah su odreagovali u stilu: moja legal-
izacija jo{ }e pri~ekati. Znali su da kod vlade
nema ni{ta xabe, ali su o~ekivali da cena oza-
kowewa ku}a koje su podizali proteklih godina ili
decenija bude primerenija – i sa popustom i bez
wega.
Razume se, ovde je re~ o sirotiwi, autenti~no
gradskoj ili onoj koju su u grad doneli razni migra-
cioni talasi. Ona se ku}ila te{kom mukom, kamen
na kamen i ciglu na ciglu, naj~e{}e tokom dugog
niza godina, bez nade da }e dospeti na listu za
takozvane dru{tvene stanove i bez kredita. Gradili
su, kako se govorilo, divqe, ali niti im je ko to
branio niti su placevi koje su kupovali na golim
ledinama po rubu grada pripadali zoni za koju su
postojali urbanisti~ki planovi i regulativa za
gradwu.
Qudi iz ovog socijalnog sloja i ku}e koje su prav-
ili daleko od nekada{weg urbanog dela grada sada i
~ine ve}inu koju ~eka obaveza legalizacije. Zato ih
je nagove{taj da bi ovaj postupak mogao da im izbije
iz xepa i dvesta hiqada dinara istovremeno
ra`estio i zabrinuo. Jednostavno, malo ko te pare
ima, a najava dr`ave da se sama postarala da
poslovne banke odobravaju namenske kredite za le-
galizaciju nije bogzna koliko ute{na u vremenu
bede i besparice.
Na drugoj strani je su{ta suprotnost. Dakle, ne
sloj s ruba socijalne ugro`enosti, ve} dobrostoje}i
pojedinci i tranzicioni novobogata{i, koji su
INTERVJU: U POSETI STARIM KRAGUJEV^ANIN
tako|e gradili bez vaqanih dozvola, ali u central- LATINKA PEROVI] SUGRA\ANIMA NIKOLA KOVA^EVI]
nim gradskim zonama, ~esto luksuzne ku}e za
stanovawe, poslovni prostor, pa i ~itave stambene
zgrade „namewene tr`i{tu”. Oni su svesno kr{ili
urbanisti~ke propise i pravila, uglavnom pro-
lazili neka`weno, ~ekaju}i dan kada }e sve pokriti
regularnim papirima. I do~ekali su ga.
Nije cena legalizacije u centru grada i na deset
kilometara od wega – ista. Ni popust od 60 posto ne
va`i za sve, ve} samo za stambene objekte do sto
kvadrata, me|utim opet }e i tako umawen teret
mnogo te`e pasti sirotiwi nego bogatima.
O~igledno je da dr`ava kroz proces legalizacije
ho}e da zaradi, pa zato i pri~a o odlu~nosti i
brzini da se „stavi ta~ka” na bespravnu gradwu, uz
politi~ku retoriku koja malo-malo pa pokrene
pitawe reda u graditeqstvu, ciqa i na finansijske
efekte iz ovog posla. Pomiwe se „zarada” od 300-400
miliona evra, me|utim, ako legalizacija treba da
obuhvati oko milion raznoraznih gra|evina – u
dr`avnu kasicu moglo bi da kane i znatno vi{e.
Moglo bi, ali da li stvarno mo`e? Odnosno, ima
\uri} i \in|i} Korpa Pre`iveo
li u narodu toliko raspolo`ivih para koliko je
planiralo Ministarstvo za prostorno planirawe?
Kad se pore|a sva gradska sirotiwa pred {altere za
nepo`eqni puna Survajver
legalizaciju i prevrne prazne xepove – ne samo {to
u buxete ne}e u}i sav planirani novac, ve} }e pri~a
intelektualci sudbina
o kraju legalizacije jo{ jednom biti nedovr{ena. страна 5. страна 9. страна 15.
2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 29. октобар 2009. www.kragujevacke.rs
Отварање
ДРУГА СТРАНА

Obraz
Пише Драган Рајичић

Ima pojedinaca koji su za{ti}eni na svojim upravqa~kim

pozicijama kao beli Medvedevi. Pardon, kao beli medvedi. Na znam
za{to sam ovo oma{io. Mora da sam opet ubacio neku vi{e, pa
me{am pojmove. A ovo ho}u da ka`em: U JAT-u, recimo, opet firmom
drmaju pojedinci koji za to svoje ume}e, ako je verovati nekim
narodnim poslanicima, mese~no odatle u svoje xepove prebacuju i
po pet stotina hiqada dinara. A JAT i daqe posluje sa velikim
gubicima.
I dok se tako u javnosti slegala pra{ina oko malog Kri{ta,
wegova preostala bra}a po besramnoj nezaja`qivosti nastavi{e
tamo gde je mali{a stao. Ko sad stoji iza wih, zna}emo jednog lepog
dana, a do tada u pogledu svoje ishrane mo`emo da biramo ovako: ili
}emo se kqukati vladinim najnovijim pri~ama o tome kako se sva
bacila na {tedwu ili }emo, pak, svoje stoma~i}e obradovati nekim
konkretnijim prehrambenim artiklima koji se ranom zorom mogu
nabaviti po kontejnerima. U na{u potro{a~ku korpu ionako ulazi
samo ono {to tamo na|emo.
I, kad sam ve} kod hrane, ovih dana se ispostavilo da nama
kontejneri nisu dovoqni nego nam fali i jo{ narodnih kuhiwa.
Kuvano jelo je ipak bli`e toj Evropi kojoj stremimo od suvog ’leba za
koji se mnogi otimaju ispred pomenutih limenih sanduka. Po mom
opa`awu vaqalo bi da u svakoj ulici imamo po jednu, pa ko{ta voli
Karikatura: Goran Milenkovi} nek’ izvoli. Iz ovda{weg Crvenog krsta stigla je informacija da
najmawe hiqadu qudi ima potrebu za besplatnim obrokom. Koliko je
АНКЕТА ХОЋЕТЕ ЛИ ПРИМИТИ ВАКЦИНУ ПРОТИВ onih koji tako|e gladuju, ali ih je jo{ sramota da to priznaju i da
СЕЗОНСКОГ ГРИПА? M. Igwatovi} tra`e milostiwu na „nadle`nom mestu” niko pouzdano ne zna, ali
kad se i wihova creva ve`u u ~vor, slika o na{em sveop{tem
Zoran Jelena Ivana preporodu bi}e kompletna. Tada ili sada, svejedno, ona se
Vasiqevi}, Petrovi}, @ivadinovi}, najpreciznije mo`e izraziti jednim aforizmom znamenitog kolege
profesor: student prava: student prava: Ma`urani}a koji odavno zapisa da nama nije potrebna nikakva
druga pomo}, osim humanitarne!
- Ne}u, to je - Ne, nikad nisam - Jo{ nisam, ali
Budu}i, dakle, da tu nema {ta da se jede, sa prehrambenog sektora
pla{ewe naroda. primala }u mo`da to
prebacujem se na kulturno zabavni. Na tom planu ovih dana su se
preventivne u~initi.
lepo zabavqali na{i uspe{ni Kragujev~ani, g. Toma Prosvetqeni,
vakcine. narodni poslanik, i Gospo|a Predsednik parlamenta koja se tako|e
prosvetlila gledaju}i u novog predsednika dr`ave kao nekad u onog
starog koga su nam du{mani ubili ~im su videli da im je umro u
apsi. Sit g. Toma, sita i Gospo|a Predsednik, pa tako samozbrinuti
Zoran Grbovi}, Rajko \urovi}, Marija u ovim decenijama na{eg sunovrata, potera{e malo komendiju
automehani~ar: dipl. Todorovi}, oko toga koga sve Gospo|a Predsednik treba da poqubi kad se
- Ho}u, ako je ekonomista: student potpisuju va`ni me|udr`avni ugovori. Toma, vrag, uzeo da je
prava. - Ve} sam to pedagogije: za~ikava {to nije poqubila i ruskog predsednika Medvedeva, hm, eto
zavr{io. - Moram, zbog odakle mi ona oma{ka sa po~etka teksta, a Gospo|a Predsednik
rada sa decom. otvorila du{u pa nam svima saop{tila da ona danas poqupce ipak
deli samo onima koji su joj najbliskiji. A od g. Borisa Milostivog,
ona danas bli`eg nema. Sve u duhu one biblijske da ako ne mo`e{
da ga suzavcem i vodenim topovima prevaspita{ ili da ga na
izborima pobedi{, onda qubi bli`weg svog.
\or|e Tomislav Miodrag Dobro, nije Gospo|a Predsednik suzavac li~no bacala, ali je
Lazarevi}, Radosavqevi}, Marinkovi}, sedela pored pokojnog Diktatora sa Dediwa i divila se dometima
u~enik: ma{inski penzioner: wegove politike dok je on sa daqincem upravqao na{im `ivotima i
- Verovatno ho}u, in`ewer: - Prvi put u smrtima. Prava nezgoda je u tome {to je suzavac diktatorovom
~im ozdravim - Ne, ne verujem u `ivotu sam je nasledniku ozbiqno o{tetio centar za pam}ewe i milosr|e pa je,
idem u ambu- kvalitet vakcine primio i to po zarad vlasti, brzo zaboravio ono {to se zaboraviti ne sme i
lantu. za 50 dinara. nalogu lekara. oprostio ono {to se oprostiti ne mo`e. A kad tako svoj obraz
dovede{ u pitawe, onda, dabome, po wemu svojim poqupcima mo`e da
{ara ko stigne, bez da ti isti pocrveni. Kraj kulturno zabavnog
dela!
www.kragujevacke.rs Четвртак, 29. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 3
У жижи
U „ZASTAVI“ BURNO PRED DOLAZAK „FIJATA“

Od protesta do dr`avne kape

Пише Милутин Ђевић
RADNICI NA PROTESTU
ISPRED UPRAVNE ZGRADE
etak, 23. oktobar ove

П
godine, mo`e da se o-
zna~i kao jo{ jedan
dan „D“ za Fabriku au-
tomobila. Toga dana
radnici fabrike su
prvi put posle potpi-
sivawa Memoranduma o razumeva-
wu i zajedni~kom ulagawu izme|u
„Fijata“ i Republike Srbije orga-
nizovali masovan protest ispred
Upravne zgrade. Istoga dana, neko-
liko sati kasnije, dr`ava je preu-
zela kompletnu imovinu i
Fabrike automobila i Grupe „Zast-
ava vozila“.
Protest je organizovan zbog
pretpostavke da }e ministar eko-
nomije Mla|an Dinki} da prekr-
{i odredbe Protokola i aneksa
koji je potpisao sa reprezentativ-
nim sindikatima „Zastave“ i qu-
dima koji odmah ne pre|u u „Fijat“
ispla}uje mawe plate od dogovore-
nih.
Sindikalci su na protestu, uvi-
jenom u formu javne sednice Odbo-
ra sindikata sa ~lanstvom,
tra`ili i da se odlo`i Skup{ti-
na akcionara, ali su kasnije odu-
stali od tog zahteva. Predsednik
Samostalnog sindikata Zoran Mi-
hajlovi} ka`e da radnici nemaju Odmah posle protesta radnika Fabrike au- „Fijata“ vezanog za kompaniju „Fi- nisu predmet pregovora, jer se ne-
ni{ta protiv „Fijata”, ali su pro- jat automobili Srbija“. }e mewati.
tiv onih koji su potpisali i obe- tomobila na kome su sindikalci tra`ili od Prema planu za 2010. godinu, u I dok sindikalci biju bitku da
}ali da nijedan radnik Fabrike Ministarstva ekonomije odgovor {ta }e kragujeva~koj fabrici na proiz- za{tite radnike, Ministarstvo e-
automobile ne}e ostati na ulici i vodwi 10.000 „punta“ radilo bi se konomije radi svoje.
da }e za to vreme primati celu
biti sa qudima koji ne pre|u u „Fijat“, u 84 radna dana, dok bi paralelno Logi~no podr`avqewe
platu. istoj zgradi Skup{tina akcionara odlu~ila tekla dislokacija stare i instali-
Jedino pitawe na koje su radni- je da dr`ava preuzme imovinu Grupe „Zas- rawe nove opreme za proizvodwu U petak, 23. oktobra, odlukom
ci tra`ili odgovor bilo je {ta }e novog modela automobila. Potom je Skup{tine akcionara Grupe „Zast-
biti sa onima koje Italijani ne tava vozila“ i Fabrike automobila „Fijat“ izmenio radni kalendar i ava vozila“ dr`ava je preuzela
budu zaposlili u „Fijat automobi- broj automobila koji }e si}i sa kompletnu imovinu i „Zastave vo-
li Srbija” i koliku }e nadoknadu potpisivawa aneksa osnovnog ugo- stima” koji }e morati da sa~eka- monta`nih traka u narednoj godi- zila“ i Fabrike automobila. Taj
dobijati dok su na ~ekawu. vora, anga`uje hiqadu na sklapawu ju svoj red da pre|u u “Fijat au- ni pove}ao na 30.000 vozila, {to potez je bio neophodan da bi dr`a-
Tra`e po{tovawe potpisanog „punta”. S obzirom da }e oko 1.700 tomobile Srbija” sada nudi 60 bi anga`ovalo i ve}i broj radni- va po uplati osniva~kog uloga od
zaposlenih ostati neraspore|eno, odsto plate. Me|utim, protoko- ka. strane „Fijata“ sa italijanskom
Prema Mihajlovi}evim re~ima, sindikat tra`i da se, pre bilo ka- lom i aneksom koji su potpisali O tome koliku }e platu dobija- firmom napravila zajedni~ku
6. maja pro{le godine sa predstav- kvih novih ugovora, defini{e wi- reprezentativni sindikati i ti radnici koji ne}e pre}i u kompaniju u kojoj bi ona imala 33,
nicima Vlade Srbije potpisan je hov status. ministar Dinki} bilo je predvi- „Fijat“ za sada nema zvani~nih a Italijani 67 odsto kapitala. Po
sporazum kojim je definisano da - Tra`imo od Vlade da vi{ak bu- |eno da se ne mewaju uslovi dok informacija. Ipak se nezvani~- potpisivawu aneksa osnovnih ugo-
}e svi radnici kragujeva~ke fab- de radno anga`ovan, ili u „Zasta- i posledwi radnik ne pre|e u no saznaje da su Samostalni sin- vora i uplati novca, dr`ava }e i-
rike biti zbrinuti. vi” na poslovima dislokacije „Fijat” ili kod nekog od wegovih dikat i ministar Mla|an Dinki} movinu Fabrike automobila kao
– Insistiramo na svemu {to je starih ma{ina, ili kod „Fijato- kooperanata. blizu postizawa dogovora. Kopqa svoj osniva~ki ulog preneti fir-
potpisano i tra`imo od nadle- vih” kooperanata. Slede}e godine Licitirawe od 60 do 100 se lome oko pet odsto gore ili do- mi „Fijat automobili Srbija“.
`nih da ispune obe}awa, a ako se svi oni moraju da primaju plate le. Naime, Dinki} je sa po~etnih Prema re~ima direktora Di-
to ne bude dogodilo, neka znaju da koje su dosad dobijali, a za one ko- Da li }e se protokol i aneks po- 60 odsto plate, koliko je nudio rekcije za pravne poslove Grupe
}emo opet, kao nekad, pokrenuti ji budu hteli dobrovoqno da napu- {tovati ili }e se u wemu ne{to radnicima na ~ekawu, posle zah- „Zastave vozila“ Zorana Axi}a, dr-
proteste. Prvo u „Zastavi”, potom ste fabriku mora da va`i so- promeniti - za sada se ne zna. Sin- teva sindikalaca da to bude naj- `ava je imala dve opcije. Prva je
ispred Skup{tine grada, a posle i cijalni program koji je i dosad va- dikat i Ministarstvo ekonomije mawe 85 odsto zarade, pristao da da „Zastava“, a time i Fabrika au-
u Beogradu, rekao je Mihajlovi} i `io. Svako kome je ostalo pet god- dogovorili su se da oforme komi- pove}a ponudu na 80 odsto plate. tomobila, zbog dugova prema dr`a-
od ~lanova sindikata zatra`io ina do penzije mo`e uz otpre- siju koja }e imati isti broj pred- Narednih dana pregovara}e se vi, Pariskom i Londonskom klubu
mandat za pregovore sa Ministar- mninu da napusti fabriku, ka`e stavnika obe strane i da nastave oko toga da li }e sindikalci us- poverilaca i subvencija koje je do-
stvom ekonomije. Mihajlovi}. pregovore. Zvani~na informacija peti da „izboksuju“ da Dinki} po- bijala preko Fonda za razvoj, ode u
Ina~e, u Fabrici automobila Ministarstvo ekonomije ume- iz sindikata glasi da su pregovori pusti vi{e nego oni. ste~aj, a radnici na ulicu.
zaposleno je sada oko 2.700 radni- sto pune plate umawene za tro- u toku i da }e biti nastavqeni po- Ostale odredbe protokola koje - Ona se, na sre}u, opredelila za
ka, a o~ekuje se da „Fijat”, posle {kove prevoza sada “automobili- sle predstavqawa biznis plana se odnose na socijalni program drugu varijantu, a to je da na ime
dugova i kredita preuzme imovinu
fabrike i napravi sa „Fijatom“
АКЦИОНАРИ ФАБРИКЕ АУТОМОБИЛА zajedni~ko preduze}e, pokrene no-
vu proizvodwu i uposli qude. Ima,
naravno, i onih, ne samo u „Zasta-
blike Srbije. Qude zbuwuje i to {to se kao je- firme u drugi oblik organizovawa mnogi rad- vi“, koji nisu shvatili o ~emu se
Dali milione – dan od vlasnika kapitala pojavquje i Grupa nici ili nisu znali ili nisu hteli da deonice radi ili to namerno ne}e da shva-
„Zastava vozila“. Mnogi su pomislili da naj- pretvore u akcije, tako da sada nekoliko hiqada te, obja{wava Axi}, dodaju}i da se
dobijaju 400 dinara vi{e akcija imaju generalni direktor i we- qudi u svojim fijokama ~uva bezvredne papi- udeo u kapitalu fabrike preuzi-
Mnoge zbuwuje to {to u Grupi „Zastava vozila“ govi zamenici. U Holdingu to, me|utim, re. mawem imovine ne}e promeniti
tvrde da se struktura u~e{}a u kapitalu, posle demantuju. Preuzimawem imovine Grupe „Zastava vozi- ili }e biti neznatno izmewen. I-
preuzimawa imovine od strane dr`ave, ne}e Prema re~ima zamenika generalnog direkto- la“ i Fabrike automobila dr`ava je na jednu na~e, mali akcionari su i pre ove
bitnije promeniti, ali i {to jedna akcija Fab- ra za kardovske, op{te i pravne poslove Draga- pri~u o kragujeva~koj fabrici stavila ta~ku i odluke Skup{tine akcionara ima-
rike automobila na berzi vredi samo ne{to vi- na Srejovi}a, zaposleni u „Zastavi“, me|u kojima otvorila vrata za novu storiju.
li mawe od jedan odsto kapitala.
{e od 400 dinara. Ka`u da su svojevremeno je i on, prakti~no su bili fiktivni vlasnici Da li je „Zastavu“ bilo potrebno pretvarati
upla}ivali milione, a da im sada nude koliko kapitala, jer za ono {ta im se od plate odbijalo prvo u deoni~arsko, a kasnije i u akcionarsko I u Samostalnom sindikatu ka-
ko{taju tri-~etiri kutije cigareta. za kupovinu akcija na kraju godine nisu mogli dru{tvo i {ta je to donelo fabrici i zaposle- `u da se preuzimawem imovine od
Akcionara fabrike je mnogo. Najvi{e je iz da kupe ni kutiju cigareta. nima sada vi{e nema skoro nikakvog zna~aja. strane dr`ave ni{ta spektakular-
redova zaposlenih, ali udeo u kapitalu, mada Ina~e, „Zastava“ je prvo bila registrovana Vlasni~ki i upravqa~ki odnosi u novoj kom- no nije desilo i da je to bio o~eki-
neznatan, imaju i kragujeva~ka „Kredi banka“, kao deoni~arsko dru{tvo, kada su upla}ivane paniji „Fijat automobili Srbija“ ne}e biti to- vani potez. Ka`u i da je fabrika
po`areva~ka prometna autoku}a „Stig“... I- deonice. Posle toga izvr{ena je preregistacija liko komplikovani i nerazumqivi. Bi}e odavno postala dr`avna i da je to
pak, najve}i akcionar je Fond za razvoj Repu- u akcionarsko dru{tvo. U vreme pretvarawa konkretniji i jasniji. sada samo – ozvani~eno.

НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редакција Анкица Весић (заме-
ник гл. уредника), Милош Пантић (уредник привреде), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обре-
новић (redakcija@kragujevacke.rs), Вук Павловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер, foto@kragujevacke.rs) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар
Димитријевић ► Сарадници Милутин Марковић, Горан Миленковић, Драган Рајичић, Иван Стаменов, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станко-
вић (marketing@kragujevacke.rs) ► Секретар редакције Дивна Драгутиновић ► Рачуноводство Душанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац, Каницова бб
4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 29. октобар 2009. www.kragujevacke.rs
Сусрети
DR PETER GERLINGHOF, PO^ASNI GRA\ANIN KRAGUJEVCA

Branio Srbiju kad je bilo najte`e

Jedan od retkih kretno odla- momenat za wega bio da dok se jed-
skom na zara}e- na zemqa ujediwuje, druga se na ju-
evropskih na podru- ~ja. goslovenskom prostoru raspada.
intelektualaca koji Bio je u broj- - To je velika protivre~nost u
nim mirovnim razvoju Evrope. Svestan sam prob-
je tokom devedesetih misijama, na lema Unije koja je dosta centrali-
godina pro{log mnogim `ari- zovana, ali, kao Nemac, dajem joj
veka digao glas {tima, ~ime su dobru ocenu. Donela nam je prija-
i pri~e o Kra- teqe, ~vrstu saradwu, mentalnu
protiv medijske gujevcu dobile integraciju izme|u Francuza i
satanizacije srpskog me |u na rod nu Nemaca koji su ratovali jo{ u 17.
promociju. U veku. Sada dobro sara|ujemo i na-
naroda ove godine tim misijama dam se da }e se ne{to sli~no do-
preneo svetu poruku nikada nije za- goditi me|u balkanskim naro-
stupao dr`avnu dima, ka`e Gerlinghof.
mira iz [umarica politiku, ve} U vreme najve}e satanizacije
DR PETER
GERLINGHOF istinu, mir, to- Srba organizovao je nema~ko-srp-
ir pobe|uje rat. To leranciju i ra- ski susret u kome su sara|ivali i

М
je poruka, kada se
se}amo oslobo|e-
wa Kragujevca od
nema~ke fa{i-
sti~ke vojske, pre
65 godina. @elimo
i}i napred. Zbog toga tra`imo sa-
vet pro{lih generacija. Za mene,
kao Nemca, dirqivo je, uvek izno-
va, da grad koji je do`iveo 21. ok-
tobar 1941. godine ne poziva na
oru`je i osvetu, nego na prezira-
we rata. To je istinski dokaz da je
qubav ja~a od mr`we. U tom smi-
slu ja vas molim da zajedno otvo-
rimo na{a srca prema pouci
Velikog {kolskog ~asa.”
Kraj spomenika streqanim |a-
cima i profesorima u Spomen
parku u [umaricama, na po~etku
Velikog {kolskog ~asa, prof. dr
Peter Gerlinghof, nema~ki slav-
ista i humanista, po~asni gra|a-
nin Kragujevca od 2006., ove
godine poslao je svetu ovu poruku
mira.
U~io jezik od srpskog
oficira
On je jedan od retkih evropskih
intelektualaca koji je devedese-
tih godina pro{log veka digao
glas protiv medijske satanizaci-
je srpskog naroda, nastoje}i da
promeni jednostranu sliku o Sr-
bima. Bio je i inicijator Nema~-
ko-srpskog susreta u Berlinu i
izdava~ je prve kwige na nema~-
kom jeziku o fa{isti~kom zlo~i-
nu u Kragujevcu 21. oktobra 1941.
godine.
Peter Gerlinghof ro|en je
PORUKA MIRA IZ [UMARICA
1937. godine, u nema~kom gradu
Zangenhauzenu, u seoskoj porodi-
ci. Posle rata, wegovi roditeqi
napustili su ku}u i zemqu i pre-
selili se u Zapadnu Nema~ku. Za-
hvaquju}i ujaku koji je `iveo u
Bonu, Gerlinghof je nastavio
{kolavawe u gimnaziji. Veza sa
Isto~nom Nema~kom trajno je os-
tala u wegovom se}awu, pa je to
bio jedan od razloga zbog ~ega se
opredelio da studira slavistiku.
Wegov prvi u~iteq srpskog je-
zika bio je oficir iz Srbije, ko-
ji je po izlasku iz zarobqe-
ni{tva ostao u Nema~koj i postao
lektor srpskohrvatskog jezika na
univerzitetu u Minsteru, gde je
Gerlinghof studirao slavistiku.
Po zavr{etku studija, 12 godi-
na je radio kao asistent na slo-
bodnom univerzitetu u zapadnom
Berlinu, ali je zbog neslagawa sa
politikom izrazitog antikomu-
nizma i agresivnog tretirawa
zumevawe.
- Direktna pomo} samo je jed-
na strana posla kojim se bavim.
Mnogo je va`no obavestiti me-
dije i druge organizacije, lobi-
ra ti. Na por no smo ra di li na
spre ~a va wu bom bar do va wa Sr-
bije, ali Zapad je ve} bio re{en
da ra tu je. Ni ka da ra ni je u Ne -
ma~koj nisam do`iveo takav ta-
las sa ta ni za ci je Sr ba kao u to
vreme. I ne samo u Nema~koj ne-
go i ~itavoj Evropi. Mnogo smo
ra di li na to me da pro me ni mo
ovu sliku, pri~a Peter Gerling-
hof.
problema napustio ovu ustanovu Ru`e za Kragujevac
i osnovao izdava~ku ku}u. Gerlinghof je do`iveo raspad
Istovremeno, po~eo je da se an- sopstvene zemqe, ali je i do~ekao
ga`uje u mirovnom pokretu, ali ne da se wegova otaxbina ponovo uje-
samo govorima o miru, ve} i kon- dini. Zbog toga je naro~ito bolan
СТУДИЈЕ У ЗАГРЕБУ
Srbin mu bio cimer
Po~etkom {ezdesetih godina Gerlinghof je studirao u Zagrebu slav-
istiku, `iveo u Studentskom domu i za cimera imao Srbina iz Bosne,
iz Bijeqine.
- Ve} onda sam dosta ~uo o sukobima u toku Drugog svetskog rata na
tom prostoru. Moj cimer me je upoznao sa problematikom me|u naro-
dima ovde. Pozvali su me na omladinsku akciju i gradili smo auto-
put negde kod Slavonske Po`ege. U studentskoj omladini vladao je duh
solidarnosti, bratstva i jedinstva. Tako je bilo. @iveli smo u nadi
da su sukobi deo pro{losti - ka`e na{ sagovornik.
Gerlinghof je preveo poemu kragujeva~kog pesnika Slobodana Pa-
vi}evi}a, a autor je i posrednik u objavqivawu niza tekstova o srp-
skom pitawu u nema~koj {tampi.
Nemci i Srbi koji `ive u Nema~-
koj, a svakog petka mitinge na tr-
gu u Berlinu.
Gerlinghof je autor vi{e otvo-
renih pisama javnog negodovawa i
upozorewa nema~kom saveznom
kancelaru, Ha{kom sudu i papi
zbog jednostranog i pristrasnog
odnosa prema Srbima i Srbiji,
organizator i doma}in Dana Kra-
gujevca u Berlinu, prikupio je i
uru~io pomo} od 15.000 maraka
De~ijem domu „Mladost”.
Zahvaquju}i Gerlinghofu, we-
gov rodni grad Zangehauzen pre
~etiri godine poklonio je Kragu-
jevcu 200 ru`a, koje su zasa|ene u
[umaricama. Naredne godine, u
znak prijateqstva dva grada, jedna
ru`a koja nosi ime wegovog grada
ponovo je stigla iz Zangehauzena.
- Ru`u, koja nosi ime mog grada
doneo je na{ gradona~elnik. Ina-
~e, inicijativa da Kragujevcu po-
klonimo ru`e potekla je od jedne
devoj~ice, prilikom izlo`be o
streqawu u Kragujevcu 1941. godi-
ne, organizovane u na{em gradu.
Izlo`ba je ostavila ogroman uti-
sak na na{e qude. Razmi{qali
smo kako da se simboli~no odu-
`imo. Jedna mlada dama je rekla:
najlep{e {to imamo su ru`e. Haj-
de da na{e ru`e u znak dobre voqe
i istorijske svesti poklonimo,
pri~a na{ sagovornik.
Ovim se wegov anga`man ne is-
crpquje. Posve}enost najhumani-
joj misiji dana{weg sveta -
promovisawu mira, wegovo je `i-
votno opredeqewe.
Gordana BO@I]

atovi besne i danas. Ubijawe se na- ALFRED MARDER, PREDSEDNIK ASOCIJACIJE GRADOVA ri~ku politiku. Godinama su samo levi~a-

Р
stavqa i ne vidi mu se kraj. Ipak,
na globalnom nivou qudi zahtevaju
da ratovi budu okon~ani, da se pre-
kine sa krvoproli}em nevinih, da
ratovi vi{e ne budu na~in re{avawa pro-
blema me|u narodima, da se okon~aju agre-
sije i okupacije. Na{a odgovornost je da se
pridru`imo {irokom pokretu obi~nih
qudi, koji mar{iraju za mir, za hranu, ode-
}u, skloni{te, za zaposlewe, za pravdu, za
okon~awe nesre}a ili rata”.
Ovim re~ima Alfred Marder, predsed-
nik Me|unarodne asocijacije gradova ves-
nika mira, otvorio je ovogodi{wi 15.
Salon antiratne karikature u Kragujevcu.
Asocijaciju je osnovala Generalna skup-
{tina UN, donev{i rezoluciju kojom je
1986. progla{ena godinom mira, a 56 gra-
dova u svetu, me|u kojima i Kragujevac, do-
bili su sertifikate gradova mira.
Alfred Marder jedan je od osniva~a ove
organizacije, a od 1998. godine i wen pred-
sednik. Kako sam ka`e, ~itav `ivot posve-
tio je borbi za mir.
Jo{ kao ~etrnaestogodi{wak raznosio je
flajere fabri~kim radnicima, kojima su
veliki ameri~ki sindikati pozivali rad-
nike na udru`ivawe.
- Prevrati, invazije i ratovi odredili
su moj `ivot, koji sam posvetio miru. Slu-
`im miru i radim za mir. Imao sam priv-
ilegiju da u~estvujem u osnivawu
VESNIKA MIRA
Mir kao `ivotna misija
^itav `ivot posvetio je mirovnom pokretu, osniva~ je
Asocijacije gradova vesnika mira i vi{e od jedne decenije
wen predsednik
organizacije za mir, okupqawu gradova i
podsticawu da pokrenu sopstvene inicija-
tive na tom planu, ka`e Marder.
Po odslu`ewu ~etvorogodi{weg vojnog
roka vratio se u rodni grad Wu Hejven,
pristupiv{i levi~arima. Zbog javnog iz-
ra`avawa protesta zbog hladnog rata hap-
{en je i osu|ivan, a kada se situacija
promenila potpuno se posvetio mirovnom
pokretu za okon~awe hladnog rata i poboq-
{awe odnosa izme|u SAD-a i SSSR-a.
Sa neskrivenim ponosom Marder govori
o masovnosti mirovnog pokreta u Americi
i brojnim organizacijama koje rade u okvi-
ru pokreta.
- Pokret za gra|anske inicijative stvo-
rio je novu atmosferu, a od 1982. godine, u
vreme Ronalda Regana, do{lo je do naglog
omasovqewa. Postalo je jasno da je politi-
ka SAD odgovorna za mnoge stvari koje se
ALFRED MARDER OTVORIO de{avaju u svetu, pa se ameri~ki pokret za
SALON ANTIRATNE AKRIKATURE mir orijentisao ka tome da izmeni ame-
ri pri~ali o ameri~kom imperijalizmu,
{to su svi ostali osu|ivali, a danas najve-
}i broj aktivista mirovnog pokreta govo-
ri o imperiji. Ameri~kog aktivistu vi{e
ne morate u to da ube|ujete, obja{wava
Marder.
Kao naro~it doprinos svetskom miru
na{ sagovornik isti~e dono{ewe rezolu-
cije o me|unarodnoj dekadi razoru`awa.
Ovu rezoluciju prihvatila je i Generalna
skup{tina UN i pozvala predstavnike mi-
rovnog pokreta da narednog maja u Wujorku
prisustvuju zasedawu na kome }e se govori-
ti o razoru`awu. Time }e ovaj problem bi-
ti iznet pred celi svet, smatra Marder. On
napomiwe da su ve} zakazane masovne mi-
rovne demonstracije 2. maja u Wujorku, uo-
~i pregovora za potpisivawe sporazuma o
ne{irewu nuklearnog naoru`awa.
Nakon boravka u Kragujevcu, Marder je
otputovao u Sarajevo gde ove nedeqe u~e-
stvuje na generalnoj Skup{tini me|una-
rodne Asocijacije gradova vesnika mira.
U~e{}e Kragujevca na ovom skupu, smatra
Merder, pokazuju spremnost grada da da
svoj doprinos u afirmaciji ideja Asocija-
cije.
Na sarajevskomj skup{tini Kragujevac
}e konkurisati da bude doma}in naredne
generalne skup{tine, koja }e biti odr`ana
2011. godine.
G. BO@I]
www.kragujevacke.rs
INTERVJU: LATINKA PEROVI]
\uri} i \in|i} nepo`eqni
intelektualci
Разговарао Слободан Цупарић
stvarila sam uvid u sve
O
{to je Ivan \uri} na-
pisao i prikupila ~i-
wenice o wegovom
`ivotu i radu, ali se
ne usu|ujem da ka`em
da sam vrstan poznava-
lac wegovog dela. On je bio vizan-
tolog. Kao u~enik profesora
Georgija Ostrogorskog rano se po-
svetio prou~avawu istorije Vizan-
tije. Wegov diplomski rad,
magistarska i doktorska teza Sum-
rak Vizantije, koja je prevedena na
francuski i italijanski jezik,
pribavili su mu ugled i u doma}oj
i u inostranoj vizantologiji. O to-
me su pisali vizantolozi. Sam \u-
ri} je isticao da je za wegovo
intelektualno formirawe pre-
sudno zna~ewe imalo prou~avawe
Vizantije – ta, kako je govorio,
„hiqadugodi{wa lekcija iz isto-
rije”, ka`e u intervjuu „Kraguje-
va~kim” istori~ar Latinka
Perovi}, koja je priredila post-
humnu kwigu Ivana \uri}a „Vlast,
opozicija, alternativa” i napisa-
la predgovor za wu. Kwiga je nedav-
no predstavqena u Kragujevcu
Za ovu kwigu napisala sam neku
vrstu intelektualne biografije
Ivana \uri}a. Za{to se ~ovek we-
govog porekla,
”
talenta, sjajnog Ivan \uri} i Zoran francuskog is-
obrazovawa, za-
\in|i} bili su ne- tori~ara @or`a
vidne nau~ne
karijere i poli- po`eqni intelektualci. Pri- tedrala. Za srp-
ti~ki anga`o-
vao? I za{to padali su generaciji {kolo- kwige Ivan \u-
nije uspeo? Za- vanih u miru. Poznavali su ri} je napisao
{to se svrstao
me|u pripadni- svet. Razumevali istoriju kao jumf pojedinca
ke elite koja je u
proces. Prezirali su demago- – u savremenoj
Srbiji ne`eqe-
na zbog svog kri- giju i slu`ili se istinom. rijskoj misli.
t i ~ k o g
mi{qewa? Da Nisu bili ni ideolo{ki fa- ca je, rukom, do-
li je mogao vi{e natici ni politi~ki sekta{i p i s a o :
doprineti osta-
ju}i u struci? I da li je to po{lo
za rukom onima koji su napravili
takav izbor? Na ova pitawa treba
odgovoriti da bi moglo da se obja-
sni za{to je Srbija danas bez qudi,
bez ideja i bez novca. Za{to je u ta-
ko `alosnom stawu: socijalno, in-
telektualno i moralno.
Vlast je \uri}eve ideje smatra-
la subverzivnim, opozicija ih
je ignorisala, {ira javnost je
bila indiferentna... Kako obja-
{wavate toliki animozitet pre-
ma ne~emu {to je predstavqalo
moderan evropski pristup?
Ivan \uri} je na prelazu iz 20.
u 21. vek tra`io alternativu i vla-
sti i opoziciji. Video ih je kao
protivnike koji se tuku oko jednog
istog programa: srbizacije Jugo-
slavije, ili dr`avnog zaokru`ewa
srpskog etni~kog prostora. Pledi-
rao je za o~uvawe jugoslovenskog o-
kvira kroz konfederalnu formu
sa perspektivom daqe evropeiza-
cije svih jugoslovenskih naroda.
Zato se i anga`ovao izvan struke:
unosio je u kofuziju red. Wegov iz-
borni rezultat na predsedni~kim
izborima u Srbiji u decembru
1990. godine, iako visok, pokazao
je da u Srbiji nije postojala kri-
ti~na masa koja je mogla da ratovi-
ma, zlo~inu i pqa~ki suprotstavi
razvoj Srbije i wen sporazum sa
drugima u Jugoslaviji.
Ivan \uri} je znao da je i jedan
r|av ugovor boqi od jednog uspe-
Четвртак, 29. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 5
Интервју
U galeriji politi~ara ~ija je deviza „u
se, na se i poda se” Ivan \uri} i Zoran
\in|i} delovali su naivno. Kakvo je to
dru{tvo koje je \uri}a oteralo u emi-
graciju, koje je ubilo \in|i}a na vratima
Vlade, a zatim nastavilo da ga vik-
timizuje, proglasiv{i ga kriminalcem,
pita se istori~ar Latinka Perovi}
{nog rata. @alosnu satisfakciju Ivan \uri} i
pru`ale su mu kolone izbeglica, Zoran \in|i} bili
sankcije, izop{tenost Srbije iz su ti nepo`eqni
sveta, a naro~ito odlazak stotina intelektualci.
hiqada mladih i obrazovanih qu- Pripadali su gene-
di iz zemqe. Insistirao je na od- raciji {kolovanih
govornosti Srbije, na potrebi u miru. Poznavali
bilansa, na opasnosti da se o pro- su svet. Razumevali
{losti la`e. Taj glas je u Srbiji istoriju kao pro-
bio onemogu}en pozivawem na pa- ces. Imali su po-
triotizam. jam o op{tem
Onemogu}en u zemqi, napadan i dobru. Prezirali
ФОТО ДРАГАН ВУЧКОВИЋ
od vlasti i od opozicije, \uri} je su demagogiju i
govorio iz emigracije. Upozoravao slu`ili se isti-
je i Evropu da weno potcewivawe nom. Nisu bili ni
sukoba u Jugoslaviji mo`e postati ideolo{ki fana-
paradigmati~no za posthladnora- tici ni politi~ki
tovski period, za mir, ne samo na sekta{i. U galeri-
Balkanu nego i u Evropi. Potcewen ji politi~ara ~ija
napoqu, Ivan \uri} je u zemqi je deviza „u se, na se i nalno, intelektual- kada{wi quti protivnici da-
stigmatizovan. U Univerzitetskoj poda se” oni deluju na- no, on je bio na tragu nas politi~ki bli`i nego okto-
biblioteci „Svetozar Markovi}”, ivno. Kakvo je to dru- one tradicije poli- barski saveznici?
u koji se mogu upisati samo fakul- {tvo koje je Ivana ti~ke misli u Srbi- Bitno je gde Srbija danas stoji u
tetski obrazovani qudi, postoji \uri}a oteralo u emi- ji koja je te`ila odnosu na politiku koja je dovela
kwiga ~uvenog graciju i marqivo se saveznom ustrojstvu, do katastrofe. Ona, o~igledno, jo{
trudilo da ga zabora- a ne centralizova- uvek, insistira na dr`avnom zao-
vi? Koje je ubilo Zo-
NASLOVNA STRANA
noj, vojno-policij- kru`ewu. Mnogo toga {to je napi-
Dibija Vreme ka- ran \in|i}a na skoj dr`avi. On je sano posle sloma devedesetih
vratima Vlade Repu- KWIGE „VLAST, jedini na po li ti~ koj
OPOZICIJA, godina svedo~i da je stvarawe et-
ski prevod ove blike Srbije, a zatim ALTERNATIVA” sceni Srbije u drugoj ni~ke dr`ave i daqe opsesija koja
nastavilo da ga vikti- polovini osamdese- se predaje kao zave{tawe genera-
mizuje, proglasiv{i ga kriminal- tih godina pro{log veka koji je po- cijama koje dolaze.
predgovor Tri- cem? To ~ine pojedinci, grupe, kazivao razumevawe za autonomne Postoje, me|utim, dva merila za
mafija... Ali, zajednice mogu sa pokrajine i sa dna na kome se Sr- ocenu polo`aja svake zemqe: soci-
sebe skinuti odgovornost tek ako bija na{la – weno podizawe nazi- jalna i politi~ka sigurnost wenih
francuskoj isto- se razgrani~e sa zlo~inom koji se rao kroz regionalizaciju i gra|ana i wen me|unarodni kredi-
~ini u ime jedinstva nacije. Ili, decentralizaciju. bilitet. Ni u jednom od ovih mer-
Neko od ~itala- ako ho}ete, u ime jedinstva klase. Da je `iv, Ivan \uri} bi danas ila Srbija ne izdr`ava probu. Ako
Drugim re~ima, ako se razgrani~i svakako bio razo~aran stawem u se koalicije stvaraju da bi se, ma-
sa vladaju}im populizmom. Qudi Srbiji. Za{to po vama nisu ost- kar pre}utno, napustila politika
„Predgovor g. I- poput Ivana \uri}a i Zorana vareni ciqe- u neposrednoj
”
vana \uri}a, ~oveka sa spiska ’e- \in|i}a su postojali: dru{tvo vi i nade 5. I van \u ri} je na pro{losti, on-
vropskih’ intelektualaca koji su treba da zna ko su oni bili , {ta su oktobra? da to zna~i da je
se zalagali da se Beograd bombar- hteli, za{to su prerano nestali. Danas je jasno prelazu iz 20. u 21. sazrela svest da
duje. Ina~e, gospodin \uri} je ro- Ko to spre~ava, nema ~istu savest. da su o~ekivawa vek tra`io alternativu i vla- je politi~ki za-
|eni Beogra|anin”. Ivan \uri} je u svojoj politi~- bila razli~ita. okret postao eg-
Ta besprizivna intimna osuda je koj karijeri bio opsednut Kra- Mase su `elele sti i opoziciji. Video ih je zi sten ci jal na
karakteristi~na: ona izra`ava to- gujevcom, [umadijom... Kako to promene, ali ni- nu`nost. Jer, ze-
talnu zatvorenost uma i strah od tuma~ite? su bile spremne kao protivnike koji se tuku mqa propada i
svake pukotine u woj. Ona gubi ra- da plate nu`nu oko jednog istog programa: sr- tone u nasiqe.
zlog postojawa ako dopusti bilo Ivan \uri} je govorio o odgo- cenu, koja je pro- Osim toga, ni
{ta drugo, razli~ito. Ona se ma- vornosti Srbije za ratove devede- tokom vremena bizacije Jugoslavije ili dr- susedi nisu na-
skira demokratijom da bi spre~i- setih godina u Jugoslaviji. U samo rasla. Dr- `avnog zaokru`ewa srpskog ivni i wihov
la wen istinski razvoj. trenucima o~aja smatrao je Beo- `avni aparat, a permanentni
grad centrom zla. Vra}ao se po~e- naro~ito siva etni~kog prostora oprez ne radi
Smr}u Ivana \uri}a i ubistvom
Zorana \in|i}a Srbija je ostala cima stvarawa moderne srpske zona politike za mir i stabil-
bez dvojice politi~ara koji su dr`ave. Mo`da naivno, ali u Kra- kojoj pripadaju oni koji sve mogu, a nost, a najmawe za poverewe.
se zalagali za modernu dr`avu. gujevcu je, zajedno sa Branislavom ni za {ta ne odgovaraju, mislila je ^ini li vam se da se vlast u Sr-
Ako ih uporedite, u ~emu su Kova~evi}em, osnovao Koaliciju da je vreme da se ukloni kompro- biji svela na mali broj qudi?
sli~ni, a u ~emu se razlikuju? [umadija. Porodi~no, profesio- mitovani nosilac jedne politike,
upravo zato da bi ona mogla da se Ali, ko dr`i vlast u Srbiji?
nastavi. Deklarativna opredeqe- Rat je ispleo ~vrstu vezu zlo~i-
КРАГУЈЕВАЧКА ИНИЦИЈАТИВА nost za Evropu tome je i{la naru- na i kriminala. Ta se mre`a
ku. Politi~ki akteri poput oslawa na slabu tradiciju prav-
\in|i}a bili su svesni gde se na- ne dr`ave i, ne zaboravite, na
lazi Srbija. Sve je trulo: to vi{e obi~ajno pravo. Kome ovde odgo-
Ulicas ai menom nije minsko poqe nego tepih, govo- varaju pravila, procedura, jav-
Ivana\ uri}a rio je \in|i}. Svet je posle 5. ok-
tobra 2000. godine stao iza Srbije,
nost? U takvoj situaciji, de-
mokratske institucije su pra-
Branislav Cole Kova~evi}, koji je bio a integracije su duh vremena: to se zne. Ako dobro razumem sada{wi
blizak i dugo sara|ivao sa Ivanom \u- ne sme propustiti. To je, ka`u, bi- odnos snaga, borba se vodi oko
ri}em, u ime grupe gra|ana podneo je lo prebrzo. Ali, Zoran \in|i} ni- toga da se i takve institucije u-
predlog Odboru za odre|ivawe naziva u-
lica Skup{tine grada da jedna od kra- je bru talno zau sta vqen zbog br zine klone, pre svega zbog toga {to i
gujeva~kih ulica ponese wegovo ime. ve} zbog razumevawa istorijskog takve kakve jesu predstavqaju
Nosioci ove inicijative smatraju da u trenutka i jedinstvene mogu}nosti partnera Evropi. Uvek mi pada
Mesnoj zajednici Palilule jedna ulica koju je taj trenutak nudio za moder- napamet Zoran \in|i}: „Ili }e-
treba da se zove Ivana \uri}a, obrazla- nizaciju srpske dr`ave. mo mi (reformisti) uspeti, ili
`u}i to ~iwenicom da su \uri}evi deda, baba i otac `iveli u o- Kako do`ivqavate paradoks da }e se oni (legalisti) vratiti.
voms taromk ragujeva~komn asequ. su vladaju}im demokratama ne- Tre}eg nema”.
6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 29. октобар 2009.
PREDSTAVQAWENO VEK REDITNEL INIJE
IZUZETNO POVOQNI KREDITI ZA MALA I SREDWA PREDUZE]A
Kamataod
pet do 7,6 posto
KreditiE vropske
investicioneba nke
po~e}ed ase
plasirajupo ~etkom
narednogme secasa
kamatomk ojamo `e
dad ostignena jvi{e
7,6 posto, a uskoro }e
bitid ostupnii
namenskik rediti
VladeI talijesa
kamatamaod
4,9od sto
lasnici malih i sred-
В
wih preduze}a u Sr-
biji mo}i }e uskoro
da konkuri{u za izu-
zetno povoqne kredi-
te koje dodequje
Evropska investicio-
na banka EIB, preko Narodne ban-
ke Srbije kao agenta. Ova banka
odobrila je u maju ove godine 250
miliona evra za kreditirawe ma-
lihi sr edwihpr eduze}ai pr oje-
katalo kalnihu pravau S rbiji.
Namena kredita je finansira-
we proizvodwe i pru`awa usluga
malih i sredwih firmi i trajno
pove}awe wihovog obrtnog kapi-
tala. Maksimalni iznos jednog
kredita mo`e biti 12,5 miliona
evra, a rok na koji se daje za mala
i sredwa preduze}a je do 12 godi-
na, sa po~ekom od ~etiri godine,
za finansirawe infrastruktur-
nih projekata lokalne samoupra-
ve je 15 godina, sa po~ekom od pet
godina, i za nabavqawe opreme na
lizing sedam godina, sa po~ekom
od dve godine. Kako je na predsta-
vqawu ove kreditne linije, u or-
ganizaciji Regionalne agencije
za ekonomski razvoj [umadije i
Pomoravqa, saop{tio Zoran To-
dorovi}, direktor odeqewa za up-
ravqawe ra~unom revolving
kredita NBS, kamata na ove kred-
ite sada iznosi 4,8 posto, plus
mar`a poslovnih banaka preko
kojih }e se plasirati, {to zna~i
ne{to preko pet procenata. Ova
kamata, koja se mewa u zavisnosti
od vrednosti tromese~nog euri-
bora, mo`e prema prognozama da
dostigne najvi{e 7,6 posto, {to je
PRIVREDNICIMARE GIONA
neuporedivo povoqnije od kamata
koje se mogu na}i na na{em ban-
karskomtr `i{tu.
Narodna banka Srbije treba po-
~etkom novembra da potpi{e ugo-
vore sa osam srpskih poslovnih
banaka preko kojih }e se plasira-
ti ovi krediti i posle toga oni
}e biti dostupni zainteresovani-
ma. Za kredite EIB-a }e mo}i da
se konkuri{e u Unikredit banci
Srbija, Erste banci, OTP banci
Srbija, ^a~anskoj banci, Komer-
cijalnoj banci, Privrednoj banci
Beograd, Rajfajzen banci i Euro-
banciE FG.
Mnogim privrednicima u Sr-
biji ovi povoqni krediti EIB-a
su poznati, jer je ta banka 2002. i
2004. godine odobrila ukupno 65
miliona evra kredita za mala i
sredwa preduze}a i lokalne upra-
ve. Do kraja septembra ove godine
ta kreditna sredstva koristilo je
79 malih i sredwih firmi i 12
lokalnih uprava u zemqi. Prose-
~an iznos odobrenog kredita bio
ZORANTO DOROVI],
NARODNAB ANKAS RBIJE
je 715.000 evra, a zahvaquju}i tim
sredstvima otvorena su 1.602 rad-
name sta.
U [umadiji i Pomoravqu ove
kredite koristili su op{tina
Rekovac, JKP Topola, „Karbon” i
„Mat produkt” iz Topole, „Metal-
ka Majur” i „Interhem Him” iz
Jagodine, kao i „SP komerc”,
„Sunce Marinkovi}”, Metal sis-
temi”i „A vis”i zK ragujevca.
Druga povoqna kreditna linija
koja je pozvanim vlasnicima ma-
lih i sredwih firmi iz [uma-
dije i Pomoravqa predstavqena u
Развој
Inovacionom biznis centru je
kredit Vlade Italije, koja je po
sporazumu iz jula ove godine odo-
brila 30 miliona evra za finan-
sirawe malih i sredwih
preduze}au S rbiji.
Ovaj kredit je namenski i naj-
mawe 70 posto wegovog iznosa tre-
ba da se iskoristi za nabavku
opreme, rezervnih delova tehno-
logije i industrijskih licenci
italijanskog porekla, a ostali
iznos za obrtna sredstva i robu
potrebnu za realizaciju projekta
za koji se kredit uzima. Kamatna
stopa ovog zajma je fiksna i izno-
si 4,9 posto, a pojedina~ni izno-
si kredita su od 50.000 do milion
evra. Rok na koji se mo`e dobiti
je do osam godina sa grejs perio-
dom do dve godine.
Ovaj kredit }e se plasirati
preko pet banaka u Srbiji: Uni-
kredit banke Srbija, ^a~anske
banke, Komercijalne banke, Pri-
vredne banke Beograd i Banke In-
teza, a za sredstva }e mo}i da se
konkuri{e kada se ovaj me|udr-
`avni aran`man potvrdi zako-
nom koji je u skup{tinskoj
proceduri.
Vlada Italije ve} je jednom, u
oktobru 2004. godine, odobrila
Srbiji kredit od 33,25 miliona
evra za finansirawe malih i
sredwih preduze}a i do sada je iz
ovihsr edstavao dobreno100k re-
dita.
Zanimqiva je i tre}a kreditna
linija, iz Fonda revolving kred-
ita NBS, preko koje je od 2001. go-
dine do septembra ove godine
plasirano 518 kredita malim i
sredwim preduze}ima u vredno-
sti od 51,7 miliona evra, ali u
tom Fondu trenutno nema slobod-
nih sredstava, mada treba o~eki-
vati da se sa vra}awem prethodno
uzetih zajmova pojavi mogu}nost
novogk reditirawa.
Na pitawe prisutnih preduzet-
nika da li se mo`e desiti da u po-
slovnim bankama zaintere-
sovanima ne daju podatke o ovim
kreditima, forsiraju}i sopstve-
ne, Zoran Todorovi} iz NBS je u-
putio preduzetnike da u takvim
slu~ajevima odmah pozovu odeqe-
we NBS za upravqawe ra~unom re-
volving kredita i prijave ovakve
postupke.
Milo{PA NTI]
WINDOWS 7P REDSTAVQENU K RAGUJEVCU
Odmahpo sle
svetske
premijere
Studenti
Prirodno-matemati~kog
fakultetapr vid obili
besplatneli cenceza
nekomercijalnu
upotrebuno vog
operativnogsi stema,
koji je u odnosu na
prethodnij ednostavniji
za upotrebu, a ima i
bitnateh ni~ka
poboq{awa
Novi ra~unarski operativni
sistem windows 7 u utorak je zva-
ni~no predstavqen i u Kragujev-
cu, a prvi su se sa najsve`ijom
inovacijom Majkrosofta upozna-
li studenti Prirodno-matema-
ti~kog fakulteta. Prve reakcije
ZORANS UBI]NA P ROMOCIJIU K RAGUJEVCU
i u svetu, ali i u na{oj zemqi su,
po re~ima predstavnika ove kom-
panije Zorana Subi}a, izuzetno
pozitivne. Subi} je istakao i da
nije slu~ajno za{to je Kragujevac
izabran za prvi grad posle Beo-
grada, svega pet dana od svetske
premijere, u kome }e biti pred-
stavqen novi operativni sistem,
s obzirom na rezultate koje su na-
{i studenti postigli na dosada-
{wimta kmi~ewima.
- Ovo je, ina~e, i prvo predsta-
vqawe uop{te ovog operativnog
sistema na fakultetima, a plani-
ramo da na ovoj turneji, koju smo
zapo~eli u Kragujevcu, obi|emo
13-14 fakulteta u Srbiji i tom
prilikom podelimo preko hiqa-
du besplatnih studentskih licen-
ci. Studenti }e ih dobiti
zahvaquju}i tome {to su wihovi
mati~ni fakulteti ukqu~eni u
program Majkrosofta, u koji je u-
kqu~eno ukupno 35 fakulteta.
Napomiwem da su licence samo za
akademsku upotrebu, dakle ne i za
komercijalnu. Ciq nam je da se
{to vi{e studenata {to pre upo-
zna sa novim operativnim siste-
mom, kako bi se {to pre i
navikli na wega, a {to }e i wima
omogu}iti da napreduju u profe-
sionalnom smislu, ka`e Zoran
Subi}.
Za razliku od operativnog sis-
tema Vista koji se nije proslavio
na svetskom tr`i{tu, novom se
www.kragujevacke.rs
ve} predvi|a svetla budu}nost,
ako je sude}i po interesovawu i
pohvalama koje sti`u sa svih
stranasv eta.
- Prednost novog operativnog
sistema je {to je znatno perfor-
mantniji, ne zahteva toliko jak
softver u odnosu na prethodni
sistem, dosta je jednostavniji za
upotrebu, ima blaga poboq{awa
korisni~kog interfejsa, a sve to
najvi{e zbog toga {to je Majkro-
soft slu{ao svoje klijente i mno-
gobrojne zahteve ugradio u ovaj
operativni sistem. Po na{em i
mi{qewu korisnika, ovo je dale-
ko najboqi windows do sada i ve}
mesecima imamo jako dobar odziv
un a{ojz emqi.
Osim prezentacije, u prostori-
jama Instituta za matematiku i
informatiku Prirodno-matema-
ti~kog fakulteta, uz podr{ku Ma-
jkrosofta, sve~ano je otvoren i
Stjudent tek klub. Nekoliko ova-
kvih klubova ve} postoji u Beo-
gradu, Ni{u, Novom Sadu i
Zrewaninu, a Subi} obja{wava o
~emuj ek onkretnor e~:
- Klub }e slu`iti da se studen-
ti me|usobno konsultuju i produ-
bquju svoje znawe o tehnologijama
na osnovu odre|ene pomo}i koju
}e im pru`iti Majkrosoft, ali i
wihove mati~ne ustanove. Pro-
gram je osmi{qen pro{le godine
i jedine dve dr`ave u isto~noj E-
vropi koje su bile ukqu~ene u o-
vaj program su Srbija i Poqska.
Re~ je o formirawu jedne tehni~-
ke sekcije u okviru koje }e se stu-
denti okupqati jednom ili dva
puta nedeqno kako bi kroz timski
rad ovladali lak{e novim tehno-
logijama. Majkrosoft }e obezbe-
diti potrebnu literaturu koje
nema na na{em tr`i{tu i koja je
{tampana samo za severnoame-
ri~ko tr`i{te. Ovog puta doneli
smo oko 25 kwiga, a to }emo radi-
ti otprilike dva puta godi{we.
Osim toga, povremeno }emo slati
i svoje predava~e, a s obzirom da
}e se raditi na prakti~noj pri-
meni tehnologija, o~ekujemo da
}emo ve} na slede}em takmi~ewu
koje organizuje Majkrosoft ima-
ti i jednu ekipu iz kragujeva~kog
Stjudentte kk luba.
N.S TEFANOVI]
www.kragujevacke.rs Четвртак, 29. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 7
Привреда
„ZASTAVA KOVA^NICA” U VELIKIM DUGOVIMA ZA STRUJU

Iskqu~ewa kao opomena

Пише Милош Пантић Fabrika je krajem septembra iskqu~ena sa
d 16. do 21. septembra mre`e na pet dana zbog velikog dugovawa

O
fabrika „Zastava kova~- „Energetici”, ali je iznos neizmirenog ra~una
nica” nije radila, a i daqe veliki i pove}an je za pet miliona
prinudna pauza u proiz-
vodwi nastala je zbog to- dinara u odnosu na kraj pro{le godine
ga {to joj je bila
iskqu~ena elektri~na tu iskqu~ewa sa mre`e, 16. septem- nog iskqu~ewa u septembru „Kova~-
energija. „Energetika”, preko koje bra, dug za struju je dostigao 39,7 nica” je platila deo dugovawa i
se „Kova~nica” snabdeva strujom, miliona dinara, {to zna~i da se u- vra}eno joj je snabdevawe, ali je dug
pribegla je ovoj nepopularnoj meri ve}ao za pet miliona dinara od po- i daqe veliki i ako se ubudu}e ne
kako bi od poslovodstva izdejstvo- ~etka ove godine. bude na{ao na~in za wegovo poste-
vala pla}awe bar dela nagomilanog - Taj nasle|eni iznos duga od mo- peno smawivawe mo`e se desiti da
duga. menta privatizacije pre ~etiri go- opet bude prinudnih prekida snab-
Prema re~ima Nade Timotije- dine morao bi vremenom da se devawa.
vi}, direktorke marketinga „Ener- smawuje i da se svede na nulu, a da Trenutno se u „Zastava kova~ni-
getike”, „Kova~nica” je u trenutku se istovremeno redovno pla}a teku- ci”, kao i u ve}ini preduze}a met-
privatizacije, oktobra 2005. godi- }a potro{wa. Me|utim, kako vidi- alskog kompleksa, bele`i pad
ne, imala dug za struju i ostale en- mo, do smawewa duga nije do{lo, proizvodwe i prihoda, uzrokovan
ergente od 38,8 miliona dinara. ve} je samo izmirivana teku}a po- svetskom ekonomskom krizom. Po
Tada je ve}inski kapital ovog pre- tro{wa, pa je u trenutku iskqu~e- re~ima Novaka Despotovi}a, pred-
duze}a kupila bugarska kompanija wa ukupan dug bio ~ak i ve}i nego sednika samostalnog sindikata u
„Intertrust” iz pre ~etiri godine, fabrici, zbog smawenih poruxbi-
Sofije, ~iji je NOVAK DESPOTOVI], ka`e Nada Timoti- na od najve}ih kupaca otkovaka, a to
vlasnik Valentin PREDSEDIK SINDIKATA jevi}. su „Rempel” i „Elzo elbe” iz Ne-
Zaharijev. Ona obja{wava ma~ke, i „Bogner” iz Austrije, ovo-
Od tada je „Ko- da „Energetika”, godi{wi plan proizvodwe od 5.000
va~nica” prakti~- zbog sopstvenih du- tona otkovaka izvesno ne}e biti is-
no pla}ala teku}u govawa, nije mogla puwen i, po svemu sude}i, proiz-
da toleri{e odr- vodwa }e biti do 3.000 tona do kraja PRETI LI NOVO
potro{wu energe- ISKQU^EWE STRUJE:
nata, dok je stari `avawe duga „Ko- godine. POGON „KOVA^NICE”
dug ostao na pri- va~nice” na ovako Posledica smawene proizvodwe
bli`no istom ni- visokoj cifri, jer je uvo|ewe petka kao slobodnog da-
vou. To se vidi iz je du`na da redovno na. Za sada nema otpu{tawa radni- stanak. Snabdevawe energentima No, pitawe nasle|enog duga pre-
podataka o dugovi- pla}a svoje obaveze ka, ali je otvoren poziv svim preko „Energetike” je nakon priva- ma „Energetici” ostalo je netak-
ma na kraju svake prema „Energoga- zainteresovanima da koriste pla- tizacije smaweno, pa je krajem no- nuto, zadr`avaju}i se na iznosu od
poslovne godine. su”, EPS-u i rudni- }ena odsustva do 45 dana u godini, vembra 2007. godine fabrika pre- pre ~etiri godine. Ve}inski vla-
Tako je krajem cima. „Energogas”, na dobrovoqnoj osnovi. Zbog smawe- stala da se napaja komprimovanim snik „Kova~nice” Valentin Zaha-
2006. godine dug na primer, ne tole- nih prihoda do{lo je i do „kresa- vazduhom od ovog snabdeva~a, a to- rijev sigurno je bio upoznat sa
fabrike bio 35,3 ri{e nikakvo pre- wa” plata, koje su u maju ove godine kom pro{le godine obezbedila je i tim dugovawem u trenutku kupovi-
miliona dinara, no{ewe „starog bile prose~no 28.000 dinara, a sa- sopstveno napajawe gasom. „Kova~- ne kragujeva~kog preduze}a, a po-
krajem 2007. godi- duga” ve} tra`i da su 23.000 dinara, sa toplim o- nica” je, kako ka`e Despotovi}, ruka iz „Energetike” je da }e
ne 38,5 miliona, wegovo izmirewe i brokom i regresom. tra`ila na~in da se samostalno neizmireni iznos ubudu}e morati
na kraju 2008. go- redovno pla}awe Po re~ima Novaka Despotovi}a, snabdeva i strujom, a ne preko „Ene- da se smawuje.
dine 34,7 miliona teku}e potro{we. poslovodstvo sada{we stawe u fa- rgetike”, ali je EPS odbacio takvu U „Zastava kova~nici” trenutno
dinara. U momene- Nakon petodnev- brici opisuje kao borbu za goli op- mogu}nost. je zaposleno oko 390 radnika.
8 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 29. октобар 2009.
MUKES A„L I^NIMK ARTAMA”P ROIZVODA
Ne vidi ni oko sokolovo
Iako Zakon nala`e da deklaracije za svaku
robu moraju biti vidqive, jasne i ~itqive,
ve}ina se ni lupom ne vidi, neke su nejasne,
~ak i neta~ne, pa potro{a~i ~esto ne znaju
{ta su ta~no pazarili
Пише Јаворка Станојевић
ada zaboravi svoje,
К
penzionerka Stana
Mirkovi} pozajmi na-
o~ari od kom{inice
Savke koje koristi kao
lupu ne bi li nekako
pro~itala deklaraci-
ju na proizvodu koji namerava da
kupi. Ako nema ni nao~ara ni
Savke, gospo|a Stana, koja ima di-
jabetes, uzima samo ono {to je ve}
ranije kupovala, jer samo tako
mo`e, koliko toliko, da bude sig-
urna da ne}e ugroziti svoje zdra-
vqe. Ka`e i da joj se dogodi da kad
stigne ku}i, uz pomo} raznih op-
ti~kih pomagala, ustanovi da je
pazarila ne{to {to ne sme jesti,
ili je kupila robu ~iji rok je is-
tekao.
Problem ove penzionerke, koju
smo u dru{tvu kom{inice Savke,
vlasnice „lupa” nao~ara, zatekli
u supermarketu „Na{a radwa”, ne-
kada{woj „Korani”, samo je jedan
od primera muka koje imaju svi
oni koji `ele da znaju {ta kupuju.
Jer, uprkos slovu zakona koje ka`e
da deklaracija mora biti lako u-
o~qiva, jasna i ~itka, neretko ni
oko sokolovo ne mo`e da razazna
{ta saop{tavaju milimetarska
slovca umetnuta u more poruka na
petnaestak jezika. Osim potro{a-
~ima, ne~itke deklaracije zadaju
veliku muku i trgovcima od kojih
kupci tra`e da im pro~itaju ono
{to sami nisu u stawu.
- Do|e ~ovek, uzme proizvod i
gleda, okre}e ga, nosi do izloga,
vadi nao~ari, pa kad ne uspe da
pro~ita ono {to ga zanima zove
nas da mu pomognemo. Po{to sva-
ko ima pravo da zna {ta kupuje,
Друштво
DEKLARACIJENA NE KOLIKOJE ZIKA,
ALINA JSITNIJIMS LOVIMA
mi se trudimo na sve na~ine da
pomognemo - nosimo pod sijalicu,
zovemo kolege koji boqe vide…
Ponekad, me|utim, ni mi nismo u
stawu ba{ sve da odgonetnemo, pa Re~eno jezikom ekonomije, de-
potro{a~ odustane od kupovine, klaracija predstavqa li~nu kar-
pri~a jedna od radnica „Na{e tu proizvoda. To bi trebalo da
radwe”. zna~i da iz ovog komadi}a papi-
ПРОБЛЕМИ И У КОМШИЛУКУ
Hrvatik upujusa lu pom
Prema pisawu zagreba~ke {tampe, ~ak 20 odsto Hrvata
u kupovinu odlazi sa lupom ili odustaje od kupovine
zbog toga {to ne mo`e pro~itati deklaraciju.
Zbog sporewa oko toga {ta zna~i sintagma –vidqiv,
jasan ~itqiv, Klinika za o~ne bolesti izvr{ila je
2005. godine istra`ivawe stawa vida prose~nog sta-
novnika Hrvatske. Do{li su do podatka kako kqu~ni
podaci o proizvodu (odnosno tekstovi koje gra|ani
svakodnevno moraju ~itati, prou~iti i na osnovu wih
postupati, odnosno donositi odluke, recimo prihva-
titi uslove za podizawe kredita) trebalo da budu na-
STANAM IRKOVI]IS AVKAP AVLOVI]
UK UPOVINUID US AU VELI^AVAJU]IMNA O^ARIMA
ra, ili deli}a prostora na amba-
la`i, potro{a~ mora da sazna sve
{to ga zanima. Praksa, me|utim,
potvr|uje da se te li~ne karte ~e-
pisani slovima veli~ine ra~unarskog fonta 10, a ma-
we va`ne informacije i podaci fontom veli~ine 8,
kao i da se ispod tih veli~ina ra~unarskih fontova
ne bi smelo i}i jer tekst postaje ne~itqiv, nejasan i
te{ko vidqiv.
Grafi~ki fakultet Sveu~ili{ta u Zagrebu ima
jo{ stro`e kriterije. Naime, grafi~ka struka ka`e
da minimalne zahteve vidqivosti, ~itqivosti i ja-
sno}e teksta osigurava veli~ina ra~unarskog fonta
10 uve}ana za oko 7 odsto, pri ~emu se nagla{ava po-
`eqnost da tekst bude napisan slovima tipa helve-
tika ili arial, uz dopunske zahteve odnosa boja
slova i pozadine, razmaka izme|u redova, re~i u re-
du i sl.
www.kragujevacke.rs
sto nedostaju, da ne sadr`e sve po-
trebne podatke, ili da su potpuno
neta~ne. Tako je nedavno beograd-
ska {tampa pisala o tome da se u
jednoj tamo{woj ekskluzivnoj
radwi prodaju ~a{e koje se pri-
likom prawa skupqaju dva posto!
Kupci koji zalaze u kineske rad-
we, tako|e, znaju da na papirima
koji bi trebalo da se zovu dekla-
racija naj~e{}e ne pi{e apso-
lutno ni{ta, kao i to da ponekad
~itave grupe proizvoda imaju za-
jedni~kud eklaraciju.
U ovim situacijama, kao i kod
uli~ne kupovine, kupac ipak sve-
sno ulazi u kupovinu ma~ke u xa-
ku. Problem je, me|utim, {to i
oni koji nisu spremni na ovaj vid
trgovine te{ko mogu biti sigur-
ni {ta su pazarili. Jer, ~ak i ako
sadr`e sve potrebne podatke, ve-
}ina deklaracija ne zadovoqava
osnovni kriterijum - da je jasna i
~itqiva.
Predsednik kragujeva~kog o-
granka Nacionalnog pokreta po-
tro{a~a i ~lan Upravnog odbora
ove institucije Zoran Nikoli}
ka`e da, iako je zakonodavac po-
tro{a~u dao pravo
da bude obave{ten o
onome {to pazari,
sada{wa zakonska
re{ewa mu ne idu
nar uku.
- U zakonu stoji da
deklaracija mora
biti ~itqiva, ali
nigde nije propisa-
no kome. Nije pre-
ciziranon ik oliko
velika moraju biti
slova, ili koji deo
ambala`e mora biti
predvi|en za tako-
zvanu li~nu kartu
proizvoda. Zbog toga
proizvo|a~i, odno-
sno uvoznici i dis-
tributeri, zakon
tuma~e onako kako
im odgovara. A po-
{to oni prakti~no ne kr{e nika-
kav zakon, inspekcijskim orga-
nima vezane su ruke. Zbog toga ni-
ko nije ka`wen niti }e biti, ako
novi Zakon o za{titi potro{a~a
jasnije ne precizira pojam jasnog
i ~itqivog.
Zato smo se obratili Mini-
starstvu trgovine pismom u kome
smo ih upoznali sa ~iwenicom da
smo u ovda{wim radwama zatekli
mnogo proizvoda koji imaju de-
www.kragujevacke.rs
ШТА КАЖЕ ЗАКОН О
ЗАШТИТИ ПОТРОШАЧА
Prava na papiru
^LAN 53: Proizvodi nameweni
prometu moraju imati deklara-
ciju koja sadr`i podatke o proiz-
vo|a~u, zemqi porekla, uvoz-
niku, dobavqa~u, sastavu, koli~i-
ni, kvalitetu, datumu proizvodwe
i roku trajawa, odnosno roku upo-
trebe, na~inu upotrebe, odr`ava-
wu ili ~uvawu proizvoda i druge
podatke, u skladu sa zakonom.
Ako proizvodi u svom sastavu
imaju boje, aditive, arome i dru-
ge dodatke, deklaracija tih pro-
izvoda mora da sadr`i ta~no
ozna~enu wihovu koli~inu, u
skladu sa zakonom.
^LAN 54: Podaci iz deklara-
cije o proizvodu koji je stavqen u
promet ne mogu se mewati ili u-
klawati.
^LAN 55: Potro{a~ ima pra-
vo da bude informisan na razu-
mqiv na~in o svojstvima proiz-
voda koje kupuje ili uslugama ko-
je koristi, a naro~ito o: sastavu,
higijenskoj ispravnosti, kvali-
tetu, ceni, uslovima pla}awa, na-
~inu kori{}ewa i odr`avawa
proizvoda i opasnostima do ko-
jih mo`e do}i prilikom wegove
nepravilne upotrebe.
Informacije iz stava 1. ovog
~lana sadr`ane su u tehni~kom u-
putstvu, uputstvu za upotrebu ili
deklaraciji.
^LAN 56: Tehni~ko uputstvo,
uputstvo za upotrebu i deklara-
cija moraju da budu u pismenoj
formi i na jeziku koji je u slu-
`benoj upotrebi u Republici Sr-
biji.
klaraciju koju ~ovek prose~nog
vida nije u stawu da pro~ita i da
ne{to po tom pitawu preduzmu.
Tako|e smo zahtevali da se na
prehrambenim proizvodima po-
sebno istakne da li sadr`e aler-
gene i ostale sastojke koji bi
nekome mogli na{koditi. Jednom
dijabeti~aru je, recimo, vrlo va-
`na koli~ina {e}era, osobi a-
lergi~noj na kikiriki ili gluten
imali takvih materija ~ak i u
tragovima, a to je sad te{ko vide-
ti, ka`e Nikoli}.
Prema wegovim
re~ima, i potro{a-
~i su delimi~no
odgovorni za ova-
kvo stawe stvari,
jer ne insistiraju
na ostvarivawu
svojih prava. Kao
ilustraciju takve
nezainteresovano-
sti Nikoli} izno-
si podatak da je tek
ne{to vi{e od ~e-
tvrtine u~esnika
nedavno sprovede-
ne ankete NOPS-a
kazalo da ~ita de-
klaracije na pre-
hrambenim proi-
zvodima. Neke pro-
cene, me|utim, po-
kazuju da se li~ne
karte ostale robe
~itaju mnogo mawe i da tek pet
posto stanovni{tva obra}a pa-
`wu na deklaraciju.
Ako je za utehu, sli~ne muke mu-
~e i stanovnike svih zemaqa iz
regiona svrstanih u kategoriju
isto~noevropsko tr`i{te. Dok se
ne{to ne promeni, jedino oru`je
koje kupac prose~nog vida ima je
da kupuje samo proizvode ~ija de-
klaracija zadovoqava kriteri-
jum: vidqivo, jasno, ~itqivo.
Пише Маргита Цветковић
orpa dobrote samo je
К
jedna od niza akcija
Crvenog krsta u okto-
bru, mesecu solidar-
nosti - sa starim, usa-
mqenim, siroma{-
nim... Nedavno su wi-
hovi volonteri bili u „Rodinom”
supermarketu i, zajedno sa pleme-
nitim sugra|anima, „punili” kor-
pe za one koji nemaju dovoqno, a
posledwe dve nedeqe obilazili su,
u selu i gradu, porodice obuhva}e-
ne programom brige o starima. U-
glavnom qude sa kojima volonteri
razgovaraju telefonom, poma`u}i
im da lak{e podnesu usamqenost,
bolest, bedu...
Pro{log petka, „Kragujeva~ke”
su krenule, zajedno sa Bojkom ]i-
rovi}, „prvom damom” ovog progra-
ma Crvenog krsta, i volonterkom
Zorom Stankovi}, u posetu kragu-
jeva~kim porodicama „na ~a{icu
U POSETI STARIM KRAGUJEV^ANIMA
Korpa puna sudbina
razgovora”, nose}i im skromne po-
klone iz „Korpe dobrote”. Odmah
smo se uverili da im taj „paketi}
dobrote” i male pa`we ove huma-
nitarne organizacije ne zna~i to-
liko kao sama poseta. Kao vreme
koje im posve}uju iznenadni gosti,
interesuju}i se za wihovo zdravqe
i neda}e sa kojima se bore. Kao pa-
`wa sa kojom slu{aju pri~e ovih
qudi iz mladosti, kada su wihovi
`ivoti bili sasvim druga~iji.
Kod Pele i Hraneta
- Ne treba nam ni{ta, {ta ste to
donosili! Va`no je da ste do{li,
a ja, evo, u krevetu...
Tim re~ima do~ekuje nas tetka
Pela (85), sedokosa starica, izvi-
wavaju}i se {to ne mo`e, na noga-
ma, kao {to je red, da do~eka
goste. Dogodio joj se maler pret-
hodne ve~eri: pala je, ne na stape-
nicama, niti u dvori{tu, ve},
zamislite, na ku}nom pragu. Od-
mah su zvali sina i snaju, vodili
je da snimi ruke koju je povredila
i sada mora da miruje. Svejedno,
raduje se susretu sa Zorom, volon-
terkom sa kojom stalno razgovora
telefonom, ali i ostalim gosti-
ma.
Sedimo u blistavo ~istoj kuhi-
wi, u ku}i Pelagije i Hranislava
An|elkovi}a, na Pivari. Na stolu
sve`e rumene jabuke i doma}i „ba-
kin kola~”, onaj sa prese. Pozdra-
vqamo se sa ~ika Hranetom,
gostoqubivim doma}inom od 86
leta, i wihovom snajkom Slavi-
com, koja je do{la da pomogne sve-
krvi. Napoqu je i sin Dragoqub,
anga`ovan na radovima u dvori-
{tu, i wihova unuka Milica.
Snajka pri~a kako se Pela seki-
ra {to je „vezana” za krevet, po{to
stalno ne{to radi po ku}i, uprkos
godinama koje ima. Nikada se ne
dogodi da nas ne do~eka sa spre-
mqenom pitom, ka`e.
- Slavice, donesi gostima med i
naspi im sok od vi{we, onaj na{,
dobacuje sa kreveta na kome sedi
~ika Hrane, dodaju}i kako su to
sve proizvodi wihovog sina koji,
„kao crnac”, radi na placu gde
ima p~eliwak sa 50 ko{nica i o-
groman vo}wak.
An|elkovi}i su u braku od 26.
oktobra 1946. godine, a ~ika Hrane
se {ali da bi trebalo da dobije
orden za toliko dug bra~ni sta`.
Imali su jo{ jednog sina, koji je
umro pre 12 godina. Tetka Pela ne
mo`e da zadr`i suze dok pri~a o
wemu. Od wega imaju unuku Suzu,
koja je oti{la u Ameriku, na godi-
nu dana, kao bebisiterka, ali je o-
stala. Ona je po zanimawu zubni
Друштво
Kako `ive na{i sugra|ani koji se pribli`ava-
ju osamdesetim i devedesetim, {ta ih najvi{e
mu~i i koliko im zna~e telefonski razgovori i
posete, pri~ali su aktivistima Crvenog krsta
koji su im nosili pakete iz „Korpe dobrote”
tehni~ar, pa je tamo nastavila
{kolovawe. Samo jednom je dola-
zila, ali se stalno ~uju telefo-
nom, zove da pita kako su baka i
deka. Nadaju se da }e se vratiti,
prepisali su joj i jednu od dve ku-
}e koje imaju. Drugu }e dobiti unu-
ci od drugog sina.
- @ivimo od Hranetove penzije,
20 hiqadarki, ali se ne `alimo.
Dosta nam je, mada poma`emo na{u
decu i dajemo za lekove, ali ima
ve}e sirotiwe od nas, wima treba
pomo}i, skromna je tetka Pela.
Godine, uspomene
- Nije lako nositi se sa ovim
godinama. Koliko sam radio, izdr-
`ao sam dosta! Ali, mirna mi je
savest, ~ist sam kao suza, uzvra}a
wen suprug Hrane.
- Samo da ustanem iz kreveta!
Mi smo stari, pa koliko po`ivi-
mo... Molim se da na{a deca i unu-
ci budu `ivi i zdravi, ka`e
starica na kraju posete, dok se do-
govara sa Zorom o novom telefon-
skom razgovoru.
Ostajemo u istom kraju. Na redu
je poseta Radi Milojevi}, koja je
„u{la” u osamdeset osmu godinu
`ivota. @ivi sama, ali je sklopi-
la ugovor, u zamenu za ku}u, sa jed-
nim bra~nim parom o do`ivotnom
izdr`avawu.
I wu je zadesio isti maler kao
Pelu. Jo{ su vidqivi podlivi na
RADA MILOJEVI] SA BOJKOM ]IROVI]
Четвртак, 29. октобар 2009.
licu koje je zadobila pri padu u
ku}i.
- ^im je ~uo, odmah mi je do{ao
brat iz Beograda. Bio je nekoliko
dana sa mnom, a jutros je ve} dva
puta zvao da pita kako sam, ka`e
starica.
Sedimo u sobi koja ima miris
specifi~an za prostor u kome
`ive qudi poput gospa Rade. Po-
malo nedostaje sve`eg vazduha me-
|u starinskim stvarima gra-
|anske porodice, pedantno pore-
|anim i uredno odr`avanim. Na
zidu uramqeni gobleni, a u vit-
rini mnogobrojne fotografije
qudi koje je volela, a kojih vi{e
nema. Wene majke, o kojoj nam je
satima pri~ala, zatim supruga
Save, „najboqeg ~oveka na svetu”,
zatim brata iz Beograda i wegove
porodice, pa Radine kad je bila
mlada. Prime}ujemo i jednu, ura-
mqenu, na zidu. Gospa Rada u div-
nom `utom kaputu sa crnim
paspulom.
- Sama sam ga sa{ila. Bila sam
{najderka, {ila sam gospodi u
gradu, profesorkama, doktorka-
ma...
To je povod da se vrati u pro-
{lost. Pri~a sporo, ali te~no,
najvi{e o doga|ajima iz mladosti.
O ocu koji je streqan u [umari-
cama 1941. godine, o te{kim rat-
nim i poratnim godinama, majki
udovici, koja je sva{ta radila, kao
КРАГУЈЕВАЧКЕ 9
HRANISLAV I PELAGIJA
AN\ELKOVI] SA VOLONTERKOM
ZOROM STANKOVI]
i sama Rada, da bi pre`iveli. O
saobra}ajnoj nesre}i i mukama u
kojima joj je umrla majka, ali i o
tome kako je pomogla mla|em bra-
tu da se {koluje u Beogradu. I on je
sada u penziji, ali mnogo brine o
woj.
Uspomene se ni`u, re~i same
naviru.
- Kad stanem, zaboravim {ta
sam htela da ka`em, priznaje gospa
Rada, od koje saznajemo da joj je Sa-
va bio drugi mu`, kao i da iz pr-
vog braka ima }erku.
Dugo se zadr`avamo kod starice,
shvataju}i da joj je, od svih boqki
koje nosi starost, samo}a najte`a.
Nije isto razgovarati „preko `i-
ce” kao sa ~ovekom o~i u o~i.
Kamen koji se kotrqa
Posle gospa Rade, odlazimo na
suprotan kraj grada, u posetu poro-
dici ~ije ime ne}emo pomiwati.
U doma}instvo sedamdeset~etvo-
rogodi{we penzionerke i wenog
nezaposlenog sina koji je preva-
lio ~etrdesetu.
Razumeli smo koliko joj je te-
{ko da pri~a o tome kako je neka-
da `ivela sre}no sa suprugom,
decom i unucima, a kako se sada
potuca po iznajmqenim stanovi-
ma, od nemila do nedraga. O tome
kako je morala da proda ku}u i „vu-
cara” se po svakojakim skloni-
{tima, samo da bi imala krov nad
glavom. Sada `ive u pristojnom
stanu, za koji pla}a kiriju od sto
evra, a wena skromna penzija nije
dovoqna da podmiri komunalije,
hranu, ode}u...
Svoje godine i bolesti koje one
nose i ne pomiwe. Pre devet god-
ina ostala je i bez supruga, tako
da sama mora da se nosi se te{ko-
}ama koje joj je doneo `ivot. Pri-
~a o }erki, zetu i unukama koji,
tako|e, te{ko `ive. Nije u stawu
da im pomogne, kao ni unuku od
sina. I on je zavr{io {kolu, ali
nigde ne radi, pa `ivi sa drugom
bakom.
Ova dostojanstvena `ena ne ku-
ka, ne `ali se, ne tra`i pomo}, a
jo{ mawe samilost. Stalno se, ka-
`e, preispituje gde je pogre{ila,
kako je do{la u ovu situaciju. I-
pak, ne predaje se, nastavqa da se
bori. ^esto govori da je to nalik
kamenu koji je po~eo da se kotrqa
sa vrh brda. Pa, vaqda }e jednom,
dok ne do|e do dna, morati negde i
da se zaustavi.
I jo{ je ne{to rekla:
- Dobrota nije ova korpa namir-
nica koju ste mi doneli, ve} {to
sam mogla da porazgovaram sa qu-
dima.
10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 29. октобар 2009. www.kragujevacke.rs
Поводи
KOLIKO JE KO[TALO OBELE@AVAWE 21. OKTOBRA
„AGROMARKET” d.o.o. iz Kragujevca, Kraqevaчkog
bataqona 235/2 objavquje oglas za

IZDAVAWE U ZAKUP
Jeftinije nego lane
Za sve manifestacije, ko-
je su po~ele 21.
Putem prikukqawa ponuda septembra, a zavr{avaju
se 30. oktobra, uz
Poslovnog prostora u Kragujevcu u ulici 27 marta br.13. tro{kove sme{taja i
povrшine 84 m2 (biv{a prodavnica „Jugozan”) ishrane brojnih gostiju,
potro{eno je 8,7
miliona dinara, {to je
Ponude se mogu dostaviti u roku od 10 dana od dana ob-
366.000 mawe nego
javqivawa oglasa na adresu „Agromarket” d.o.o. Kragujevac, pro{le godine
ul. Kraqeva~kog bataqona 235/2 sa naznakom „za zakup”.
okumenti sa tro{ko-

Д
vima proslave Okto-
Ponuda, pored ostalih podataka, treba da sadr`i pun barskih sve~anosti po NAJVI[E PARA
naziv ponu|a~a, adresu, mati~ni broj i PIB. prvi put ove godine ZA „JOAKIMINTERFEST”
dostupni su javnosti i
istaknuti pored svake
Dodatne informacije mogu se dobiti na telefon 034/308-017 od manifestacija na- `ajniji nego prethodne, a obogati- sednik Organizacionog odbora za o-
vedenih u Programu obele`avawa. li su ga Salon antiratne karika- bele`avawe praznika i jubileja, ka-
ili na e-mail adresu vujic@agromarket.rs Prema objavqenim podacima, obe- ture, koji se odr`ava svake druge `e za „Kragujeva~ke” da su u{tede
le`avawe 21. oktobra ko{talo je godine, obele`avawe pedesetogo- vezane za sve velike gradske mani-
kragujeva~ke poreske obveznike di{wice {kole „21.oktobar”, kao festacije, pa i za Oktobarske sve~a-
„Agromarket” d.o.o. oko 8,7 miliona dinara (ne{to vi-i susreti u~enika i profesora nosti, u ovoj recesionoj godini
{e od 90 hiqada evra). {kola iz Italije, Makedonije, zasnovane na blagovremenom pla-
Gradski zvani~nici tvrde da jeBiH, Slovenije, ^e{ke i Srbije u nirawu. Prvi korak u ekonomisawu
ove godine ostvarena zna~ajna u- Politehni~koj {koli. ogleda se u tome {to su najve}a sred-
{teda u tro{kovima realizacije U strukturi tro{kova najskupqa stva za wihovu realizaciju buxetski
JKP „PARKING SERVIS KRAGUJEVAC” programa, sme{taja i ishrane go- stavka je Me|unarodni pozori{ni planirana na mati~nim pozicija-
OBJAVQUJE stiju van Srbije. I pored ve}eg festival „Joakiminterfest”, koji ma, a ne u nedefinisanim prosto-
je trajao od 7. do 14. oktobra, za {ta
broja gostiju iz inostranstva, del- rima teku}e buxetske rezerve ili
je izdvojeno 4,8 miliona dinara
egacija gradova prijateqa i pobra- reprezentacije gradona~elnika.
OGLAS tima, u~esnika 15. Salona ili vi{e od polovine para name- - Drugi zna~ajan korak je ono ~i-
antiratne karikature iz nekoliko wenih za realizaciju kompletnog me smo se kao Organizacioni odbor
O JAVNOJ LICITACIJI ZA PRODAJU evropskih i svetskih zemaqa, kao Programa. U ovu cifru ura~unati oktobarskih sve~anosti pohvalili
NAPU[TENIH VOZILA i profesora i direktora {kola iz su autorski honorari, nagrade, ce- i na sednici Gradskog ve}a kada je
pet zemaqa, potro{eno je mawe pa-na predstava, sme{taj u~esnika, a- usvojilo na{ predlog programa, je
A. Javno ogla{avawe - usmeno nadmetawe vr{i se radi prodaje ra nego pro{le godine. Za ovu na-dvertajzing. da ovog puta nismo dozvolili da ni
napu{tenih vozila i to: Zastava 101 (dva vozila), Zastava 128 i menu izdvojeno je oko 780.000 Za Veliki {kolski ~as potro{e- jedan program, ma koliko bio a-
Zastava 750 - sva ~etiri po po~etnoj ceni od po 8.000,00 dinara dinara, {to je za 366.000 mawe ne-
no je oko 1,7 miliona dinara (hono- traktivan i vredan, u|e u program
bez PDV-a. go 2008. godine. rari, izrada scenografije, tehni~ka oktobarskih sve~anosti a da nema
Kao i svake godine, Oktobarskerealizacija programa, materijal za tematske veze sa wima. Time je, za-
B. Javna licitacija – usmeno nadmetawe za kupovinu napu{tenih sve~anosti po~ele su u drugoj po-scenografiju i kostime), a za Salon pravo, predupre|ena lewost u pla-
vozila koja su uklowena po nalogu komunalne inspekcije odr`a}e lovini septembra, ta~nije 21. sep-
antiratne karikature 815.000. Kra- nirawu potencijalnih korisnika
se u prostorijama JKP''Parking servis Kragujevac'' u Kragujevcu, tembra, zasa|ivawem drveta mira gujeva~ka revija antiratnog filma buxeta, koji su sve~arske prilike
ul. Kraqeva~kog bataqona bb, dana 03.11.2009. godine (utorak) u Spomen parku, a zavr{avaju se 30.
(KRAF) ko{tala je 350.000 dinara, koristili kao zgodan trenutak da se
sa po~etkom u 12 ~asova, sa napomenom da se radi o ponovqenom oktobra autorskom ve~eri Vojne koliko i Kolonski susreti. Ne{to konektuju na buxet, ka`e Mileni}.
postupku. Ne{i} u sali Prve gimnazije. mawe para, oko 317.000, potro{eno Pore|ewa radi, treba navesti da
Ove godine program je bio sadr-
je za OKTOH, a u ovu cenu ura~unati je 2008. godine za programe poput
V. Pravo u~e{}a na licitaciji imaju pravna lica, ~iji pred- su honorari, Drugog festivala stvarala{tva
GOSTI IZ NEMA^KE U PRVOJ GIMNAZIJI {tampawe starih, turnira „KG open” u bad-
stavnik mora da poseduje pismeno ovla{}ewe za u~e{}e na lic-
itaciji i fizi~ka lica koja uplate - polo`e kauciju u iznosu od plakata i po- mintonu, OKTOH-a, „Joakiminte-
zivnica i re- festa”, Tri oktobra, Kolonskih
1.000,00 dinara. Kaucija se pola`e najmawe 30 minuta pre po~etka
prezentacija. susreta, Bdewa, Velikog {kolskog
usmenog nadmetawa, odnosno uplatom na ra~un JKP ''Parking
Likovnom i ~asa, Krafa, literarnog konkursa
servis Kragujevac'' broj 105-40001-15 kod AIK Banke.
li te rar nom „Dosta su svetu jedne [umarice”
konkursu na ukupno izdvojeno 9.352.000 dinara,
G. Komisija koja sprovodi licitaciju pre po~etka usmenog nad- odnosno sto hiqada evra.
temu Kraguje-
metawa proveri}e sve prijave i polo`ene kaucije i ne}e Za ugostiteqske usluge, sme{taj
va~kog okto-
dozvoliti u~e{}e licima koja ne ispuwavaju tra`ene uslove. bra nameweno i ishranu inostranih delegacija,
je 139.000, a za ukqu~uju}i i sve~ani ru~ak 21.ok-
D. Kaucija se ne vra}a ponu|a~u ~iju ponudu Komisija prihvati nastup grupe tobra za sve goste, predstavnike
kao najpovoqniju, ve} se ista zadr`ava i ra~una kao avans za up- „Zavet” 64.000 dr`ave, Vlade RS, ambasada, dele-
latu kupoprodajne cene. Ostalim ponu|a~ima kaucija se vra}a dinara. gacije gradova prijateqa i pobra-
odmah po zavr{etku licitacije, odnosno narednog dana ako je Sa{a Mi- tima pla}eno je 1.146.000 dinara.
upla}ena virmanskim putem. leni}, pred- G. BO@I]

\. Sa najpovoqnijim ponu|a~em zakqu~i}e se kupoprodajni

ugovor. Vodovod
E. Sva potrebna obave{tewa i informacije mogu se dobiti na
telefon 034/338-780 - Toma Radovi}.
ne potkrada
@. Razgledawe vozila mo`e se vr{iti svakog radnog dana u
potro{a~e
]etkovi}a na popravni
vremenu od 8 do 20 ~asova na depou JKP'' Parking servis Kraguje-
vac'' u Kragujevcu, ul. Kraqeva~kog bataqona bb. iz ra~una”, Kragujeva~ke, broj 24
Profesionalan i odgovoran odnos
prema ~itaocima lista obavezuje
me da odgovorim na pismo, koje je
objavqeno u rubrici „Reagovawa”,
u „Kragujeva~kim” od 22. oktobra
2009. godine, pod naslovom „]et-
kovi}a na popravni iz ra~una”, za
koje ka`ete da su ime i adresa au-
tora poznati redakciji.
Tvrdwa va{eg ~itaoca da se moje
„obja{wewe obra~una utro{ene vo-
de, naro~ito stavke rastur, ne dodi-
ruje sa realno{}u” neistinita je.
Naime, iako je to vi{e puta obja-
{weno i ve}ini potro{a~a jasno,
moram jo{ jednom da istaknem da je,
po odluci Skup{tine grada o vodo-
snabdevawu, centralni vodomer me-
sto primopredaje vode izme|u „Vo-
dovoda” i stanara zgrade i da je on
merodavan za obra~un potro{we.
Radnici „Vodovoda” o~itavaju
sve vodomere, svakog meseca. To se,
pored centralnih, odnosi i na
kontrolne vodomere u stanovima.
Potro{a~e obave{tavamo, putem
obave{tewa na ulaznim vratima i
oglasnim tablama zgrade, o ter-
minu o~itavawa, a mogu i li~no,
ili telefonom, da dostave stawe
sa svojih vodomera.
Za potro{a~e kod kojih nije mo-
glo da se izvr{i o~itavawe ili ko-
ji nisu dostavili stawa jo{ jednom
se, u popodnevnim ~asovima, vr{i
poku{aj o~itavawa. Ukoliko se ni
tada ne izvr{i o~itavawe, ili po-
tro{a~ ne dostavi stawe, vodomeri
neo~itanih potro{a~a akontiraju
se na bazi wihove prose~ne potro-
{we. Ve} slede}eg meseca, o~itava-
wem vodomera akontiranog
potro{a~a, utvr|uje se wegova pot-
puno ta~na potro{wa, nakon ~ega se
obra~unava i rastur. Ukoliko je a-
kontacija u jednom mesecu bila ve-
}a od stvarne potro{we, ona }e mu
narednog meseca biti umawena za tu
razliku, i obratno. Zato je neisti-
nita tvrdwa da „Vodovod” potkrada
svoje potro{a~e i da se deo potro-
{ene vode napla}uje dva puta.
[to se ti~e insinuacija o po-
skupqewu vode od mog dolaska u
„Vodovod”, obave{tavam vas da je
cena vode iskqu~ivo uskla|ivawa
sa ostvarenom inflacijom prema
zvani~nim podacima, a broj zapo-
slenih nikada nije bio tajna.
Odgovorno tvrdim da se JKP
„Vodovod i kanalizacija” ne pona-
{a monopolisti~ki, da je bilo i
uvek }e biti servis gra|ana Kra-
gujevca, kao i da je korektan odnos
prema potro{a~ima u na{em pre-
duze}u uvek na prvom mestu.
Obren ]ETKOVI],
direktor JKP „Vodovod i ka-
nalizacija”
www.kragujevacke.rs
UHAP[ENI KRAGUJEV^ANI U AKCIJI „BALKANSKI RATNIK”
Veliki u gradu, sitni za svet Pri veden
zbog tri
Radan Adamovi},
Dejan Raki}, Darko
Krgovi} i @eqko Vuja-
novi}, koji su uhap{eni
u akciji „Balkanski
ratnik” pod sumwom da
su trgovali narkotici-
ma i u~estvovali u
me|unarodnom {vercu
droge, ipak su daleko
od narko-elite koja jo{
uzmi~e pred organima
gowewa, ali su u
Kragujevcu dobro
poznati likovi
Пише Елизабета Јовановић
Posle me|unarodne
П
akcije „Balkanski
ratnik” Bezbedono-
sno informativne a-
gencije (BIA) i
ameri~ke Agencije za
borbu protiv droge
(DEA), u kojoj je u Urugvaju zaple-
weno vi{e tona kokaina, usledi-
la su hap{ewa i u Kragujevcu, jer
se sumwa da su bili deo narko-
kartela koji je snabdevao evrop-
sko tr`i{te kokainom iz Ju`ne
Amerike. Ukupno je uhap{eno 12
osoba, od toga osam u Srbiji, a
~etvorica su iz Kragujevca.
Radan Adamovi} (34), Dejan Ra-
ki} (33) i Darko Krgovi} (33) ro-
|eni su Kragujev~ani, dok je
@eqko Vujanovi} (31), menaxer
kluba „Kazino”, ro|en u Pqevqi-
ma, ali je od detiwstva `iveo u
Kragujevcu.
Dva meseca ranije na Siciliji
je sa oko 13 kilograma kokaina i
ve}om koli~inom novca uhap{en
Mihajlo \okovi}, vlasnik pri-
vatnog hotela „Prezident”, koji
se u turisti~koj ponudi Kragu-
jevca vodi kao vila. Za wega se
misli da ne pripada ovom lancu
krijum~ara droge, ve} da je „ko-
ka” wemu stizala sasvim drugim
kanalima. Me|utim, u medijima
se pomiwe da je bio u prisnim
odnosima sa jednim brojem uhap-
{enih.
Pored mesta ro|ewa i `ivqe-
wa, uhap{enima je zajedni~ko i
to {to je svako od wih na svoj na-
~in imao udela u ovom unosnom
biznisu. Svi su vozili dobre au-
tomobile, imali lokale na a-
traktivnim lokacijama, u svom
okru`ewu bili su od „autorite-
ta” i prili~no finansijski ja-
ki.
[arenoliki
krimi-dosijei
Za @eqka Vujanovi}a se zna da
je svojevremeno bio veliki tale-
nat za ko{arku. Igrao je za kragu-
jeva~ke klubove u mla|im
kategorijama i mogao je daleko
da dogura, ali je uplivao u mutne
vode, {to rodbinskim, {to pri-
jateqskim kanalima. Najvi{e ga
vezuju za brata od ujaka, bizni-
smena Darka [ari}a, vlasnika
kluba „Kazino”, gde je obavqao
menaxerske poslove.
Radan Adamovi} ima vrlo bo-
gat kriminalni dosije. Dobar
deo `ivota proveo je na robiji.
Odgovarao je za te{ke i provalne
kra|e, razbojni{tva, nedozvoqe-
no dr`awe oru`ja, ali i zbog ne-
dozvoqene trgovine droge. Bio je
u vi{e navrata prijavqivan zbog
naru{avawa javnog reda i mira.
Teretio se i za jedan poku{aj u-
bistva 1999. godine, kada je izve-
snom Luki}u pucao u noge. Hici
su mladi}u pro{li kroz obe bu-
tine.
S druge strane, bio je i `rtva
kriminala, jer je 27. marta 2004.
godine jedan mladi} pucao u we-
ga na ku}nom pragu u Ulici Vla-
dimira Nazora 30, u Staroj
radni~koj kolononiji. Ispalio
mu je hitac iz oru`ja velikog ka-
libra u stomak i jedva je izvukao
`ivu glavu. U to vreme nalazio se
na izdr`avawu zatvorske kazne u
ovda{wem Okru`nom zatvoru -
kao slobodwak. Posle velikih
pobuna u Zabeli, gde je bio na iz-
dr`avawu osmogodi{we robije,
preme{ten je u petrova~ki za-
tvor. Vodio se da radi u jednoj
pekari, mada ~esto nije dolazio
na posao, niti ga je ko redovno
proveravao koliko se zadr`ava u
pekari. Da se nije desio poku{aj
ubistva, mo`da bi odle`ao kaznu,
a da niko i ne sazna da se slobod-
no {etkao po kafi}ima i gradu.
U to vreme se govorilo po gradu
da je iz zatvora vodio neke svoje
„poslove”.
Adamovi}a je osudio i Vi{i
sud u Bjelom Poqu 2007. na dve
godine i tri meseca zatvora, jer
je u Crnu Goru uneo gram kokaina
Хроника
HAP[EWA SU OBAVQENA U „INTER[PEDOVOJ”
ZGRADI KOD VELIKOG PARKA I KLUBU „KAZINO”
i neznatnu koli-
~inu marihuane, a
u to vreme kori-
stio se falsifi-
kovanom voza~kom
dozvolom.
Ina~e, wega i
Dejana Raki}a pre
destak dana uhap-
sili su pripadni-
ci specijalne po-
licije u zgradi
„Inter{peda”, u
Bulevaru kraqice
Marije, gde su i-
mali iznajmqene
stanove. Doveli
su ih sa lisicama
na rukama do luk-
suznog automobi-
la, parkiranog
ispred ovog stam-
beno-poslovnog o-
bjekta, i pretre-
sli. To su u~inili
u jo{ jednom sta-
nu na Aerodromu
pod sumwom da su
i u wemu ~uvali i
distribuirali
drogu.
Dejan Raki} gotovo da ima
~ist dosije u Kragujevcu. Zbog
kra|e mu je jedino 1992. godine
bila napisana jedna prijava.
Ali, Milo{ Krgovi} (33) nikada
nije bio predmet „obrade” kragu-
jeva~ke kriminalisti~ke poli-
cije. Mo`da i zato {to je vi{e
vremena provodio u Beranima i
prestonici, mada neki mediji
tvrde da je i ranije bio ume{an
u poslove s drogom. On je uhap-
{en u jednom novobeogradskom
kafi}u u nastavku akcije razot-
krivawa krijum~arskog lanca
narkotika zaplewenog u urugvaj-
skoj luci Santjago Varaskez. U-
hap{en je istog dana kada i
Dragan Labudovi} (36) iz Berana,
kod koga je prona|eno 540.000 e-
vra, koje je najverovatnije poku-
{ao da skloni na sigurno. U
momentu hap{ewa kod Gazeline
petqe Labudovi} je bio u BMV-o-
vom xipu crnogorskih tablica.
Izdvojen slu~aj
Mihajlu \okovi}u, vlasniku
„Prezidenta”, koji se jo{ uvek
nalazi u italijanskom zatvoru
zbog krijum~arewa droge, ranije
su pisane krivi~ne prijave zbog
Четвртак, 29. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 11
ПОЛИЦИЈА
razbojni{tva
Dvadesetpetogodi{wem Aleksan-
dru R. iz Aran|elovca krimina-
listi~ka policija odredila je
meru zadr`avawa u trajawu do 48
sati, zbog postojawa osnova sumwe
da je po~inio tri razbojni{tva.
Nakon isteka mere priveden je
istra`nom sudiji Op{tinskog
suda.
Ima indicija da je u drugoj po-
lovini oktobra ove godine iz tri
samostalne trgovinske radwe u A-
ran|elovcu prisvojio pazar u iz-
nosu od 26.000 dinara. U pro-
davnice bi ulazio u trenucima
kada su prodava~ice ostajale sa-
me i uz pretwu no`em ili pi{to-
qem iz kase uzimao novac.
Tukao
}erku pred
momkom
V. J. (47) iz okoline Aran|elovca
li{en je slobode 22. oktobra i
priveden istra`nom sudiji Op-
{tinskog suda Aran|elovcu pod
nano{ewa lakih telesnih povre- sumwom da je po~inio krivi~na
da u vi{e navrata, te{ke kra|e i dela nasiqe u porodici i nedo-
prevare. Za wega su postojala op- zvoqeno dr`awe oru`ja i eksplo-
erativna saznawa da je trgovao zivnih materija.
narkoticima, ali ga ovde niko Sumwa se da je on 21. oktobra,
nikada nije privodio, jer za tako nakon kra}e rasprave s petnaesto-
ne{to nije postojalo dovoqno do- godi{wom k}erkom, koju je po do-
kaza. lasku ku}i zatekao s momkom, wu
Ovde treba pomenuti i Nikolu vi{e puta udario ko`nim kai{em
Pavlovi}a, rodom iz Ra~e, koji i rukama, nanev{i joj pri tom la-
odavno `ivi u Beogradu. On je u- ke telesne povrede. Zbog saznawa
hap{en prvog dana po objavqiva- da je i naoru`an, a da za to nema
wu vesti o kokainskoj aferi. dozvolu, usledio je pretres. U po-
Wemu su specijalci pretresali mo}noj zgradi doma}instva V.J.
ku}u u Lekinoj bari, ali i u Ra- policija je prona{la poluauto-
~i, gde mu `ivi tazbina. I tu su matsku pu{ku i 88 metaka razli-
navodno prona|eni neki dokazi ~itog kalibra, koje je posedovao
koje }e Specijalni sud koristi- bez odobrewa.
ti protiv wega, ali i ostalih os- E. J.
umwi~enih.
Me|utim, za sve uhap{ene
Kragujev~ane ne mo`e se re}i da
su bili veliki narko igra~i, bez
obzira {to su luksuzno `iveli.
Ni pribli`no nisu bili mo}ni
kao wihovi organizatori, koji su
po svemu sude}i jo{ nedodirqi-
vi, jer ih je, bar za sada, mimio-
{lo hap{ewe.
To tvrdi i Marko Nicovi},
~lana Borda direktora za borbu
protiv narkomafije iz Wujorka,
u „Kuriru”, gde je naveo da su vrh
narko-piramide krupni igra~i
ruske i albanske mafije, uz neke
pripadnike „doma}eg establi-
{menta”, te da rasplet doga|aja
zavisi iskqu~ivo od toga da li
}e ameri~ka DEA pritisnuti re-
gionalne policije da slu~aj do-
vedu do kraja. Za Crnogorca koji
je nazna~en kao organizator cele
grupe ka`e da je on tek druga ru-
ka.
- Tako krupnu odluku – da li da
se na ovim prostorima ide do
kraja u crnom planetarnom bi-
znisu – done}e ipak ameri~ka
DEA, tako {to }e prema sopstve-
nim interesima proceniti ko-
jim igra~ima je „istekao rok
upotrebe“. Ako to odlu~e, onda }e
se izvr{iti veliki pritisak na
regionalne policije i pa{}e na-
jkrupnije narko-figure na Bal-
kanu. Taj zahvat, pored krupnih
igra~a ruske i albanske mafije,
raskrinkao bi i neka poznata i-
mena iz doma}eg establi{menta,
a to nije mala odluka, jer bi se i-
zazvao veliki potres u javnom
`ivot regiona, pojasnio je Nico-
vi}.
12 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 29. октобар 2009. www.kragujevacke.rs
Друштво

Узгреднице Sajam hrane

„[umadija sajam” }e od sutra biti
doma}in prvog Me|unarodnog sajma
hrane u Srbiji, pod nazivom „Food
Expo”. Ciq trodnevne sajamske mani-
festacije, koju organizuje agencija
POSS, pod pokroviteqstvom Privredne
Komore Srbije, je da se posetiocima pred-
Ko je novi stave turisti~ko-prehrambene mani-
festacije iz cele Srbije.
vlasnik Viktorije Izlaga~i }e dobiti mogu}nost da pro{ire {anse za ulagawa i
partnerstva u industriji hrane, da pribli`e svoje proizvode i us-
Zakqu~ana kapija preduze}a „Viktorija” DOO u Kragujevcu, kako bi luge potro{a~ima i {iroj javnosti. Na vi{e od 1.500 kvadratnih
se time spre~ili radnici da do|u na svoja radna mesta, rezultat je metara izlo`benog prostora predstavi}e se proizvo|a~i iz
privatizacije ovog preduze}a obavqene 2007. godine, ka`e se u oblasti prehrane sa prostora Srbije, Bugarske, Makedonije,
saop{tewu za medije sindikalne organizacije ovog preduze}a, koje Slovenije, Rusije, Bosne i Hercegovine, Turske i ^e{ke.
je potpisao predsednik Milan Kragovi}. Ulaz na ovaj sajam je besplatan, a za posetioce su organizovane i
„Namera kupca nikada nije bila da obavqa delatnost ovog pre- nagradne igre.
duze}a, ve} da za sebe pribavi korist, a radnike odstrani.
Suo~avali smo se, iako je va`nost kupoprodajnog ugovora do 2013.
godine, sa neispla}ivawem zarada, izrugivawem investicionih
obaveza - tako {to je kupqena kamionska prikolica, a preduze}e
nema kamion, ali i sa {ikanirawem zaposlenih, praznim proda-
Najboqi metalac Milo{
jnim objektom – zbog ~ega je ve}ina radnika napustila preduze}e.
Radnici su u nedequ, 11. oktobra, saznali da je nepoznata osoba Vukajlovi} OBNAVQAWE
zamenila brave, zakqu~ala kapiju preduze}a i druge prostorije. U proizvodnim halama „Zastava kamiona“ odr`ano je, od 23. do 25.
Nezvani~no smo informisani da je kupac prodao preduze}e novom oktobra, 36. radno-proizvodno takmi~ewe metalaca Srbije. Met-
PRU@NIH PRELAZA
vlasniku koji ne `eli radnike, iako je ova privatizacija, do is- alci su se nadmetali u disciplinama metalostrugar, meta-
plate ugovorene vrednosti preduze}a, u nadle`nosti Agencije za logloda~, metalobrusa~, bravar-alatni~ar i zavariva~.
privatizaciju.
Ukoliko nadle`ne dr`avne institucije ne omogu}e da se rad-
Ovo tradicionalno takmi~ewe, koje je i pro{le godine odr`ano
u „Kamionima“, okupilo je 93 takmi~ara iz 19 ekipa i 14 gradova.
Posle
nici vrate na svoja radna mesta i obezbede zakonitost rada, rad- Za sveukupnog pobednika takmi~ewa progla{en je metalobrusa~
nici }e sami preuzeti preduze}e koje su stvarali” pi{e u
saop{tewu za javnost.
Milo{ Vukajlovi} iz „Zastave oru`je“.
Najboqi metalostrugar je Miroslav Vitkovac iz „Prve peto-
Gro{nice
letke“ u Trsteniku, a me|u metalogloda~ima najvi{e poena osvojio
je Branko Stanojevi}, radnik u`i~kog „Prvog partizana“. Najboqi
metalobrusa~ je bio Qubodrag Koturovi} iz ~a~anske Fabrike
Ilina voda
reznog alata, dok je prvo mesto u disciplini bravar-alatni~ar os- Posle rekonstrukcije pru-
vojio Radivoj Stojkov iz temerinske Fabrike kotrqaju}ih `nog prelaza u Gro{nici
le`ajeva. usledi}e radovi u Ilinoj
Me|u zavariva~ima najboqi su bili Dejan Pajevi} iz kragu-
jeva~ke „Energetike“, Robert Ben~ik iz suboti~kog „Severa“, vodi, a za narednu godinu
Dra{ko Volf iz „Go{e“ i Goran Mandi} iz „Severa“. najavquje se obnavqawe i o-
Prema re~ima predsednika Sindikata metalaca Srbije Zorana stalih prelaza na kraguje-
Vujovi}a, takmi~ewe metalaca pokazalo je da u na{oj zemqi jo{
ima dobrih majstora koji od metala mogu da naprave {ta god va~koj deonici pruge
po`ele i to je jo{ jedan od razloga zbog kojih treba ulagati u met- Lapovo - Kraqevo
alski kompleks.
M. \. Radovi na sanirawu pru`nog prela-
za u Gro{nici, koji je predstavqao
vi{egodi{wi problem me{tana o-
vog dela grada, stanovnika Gro{ni-
Sala za fizikalnu terapiju ce, Velikog Poqa, Novog naseqa i
Vi{wi{ta, zapo~eli su pro{le
Udru`ewe obolelih od multiple skleroze i cerebralne paralize srede i zavr{eni su za 48 sati. Re-
dobilo je svoju salu za fizikalnu terapiju. Sala je adaptirana i konstrukcija je obuhvatila pro{i-
Slava vojne fabrike opremqena zahvaquju}i donaciji italijanskih asocijacija „Zas-
tava” iz Trsta i „Zastava-Brescia” iz Bre{e.
rewe saobra}ajne trase pru`nog
prelaza, sa dosada{wih {est na 7,8
Fabrika „Zastava oru`je” 27. oktobra obele`ila je 156. Ove humanitarne organizacije ve} godinama obezbe|uju pomo} metara, obnavqawe prelaza preko
godi{wicu postojawa i fabri~ku slavu Sveta Petka, koja je ob- za gra|ane Kragujevca, a prikupile su 15.000 evra za kupovinu
tri koloseka, a ~etvrti koji nije u
novqena od pro{le godine. Davne1853. godine prvi topovi opreme terapeutskog centra u Udru`ewu multiple skleroze i cere-
upotrebi presvu~en je asfaltom.
izliveni su ba{ na ovaj datum, jer je u Srbiji bio obi~aj da se bralne paralize. Zahvaquju}i ovoj donaciji udru`ewe sada ima
mogu}nost da svojim ~lanovima obezbe|uje fizikalnu i elek- Time je pove}ana bezbednost `ele-
va`ni doga|aji vezuju za verske praznike. zni~kog i drumskog saobra}aja, uz
Ovu, 2009. godinu, grad Kragujevac proglasio je godinom troterapiju, za koju su kupqeni najsavremeniji aparati, vredni
oko 2.000 evra. ve}u propusnu mo} vozila u tom
srpske industrije, a povodom nastupa vojne fabrike na svetskoj prigradskom nasequ. Ukupna vred-
privrednoj izlo`bi u Parizu 1889. godine. To je bilo prvo pred- M. O.
nost radova je oko 2,5 miliona di-
stavqawe srpske privrede na svetskom tr`i{tu. Tada{wi Vojno- nara. Nema sumwe, gra|ani }e biti
tehni~ki zavod izlo`io je na Marsovim poqima 42 proizvoda, zadovoqni, iako obavqena rekon-
me|u kojima je bilo i pet ma{ina alatqika, konstrukcija strukcija predstavqa polovi~no
fabri~kog in`ewera To{e Seleskovi}a. U jakoj konkurenciji od re{ewe. Postoji projekat sanacije
61.722 izlaga~a, Vojno-tehni~ki zavod bio je nagra|en sa pet sre- ovog pru`nog prelaza koje su „@e-
brnih i jednom bronzanom medaqom. U Parizu je prikazana i leznice Srbije“ uradile pre par
pu{ka „Mauzer Milovanovi}”, ukra{ena zlatom i srebrom koja godina, ali on nije realizovan zbog
je dobila specijalno priznawe sajma koji je posetilo vi{e od 28 nedostatka sredstava.
miliona qudi. Odr`avawe prelaza je u nadle-
Grad Kragujevac i „Zastava oru`je” za dan fabrike, 27. okto- `nosti Javnog preduze}a „@elezni-
bar, izdali su bro{uru i pripremili izlo`bu „120 godina ce Srbije”. Na u`oj teritoriji
srpske industrije”, osvrt na neraskidivu povezanost razvoja
grada postoji osam pru`nih prela-
vojne fabrike, kao kolevke srpske industrije i grada Kragu-
jevca, odnosno dr`ave Srbije. Multimedijalna prezentacija za, od kojih je jedna polovina obez-
odr`ana je u utorak u velikoj sali Upravne zgrade, polo`en je be|ena signalno sigurnosnim ure-
venac na spomenik Radomiru Putniku, a gosti su potom obi{li |ajima, a druga polovina odgovara-
muzej „Stara livnivca“. Se~ewe slavskog kola~a obavqeno je u ju}im saobra}ajnim znacima. Ovo
Staroj crkvi. Z. M. javno preduze}e je najavqivalo da
}e obnoviti, pre svega, zbog ruini-
ranosti, pru`ne prelaze u Gro{ni-
ci i Ilinoj vodi, (prelaz „Kod
Umetni~ka radionica sata” je rekonstruisan izgradwom
„Dvomostovqa”) kao i prelaz u Ri-
Kami~ak Dru`ewe lovaca veterana be{u kod Kni}a na putu prema ^a~-
ku.
U Tr`no-poslovnom centru Odr`avaju}i lepu tradiciju, ~lanovi Lova~kog udru`ewa Krenulo se od Gro{nice, ali i-
„Radni~ki” pro{le nedeqe „[umadija” su po obi~aju, pro{le nedeqe, na potezu Prilika, pak uz sufinansirawe grada, jer i-
otvorena je umetni~ka radion- po~etak lovne sezone na zeca i fazana obele`ili dru`ewem lo- ako zakonski lokalna uprava nema
ica za izradu suvenira i vaca veterana koji imaju preko 40 godina lovnog sta`a. takvu obavezu, odlu~eno je da se iz-
upotrebnih predmeta od ple- Po re~ima Qubi{e Petrovi}a, i danas aktivnog ~lana i dvoje buxetska sredstva kako bi se
menitih materijala i poludra- predsednika Nadzornog odbora LU „[umadija”, lovci su mobama i dugogodi{wi problem, ipak, re-
gog kamena „Kami~ak”, prva radnim akcijama izgra|ivali lovno-tehni~ke objekte (~eke, {io. Stoga je i odlu~eno da se spro-
takve vrste u Srbiji. Nastala je spomen ~esme, soli{ta i lova~ke ku}e), prehrawivali divqa~ u vedu najneophodniji radovi.
kao deo saradwe Udru`ewa za ek- vreme jakih snegova, izgradili fazanerije u Rogotu i [umari- Tako|e, ove godine nisu nabavqe-
sploataciju i preradu kamena cama. Toma Vasiqevi}, doajen ovog udru`ewa, ka`e da je ni gumeni paneli, opet, zbog nedo-
„Kamen Srbije”, uprave grada najva`niji „odr`ivi razvoj”, za koji je neophodno regrutovawe statka sredstava, ali je najavqeno
Kragujevca i „[umadija sajma”. mladih ~lanova, ~ijom }e se edukacijom za{tititi lovi{ta i da }e ih postaviti naredne godine
Zahvaquju}i saradwi ova tri sa~uvati sve ono {to su im starije kolege ostavile u nasle|e. kada }e kompletan projekat, onako
partnera ustanovqena je i jedin- Na dru`ewu je bilo i {ala i suza. Mnogi se lovci ove godine kako je prvobitno zami{qen, biti
stvena sajamska manifestacija - sajam kamena „Stone Expo“, koji je nisu „pojavili” na zbornom mestu. Ipak, veterane koji su se odaz- realizovan.
premijeru u Kragujevcu imao ove godine, a po drugi put }e biti vali „prozivci” posebno je ganula pa`wa mla|ih lovaca, kao i Za koji dan sanira}e se i pru`ni
odr`an u martu 2010. godine. kada je Zoran Maksimovi}, ispred ekipa sportskih strelaca, najs- prelaz u Ilinoj vodi, a slede}e go-
Ina~e, „Kami~ak” bi trebalo da bude samo prvi korak ka formi- tarijim lovcima Milanu Petronijevi}u i Bogdanu Maksi}u dine, obe}ano je, i ostali prelazi
rawu {umadijske kamenarsko-istra`iva~ko-umetni~ke kolonije, (ro|eni 1927.) poklonio jednog odstreqenog zeca i fazana u `eqi na kragujeva~koj deonici pruge La-
koja }e u Kragujevcu okupqati umetnike iz celog sveta. M. O. da ne izostanu na dru`ewu i idu}e godine. D. S. povo - Kraqevo.
A. JOKI]EVI]
www.kragujevacke.rs
PONUDAGR ADAS TANARIMAA VALSKEU LICE
Tipske ku}e
na Deninom brdu
Пише Александар Јокићевић
Iako je u septembru na-
И
javqivano da }e Avalska
ulica biti u potpuno-
sti izgra|ena do kraja
oktobra, a potom i do
kraja ove godine, obja-
vqen je novi rok. Vero-
vatno }e to biti u prole}e naredne
godine, jer, kako navodi ~lan Grad-
skog ve}a za investicije i razvoj
Neboj{a Vasiqevi}, pro{le sed-
mice su okon~ani pregovori sa po-
rodicama ~ije se ku}e ru{e zbog
izgradwe saobra}ajnice. Do{lo se
do konkretnog predloga, a to je do-
dela placeva i izgradwa tipskih o-
bjekata za ove porodice o tro{ku
grada na Deninom brdu ili Vino-
gradima, na parcelama koje su grad-
sko gra|evinsko zemqi{te.
Potrebano je vreme da se predlog
sprovede u delo, ali Vasiqevi} na-
gla{ava da ukoliko porodice pri-
hvate dve selidbe, ta~nije pri-
vremeno i trajno re{ewe, putari
saobra}ajnicu mogu da zavr{e i u
ULICAV ASE^A RAPI]A
Ko je kriv za ~ekawe na asfalt
Ve}d u`eod go dinud anau licaj ebeza sfalta,
kojij eo {te}enzbogi zgradweno vez gradei
radovana i nfrastrukturi.N adle`nik a`ud a
se~e kalod ana kon„E nergetike”no vei nstala-
cijep ostavii „V odovod”,a lipr votr ebapr ove-
ritik olikoj eo {te}enak analizacija
vih dana „Vodovod” iz-
O
vodi zavr{ne radove u
Ulici Vase ^arapi}a u
Staroj radni~koj kolo-
niji, a oko 200 metara
dotrajalih azbestnih
vodovodnih cevi je ve}
zameweno. Potrebno je jo{ pri-
kqu~iti korisnike na novu mre`u.
Me|utim, `iteqe ove ulice mu~i
drugo pitawe - ho}e li, napokon,
do~ekati asfalt.
Na prvi pogled saobra}ajnica i
ne deluje kao gradska ulica. Nala-
zi se preko puta Ambulante broj 5 u
Erdogliji, a kako tvrde stanari,
raskopana je du`e od godinu dana.
Naime, tada je useqena nova tro-
spratnica , koja nije naru`ila am-
bijent, ali kamioni su tokom wene
gradwe u~inili svoje.
Za Slavomira Maksimovi}a,
penzionera iz ove ulice, nema di-
leme da su kamioni o{tetili ka-
nalizacioni vod u wenom sredwem
delu.
- Ova ulica nije projektovana za
te{ke kamione. Pre godinu i po
Izgradwa Avalske }e biti zavr{ena na prole}e
slede}e godine, a do tada }e grad izgraditi tipske
objekte na Deninom brdu ili u Vinogradima za
porodice ~ije se ku}e ru{e. Neko }e biti vlasnik,
a neko korisnik po osnovu socijalnog stanovawa
ovoj kalendarskoj godini. O ~emu je
re~?
Grad, obja{weno je, ne}e odstu-
piti od projekta, a to je izgradwa
~etiri saoba}ajne trake u punoj du-
`ini ulice. Preostao je za gradwu
deo od benzinske pumpe na Aero-
dromu do nadvo`waka u Su{ici, a
nedavno je sve~ano otvoren deo do
raskrsnice kod Bogoslovije.
Porodicama ~ije ku}e treba po-
ru{iti }e prvo biti ponu|eno da
se privremeno usele u gradske sta-
nove, dok se za raseqavawe ne iz-
gradi novo naseqe.
- Ponuda va`i za sve porodice,
bez obzira u kom se pravnom statu-
su nalaze. Podseti}u, ima onih ko-
ji su gradili potpuno legalno, na
svom zemqi{tu, i wima se mo`e
DEOA VALSKEU K OME
]EB ITIR ASEQAVAWA
probili su kanalizacionu cev, pi-
sali smo peticije, obra}ali se
nadle`nima. Prilikom svake ki-
{e voda je na sve strane, ube|en
sam da se i fekalije izlivaju. A,
ovde ima dosta dece, starih qudi,
treba brinuti o wima, ali niko
nas nije ~uo. Pri~a se i da se neko
nelegalno prikqu~io na kanaliza-
ciju, da je to razlog zapu{ewa, ali
ja razmi{qam, nije vaqda nova
zgrada prikqu~ena na staru insta-
laciju. Te cevi nisu dovoqne, re-
voltiran je Maksimovi}.
On dodaje da „Energetika” jeste
radila novi toplovod, me|utim, to
je bilo pre godinu dana, pa se pita
zar je bilo potrebno da se toliko
dugo ~eka na „Vodovod”. A, za sve to
vreme, prilikom padavina odvodi
i {ahte pune se {oderom koga na-
nosi voda. Ulica je, ipak, pod nag-
ibom.
- Bila je asfaltirana jo{ se-
damdesetih godina. Sve smo to mi
kom{ije platili svojim novcem.
Ko nije imao para oslobodili smo
ga pla}awa samodoprinosa, se}a se
Четвртак, 29. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 13
Комунална
isplatiti imovina, a mogu dobiti
i stanove na drugim lokacijama,
ili plac i tipsku ku}u u vlasni-
{tvo. Oni koji su gradili nelegal-
no mogu se zbrinuti u istom novom
nasequ, po osnovu socijalnog sta-
novawa, ali ne}e biti vlasnici o-
bjekta. Sveukupno, re~ je o sedam
porodica, poja{wava Vasiqevi}.
On navodi da je obrt u pregovo-
rima (u po~etku se tvrdilo da lo-
kalna samouprava ne mo`e
nadokna|ivati nelegalno sagra|e-
ne ku}e) uslovqen time {to je pre-
ovladao stav da grad mora na
adekvatan na~in zbrinuti sve po-
rodice, ali i ~iwenicom da je u A-
valskoj, i gde je to prvobitno
AKCIJA SAOBRA]AJNE POLICIJE
predvi|eno, nemogu}e delimi~no
ru{iti ku}e. Bilo je situacija da,
na primer, od ukupno 80 kvadrata
treba poru{iti jednu sobu od 20
Svaki ~etvrti
kvadrata, ali s obzirom na stawe
gra|evina (podignute pre tri, pet
ka`wen zbog brzine
ili vi{e decenija, bez stubova i Pripadnici saobra}ajne policije Za vreme akcije ~etiri automo-
armature) bilo kakav delimi~ni sproveli su 24. oktobra, u vremenu bila su iskqu~ena iz saobra}aja,
zahvat izazvao bi potpuno ru{ewe. od 7 do14 sati, lokalnu akciju poja- od ~ega jedan zbog tehni~ke neis-
U me|uvremenu, gde god je to mo- ~ane kontrole saobra}aja. Ona je pravnosti i nepropisnog prevoza
gu}e, izvr{i}e se takozvana fazna bila usmerena na otkrivawe i tereta, a ostali zbog neregistrova-
eksproprijacija. Rekonstrukcija sankcionisawe prekora~ewa brzi- nih vozila ili isteka va`nosti sa-
se i ovog trenutka nastavqa korak ne kretawa, nepropisnog pretica- obra}ajnih dozvola preko 30 dana.
po korak, a pred Preduze}em za iz- wa i nekori{}ewa sigurnosnog Ista sudbina zadesila je i dva vo-
gradwu grada je i zadatak - anga`o- pojasa. Kontrolisano je ukupno 215 za~a. Jedan je upravqao vozilom bez
vawe ve{taka koji }e proceniti u~esnika u saobra}aju, a nakon toga odgovaraju}e kategorije, a drugi je
vrednost imovine, ku}a, zemqi{ta, su podneta 22 zahteva Organu za seo za upravqa~ pre polo`enog vo-
zasada i useva, kao i pravni status prekr{aje, 29 voza~a je za bla`e za~kog ispita.
svake porodice ponaosob. propuste nov~ano ka`weno na li- Ukupno 49 vozila je prekora~i-
Na pitawe ho}e li novo, tipsko, cu mesta i izdata su 42 takozvana lo brzinu kretawa, a jedna je „upe-
naseqe stvarno brzo biti sagra|e- MPP obrasca, na osnovu kojih se can” da je nepropisno preticao. U
no, odnosno da li }e se grad odlu- nesavesnim voza~ima, koji nisu i- ovoj akciji u~estvovalo je 19 sao-
~iti za ku}e monta`nog tipa, nije mali para kod sebe da plate kaznu, bra}ajnih policajaca, ukqu~uju}i
usledio konkretan odgovor. O tome ostavqena mogu}nost da to u~ine u i wihovog stare{inu.
}e se tek odlu~ivati. roku od osam dana. E.J.
Slavomir. Sa druge strane, ~lannom delu ulice o{te}ena. Me|u- }emo, ipak, uskoro asfaltirati U-
Gradskog ve}a zadu`en za komunal-
tim, ne mo`e se pouzdano navesti licu Vase ^arapi}a, navodi Jova-
nu privredu Zoran Jovanovi} obja-
razlog. U svakom slu~aju, nalo`eno novi}. I predsednik Saveta gra-
{wava da u prvi mah rekon- je inspekciji da utvrdi stepen o- |ana Stare radni~ke kolonije Dra-
strukcija vodovodne liniji i nije
{te}ewa. Mo`da gan Bekvalac smatra
bila planirana. Me|utim, tek pose mo`e re}i i da SLAVOMIRM AKSIMOVI] da je ura|eno kako
otkopavawu „Energetike” videlo se
je „Energetika” se, i koliko, u datom
da je neophodna rekonstrukcija i
raskopavala vi{e trenutku moglo.
ostale infrastrukture. nego {to je po- - Znam za zahteve
- Tek tada se videlo da je re~ o a-
trebno, ali {ta je gra|ana i peticije,
zbestnim vodovodnim cevima. Od-tu je, i toplovod ali ulica nije vra-
lu~eno je da i wih zamenimo. je bio neophodan. }ena u prvobitno
Ta~no je i da je kanalizacija u jed-
O~ekivawa su da stawe ba{ zbog a-
zbestnih cevi koje je
trebalo zameniti.
A, svaka investicija
ZBOGNO VEIN FRASTRUKTURERU INIRANK OLOVOZ ko{ta. Razumem i da
je ovo podru~je plav-
no, sliva se sva voda
iz vi{ih delova na-
seqa, po~ev od Hipo-
droma, ali bi- tno je
da su trenutni rado-
vi zavr{ni pred as-
faltirawe, smatra
on.
Da li }e se asfal-
tirati ove ili neredne godine, me-
|utim, niko nije mogao pouzdano
da ka`e. Kao ni da razjasni dilemu
da li gradwa vi{espratnice u sta-
roj gradskoj ulici, zapravo, mo`e
da prouzrokuje infrastrukturni
haos. ^iwenica je da je, ukoliko se
u nizu porodi~nih ku}a izgra|uju
vi{estambeni objekti, potrebno
pove}ati promere - svih instala-
ci ja.
A.JOKI]EVI]
14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 29. октобар 2009. www.kragujevacke.rs
Портрети
KUVARICA ZA PAM]EWE

Zbog Nane i{lo

se u kafane
ko ka`emo samo Mari- Mnogi Kragujev~ani, ali i gosti Kragujevca, se}aju

A
na [imuni}, ta~an od-
govor o prepoznavawu se provoda uz dobru hranu koju je pripremala poz-
dobili bismo verovat- nata kuvarica Nana. Ona je sada u penziji,
no samo od familije i priprema novi kuvar sa svojim specijalitetima i
bliskih prijateqa.
Ako dodamo i nadimak `elela bi da budu}e mlade kolege uputi u „tajne
Nana, krug prepoznavalaca bio bi kulinarstva” – od srca i besplatno
znatno {iri, a ako se odredi jo{
bli`e – kuvarica Nana, mnogi Nana je sada penzionerka i
glavni je kuvar samo u svojoj ku}i,
kragujeva~ki qubiteqi dobre hra-
iako k}erka Olga i unuk Nikola
ne u prepoznatqivim restorani-
ma seti}e se majstora za poku{avaju da joj „ukradu” i zanat
i tron. Me|utim, od kulinarstva
kulinarske specijalitete. U gra-
nijed iglar uke.
du je dugo va`ilo geslo „idemo
- Pripremila sam i uskoro
kod Nane na ru~ak”, ma gde ona ra-
dila. treba da {tampam „Nanin kuvar
za nezaborav”, a `eqa mi
SVETLANAB OJKOVI]NA MENSKIJE je da u rodnom gradu i-
DOLAZILANA N ANINES PECIJALITETE mam {kolu kuvawa. Ne
znam kako je to izvodqi-
vo. Kao „u~iteq” bih ra-
dila volonterski, da
svoje znawe i iskustvo
prenesem na mlade koji
`ele da se bave ovim zan-
imawem, a znam da se do-
bar kuvar ne postaje
samo ~itawem recepata,
ka`e na po~etku jo{ vi-
talna i dobrodr`e}a Na-
na.
Ona je i ina~e poznata
po tome {to je uz osnov-
ni posao obu~avala mla-
|e kolege i stalno is-
tra`ivala, inovirala
stara i smi{qala nova
jela. Tako je 1997. godine
nastao i prvi „Nanin ku-
var” od originalnih re-
cepata, za koji je tra-
`ila i dobila za{titu
autorskihpr ava.
Put Marine [imuni}
Nane do vrhunskog i pri-
znatog kuvara nije bio ni
malo lak. Ro|ena je za
vreme Drugog svetskog
НАНИН ПРЕДЛОГ ЗА РУЧАК ЗА ДВОЈЕ
rata u Palilulama i odrasla kako
ka`e, „u ku}i ~ika Pere obu}ara”.
Majka Cana, rodom iz Zabojnice,
bila je poznata palilulska {naj-
derka, a otac Mile, pod nadimkom
Basaxija, poreklom iz @uwa, ra-
dioj ek aoz avodskio ru`ar.
Weno te{ko detiwstvo po~iwe
kada joj je umrla majka, imala je
nepunih devet godina, a mla|a se-
stra ni godinu dana. Kad je zavr-
{ila osnovnu {kolu nije ni
slutila da }e biti kuvar. Po{la
je u Ekonomsku, ali ve} posle dru-
gog razreda, kao sedamnaestogodi-
{wa devoj~ica morala je da po~ne
dar adi.
- Zaposlila sam se u Dru{tve-
noj ishrani „Radnik” da ~istim DANASK AOP ENZIONERKAIS PREDS VOJEK U]E
povr}e – krompir, luk, kupus.
[ef kuhiwe bio je neki [piro, liko „primila” na kulinarstvo te od plodova mora, probrane spe-
iskusan kuvar, od koga sam po~ela da nije bilo dileme u izboru bu- cijalitete francuske kuhiwe, ro-
da kradem zanat. On je prvi pri- du}eg posla. Dok je radila u Voj- lovani losos sa prilozima od
metio moje interesovawe za kuva- noj fabrici, u~ila je i vanredno kuvanog kukuruza i salatom sa o-
we, a potom i talenat, pa je po~eo stekla diplomu kuvara. Ostatak rasima.
da mi posve}uje punu pa`wu. Prvo radnog veka Nana je provela u ku- Nana je zahvaquju}i svojoj ve-
unapre|ewe, da ga tako nazovem, hiwama poznatih kragujeva~kih {tini stekla i klub obo`avala-
bio je preme{taj na rad na tako- kafana. ca. Posebno se
zvanom „kiperu”, to je jedan pleh Radila je u „Pr- se}a ve}e grupe
od dva metra, u kome se pr`ilo vom maju” (sru{en Italijana koji su
ili pohovalo meso, se}a se Nana pred Titov dola- radili u „Kamio-
svojihpo ~etaka. zak u Kragujevac nima”. Oni su re-
Onda, sa 19 godina, prelazi da 1978. godine), u dovno dolazili
radi u kantini u Vojnoj fabrici „Malom Parizu” na wenu hranu, a
i udaje se za oru`ara Mom~ila. (kafani koja je ta- kada se penzioni-
Potom ra|a k}erku Olgu. Stica- ko|e poru{ena, a sala pose}ivali
jem okolnosti, ostavqa „{poret i bila je prekoputa su je i kod ku}e.
kutla~u”, jer dobija posao u kon- ulaza u bolnicu), - Od Kragujev-
troli kvaliteta oru`ja, me|utim u „kowskom resto- ~ana ne `elim da
ve} se to- ranu”, koji je ne- istaknem ni jed-
kada bio ~uven po no ime. Mnogi su
dobroj i jeftinoj bili gosti u re-
hrani, nalazi se u
zgradi u ~ijem je
storanima
sam radila i ako
gde

drugom delu kas- pomenem samo

nije bio restoran neke – zameri}u
Sviwskar olovana{ni cla „Konak”. se drugima. Ali
Za pripremawe ovog jela potrebno je: dve svi- dr`aja od kocke supe, do Kada su nestale od javnih li~no-
wske {nicle od ple}ke bez `ilica, 100 grama ajda- polovine visine {nicli. stare kragujeva~ke sti ho}u da is-
mer ka~kavaqa, 100 grama pan~ete, dve ka{ike Pe~e se u rerni pola sata kafane, Nana na- taknem glumicu
kajmaka, dve ka{ike pavlake, {est {ampiwona, na temperaturi od 200 lazi posao u no- Svetlanu Bojko-
{est maslinki, jedna kocka za supu, majonez, prazi- stepeni. Potom se {nic- vim restoranima. vi}, koja je ne-
luk, {argarepa, limun i krupno mleveni biber. le prevrnu, prema`u pa- Radi u „Kne`evom brojeno puta bila
Priprema: {nicle izlupati tu~kom na tanko da vlakom i naliju sa POSLEP RVOG dvoru”, „Zig Zagu”, moj gost. Umela je
VE]ID EOR ADNOGV EKA
ostane trag tu~ka. U posebnom sudu pripremiti fil ostatkom supe. Sud se pre- NOPO JAVI]ES EI
VINA NINK UVAR „Dugi”, „Pevcu”, UK UHIWI da uhvati put i
od naseckanog ka~akvaqa, sitno iseckane pan~ete i krije folijom i pe~e se kod„V avana”... namenski do|e
seckanog praziluka, koji se za~ini krupno mleve- jo{ 15 minuta. Kad se rerna iskqu~i, {nicle osta- - Za mene je spremawe hrane u- kod mene na ru~ak, pri~a Nana.
nim biberom. [nicle se posole i prema`e sa kaj- ju u woj jo{ neko vreme dok sok ne postane gu{}i. metnost. Zato sam uvek volela da Na kraju je obe}ala da }e, ~im
makom strana na koju se stavqa fil, a onda se sa [ampiwoni se peku u foliji, na ringli, dok ne
puste prvi sok. Stavqaju se na tawir, preliju majo- istra`ujem, bila sam i hrabra u izda novi kuvar sa svojim speci-
filom uroluje kao pala~inka i uve`e li{}em pra-
ziluka da se kod pe~ewa ne bi rasturila. nezom i ukrase po jednom maslinkom. Sa druge stra- tome. Uvela sam zdravu hranu u je- jalitetima, ~itaocima „Kraguje-
Urolovano meso prvo se pr`i u tigawu na malo ne tawira stavqa se narendana `iva {argarepa, lovnik, posebno kada sam radila va~kih” pokloniti neki od
zejtina dok ne porumeni sa svih strana, a zatim se koja se posoli i za~ini limunom, a glavni deo o- u „Dugi”, a tamo sam ostala pet go- posebnihr ecepata.
prebaci u vatrostalni sud i prelije polovinom sa- broka su {nicle, prelivene sosom od pe~ewa. dina. Spremala sam specijalite- Milo{I GWATOVI]

СЕРВИСНИ ВОДИЧ

SVE vrste geodetskih

usluga
PREMER zemqi{ta
SNIMAWE objekata
SNIMAWE podzemnih
instalacija

Kara|or|eva 19
034-368-555
064 288 45 73
064 150 82 28
www.kragujevacke.rs Четвртак, 29. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 15
Авантуре
NIKOLA I ^LANOVI TIMA
PRAVE SKLONI[TE

EKIPA „SPARTANACA”
NA PUSTOM OSTRVU

NIKOLA KOVA^EVI] - U^ESNIK RIALITI [OUA NA FILIPINIMA

Pre`iveo Survajver
Da opstane na pustom ostrvu gujev~ana i Kragujev~anki koji su se ovoj borbi, a pora`e-
prijavili za u~e{}e. ni su kasnije izjavi-
mladom Kragujev~aninu pomo- Prvi krug razgovora podrazume- li: „Lako je vama
gli su psihi~ka stabilnost, du- vao je brojne psiho testove i poja- kada u svojim redo-
vqivawe kandidata u kupa}im vima imate Leo-
gogodi{we sportsko iskustvo i kostimima. Kova~evi} je bez prob- nidu”. Zbog toga smo,
obuka pre`ivqavawa koju je lema u{ao u u`i krug. sem zvani~nog imena
Slede}e testirawe, koje se sasto- Gadanga, dobili na-
pro{ao kao specijalac u vojsci. jalo od razgovora sa psiholozima i dimak Spartanci,
Ne kaje se {to je u~estvovao u „Survajveru”, jer je psihijatrima (postavqana su pita- pri~a Nikola.
wa kako bi reagovao u odre|enim Tom pobedom do-
to neponovqivo iskustvo i isku{ewe, mada je esktremnim situacijama), Nikola bili su „boqe” ostr-
zbog „avanture svog `ivota” ostao bez posla u je tako|e pro{ao, a zatim su usle- vo i za nijansu lak{e
dila testirawa fizi~ke izdr`qi- startne pozicije.
Klini~kom centru vosti i plivawa. U{ao je me|u 60, Drugi tim dobio je o-
pa 22 takmi~ara koji sa~iwavaju strvo sa sivim pe-
Пише Зоран Мишић ostavila neki naro~it utisak na dva plemena koja se bore da pre`i- skom i sve vreme
wega. - Pilot projekat delovao mi ve na pustim ostrvima. snimawa spavali su
ko ste qubiteq ekstrem- je nekako „mekano”, ne ba{ pretera- Po~etkom juna saop{tili su mu bukvalno na zemqi,

A
nog rialiti {oua „Surv-
ajver”, nemogu}e je da ga
niste zapazili. Postao je
za{titni znak serijala,
jer u reklami to je onaj
momak koji bore}i se u
plamenom krugu atraktivnim rva~-
kim zahvatom baca mnogo ve}eg pro-
tivnika kroz vatreni zid.
Kragujeva~anin Nikola Kova~e-
vi} (24), poznatiji pod nadimkom
Kova~, u~estvovao je u rialiti
{ou na Filipinima i, {to je naj-
va`nije - pretekao. Ro|en u nase-
qu Aerodrom i iza sebe ima bogatu
sportsku karijeru. Rvawem u „Rad-
ni~kom” bavio se od prvog razreda
osnovne {kole. Od osmog razreda
je reprezentativac. Pobednik je
Balkanijade u Murskoj Soboti
2002. go-
dine, u~esnik tri e-
vropska prvenstva i
osvaja~ brojnih medaqa i
trofeja sa me|unarodnih
turnira. Student je tre}e go-
dine DIF-a, a dok nije otpu-
tovao na Filipine bio je
stalno zaposlen kao medicin-
ski tehni~ar u {ok sobi Kli-
ni~kog centra.
- Moj `ivot karakteri{e
borila~ki duh. Treniram i
radim, volim akciju, pozi-
tivan i zdrav adrenalin,
doziranu opasnost, ka`e on.
Rialiti {ou „Survaj-
ver” pratio je pro{le go-
dine na TV „Foks” i prva
sezona ovog projekta nije
no zahtevno. Ideja mi se svidela,
realizacija ne. Da u~estvujem u se-
rijalu privukla me je najava produ-
cenata sa „Foksa” da }e ove godine
{ou biti ja~i, tvr|i i o{triji, na-
stavqa Kova~evi}.
Borbe, a ne igre
Prijavu za novi ciklus poslao je
preko interneta. Organizatori su
ga kontaktirali ve} sutradan i re-
kli da spada u krug ozbiqnijih kan-
didata. Po~eli su brojni kastinzi
u Beogradu, Ni{u, Skopqu i Qubqa-
ni. Nikola je bio prvo na ni{kom
kastingu. Zapawio se kada je video
da se pojavilo tri-~etiri hiqade
kandidata.
Organizatori su ta-
da rekli da se na ni-
vou Srbije p-
rijavilo preko
15.000 kandida-
ta. U Ni{u je
prepoznao
preko 50 Kra-
da ide na Filipine.
- Poslao sam molbu direktoru
Klini~kog centra da mi odobri tri
meseca nepla}enog odsustva. Usme-
no mi je saop{tio da se sa tim ne
sla`e. Zvali su ga i urgirali qudi
sa Televizije „Foks” i producenti
iz „Vi`n tima”, ali je on ostao neu-
moqiv. Re{io sam da idem po svaku
cenu, obja{wava Nikola svoju odlu-
ku koja ga je ko{tala radnog mesta.
Po~etkom jula krenuli su iz Be-
ograda.
- Javili su nam da u tri popodne
budemo na aerodromu u Beogradu. Od
stvari sa sobom smo mogli samo da
ponesemo patike, sandale i majice
koje nisu dre~avih boja. Odleteli
smo za Be~, pa do Dohe u Kataru i o-
datle za Manilu. Od Manile smo a-
utobusom putovali do mesta Nage,
a odatle do jedne male lu-
ke iz koje su nas
~amcima pre-
baci-
li na svoje
pusto ostrvo.
Nikolino pleme
dobilo je ime Gadang, a
protivni~ko Manogo. Ta ple-
mena zaista postoje i godinama su
bila u pravom sukobu. Prave Gadan-
ge napravili su im do~ek, izveli u
wihovu ~ast svoje ritualne pleso-
ve, seli u ~amce i oti{li.
- Uro|enici su malecki qudi i
ne razumeju {ta se de{ava. Prvi
put su videli xipove i kamione, be-
le qude... Jedna `ena, fascinirana
na{om pojavom, pri{la je u~esni-
ci Mileni iz Para}ina i poqubi-
la joj ruku. Rastanak sa uro|eni-
cima bilo je na{e posledwe vi|e-
we sa tim qudima.
Nikolinom plemenu „zapalo” je
ostrvo Katan Havan, ali je raspode-
li ostrva prethodila prva borba,
koja se sastojala od navla~ewa ko-
nopca u blatu.
- Kada sam pre par dana gledao tu
borbu na televiziji, uop{te nije
izgledala tako surovo. Na TV ona
traje tri minuta, dok smo se u
blatu borili punih 45, dok
protivni~ka ekipa bukvalno
nije pala s nogu. Ja sam
predvodio svoje pleme u
dok je Nikolino ple-
me dobilo platfor-
mu od bambusa na
kojem su kasnije iz-
gradili svoje sklo-
ni{te. Oba tima
dobila su i po ma~e-
tu, ali su Spartanci „zaslu`ili” i
sekiricu.
- Ostrvo Katan Havan je malo, oko
kilometar duga~ko i pola {iroko.
Samo xungla i more. Vodu za pi}e
prona{li smo u xungli, ali smo se
kupali i prali ve{ puna 53 dana
iskqu~ivo u morskoj vodi. Na po-
~etku smo dobijali samo po {aku
pirin~a dnevno. Dok u jednoj borbi
nismo osvojili kremen da upalimo
vatru, jeli smo `iv, samo potopqen
u vodu. Zbog toga su se mnogima
ve} na po~etku javili sto-
ma~ni problemi, pri~a
Spartanac.
Krizirali od gladi
U ovom plemenu sem Ni-
kole bili su i Makedonac
Pece, biv{i policajac specijalac,
Slovenka Teja, biciklistkiwa, Lu-
ka, ragbista iz Beograda i qudi iz
Kule, [apca, Kraqeva, Para}ina...
Gadanga je brojala {est devojaka i
pet mu{karaca, a protivnici iz
plemena Manogo - obrnuto.
Nikola je u vojsci bio specija-
lac u antiteroristi~koj policiji,
tako da se nije prvi put susreo sa
pre`ivqavawem, ali ovo iskustvo
bilo je druga~ije.
- Xungla je za nas bila ogromna
novina i nepoznanica. Neponovqi-
vo iskustvo. No}u, kada bi legli,
ona bi tek „`ivnula”. Svi zvuci i
krici koji dopru iz we i danas mi
bruje u glavi.
Takmi~ewa su se sastojala od sva-
kodnevnih borbi.
- Svi u~esnici su pravi borci.
Tokom snimawa bilo je puno povre-
da, ogrebotina i razderotina. Wih
smo prali slanom vodom koja u`a-
sno pe~e, nastavqa Kova~evi}.
Za vreme snimawa zabrawen je
razgovor sa bilo kim iz televi-
zijske ekipe. Postoji po jedan re-
porter na svakom ostrvu koji je
posrednik izme|u u~esnika i
produkcije i samo se wemu mo`e
obratiti ako postoji neki prob-
lem.
Vreme je bilo totalno nepredvi-
divo. Ki{a bi pala iznenada, sa
wom je dolazio i ledeni vetar, a
takmi~ari su samo u {ortsevima i
majicama. Kao praistorijski qudi
morali su da odr`avaju vatru, tru-
de}i se da je zaklone dok su na bo-
rili{tima kako bi im ostala
makar jedna `i{ka.
Najve}i problem bila je glad. Ju-
rili su divqa~ po xungli, ali je wu
te{ko uloviti. Uhvatili bi poneku
zmiju, gu{tera, majmuna... Brali su
kokose i ananase, ali ni wih nije
bilo u velikim koli~inama.
- Imali smo po jedan minimalan
obrok dnevno, pa ulovqene `ivoti-
we nisu bile dovoqne. Jedna zmija
je mala koli~ina hrane na 11 qudi.
Ako ne{to i prona|e{, u dilemi si
da li da sam pojede{ ili podeli{
sa ostalima u plemenu. Tek tada se
ispostavilo koliko su psiho testo-
vi bili va`niji od fizi~ke snage,
ka`e Nikola, koji je za 53 dana o-
slabio 13 kilograma.
Uprkos rastu tenzija koje poja~a-
va glad, dobro su se slagali.
- Iznena|en sam kako smo fino
funkcionisali. Sa ve}inom u~e-
snika sam i sada u svakodnevnom
kontaktu, postali smo dobri prija-
teqi. Javile su se i neke romanse,
ja je nisam imao, ali ako nastavite
da gledate serijal vide}ete ko jeste.
Nikola se u Kragujevac vratio
polovinom septembra, a od kada je
na TV krenuo „Survajver” ne mo`e
da se odbrani od znati`eqnika.
- Sva{ta se pri~a, da sam pobe-
dio, pa sam nekog prebio, da sam i-
mao devojku, {to su verovatno
provokacije zbog moje devojke Jova-
ne. Ali, za sve to mora}ete da sa~e-
kate kraj serijala u februaru,
zakqu~uje on, apeluju}i na Kragu-
jev~ane da glasaju za wega.
U me|uvremenu, popularnost mu
raste sa svakom epizodom, a sti`u
i razne ponude za posao. Kao pravi
Kragujev~anin voleo bi da ostane u
svom gradu. Kada je pre`iveo „Sur-
vajver”, vaqda }e i druga isku{ewa.
16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 29. октобар 2009.
KRAGUJEV^ANI, AJDE DA HVATAMO DUH(A)
Buntovni~ki let Ice Zmaj Kragujeva~ki duh
su, pre svega, mo-
ji prijateqi. Ja to
zovem moja aura.
Kragujevac je pre-
poznatqiv i po
buntu i ja sam
jedan buntovnik i
borac koji `eli da opstane u svom gradu i da
{iri sve wegove lepote. Ka`e Ivana Martinovi}
Потеру води Милан Пурић da ne prime}ujem bilo kakvu raz-
liku.
vadesetogodi{wa I-
Zna~i, postaje{ deo kragujeva~-
Д
vana Martinovi} ro-
kog duha. Koji je doga|aj najtu-
|ena je u Kragujevcu i `niji, a koji najlep{i u tvom
`ivi u Stanovu. Stu-
`ivotu?
dent je Pravnog fa-
Najtu`nije mi je svakako bilo
kulteta. Pro{le go-
kada mi je majka preminula. Cela
dine progla{ena je za
ta situacija koja je trajala uticala
najboqu sportistkiwu grada, osni-
je na mene i zaista je bilo te{ko
va~ je plesne {kole „Grom”, vo|a a-
posle toga oporaviti se.
erobik grupe, pesnikiwa je kojoj
Da li posle toga dolaze i lepi
uskoro izlazi prva kwiga, jo{ se
dani?
bavi slikawem, glumom i TV vodi-
teqstvom. Ja sam smogla snage i nastavila
Kad je sve to nabrojala, rekla je: putem kojim bi i moja majka `elela
„Vaqda nisam ni{ta zaboravi- da idem. Posebno me ispuwava sre-
la”. }om trenutak kad napi{em novu
pesmu. Diplome za slikarstvo ili
A ono lepotica? I Ica Zmaj koja
sport tako|e me ~ine sre}nom i,
svuda sti`e i sve posti`e?
naravno, trenutak kad sam progla-
Pa, to je usput. Izabrana sam gla-
{ena za najboqu sportistkiwu gra-
sovima publike za mis [umadije,
da i kada mi je Skup{tina grada
a nadimak Zmaj dalo mi je dru{tvo
dodelila takvo priznawe.
jer se trudim i uglavnom posti`em
da stignem na mnogobrojne aktiv- Na stolu ti je i globus? Da ne-
nosti u toku dana, iako sam stalno ma{ ambicija za neku svetsku ka-
u vremenskoj frci i gu`vi. Oni su rijeru?
mi govorili Ico, ti si Zmaj, sve Globus je poklon mom mla|em
}e{ da stigne{. bratu, a ja za sada najvi{e volim
Kragujevac, nekako mi je najlep{e
[ta, za po~etak, jo{ mo`e{ da
u wemu, iako sam puno putovala, a i
ka`e{ o sebi?
daqe to `elim. Sigurno }u ostati
@ivim sa bratom, ocem i dedom
u Kragujevcu.
i prva obaveza mi je da sve u ku}i
Koja ti je nagrada PROVODEV OLIU NO ]NIMK LUBOVIMA
funkcioni{e kako treba. Kad sre-
dim ku}u po~iwem da se bavim oba- do sada najdra`a?
vezama oko fakulteta, zatim Mo`da ona prva,
poha|am kurs manekenstva i uve~e kada sam osvojila
dr`im ~asove aerobika i umetni~- svetosavsku nagradu
kog plesa. Aerobik dr`im starijim za literaturu.
gospo|ama [ta za tebe zna~i
Koliko to starije gospo|e imaju porodica?
godina? Porodica je glav-
Pa, tako preko trideset, pa do ni oslonac svakome
pedeset, uglavnom su to one koje `e- u `ivotu. Iako bez
le da izgledaju dobro u starijim go- majke, ose}am najve-
dinama. }u sigurnost u krugu
porodice. Koreni
Gde je tu slobodno vreme? koji poti~u u poro-
Volim no}ni `ivot i subotom se
dici predstavqaju
opu{tam u svom dru{tvu uz muziku
osnov vaspitawa i
koja se slu{a uglavnom u diskote-
kulture, a mogu re}i
kama i no}nim klubovima. Za sve
i obrazovawa. Sig-
to treba imati energije, pa posle
urno da bez porodi-
dnevnih obaveza dobro jedem , da ce ne bih uradila
bih je imala. I onda u provod. ni deo onoga {to
Kako tvoju lepotu i uspehe do`i- sam do sada posti-
vqavaju qudi u kom{iluku, u Sta- gla.
novu, a kako u centru. Ima li Kad si postala
razlike? svesna grada i qu-
Moje kom{ije me prate od ma- di oko sebe kao
lih nogu, u~estvuju u svim uspesi- zna~ajne sredine
ma i raduju im se, a i u gradu me sve za rad?
vi{e qudi prepoznaje kao slikara, Kada su moji nas-
pesnika, plesa~icu, lice sa TV i tavnici u osnovnoj
ba{ su qubazni prema meni, tako {koli prepoznali
СЕРВИСНИ ВОДИЧ
Приче
neke od mojih talenata, po~ela sam
da gledam otvorenih o~iju oko sebe
i da zapa`am na{ grad i qude u we-
mu. Kasnije, kod profesora Simi-
}a u Regionalnom centru za
talente upoznala sam puno intere-
santnih osoba i po~ela sam da se
raspitujem gde bi te svoje talente
mogla da usavr{im.
Kad zavr{i{ prava mo`e{ da
bude{ sudija, advokat, dr`avni
~inovnik... [ta bi ti volela da
radi{?
Od toga {to ste predlo`ili sig-
urno bi mi najvi{e odgovaralo da
budem advokat. No, ja sam upisala
prava sa `eqom da postanem novi-
nar. Novinar reporter je prava mo-
ja `eqa i sve }u uraditi da to
postanem i da nekad ja propitujem
nekog kao vi mene sada.
Kako je mogu}e u isto vreme ra-
diti, zara|ivati i biti student?
Pre svega, potrebna je jaka voqa.
Uporno{}u i maksimalnom anga-
`ovano{}u to mo`e da se postigne.
Naravno, veoma godi ose}aj da za
neke osnovne potrebe ne morate od
roditeqa tra`iti novac. Divno je
kad mlada osoba zara|uje, a ja sam
svoju prvu zaradu potro{ila na
`enske krpice. I ovde je do{lo
vreme da se svako izdr`ava sam jer
i poslodavci iz sveta koji su sve
prisutniji kod nas upravo tra`e
vredne i sposobne.
Kada se vra}e{ sa nekog puta u
Kragujevac i kad vidi{ wegova
svetla, {ta pomisli{?
Za mene je zaista divan ose}aj
vra}ati se ku}i. Pomislim na sve
te meni drage qude koji su u wemu ,
pomislim na `ivot koji me tek u
wemu o~ekuje i {ta }e mi se sve
jo{ lepo desiti u wemu.
[ta je za tebe kragujeva~ki duh?
Kako ga ti ose}a{? [ta on u
stvari mo`e da bude?
Kragujeva~ki duh su, pre svega,
moji prijateqi. Ja to zovem moja a-
ura. Oni su svakodnevno u mom o-
kru`ewu. Kragujevac je prepozna-
tqiv i po nekom buntu i ja ga pre
svega ose}am kao buntovni~ki duh.
I ja sam jedan buntovnik i borac
koji `eli da opstane u ovom gradu,
da {iri kulturu i sve wegove lepo-
te.
Drago mi je {to imamo ne{to za-
jedni~ko – qubav prema atleti-
ci. Ja sam nekada bio atleti~ar
i predsednik Atletskog kluba.
[ta sport zna~i mladom ~oveku?
Ja bez sporta zaista ne bih mo-
gla. To je stil `ivota i svako ko
`eli da bude zdrav mora mu se sva-
kodnevno posve}ivati. On odvla~i
mlade od poroka i omogu}ava tro-
{ewe vi{ka energije na najpleme-
nitiji na~in. To je duh tela.
Na {ta te podse}a ambijent sta-
diona? Da se mo`da nisi zaqu-
bila u nekog atleti~ara?
Volim miris trave na stadionu
i uvek se se}am treninga koji su mi
bili tako dragi. A {to se ti~e mo-
maka, jeste da su me jurili, ali ja
sam bila rekorderka u tr~awu, pa
me niko nije stigao, ha, ha.
Da li si osetila dobri ili mo-
`da lo{ duh Kragujevca?
Da, ose}am pre svega dobri duh.
Evo, oko nas je ovde dobri sportski
duh Kragujevca.
[ta je na{ gradski duh i {ta ga
~ini interesantnim: materijal-
ne ili duhovne vrednosti?
Svakako i jedno i drugo. Svi|aju
mi se i stare zgrade i stare ustano-
ve, ali mi se tako|e svi|aju i novi
tr`ni centri i najvi{e volim {to
je u mom gradu ostao pesni~ki i
slikarski duh, {to svako mo`e da
ga uhvati.
Ima{ plesnu grupu i radi{ i sa
mla|ima od sebe. Da li deo svog
duha prenosi{ na wih?
Da. @elim da i u wih unesem duh
rada, poput onoga koji imamo mi
starije devojke i da i one sutra na
nekoga to prenesu, da budu ja~e, a-
gresivnije i spremnije za `ivotnu
borbu.
Kakva mesta voli{ za zabavu, ko-
ju muziku i {ta te opredequje da
iza|e{ na mesta koja voli{?
Vidite odmah osmeh na mom li-
cu. Volim da izlazim i da se pro-
vodim, posebno mesta gde se slu{a
haos muzika i, naravno, elektroni-
www.kragujevacke.rs
IVANAS AD EVOJKAMAU
SVOJOJP LESNOJ[K OLI
ka. Tako praznim energiju iz sebe i
unosim neku novu, pozitivnu.
Da li postoji muzika po kojoj se
sada prepoznaje kragujeva~ki mu-
zi~ki duh?
Starije generacije prepoznava-
le su taj duh u grupi „Smak“ i „Osv-
aja~i“, a mi mla|i ga vidimo u
Jeleni Toma{evi} i pogotovo Mar-
iji [erifovi}, koja je svojim nas-
tupom na Evroviziji maksimalno
podigla i svoj i ugled grada.
[ta bi preporu~ila mladim qu-
dima koji do|u u Kragujevac?
Pre svega, no}ne klubove, gde se
subotom okupqa puno interesant-
nih qudi i gde dolaze i mladi iz o-
kolnih gradova. ^ak i oni koji
studiraju ne `ele da se za vikend
vrate ku}i, ve} zbog takvog no}nog
`ivota ostaju ovde.
Me|utim, neki no}ni klubovi
do{li su na lo{ glas, zbog dro-
ge, tu~a...
Mi mladi u wima vidimo mesta
za dobru zabavu, a sve ostalo nas ne
zanima. Drugi treba o tome da mi-
sle.
[ta misli{ o kragujeva~kim
momcima?
Fini su, ali i po malo stidqi-
vi. Verovatno su se zbog na{e `en-
ske agresivnosti povukli i pre-
pustili devojkama da ~ine prvi ko-
rak. To se meni ne svi|a i ja `elim
da budem osvajana, a ne da prva po-
~iwem.
Pa, ima{ li de~ka?
Momci, ja nemam de~ka, ali ne
~ekajte da vam ja pri|em. Vi se po-
trudite!
Na kraju, {ta si ti dobila od
kragujeva~kog duha, a {ta si kao
mlada mogla da mu da{?
Dobila sam qude oko sebe i sva
divna mesta na kojima sam svako-
dnevno, a nadam se kad iza|e moja
prva kwiga pesama da to bude moj
mali doprinos kragujeva~kom duhu.
Razgovor u`ivo sa Ivanom
Martinovi} mo`ete gledati u
subotu od 20 sati na Televi-
ziji Kanal 9. Do tada vam je na
raspolagawu telefon 331-509
za pitawa sagovornici i Mi-
lanu Puri}u koji (pred)vodi
poteru na Duh(a).
www.kragujevacke.rs
KAFANE STAROG KRAGUJEVCA (14)
Qubav za glumu
Dobrice Milutinovi}a
Бориша Радовановић, историчар
obrivoje Dobrica
Д
Milutinovi} ro|en
je 30. avgusta 1880. obavezno bio |ak Gimnazije Dobrica
godine u Ni{u, ali
je kao dete do{ao u
Kragujevac, gde je
`iveo do 1896. go-
dine kada se prikqu~io jednoj pu-
tuju}oj pozori{noj trupi i
napustio Kragujevac, ali mu se u-
vek iznova vra}ao. On je sebe sma-
trao Kragujev~aninom, a kragu-
jeva~ka ~ar{ija mu je iskazivala
veliku ~ast kada bi dolazio u
Kragujevac i kada mu je bilo po-
trebno. Wegovo ime danas nosi
nagrada „Dobri~in prsten“, koja
se svake godine dod-
equje glumcima u
Srbiji za `ivotno
delo.
Jo{ kao dete u
Ni{u gledaju}i po-
zori{ne predstave
putuju}e trupe „Si-
n|eli}“, zavoleo je
pozori{te, tako da
}e ta qubav u |a~kom
dobu u Kragujevcu
prerasti u pravu
strast, koja }e ga
pratiti ceo `ivot.
Wegov otac Ste-
van Milutinovi}
do{ao je najpre u
Srbiju iz Rume, kao
dobrovoqac 1878.
godine. @iveo je pr-
vo u Ni{u, a 1885.
godine prelazi u
Kragujevac, gde je u-
~estvovao na kon-
kursu raspisanom za
izgradwu pruge
Kragujevac - Lapovo.
Godine 1887. kao
„najboqi” pobedio
je na konkursu za iz-
bor komandira Do-
brovoqne po`arne
dru`ine sa platom
od 1.920 dinara go-
di{we. Stevan Mi- U KRAGUJEVCU 1895. GODINE, DOBRICA U SREDINI
lutinovi} je ostao
do smrti u Kragujevcu (1901), a
wegova uloga u kulturnom `ivotu
Kragujevca je velika. Stevan je u-
~estvovao u osnivawu muzi~kog i
peva~kog dru{tva i iskazao veli-
ku qubav prema pozori{noj umet-
nosti koja se prenela na wegovog
sina Dobricu. Savremenici opi-
suju Stevana kao veoma prijatnog
~oveka koji je bio omiqen u dru-
{tvu. „Lala“, kako su ga nazivali,
stanovao je kod „Suve ~esme” (koja
se nalazila u dana{woj Ulici
Nikole Pa{i}a). Sahrawen je na
grobqu u Kragujevcu.
Pozori{ne predstave
u kafanama
Jo{ kao |ak Dobrica je, kada su
u Kragujevcu gostovale putuju}e
pozori{ne trupe, be`ao sa ~aso-
va i odlazio na mesta gde su se o-
kupqali glumci tih trupa,
zapostavqaju}i tako {kolu. Kada
su devedesetih godina 19. veka u
Kragujevcu gostovale putuju}e po-
zori{ne trupe Mihaila Dimi}a,
Fotija Ili~i}a i Nikole Simi-
}a, koje su svoje predstave davali
u hotelu „Takovo“, „ Prvoj srpskoj
pivnici“, „Talpari“ i drugim
kragujeva~kim kafanama, Dobri-
ca je uvek bio blizu glumaca, da
ne propusti kakav detaq vezan za
wih. Gimnazijske |ake je na to us-
meravao i Jovan Maksimovi},
Четвртак, 29. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 17
Фељтон
Krajem devetnaestog i po~etkom dvadesetog veka Dobrica Mi-
lutinovi} pro-
mnoge putuju}e pozori{ne trupe gostovale su u vodio je dane i
kragujeva~kim kafanama. Uz glumce je tada dane sa ~lano-
vima pozori-
{ta „Sloga“ i
Milutinovi}, koji je zbog te qubavi i napustio ~esto se vi|ao
{kolu, da bi potom i sam postao jedno sa glumcima u
od najzna~ajnijih imena srpskog pozori{ta kafanama na
~ar{iji. Glum-
profesor kwi`evnosti u Kraguje- A kako je izgledao Kragujevac u ci pozori{ta
va~koj gimnaziji. On se trudio da to vreme. Oba lokala, hotel „Tako- „Sloga“ bili su
kod |aka razvije qubav prema re- vo” i „Prva kragujeva~ka pivni- Julka i Mika
citovawu, lepoj kwi`evnosti i ca”, nalazili su se ta~no jedan Baki}, Miloje
rodoqubivim pesmama, zbog ~ega „spro}u“ drugog, na glavnoj ~ar- Dostani}, Len-
je Dobrica wegove ~asove prosto {iji. Delio ih je samo jedan pra- ka Haxi}, Mi-
obo`avao, ali je zato sa drugih iz- zan prostor, trg, nazivan ve} tada hailo Ra{evi}
ostajao, naro~ito u dane pozori- „Kod krsta”. Tu se zavr{avao sta- ,Draga Ivano- DOBRICA MILUTINOVI] BE@AO JE IZ [KOLE
{nih predstava. Na po~etku ri Kragujevac i po~iwala nova vi} i Dimitri- DA BI BIO SA GLUMCIMA
Glavna ulica, koja se je Petrovi}.
u prvo vreme zavr{a- Oni su davali predstave „Devo- pomo} Dobrici za studirawe. Go-
vala kod Nove crkve, ja~ka kletva“, „\ido“, „Qubavno tovo sva dru{tva koja su radila u
a od 1900. dobila je pismo“, „Madam San @en“, „Mi- Kragujevcu odazvala su se i uzela
nastavak do tzv. Gor- lo{ Obili}“, „[okica“. Ovo po- u~e{}e u ovom koncertu, kao i
weg parka. zori{te, osnovano 1895. godine, mnogi pojedinci. Na koncertu je
Na pomenutom imalo je svoju „arenu“ u kojoj je zabele`eno u~e{}e Peva~ke dru-
skveru „Kod krsta” leti davalo predstave. Zimi su se `ine „[umadija”, zatim koncert-
Dobrica se ~esto vi- predstave davale u hotelu „Tako- nog peva~a i u~iteqa muzike
|ao sa prijateqima. vo“ ili u Prvoj kragujeva~koj piv- Du{ana Jankovi}a, kao i poznatog
U to vreme tu je bila nici. u~iteqa Vlade Kova~evi}a. Sam
fijakerska stanica, Pomo} Dobrici Dobrica je na koncertu otpevao
gde su fijakeristi za studirawe dve pesme i izveo jednu recitaci-
~ekali putnike. U ju.
sredini, izme|u lo- Otac Stevan bio je nezadovoqan Kada se u Kragujevcu u junu
kala, skver je bio za- Dobri~inim uspehom u {koli, 1901. godine saznalo da je u Min-
sa|en cve}em. Na zbog ~ega ga je premestio, najpre u henu Dobrica ozbiqno poboleo i
gorwem delu nalazi- Para}in, a potom u Jagodinu, ali da je upu}en na le~ewe u sanato-
la se jedna od prvih se i tu ponovilo isto, zbog ~ega je rijum „Planeg“ blizu Minhena, u
~esama, koja je u leto vra}en u Kragujevac. U Kragujevcu Kragujevcu je opet pokrenuta ak-
presu{ivala zbog ne- se Dobrica sav cija prikupqawa
sta{ice vode. Pored posvetio pozori- pomo}i zbog veli-
we stajao je veliki, {tu. Po{to ni kih tro{kova le-
okovan gvo`}em krst roditeqi ni pro- ~ewa. U tom ciqu
sa crkvenim slikama fesori nisu us- bio je prire|en
(„Zapis”). Odatle pa peli da ga ubede veliki koncert i
navi{e bila je pija- i odvrate od glu- priredba „sa i-
ca, na kojoj su seqaci me, jednog dana grankom” u hotelu
iz okolnih sela pro- saop{tio je maj- „Takovo”, u orga-
davali svoje proiz- ci da prekida nizaciji Peva~ke
vode, sa vagom za {kolovawe i da dru`ine „Milo{
merewe ve}ih tereta. odlazi iz Kragu- Veliki” iz Kragu-
Posle 1900. ta vaga je jevca. Bilo je to jevca. Vojni ka-
preme{tena u blizi- 1896. godine. Do- pelnik D. Duka
nu dana{we tr`ni- brica je imao sa- svirao je na vio-
ce, na raskr{}u uli- mo 16 godina. lini, izvedena je
ce koja je i{la od Tako je zapo~ela „pijesa”, „Lova~-
~etvrtog razreda gimnazije nastu- Palilula i Molerovi}evog soka- jedna od najslav- ki zbor”, bilo je i
pili su veliki problemi u wego- ka do Gorweg mosta (kod Zavo- nijih pozori- nekoliko recita-
voj porodici. On je sa ~asova da). {nih karijera u cija. Savremeni-
toliko odsustvovao da otac i we- S jedne i druge strane skvera nas. LENKA HAXI], GLUMICA ci ka`u da je
gov stariji brat, koji je bio veoma („Kod krsta”) i{ao je front du}a- Kada je Pozo- POZORI[TA „SLOGA” zabava bila veoma
uspe{an student na Velikoj {ko- na i radwi, koji je predstavqao ri{na trupa „Si- „animirana” i da
li, nisu znali {ta da rade. Svi „~ar{iju”. Desna strana ~ar{ije n|eli}“ iz Ni{a gostovala u Kra- su bili zastupqeni „svi stale-
poku{aji da se privoli na {kolu po~iwala je zgradom Starog na- gujevcu 1898. godine i davala pozo- `i”. ^ist prihod bio je oko 200
bili su neuspe{ni. ~elstva, koja je bila ne{to malo ri{ne predstave po varo{kim dinara.
Svake jeseni i zime gra|ani izbo~ena i {tr~ala iz reda, a uz kafanama, u wenom sastavu nala- Dobrica je i kasnije vrlo ~esto
Kragujevca imali su priliku da to je imala isko{enu fasadu, tako zio se i Dobrica Milutinovi}. dolazio u Kragujevac i umeo da
vide pozori{ne predstave raznih da je delom zaklawala pogled na Bilo je to prvi put posle odlaska iznenadi Kragujev~ane u~e{}em u
pozori{nih dru{tava. Oni su novi deo grada. iz varo{i da dolazi u Kragujevac. pozori{nim predstavama putuju-
krivim mra~- Ubrzo je postao }ih trupa koje su gostovale u va-
nim ulicama KRAGUJEVA^KA GLAVNA ULICA PO^ETKOM DVADESETOG VEKA ~lan Narodnog ro{i. Tako je aprila 1902. godine
raskaqane ~ar- pozori{ta u iskoristio je svoj dolazak u Kra-
{ije `urili u Beogradu, gde je gujevac da gostuje kao glumac u pu-
„Takovo”. „Pa- izabran za po- tuju}em pozori{tu „Srbadija“,
rk” i „Pivni- zori{nog pito- koje je svoj repertoar davalo u
cu”, sa fe- mca i upu}en „Prvoj srpskoj pivnici”. O tome
wer~i}ima u na studije glu- je kragujeva~ka {tampa izvestila
ruci. Obi~no me u Minhen, ovako: „Na{ Kragujev~anin, g. Do-
su i{le ~itave kod poznatog brica Milutinovi}, ~lan Kraq.
porodice. pozori{nog u- srp. nar. pozori{ta doputovao je
Jedan lokal- metnika i peda- ovde 21. pr.m. (april), „na vi|e-
ni list iz goga Joce Sa- we", ali nas iznenadi kad pro~i-
1894. godine vi}a. U Kraguje- tasmo plakate u kojima Uprava
doneo je vest: vacu ovaj izbor pozori{ta „Srbadija" objavquje
„^ujemo da ov- nije pro{ao ne- da }e g. Dobrica gostovati kod
da{wi }aci uz zapa`eno. Odu- wih i to u „Lukreciji Borxiji" u
pripomo} ov- {evqeni ovom ulozi Xenara i u naslovnoj ulozi
da{wih dile- odlukom, u ~ar- „Maksima Crnojevi}a".
tanata osnivaju {iji je povede-
pozori{nu di- na akcija da se Nastavi}e se
letantsku dru- jednim koncer- (Iz kwige u pripremi
`inu”. tom prikupi „Kafane starog Kragujevca”)
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ
RAZGOVOR S POVODOM: ZORAN IVANOVI], SLIKAR
Kvaka za evropska vrata
Sa velikom rezervom
prihvatam re~
uspeh. Ne verujem da
sam postigao neki
veliki uspeh,
ali kada vidim kakav
tretman imaju
slikari u
inostranstvu, a kakav
u Srbiji - onda
shvatam da je re~ o
uspehu, ka`e na{
sagovornik, ~ije su
slike izlo`ene
u Luvru
Разговарао Мирослав Чер
like Zorana Ivanovi-
С
}a, vanrednog profe-
sora na kragujeva~kom
Filolo{ko-umetni~-
kom fakultetu, i ove
godine izlo`ene su u
Luvru. Ovaj kraguje-
va~ki profesor posledwih pet
godina dobija laskavo priznawe
svetske kritike koja ga svrstava u
red najboqih slikara fantastike.
Wegovi radovi i ove godine izlo-
`eni su u postavci koja predsta-
vqa grupu najve}ih slikara 20.
veka, a nosi naziv „Veliki slika-
ri sutra{wice”. Wegovu likovnu
preokupaciju, kako sam ka`e, ~i-
ne stabla koja u metafori~kom
smislu predstavqaju i porodi~na
stabla ili bo`ju lozu. Stabla uvek
imaju mu{ku i `ensku stranu,
trougao, simbol Duha svetog, a i
boje su originalne.
Zoran Ivanovi} ro|en je u Vit-
omirici, a diplomirao je na Fa-
kultetu primewenih umetnosti u
Beogradu 1982. godine u klasi
profesora Gradomira Petrovi}a.
Od 2002. godine vanredni je pro-
fesor na FILUM-u.
Do sada je, pored Pariza, izla-
gao i u Minhenu, Rimu, Monte
PREPORU^UJEMO
^etvrtak, 29. oktobar, 19 ~asova
Galerija Narodne biblioteke
„Danilo Ki{, dvadeset
godina posle”
U~estvuju: Paskal Delpe{, Ala
Tatarenko, Tawa Rosi}, Aleksan-
dar Jerkov i Dragan Bo{kovi}
^etvrtak, 29. oktobar, 20 ~asova
Kwa`evsko-srpski teatar
Repriza predstave
„Novi svetski poredak”
Rediteq Aleksandar Dun|erovi}
Petak, 30. oktobar, 20 ~asova
Scena Pozori{ta za decu
„Lastavice Lasto”
Zajedni~ki koncert orkestara
CTK „Abra{evi}” i SKC-a sa
vokalnim solistima
Petak, 30. oktobar, 20 ~asova
Sala Prve kragujeva~ke gimnazije
„OKTOH”
Vojna Ne{i} - autorsko ve~e
Petak, 30. oktobar, 20 ~asova
Kwa`evsko-srpski teatar
Repriza predstave
„Gospo|a ministarka”
Rediteq Jovan Gruji}
Subota, 31. oktobar, 12 ~asova
Pozori{te za decu
Repriza predstave
„Za~arane igra~ke”
Rediteq Jaroslav Antoniuk
Четвртак, 29. октобар 2009.
Kultura
Karlu, Veneciji, Bonu, Vroclavu,
Klivlendu, Erlangenu, a dugo je
prisutan, ali ne toliko aktivno,
i na ovda{woj likovnoj sceni.
Likovna kritika pratila je wegov
rad, o ~emu svedo~i veliki broj
nagrada na najzna~ajnijim svet-
skim izlo`bama (Zlatno pero Be-
ograda, Plaketa ULUPUDS-a).
Tako|e je dobitnik jedne od najz-
na~ajnijih svetskih priznawa za
likovnu umetnost - „Grand pri
Monte Karla”.
I ove godine va{a dela iza-
brana su za Parisku postavku.
To je ve} petu godinu za redom.
[ta to vama zna~i?
To je jo{ jedna potvrda da moj
rad nailazi na veliko razumeva-
we u inostranstvu. ^iwenica je da
mi i te kako prijaju pozitivne
kriktike. U inostranstvu, ta~nije
Evropi, prisutan sam ve} skoro
20 godina - od priznawa „Grand
pri Monte Karla” koje mi je uru-
~io princ Ranije. To je bila „kva-
ka” za evropska vrata i od tad sam,
slobodno mogu da ka`em, prisu-
tan na evropskoj likovnoj sceni.
Ovogodi{we izlagawe po~elo
je u aprilu, u Firenci, gde sam iz-
lagao sa kolegom @eqkom \urovi-
}em. Odmah potom veliki li-
kovni stru~wak Moromo, koji me
je primetio prethodnih godina na
Pariskom salonu, uputio mi je
laskave kritike i uvrstio me u
postavku izlo`be „Veliki majsto-
NACIONALNE PENZIJE ZA UMETNIKE
Vrhunski doprinos kulturi
Zakqu~en spisak predloga za
dobitnike nacionalnih penzija,
a me|u ovogodi{wim kandidatima
i Vidosav Stevanovi}
KOMISIJA Ministarstva kulture Republike Srbi-
je za utvr|ivawe predloga za dodelu posebnih priz-
nawa umetnicima koji su dali vrhunski doprinos
nacionalnoj kulturi zavr{ila je rad, sa~iniv{i
spisak od 49 kandidata od blizu 600 prijavqenih.
Me|u 49 imena su i Dejan Pen~i} Poqanski, Ra-
domir Putnik, Jovica A}in, Milan Vlaj~i}, Miro-
slav Mirkovi}, Mira [iqegovi}, Jovan Radulovi},
Vera Vlaji}, Halil Tikve{, Jovan Adamov, Dejan Ko-
sanovi}, Bora ]osi}, Neda Arneri}, Rada \uri~in,
Petar Volk, Pero Zubac, Kornelije Kova~, Predrag
Ivanovi}, Milena Jevti}, Radoslav Trkuqa, Feliks
simbolistima, slikarima figu-
racije. Sebe ne vidim u tom prav-
cu, a ne verujem ni u popularnost.
Jedan od najve}ih slikara
fantastike u 20. veku je Quba
Popovi}. Tu su i Dragan Lu-
barda i Uro{ To{kovi}, Dado
\uri}, Qubodrag Jankovi} -
koliko su oni uticali na va{
likovni izraz?
U likovnom smislu nimalo!
Moje slikarstvo se potpuno raz-
likuje od wihovog.
Sa ve}inom sam dobar prija-
teq, naro~ito sa Qubom koga i po-
se}ujem u Parizu.
Sa druge strane, wihova isku-
stva i ~iwenica da svoju karijeru
grade daleko od Srbije nas pove-
zuje. Slu{am wihova iskustva, ta-
ko da oni imaju tu vrstu uticaja
na mene.
Utisak je da ste nedovoqno ak-
tivni na doma}oj sceni
Nema{tina koja nas okupira
ve} dugi niz godina uslovila je to
da danas ne postoje ~ak ni galeri-
je koje su spremne da izla`u ovu
vrstu slikarstva. Srbija ima ve-
like talente, ali se ~esto imiti-
raju tu|a iskustva. Ima puno
”
klanova, puno istomi{wenika
Kod nas se veoma bo- koji ~uvaju svoje pozicije.
ja`qivo „primaju” Nemam vremena da se posvetim
doma}oj sceni. Moja karijera ima
vesti da se neko pojavio u jednu uzlaznu liniju koju, jedno-
Luvru. Interesantno je da stvano, `elim da pratim.
Pored bavqewa umetno{}u,
se ni u jednim dnevnim no- ve} skoro ~etiri decenije tre-
nirate i karate, ali se bavite
vinama ova vest nije poja- i kwi`evno{}u. Objavili ste
nekoliko zbirki pesama, kao i
vila na stranicama kulture
poetsku prozu, a trenutno zavr-
{avate roman posve}en `ivo-
ri sutra{wice”. Luvr je, ina~e,
po prvi put otvorio vrata za sa-
tu i delu Leonarda da Vin~ija
Ve} osam godina intenzivno
vremenu umetnost. radim na tom romanu. Pi{em o
Da li je to dovoqno za uspeh u temi koja mi je veoma bliska - o
granicama na{e zemqe? „renesan{anima” i svemu {to se
Sa velikom rezervom prihva- oko wih zbiva. @eqa mi je da na
tam re~ uspeh. Ne verujem da sam jedan druga~iji na~in, od mnogo
postigao neki veliki uspeh, ali iskusnijih i boqih pisaca od me-
kada vidim kakav tretman imaju ne, predstavim renesansu. Jo{
slikari u inostranstvu, a kakav u pre ~etiri godine, kada sam izla-
Srbiji - onda shvatam da je re~ o gao u Bonu, pored slika tamo{woj
uspehu. publici predstavio sam se pred-
stavom i odlomkom iz ovog roma-
Kod nas se veoma boja`qivo
na.
„primaju” vesti da se neko poja-
To je nekako do{lo do „uha” u-
vio u Luvru. Interesantno je da se
rednika ~uvenog ~asopisa „Akc-
ni u jednim dnevnim novinama
ente” iz Nema~ke, koji je `eleo da
ova vest nije pojavila na strani-
se upoznamo. Wegove pohvale da-
cama kulture. Izgleda da je zaista
le su mi elana da nastavim, pa ~ak
najte`e biti prvi na svom buwi-
i ponudu da se roman pojavi u ne-
{tu! ma~kom izdawu.
Koliko su danas popularni Re~ je o romanu koji govori o
slikari fantastike? odnosu umetnika i modela, umet-
Nisam siguran da zaista pri- nika i boga, pakla i raja. Nadam
padam slikarima fantastike. se da }e roman biti objavqen za
Pre bih rekao da pripadam novim godinu, najvi{e dve.
Pa{i}, Mirko Babac, Ivan Ga|anski, Radivoj [aj-
tinac, Biqana Vilimon, Risto Vasilevski, Radoslav
Dori} i Kragujev~anin Vidosav Stevanovi}. Do sa-
da je nacionalnu penziju koja predstavqa i jednu vr-
stu priznawa, od Kragujev~ana dobio jedino
Qubomir Ubavki} Pendula.
Komisija je radila u sastavu \ur|ija Cveti}, Ra-
doslav Zelenovi}, Miodrag Taba~ki, Vladimir Ko-
picl, Lidija Merenik, Zoran Eri} i Adam Pusloji}.
Predvi|eno je da, nakon rada komisije, spisak
stigne pred Vladu Srbije koja donosi kona~nu odlu-
ku. Ina~e, prvobitno je bilo najavqeno da }e komi-
sija izabrati 43 kandidata, a kasnije je odobren
zahtev za jo{ {est dobitnika nacionalnih penzija.
Nacionalna penzija iznosi 50.000 dinara, koji se
dodaju na ve} postoje}u penziju, a re~ je o pravu koje
nije nasledno.
www.kragujevacke.rs
UKRATKO
Srpski sever
U KU}I prote Miloja Barjak-
tarovi}a pro{le nedeqe je
kragujeva~koj publici predsta-
vqena nova kwiga novosadskog
pisca Dra{ka Re|epa, pod na-
zivom „Srpski sever”.
Ova zbirka eseja, po mi{qe-
wu kritike, pre svega namewe-
na je budu}im nara{tajima i to
je svojevrsno Re|epovo zave-
{tawe u kome govori o pre~an-
skim korenima srpskog nacio-
na. Stru~na kritika je ovu kwi-
gu do`ivela i kao enigmatsku
igru u kojoj je krajwi ciq da se
do~araju Vojvodina i weni `i-
teqi. Na promociji su, pored
autora, u~estvovali i Sa{a
Mileni} i Mirko Demi}.
Zavr{ava se
OKTOH
POSLEDWI koncert u okviru
ovogodi{weg „OKTOH-a” bi}e
odr`an u petak, 30. oktobra, u
Sve~anoj sali Prve kragujeva~-
ke gimnazije. Re~ je o autorskoj
ve~eri kragujeva~ke kompozi-
torke Vojne Ne{i}.
Tradicionalne muzi~ke sve-
~anosti „OKTOH” (Oktobru ho-
dodarje) ve} vi{e od tri dece-
nije, od svog osnivawa, 1975.
godine, predstavqaju kulturnu
manifestaciju po kojoj je Kra-
gujevac prepoznatqiv. Ina~e,
Oktobarske muzi~ke sve~ano-
sti se odr`avaju u organizaci-
ji Spomen-parka, a pod pokro-
viteqstvom Skup{tine grada
Kragujevca.
Mozaik malog
formata
GRUPA „Ametist”, u saradwi
sa galerijom „Feniks” u Beo-
gradu, organizuje izlo`bu „Mo-
zaik malog formata IV”, na
kojoj mogu u~estvovati svi do-
ma}i i strani umetnici koji se
bave mozaikom. Izlo`ba }e bi-
ti otvorena od 22. decembra do
16. januara. Svaki autor mo`e
u~estvovati sa jednim do dva
rada u tehnici mozaika, koji su
nastali u posledwih godinu da-
na, ograni~enog formata do 25
puta 25 centimetara.
Pozvani su svi zaintereso-
vani umetnici da se prijave za
u~e{}e na izlo`bi i donesu
svoje radove u galeriju „Fe-
niks” 4. i 5. decembra.
Do 10. decembra bi}e oba-
vqeno `irirawe, a uz rad tre-
ba dostaviti i fotografiju
rada u digitalnoj formi 300
dpi jpg i biografiju.
@ilnik
zatvara KRAF
FILM „Stara {kola kapita-
lizma” @elimira @ilnika za-
tvori}e ovogodi{wi tre}i
„KRAF” u subotu, 31. oktobra, u
19 ~asova u Kwa`evsko-srp-
skom teatru. Ulaz je slobodan, a
nakon projekcije filma usle-
di}e razgovor sa ekipom fil-
ma. Radwa filma sme{tena je u
sred talasa radni~kih protesta
koji se {ire Srbijom. Revolti-
rani radnici provaquju u fab-
riku i otkrivaju pusto{ koju su
za sobom ostavili novi vlasni-
ci. Film bele`i pregled dana-
{wice pod razaraju}im utica-
jem doma}eg i stranog kapita-
la.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 29. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 19
Kultura
VE^E POSVE]ENO JELESIJEVI]
KI[U U „MOSTOVIMA
BALKANA”
Dvadeset godina Slike
posle i objekti
U Galeriji Narodne biblioteke On je, nesumwivo,
ve~eras se odr`ava ve~e pod „car igra~aka”
nazivom „Danilo Ki{, dvadeset oblikovanih po meri
godina posle”, a o Ki{u }e sve male i velike
govoriti Paskal Delpe{, Ala dece sveta
Tatarenko, Tawa Rosi},
galeriji „Mostovi Balkana”

У
Aleksandar Jerkov i Dragan
Bo{kovi} sino} je otvorena izlo`ba
slika i objekata gorwomila-
etnaestog oktobra navr{ilo se 20 nova~kog umetnika Slobodana Je-

П
godina od smrti na{eg istaknutog lesijevi}a.
kwi`evnika Danila Ki{a, koga je U katologu ove izlo`be navodi
Milan Kundera nazvao veli~an- se da je Slobodan Jelesijevi} di-
stvenim, a Salman Ru`di uvrstio zajner na{ih snova, majstor koji
me|u deset najve}ih romanopisaca Evrope. stenografski bele`i, redukova-
Tim povodom u Galeriji Narodne biblio- no, u samo par poteza, vesti iz
teke ve~eras (~etvrtak, 29. oktobar) u 19 ~a- podsvesti, daju}i nam ih na uvid
sova odr`a}e se ve~e pod nazivom „Danilo kao mogu}i repertoar kinoteke
Ki{, dvadest godina posle”, a o Ki{u }e go- na jastuku, kao eventualni podset-
voriti Paskal Delpe{, Ala Tatarenko, Ta- nik za one koje misle da nisu iz
wa Rosi}, Aleksandar Jerkov i Dragan tog filma. On je, nesumwivo, „car
Bo{kovi}. igra~aka” oblikovanih po meri
„Enciklopedija mrtvih”, „Grobnica za sve male i velike dece sveta. Lego
Borisa Davidovi~a”, „^as anatomije”, „Pe- mozaici, ra{trkani pazl na plat-
{~anik”, romani „Mansarda” i „Ba{ta, pe- nu, kule od karata „Crni Petar”,
SA OTVARAWA IZLO@BE: DANIJELA HALDA, @IVKO GROZDANI] GERA I VIDOSAV STEVANOVI] kubisti~ki totem-krajputa{ i os-
peo” deo su Ki{ovog impresivnog opusa.
tali {pileraji razbacani po ga-
LIKOVNI PERFORMANS U „VIDOSAVU” leriji kao u de~joj sobi, jesu
izazov i poziv na igru. To je es-
kurzija u bajkovit svet lepotica i
Alegorije o istoriji zveri koji jo{ uvek egzistira u
kwigama koje je tako|e Jelesije-
vi} `ivopisao.Koloritna domi-
na, oslikani tangram i sli~ni
lub kulture „Vido- Po tim, istorijskim artefak- lo`be „Alegorije o istoriji”

DANILO KI[, PISAC OGROMNE ENERGIJE
I ERUDICIJE
Ro|en je 1935. godine u Subotici, kao dete
oca ma|arskog Jevrejina i majke Crnogor-
ke, Ki{ je odrastao u porodici me{ane ve-
re, judaizma i pravoslavqa, i ma|arske i
srpske kulture. Kao pisac odbijao je svr-
stavawe u bilo koji kontekst, kritikovao
sve vrste provincijalizama, a nacionali-
zam je video kao „kolektivnu paranoju”, i-
deologiju banalnosti, odnosno tota-
litarizma. Pisac ogromne energije i eru-
dicije, Ki{ je umro samo godinu dana na-
kon {to je 1988. godine izabran za dopisnog
~lana Srpske akademije nauka i umetnosti,
dobio „Avnojevu” nagradu i dve me|unarod-
ne kwi`evne nagrade - u Italiji (Premio
de Trevere) i u Nema~koj (Prais des Lite-
raturmagazins).
К
sav” u Botuwu ne za-
boravqa da svoje
~lanove, fanove i
poklonike obraduje
provokativnim
kulturnim i umet-
ni~kim hepeninzima. Pro-
{log vikenda, u subotu, u klubu
„Vidosav” otvorena je likovna
izlo`ba - performans „Alego-
rije o istoriji” radova novo-
sadskih likovnih umetnika
@ivka Grozdani}a Gere i Da-
nijele Halde.
Grozdani}, direktor novo-
sadskog Muzeja savremene u-
metnosti ({iroj likovnoj
javnosti poznat po anga`ova-
nim izlo`bama i performan-
sima poput „kamenovawa
Patrijarha Pavla” ili „Vla-
dika Pahomije na bulevaru su-
mraka) na svojim izlo`enim
eksponatima, istorijskim fo-
tografijama iz Drugog svetskog
rata na kojima su prikazani
~etnici, partizani, usta{e,
knez Pavle Kara|or|evi} u
zvani~noj poseti Hitleru..., po
sopstvenim re~ima, poku{ava
da sprovede eksproprijaciju
jednog istorijskog trenutka.
tima „iz ~itanki”, Grozdani}
je „razbacao” crne fleke, koje
predstavqaju strategiju „bri-
sawa” i „potiskivawa”, odno-
sno istorijske traume i
kardinalne gre{ke kojima sva-
ka vlast i politika manipuli-
{e istorijskim ~iwenicama,
„bezobrazno sakrivaju}i isti-
nu”.
Potom je umetnik, precizno,
lewirom, obele`io razdaqinu
od fleke do fleke, {to je sim-
boli~ni ~in tautologije, neop-
hodan da bi dru{tvo krenulo
daqe - u pravcu gra|anskog.
- Ovi radovi, koji u umet-
ni~kom smislu predstavqaju
izlazak iz formalnog moder-
nizma, punktiraju kardinalne
gre{ke na{eg dru{tva, „poma-
`u}i mu” da konstitui{e bu-
du}nost, zakqu~io je @ivko
Grozdani} Gera.
Wegova koleginica Danije-
la Halda izlo`ila je `enski
torzo, obmotan lancima, {to
predstavqa percepciju `ene i
wenog polo`aja, ne u sada-
{wem dru{tvu i istorijskom
trenutku, nego u svakom. Dani-
jela Halda se posetiocima iz-
upareni kvadrati za trening me-
predstavqa kao neko ko se ve}
morije, poslu`ili su kao osnova
dugo bavi antropologijom `e-
za iscrtavawe minijatura sa fil-
ne i wenim drugorazrednim
igranskom uporno{}u i dinami-
polo`ajem u svakom dru{tvu.
kom, navodi se u katalogu
- U pitawu je su{tinska rav-
izlo`be.
nopravnost polova, a ne dekla-
Slobodan Jelesijevi} ro|en je
rativna borba za jednakost, jer
u Gorwem Milanovcu. Diplomi-
nikome nije ni stalo da bude
rao je na grafi~kom odseku Fa-
„jednak” sa nekim, naglasila je
kulteta primewenih umetnosti u
ona, dodav{i da su se kroz is-
Beogradu 1977. godine kod profe-
toriju `ene same „izborile” za
sora Milo{a ]iri}a i Stjepana
svoju neravnopravnost, a da im
Filekija. Imao je osam samostal-
je mu{karci nisu nametnu-
nih izlo`bi i oko 140 kolektiv-
li.
nih izlo`bi u zemqi i ino-
Gera Grozdani} se na otvara-
stranstvu.Dobitnik je 13 doma-
wu izlo`be performansa zah-
valio doma}inima kluba
Vidosavu Stevanovi}u i wego-
voj supruzi Mariji Vasiqevi}
i Sa{i Mileni}u i Galeriji
„Rima”.
- Ova galerija u okviru Klu-
ba „Vidosav” ima mnogo vi{e
potencijala nego institucio-
nalne galerije. Smatram da je
jedna od wenih misija ne samo
to {to je otvorena za duge i
drugoja~ije umetni~ke sadr`a-
je, ve} i da sam Kragujevac
predstavqa u boqem i drugom
svetlu, zakqu~io je on.
Z. MI[I]

NOVA KWIGA RA[E PAPE[A

Fundamentalno sme{no
Nedavno je zrewaninska
„Agora” objavila
zbirku aforizama
„Fundamentalno dno”
Radoslava
Ra{e Pape{a
„Ako su to zaista borci pro-
tiv mita i korupcije treba im
platiti koliko tra`e”, jedan je
o aforizama iz nove kwige Ra-
{e Pape{a pod nazivom „Fund-
amentalno dno”. Na 110
stranica Pape{ iznosi sve {to mu je zape-
lo za oko i {to ga iritira, kako u pogledu
moralnog, materijalnog, duhovnog, tako i
svakog drugog ni{tavila. Kwiga obiluje ja-
kim satiri~nim i humoristi~kim nabojem
u svakoj misli, {to je ~ini ujedna~enom u
pogledu kvaliteta.
Ra{a Pape{ stvara sati-
ru vi{e od tri decenije i
objavquje pri~e, aforizme i
komentare u gotovo svim no-
vi- nama i ~asopisima sa
rubrikama satire u na{oj
zemqi. Dobitnik je brojnih
nagrada i priznawa, a zastu-
pqen je u vi{e doma}ih i
stranih antologija satire, a
do sada je obja- vio zbirku a-
forizama „Maske likuju”,
kwigu pri~a „Kineska gre-
da”. Prevo|en je na engleski, ruski, ne-
ma~ki, poqski, bugarski i makedonski je-
zik.
Recenzenti kwige „Fundamentalno dno”
su Slobodan Simi} i Nenad [apowa, a ob-
javqena je u ediciji „Nova satira” u izdawu
zrewaninske „Agore”.
Oбјашњење
U pro{lom broju, u tekstu „ Malo rade, malo
ne” potkrala se nenamerna gre{ka, na koju nam
je skrenuo pa`wu @arko Zagra|anin, profesor
informatike, kustos dokumentalista Narodnog
muzeja u Kragujevcu, ina~e autor u tekstu pome-
nute veb prezentacije.
Uz izviwewe, objavqujemo i ta~ne podatke ko-
je nam je Zagra|anin poslao.
Naime, sajt Narodnog muzeja a`urira se ba-
rem tri puta mese~no, a na po~etnoj strani je OBJEKAT - DEO JELESIJEVI]EVE
postavqena i verzija u MS vordu da posetioci- IZLO@BE
ma bude lak{e i jednostavnije da pogledaju aktu-
elnosti o izlo`bama u Muzeju. Tako|e, sva
de{avawa od 2003. godine arhivirana su i po- }ih i inostranih nagrada za svoj
stavqena na sajtu. Ova veb prezentacija sadr`i rad iz likovne i primewene u-
preko 800 stranica na kojima se mo`e videti metnosti.Radovi iz oblasti pi-
preko 500 predmeta koji se nalaze u zbirci Mu- sma nalaze se u zbirci Klingspor
zeja. museum u nema~kom gradu Ofem-
Ina~e, ceo sajt je delo zaposlenih u Muzeju, bah. Od 2007. godine sara|uje sa
od projektovawa, dizajna i a`urirawa, i to ra- Monotype imaging i ITC-u na
de u sklopu posla bez ikakve nadoknade. projektovawu tipografskog pi-
sma.
20 КРАГУЈЕВАЧКЕ
INTERVJU: SLOBODAN SPASI]
Четвртак, 29. октобар 2009. www.kragujevacke.rs
СПОРТ
Redosled je takav jer
Biqana ima normu za
Evropsko, Vuki}evi}
lako mo`e do we da do-
|e, a ostali su u timu

Dogovor je da se za Balkanijadu i ekip-

no prvenstvo Evrope.
Zna~i, sada je sve u
redu.

po{tuje Znate {ta, ragovor

jeste vo|en krajwe ko-
rektno, prvi pravi ko-
ntakt je uspostavqen,
Kona~no smo imali konkretne razgovore sa rukovodstvom ali pou~eni dosada{-
Saveza, stigli do ta~ke koja naslu}uje korektnu saradwu, ali wom praksom, malo u
{ta verujemo dok dogo-
dokle god ne budemo videli da se obe}ano i ispuwava, na osnovu voreno ne bude sprove-
dosada{we prakse ne mo`emo da budemo potpuno uvereni u deno u delo. Evo, Biqa
je u Londonu, Savez je
postignut dogovor - ka`e sekretar Atletskog kluba Radni~ki rezervisao karte… To
je dobar znak, ali je do-
Разговарао Вук Павловић da }e se u~initi sve kako bi naj- Rukovodstvo Saveza je u me|u- voqno da samo u jednom
boqi imali adekvatnu pa`wu Sa- vremenu zameweno novim, ali mesecu ne do|e do rea-
a u Atletskom save- veza. su problemi ostali stari. lizacije neophodnog i

Д
zu Srbije odavno sl-
abo {ta funkcio-
ni{e, zbog ~ega je,
na Izbornoj skup-
{tini, i promewe-
no wegovo rukovod-
stvo, nije nikakva tajna. Ali, su-
de}i po nedavnoj o{troj medij-
skoj reakciji Biqane Topi} na
ra~un Saveza i pona{awa sada-
{wih ~elnika u posledwih mesec
i po dana, izgledalo je da se sta-
we nije mnogo promenilo. Ipak,
ovoga puta apel vrhunske srpske
atleti~arke, ~lanice na{eg Rad-
ni~kog, stigao je do onih koji su
trebali da ga ~uju i odgovor je bio
nedvosmislen - palo je izviwewe
zbog neuva`avawa Biqinih vrhun-
skih rezultata iz ove sezone, ma-
kar protokolarnog, kao i obe}awe
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
PETAK
FUTSAL: Ekonomac
- Koska Delfin ([abac),
hala “Jezero” (19,00)
SUBOTA
KO[ARKA (@): Radni~ki
- Hemofarm (Vr{ac), hala
“Jezero” (19,00)
ODBOJKA (@): Radni~ki
- Novi Sad, O[ „Stanislav
Srem~evi}” (19,00)
SREDA
RUKOMET: Radni~ki
- PKB (Padinska Skela), hala
“Jezero” (18,00)
U svemu tome, naravno, veliku
ulogu ima i Atletski klub Radni-
~ki, koji je prvi i, na`alost, je-
dini, jo{ za vladavine prethodne
garniture javno progovorio o pr-
oblemima u Savezu, wegovom (ne)
delovawu i neophodnosti prome-
ne na~ina rada, pa i qudi na naj-
vi{im pozicijama. Takav istup,
kako to obi~no biva, kragujeva~ki
klub stavio je u polo`aj “nepos-
lu{nog”, pa je vaqalo {to{ta is-
trpeti proteklih godina.
- Sve je po~elo kako smo for-
mirali novu upravu, na ~elu sa
Slobodanom Kruni}em, te kada je
u na{ klub do{la Biqana Topi}.
Za primarni ciq postavili smo
osvajawe olimpijske medaqe i
formirawe jake atletske {kole,
a kako bi u dogledno vreme takve
domete mogli zaista i da postig-
nemo, neophodno je bilo da se pr-
avilno organizujemo.
Zato smo uporno od Saveza tra-
`ili sastanke, na kojima bi se
preciziralo {ta pripada na{im
atleti~arima, odnosno koliko je
dana priprema Savez spreman i u
mogu}nosti da plati, ima li dok-
tora koji }e da prati najistaknu-
tije sportiste, mo`e li da obez-
bedi takmi~arsku opremu, novac
za putovawa na mitinge…
Me|utim, nismo dobijali ni-
kakve odgovore, {to nas je primo-
ralo da povu~emo radikalne pote-
ze. Otvoreno smo stavqali zamer-
ke na rad Saveza, izbegavali orga-
nizaciju takmi~ewa, pojedine na-
stupe… sve ono {to bi moglo da
bude na {tetu na{eg kluba, ali i
cele srpske atletike - podse}a
Slobodan Spasi}, sekretar Atlet-
skog kluba Radni~ki, na po~etku
razgovora.
Ba{ tako. Velimir Ili} dao je
ostavku, koju, dodu{e, niko nije
video, i potom je na mesto pred-
sednika izabran Veselin Jevro-
simovi}. Ali… situacija se nije
promenila. To je, ustvari, Biqu i
navelo da javno progovori o svim
problemima. @alila se na to da je
u ovoj godini, prakti~no bez ika-
kve pomo}i Saveza, bila ~etvrta
na Svetskom prvenstvu na otvore-
nom, isto mesto zauzela i na E-
vropskom u zatvorenom, a, usput,
vi{e puta obarala dr`avni re-
kord.
Posle svega toga, niko iz Save-
za nije na{ao za shodno da je pri-
mi, uka`e pa`wu, potvrdi da stoji
iza we. Na kraju sezone deo novca
jeste joj refundiran, ali da u
kqu~nim momentima nije bilo
Milana Spasojevi}a, koji je fi-
nansirao kompletne pripreme i
sve ostalo potrebno, Biqa ne bi
postigla ni{ta od navedenog. Ta-
ko jedan Savez ne sme da funkcio-
ni{e.
Ostali ste dosledni. Nanovo
ste tra`ili sastanak sa ~elni-
cima Saveza, s tim {to je sada
do wega i do{lo.
Kada je bilo to sa Biqanom,
predsednik Jevrosimovi} se ja-
vio iz ^ikaga, gde se trenutno na-
lazi, i rekao da Savez potpuno
stoji iza Topi}ke i drugih vrhun-
skih atleti~ara, pa sam insisti-
rao i zakazao sastanak sa gense-
kom Saveza Slobodanom Branko-
vi}em i selektorom Dragi{om
Kuzmanovi}em. Po ko zna koji put
hteli smo da znamo na ~emu smo.
Da otvoreno porazgovaramo o to-
me {ta Atletski klub Radni~ki
daje srpskoj atletici, koliko tak-
mi~ara sa kakvim rezultatima,
odnosno koliko }e Savez da u~e-
stvuje u realizaciji wihovih spo-
rtskih programa.
Za razliku od ranijih zahteva,
odgovor je bio pozitivan. Za sve-
ga dva dana, pro{log petka, po-
pri~ali smo o problemima i, va-
qda, dogovorili budu}u obostra-
no korektnu saradwu.
O ~emu ste konkretno razgova-
rali?
Normalno, na prvom mestu o
Biqani Topi}, ali i ostalim a-
tleti~arima na{eg kluba. Jovanu
Vuki}evi}u, Branku \uri~i}u,
Darko @ivanovi}u i Milo{u Si-
movi}u, onima na koje Savez ra~u-
na kao takmi~are Srbije.
I…
Na{li smo zajedni~ki jezik. Za
Biqu, konkretno, Savez je obe}ao
da }e da pokrije ve}i deo wenog
pripremnog i takmi~arskog anga-
`ovawa, ne{to mawi procenat za
Vuki}evi}a, a ostala trojica su,
za sada, na {irem spisku.
sve mo`e da propadne.
Uostalom, tek po povratku Je-
vrosimovi}a i odr`avawa Uprav-
nog odbora ASS, zna}e se preciz-
nije koliko novca }e se odvojiti
po atleti~aru, koliko dana pri-
prema, {ta od opreme… Prema to-
me }emo mo}i da ka`emo jesu li
ili ne ispo{tovani dogovori.
Dileme za vas nema, Radni~ki
i Savez potrebni su jedan dru-
gom.
Zajedni~kim anga`ovawem mo-
`emo mnogo, a ovako niko ne do-
bija. Nagovestili smo da smo sp-
remni da preuzmemo brigu i pru-
`imo kompletnu logisti~ku po-
dr{ku pri organizaciji takmi-
~ewa i priprema na stadionu
“^ika Da~a”, {to pro{le godine
nije bio slu~aj.
Da bude jasno, sve {to Savez is-
po{tuje, mi }emo dvostruko. A,
podseti}u da je du`nost Saveza je
da prati takmi~are i klubove, pa
tu nema mnogo {ta da se pri~a.
Ovako il’ onako, Radni~ki ne
staje sa realizacijom svojih
planova.
Nemamo ni pravo na to. Ofor-
mili smo mladi pogon, obavili
testirawa, poslali najboqe na
prvenstvo centralne Srbije, oda-
kle smo se vratili sa pet medaqa.
Akcenat je ba~en na skaka~ke dis-
cipline, vis, daq, troskok.
I to je tek po~etak. Trenutnih
60 polaznika {kole atletike `e-
limo da broj~ano uvi{estru~imo,
jer talenata ima. Gledano tako, kr-
agujeva~ka atletika ne bi trebalo
da brine za svoju budu}nost, ali i
ostali uslovi moraju da budu ispu-
weni kako bi dobili takmi~ara sa
vrhunskim dometima. Budu}eg o-
limpijca, osvaja~a medaqe.

Sastav KK KG Student UK ~ine: Ste-
fan \or|evi}, Janko Niki}, Ogwen Niko-
li}, Stevan @ubrini}, Dimitrije Sa-
vi}, Branimir Turni}, Stefan Vujisi},
Darko Radivojevi}, Du{an Jovanovi}, Al-
eksandar Ninkovi}, Tomo Lekovi}, Dimi-
trije Sto`ini}, Du{an Mini}, Aleksan-
dar Andri}, Milo{ \or|evi}, Du{an Il-
i}, Vasilije Maksimovi}, Marko Mate-
ji}, Ivan Bori}. Trener: Igor Todorovi}.
DVA JUNIORSKA TIMA U SRPSKOJ ELITI SASTAV KK KG 06 ~ine: Marko Gaji},
Filip Milovi}, Jovan Mitrovi}, Petar
Vujovi}, Strahiwa Gavrilovi}, Mateja
Ko{arka cveta u Kragujevcu Kijanovi}, Stevan Mijovi}, Nemawa Mi-
{kovi}, Nemawa Mladi}evi}, Filip Po-
ZAMISAO selektora Du{ana Ivkovi}a da se zarad napretka srpske ko{arke oformi liga povi}, Predrag Vu~kovi}, Stefan Ze~evi},
juniora, u Ko{arka{kom savezu odmah su sproveli u delo. Kvalifikacije je pro{lo 12 tim- Uro{ Bogojevi}, \or|e Milosavqevi}, Pe-
ova de~aka ro|enih 1992. godine, koji sada ~ine elitni rang i budu}nost na{e ko{arke. tar Pej~inovi}, Uro{ Radosavqevi}, Alek-
Ono {to je najva`nije, Kragujevac se pokazao kao grad sa izuzetnim potencijalom, po{to sandar Radosavqevi}, Lazar Slavkovi},
su se u ligu plasirala ~ak dva ovda{wa kluba - KG 06 i KG Student UK. V. U. K. Andreja Vulovi}. Trener: Nenad Milojevi}.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 29. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 21
СПОРТ

ODBOJKA NLB LIGA

4. KOLO: Radni~ki - Budu}nost
KO[ARKA
55:82, Olimpija - Crvena zvezda 94:76,
FMP - Zagreb 81:86, Cedevita - Bosna
83:76, [iroki - Zadar 83:70, Partizan
RIBNICA - RADNI^KI KREDI BANKA 0:3 - Hemofarm 84:80, Cibona - Helios RADNI^KI - BUDU]NOST 55:82
98:66.
Cibona 4 4 0 322:241 8

Je’n, dva, tri…

KRAQEVO - Hala: sportova. Gledalaca: 500. Sudije: Muri} i Petrovi}
Olimpija
Zagreb
Budu}nost
Zadar
Cedevita
4 3 1 327:301 7
4 3 1 303:309 7
4 2 2 307:283 6
4 2 2 307:299 6
4 2 2 328:328 6
Antireklama
KRAGUJEVAC - Hala: „Jezero“. Gledalaca: 2.000. Sudije: Radovi} i Hor-
Helios 4 2 2 286:312 6
(U`ice). Rezultat po setovima: 19:25, 18:25, 21:25. Radni~ki 4 2 2 271:298 6 dov (Hrvatska), Obradovi} (BiH). Rezultat po ~etvrtinama: 18:26,
RIBNICA: Bi}anin 1, Bo`i} 9, Kova~evi} 6, Borovawak 7, Aleksi} 2, Hemofarm 4 1 3 322:321 5 9:23, 11:16, 17:17.
Partizan 3 2 1 208:211 5
Radevi} 4, Jovi} (libero), Mijalkovi} 2, Br|ovi} 1, Ivankovi} 2, Kola- Crvena zvezda 4 1 3 309:316 5 RADNI^KI: [epa 1, ^akarevi}, Koti{evskij 6, Milosavqevi} 2, Ur-
revi}, Milovanovi}. [iroki 4 1 3 289:315 5 azmanov 8, Veqovi} 1, Mijatovi} 12, Kova~evi}, Aleksi} 8, Panti} 11,
Bosna 4 1 3 282:310 5
RADNI^KI KREDI BANKA: Ili} 3, Stevanovi} 9, I. Ivovi} 2, ^up- FMP 3 1 2 225:242 4 Brki} 4, Mi{anovi} 2.
kovi} 19, ^edi} 8, Maksimovi} 6, Panteli} (libero), Opa~i}, Jovanovi}, 5. KOLO: Crvena zvezda - Radni~ki, BUDU]NOST: [ehovi} 9, Jeretin 11, Qubi~i} 3, Gordi} 10, Barovi}
Petkovi}, J. Ivovi}. Zagreb - Olimpija, Budu}nost - Cedevi- 2, Ota{evi} 7, Dragi}evi} 6, Simonovi} 12, Vitkovac 7, Savovi} 7,
ta, Bosna - [iroki, Zadar - Partizan, Leki} 8.
Hemofarm - Cibona, Helios - FMP.
BEZ po muke, samouvereno, kakav bi i trebalo da bude {ampion dr-
`ave, odbojka{i Radni~kog odigrali su utakmicu na vru}em terenu u PO[TENO su se obrukali ko{arka{i Radni~kog u utakmici ve-
Kraqevu i doneli tri vredna boda. Prefiks derbi, nadenut s pravom likih o~ekivawa. Pre~esto nisu znali {ta bi sa loptom, dodavali su
ovom me~u zbog rivaliteta i neizvesnih me|usobnih susreta, ovoga SUPER LIGA je rivalima, ispadala im je iz ruku, a o skoku i napada~kim akcijama
puta nije imao opravdawe. Posle povrede korektora Zorana Jovano- 3. KOLO: Ribnica - Radni~ki Kre- ne treba ni govoriti. Poraz je ubedqiv, boli jer je do`ivqen pred svo-
di banka 0:3, Smederevo - Mladi rad-
vi}a, Kova~ je izabrao varijantu sa tri prima~a, a Ribnica ni izdaleka nik 2:3, Crvena zvezda - Partizan 2:3, jom publikom i predstavqa ozbiqnu opomenu pred naredne me~eve.
nije bila protivnik za respekt. Vojvodina - Spartak 3:0. Podgori~ani su od po~etka znali {ta ho}e i to su savr{eno radili.
Tok pojedina~nih setova uglavnom je bio istovetan. Najpre malo Partizan 3 3 0 9:5 7 Pritisak na spoqnu liniju bio je konstantan, pa su vo|e napada “cr-
Radni~ki K. B. 3 2 1 8:3 7
odmeravawa kroz izjedna~en rezultat, a potom {ampion dodaje gas i Vojvodina 3 2 1 8:3 7 venih”, Aleksi} i Urazmanov, bili su u velikim problemima da ih or-
zavr{ava posao sa ta~no onoliko snage koliko je potrebno za mirnu Crvena zvezda 3 2 1 8:6 6 ganizuju ili uposle centre pod ko{em. U prvoj ~etvrtini igra je na
zavr{nicu. U prvom setu rezultatsku prevagu doneo je Nemawa Ste- Smederevo 3 1 2 5:7 4 ne{to i li~ila, ali je u nastavku sve palo u “duboku vodu”. Rival je
Mladi radnik 3 1 2 4:8 2
vanovi}, u drugom razigrani Konstantin ^upkovi}, dok doma}i u tre- Ribnica 3 1 2 4:8 2 igrao odli~no, i{ao ih je {ut, dok kod doma}ih lopta jedva da je htela
}oj deonici nisu iskoristili prednost od ~etiri poena prednosti. Spartak 3 0 3 3:9 1 u ko{. Procenat {uta iz igre bio je ubedqivo na strani pobednika, kao
^etvrto kolo donosi jo{ jedno gostovawe. Rival }e biti novajlija u 4. KOLO: Spartak - Radni~ki, Mla- i segment skoka, pa, sve u svemu, Budu}nost zaslu`eno nosi bodove.
di radnik - Ribnica, Partizan - Sme-
dru{tvu najboqih, qi{ki Spartak. derevo, Vojvodina - Crvena zvezda. Bez realnog optimizma, naro~ito posle prikazanog, Radni~ki sada
M. M. putuje u Beograd. A tamo ih ~eka niko drugi do - Crvena zvezda. M. M.

Kupa Srbije od- takmi~ewa ig-

Za Kup bojka{i Radni- ra se samo je- F o t o : w w w . k f k ra d n i c k i . c o m RUKOMET SUPER LIGA
6. KOLO: Crvenka - Radni~ki 23:22,
~kog odigrali dan duel, a bo-
iz su sino} sa ek- qa ekipa obez-
Smederevo - Vojvodina 21:22, Jugovi} -
Partizan 16:16, PKB - Naisus 28:27,
CRVENKA Crvena zvezda - Proleter 38:25, Meta-
Pazara ipom Novi Pa-
zar Junior kao
be|uje prolaz u
daqe takmi~e-
loplastika - Priboj 24:17, Planinka -
Kolubara 19:26. Slobodan je bio Dina-
SUSRET os- gosti. we. - RADNI^KI 23:22 mo.
mine finala U ovom delu M. M. Kolubara 5 5 0 0 160:11810
Vojvodina 6 5 0 1 167:15110
I, bre PKB
Jugovi}
5 4 0 1 139:129 8
6 3 1 2 149:137 7
FUDBAL CRVENKA - Hala: sportova. Gl-
edalaca: 800. Sudije: Veli~kovi}
Crvena zvezda 3 3 0 0 99:80 6
Naisus
Smederevo
5 3 0 2 140:125 6
6 3 0 3 169:178 6
Partizan 5 2 1 2 139:116 5
(Beograd), \uri~i} (Raqa). Sedmer- Metaloplastika5 2 0 3 110:113 4
SRPSKA LIGA - ZAPAD ci: Crvenka 3/1, Radni~ki 4/3. Is- Planinka 6 2 0 4 153:160 4
[UMADIJA RADNI^KI 1923 11. KOLO: [umadija Radni~ki 1923 kqu~ewa: Crvenka 10, Radni~ki 16 Radni~ki 5 2 0 3 116:123 4
- Sloboda (^) 8:0, Radni~ki - Jedinstvo Priboj 6 1 1 4 140:153 3
- SLOBODA (^) 8:0 2:1, Sloboda (U) - Budu}nost 2:0, [uma- minuta. Dinamo
Crvenka
4 1 0 3 112:124 2
5 1 0 4 117:158 2
dija - Sloga (PM) 4:2, @elezni~ar - CRVENKA: Mjerima~ka, Veseli- Proleter 6 0 1 5 142:187 1
nutu doma}in po- Morava 1:1, Rudar - Ma~va 1:1, FAP -
Metalac 0:0, Vuji} voda - Sloga (P) 2:3. novi} 6, @egarac, Radowi}, Me{- 7. KOLO: Radni~ki - PKB, Proleter
veo sa 2:0, golovi- ter 4, Slavuqica 3, Ra~i} 4, Hol-
^arobnih ma Varja~i}a i
Mjonga iz penala,
posle me|usobnih
Sloboda (U) 11 8 2 1 20:60 26
Ma~va
[um. Rad.
Vuji} voda
Sloga (PM)
11 7 3 1 17:50 24
11 7 2 2 25:90 23
11 7 2 2 18:13 23
11 5 2 4 22:19 17
pert, Nikoli}, Gruji~i} 1, Stan-
kovi} 2, Bo{kovi} 2, Karavezi},
Jolovi} 1.
- Crvenka, Priboj - Crvena zvezda, Ko-
lubara - Metaloplastika, Partizan -
Planinka, Vojvodina - Jugovi}, Naisus
- Dinamo. Smederevo je slobodno.

osam
KRAGUJEVAC - Stadion: “^ika Da~a”. Gledalaca:
asistencija, kraj-
wi ishod se ve}
nazirao. Kakav-ta-
Jedinstvo
Rudar
11 5 1 5 11:120 16
11 4 3 4 12:100 15
@elezni~ar 11 4 2 5 13:14 14
Budu}nost (V) 11 4 1 6 9:14 13
Sloboda (^) 11 3 4 4 11:20 13
RADNI^KI: Zlatanovi}, Pet-
rovi}, \uki} 3, Pavlovi} 3, Jani-
}ijevi}, Milo{evi}, Prodanovi},
tim rezultatima, nisu se zavar-
avali da }e u Crvenki imati lak
kav otpor rivala, Bosi} 5, Tica 3, Bo`ovi} 2, Milo- posao. Naprotiv, tradicija koju
500. Sudija: Biqana Luki} (Divci). Strelci: Varja- “crveni” su, pro-
FAP 11 3 3 5 8:14 12
Sloga (P) 11 4 0 7 11:18 12 savqevi}, Radoji~i} 2, Ili} 4, Mi- ima ovaj klub, jednostavno nikome
~i} u 10., 51. i 85. minutu, Mjong u 13. i 66., Petrovi} ma{iv{i u me|u- Morava 11 3 2 6 11:14 11 lin~i}. ne dozvoqava da se opusti u duelu
u 40. i An Il Bom u 87. i 90. minutu. @uti kartoni: vremenu jo{ tri Radni~ki St. 11 3 2 6 4:14 11
Arsi} ([umadija Radni~ki 1923), Gligorijevi}, Buku- [umadija (A) 11 3 1 7 11:16 10 sa wima. Nisu ni “crveni”, ali je
lepe prilike, de- Metalac (K) 11 2 2 7 9:14 8 SAMO da je na nekoliko sekun- doma}in igrao previ{e dobro, u
mirovi}, Kne`evi} (Sloboda). finitivno slomi- 12. KOLO: Sloga (PM) - [umadija Ra- di pre kraja Milan \uki} isko- naletima stvarao tri do pet go-
[UMADIJA RADNI^KI 1923: ^an~arevi}, Bo`o- li u 40. minutu. dni~ki 1923, Sloboda (^) - Radni~ki,
Sloga (P) - Budu}nost, Jedinstvo - Sloboda ristio zicer iz kontre, sada bi lova razlike, koje je posle tre-
vi}, Vukomanovi}, Jeli}, Milo{evi}, Mjong ^a Hjon, Sjajno dubinsko (U), Morava - [umadija, Ma~va - @elez- ve} mogli da govorimo o seriji balo pristi}i. U nekoliko nav-
Arsi} (od 69. Lepovi}), Varja~i}, Aleksi} (od 61. An upo{qavawe Vuko- ni~ar, Metalac - Rudar, Vuji} voda - FAP. dobrih rezultata rukometa{a Ra- rata uspevalo je to na{im ruko-
Il Bom), Nedovi}, Petrovi} (od 81. Stefanovi}). manovi}a, Petro- dni~kog. Na`alost, levo krilo meta{ima, ali ne i kada je bilo
SLOBODA (^): Teofilovi}, ]endi}, Kne`evi}, ^a- vi} koristi “da se pogleda o~i u o~i” sa golmanom Kragujev~ana nije iskoristilo najpotrebnije,pri posledwem {u-
bak (od 46. Goi}evi}), ^olovi}, Gligorijevi}, Popovi}, ^a~ana i usput smesti loptu u mre`u za 3:0. posledwu {ansu, ta~nije odbra- tu.
Vasili} (od 46. Bukumirovi}), Savi}, Kova~evi} (od Najboqi pojedinac susreta Varja~i}, uz “svemo- nio mu je doma}i golman, pa je po- Sutra, od 17 ~asova, “licem u
46. Lukovi}), Xokovi}. gu}eg” Mjonga, koji je peti gol postigao “iz mesta” sa razom u Crvenki - 22:23 (8:12), lice” na parketu hale “Jezero” na-
dvadesetak metara, u nastavku sa jo{ dva pogotka donekle umawena vrednost “bre- }i }e se Radni~ki i beogradska
KADA je Radni~ki posledwi put nekoga pobedio sa kruni{e svoju, ali i odli~nu igru celog tima. I jka” iz [apca. Crvena Zvezda. Ve} u sredu, na is-
8:0, time neka se bave sportski hroni~ari, a mi da se drugi Korejanac, An Il Bom, koji je u{ao kao zamena, Iako su Kragujev~ani igrali sa tu lokaciju sti`e ekipa PKB-a iz
radujemo {to se to dogodilo i u vremenu sada{wem. smestio se u sam {pic i na ve} ubedqivu pobedu “do- trenutno najlo{ijom ekipom pr- Padinske Skele, najprijatnije iz-
Zaista, “~arobna osmica” ne samo da je o~arala gle- dao” nova dva gola. venstva, sude}i prema postignu- nena|ewe prvenstva. V. U. K.
dali{te, ve} na{ tim prikazala u sasvim drugom sv- Bilo je izme|u najradosnijih
etlu od dosada{weg. Uspele akcije, mahom posle upo- trenutaka jo{ prilika, gol Lep-
{qavawa iz drugog plana, ekstremna efikasnost i
ozbiqnost da se do kraja “gazi” protivnik, ne{to je
ovi}a je poni{ten zbog ofsajda, pa
ispada da je Sloboda dobro pr-
FUTSAL
novo kada je u pitawu FK [umadija Radni~ki 1923. o{la. Ustvari, i jeste. V. U. K.
^a~anska Sloboda, nimalo bezazlen tim, makar na
ime, nije imala nikakvu {ansu. Niti je igrala dobar
NI[ 92 - EKONOMAC 4:4
PRVA LIGA
fudbal, a i da jeste, verovatno bi joj to pomoglo samo
5. KOLO: Ni{ - Ekonomac 4:4, Kolu-
da malo boqe pro|e pro{le nedeqe. Kada je u 13. mi- bara - Marbo 6:0, SAS - Pirot 8:5, Ru-
{~e - Kopernikus 2:2, Slodes - Koska
A. 11:9, Koska D. - Lete}i Holan|anin
Kad ti bod presedne
AKO jedan tim ra~una da bude {ampion dr`ave, a Ekonomac to ne skriva, onda duele po-
Joci} vi{ak 2:5.
Kopernikus 5 4 1 0 25:10 13 put posledweg u Ni{u, jednostavno mora da dobije. Ipak, da tako uvek ne biva, pokazao je
Prvi trener FK [uma- ni pribli`na ambicijama Kolubara 5 4 0 1 15:6 12 Ni{ 92, uzev{i bod favoritu (4:4), a umalo i sva tri. Da bude jasnije, na svega {est se-
dija Radni~ki 1923 Vladi- koje se svode na ulazak u vi- Marbo 5 4 0 1 26:18 12 kundi pre kraja, pritisak Kragujev~ana rezultovao je izjedna~uju}im golom Bojovi}a.
Ekonomac 5 3 1 1 21:1210
mir Joci} napustio je kl- {i rang. Dodu{e, bodovni L. Holan|anin 5 3 1 1 19:12 10 Na{i jesu poveli majstorskim pogotkom Raki}a, ali je slu~ajnost iz 16. minuta vratila
ub, nezadovoqan wegovim u~inak nije za potcewi- Koska Amaters 5 2 0 3 25:28 6 doma}ina u igru. Naime, posle izvo|ewa jednog od auta, lopta se od Raji}a odbija pravo u
SAS 5 2 0 3 19:24 6
funkcionisawem. Rekao je vawe, ali partije vi|ene Ni{ 92 5 1 2 2 12:17 5 mre`u nemo}nog Aksentijevi}a. Od tog momenta, Ekonomac je mnogo gre{io, igrao sti-
da je ~ekao i ~ekao da se is- na “^ika Da~i” ili prili- Ru{~e 5 1 1 3 17:18 4 hijski, ma{io izgledne prilike. Zato je bila dovoqna samo jedna uspe{na kontra Ni{lija
Slodes 5 1 1 3 21:30 4
pune obe}ani uslovi, ali ih kom gostovawa, nikome ni- Pirot 5 1 1 3 19:29 4 da se rezultat promeni u wihovu korist. Ubrzo Raj~evi} poravnava skor, ali i novim po-
nije do~ekao. su ulivale poverewe. Koska Delfin 5 0 0 5 9:24 0 gotkom Raki} ~ini to isto, jer je rival efikasno ka`wavao i najmawu gre{ku na{ih fud-
Iskreno, ni klub nije [ef struke Doganxi} u 6. KOLO: Ekonomac - Koska D., Pi- balera. Igrali su Kragujev~ani potom “na no`”, bez golmana, primili gol sa centra i
video ve}u vajdu od Joci}a, nedequ je isti posao, svima rot - Lete}i Holan|anin, Marbo - Ni{, umalo im se to nije osvetilo. Sre}om, imali su Bojovi}a.
Kopernikus - Kolubara, Koska A. - Ru-
po{to igra “crvenih”, za je jasno, daleko boqe odra- {~e, SAS - Slodes. Daleko vi{e od Ekonomca o~ekuje se ovoga petka, kada u hali “Jezero”, od 19 sati, do-
wegovog vo|stva, nije bila dio. V. U. K. ~ekuje {aba~ku Kosku Delfin. V. U. K.
22 КРАГУЈЕВАЧКЕ
STREQA[TVO
Prvo kolo Kupa Srbije u ga|awu
standardnim vazdu{nim oru`-
jem, odr`ano pro{le subote u Ml-
adenovcu, iznedrilo je izuzetan
uspeh Kragujev~anina Milutina
Stefanovi}a, ~lana “^ika Ma-
te”.
On je, u disciplini vazdu{na
pu{ka, me|u seniorima osvojio po-
bedni~ku poziciju sa upucanih
596 krugova. Koliko je vredan ovaj
rezultat, najboqi kazuje poda-
tak da su se iza wega, na drugom i
tre}em mestu, na{li istaknu-
ti reprezentativci Srbije, Mi-
lenko Sebi} i Nemawa Mirosav-
qev.
Ju~e je, posledweg dana finala
Svetskog kupa u gradu Vuksi, neda-
leko od [angaja, Kragujev~anin
Stevan Pletikosi} iza{ao na
vatrenu liniju trostava, 3h40
metaka.
Sa jo{ devetoricom najboqih
svetskih strelaca u ovoj discip-
lini, nadmetao se za kristalni
globus, nagradu pobedniku koju da-
ruje Me|unarodna federacija st-
reqa~kih sportova.
BADMINTON
Najmla|i ~lanovi Ravens KG na
juniorskom turniru u Novom Sadu
osvojili su ~etiri medaqe, ba{
na dan sedmogodi{wice postojawa
kluba. Zlato u mu{kom singlu 15-
godi{waka uzeo je Ivan Vujo{e-
vi}, pobediv{i u finalu klupskog
druga Lazara Milojevi}a. Dve go-
dine mla|i David \usi} i 11-go-
di{wi Andreja Bogdanovi}, u is-
toj kategoriji, me|u svojim vr{-
wacima zauzeli su tre}e mesto.
Od 13 predstavnika na{eg kl-
uba na ovom takmi~ewu, Awa Ve-
lemir (11) i Sofija Milo{evi}
(15) bile su na korak od osvajawa
odli~ja. Ipak, porazima u odlu~u-
ju}im me~evima, ostale su ~etvr-
toplasirane.
Na pripremama u okviru Fe-
niks projekta, u Ma|arskoj se na-
laze Nina Star~evi} i Filip
Stojiqkovi} sa trenerom Andrea-
som Johansenom, gde se zajedno sa
reprezentativcima Rumunije i
doma}ina, spremaju za u~e{}e na
Evropskom Prvenstvu za igra~e
mla|e od 17 godina, koje se kroz de-
setak dana igra u slovena~kim
Medvodama.
Pored toga, 11 ~lanova Ravens
KG narednog vikenda }e nastu-
pati na “Trofeju grada Novog Sa-
da”, tradicionalnom “A” turni-
ru u Novom Sadu za seniorske ig-
ra~e.
BOKS
Lepa bokserska priredba, sus-
ret reprezentacija regiona Beo-
grada i [umadije, koja je trebalo
da se odr`i u Kragujevcu, kona~no
je otkazana.
Razlog je isti kao i prilikom
poku{aja Beogra|ana da budu do-
ma}ini, nedostatak finansijs-
kih sredstava, neophodnih za pri-
premu doga|aja.
Ipak, bokserski klub Radni~ki
bi}e u subotu, od 14 sati, u hali
„Jezero“ doma}in me~eva sedmog
kola [umadijske lige.
Pored deset klubova regiona,
kao gosti, u~estvova}e i takmi-
~ari iz Loznice, Ni{a, Surdu-
lice, Zaje~ara i Prokupqa.
SKIJAWE
Skija{ki savez Srbije objavio
je kalendar takmi~ewa za sezonu
2009/10. Kakav je vi{egodi{wi
obi~aj, premijerna trka pod na-
zivom „Kriterijum prvog snega“,
naravno u zavisnosti od vremen-
skih uslova, trebalo bi da se
odr`i 19. i 20. decembra na Sta-
roj planini. Dr`avna prvenstva
svih kategorija planirana su za
period od 2. do 21. marta.
Skija{ki klub Radni~ki, kao i
pro{le godine, ni ove nije pri-
javio organizaciju nekog takmi-
~ewa.
Четвртак, 29. октобар 2009.
СПОРТ
KO[ARKA O~ajno prvo poluvreme, naro~ito druga ~etvrtina
i razlika od 15 poena, ekspresno je neutralisana u
sjajnih osam minuta igre u tre}oj deonici. Go{}e za
^a~anska to vreme nisu postigle ni jedan poen, minus sveden
na ko{, ali tu je bio kraj. U fini{u te deonice pr-
oma{ile su pet od {est slobodnih bacawa, {to je un-
realnost
^A^ANSKI Borac nije dozvolio iznena|ewe u
elo nervozu u nastavku. Polet je utihnuo, napad je bio
veoma lo{, pa ni dve trojke Marije Sarvan u fini{u
nisu donele bitniji preokret.
Novi me~ opet se igra u Kragujevcu. U halu „Je-
utakmici tre}eg kola Prve lige Srbije. Savladao je
Radni~ki KG 06 rezultatom 78:68, po ~etvrtinama zero“ sti`e dr`avni {ampion, vr{a~ki Hemofa-
rm.
19:12, 16:21, 24:17, 19:18.
Kragujev~ani su, na momente dobrom i kvalitet-
nom igrom, pretili doma}inu tokom celog susreta.
Prvo poluvreme bilo je izjedna~eno, ^a~ani su se
rezultatski odlepili u tre}em, ali nerazumqivo
stali u ~etvrtom. Gosti su to iskoristili samo na Rista prvi na
trenutak, pri{li na 61:59, no mlada ekipa ipak nije
izdr`ala pritisak do kraja.
Kasno u utorak uve~e, u „Jezeru“ je odigran me~ ~e-
klupi
tvrtog kola prvenstva sa Novim Sadom. Sutra je, po
rasporedu, gostovawe kod Sloge u Kraqevu.
M. M.
Pobedile same
sebe
VELIKU priliku za prvu pobedu u prvoliga{kom
dru{tvu u ovoj sezoni, propustile su ko{arka{ice
Radni~kog na susretu u „Jezeru“ sa zrewaninskim
Proleterom. Rezultat je glasio 58:61, po ~etvrtina-
ma 16:19, 6:18, 18:8, 18:16.
ODBOJKA (@) set, stizale rezultat, u prvom ~ak
imale kontru za vo|stvo, no do
preokreta nikako nije dolazilo.
Ne{to ne Povremeni boqi trenuci bili su
kada je u zonu ~etiri dolazila
{tima Ivana Stevanovi}, ili posle ret-
kih serija dobrih servisa, ali ko-
TAMAN kada su, pobedom na ntinuiteta kvalitetne igre ni
gostovawu u pro{lom kolu, donele traga. Pobednik susreta, dosta is-
kusnija ekipa, znala je {ta ho}e i
nadu u dobre igre svojim navija-
~ima, odbojka{ice Radni~kog su to je i uradila. Kod doma}ih, os-
jo{ jednom razo~arale na svom te- im u ve} pomenutom slu~aju, nema
renu. Jedinstvo iz Stare Pazove koliko-toliko sigurnih re{ewa u
do{lo je po bodove, mo`da ne ba{ realizaciji, a o igri u poqu ne
tri, ali su igra~ice ove ekipe ob- treba tro{iti re~i.
eru~ke prihvatile „poklon“ i ot- Na redu je jo{ jedan me~ u Kra-
i{le ku}i pobedom od 0:3, po se- gujevcu. U goste “crvenima” dolazi
tovima 24:26, 22:25, 23:25. zahuktala ekipa Novog Sada.
Mu~ile su se doma}e iz seta u M. M.
STONI TENIS
Nepri`eqkivan krah u derbiju
PRVI poraz u ovogodi{wem takmi~ewu u Prvoj ligi stonoteniseri
Faksa do`iveli su na svom terenu. I to u derbiju sa rivalom za plas-
man u Super ligu, ekipom beogradskog IMT-a - 3:6.
@uwanin, Britka i Fi{er dobili su `estok otpor, ali dve pobede
\uki}a i jedna Mihailovi}a nisu bile dovoqne za povoqan rezultat.
Sada je dvonedeqna pauza u liga{kim nastupima.
M. M.
BODI BILDING
BOJANA
VASIQEVI]
OBRADOVI]
Olimpija
svetski
klub
JEDNA od tri reprezentativki
koje su predstavqale Srbiju na
minulom Svetskom prvenstvu za
`ene u bodi bildingu, bodi fit-
nesu i fitnesu, bila je i Bojana
Vasiqevi} Obradovi}, ~lanica
kragujeva~ke Olimpije.
U italijanskom gradu Komo, Bo-
jana je u{la u finale, gde je zau-
zela visoko peto mesto u katego-
riji bodi fitnes do 158 santi-
metara. Time je, ujedno, ostvarila
najboqi plasman srpskih takmi-
~arki.
Slede}e veliko isku{ewe je
Svetsko prvenstvo za mu{karce u
bodi bildingu i klasik bodi bi-
ldingu, koje }e se odr`ati u Poq-
skom gradu Bialistok od 13-16.
11. 2009. Na spisku na{e repre-
zentacije nalazi se jo{ jedan ~lan
Olimpije, Goran Ili}.
V. U. K.
www.kragujevacke.rs
RVAWE
Kragujev~ani
tu{irani
POMALO neo~ekivano, ali za-
slu`eno, Radni~ki je na svom te-
renu izgubio me~ tre}eg kola pr-
venstva dr`ave sa ekipom Sente.
Rezultat prili~no uverqiv - 2:5.
Posle dobre predstave u Beo-
M. M.
gradu sa dr`avnim {ampionom,
rva~i su, mo`e se re}i, razo~a-
rali, dozvoliv{i da se dva, una-
pred upisana boda, izbri{u sa ko-
nta. Svetle ta~ke bili su Nikola
Jovanovi} i Milan Todorovi},
osvojiv{i poene za svoju ekipu.
POSLE tri poraza na Kako }e pro}i protiv final-
iste lawskog plej-ofa, zrewanin-
startu Prve lige Srbije,
uprava @enskog ko{arka- skog Proletera, pokaza}e naredno
gostovawe Kragujev~ana. M. M.
{kog kluba reagovala je
ekspresno, smenom trene-
ra. KUGLAWE
Ve} u ponedeqak Vladi-
mir Simi} dobio je otkaz,
a umesto wega, za {efa
stru~nog {taba i trenera
Ne ide
prvog tima, postavqen je PAN^EVA^KI @elezni~ar uv-
erqivo je savladao na{ Vodovod,
Dragan Ristanovi}, neka-
da{wi ko{arka{ Radni~- sa ~ak 7:1. Ovda{wem prvoliga-
{u u {estom kolu jedinu pobedu
kog i beogradskog Parti-
zana. doneo je Mateji} (519), iako su za-
M. M. pravo najboqa bacawa imali Ra-
doji~i} (546) i \or|evi} (550),
ali su im rivali bili jo{ boqi.
RUKOMET (@) Time ni ukupan zbir poena nije
nikako mogao da bude na strani
Kragujev~ana. Doma}i su sakupi-
Za tri li 3.254, naspram 3.114.
Sledi nedeqa prvenstvene pau-
TA^NO toliko golova nedosta-
jalo je rukometa{icama Radni~-
kog Lepenice KG da izbegnu poraz
ze. V. U. K.
u Ku~evu za vikend. Jer, utakmica
je zavr{ena rezultatom 31:28 u
Maksimalno
korist doma}ina. UBEDQIVU pobedu da ubedqi-
Tradicionalno neugodan teren viju nije ni mogu}e ostvariti, ku-
po Kragujev~anke i ovoga puta po- gla{ice [umarica postigle su u
kazao se takvim. U prvom delu do- drugom prvoliga{kom kolu. Pred-
ma}in je pokazao vi{e i poveo sa stavnice kostola~kog Rudara “pr-
15:11. Nastavak jeste doneo ne{to ega`ene” su sa maksimalnih 8:0.
ravnopravniji odnos snaga na te- Najboqa u doma}im redovima
renu, ali je izostao pravi odgovor bila je Ivanovi}ka sa 524 ba~ena
na{ih rukometa{ica u samoj za- “drva”. Uz bok joj se na{la Marko-
vr{nici. vi}ka sa svega sedam mawe ostva-
U slede}em kolu, u “Jezeru” }e renih poena, a ni rezultati osta-
rival na{im igra~icama biti lih kugla{ica nisu za potcewi-
tim kru{eva~kog Napretka, tre- vawe, jer je svaki doneo trijumf.
nutno boqeplasiran.
V. U. K.
Tek za dva vikenda na redu je
tre}e kolo. V. U. K.
Srbija - Seqak (MP) 14, Borac (NM) 11, Op-
FUDBAL
1:2, Jadran - Cerovac ornica 10, Kolektiv
11. kolo Zone „Mora- 1:1, Arsenal - Partizan 10, Stanovo 9 (-1), [u-
va“: Takovo - Erdoglija 3:1, Mar{i} - [uma- marice 2008 7, \uri-
[umadija 1:1, Omlad- dija 3:3. selac 6, Kragujevac 4
inac - Slavija 3:1, Po- Tabela: Partizan boda.
beda Belo{evac - Su{i- 28, [umadinac 27, Slo- 12. kolo (subota/ned-
ca 2:0, Vodoja`a - Po- boda 25, Arsenal 22, eqa, 14.00): [umarice
let (T) 3:0, Mokra Gora Ko{utwak 21, Kolonija 2008 - Vinogradi, Sta-
- Jo{anica 3:2, Mla-
19, Sloga (D) 17, Mar- novo - Kragujevac, ]ava -
dost - Bane 4:2, Polet
(Q) - Orlovac 3:0 (p.f.),
Prijevor - Partizan
{i} 16, Seqak (MP) 14,
Jedinstvo 12, Cerovac
12, [umadija 11, Jad-
Kremenac, Pivara - Ha-
jduk, Opornica - Bo-
tuwe, Sloga (L) - \uri-
0:0.
Tabela: Polet (Q)
24, Orlovac 23, Omlad-
ran 11, Budu}nost 8,
Srbija 4, Dobra~a 2 bo-
da.
selac, Bagremar - Kolek-
tiv, Borac (NM) - Az-
best.
inac 23, Erdoglija [u- 12. kolo (subota/ned-
madija 22, Pobeda Be-
lo{evac 19, Bane 19,
eqa, 14.00): Sloboda -
[umadija, Partizan -
Osmo kolo Tre}e gra-
dske lige: Stari momci
Mokra Gora 19, Parti- Mar{i}, Cerovac - Ar- - Zvezda 4:2, Trmbas - Za-
zan 17, Vodoja`a 13, Pr- senal, Seqak (MP) - Jad- stava 7:1, Seqak (C) -
ijevor 13, Mladost 13, ran, Dobra~a - Srbija, Divostin 3:1, Velika
Takovo 11, Su{ica 11, Ko{utwak - Kolonija, Sugubina - Mladost 1:5,
Slavija 6, Polet (T) 6, Budu}nost - Sloga (D), Mladost Teferi~ - Bo-
Jo{anica 5 bodova. Jedinstvo - [umadi- rac (D) 7:0, Kutlovo -
12. kolo: Slavija - nac. Kori}ani 0:1.
Mladost (sub., 13.30), Tabela: Kori}ani 20,
Erdoglija [umadija - 11. kolo Druge gradske Seqak (C) 19, Divostin
Prijevor (ned., 11.00), lige: Borac (NM) - [u- 16, Mladost 15, Kut-
Vodoja`a - Takovo, Po- marice 2008 2:0, Azbest lovo 13 (-1), Trmbas 12,
let (T) - Su{ica, Jo{a- - Bagremar 1:2, Kolek- Stari momci 8 (-1),
nica - Pobeda Belo{e- tiv - Sloga (L) 0:2, \u- Mladost Teferi~ 7 (-1),
vac (nedeqa, 13.30), Bane riselac - Opornica 3:2, Velika Sugubina 7, Zv-
- Mokra Gora, Orlovac - Botuwe - Pivara 0:0, ezda 6 (-1), Zastava 6,
Omladinac, Partizan - Hajduk - ]ava 0:0, Kre- Borac (D) 0 bodova.
Polet (Q). menac - Stanovo 5:0, Deveto kolo (subota/
Kragujevac - Vinogradi nedeqa, 14.00): Kori}a-
11. kolo Prve gradske 0:5. ni - Stari momci, Bo-
lige: Jedinstvo - Slo- Tabela: Vinogradi 29, rac (D) - Kutlovo, Ml-
boda 0:2, [umadinac - ]ava 26, Pivara 23 (-1), adost - Mladost Tefe-
Budu}nost 3:1, Sloga Bagremar 22, Kremenac ri~, Divostin - Velika
(D) - Ko{utwak 2:2, Ko- 21, Sloga (L) 20, Botuwe Sugubina, Zastava - Se-
lonija - Dobra~a 5:0, 16, Hajduk 16, Azbest qak (C), Zvezda - Trmbas.
www.kragujevacke.rs
Na pomolu je sveop{ti preporod. ^ekamo samo da
onima koji brinu o nama do|e iz dupeta u glavu!
САТИРА
Nova
religija
Bate, ja sam doskora bio ube|e-
ni pravoslavac. Zna{ ono, crkva,
popovi, slava i to. Bilo mi je kul
ono sa sve}ama, pa farbawe jaja i
tif azoni.
I onda sam se zeznuo pa kupio
crkveni kalendar. Kad tamo, na
kraju, pi{u bo`je zapovesti. I to
ni{ta mawe nego deset komada!
Sve gore od gorega! Ajde ono na
po~etku, kao, jedan je bog i to, ali
ono posle, bate, ono je ~ista kata-
strofa. Prvo sam snimio ono,
kao, ne ubij. Mislim, u principu,
normalno da ne}e{ sad ukantati
bolida na suvo, ali {ta ako ti pa-
kuje frku? Lo`i se ortak da te u-
kanta, ne{to utripovao i ho}e da
te overi, i sad ti treba da sedi{
i ~eka{ sa~eku{u? Nema {anse!
Normalno da }e{ mu ga zavu}i
preventivno, ma koliki bio pra-
voslavac. Uzgred, kad su nas nalo-
`ili na foru sve srpske zemqe,
pa kad smo se kokali po staroj Ju-
gi niko nam ne re~e nijednu, a ka-
moli tu bo`ju zapovest. A svi su
nosili krsta~e od po pola kila.
Pa smo se onako pravoslavno do
jajana ubijali.
Mene politika ne interesuje. Ja sam u vladaju}u
partiju u{ao da gledam od ~ega se `ivi!
Горан Миленковић
Karikatura Goran MILENKOVI]
Stvari se
kre}u u dobrom
pravcu. Samo
narod tapka u
mestu!
Ivko MIHAJLOVI]
Da vidi{ daqe, baki. Kao, zapo-
vest, ne kradi. Kao, to se ne sme,
zna{, nije pravoslavno. A meni
da nije bilo utoke, davno bi ska-
pao od gladi zajedno sa celom eki-
pom. Mislim, okej je to ne kradi u
teoriji, ali bi onda morali da ih
malo dopune sa uputstvom kako
pre`iveti bez {qake i kinte. Uo-
stalom, ja sam bio kao Robin Hud,
uzimao od bogatih i davao siroti-
wi. Sticajem okolnosti, mi smo
bilita si rotiwa,j ebiga.
Pa ona fora, kao, ne svedo~i
la`no na bli`wega svoga. To je to-
talno trulo. [ta treba?! Da odru-
kam ortaka pa da popije mardeq
samo zato {to sam ja, kao, neki
quti pravoslavac?! Nema {anse!
Da vidim ja tog boga, baki, koji }e
dasv edo~ipr otivs vojiho rtaka!
Ima tu jo{ bisera. Kao, po{tuj
oca i majku svoju. Dobro, to je kul,
Разонода
Stojan JANKOVI]
Na{i qudi na
zapadu gube
nacionalni
identitet.
Tamo sti~u
radne navike!
Aleksandar ^OTRI]
mislim, matore treba gotiviti i
to. Ali, realno, moji matorci su
totalni kreteni, }ale ortodoksna
komuwara, stalno me prijavqivao
za rati{ta i kod murije, keva, jad-
na, nije smela da pisne, kinte ni-
su imali, leba nisu mogli da
kupe. Morao sam sve sam sa svojom
utokom. Na kraju sam izdr`avao ja
wih umesto oni mene. I koga da
po{tujem, baki?! Ja po{tujem sa-
mou toku!
Onda ima fora, kao, ne ~ini
prequbu. Jedva sam provalio, i to
u re~niku, {ta je prequba. Me|u-
tim, to kod moje ekipe ne pali, jer
niko nije zvani~no u braku. A kad
nisi zvani~no ven~an, ne mo`e
bitin ite pr eqube,v aqda.
Na kraju {lag na tortu. Kao, ne
po`eli ni{ta od bli`wega svoga.
E, jebiga! Pa {ta da po`elim?!
Ako nemam ni{ta, kao {to nemam,
moram po`eleti ne{to ne~ije. I-
na~eb ihb iot otalnim oron!
Ka`em ti, bate, naleteo sam na
to srawe, i sad ne znam {ta da ra-
dim.
Iskreno da ti ka`em, po~eo
sam ozbiqno da sumwam u to pra-
voslavqe. [ta misli{, ima li
neka gotivnija religija? Ne{to,
una {emf azonu?
SlobodanS IMI]
Stojan JANKOVI]
Четвртак, 29. октобар 2009 КРАГУЈЕВАЧКЕ 23
Va`na je akcija
Д
e{ava se, ponekad, novinarima da im naslov ''pojede''
tekst. Fantasti~an primer je slu~aj velikog Tijani}a
od pre neku godinu, kada je svoju raspravu sa tandemom
Beba Popovi} – Biqana Vu~o naslovio sa: ''Gaji{ li
jo{ bebu, nesre}nice?'' Bio je to naslov ispod koga je
stvarno bilo suvi{no bilo {ta napisati. Prosto, bio je tekst,
sam za sebe.
E, kada im se ovako ne{to desi, pojedini novinari zbog toga
budu o~ajni, a drugi, pak, razdragano poveruju da su dostigli
profesionalni vrhunac kada sve {to imaju da ka`u mogu da
smeste u jednu re~enicu. Ili par re~i, zavisi od genijalnosti
naslova. Meni se, pro{le nedeqe, desila glupqa stvar od
alavosti naslova. Ceo moj tekst se izgubio u malecnom pasusu
gde sam, u dve re~enice, iznela svoje ~u|ewe {to je jedan moj
prijateq razmenio ne`ne re~i sa drugim mu{karcem.
Vala, nema ko mi povodom tog detaqa nije iznosio svoje
mi{qewe. Naravno, najvi{e je bilo znati`eqnika za razotkri-
vawe identiteta doti~nog. Neki su se i qutili {to makar ini-
cijale nisam napisala. Moja kuma Maca je, logi~no, odmah
provalila o kome je re~, i u svom tolerantno-demokratskom
duhu izjavila: ''Da se razumemo, nemam ja ni{ta protiv pedera.
Mislim, {to bih se ja wih pla{ila kada sam ja wima nezan-
imqiva. Ali, zar ba{ ON, onakav frajer? E, to ne mogu da pri-
hvatim!'' I, tako sam, pri~aju}i sa raznim qudima, po~ela da
istra`ujem {ta to, zapravo, natera jednog mu{karca, naro~ito
ako je ve} u nekim godinama, da se preorijenti{e na mu{karce.
Iskreno, ni{ta nisam razotkrila. Dodu{e, donekle ih i
razumem. Ni ja nikad ne bih mogla da trpim `enu. Vaqda su,
napokon, shvatili da je sa mu{karcima mnogo lak{e.
Po{te|eni su, pretpostavqam, histeri~nih i qubomornih
scena, zvocawa, ar~ewa nov~anika na glupe krpice, a napokon,
imaju nekog kome ne}e smetati limenke piva i utakmica u vreme
glupave serije.
Ako je ta~no da biti gej nije stvar izbora, ve} prirode,
pitawe je onda koliko je, oko nas, onih mu`evnih tipova koji
}ute i pate zbog sopstvene neostvarenosti. Onih {to maltreti-
raju `ene samo zato {to su `ene, a zarad strejt imixa moraju da
ih trpe.
Ruku na srce, mene vi{e pla{e oni kojima je gej opcija up-
ravo stvar izbora zbog ''vi{ih interesa'', nego prirodna ''ob-
darenost''. Ako je neko gej, ne treba da be`i od toga. Pod uslovom
da ume da izbegne skinhedse i navija~e Rada. Biseksualci su
mnogo opasnija pojava jer ne umeju da naprave razliku.
Jedan moj prijateq iz detiwstva uspe{an je beogradski
hirurg. ^im je zavr{io studije, o`enio se ve} tada mo}nom
poslovnom `enom, koja mu je rodila dvoje dece. Uz veze wenog
poznatog tate, po~eo je da radi na velikoj klinici. Daqe je ve}
i{lo lako: ubrzo se smuvao sa svojim {efom, muwevito je
napredovao. Ne samo da na seminare i kongrese putuje sa wim,
ve} i na godi{we odmore idu zajedno. Istina, trenutno ima
nekih trzavica, jer se na wega primila ''velika faca'' iz diplo-
matskog kora, dugogodi{wi ''prijateq'' uticajnog politi~ara.
Kada sam ga, jednom, pitala da li je on ikada bio zaqubqen, u
svoju `enu, ili svog {efa, ili nekog tre}eg, razborito mi je
rekao: '' Ti nisi normalna. Zna{ kada bih ja imao ovoliki stan
i proputovao ceo svet i dovde dogurao da ne `ivim ovako? Pa,
danas ti ceo Beograd, celu zemqu, po~ev od politike, preko
biznisa, estrade dr`i gej lobi. To je najlak{i put da uspe{.
Ve}ina uspe{nih mu{karaca uz sebe ima – jo{ jednog
mu{karca!'' E, to me je ve} istinski upla{ilo.
Dakle, to je trend, poku{ala sam da opravdam i onog mog pri-
jateqa iz pro{log broja sa kojim je cela ova pri~a zapo~eta. Sa
svojih ~etrdesetak godina nalovio se `ena, ostvario se kao
roditeq, ima para i dobar posao koji treba da se razvije u pre-
stonici. Dovoqno pametan, lako je shvatio koji je najbr`i put,
a bojim se i jedini, da se uvu~e u tamo{wi uticajni lobi. Bio je,
mo`da, to izazov da isproba koliko lako mo`e da mazne nekog
frajera. Za `ene je to odavno znao. Tako je po~elo. A, posle mu
se , mo`da, i svidelo, {ta znam.
Uostalom, znate i sami: ''Nije va`an pol, va`na je akcija!''
LEPA JELA
 24 КРАГУЈЕВАЧКЕ
ОДВАЛЕ
INDIRA RADI], folk peva-
~ica:
- Va`no mesto u mom domu zau-
zimaju dva kamen~i}a na no}nom
sto~i}u u sobi. Skupqawe kamewa
po pla`ama mi je hobi, a dva su
mi posebno draga. Jedan sam pro-
na{la u blizini manastira Os-
trog, gde sam ga i osve{tala, dok
mi je drugi poklonila {estogodi-
{wao bo`avateqkaza sr e}u.
ЗУМ
Милош Игњатовић
Четвртак, 29. октобар 2009.
Разонода
DARAB UBAMARA, peva~ica:
- Ne mogu da osetim inspira-
ciju za ve`bawe, ako ne vidim
supruga Milana kako se znoji
predme ne.
NEDA UKRADEN, peva~ica, o
proslavisv ogr o|endana:
- Moj prijateq Tozovac odr`ao je
zdravicu, a zbog wegovih dirqivih
re~i u jednom trenutku pomislila
sam da je s nama moj pokojni otac.
GOCA TR@AN, peva~ica, o jednom
intimnom – bra~nom dogovoru:
- Razgovarala sam sa Ivanom i
re{ili smo da zatrudnim oko No-
vego dine.
TOMISLAV NIKOLI], pred-
sednikS rpsken aprednes tranke:
- Dragan [utanovac nije dobro
obave{ten kada tvrdi da je sramo-
ta {to u {ezdeset godina nisam
zavr{io fakultet. Istina je da
sam zavr{io menaxment, {to se
vidi~i mpr ogovorim.
LEONTINAV UKOMANOVI],
peva~ica,p osleu dajep rezivas e
Pat:
Ili
kidawe,
ili
kupawe
U Ulici kneza Mihaila, kod
Male vage, {ahta je „potonula”
skoro pola metra. Kad je suvo,
vozilo koje naleti ’ladno mo`e
da otkine to~ak, a kad se rupa
napuni vodom – pe{aci imaju
neprijatno kupawe. Da sve bude
gore, bara se formira tik uz
autobusko stajali{te.
www.kragujevacke.rs
RADMILA MANOJLOVI],
peva~ica:
- Lak{e mi je da pevam tri
svadbe nego da gostujem u jednoj TV
emisiji. Ovo deluje ~udno, ali
kad pevam – to sam ja, a na televi-
ziji nikad ne mogu da budem opu-
{tena jer moram da pazim {ta }u
dak a`em.
DRAGAN MARINKOVI] MA-
CA, glumaci v oditeq:
- Moja omiqena dru{tvena igra
su orgije. Ne bih da ulazim u poje-
dinosti, ali pretpostavqam da
svir azumejun a{ tam islim.
]IRO BLA@EVI], selektor
-S az adovoqstvomsa m
fudbalske reprezentacije Bosne
prihvatilaF ilipovo
iH ercegovine:
prezimej ersm atramd a
- Ako su Srbi izbacili Francu-
porodicatr ebad a
sku, koja je boqa od Portugala, ne-
imaz ajedni~ki
ma razloga da mi ne izbacimo
imeniteq.
Portugal, jer smo boqi od Srbije.
ћоше
Kragujevac forever
Virtuelna ekipa „Susica Junajted”, vlasnika Petra Milutinovi}a -
Kolinbuna postoji od 27. maja 2005. godine, dakle skoro 4 i po godine,
odnosno ve} 14 hetrik sezona. U svojoj istoriji Susica je imala uspo-
na i padova, a najve}i uspeh , pored dvostrukog osvajawa RD kupa, posti-
`e u prvoj polovini pro{le godine, kada postaje stabilni
~etvrtoliga{ i sti`e do [estog kola nacionalnog kupa. U tom perio-
du ekipa izgleda kao sa-
svim stabilna skupina sa
lepom budu}no{}u. Ali, u
tom periodu menaxer klu-
ba pronalazi ozbiqan, „o-
vozemaqski” posao, pa sve
mawe vremena uspeva da
provodi sa momcima u
svla~ionici. Sve to je
prouzrokovalo prekid po-
dmla|ivawa ekipe ({to u
hattrick svetu zna~i mno-
{tvo povreda, nervirawa,
gubqewap ara= p ropast.).
- Susica se pretvorila u
penzionerski dom, tako da
sam re{io da pro{le sezo-
ne okon~am agoniju – pen-
zionere sam poslao u druge
klubove da jure trenersku
karijeru ili da oka~e ko-
pa~ke o klin. Ispali smo
u Petu ligu bez borbe tako
da je sada Susica u procesu
obnavqawa. Osnovni trening je promewen na „golmanski”, iskren je
Kolinbunu s vojojhe ttrika{koji spovesti.
Sa druge strane omladinskoj akademiji kluba, „Susica Junajted
Kids” ne ide lo{e.
- Malo vi{e sam se posvetio toj problematici, ube|en da omladin-
skaa kademijam o`ed ap raviz na~ajnen ovcek lubu,sm atrao n.
@eleob ii d ao ~inskip osavetujes veb udu}ehe ttrikm anijake:
- Od samog po~etka shvatite „ozbiqno” ovu igru, ne u smislu pretwe
po `ivot, ve} ~itajte puno forume, interesujte se za sve mogu}e stva-
ri. E, da, nau~ite skra}enice – mene je to najvi{e smaralo na po~etku
(AOV, PC, PIC, MOTC, CA, ovo, ono ...). Ve}ina po~etnika (poput me-
ne) shvati Hettrik kao realni fudbal, pa od binarnih zapisa o~ekuju
da imaju srce, muda i du{u za predstoje}u utakmicu – {to je velika
gre{ka,sv etujeM ilutinovi}p remudri.
Tolikoo dw egai sr e}no!
www.kragujevacke.rs
STANOVI
Centar 24 m2, II sprat, gas ..........................................27.000
Centar 36,8 m2, VI sprat, cg ........................................36.000
Aerodrom 38 m2, IV sp, cg ............................................35.000
Bubaw 18m2, V sp, gas ..................................................21.200
Aerodrom 49 m2, I sp, cg...............................................45.000
Zvezda 38 m2, V sp, cg .................................................27.000
M. vaga 56 m2, I sp, cg ...................................................47.000
Centar 38 m2, IV sp, ta ................................................35.000
Centar 55 m2, II sp, gas ................................................950/m2
C. Radionica 48,5 m2, V sp, lift, cg ........42.000 (dogovor)
Aerodrom 47 m2, VIII sp, lift, cg..................................42.000
Mala vaga, 30 m2, I sprat, gas, nov..............................30.000
C. Radionica 53 m2, III sp, lift, cg............................52.000
Aerodrom 54m2, IV sp,cg ..............................................47.500
Bubaw 48,95 m2, VI, lift, cg .....................................1030/m2
Bubaw 53m2, IV sp, cg ..................................................54.000
Erdoglija 34m2, V sp, cg ..............................................30.000
Erdoglija 40,42m2, IV sp, cg ......................................40.000
Erdoglija 43+4 m2, II sp, cg ........................................40.000
Bubaw 39m2, VI, lift, cg ...........................................1030/m2
Bagremar 39m2, III sp, gas.............................................26.500
Erdoglija 33m2, V sp, lift, cg, ..................................46.000
Erdoglija 56 m2 II sp, cg .................................................54.000
Erdoglija 38 m2, II sp, gas ............................................38.000
Aerodrom 44,60 m2 , I sp, cg,..........................................40.000
Aerodrom 78 m2 , VII sp, lift, cg .............62.000 (dogovor)
Zvezda 28,8 m2 , priz, ta, ................................................26.000
C. Radionic 26 m2 , II sp, cg...........................................27.000
Aerodrom 48 m2 , I sp, cg, ..............................................40.000
Aerodrom 56 m2, priz, cg ..............................................54.000
Aerodrum 60,26 m2, priz, cg ........................................53.000
C. Radionica 45 m2, priz, cg.......................................39.000
Centar 32 m2, II sp, gas.................................................29.000
C. Radionica 39 m2, priz, cg.......................................38.000
C. Radionic 45 m2, priz., cg, ukwi`en ......................39.000
Четвртак, 29. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 25
Огласи и читуље
AGENCIJA ZA PROMET NEKRETNINA "MILI]EVI]"
ul. dr Zorana \in|i}a br.21, 34000 Kragujevac
Tel: 034 301 680 tel-faks: 034 333 854
milicevic8@yahoo.com
Centar 34 m2, V sp., cg.................................................36.000 Ili}evo 200 m2 + 5 ari ..............................60.000, dogovor
C. Radionica 55,45 m2, IV, cg......................................47.000 Belo{evac 100 m2 + 20 a ...........................................30.000
Va{ari{te 115m2 III sp, gas, novogradwa................100.000 [umarice 125 m2 + 14 ari, nova ...............................74.000
Erdoglija 54 m2, priz, cg ............................................55.000 M. vaga 120 m2, z. dvori{te ........................................85.000
Mala vaga 82 m2 , I sp, lift, cg .................................75.000 Belo{evac, 80+40 m2, 2,5 ara . ..................................38.000
Mala vaga 48 m2, priz, gas, nov ..................................48.000 Va{ari{te 60 m2, 2,44 ara . .......................................60.000
C. Radionic 63 m2, III sp, cg.........................................55.000 Male P~elice 180 m2 + 40 m2, 4,5 a...........................45.000
Centar 155 m2 , 3,1 a..................................................125.000
Mala vaga 50 m2, vp, gas ..............................................46.500
Aerodrom 44 m2, IV, cg . ...............................................38.000 [umarice 130 m2 , 10,5 a. ...........................................55.000
[umarice 170 m2 , 5 ari. ..........................................125.000
Va{ari{te 38 m2, V sprat, gas...................................41.000
Centar 35,2+20 m2, V sp, cg.........................................40.500 Petrovac 153 + 40 m2 , 9,3 a + p. prostorije.............85.000
Ozon, park 47,5 m2, priz., gas ......................................47.000 PLACEVI
Centar 60 m2, III sp, cg ...............................................62.000
Va{ari{te 74,2 m2, III sp, gas .....................................65.000 Petrovac – 10,5 ari + temeq ..........dogovor
Erdoglija 35m2, IV sp, lift, cg .................................36.000 D. brdo – 4 ara .....18.000
Mala vaga 76 m2, III sp, lift, cg .................................60.000 Divostin – 8,5 ara ............1.300/a
DA
Belo{evac - 10 ari, temeq 100 HIT PONU
KU]E m2 .....10.000
Divostin – 40 ari ..... 250/a
Sobovica 80+30 m2 + 12,5 a .......................................10.000 Poskurice – 20 ari ....10.000
Ili}evo, 90 m2 + 3,5 ara ............................................20.000 [umarice – 11,5 ari.....12.000
Centar 52 m2, 1,62 ara ...............................................60.000 Petrovac – 20 ari ......30.000
Jovanovac 100 m2, 24 a ................................................33.000 Mar{i} – 6+7,5 ari ...8.500
Mala vaga 80 m2 + 1,5 ari ..........................................32.000 Bresnica – 3,9 ara......4.000/a
Bresnica 78m2, 5,05 ari..............................................50.000 Ili}evo – 56 ari....... 45.000
Ili}evo 150 m2 + 44 m2, 17,63 ara ............................50.000 Ili}evo – 36 ari – dogovor
Ilina voda 90 m2, 3,5 ara..........................................20.000 [umarice – 5 ari POVOQNO!!!
Ili}evo 55 m2, 19 ari + 110 m2, nedov{ena. ............45.000
Bagremar 60 m2, 2 a .....................................................26.000 LOKALI ДРАЧА, 80 m2, 8a , bunar,
Va{ari{te 45 m2, zaj. dvori{te...............................30.000 Stanovo – 14,5 m2, cg, izlog ....14.500 useqiva, ..... 27.000
Bresnica 180 m2, 4,5 ara..........................................110.000 Centar – 20+8 m2, n. priz., cg..22.500
Stanovo, 90 m2 + 5 ari ...............................................33.000 Centar – 26.64 m2, priz., cg, izlog..27.000
Pivara 60 m2, 2 ara ....................................................48.000 Centar – 52 m2, I sp, u izgr. ...1.050/m2
Gro{nica-]ava 124 m2, 5 ari ....................................40.000 Centar – 22,5 m2, m.~., c g, izlog ...50.000
Gro{nica-]ava 50 m2, 15,27 a ....................................35.000 Aerodrom – 37 m2, II sp, m.~., sre|en ......23.000
Ili}evo 120 m2, 56 a, (nedovr{ena) .. .........................45.000 Erdoglija – 42,35 m2, priz, cg. ...50.000 CENE SU
Centar 100 m2 + 2 ara ................................................52.000 IZRA@ENE U EVRIMA

Radno vreme
od 8:00 do 17:00
subotom
NEKA VA[A NEKRETNINA CENTAR
PE[A^KA ZONA
od 8:00 do 14:00 OBI\E SVET ul. Branka Radi~evi}a br. 7
WWW.NEKRETNINEBRKOVIC.COM LOKALI ZA IZDAVANJE
KRAGUJEVAC, ul. dr. Zorana \in|i}a 24, ILI PRODAJU
Tel/Fax 034/330-518, 034/338-456 38 kvm, 65 kvm

PRODAJA STANOVA
CENTAR
60 m2, 3. sp, cg ...............61.500
48 m2, priz., cg ................50.000
39 m2, 4. sp, cg ...............54.000
84 m2, 4. sp, cg ...............83.000
48 m2, 5. sp, cg ...............44.000
45 m2, 3. sp, cg ...............48.000
59 m2, 3. sp, cg ...............65.000
51 m2, 1. sp, cg, e.z. .......73.000
58,13 m2, priz, nov, gas ..77.000
65 m2, 2. sp, ta................65.000
72,7 m2, 2. sp, ta.............69.000
61 m2, 4. sp, ta................58.000
75 m2, 1. sp, cg ...............77.500
54 m2, v.priz., cg .............63.000
ERDOGLIJA – KOLONIJA
33,37 m2, 2. sp, cg ..........34.500
53 m2, 2. sp, cg ...............56.000
44 m2, 4. sp, cg ...............41.000
54 m2, priz, cg .................55.000
55,19 m2, 1. sp, cg ..........51.000
55,6 m2, 5. sp, cg ............52.000
69 m2, 1. sp, cg ...............61.000
68 m2, 3. sp, cg ...............57.000
76,6 m2, 1. sp, cg ............67.000
69 m2, 1. sp, cg ...............61.000
53 m2, 2. sp, cg ...............56.000
BAGREMAR
31 m2, 3. sp, ta................25.000
2
33 m , priz, ta..................28.000
48 m2, 3 sp, ta.................31.000
PALILULE – C. RADIONICA
47 m2, 8. sp, cg ...............45.000
50 m2, 4. sp, cg ...............48.000
64,7 m2, 5. sp, cg ............55.000
BUBANJ
30 m2, 1. sp. ta................33.000
39 m2, 3. sp. gas .............42.000
35,1 m2, 5. sp. ta.............34.000
37 m2, 4. sp. cg ...............38.000
26,35 m2, 5. sp. cg ..........28.000
38 m2, 3. sp, ta................40.000
45 m2, 1. sp, cg ...............46.000
50 m2, 4. sp, cg ...............50.000
35 m2, 5. sp, ta................39.000
ZVEZDA – STANOVO
38 m2, 2. sp, cg ...............32.000
33,7 m2, 3. sp, cg ............28.000
21 m2, pr, ta ....................17.000
29 m2, 3. sp, cg ...............28.000
40 m2, 3. sp, cg ...............36.000
AERODROM
44 m2, 1. sp, cg ...............40.000
2
48 m , 7. sp, cg ...............41.000
54 m2, 3. sp, cg ...............49.000
67,2 m2, 7. sp, cg ............57.000
57 m2, pr, cg....................52.000
57 m2, 2. sp, cg ...............52.000
66 m2, 1. sp, cg ...............60.000
49 m2, 1. sp, cg ...............45.000
63 m2, pr, cg....................55.000
66,7 m2, 1. sp., cg ...........62.000
48 m2, 12. sp, cg .............36.000
73,6 m2, 4. sp, cg ............71.500
VA[ARI[TE
19 m2, 5. sp, gas .............22.800
35 m2, 3. sp, ta................40.000
35 kvm, 4 sp, ta ..............41.000
25+45 kvm, 2. sp, gas.....63.000
M. VAGA – LJ. LIVADE
72 m2, pr, cg ..............................
54 m2, 2 sp, cg ................59.000
59,5 m2, 1 sp, cg .............60.000
70 m2, 9. sp, cg ...............63.000
120 m2, 1. sp. ta..............82.000
VELIKI PARK
96 m2, 1. sp, cg .............100.000
47,48 m2, 5. pr, gas.........48.000
54 m2, 3. sp, cg ...............71.000
62 m2, 2. sp. gas .............65.000
PRODAJA KU]A
CENTAR – VA[ARI[TE
100+30 m2, 3,15 a.........155.000
120 m2, 4,5° ..................300.000
120 m2, 2.83a................260.000
200 m2, 4,22a................150.000
ZVEZDA – STANOVO
200 kvm, 6.9a ...............102.000
400 kvm, 3.5a ...............150.000
500 kvm, 4.8a ...............150.000
ERDOGLIJA
100+25 m2, 2A ................82.000
260 m2, 2.75a................225.000
300 m2, 2.5a..................300.000
SU[ICA – AERODROM
180 m2, 2.4a....................85.000
250 m2, 7a.......................92.000
VINOGRADI – D. BRDO
130 kvm, 12a ..................41.000
163 kvm, 8a ....................86.000
SUN^ANI BREG
250 kvm, 3.5a ...............150.000
350kvm, 2.62a ..............150.000
BELO[EVAC – BRESNICA
85 m2, 3.7a......................55.000
100m2, 3a........................35.000
137+30 m2, 3a.................90.000
160 m2, 3a.......................70.000
250 m2, 4a.......................50.000
PIVARA
50+60 m2, 3a...................75.000
200 m2, 3.7a....................75.000
[UMARICE
90+120 m2, 8.02a............75.000
97+57 m2, 7.37a, EG ....100.000
Posledwe zbogom kolegi i prijatequ
LOKALI !!!
Ul. Bitoljska br.2
179 m2
ul. Luja Pastera - br. 15
63,80m
ul. Luja Pastera - br. 16
47,16m

Stevi
Kova~evi}u
na ku}nu adresu. Telefon: 065-644-
Mali oglasi 40-14. Stevo Jano{evi}
Usluge
Prodaja MATEMATIKA, mehanika, fi-
zika-svi uzrasti, ~asovi u toku
PRODAJEM renoviran stan u {kolske godine. Studenti (pri- Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg
Stanovu, 32 m2, CG. Telefon prema kolokvijuma).Telefon 034-
063- 31 -71- 88 360-202, 063-77-11-002, Arsi}. dragog kuma
MELEM za le~ewe bradavica,
kurijeg oka, `uqeva i kondilo-
Ogla{avawe
ma. Telefon: 065-6-444-014. OGLA[AVAM neva`e}i indeks
POJAS za vra}awe bruha, u- Fakulteta umetnosti, broj 2654 na
spe{no i bez operacije. Dostava ime Ivana Tani}a.
Obave{tavamo rodbinu i pri-
jateqe da je na{a voqena majka i
baka

O glasi i ~ituqe
primaju se svakog
radnog dana
od 8 do 15 sati
Zorka Radojkovi}
prof. dr Steve
u kancelariji broj 15, 1927-2009.
Kova~evi}a
preminula 25. oktobra 2009. go-
zgrada Radio Kragujevca, dine.
Sahrana je obavqena na
od ulaza desno, Varo{kom grobqu.
Uspomenu na wega ~uva}e
O`lo{}eni sin Mijalko i
druga vrata }erka Vesna sa porodicama Porodica Seni}
26 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 29. oktobar 2009. www.kragujevacke.rs
РАЗОНОДА
VODORAVNO: 1. Mesto gradwe, 10. Mesto u [umadiji,
11. Engleski kompozitor, Tomas, 12. Otrovna biqka, sasa,
14. Simbol srebra, 15. Biv{i {vedski fudbaler, Martin,
16. Engleski pisac, Artur Konan, 18. Pripadnik iranskog
naroda, 20. Oznaka za viskozitet motornih uqa, 21. Na{a
negacija, 22. Predujam, kapara, 24. Kretawe kroz vazduh,
26. Predvorje ku}e na stubovima, 27. Avenija (skr.), 28.
Vlasnik (skr.), 29. Jagwe}a ili jare}a ko`a za izradu ru- LAKO
kavica, 31. Gomila, 33. Katastarska uprava (skr.), 34. Me-
ku{ac vaqkastog tela, 39. Su`aw, 40. Italijanski pisac,
\ovani, 43. Francuski pisac, @il, 44. Autonomna pokra-
jina (skr.), 45. U~initi podvalu, 47. Uzvik u}utkivawa, 48.
Veo, ferexa, 50. Zavezati uz ne{to, 52. Li~na zamenica,
53. Hiqadu litara, 55. Nestru~wak, 57. Reka u Sibiru, 59.
Vrsta duga~kih krokodila, 60. Osnova u tkawu, 61. Auto-o-
znaka za Vrawe, 62. Kavez za ptice (lat.), 63. Prodava~ica
mleka, 64. Izdava~ko preduze}e (skr.), 67. Masne naslage
na telu, 69. Brojka jedan, 72. Biv{i francuski teniser,
Janik, 73. Francuska glumica i fotomodel, Leticija, 76.
Pripadnik arapskog naroda, 77. Predjelo (fr.), 79. Me-
sto kod Gu~e, 81. @ensko ime, Stanija, 82. Ime glumice
Stivens, 83. Ludolfov broj, 84. [tetni sastojak duvana,
86. Sportistkiwa sa slike je..., 87. Alka
USPRAVNO: 1. Ukrasna biqka, 2. Vidar rana, 3. Pod- TE@E
nosilac `albe vi{em sudu (lat.), 4. Jedna dru{tvena i-
gra, 5. @ensko ime, 6. Ime glumca ^ejnija, 7. Auto-oznaka
za [abac, 8. Starorimski car, 9. Evropska dr`ava, 13. Ak-
cionarsko dru{tvo (skr.), 17. Usamqenost, samo}a, 19. Im-
perator, 23. Sportistkiwa sa slike, 25. Na{ kontinent,
26. Simbol talijuma, 28. Auto-oznaka za Vaqevo, 30. Rad-
ni~ka klasa u kapitalizmu, 32. Simbol olova, 33. Radnik
u kadrovskoj slu`bi, 34. Poznati rok festival u Zaje~aru,
35. Ime glumca i peva~a Montana, 36. Ime biv{eg nema~-
kog golmana Majera, 37. Barska biqka, 38. Doba gr~ke i
rimske kulture, 39. Raznolikost, razli~itost, 40. Vodene
stihije, povodwi, 41. Delikates od usoqene ikre, 42. Li-
lihip (mn.),46. Industrija tekstila (skr.), 49. Rukometni
klub (skr.), 51. Prosvetiteq (lat.), 54. Mesto kod Herceg-
Novog, 56. Simbol astatina, 58. Broj (skr.), 63. Ime pripo-
veda~a Oqa~e, 65. Dirati, opipavati, 66. Ju`no vo}e, 68. NAJTE@E
Glavna arterija qudskog tela (mn.), 70. Evropska ostrvska
dr`ava, 71. Krajwi zajedqivac, 73. Rusko osve`avaju}e pi-
}e, 74. Mera za povr{inu zemqi{ta, 75. Ve{ta obmana,
varka, 78. Ime ameri~ke glumice Voker, 80. Reka u Au-
striji, 83. Primer (skr.), 85. Izvr{ni komitet (skr.).

Re{ewe iz pro{log broja (24): analist, ksr, pavana,

rosa, oma`, gdawsk, len}er, kari, oksalat, krt, kop~e, go-
tun, otokar, resa, rasip, miris, agu, raspored, truba, sr-
|an karanovi}, am, a~e, starina novak, a, t, katalizator,
arat, ra, palamari, bar, ile, a, panoramski let, ar, para-
na, ~eta, taliri, plaketa, svrati{te, rat i mir, kotva,
kqun, stubal, iole, altata, tirana, knin, wu{kar, inar,
a{a, trke, rvawe.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 29. октобар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 27
Рекламе

СЕРВИСНИ ВОДИЧ