ISSN 1821-1550

Година I, Број 9 Излазе четвртком Цена 50 дин. www.kragujevacke.rs 9. јул 2009. године 9 7 7 1 8 2 1 1 5 5 0 0 2

обала
ДАЉЕ УГРОЖАВАЊЕ ГРУЖАНСКОГ ЈЕЗЕРА

Цела
УВОДНИК

Neuga{en po`ar
Пише Мирослав Јовановић
Profesor Predrag Stojanovi} vr{ilac du`nosti
dekana Pravnog fakulteta u Kragujevcu.
To je pro{lonedeqna vest broj jedan iz gradskog
akademskog kvarta. A komentar? I nije neka „bomba”,
jer je ve} dugo u najavi „preuzimawe vlasti” na fakul-
градилиште
tetu od „indeksovaca”. Jedino se nije znalo koji }e
personalni red biti. Pe|a je mo`da izvu~en i iz
{e{ira, ali onog u kojem su iskqu~ivo kadrovi sa
smederevske optu`nice.
Dakle, iznena|eni mogu da budu samo oni neupu}eni.
Ne}u pitati – gde to `ivimo, jer vaqda za toliko
znamo, ve} }u ponoviti stav iza koga je stajalo samo
nekoliko „belih vrana” u vreme kada je 2007.
pravqena zaglu{uju}a buka povodom hap{ewa
polovine Pravnog fakulteta i pride zbog prodaje
ispita i diploma. A taj stav je glasio: zbog bruke i
ogromne dru{tvene {tete, ovu visoku {kolu treba ug-
asiti. Ali, ~im je izre~eno, takvo mi{qewe je
progla{eno jereti~kim. I to od koga? Od „zakletih
boraca” protiv kriminala i korupcije! Gde su oni
sada, da vide kako „indeksovci” drmaju, onako nevini
i ~isti, ba{ na istom mestu, na svom mati~nom
fakultetu, odakle su pre samo dve godine „maricama”
odvo`eni u aps.
I ba{ kad be{e skoro sve po~i{}eno, na Pravni
fakultet do|e ministar prosvete Vuksanovi}, sa sve
svitom, akademskom i politi~kom, i iz Beograda i iz
Kragujevca. Pun amfiteatar, do~ek od studenata
zvi`ducima. Ali, kad g. Vuksa re~e da fakultet mora
da opstane, jer tako smatra i Vlada, koja ga je osno-
vala, i oni do vlade – razle`e se aplauz. Oni koji su
samo i pomislili na ukidawe dobili su etiketu de-
struktivaca.
Ako pitate ~emu sada ova bajata pri~a, odgovor je u
epilogu od onomad. Lice sa optu`nice seda u vrh
sofre fakulteta, do wega su svi ostali optu`eni u
akciji „Indeks”, pa kad se prebroje – eto ve}ine od
„smederevaca” u Nastavno-nau~nom ve}u.
Tako je od oktobra pro{le godine, kada su vra}eni
na profesorska mesta. Zna~i, prebrojali su se, sh-
vatili da imaju mo} za preglasavawe (pravo ve}ine je
ina~e suvi demokratski postulat) i po~eli da se
pozicioniraju.
Naravno, wima zbog toga ne treba zameriti. Bore se
za svoja prava i status, organizuju se kao interesna
grupa ili grupa za pritisak (sve je legitimno), uz po-
drazumevaju}i „refren” da sve dok nisu osu|eni – JOVAN ALEKSI] O INDONE@ANSKI DANI DIVQI VEPROVI OPET
nevini su. PREPORODU „PARTIZANA” HRISTINE NIKOLI] [AMPIONI
A, bogami, cenim – nevini }e i ostati. Ne zbog toga
{to im je, kako od po~etka tvrde, korupciona{ka afe-
ra „spakovana”, ve} zbog postupawa one strane koja tre-
ba da doka`e ko je, kako i koliko zagazio u kriminal.
Me|utim, na tom putu od samog po~etka mo`e se pre-
poznati rezon: jurim ga, a Boga molim da ga ne uhvatim.
Ve} u prvom zvani~nom saop{tewu od 20. februara
2007. godine, kada su po~ela hap{ewa, re~eno je da je
akciju „sproveo MUP Srbije u saradwi sa Specijal-
nim tu`ila{tvom za organizovani kriminal”, da bi
se samo koji dan kasnije ovo Tu`ila{tvo „povuklo”
jer, navodno, na Pravnom nije bilo organizovanog
kriminala. Istraga je spu{tena na ni`i nivo i to
organima u Smederevu! Zalogaj za davqewe.
Posle svega, optu`nica za svih 89 – |uture. U
na{em pravosu|u takvo su|ewe ne mo`e ni da po~ne,
kao {to nije ni po~elo, a kamoli da se okon~a.
Ko je hteo jo{ na po~etku mogao je da skapira da je u
celoj frci samo policija najebala – jure}i se sa os-
umwi~enima. Sve drugo stavqeno je na {tap bez kraja.
Optu`eni a neosu|eni mogu da rade, pa i da rukovode,
a po kuloarima se pri~a da profesori koje „Indeks”
nije „zaka~io” uveliko tra`e novi posao, jer oni su Bez mira Sedam U vitrinama
sada ugro`ena mawina.
Umesto zakqu~ka: da je 2007. godine uga{en Pravni
fakultet, pa se krenulo od nule, s ~estitim kadrom u
u ku}i godina na i ~etvrti
novo osnivawe pomiwanog odeqewa beogradskog
Pravnog (model departmanizacije), dana{wa
„ve}ina” ne bi mogla biti ni pred vratima.
nema posla kraju sveta trofej
Kome sad to pri~ati? страна 6. страна 16. страна 26.
2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. јул 2009. www.kragujevacke.rs
Отварање
ДРУГА СТРАНА

Minut
}utawa
Пише Драган Рајичић

Aktuelna vlada obele`ila je godinu dana svog ~inodejstvovawa

sopstvenim opa`awem da treba da budemo sre}ni koliko smo te{ki
{to je imamo. [ta bi siroti narod radio da nam nije we, te{ko je i
zamisliti jer i ovako nema ’leba da jede. A kako da ga jede kad vekna
ko{ta vi{e od 30 dinara iako je na{i dr`avni neimari mese od
p{enice koja ih po toj istoj vekni ko{ta tri dinara. U ~ijoj utrobi
zavr{ava ono {to se uzima iz usta seqaka i gra|ana, to mogu da
utvrde samo nadle`ni organi. To jednog lepog dana, kada ne bude
ki{e. Dotle, da ubijemo vreme, mi mo`emo i sami da formiramo
jedan anketni odbor koji bi radio za svoj gro{. Pa, ko u tom odboru
bude imao ve}inu, taj, razume se, neka proglasi istinu. Ako, na
primer, ve}inski anketari ustanove da ’leba nema zato {to se
kontejneri uredno prazne, direktoru ~isto}e da se dodeli javni
ukor, a kontejneri ubudu}e da se prazne jednom godi{we i mirna
Ba~ka.
Aktuelna vlada, dakle, ne samo da se nije raspala nego weni
ministri i ostali ~lanovi godinu dana posle stoje postojano ka’no
klisurine, boqe od svakog svog glasa~a koji im, dodu{e, nikada nije
Karikatura: Goran Milenkovi} ni dao mandat da se ovako sastave. Ispostavilo se da je Najvi{e
mesto znalo {ta radi kad je sabiralo babe i `abe. Od blata i putera
kojim su pojedini ministri bili umazani od glave do pete, ono je
АНКЕТА ПОГАЂА ЛИ ВАС БЕСПАРИЦА? napravilo malter i wome ozidalo ovu veli~anstvenu instituciju
(M. Igwatovi}) koja upravo slavi svoj prvi ro|endan. Mladi Da~i} i Dinki} za ~ika
Miroslav Milorad Ratko Riba}, Mirka i ~ika Borisa, svi zajedno za deda Krkoja i - i{~upa{e
Radovi}, dipl. Sre}kovi}, penzioner: narodu crno ispod noktiju. Oni ve} pred vratima Evrope, a mi na
pragu ludnice. Jeste kriza, ali kako ne udari i na nekog wihovog
in`ewer tehni~ar - Ne znam ni
Kri{ta nego samo na nas, pitawe je kojim bi tako|e mogao da se bavi
ma{instva: turizma: {to `ivim! neki anketni odbor.
- Poga|a, kao i - Najvi{e nam Ve} se me|utim zna, sam premijer nam to poru~io, da mi treba da
sve nas, standard poga|a najmla|e, budemo mirni i na jesen kad situacija bude jo{ gora. Zna ~ika Mirko
ide na dole. nemamo k}erki za da kad je narod nemiran onda na Najvi{em mestu pada radna
letovawe. koncentracija, a u toj gu`vi i predobri Da~i} bi mogao da padne u
isku{ewe pa da upotrebi pendrek kojim je wegov prethodni gazda
re{avao takve probleme.
Borika Milena Dragan Gaji}, Ako, dakle, narod ne bude nevaqao i ako mu glad ne pomuti razum
Atanaskovi}, Jefti}, dipl. dipl. in`ewer: pa iza|e na ulicu, ova vlada bi mo`da mogla da izgura i ceo mandat,
penzioner: pravnik: - Da`bine ne {to bi je svrstalo u red najuspe{nijh. Proslavu te vrste mogao bi
- @ivelo se, - Udara u ostavqaju prostor malo da pokvari upravo sam narod ako u me|uvremenu bude izumro.
nekad i imalo, svakom smislu, za nadgradwu. Ali to samo teorijski jer u ovoj vladi sede gorostasi koji su toliko
sada se li{avam okrenuti Evropi da to verovatno niko od wih ne bi ni primetio.
ve} nedostaje i za
Desi li se ba{ da neko ko je mawe posve}en na{em evropskom putu
mnogih hleba. ipak uo~i i tu ~iwenicu, program proslave bio bi izmewen utoliko
najosnovnijih {to bi bata Ivica i Mla|o sa ~ika Mirkom i Borisom svoje slavqe
potreba. po~eli tek nakon {to minutom }utawa odaju po{tu svom biv{em
narodu.
Branislav Dragana Milija Da se vratim na pomenute nadle`ne organe. Koliko se se}am stali
Suboti}, Gari}, ma{inski An|eli}, smo svi kod toga da doti~ni treba da utvrde istinu oko „poslovawa”
privatnik: tehni~ar: advokat: lokalne vlasti. Savr{eno je jasno da wihov rad ne mo`e da zameni
- Poga|a me - Uklapam se - Ne mogu da se nikakav anketni odbor. Pitawe je samo ho}e li se oni uop{te
direktno preko nekako, gledam po`alim. oglasiti ili da i wima odmah odamo po{tu minutom }utawa. I, jo{
xepa u psihu. {ta je jeftinije. va`nije, ako utvrde da je Kurir~e bilo u pravu, {ta su onda oni do
sada radili? Ako je, pak, sve bilo u redu, da sa qudi skinu ba~enu
qagu, a mi da vi{e ne tro{imo pare na tu prqavu artiju. Vaqda je i
tim nadle`nim organima, ako su iole samostalni, jasno da nam
svima curi vreme.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 9. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 3
U `i`i
PROBLEM NEOVERENIH ZDRAVSTVENIH KWI@ICA

Dr`ava namirila
obaveze
Oko 30 hiqada РЕЧ МАЛОГ ПРЕДУЗЕТНИКА
zaposlenih i
~lanova wihovih
porodica u Dr`ava gawa „male”
Kragujevcu ostali Imam zanatsku radwu sa dva zaposlena i ako ne platim na vre-
su prvog jula bez me sve poreze i doprinose dobijem opomenu iz Poreske uprave i
blokiran ra~un u banci. To zna~i da ne mogu ni svojoj deci da ove-
markica na rim kwi`ice. Mi mali sve moramo da pla}amo redovno. Nama ni-
zdravstvenim je dozvoqen luksuz da platimo kad imamo ili da nam otpisuju
dugove. To je dr`ava dozvolila samo „velikima”. Kada bi wih gawa-
kwi`icama zbog li kao nas, svi bi platili i ne bi toliki narod ostao bez osigura-
nepla}enih wa, ka`e kragujeva~ki preduzetnik koji je `eleo da ostane
doprinosa za anoniman.
- Zato {to Poreska uprava nije u stawu da naplati dugovawa ob-
zdravstvo. Tokom ove veznika i pored zakonske obaveze, nije u redu ka`wavati radnike.
nedeqe, me|utim, Blokirajte ra~une preduze}a, pa u ste~aj. Ukoliko se ispostavi da
je to masovna pojava, onda treba promeniti poreski sistem.
dr`ava je za velike
firme namirila davce da se od 1. januara zaposle- nica”, „Autosaobra}aj”, {to ukup- OBAVE[TEWE
GRA\ANIMA
zaostale obaveze, nima i ~lanovima wihovih poro- no daje cifru od 15.000 neovere-
NA VRATIMA
dica kwi`ice overavaju nih zdravstvenih kwi`ica. APOTEKE
~ime je ovaj problem lepqewem markica koje se preu- Me|utim, po~etkom ove nedeqe,
re{en – bar za sada zimaju u filijalama na osnovu dr`ava je uplatila doprinose za
prilo`ene potvrde o pla}enim najve}e du`nike, pa radnici sada
Пише Гордана Божић doprinosima, koju izdaje nadle- mogu dobiti markice za kwi`ice. NOVI GRIP JO[ „ZAOBILAZI” [UMADIJU
`na Poreska uprava.
rvog jula istekao je Tako|e, apelovano je na poslo- Kukwava na dr`avu
Nema straha, ima leka

П
rok do kada je trebalo
poslodavci da izmire
sva dugovawa za do-
prinose za obavezno
zdravstveno osigura-
we. Samo na teritori-
ji koju pokriva kragujeva~ka
filijala Zdravstvenog osigurawa
bez kwi`ica je ostalo oko 30 hi-
qada zaposlenih i ~lanovi wiho-
vih porodica. S razlogom, digla
se velika pra{ina, ali se na kra-
ju ispostavilo da je skoro sve do-
davce da, ukoliko imaju neizmi-
rena dugovawa iz prethodnih
godina, nadle`noj filijali Po-
reske uprave podnesu zahtev za
mirovawe dugovawa i po~nu re-
dovno da pla}aju doprinose od 1.
januara 2009. godine. Me|utim, i-
ako je za overu kwi`ice sada bi-
lo dovoqno da je on pla}an od
po~etka godine, neki poslodavci
i daqe to nisu radili, pa su zbog
toga od prvog jula mnogi zaposle-
ni i ~lanovi wihovih porodica
- Ipak, Fond }e nekima i pored
nepla}enih doprinosa overiti
kwi`icu. Izdavawe markica vr-
{i se deci na {kolovawu i stu-
dentima, osobama koje se le~e od
te{kih bolesti, trudnicama i po-
rodiqama. Svi oni mogu da overe
kwi`ice u mati~nim filijalama
i bez dokaza da im je pla}en do-
speli doprinos za zdravstveno o-
sigurawe, ka`e na~elnik
Odeqewa za zdravstveno osigura-
we u kragujeva~koj filijali Gojka
Po{to jo{ nema javio pti~ji grip, sada gra|ani
gotovo uop{te ne tra`e „tami-
obolelih, na flu”, iako ga ima na zalihama.
Infektivnoj klinici i
Sli~no je i u privatnim apoteka-
u apotekama ka`u da ma, mada se „tamiflu” retko mo`e
nema potrebe kupovati na}i kod privatnika. Ono {to bi,
skupi lek „tamiflu”, a eventaualno, moglo da zabrine je
~iwenica da su sve koli~ine ovog
ako zatreba – ima zaliha leka na granici isticawa roka. U
za „prvi nalet” apoteci „Una” tako imaju sedam ku-
tija ~iji rok je istekao krajem ju-
na, ali vlasnica Gorica ]alasan
ako u Kragujevcu jo{ nije

{lo na svoje mesto. Za velike
du`nike platila je dr`ava, mali
su sami izmirili svoje obaveze, a
Poreska uprava je ovih dana po~e-
la revnosnije da a`urira podat-
ke u vezi sa naplatom doprinosa
za zdravstvo.
Najve}i du`nik
„Zastava”
Zakonom je propisano da zdrav-
stvene kwi`ice mogu biti overe-
ne samo ukoliko su upla}eni
doprinosi za zdravstvo. Jo{ pre
dva meseca iz Zavoda za zdravstve-
no osigurawe podsetili su poslo-
ostali bez osigurawa.
Na teritoriji Kragujevca
ZDRAVSTVENOG
OSIGURAWA U
KRAGUJEVCU
117.620 osiguranika overava
zdravstvene kwi`ice preko svo-
jih poslodavaca. Od toga je 88 hi-
qada, ili 75 odsto, overeno,
odnosno izdate su markice, dok
ostalih 30 hiqada gra|ana (25 od-
sto) nisu dobili markice.
Me|u najve}im poslodavcima
koji nisu na vreme platili do-
prinose su „Zastava automobili”,
koja osigurava 5.706 zaposlenih i
~lanove porodica, i Fabrika o-
ru`ja sa 4.546 osiguranika. Sle-
de „Zastava kamioni”, „Kova~-
И
Jevtovi}. zabele`en ni jedan slu~aj
O~igledno je da je nepla}awe novog „meksi~kog” ili
doprinosa na~in „sviwskog” gripa, kako ga
na kome poslodavci lai~ki zovemo, koji zbog
u Srbiji ~esto do sada nepoznatog tipa virusa ko-
„{tede”, a mnogima ji ga izaziva mesecima {iri strah
u tome poma`u i o- planetom, samo je pitawa vremena
pre~na zakonska kada }e se ova bolest, od koje su o-
re{ewa. Naime, boleli stanovnici vi{e srpskih
krajem pro{le go- gradova, pojaviti i u gradu na Lep-
dine usvojen je Za- enici. Nadle`ni, me|utim, poru-
kon o mirovawu i ~uju da nema razloga za brigu, jer je
otpisu dugova za sve dobro organizovano, a apoteke
zdravstveno osigu- i zdravstvene ustanove snabdevene
rawe, koji je svim dovoqnim koli~inama antiviru-
du`nicima omogu- snih lekova koji efikasno suzbi-
}io da izmire samo jaju bolest.
U Infektivnoj klinici Kli-
teku}a dugovawa, a
ni~kog centra ka`u da su zalihe
da im se dugovi iz
„tamiflua”, koji dokazano „ubija”
prethodnih godina
novi virus, dovoqne za broj obole-
oproste. Sa druge lih koji se u prvom naletu mo`e o-
strane, Zakon koji ~ekivati. Prema re~ima pomo-
FILIJALA va`i ve} ~etiri go-
}nice direktora Klinike prof.
dine predvi|a da, dr Olgice Gajovi}, trenutno na za-
ako doprinos nije
lihama im samo 10 kutija, ali ne
pla}en, kwi`ica zato {to leka nema dovoqno nego
ne mo`e biti ove- {to nema potrebe za pravqewem
rena. zaliha.
Predstavnici Unije poslodava- - Ukoliko bi se ukazala potreba
ca, me|utim, smatraju da dr`ava lek bi nam odmah bio dostavqen,
snosi najve}u odgovornost za ova- ali sada, kada nema obolelih, ne-
ma razloga da ga lagerujemo. Isto
kvu situaciju. Poslodavci su, tvr-
va`i i za gra|ane kojima savetuje-
de oni, preoptere}eni ogromnim mo da ne prave ku}ne zalihe i, na-
porezima, pa u vremenu krize ve-
ro~ito, da lek ne uzimaju na svoju
}ina wih ne mo`e da ispuni os- ruku, kao preventivu, jer }e tako
novne obaveze. Svakako da i u tome razviti rezistenciju, pa lek ne}e
delovati kada bude stvarno po-
ima istine, ali u ispuwavawu o-
trebno, ka`e dr Gajovi}.
baveza za sve bi trebalo da va`e i-
Kragujev~ani su, izgleda, poslu-
sti uslovi, jer ~esto na kraju {ali savet lekara. U dr`avnoj a-
ispadne da oni koji su revnosni poteci ka`u da, za razliku si-
ustvari budu ka`weni. tuacija kada se pre godinu-dve po-
ka`e da ga ~uva za slu~aj epidemi-
je kada bi mogao da zatreba
-Ja sam odnela ku}i jednu kuti-
ju i pi}u ga ako zatreba, jer svaki
lek mo`e da se pije pet-{est mese-
ci posle datuma koji je ozna~en na
kutiji, ka`e ova apotekarka.
Prema re~ima Ane Qubi}, po-
mo}nice direktora „Apoteka Kra-
gujevac”, i zalihe koje imaju
dr`avne apoteke su na granici va-
`ewa, jer im rok isti~e u ovom me-
secu. Prema informacijama
kojima ona raspola`e, Ministar-
stvo se sprema da produ`i rok u-
potrebe „tamiflua” do kraja
godine. I ova farmaceutkiwa, po-
put koleginice ]alasan, obja{wa-
va da je to sasvim uredu zbog
~iwenice da su lekovi obi~no u-
potrebqivi bar pola godine du`e
od zvani~nog roka upotrebe. Da li
}e apoteke biti snabdevene novim
zalihama sa du`im rokom Ana Qu-
bi} nije mogla da ka`e. Neki pri-
vatni apotekari su, me|utim, iz
veleprodajinih ku}a, dobili in-
formaciju da }e „tamiflu”ubudu-
}e biti distribuiran samo
dr`avnim apotekama i da }e se iz-
davati iskqu~ivo na recept.
Ako se uzme u obzir da je cena
jedne kutije 2.580 dinara, pravqe-
we zaliha, naro~ito ako je rok u-
potrebe pri kraju, svakako nije
mudar potez.
Kragujeva~ani za sada mogu za
malo para (127 dinara za tri ko-
mada) da kupe epidemiolo{ke ma-
ske. U apotekama, me|utim, ka`u
da ih jo{ uvek niko ne tra`i. To
obja{wavaju ~iwenicom da u Kra-
gujevcu jo{ nema obolelih.
J. STANOJEVI]

НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редакција Анкица Весић (заме-
ник гл. уредника), Милош Пантић (уредник привреде), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обре-
новић (redakcija@kragujevacke.rs), Вук Павловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер, foto@kragujevacke.rs) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар
Димитријевић ► Сарадници Милутин Марковић, Горан Миленковић, Драган Рајичић, Иван Стаменов, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станко-
вић (marketing@kragujevacke.rs) ► Секретар редакције Дивна Драгутиновић ► Рачуноводство Душанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац, Каницова бб
4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. јул 2009. www.kragujevacke.rs
Политика
U SUSRET (NE)IZVESNOJ JESENI

Treba nam `ivot,

a ne obe}awa
U ovom trenutku ne vi- tanost da li bi ove politi~ke snage,
mislim na Ko{tunicu i Nikoli}a,
dim da postoji jedna po- doslednije {titile politi~ke inte-
liti~ka stranka koja rese Srbije ili politi~ke interese
ima dovoqno znawa i vo- Rusije na srpskom
podru~ju.
qe da se suo~i sa finan- Po re~ima Mi-
sijskom krizom, ali to lete Poskurice,
narodnog poslani-
naravno ne zna~i da se ka i ~lana Pred-
oni ne}e boriti za fo- sedni{tva SNS,
tequ – da ne{to u{i}a- napredwaci svojom
politikom gra|a-
re, tvrdi Qubi{a Raji}, nima otvaraju o~i
i daju nadu da u
profesor univerziteta
promeni vlasti vi-
Пише Слободан Цупарић de spas za sebe.
uspe{ni i dok su bili deo radikala.
Uspeli su, podse}a, da bar spoqa de-
Mileni}. ^edomir ^upi} ka`e da
su izbori bili ne tako davno i da }e
luju ne{to pristojniji nego {to su vreme tek pokazati ima li opozici-
ranije izgledali. Ko{tunica }e im ja snage ili ne. Konkretnije, koliko
tu, kao i Velimir }e opozicija sutra biti udru`ena,
Ili}, vi{e biti jaka i mo}na, zavisi i od toga {ta
neka vrsta spoqne vlast preuzima. Ako vlast, veli ^u-
podr{ke. pi}, poboq{a standard qudi, garan-
- Ali, veliko je tuje im posao i socijalnu stabi-
pitawe da li mogu lnost u ovim kriznim vremenima,
da izazovu prevre- onda se mo`e i nadati da }e mandat
mene izbore, jer da izdr`ati do kraja – zna~i ~etiri go-
bi to u~inili mora dine.
da se raspadne vla-
daju}a koalicija. U Zrelo za pro~i{}ewe
ovom trenutku nema Sve ~e{}e se govori o vru}oj jese-
naznaka da neko iz ni, socijalnim nemirima, radni~-

”
- Ko{tunica }e
ve vi{e je nezadovoqni- biti od koristi,
Sa{a Mileni}: vla daju}e koalici-
je ima nameru da i-
kom nezadovoqstvu – o vanrednim
izborima kao mogu}em potezu da se

С
ka koji najavquju vru}u mi }emo biti vode- Ohrabrewe srp- za|e, po{to bi na iza|e iz krize. Koliko bi
socijalnu jesen u Srbi- }a politi~ka snaga tome sve stranke u eventualni iz-
ji, a me|u wima je i biv- u tome, a svi koji ske demokratije ne vidim woj izgubile, ka`e
{i sindikalni lider budu zastupali Qubi{a Raji}.
Milenko Smiqani}, ko- bliske ili sli~ne u postoje}oj opoziciji,
ji priznaje da jo{ nema programe dobro su ve} u novim regional- Mo}na SNS
one kriti~ne mase zbog koje klecaju nam do{li. Ina~e, Nije mali broj o-
kolena svakoj vlasti, ali to ne zna~i potowi rezultati nim, zavi~ajnim i lokal- nih koji tvrde da o-
da je ne}e biti za mesec-dva... U na lokalnim izbo- pozicija mo`da
Francuskoj, na primer, podse}a rima u Zemunu, Vo- nim organizacijama ima te ambicije da
Smiqani}, dovoqno je samo da vla- `dovcu i drugim do|e na vlast, ali
da najavi smawewe plata i penzija, mawim gradovima u Srbiji pokazuju ne i dovoqnu snagu. Da li opozicija
pa da za sat vremena bude tri mili- rastu}u popularnost SNS, poverewe po svojoj nemo}i podse}a na onu iz
ona qudi na ulicama. Kod nas je to koje gra|ani imaju u Tomislava Ni- vremena Slobodana Milo{evi}a?
o~igledno druga~ije, ovaj narod ima koli}a, tvrdi Mileta Poskurica. - Te{ko da vi{e i{ta mo`e li~i-
vrlo visok prag trpqewa, ali kada ^edomir ^upi}, profesor beo- ti na Slobodana Milo{evi}a, kate-
to pukne, onda je stvarno puklo. gradskog Fakulteta politi~kih na- gori~an je Mileta Poskurica. –
Mogu li napredwaci u ovoj situa- uka, smatra da u ovoj situaciji jo{ Opozicija onog vremena sada je na
ciji, uz podr{ku Vojislava Ko{tu- nije realno o~ekivati raspisivawe vlasti, ~ini nam se predugo, ve} pu- jedna politi~-
nice, slu`e}i se populisti~kom vanrednih izbora. To bi, po wemu, nu deceniju. Pokazuje gore rezultate ka stranka koja ima
retorikom, ne samo da kanali{u so- moglo da se desi u dva slu~aja: da na- nego vreme Slobodana Milo{evi}a dovoqno znawa i voqe
cijalno nezadovoqstvo, ve} i da ga stupi velika inflacija, zna~i da – posmatraju}i kroz prizmu ~iwe- bori mogli bi- da se suo~i sa finansij-
politi~ki kapitalizuju u svrhu ras- do|e do sloma finansijskog siste- nice da vi{e ni{ta u Srbiji nije lo {ta da promene, s skom krizom. To naravno ne
pisivawa vanrednih parlamentar- ma, i da se pojavi ogroman broj neza- na{e, sem EPS-a. Sve je privatizo- obzirom na to da se radi o zna~i da se oni ne}e boriti da do-
nih izbora? poslenih. Konkretnije, da u vano gotovo budza{to, veliki broj gotovo istim qudima koji se godi- |u na vlast, jer dok god su na vlasti
- Krajwe je sporno za ovu grupaci- narednih dva-tri ili vi{e meseci qudi ostao je bez posla... nama bezuspe{no mewaju na srpskoj mogu ne{to li~no da u{i}are, a to je
ju koliko je poli- do|e do velikih ot- Poskurica daqe napomiwe da je o politi~koj sceni? u velikoj meri wi-
ti~ki autonomna, pu{tawa. jalovosti opozicije te{ko govoriti - Sasvim je iz- hov ciq, ne zabora-
a koliko ima po- - E, takvu vrstu jer ona, o~igledno, pokazuje zna~aj- vesno da je srpska vqa Qubi{a Raji}.
dr{ku centara mo- socijalnog nezado- nu, gotovo ekvivalentnu, snagu u od- demokratija zrela Sli~no razmi-
}i i izvan zemqe, voqstva mo`e bilo nosu na vladaju}u koaliciju, koju za jedno pro~i- {qa i ^edomir ^u-
ka`e za „Kraguje- ko da iskoristi. Jer, iznutra crpi 17-18 partnera, dr`e- {}ewe, da je mnogo pi}, koji ka`e:
va~ke” Sa{a Mi- jednostavno, qudi }i je sistemom ucene na vlasti. Po- istro{enih ideja, - Znaju}i aktere
leni}, potpre- koji su egzistenci- skurica podvla~i da je opozicija u koncepata i pro- na politi~koj sce-
dsednik regional- jalno ugro`eni, ko- Srbiji jaka, da je u woj najmo}nija grama u politi~- ni, ni{ta se tu ne
ne stranke „Zajed- ji tra`e izlaz, u Srpska napredna stranka, koja ima koj ponudi, a bi promenilo. Mis-
no za [umadiju”. – stawu o~aja spremni realnih izgleda da pobedi na izbo- samim tim i subje- lim, promenilo bi
I jedno od najo- su da prihvate bilo rima. kata – bilo orga- se u tom smislu {to
zbiqnijih pitawa

”
~iju ponudu, ekspli- - Ova opozicija je mnogo druga~i- nizovanih, bilo bi neko ko `eli

”
upravo jeste da li Mileta Posku- citan je ^edomir ja od one iz vremena Slobodana Mi- personalnih – na
^edomir ^upi}: vlast dospeo do we.
oni imaju u poli-
ti~kom `ivotu Sr-
rica: Niti je ^upi}. lo{evi}a, tvrdi Qubi{a Raji}. – politi~koj sceni Ali, ja nemam argu-
Qubi{a Raji}, Nema snagu da do|e na vlast, jer ne Srbije, kategori- Qudi koji su so- menata da bi oni ne-
bije kapacitet da skupo, niti je proma{eno profesor beograd- mo`e da izazove prevremene izbore. ~an je Sa{a Mile- {to mogli da
~uvaju wenu poli- skog Filolo{kog Osim toga, veliko je pitawe da li ni}. – Sigurno je, cijalno ugro`eni u stawu izmene – da bi ne-
ti~ku poziciju od i}i na izbore u vremenu fakulteta, ne sumwa ona uop{te `eli neke prevremene tako|e, da je srp- o~aja mogu prihvatiti {to bilo potpuno
krupnih potresa u da napredwaci mogu izbore u ovom trenutku, jer sve dok skoj demokratiji druga~ije od ovoga.
uobli~avawu me- krize, posebno zbog veli- da kanali{u soci- traje ekonomska kriza, gnev qudi }e potreban apdejt, svakojake ponude Mileta Poskuri-
|unarodnih poli- kih neispuwenih obe}a- jalno nezadovoq- se svaqivati na vlast. Otuda se opo- ali „Zajedno za ca upozorava da je
ti~kih relacija. stvo, po{to su se u ziciji mnogo vi{e isplate izbori [umadiju” to osve`ewe, ohrabrewe vru}a politi~ka jesen pred nama i da
Dakle, ostaje upi- wa sada{we vlasti tome pokazali dosta za godinu-dve, kada kriza dosegne srpske demokratije uop{te ne vidi bi izbori mo`da mogli da razre{e
svoj maksimum, nego sada. sa strane aktuelne srpske opozicije, kqu~na pitawa koja gra|ane mu~e.
Sa{a Mileni} podse}a da su am- ve} upravo sa strane novonastaju}ih - Odista, nit’ je skupo, nit’ je pro-
НЕВЕН ЦВЕТИЋАНИН, САРАДНИК ИНСТИТУТА ДРУШТВЕНИХ НАУКА bicije svake opozicije, pa i ove u politi~kih snaga, koje kroz regio- ma{eno i}i na izbore u vremenu
Srbiji, da do|e na vlast ne samo nalne pokrete, zavi~ajne i lokalne krize u kojem se nalazimo, u vreme-
prirodne nego i politi~ke organi- nu neispuwenih obe}awa kojima se
potpuno politi~- zacije, po~iwu da vlast obilato koristila pre ne{to
Utakmica traje ki legitimne.
Pluralizam demo-
izra`avaju stvarni
zahtev za su{tin-
vi{e od godinu dana – kada su kre-
nuli u izbore. Bilo je tu pomiwano
Sve zavisi od vladaju}e koalicije. Fudbalski re~eno, lopta je tre- kratskog politi~- skim promenama u na stotine hiqada radnih mesta, a
nutno u wenim nogama i od we zavisi koliko }e je prepustiti opo- kog `ivota jeste Srbiji. {engen-vize samo {to nisu stigle.
ziciji i koliko }e im dozvoliti da igraju, budu}i da je Srpska motivisan dru- Qubi{a Raji} a- Nema ni{ta od toga, tvrdi Mileta
napredna stranka dobila veoma mnogo medijskog prostora upravo za- {tveno prihva- postrofira da ni- Poskurica.
hvaquju}i strankama vladaju}e koalicije, koja }e, ukoliko `eli da tqivom ambicijom kakvi izbori ne bi
obnovi svoj mandat ili na neki na~in dobije tu utakmicu, koju su sa- Trezveniji analiti~ari, strana~-
da se osvoji vlast. ni{ta su{tinski ki neanga`ovani, prime}uju da nar-
mi sebi, zapravo, nametnuli od napredwaka, morati da vodi mnogo, promenili, niti bi
mnogo aktivniju, jasniju i odlu~niju politiku. - Za Srbiju je odu trebaju garancije za po{tovawe
mno go te`e pitawe bilo kakva druga~i- finansijske discipline, raciona-
Dakle, zavisi od vladaju}e koalicije koliko }e dozvoliti napred-

”
wacima i Vojislavu Ko{tunici da populisti~kom retorikom na ne- da li ovda{wa de- ja vlada od sada{we lizaciju dr`ave, upla}ivawe u ra-
mokratija jo{ uvek
Qu bi {a Ra ji}: re{ila probleme e-
ki na~in pridobiju za sebe poverewe nezadovoqnih masa. ^ak i ako zne fondove, smawivawe javne
vladaju}a koalicija ne poka`e snagu da se suprotstavi toj napred- mo`e da zadr`i i Nisam siguran da konomskog razvoja i potro{we, obuzdavawe korupcije i
wa~ko-narodwa~koj koaliciji, onda je ipak boqe za ~itav sistem i kontroli{e vlast, finansijske krize. lomqewe wenih krila i zamaha...
stabilnost da i napredwaci artikuli{u nezadovoqstvo, jer u pro- ili su u ve}oj mo- opozicija sada uop{te `e- Jedino bi se, veli, Narodu treba boqi `ivot, a ne jef-
tivnom ono se mo`e izliti na ulice, potpuno izvan institucio- }i u odnosu na o- smenili po mini- tina obe}awa o wemu. Na kraju kraje-
nalnog sistema, i ugroziti ono malo poretka koji smo uspeli da ficijelnu vlast li pre vre me ne iz bore, jer starstvima i doveli va, vreme demagoga i onih koji su u
izgradimo za posledwih sedam-osam godina. I u tom slu~aju svi bi- centri koji nisu se u krizi gnev qudi uvek neke svoje qude. raqama tajkuna i tajkun~i}a mora
smo bili gubitnici, kako politi~ka elita tako i gra|ani, jer bi bi- eksponirani, u ne- - U ovom trenutku pro}i. Ko to ne shvati, upozoravaju,
li ba~eni u potpunu politi~ku neizvesnost. doumici je Sa{a svaquje na vlast ne vidim da postoji bi}e oduvan sa politi~ke scene.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 9. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 5
Привреда
NOVO ZAME[ATEQSTVO U STRAGARIMA

Jo{ jedna firma na istoj adresi

U pozadini propalog ne`eqenih posledica“ nije bila
spremna da interveni{e i na si-
poku{aja da se lu izbaci pedesetak qudi koji su
biv{i radnici i se zabarikadirali u fabrici.
ste~ajni poverioci Intervencija policije izostala
je ne samo zbog onih koji su se po-
izbace iz kruga i peli na krov fabrike, nego i zbog
fabri~kih hala male dece koju su roditeqi dove-
li i kao kordon postavili ispred
„Stragarita“ koje su zakqu~ane fabri~ke kapije.
zauzeli, odr`ana je Posle konsultacija sa nadle-
`nima u Kragujevcu izvr{iteqi
Skup{tina novoos-
Op{tinskog suda su jo{ jednom od-
novanog preduze}a lo`ili izvr{ewe privremene me-
„Prizbest“, koja je re. Sa druge strane kapije radnici
u protestu su kao argumente za{to
pozvala biv{e rad- ne `ele da napuste fabriku nave-
nike da pre|u u novu li da su tra`ili izuze}e izvr-
firmu, na istoj {nog sudije, da ne postoji re{ewe
o izvr{ewu privremene mere, da
adresi nisu oni zakqu~ali fabri~ku ka-
piju i da je to ura|eno po nalogu
rotest nekada{wih
Od nedavno na istoj adresi i
bez imovine egzistira jo{ jedno
preduze}e. Biv{i radnici likvi-
diranog „Prizbesta“ osnovali su
preduze}e sa istim imenom. Pre-
ma re~ima direktora nove firme
Milovana \or|evi}a imovina
fabrike u Stragarima je dr`avna,
a data je na kori{}ewe Mesnoj za-
jednici Stragari.
- U dogovoru sa qudima iz Save-
ta mesne zajednice mo`emo da po-
krenemo proizvodwu i da
uposlimo i na{e kolege iz „Stra-
garita“, koji su otvarawem ste~a-
ja ostali bez posla. Sve je vrlo
jednostavno. Poverioci „Straga-
rita“ nemaju od ~ega da se nami-
re, jer imovine nema, po{to je
ona dr`avna i firma odlazi u li-
kvidaciju. Na toj adresi ostaje sa-
mo novi „Prizbest“ koji zajedno
МОМЧИЛО МИНИЋ, БИВШИ ДИРЕКТОР „СТРАГАРИТА”
Pobile se jetrve preko svekrve
Prvi ~ovek fabrike do odlaska
„Stragarita“ u ste~aj, Mom~ilo Mi-
ni}, koji u Stragarima slovi kao Rodi-
}ev ~ovek, za sve krivi qude iz mesne
zajednice, a posebno biv{eg odbornika
Skup{tine grada Kragujevca Sloboda-
na Milo{evi}a.
- „Stragarit“ nije morao 2007. godi-
ne da ode u ste~aj, ali zbog odnosa qudi
iz mesne zajednice prema preduze}u u
nameri da oni upravqaju firmom na-
stale su nesuglasice koje su dovele do
ste~aja. Radisav Rodi}, koji je ve}in-
ski vlasnik, odnosno najve}i poveri-
lac, u `eqi da se sa~uva fabrika sa
Agencijom za privatizaciju sklopio je
ugovor da dok traje ste~aj mo`e da preduzme reorganizaciju i da

П
ste~ajnog upravnika, odnosno A-
radnika uga{enog
gencije za privatizaciju.
„Prizbesta“ i „Strag-
arita“, koji su, kako Po neobavqenom poslu izvr{i-
tvrde u kragujeva~kom teqi, ve}i broj policajaca i eki-
Op{tinskom sudu, ne- pa kragujeva~ke Hitne pomo}i
ovla{}eno u{li i za- vratili su se u Kragujevac.
poseli krug fabrike i proi- Nova firma sa starim
zvodne hale u Stragarima, u{ao je
u ~etvrtu nedequ.
imenom
Nekoliko puta sudski izvr{i- Koliko zaista ima preduze}a
teqi uz asistenciju policije po- ~ija je adresa Ulica Dragoslava
ku{ali su da sprovedu privre- Jokovi}a broj 4 u Stragarima na-
IZVELI DECU NA BLOKADU
FABRI^KE KAPIJE
menu meru i udaqe biv{e radnike jverovatnije ne znaju ni sami
„Stragarita“ iz kruga preduze}a. Stragarci. Pored likvidiranog
Isto su poku{ali i u utorak, o- „Prizbesta“ i firme u ste~aju
pet bez rezultata. Biv{i radnici „Stragarit“ ~esto se pomiwu
i poverioci u protestu nisu do- kompanije „ABC produkt“, „Ron-
brovoqno hteli da iza|u iz fab- ako“, „Belege“, „ABC kompa-
rike, a policija „zbog mogu}ih ni“...
sa mesnom zajednicom pokre}e
proizvodwu i na taj na~in iz igre
elimini{e sve firme vlasnika
Kurira i Glasa Radisava Rodi}a,
kao {to su „ABC kompani“, „Rona-
ko“ i druge, obja{wava \or|evi}.
Dve skup{tine
Po odlasku izvr{iteqa, poli-
cajaca i ekipe Hitne pomo}i is-
pred ulaza u fabriku ostali su
policajci iz stanice u Stragari-
PREDAJA RE[EWA O SUDSKOJ
PRIVREMENOJ MERI
ma. Oni su dobili zadatak da sa-
~ekaju podne i zakazanu sednicu
Skup{tine poverilaca „Straga-
rita“, koja je trebalo da se odr`i
u upravnoj zgradi preduze}a u ste-
~aju, u krugu fabrike. Jedan broj
~lanova Skup{tine poverilaca
oko 100 qudi radi u fabrici. Ovaj protest, zauzimawe fabrike i
onemogu}avawe da se sprovede ste~aj vodi u pravcu da ova fabri-
ka mo`da ne}e raditi i da }e prazne hale ostati kao spomenik na-
{e gluposti. Moram da ka`em da su ovome dosta kumovali i neke
gradske strukture, a sve po principu „pobile se jetrve preko sve-
krve”. Taj sukob sa poslovnim sistemom ABC rezultirao je upravo
ovim stvarima koje se sada doga|aju u Stragarima, tvrdi Mom~ilo
Mini}.
bio je zabarikadiran u fabrici, ka ste~ajnog upravnika Branka
dok drugi ili nije u~estvovao u o- Peri}a do{li predstavnici A-
vom protestu, ili je van Stragara. gencije za privatizaciju, ~lanovi
Skup{tine poverilaca iz Straga-
ra i predstavnici Radisava Rodi-
}a, ~ija se firma „ABC kompani“
pojavquje kao ubedqivo najve}i
poverilac „Stragarita“. Nakon
ve}awa odustali su od namere da
poku{aju ulazak u krug preduze}a,
a sednica Skup{tine poverilaca
je odlo`ena.
U isto vreme kada je bila zaka-
zana ova, odr`ana je druga sedni-
ca. To je ovoga puta bila
Skup{tina preduze}a „Prizbest“.
Prema re~ima direktora ove
firme Milovana \or|evi}a, od-
lu~eno je da se pozovu svi biv{i
radnici „Stragarita“ da pre|u u
„Prizbest“, kao i da obezbe|ewe
ove firme na sebe preuzme obave-
zu da ~uva kompletnu imovinu fa-
brike u Stragarima, {to
podrazumeva i oko 120 hektara ze-
Pretilo je da do|e do incidenata, mqi{ta.
pa i fizi~kih obra~una, po{to su Tako se zame{ateqstvo u Stra-
zabarikadirani radnici bili re- garima nastavqa, a kada }e na slu-
{eni da qudima van fabarike ne ~aj koji traje skoro deceniju i po
dozvole da u|u u krug i odr`e sed- kona~no biti stavqena ta~ka –
nicu. niko ne zna.
U Stragare su pored povereni- Milutin \EVI]

PREDUZE]E „DIORK” NAPOKON PRIVATIZOVANO

Novi vlasnik pla}a dugove

Firma je prodata vlasniku preduze}a za
proizvodwu obu}e za simboli~nu sumu od
4,2 miliona dinara, ali je on preuzeo
obavezu da namiri dugove od blizu milion
evra
ada je izgledalo da za konfekcijsko preduze}e „Di-
Zbog toga firma tako dugo nije ni mogla da prona|e kup-
ca. Me|u nasle|enim dugovima veliki deo zauzimaju dugo-
vawa prema biv{im radnicima, za neupla}eni radni sta`
i zagarantovane zarade. Milan Trifunovi} ka`e da je do-
prinose za sta` koji su dugovani za tri godine za sve biv-
{e radnike ve} uplatio, a da su ostale neizmirene obaveze
za izostale zarade.
Oko isplate tog dela duga, po mi{qewu novog vlasnika,

К
ork” nema nade da }e na}i zainteresovanog kupca i
svi su ga ve} videli na spisku za otvarawe ste~aja,
ono je na veliko iznena|ewe po~etkom marta ove
godine prodato na aukciji. Kupac ovog preduze}a
je kragujeva~ki preduzetnik Milan Trifunovi}, vlasnik
firme za izradu obu}e „Stefano” koja postoji ve} 20 god-
ina.
Prodajna cena kapitala „Diorka” bila je samo 4,2 mil-
iona dinara, a kupac je preuzeo obavezu da investira u pre-
duze}e 14 miliona dinara. Trifunovi}, koji je na aukciji
bio jedini u~esnik, kupio je preduze}e po ovako niskoj ce-
ni zbog toga {to je istovremeno preuzeo obavezu i da iz-
miri dugove „Diorka” koji, po nezavni~nim informa-
cijama, iznose blizu milion evra.
bi}e velikih te{ko}a, jer je deo biv{ih zaposlenih, ko-
jih je na po~etku privatizacije 2003. godine bilo oko 350,
a nakon tri socijalna programa ostalo wih 12, podneo tu-
`be sudu za namirewe zaostalih plata.
- Po tu`bama za neispla}enu platu od, na primer, 12.000
dinara, tokom nekoliko godina zidane su kamate, pa sada
dug iznosi 80.000 dinara. Radnici koji su podneli tu`be i-
maju svog advokata, a ja sam anga`ovao svog, pa }emo videti
da li mo`emo da na|emo re{ewe, ka`e Trifunovi}.
Biv{i radnici koji nisu anga`ovali advokata za ostva-
rewe svojih prava, osim {to su ~uli da je preduze}e pro-
dato, veoma su lo{e informisani {ta im je do sada
upla}eno, a {ta im se jo{ duguje. Zato su ovih dana, kada su
~uli od kolega da im je povezan sta`, masovno po~eli da o-
kre}u telefon i raspituju se {ta }e biti sa ostatkom du-
ga. Navala poziva je tolika da su sekretarice, kako smo ~u-
li, prestale da podi`u slu{alicu.
Milan Trifunovi} odlu~io je da kupi ovo preduze}e
nakon {to je jedno vreme po ugovoru o zakupu ovde izme-
stio deo proizvodwe. Nakon kupovine firme preuzeo je i
12 preostalih radnika i sada u ovom preduze}u sa jo{ 50
zaposlenih proizvodi obu}u. Tako je „Diork”, {to je skra-
}enica od doma}a industrija ode}e i rubqa Kragujevac,
postao obu}arska firma. M. P.
6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. јул 2009. www.kragujevacke.rs
Привреда
Fabrika ko`e
„Partizan”, koja
godinama nije
radila, posle
povezivawa radnog
sta`a i isplate
otpremnina za
radnike koji su
{trajkovali gla|u,
obnovila
proizvodwi i na
putu je da za najvi{e
godinu dana postane
profitabilna U POGONIMA „PARTIZANA” KONA^NO JE PO^ELO DA SE PROIZVODI

Naravno. Moramo da na|emo

INTERVJU: JOVAN ALEKSI] strate{kog partnera iz inostran-
stva koji }e kontinuirano da od
nas kupuje na{ proizvod. To tre-

Bez mira u ku}i nema posla ba da bude okosnica bitisawa

firme. Sada mislim na potenci-
jalne partnere iz Italije i Rusi-
je. U nekim ranijim vremenima se

”
Разговарао Милутин Ђевић radi i donosi „Mi smo sada „o- govorilo o Turcima kao strate-
profit. Sa {kim partnerima, ali mislim da
prali”, „okupali”, to nije realno, jer oni imaju svo-
osledwih meseci Fab- qudima koji

П
rika za preradu krup-
ne ko`e „Partizan“
bila je u `i`i srpske
javnosti po dugotraj-
nom i iscrpquju}em
{trajku radnika, koji
je, da se nastavio, mogao da ima i
tragi~ne posledice. Radnici ove
firme, ~ija je prva privatizaci-
ja, posle skoro ~etiri godine ne-
rada, poni{tena tra`ili su da
im se uplate doprinosi za penzij-
sko i invalidsko osigurawe i is-
plate otpremnine. Jovan Aleksi},
vlasnik ve}inskog paketa akcija,
iako nije imao obavezu, postigao
je, uz logisti~ku pomo} nadle-
`nih ministarstava, dogovor sa
{trajka~ima, uplatio doprinose
i isplatio zakonom utvr|ene ot-
premnine.
Prema Aleksi}evim re~ima, to
ga je ko{talo 46 miliona dinara,
a firmu su napustila 82 radnika.
Aleksi} je za ve}inski paket ak-
cija kupqen od Akcijskog fonda
platio oko 30.000 evra, koliko je
ulo`eno i u remont ma{ina i
proizvodne opreme. Kupio je i
pet ma{ina iz fabrike ko`e u
Vaqevu, koje su reparirane i sta-
vqene u funkciju.
Na pitawe za{to je na sebe pre-
uzeo obavezu da sada ve} biv{im
radnicima „pove`e“ radni sta` i
isplati otpremnine, iako to nije
morao, odgovara da bez mira u ku-
}i nema proizvodwe i da je, kada
je ulazio u ovaj posao, bio uveren
da Fabrika ko`e mo`e dobro da
{trajkuju
gla|u to, jed-
nostavno, ni-
je bilo mo-
gu}e.
Iz fabri-
ke je oti-
{lo mnogo
radnika.
Da li ona
mo`e da
bude prof-
itabilna i
sa reduko-
vanom rad-
nom sna-
gom?
U ovom trenutku u „Partizanu“
radi 65 qudi, 28 iz stare garni-
ture, koji nisu bili ukqu~eni u
{trajk, a ostalo su novoprimqe-
ni radnici. Da nisam verovao u o-
vaj program i da fabrika mo`e da
donese profit ne bih ovoliko ni
ulo`io u wu, a mnogo je ulo`eno.
Zahvaquju}i tome {to je moja dru-
ga firma, „034 metal industri“,
uslovno re~eno, solventna, mogao
sam da kod poslovnih banaka do-
bijem kredite i taj novac usme-
rim u socijalni program za sada
biv{e radnike „Partizana“. Ra-
~unam da }e ova firma za maksi-
mum godinu dana da „ozdravi” i
dobro radi.
Zbog posledweg {trajka gla|u
firma je bila na lo{em glasu.
Da li se otpo~iwawem proiz-
vodwe vra}a poverewe kupa-
ca?
Negativna kampawa koja je vla-
dala u vreme {trajka polako pro-
lazi samim saznawem qudi iz
bran{e da fabrika ponovo radi.
To je i za wih, kako su rekli, ~udo
nevi|eno. Ispod Save i Dunava
postoji samo jedna fabrika ko`e
koja je opstala - „Partizan“. To je
velika {ansa za ~itavu ovu regiju,
za obu}arsku industriju, koja ka-
ko-tako funkcioni{e. Kupci na-
{e gotove ko`e su obu}ari iz
^a~ka, ]uprije, Ni{a, Para}i-
na...
Ima li interesovawa stranih
kupaca?
Ima. Ovih dana nam po drugi
put dolaze kupci iz Italije. Prvo
smo im poslali uzorke i oni su
bili zadovoqni. Sada dolaze da
sklopimo posao. Komercijalni
direktor najve}e evropske fabri-
ke ko`e iz Rjazawa u Rusiji dola-
„zategli” fabriku i pove-
}ali radnu disciplinu.
Radnici primaju minima-
lac, ali redovno. „Dete” se
rodilo i sada ga u~imo da
hoda, a za godinu dana }e i
da potr~i
zi u Kragujevac 20. jula. Ta fabri-
ka „kvasi“ 200 tona sirove ko`e
dnevno, a mi deset tona. Optimi-
sta sam da }emo sa wima napravi-
ti dobar posao. Zainteresovani
su za na{ poluproizvod „krast“, a
to je ko`a pre farbawa.
Da bismo mogli da odgovorimo
zahtevima kupaca i pove}amo ka-
pacitet fabrike potrebni su o-
zbiqan remont ma{ina i dopuna
opreme.
Fabrika proizvodi i za{tit-
nu opremu. Da li se i tu kupci
vra}aju?
I tu se ide korak po korak. Qu-
di kojima je HTZ oprema potreb-
na, a iz ove su regije, ve} kupuju
od nas za{titne rukavice. Ovu
fabriku je bio toliko lo{ glas da
qudi jednostavno nisu hteli da
rade sa „Partizanom“. Sada se i
to polako mewa. Javili su nam se
qudi iz „Ortopedije” da kupe ko-
`u, a dolazili su i kupci iz [ap-
ca i drugih gradova.
Da li razmi{qate o strate-
{kom partneru?
ju proizvodwu i tu te{ko mo`emo
da pro|emo.
Kako ste uspeli sve ovo da ura-
dite za relativno kratko vre-
me?
Da bi se napravila jedna ovakva
fabrika sa ovim programom i re-
sursima potrebno je najmawe de-
set miliona evra. „Partizan“ je
primer da sa mnogo mawim ulaga-
wima mo`e mnogo da se uradi. Mi
smo sada „oprali“, „okupali“, „za-
tegli“ fabriku i pove}ali radnu
disciplinu. Radnici primaju mi-
nimalac, ali redovno. Prakti~no
smo po~eli od nule. „Dete” se ro-
dilo i sada ga u~imo da hoda, a za
godinu dana }e i da potr~i.
Da li to {to ste ovoga trenutka
najvi{e anga`ovani u „Parti-
zanu“ negativno odra`ava na
va{u drugu firmu „034 metal
industri“?
Ne. Firma je, da tako ka`em, u-
igrana, a radnici uhodani. Moj
sin je tamo, a i ja sam tu u istom
dvori{tu, tako da nema problema.
U ove dve firme sada radi 150 qu-
di. Moram da ka`em da je topio-
nica ovoga meseca dobila
izvanredno velike poruxbine od
300 tona, {to je iznena|uju}e, jer
su do sada poruxbine bile dosta
„tawe“. Produkcija }e u julu, av-
gustu i septembru i}i uzlaznom
linijom. To pokazuje da kriza,
{to se ti~e metalskog kompleksa
koji je stub industrije i razvoja,
polako jewava.

„METAL SISTEMI” GRADE NOVU HALU

Ulagawe od 15 miliona
evra
Nekada{wa fabrika industrijskih la-
reduze}e „Metal sistemi” d.o.o. iz naca „Filip Kqaji}”, sada deo „Metal si-

П Kragujevca na prostoru pogona indu-

strijskih lanaca biv{e fabrike
„Filip Kqaji}”, ~iji je vlasnik postalo
polovinom pro{le godine, gradi novi
proizvodni, skladi{ni i administrativ-
ni poslovni prostor od 32.000 kvadrata u
koji je investirano oko 15 miliona evra.
- Ovo je, bez sumwe, jedna od najve}ih
investicija kada je u pitawu prerada me-
tala, ne samo u Srbiji, nego i u ovom delu
Evrope, koja }e doneti sigurnu budu}nost
na{im zaposlenima i na{im partnerima
sa kojima zajedno doprinosimo ekonom-
skom razvoju Kragujevca i Srbije, ka`e
vlasnik i direktor „Metal sistema” Dra-
goqub Radulovi}.
stema”, do kraja osamdesetih godina bila
je me|u prvih pet proizvo|a~a u svetu, a
izvozila je vi{e od 90 odsto svoje proiz-
vodwe u vrednosti od tridesetak miliona
onda{wih nema~kih maraka godi{we.
Proizvodwa je ve} obnovqena, a rad pu-
nim kapacitetom o~ekuje se od septembra
meseca, po zavr{etku radova na novoj fa-
bri~koj hali.
- Uz na{e dosada{we aktivnosti, pro-
izvodwa industrijskih lanaca otvori}e
nam {irom vrata me|unarodnih tr`i{ta, DRAGOQUB RADULOVI] NA GRADILI[TU
od zapadne Evrope do sredweg istoka, ka`e
direktor Radulovi}. svoje proizvodne i uslu`ne aktivnosti – {ne sisteme i arhitektonsko gra|evinski
Na lokaciji nekada{weg „Filipa Kqa- proizvodwu industrijskih lanaca, fabri- biro.
ji}a” „Metal sistemi” }e objediniti sve ku procesne opreme, transportno skladi- M. P.
www.kragujevacke.rs
Пише Елизабета Јовановић
ru`ansko jezero sve vi{e
Г
podse}a na Srebrno, jedino
mu jo{ fali veliki hotel,
malo vi{e parkirali{ta i
ure|ene pla`e, ali kako su
stvari krenule ne bi ~udi-
lo da i to uskoro nikne.
Preselili se ribolovci, dolaze i
wihovi prijateqi, tu su vikenda{i,
mladi i stari...
Prole}e i leto ba{ su idealni za
masovnu bespravnu gradwu vikendi-
ca, podzi|ivawe obale, postavqawe
pontonskih platformi, kr~ewe {u-
ma, ogra|ivawe do same vode. Jedan
ovda{wi biznismen se javno hvalio
da je na jezeru kupio ~ak i celo os-
trvo, vizionarski predvi|aju}i da
}e Gru`ansko jezero uskoro biti tu-
risti~ka destinacija!
Da sve to nisu samo puste pri~e
li~no smo se uverili obilaskom o-
bale jezera.
Na potezu Golo brdo za nepuna dva
meseca, tik uz vodu, nikle su dve vi-
kendice. Prva, u aprilu, ka`u, pred-
sednika suda iz ^a~ka, a druga nekog
EKSPANZIJA NELEGALNE GRADWE NA GRU@ANSKOM JEZERU
Za dva meseca 30 ku}a
wegovog prijateqa, isto ^a~anina,
koji se ba{kario pod tremom i mo-
trio na nas. Brvnare su dobro ura|e-
ne, s potkrovqem, lakirane, skoro da
iz kreveta mo`e da se zabaci udica.
Malo daqe, na nekih 30 metara od
vode, vidimo radnike koji u`urbano
grabe da zavr{e poprili~no veliku
drvenu vikendicu jednog Kni}ani-
na, mo`da i najve}u niklu blizu vo-
de. On je, ka`u, na privremenom radu
u Rusiji. Radnike je malo omelo ne-
stabilno vreme i u~estala ki{a, i-
na~e bi do sada to bila ku}ica u
cve}u.
Ovde se ne gubi vreme, jer ako Ne-
nad Lukovi} mo`e da izboksuje po-
sle {est godina bespravne gradwe
urbanisti~ku dozvolu za takozvano
„Ribarsko etno selo” od 13 objekata,
{to ne bi i oni tako po~eli.
Invazija platformi
Tu, u blizini, re|aju se i nove
platforme. Neke le`e i na buri}i-
ma. Na wima postavqene stolice, sa-
mo ~ekaju da gazda zasedne i zabaci
udicu. Em je udobno, em se ne gaca po
blatu, a i lak{e je do}i do ve}ih ko-
mada ribe. Drugi u tom kraju su na
{ipovima postavili platforme,
vaqda je to ekolo{ki ~istije.
PONTON DO PONTONA NA BURI]IMA
СЕРВИСНИ ВОДИЧ
Наличја
Na priobaqu Gru`anskog jezera iz dana u dan
grade se novi objekti koji prete da ugroze
snabdevawe Kragujev~ana pija}om vodom,
a nad tom pojavom svi `mure - osim „Vodovoda”
Na delu Golog brda pre mosta iz- Od wega smo ~uli da }e tu najve-
rovatnije da se podigne jo{ sedam
vesni Rade Xip je podzidao obalu, to
isto je u~inio i jedan kwi`ar iz vikendica od kamena. Da se tu ne{to
Kragujevca, ali na drugom, nepri- sprema sami smo se uverili. Grupa
qudi marqivo je kr~ila {umu, jedan
stupa~nijem kraju, da se skloni od o-
~iju javnosti. Svojski je zapeo na je ~ak bio i elegantan u belom ode-
potezu koji je najstrmiji. Raskr~iolu, iako je bilo poprili~no kaqavo.
je {umu, sazidao kamene stepenice, Na parceli do te paqen je korov, pa
pa plato na dva metra od vode, oda-je vatra uni{tila vi{e stabala. Po-
vi{e wih marqivo je radio bageri-
kle mo`e i da peca, ali i da se sun-
~a. Nastavio je daqe da napreduje sta. Kompresorom je razbijao stene
uvis, zalivaju}i kamewe u beton. O-i prokopavao put. ^ujemo kako su se
stavio je i lukove za reflektorska novi „stanovnici” oko jezera dogo-
svetla. Verovatno }e i neki mawi vorili sa me{tanima da im naprave
zidani objekat da uklopi. Kada smo put od 800 metra, da br`e dolaze do
ga pitali za{to toliko ula`e kada obradivih parcela, a oni da lak{e
}e morati da ru{i, rekao je da }e „cirkuli{u” priobaqem.
ako svi budu ru{ili – ru{iti i on. Me|utim, neki su se ogradili,
Qubazno nas je pustio da pro{etamo ~ak i u vodi postavili bodqikavu
wegovim zdawem i ponudio pi}em. `icu, da niko ne mo`e da pri|e, a
neki su jo{ pusti-
li i pse, pa ~ik ne-
POTPORNI ZID UZ OBALU, ko da presko~i.
GRADWA SAMO [TO NIJE PO^ELA Ima takvih slu~a-
jeva i na Belim
stranama, od sta-
rog `uwskog puta
levo, gde je bilo
nemogu}e pri}i.
Malo daqe u
{umarku, koji tek
o~ekuje veliko
spremawe, oka~ena
srpska zastava, kao
da je wome obele-
`ena teritorija.
Ispred smo zate-
kli trojicu vikenda{a. Jedan od
wih je dugo radio u Italiji. Ka`u
da se sprema podizawe 13 novih ob-
jekata samo na tom delu jezera. Tu ar
placa ne ko{ta 1.500 evra, koliko je
u „urbanijim” delovima, gde su bo-
qi prilazi i razvijena infra-
struktura, blizu Lukovi}evog „Etno
sela”. Ipak, pasionirani ribolov-
ci koji su se ve} preselili sa Sre-
brnog jezera ovde ne}e `aliti para
da se dokopaju pozicije koja obe}ava
dobar ulov. ^uli smo i kako je ma-
fija koja je na Srebrnom jezeru iz-
lovila ribu do{la ovde zbog
unosnog biznisa. Spomiwu u razgo-
Четвртак, 9. јул 2009.
TEK PODIGNUTA KU]A UGLEDNOG ^A^ANINA
voru i grupu ribo~uvara iz ^a~ka
koji su od tog posla kupili veliki
tr`ni centar.
Izgleda da ovako masovna nele-
galna gradwa na Gru`anskom jezeru
smeta samo kragujeva~kom „Vodovo-
du”. Kni}ani, na ~ijoj se teritoriji
nalazi jezero, razvoj kraja vide u tu-
rizmu i smatraju da bi zabrana grad-
we i ru{ewe bespravno podignutih
objekata zna~ila ogromnu {tetu.
Bori se samo „Vodovod”
Zvonko Banovi}, direktor za ka-
drove i op{te poslove u „Vodovodu”,
po ko zna koji put ka`e da se radi o
za{ti}enoj zoni gde su zabrawene
bilo kakve aktivnosti. Dodaje da je
voda za pi}e za sada ispravna, ali da
je ovakva gradwa mo`e ugroziti i da
su o tome mnogo puta obavestili sve
nadle`ne institucije.
Posledwi put su 8. maja ove godi-
ne podneli zahtev za preduzimawe
hitnih mera, obavestili gradona-
~elnike Kni}a i Kragujevca da su
tri dana ranije na sudskom ro~i{tu
protiv Nenada Lukovi}a dobili fo-
tokopiju za odobrewe gradwe „etno
sela” od wegovog punomo}nika, {to
predstavqa legalizaciju tog projek-
ta gradwe. O tome su obavestili Re-
SVE vrste geodetskih
usluga
PREMER zemqi{ta
SNIMAWE objekata
SNIMAWE podzemnih
instalacija
Kara|or|eva 19
034-368-555
064 288 45 73
064 150 82 28
КРАГУЈЕВАЧКЕ 7
VIKENDICA KNI]ANINA
KOJI RADI U RUSIJI
publi~ko javno pravobranila{tvo i
tu`ila{tvo.
Hitne mere, 13. maja, tra`ili su
i od vodoprivredne, sanitarne i e-
kolo{ke republi~ke inspekcije, o-
bavestili javnog tu`ioca u Gorwem
Milanovcu, jer su posumwali da bu-
rad od platformi poti~u iz firme
„Zvezda helios”.
Ministarstvo `ivotne sredine
formiralo je tro~lanu komisiju sa
zadatkom da izvr{e kompletnu kon-
trolu i nadzor u vezi s predmetom
„etno ribarskog sela” i o tome sa~i-
ni pisani izve{taj. Na teren je, 16.
maja, izlazila komisija i sada se o-
~ekuje wihovo re{ewe. Me|utim,
ono }e se odnositi samo na „etno se-
lo”, koje je, posle {est godina grad-
we fakti~ki legalizovano, a
„Vodovod” insistira da se poru{e i
svi drugi bespravno izgra|eni ob-
jekti, zbog ~ega je, jo{ od 2007. godi-
ne, pokrenuo niz sudskih sporova.
Ka`u da ne}e odustati, jer je re~ o
o~iglednom kr{ewu Zakona i Pra-
vilnika o zonama sanitarne za{ti-
te i da je interes pojedinaca
stavqen ispred `ivotnih interesa
preko 300.000 gra|ana, koji su, i pu-
tem samodoprinosa, finansirali
izgradwu gru`anske akumulacije.
8 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. јул 2009. www.kragujevacke.rs
Друштво
Пише Марија Обреновић SMENA NA PRAVNOM FAKULTETU
Dr Stanko Bejatovi}

Д
pro{le srede je „od-
stupio” sa mesta de-
kana Pravnog fakul-
teta u Kragujevcu. Dan
kasnije Savet ovog
fakulteta doneo je od-
luku da se za vr{ioca du`nosti, do
Indeksovac u vru}oj st Dr Stanko Bejatovi} pro{le srede je „odstupio”
izbora novog dekana, postavi dr
Predrag Stojanovi}, profesor na
sa mesta dekana, a dan kasnije Savet ovog
predmetu javne finansije i fi- fakulteta doneo je odluku da se za vr{ioca
nansijsko pravo.
Uo~i sednice Saveta, na kojoj je du`nosti postavi dr Predrag Stojanovi}
profesor optu`en u aferi indeks
izabran za v.d. dekana, ostavku na „pro~itati” da su ostavke usledile drugi profesor obavqaju vaqano
~lanstvo u ovom telu dao je profe- po{to je situacija na Pravnom svoje du`nosti vezane za fakultet.
sor Zoran Powavi}. Dr Stojanovi} fakultetu izgleda „izmakla kon- Jedna od teza je i ta da je biv{i
je izabran, formalno gledano bez troli”. dekan dao ostavku isprovociran
protivqewa i jednog ~lana Saveta. - Mada je fakultet polako po~eo situacijom u kojoj ga ve}ina kolega
Dr Sne`ana Sokovi} i dr Bra- da se konsoliduje, do{ao je trenu- nije podr`ala, kao i ~iwenicom da
nislav Simonovi} uzdr`ali su se tak kada mi se u~inilo da stvari ne ubudu}e ne}e imati ve}insku
od glasawa. idu u `eqenom pravcu i ne `elim podr{ku svojih kolega za bilo koju
Me|utim, ovo dvoje profesora je da preuzmem odgovornost za daqu odluku.
tik nakon zavr{etka sednice pod- sudbinu fakulteta. Ako sam - Nagla{avam da od profesora
nelo ostavke – dr Sokovi} na mesto pogre{io, vreme }e pokazati, a Bejatovi}a niko nije tra`io os-
predsednika Saveta i ~lanstvo u ve}ina neka vodi kolektiv onako tavku, niti je tra`io wegovu smenu.
Savetu, a dr Simonovi} na sve kako smatra da je najboqe, rekao je Ostavku je dao sam, bez
funkcije, osim naravno pre- dr Powavi}. obrazlo`ewa, ~ak se nije pojavio
dava~ku. PREDRAG STOJANOVI] (U SREDINI) SA OPTU@ENIM KOLEGAMA Pored obrazlo`ewa „uvijenih u ni na primopredaji du`nosti,
U SMEDEREVSKOM SUDU oblande”, ~iwenica da je ostavka ka`e dr Stojanovi}.
Epidemija „li~nih ~inova”
dekana i ~etvoro profesora usle- Ostavka je, po wegovim re~ima,
Uprkos spekulisawima javnosti su se mogla ~uti mawe vi{e jednom beogradskom dnevniku. Pro- dila nakon sednice nastavno nau- data pre rasprave po ta~kama
da su eto „divqi isterali pitome”, nemu{ta obrazlo`ewa. fesorka Sokovi} prokomentari- ~nog ve}a podgrejala je sumwe ~ar- dnevnog reda. Tada{wi dekan Beja-
odnosno „indeksovci” uspeli da - Svaka ostavka, pa i moja, pred- sala je „da je to prirodno, jer novi {ije da je uzrok „karambola” imen- tovi} je na sednici nastavno
„posmewuju” neukaqane profesore, stavqa li~ni ~in i pravo svakog dekan verovatno `eli da sastavi i ovawe dr Ivana ^ukalovi}a za nau~nog ve}a u sredu predlo`io
o konkretnim razlozima za ostavke ~oveka. Ja sam to pravo u ovom mo- novi tim“. sudiju Ustavnog suda Kosova. Navo- dnevni red za koji je glasalo 14
niko od ~etvoro profesora nije mentu iskoristio, i to je sve {to Jedino se iz izjave dr Zorana dno, dr Bejatovi} na toj sednici ~lanova. Pojedini profesori su
`eleo javno da govori. U medijima mogu da ka`em, rekao je Bejatovi} Powavi}a moglo izme|u redova nije dobio podr{ku nastavno nau~- tra`ili dopunu dnevnog reda.
nog ve}a za izbacivawe ^ukalovi}a
sa fakulteta koje je u medijima u STANKO BEJATOVI]
ПРОМЕНЕ КАО НА ТРАЦИ vi{e navrata najavqivano.
Dr Predrag Stojanovi}, sada{-
wi dekan Pravnog, me|utim, tvrdi
pri~alo da je dr Pala~- trovi}. Bataveqi} se, u suprotno.
Tre}i dekan za dve godine kovi} bila nezadovoqna me|uvremenu, ipak vratio - Profesor Bejatovi} podneo je
situacijom na fakultetu u nastavu, dok je dr Dra- ostavku pre nego {to je uop{te
Po izbijawu afere „In- nije uspela da „sastavi” nakon povratka profe- gana Petrovi} dobila po~elo razmatrawe po ta~kama
deks” ni jedan dekan ni godinu dana. U febru- sora optu`enih u okviru posao na beogradskom In- dnevnog reda. Pri tom, profesor
Pravnog fakulteta nije aru 2008. godine zvani~no afere „Indeks”. stitutu za uporedno pra- ^ukalovi} uop{te nije bio tema
uspeo da izdr`i pun man- je potvr|ena wena ostavka Za vr{ioca du`nosti, a vo. Pravni se ponovo rasprave.
dat. Nakon {to je u febru- koju je, kako je sama tada nedugo zatim i za dekana, na{ao na naslovnim stra-
aru 2007. godine Sveto rekla, podnela dva meseca izabran je dr Stanko Beja- nama zbog izbora profe- Dekan bez podr{ke
Puri} uhap{en, zajedno ranije. tovi}. Za wegovog mandata, sora Ivana ^ukalovi}a na
sa desetak profesora ovog @ena koja u akademskoj odnosno 1. oktobra pro- mesto sudije Ustavnog suda Ina~e za Prvani fakultet Us-
fakulteta, zamenila ga je i {iroj javnosti slovi za {le godine, 19 meseci na- Kosova. Dekan Bejatovi} tavno sud Kosova kao institucija je
dr Sne`ana Sokovi}, jednog od najuglednijih kon hap{ewa „indekso- najavqivao je udaqavawe potpuno irelevantan, kao i to ~ime
dodu{e samo kao vr{ilac nastavnika svoju ostavku vci” su se vratili u nas- profesora ^ukalovi}a sa se profesor ^ukalovi} bavi u svoje
du`nosti. tada nije `elela da obra- tavu. Samo dvoje profeora fakulteta, ali je epilog slobodno vreme, ka`e dr Sto-
Zatim je u maju na ovo zla`e. Iako se i u ovom „izvisilo” je za radno pri~e druga~iji. janovi}, napomiwu}i pri tom da o
mesto izabrana dr Du{ica slu~aju radilo o „li~nom mesto – dr Dragan Bata- bilo kakvom otkazu nema pomena
Pala~kovi}, ali ni ona ~inu”, nezvani~no se veqi} i dr Dragana Pe- sve dok dr ^ukalovi} ili bilo koji

NEZAPOSLENOST „TERA” MLADE IZ SRBIJE

Filozof kamionxija u Americi

Polovina mladih i daqe
razmi{qa o odlasku iz
zemqe, a oni koji su se
odlu~ili na taj korak
koriste razne na~ine, od
programa za studente do
prekookeanskih brodova
Пише Никола Стефановић
i{~ekivawu ukidawa
prijateqa i kolega, oti{ao u svaki drugi student, a da se na
Ameriku, ali su, ve} po taj korak naj~e{}e odlu~uju
dolasku, stvari krenule starije generacije studenata,
pogre{nim putem. dok se mla|i, nenaviknuti na
- Re~eno nam je da }emo do- rad i oni koji dolaze iz fi-
biti posao na Floridi na nansijski dobrostoje}ih po-
prodaji daski za surfovawe, rodica, uglavnom br`e-boqe
ali su nas ostavili na sat vra}aju.
vremena vo`we od Wu Xerzija Dejan A. iz Aran|elovca
u nekoj zabiti. Morali smo tu tako|e je napustio studije u
po ugovoru da radimo mesec Beogradu i odva`io se na put
dana, a onda smo dali otkaz i u SAD. I{ao je dve godine za
oti{li u Wujork, gde smo redom, radio kao spasilac na
neko vreme bili bez posla, pa bazenima, da bi ga put preko

У
viznog re`ima, kojim bi
se, pre svih, mladima
otvorila mogu}nost da
obi|u i upoznaju Evropu,
studentima iz Srbije ve}
godinama se nudi mo-
gu}nost da odu u Sjediwene Ame-
ri~ke Dr`ave, zahvaquju}i pro-
gramu „Vork end travel”. Na ovaj
na~in, mnogi studenti koji nikad
nisu pre{li granice svoje zemqe
mogu to u~initi, a uz put ne{to i
zaraditi.
[ansu da obi|e „obe}anu zemqu”
iskoristio je i Kragujev~anin R.
A., koji u SAD boravi ve} vi{e od
godinu dana i ne bi da se vra}a.
- Ostalo mi je jo{ pet ispita do
kraja na Filozofskom fakultetu u
Novom Sadu i voleo bih da
zavr{im studije, ali ukoliko
budem mogao da ostanem u SAD
radije }u ostati, ka`e ovaj mladi}.
On je posredstvom jedne pri-
vatne agencije, sa jo{ nekoliko
kasnije radili kao do-
stavqa~i, gra|evinci, pro-
davali karte u zabavnim
parkovima, da bismo kona~no
skupili dovoqno da odemo na
Floridu, gde smo po~eli da
vozimo turiste rik{om i
time se bavimo ve} sedam
meseci.
Rade mnogo i na „crno”
Prvih mesec dana na
Floridi hranili smo se
samo jajima, dva obroka po
tri jaja. Ina~e, za ovih 14 meseci
susreo sam mnogo na{ih studenata
koji su do{li na isti na~in i
mogu re}i da 60 odsto wih prolazi
kroz sli~ne probleme. Rade}i na
Floridi, susreo sam i neke na{e
qude koji su se zaposlili na ve-
likim turisti~kim brodovima, pa
kad brodovi pristanu, oni jednos-
tavno si|u i ostanu u SAD ili
nekoj drugoj zemqi.
NA[I STUDENTI U FILADELFIJI
Da bi oti{ao u Ameriku R.A. je tati trajno, u suprotnom }u raditi
uzajmio novac od zelena{a, koji je da {to vi{e zaradim i obi|em
uspeo da vrati rade}i i po 13 sati SAD, s obzirom da mi sledi trajna
dnevno, a pri tom jo{ hiqadu i po zabrana ulaska u zemqu, kao i svim
dolara pride je poslao rodite- ~lanovima moje porodice. Neko-
qima. liko puta sam pomislio da se vra-
- Stekao sam voza~ku dozvolu, a tim, ali su me prijateqi u Srbiji
uskoro pola`em za voza~a kamiona. sa kojima sam u kontaktu saveto-
Ukoliko mi bude po{lo za rukom da vali da ostanem jer posla nema, a
`enidbom sa dr`avqankom SAD plate su mizerne. On isti~e da
nekako do|em do papira onda }u os- mnogi ostaju „na crno”, gotovo
poznanstva koje je stekao
odveo u renomiranu aviokom-
paniju jedne arapske zemqe,
gde sada radi kao stjuard.
Kako ka`e, po dobijawu
ponude dugo se premi{qao,
jer je `eleo da zavr{i studije
i zaposli se u Srbiji.
- Ponu|en mi je ugovor na
tri godine, uz jedan jedini
uslov - da za to vreme ne smem
da stupim u brak. Dugo sam
razmi{qao i kona~no pre-
lomio da odem. Obezbe|en mi
je sme{taj u luksuznim svetskim
hotelima, mese~na plata je oko
2.500 evra, a zavisno od sati
letewa i vi{a, uslovi su fan-
tasti~ni i ve} sam obi{ao pola
sveta. Da budem iskren, tek kad sam
oti{ao shvatio sam, na`alost, u
kakvoj zemqi `ivimo. I daqe mi je
plan da zaradim dovoqno da bih
mogao, po povratku u Srbiju, da
pokrenem neki posao, ali ako do-
www.kragujevacke.rs
olici
SNE@ANA•SOKOVI]
- Dopuna se, izme|u ostalog, sas-
tojala i u tome da se izaberu novi
predstavnici u Savetu Unive-
rziteta. Naime, sada{wi pred-
stavnici dr Radovan Vukadinovi}
i dr Dragica @ivojinovi} nisu se
pojavili na glasawu za izbor novog
rektora iako je na{ fakultet
podr`ao dr Slobodana Arseni-
jevi}a kao kandidata. Za
uvr{}ivawe izbora novih pred-
stavnika u dnevni red glasalo je 12
profesora, ka`e novi dekan.
Nastavno nau~no ve}e se u tom
momentu na{lo u pat poziciji
po{to ni dekanov predlog a ni dop-
una dnevnog reda nisu dobili
ve}inu glasova. Dekan je nakon toga
podneo ostavku.
Ve} sutradan okupio se Savet
Pravnog fakulteta i na sednici je
dr Predrag Stojanovi} izabran za
~elnika Pravnog fakulteta, nar-
avno do izbora novog dekana.
- Prihvatio sam funkciju koju u
ovom momentu niko nije `eleo da
prihvati. Mogu da ka`em jedino to
da }u raditi u okviru zakona i
statuta. U skladu sa tim ve} u
ponedeqak sam svim {efovima
katedri poslao Odluku o Sve u svemu, Pravni fakultet
pokretawu pripremnih aktivnosti
za izbor dekana. Pri tom napomi-
bijem ponudu da produ`im ugovor
opet }u morati dobro da razmis-
lim ukoliko za tri godine u Srbiji
ne bude boqa ekonomska klima.
Nekoliko mojih prijateqa ve} je
oti{lo, a jedan od wih, pilot po
profesiji, studije je zavr{io u
roku sa prose~nom ocenom 9, pa se
prekvalifikovao za elektri~ara,
uzajmio novac i oti{ao „na crno”
na Novi Zeland.
Oti}i ili ostati
Dragana \or|evi} iz turisti~ke
agencije „Presti` plus turs”, koja
u svojoj ponudi ve} tri godine ima
i program „Vork end travel” u SAD,
isti~e da se ne mo`e tek tako oti}i
u Sjediwene Dr`ave i da za stu-
dente mora biti obezbe|en posao, u
suprotnom ambasada ove dr`ave ne
odobrava vize studentima. [to se
ti~e studenata kojima je istekla
viza, a koji su nastavili svoj bo-
ravak ilegalno, ona potvr|uje da
ima i tih slu~ajeva, ali i da je re~
o poverqivim informacijama koje
se prosle|uju ambasadi SAD.
Najava evropske komisije da }e
uputiti predlog Savetu EU za uki-
dawe viznog re`ima gra|anima Sr-
bije od 1. januara 2010. neminovno
pokre}e pitawe da li }e to dovesti
do novog talasa odlazaka mladih u
pe~albu.
- Takvo razmi{qawe vodi
zakqu~ku da treba zabraniti mla-
dima odlazak iz zemqe i nije do-
bronamerno. Stavqawe Srbije na
belu [engen listu je ne{to najpoz-
itivnije {to se mo`e dogoditi.
Za{to bi studenti rizikovali
tra`ewem zaposlewa van zemqe u
trenutku kada u Evropi vlada kriza
i raste nezaposlenost – isti~u u
Ministarstvu nauke. - Zbog toga i
Четвртак, 9. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 9
Друштво
ФАКУЛТЕТЕ ДОБИО
АКРЕДИТАЦИЈУ
Akt upozorewa
ostao
Dan nakon izbora dr Predraga
Stojanovi}a za vr{ioca
du`nosti dekana, Pravni
fakultet dobio je akreditaciju.
Komisija za proveru kvaliteta
akreditovala je sva tri studi-
jska programa, ali je sam
fakultet kao ustanova dobio
akt upozorewa.
Nezvani~no se mo`e ~uti da
je razlog tome ono {to je za
„Kragujeva~ke” ranije pomi-
wala dr Vera Vuj~i}, zamenica
predsednika Komisije. Naime,
zajedno sa akreditacijom os-
novnih, master i doktorskih
studija Pravnom je upu}en akt
upozorewa zbog segmenta
samovrednovawa koji je, tako|e,
osnov za dobijawe akreditacije.
Pravni se, {to je i bila za-
merka pojedinih ~lanova
komisije, u ovom segmentu ni
jednom re~ju nije osvrnuo na
aferu „Indeks”, koju su poje-
dini ~lanovi Komisije oce-
nili kao veliki udar na
akademsku javnost.
Fakultetu je navodno os-
tavqen rok od sedam dana da
poboq{a ovaj standard.
Ina~e, komisija nije imala
nikave primedbe na same studi-
jske programe fakulteta. Dr
Slobodan Arsenijevi}, predse-
dnik Komisije i budu}i rektor
Univerziteta u Kragujevcu oce-
nio je programe Pravnog kao
odli~ne, a sam fakultet kao
drugi, odmah iza Beogradskog
Pravnog fakulteta.
wem da fakultet trenutno ima sve
inokosne i kolektivne organe
potrebne za funkcionisawe. Sam
Savet fakulteta ima kvorum za rad
bez obzira na ostavke troje profe-
sora. Wihova mesta niko nije za-
uzeo ve} }e novi ~lanovi biti
izabrani prema proceduri, ka`e
dr Stojanovi}.
ima rok od {est meseci da izabere
novog dekana.
ne o~ekujemo veliki odliv, a {to
se ti~e studenata koji ostaju ile-
galno u SAD, re~ je o zanemarqivom
broju i to se ne mo`e koristiti kao
reprezentativni uzorak.
Programski direktor CeSID-a
\or|e Vukovi} smatra da sve ~e{}e
pri~e koje se mogu ~uti me|u
mladima tipa „samo da se otvore
granice, pa da odem”, ne}e rezulto-
vati i stvarnim odlaskom, ali da
daqi odliv najtalentovanijih
treba o~ekivati:
- Istra`ivawa pokazuju da kod
mladih vlada ose}aj nezadovoqstva
i odsustva mogu}nosti da uti~u na
promene, me|utim, te pri~e da }e
oti}i iz zemqe naj~e{}e se svode
na pretwe praznom pu{kom, jer
uistinu je mali broj onih koji su
stvarno radili na tome i pre-
duzeli konkretne korake. Veliki
odliv radno sposobnog stanov-
ni{tva, ponajvi{e mladih, ne o~e-
kujem, ali {to se ti~e na{ih vrh-
unskih i potencijalnih stru~waka
- to je ne{to {to }e te{ko mo}i da
se spre~i, jer tamo imaju mnogo
boqe uslove za usavr{avawe –
isti~e Vukovi}.
Po re~ima Vladimira Ili}a,
direktora Nacionalne slu`be za
zapo{qavawe, u Srbiji je trenutno
stopa nezaposlenosti mladih 40
odsto, no ta brojka nije realna jer
mnogi rade „na crno”. S druge
strane, gostuju}i proletos na
beogradskom Fakultetu politi~kih
nauka, ministar ekonomije i re-
gionalnog razvoja Mla|an Dinki}
je istakao da je brojka mladih koji
`ele da napuste Srbiju smawena sa
dve tre}ine iz 90-ih na polovinu,
{to je i daqe alarmantno, a da je
glavni razlog takvog raspolo`ewa
upravo nezaposlenost.
10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. јул 2009.
SAHRAWIVAWE KAO VELIKI PORODI^NI TRO[AK
Na veresiju, ako ne
padne na kosti
Dovitqivost siroma-
{nih mora da se pokazu-
je i u te{kim trenucima
opro{taja od bliskih.
Ekstremni slu~aj je po-
kopavawe pokojnika u
porodi~nom dvori{tu,
ali neki drugi na~ini
koji iziskuju mawe po-
grebnih tro{kova i te
kako su prisutni
Пише Јаворка Станојевић
a{ narod ka`e da mora
Н
jedino da se umre. Uz
to, me|utim onaj ko u-
mre mora da bude sa-
hrawen. Dobro je kad
ima ko, a jo{ boqe kad
ima gde. Jer, ako pokoj-
nik na vreme nije obezbedio grob-
no mesto i ostavio koji dinar za
ne daj Bo`e, mo`e se desiti, kao
nedavno u nasequ Bresnica, da fa-
milija zbog krajwe oskudice poku-
{a da ga pokopa u dvori{tu.
Ovaj doga|aj, zbog ~ije bizarno-
sti je Kragujevac jo{ jednom dobio
zavidno mesto u medijima, otvorio
je brojna pitawa i dao prostora za
razli~ite komentare. Iako je ve-
}ina na{la razumevawe za poro-
dicu, bilo je i onih koji su
smatrali da su ro|aci morali ma-
lo vi{e da se potrude da pokojni-
ka dostojnije sahrane. ^ula su se i
pitawa kako je grad dozvolio da
qudi do|u u tako o~ajnu situaciju?
Hiqadu evra - minimum
Sve to nateralo je mnoge da na-
prave ra~unicu koliko para treba
imati da bi se dostojno ispratio
preminuli ~lan porodice.
Ova matematika zavisi od mno-
go faktora. Najva`nija je dubina
xepa, jer, kao i u `ivotu, ni u
smrti nisu svi jednaki. Oni koji
imaju samo grobnicu od najsku-
pqeg materijala u „aleji” na Boz-
manu pla}aju blizu
milion dinara
(980.000). Uz takvu
ve~nu ku}u ide i
kov~eg od 140 hiqa-
da. Rodbina ne {te-
di ni na ostaloj
opremi i hrani ko-
ja se slu`i na po-
menima.
Nema sumwe da
bi ve}ina `elela
tako, ili bar sli~-
no, da pokopa svoje
najbli`e. @ivot
”
ih, na `alost, suo-
Dra gan Ra do vi},
~ava sa realno{}u
u kojoj je i za mnogo direktor Gradskih kosti”, {to fa-
skromniju sahranu
~esto nemogu}e „za- grobqa: Grobna mesta mogu lak{ava pla}a-
tvoriti finansij-
se platiti u ratama ili vim re~ima, i
sku konstrukciju”.
Na jedinom ak- kreditom kod banke, a naj- grobna mesta se
tivnom kragujeva~-
kom grobqu „Boz- bitnije je da niko nije, ni- tri rate, karti-
man” jedno grobno
mesto, u zavisnosti ti }e ostati nesahrawen
od materijala od
koga je ura|en opseg, treba platiti
izme|u 57 i 68 hiqada dinara. Na-
jjeftinije dvogrobno, ura|eno od
betona i ve{ta~kog kamena, ko{ta
74, a najskupqe, sa opsegom od „ro-
ken-blek” kamena, 140 hiqada di-
nara. Za grobnice van „aleje” treba
izdvojiti izme|u 260 i 555 hiqa-
da, dok one u blizini crkve ko{ta-
ju od 480 pa do pomenutih 980
hiqada dinara.
Za najskromniji kov~eg treba
pripremiti sedam i po, a za naj-
skupqi 140 hiqada dinara. Krst
ili piramida ko{taju hiqadu, a za
standardnu opremu, takozvani po-
Друштво
SEOSKA GROBQA POSTAJU TESNA ZBOG POKOJNIKA „POVRATNIKA”
krov, treba izdvojiti oko pet hi-
qada. Tro{kovi sahrane, u koje u-
lazi kori{}ewe kapele, prevoz do
grobnog mesta i ostale usluge gro-
bqa, za sve su isti i iznese 9.000
dinara. Ovom tro{kovima treba
dodati jo{ pet i po hiqada za iz-
najmqivawe sale za pomen i naj-
mawe 50 evra za sve{tenika.
Hrana i pi}e, koji se kod nas re-
dovno slu`e u ovakvim prilikama,
tako|e su bitna stavka na koju rod-
bina mora ra~unati prote`u}i se
prema guberu.
Kada se sve sabere te{ko je pro-
}i bez hiqadu evra. Ovoliko para
na gomili nema mnogo Kragujev~a-
na, pa je dovijawe redovna poja-
va.
Penzioneri su u ne{to povoq-
nijem polo`aju, jer im Gradska
grobqa uz kupqeno grobno mesto o-
bezbe|uju i kompletnu sahranu do
iznosa od 32.560 dinara, {to po-
sle ovo preduze}e napla}uje od
fonda PIO. Sve preko ove sume, a
to podrazumeva
malo luksuzniju
opremu, dopla}u-
je rodbina. Druga
pogodnost na koju
mogu ra~unati
ro|aci preminu-
log je da se pla-
}awe vr{i posle
sahrane. Direk-
tor Gradskog gro-
bqa Dragan Rado-
vi} obja{wava da
je ova olak{ica
uvedena zbog na-
{eg obi~aja da se
daje novac „na
miliji dosta o-
we. Prema wego-
mogu platiti na
com ili pomo}u
kredita kod bilo
koje banke, pa ni
to ne bi trebalo da bude veliki
problem.
- ^ak i ako su nekome sve ove mo-
gu}nosti nedostupne, nalazimo
na~in da obavimo sahranu. Najbit-
nije je da niko nije, niti }e osta-
ti nesahrawen. Na „Bozmanu”
postoji socijalna parcela u kojoj
sahrawujemo socijalne slu~ajeve,
~ije sahrawivawe pla}a grad, pa
ako neko ne mo`e da plati sahra-
nu svog ~lana porodice sahrani-
}emo ga u tom delu, ali ne}emo
dozvoliti da qudi kopaju rake po
dvori{tima. Odgovorno tvrdim da
bismo na{li neko re{ewe i za po-
Узгреднице
kojnika iz Bresnice, o kome su no-
vine pisale, samo da je neko od fa-
milije do{ao kod mene, ka`e
Radovi}.
Biznis po selima
Pored pogodnosti koje nude
Gradska grobqa, gra|ani su se do-
setili da im je ipak mnogo jefti-
nije da svoje bli`we pokopaju na
po~ivali{tima predaka u okol-
nim selima. Tamo, gde je grobno
mesto tradicionalno besplatno,
svaka porodica zauzima onoliko
mesta koliko ~lanova porodice
planira da sahrani. Me|utim, po-
sledwih godina i seoska grobqa
postaju pretesna, jer se sve vi{e
potomaka davno oti{lih me{tana
prise}a svojih korena, ne bi li
smawili tro{kove sahrane. Na
ova ve~na po~ivali{ta ne retko se
sahrawuju i me{tanima neznani
srodnici bogzna ~iji i bogzna oda-
kle. Zbog takve „navalice”, ve{ti
seqaci ~ije se wive grani~e sa
grobqima razvili su, dodu{e ne-
legalan, biznis prodaje parcela za
sahrawivawe. Cene su znatno ni`e
nego na „Bozmanu” - kre}u se sto-
tinak evra, pa biznis cveta.
Sahrawivawe onih koji nemaju
srodnike ili ~ija familija „di-
vqu parcelu” ne mo`e da plati,
pada na teret Skup{tine grada.
Iako su kriterijumi strogi i
propisuju da pravo na sahranu o
tro{ku gradske kase imaju samo
korisnici materijalne pomo}i,
osobe sme{tene u ustanovu soci-
jalne za{tite i oni koji nemaju za-
konske obveznike izdr`avawa,
grad je u 2008. sahranio 56 umrlih
sugra|ana i za te svrhe izdvojio
blizu 800 hiqada dinara. Od po-
~etka 2009. Centar za socijalni
rad je sahranio 10 umrlih Kragu-
jev~ana, a Skup{tina grada im je
za to platila 400.000 dinara.
Ove brojke same po sebi dosta
kazuju, ali i bez wih svi znaju da
gubitak dragog ~lana porodice, uz
bol, donosi i veliku glavoboqu
oko finansija.
Ako je za utehu, zbog sli~nih
problema pate i stanovnici mno-
go razvijenijih zemaqa. Tako stra-
na {tampa naveliko pi{e o
ulasku u „modu” takozvanih ano-
nimnih sahrana, gde se, zbog krize
i nema{tine, pokojnici sahrawu-
ju tajno, u prisustvu samo najbli-
`ih ~lanova porodice.
Kod nas se jo{ uvek neguje obi-
~aj dostojnog opro{taja sa umr-
lim, ali ako raskorak izme|u
standarda i cena pogrebnih usluga
nastavi da raste, nije nemogu}e da
sahrawivawa po dvori{tima i
wivama postanu redovna pojava.
www.kragujevacke.rs
Telegrami
vi{estruko skupqi
Slawe telegrama u Srbiji je od pro{le nedeqe vi{e nego petostruko
skupqe. Dosada{wa cena za telegram do 800 re~i bila je 38,54 dinara
sa PDV-om. Nova cena je pove}ana na 204,40 dinara plus porez na do-
datu vrednost.
Telegrami za inostranstvo napla}uju se po re~i. Za Republiku
Srpsku i Crnu Goru jedna re~ ko{ta 15,59 dinara, dok za ostale
zemqe iznosi 64,90 dinara.
Zanimqivo je da se kao re~ napla}uju i potpis po{iqaoca i
adresa primaoca. M. O.
Eko-bus na Univerzijadi
I Kragujevac zah-
vaquju}i pre-
vozni~koj firmi
„Vulovi} trans-
port” ima svog
predstavnika na
25. Univerzijadi u
Beogradu. Re~ je o
prvom srpskom
niskopodnom
ekolo{kom auto-
busu namewenom
gradskom
saobra}aju koje se
koristi za prevoz
sportista od uni-
verzitetskog
naseqa Belvil na
Novom Beogradu do restorana i borili{ta.
Pro{log petka autobus na prirodni gas „Vulovi} transporta” i
zvani~no je promovisan na Univerzijadi. Niskopodni eko prvenac
novinarima je predstavio Sa{a Milojevi}, tehni~ki direktor
kragujeva~kog preduze}a.
- Proizvodwa novog autobusa po~ela je u ciqu o~uvawa `ivotne
sredine i zdravqa qudi, jer je emisija {tetnih gasova kod wega pre-
polovqena. Autobus je rezultat konstruktorske i nau~ne saradwe
stru~nog tima „Vulovi}” transporta i stranog partnera poznate
fabrike „MAZ” iz beloruskog grada Minska, naglasio je on.
Ina~e, eko vozilo ve} je pro{lo sve provere na ulicama Beograda,
Novog Sada i Ni{a i u~estvovalo na me|unarodnim sajmovima
vozila gradskog saobra}aja u Be~u i Zagrebu.
- Kuriozitet je da je vozilo na relaciji Beograd - Zagreb
potro{ilo gorivo u vrednosti od samo 34 evra, istakao je Milojevi}
koji i bio na ~elu konstruktorskog tima „Vulovi} transporta”.
Posle „probe” na Univerzijadi stru~waci iz „Vulovi} trans-
porta” okrenu}e se doma}em ali i tr`i{tu Belorusije, Rusije i
Kazahstana, a iz wihovog glavnog grada Alma Ate za probu je naru~eno
deset ovakvih vozila. Z. M.
Otvoren modni studio Vejt
Modni studio „Vejt”,
koji }e
Kragujev~anima ponu-
diti novi koncept
odevawa, otvoren je
pro{log petka. Ot-
varawe je dodu{e bilo
samo radno i uz pris-
ustvo najbli`ih
poslovnih saradnika,
dok se prava „`urka”,
uz crveni tepih i
{ampawac, o~ekuje u
septembru.
Me|utim, po
re~ima Jorgosa Evangelisa, vlasnika kreativnog studija „Vejt”,
firma ve} po~iwe da radi punom parom i otvorena je za sve potenci-
jalne klijente i saradnike. Jednom od wih, \or|u Stojanovi}u, vlas-
niku firme „Ran komerc”, vlasnik „Vejta” prigodnim poklonom
izrazio je zahvalnost ve} na samoj ceremoniji otvarawa.
Otvarawe ovog jedinstvenog studija ulep{ali su i slatki glasi}i
~lanova hora „Amadeus”, ina~e promotera novootvorenog kreativnig
studija u ~ijim }e kreacijama ovi mali{ani ubudu}e nastupati.
Ina~e, ovaj studio, koji se nalazi u Kopaoni~koj 1, namewen je ne
samo dizajnerima tekstila ve} i slikarima, arhitektama, svima koji
se bave umetni~kim zanatima, ali }e tu biti mesta i za perfor-
manse, izlo`be, tematske ve~eri, pa i koncerte. M. O.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 9. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 11
Друштво

Startuje Radio Zlatousti ДНЕВНИК

Radio Zlatousti Srpske pravoslavne eparhije {umadijske po~e}e
emitovawe programa u nedequ, 12. jula, na praznik Svetih apostola
Petra i Pavla. Prvi signal bi}e emitovan ta~no u podne, a
slu{aoci }e najpre ~uti Vaskr{wi tropar u izvo|ewu
Pravoslavnog hora Melodi, a potom i pozdravnu poruku i intervju
Wegovog episkopa {umadijskog g. Jovana. Prva tri dana bi}e emito-
Propast
van probni program u trajawu od dva sata, a od 15. jula emitova}e se
program svih 24 sata.
Radio Zlatousti osnovan je u junu 2007. godine kao deo informa-
tivne delatnosti Eparhije {umadijske. Nakon dvogodi{we pravne
procedure dobio je od Republi~kog radio-difuznog saveta dozvolu
propasti Mo`da je sve tlapwa jednog bolesnog uma. Kako
da emituje program na frekvenciji 90,5 megaherca. Najavqen je kao re~e jedan filosof pecaro{: Kod nas je sve propalo, pa
crkveni medij koji pristupa svetu i ~oveku iz liturgijskog iskustva }e i propast. Ni{ta nije uspelo, pa ne}e ni kriza. Пише Владимир Јагличић
pravoslavne crkve, i istovremeno kao medij lokalne zajednice sa
ambicijom da stvara nove verske i kulturne standarde. I ~emu briga? Ha, ha, ha. Hi, hi, hi. Ho, ho, ho
Prostorije Radija nalaze se u novoj zgradi Bogoslovije "Sveti
Jovan Zlatousti" koja je u izgradwi, a urednici su protojerej Mili}
Markovi} i novinar Gordana Joci}. - A se}ate li se kako su nas vas- re|a primere: znate li onu medi-
Уторак, 30. јун pita~ice provetravale – pita je- cinsku sestru koja je vadila sr` iz
dan, kudravi. ki~mene mo`dine za ostarelog o-
Polomi{e {qivu. Ode drvo mira. - Promajom, kako se ne bismo se- ligarha? A onaj |ubretar je silo-
Pri~uvajte stvari Raslo stabaoce, htelo je da ra|a,
ali su ga slomili. Na parkingu is-
}ali.
- Kako promajom – pitam?
vao sina, detence u kolevci. Da i
ne govorim o ocu koji je na~inio
Ako ste krenuli u malo ve}u kupovinu neminovno }ete zavr{iti sa pred muzeja uve~e se okupqaju mla- - Lepo – veli onaj kudravi. – dete svojoj k}eri. Pa onda porno
rukama punim kesa. [to vi{e napredujete ruke su punije, a di qudi, uglavnom rade}i one Kad nas bude premnogo u grupi, ~e- snimci na pijaci `ivih bi}a. I
nov~anici tawi. Korak po korak i ubrzo }ete ono malo crkavice stvari koje se ina~e rade kad si trdesetak, kad do|e vreme da pose- snimci i bi}a su na prodaju.
koju ste spremili za nabavku smestiti u nekoliko kesa. Ako se u pripit, potentan i mlad. A u nedo- damo na no{e pootvaraju prozore, Mi, fini qudi, potajna smo ~u-
neko doba dosetite da vam fali jo{ neka sitnica iz samoposluge statku pravih mladica, nasr}u na da naprave promaju. Idu}e nedeqe dovi{ta, proizilazi iz teksta.
mora}ete to svoje „blago” da odlo`ite pre ulaska u sve novije su- mladicu {qive. Greh je veliki u- polovina nas se porazboqeva. Ima li ne{to va`no {to nismo
permarkete. biti mlado drvo. [ta da se radi, Moji mladi gosti prime}uju da prodali za bagatelu? Ubili bismo
Problem je {to u ve}ini trgovina ne `ele da preuzmu odgov- zasadi}emo novo. sam zapawen: bilo koga za hiqadu dinara. Kakvi
ornost za ono {to ste uneli u radwu. U isto vreme, {tite}i svoje in- Ve}ina mlekopitateqa dr`avne - To se radi samo u drugoj nede- za hiqadu, za sto banki. Jer ne vre-
terese, trgovci od vas zahtevaju da u prodavnicu u|ete praznih ruku. sise ne govori ni{ta, a neki se qi meseca. Jer, ako se razboli{ u dimo dve. Spekli smo se u zavisti
Tako u „Maksiju” u Gradskom domu, na samom ulasku, krupnim smijuqe - vole svaku {tetu. Toliko prvoj - ne pla}a{ obdani{te za taj koju imenujemo oblandom prava,
slovima pi{e da je obavezno ostavqawe svih stvari, a kod ormari}a, ima stvari koje ovde qudima dono- mesec. Ha, prve nedeqe morale su zakinute pravde, izborne pobede
gde bi trebalo da ih ostavite, stoji obave{tewe da „Maksi” ne se radost. Ote`e strani ulaga~. da nas istrpe u punom sastavu! ili druk~ijeg mi{qewa. Po~ev od
preuzima odgovornost za wih. Stala gradwa. Radnici {trajkuju rodne ku}e, preko vrti}a i {kola,
Po{to su i lopovi uglavnom pismeni, pa i oni mogu pro~itati gla|u. Prevareni deoni~ari zapo- elimini{emo naslednike, umesto
seli autoput. Uostalom, ~emu za Петак,
Petak,3. јул
3. jul da ih za{titimo i usmerimo. Ni-
da niko ne vodi ra~una o stvarima koje stoje u ormari}ima, one su u
ovakvim trgovinama sigurne isto kao da ste ih ostavili na ulici. radovawe i}i toliko daleko? Is- {ta osim propasti ne mo`e nas za-
Ova „sitnica” mo`da najboqe pokazuje odnos velikih trgovinskih pod spomenika ubili ~oveka. Sku- Ni{ta gore od dovr{avawa prozne dovoqiti. A onda se ~udimo {to
lanaca prema wegovom veli~anstvu kupcu, ali istovremeno govori i pqao ~ovek suvarke, to je dovoqno kwige. Svi rukavci treba da se mu~e `ivotiwe, razbijaju spome-
ne{to dr`avi u kojoj je ovakva poslovna politika dozvoqena. da mu neki razjaren tip rascopa sliju. A onda sve to treba razra|i- nike, ne mogu da odr`e porodicu,
Ipak, nije sve tako crno Treba pohvaliti „Rodu ”, gde }e qubazno glavu i obraduje ~ove~anstvo. A ta- vati, od svake re~enice praviti vekovima gra|eno ru{e za dan, ru-
osobqe preuzeti va{e stvari, izdati vam broj, a vi }ete lepo, posle mo se, pamtite li, mladi} razneo pet. Romanopisac, kakav dosadwa- gaju se crkvi, potcewuju domovinu,
bezbri`ne kupovine, na izlasku uzeti ostavqeno. J. S. bombom. kovi}! {to nam se zemqa raspada i gubi-
Ja, gre{nik, `alim drvo. Ha, ha, Voza~, ugovorac, povezao je dva mo jedno carstvije za drugim.
ha. Hi, hi, hi. Ho, ho, ho. na{a oficira u grad pukovnika Ali, tu kwigu o Pacovu, razume
Roga~a, na granici sa Albanijom. se, niko ne}e objaviti. Nije trenu-
Zavr{nica ga|awa Среда,
Sreda,1. јул
1. jul
Oficiri su izdajnici: jedan radi
za Amerikance, a drugi za doma}e
tak. Lupeta pisac. Jedan bolestan
um. Pisao je i o gorima od Pacova.
glinenih golubova Pecaro{i satima zure u vodu. Be-
izdajnike. Roga~ je oborio ameri~-
ki helikopter i zarobio neke ame-
Evo, recimo, dela (neobjavqenog
ali sa~uvanog) pisma g-|e Q. J. od
Lova~ko udru`ewe `e od ku}a i svojih debelih rospi- ri~ke vojnike koji se zvani~no 17. februara 2002. godine, posla-
„Vladan ja. Voda je poslu{na, ne xvawka, vode kao nestali. Pomalo se od- tog na redakciju "Nezavisne svet-
Milo{evi}” iz }uti i trpi. Za razliku od fla{e metnuo od komande koju smatra ne- losti", posle serije tekstova o
Kni}a, proteklog piva, wene zalihe su neiscrpne. sposobnom, jer vodi uzaludne kragujeva~kim umetnicima i zadu-
vikenda, bilo je Ako si fin s wom, bi}e i dare- pregovore, dok [iptari pod ame- `binarima:
doma}in Tre}eg `qiva. Ti mirno sedi{, }uti{, ri~kim okriqem prodaju organe o- "Obra}am se ovim putem kwi-
kola [umadijske pijucka{ - i gle, ona ribom trza tetih Srba. Mnogi ne znaju - da bi `evniku i kwi`evnom kriti~aru,
lige u ga|awu gli- na tebe. To je ta zemqa dembelija. organ nevoqnog donatora bio pa i vi{e od toga, gospodinu V. Ja-
nenih golubova - Sednem pored Micka, koga pozna- funkcionalno presa|en u kakvoj gli~i}u, u `eqi da ga obavestim da
disciplina trap. jem trideset godina. Micko pri~a turskoj ili nema~koj bolnici, se po Kragujevcu i okolini mo`e
Kod lova~kog doma sa svojim kolegom, na mene ne o- treba ga izvaditi sa polu`ivog ~o- sresti izvestan broj notornih al-
u ^estinu svoje bra}a pa`wu. veka. Zadatak na{ih oficira je da koholi~ara, {izofreni~ara, voa-
ume}e pokazali su - ...eno ih tamo, vise... Ko lus- provere koliko zarobqenika dr`i jera, egzibicionista, manijaka,
provereni strelci ter. Roga~, a onaj me|u wima koji radi perverzwaka, kriminalaca, sekta-
iz Topole, I pokazuje rukom na {umu. za Amerikance ima, izgleda, i do- {a i svakovrsnih uvrnutih bole-
Kraqeva, Ra~e, Sopota, Je`evice Lapova, Stragara, Kragujevca i - Mi smo kao trofeje ka~ili zvolu za ubistvo pukovnika... snika i mra~nih umova, o kojima
Kni}a. Zlatne medaqe Lova~kog saveza Srbije osvojila su ~lanovi `enske ga}ice - veli penzioner - Ko bi taj roman zavr{io, kad jo{ uvek nije pisao u svojoj rubri-
ekipe LU „Kara|or|e” iz Topole, srebrne ekipe LU „Kraqevo” a a sad ka~e mrtve ma~i}e. sve to jo{ uvek traje u onome {to ci ’Znameniti Kragujev~ani’.
bronzane strelci „Gradi{ta” iz Ra~e. - O ~emu vi to - pitam. nazivamo stvarno{}u. Daqe, autorka pretpostavqa da
Pojedina~no najboqi rezultat imao je Zoran Blagojevi} iz ra~an- Micko opet pokazuje rukom pre- doti~ni pi{e o sebi sli~nim,
skog „Gradi{ta”, drugi je Slavko [evi} iz Topole, kao i „bronzani” ma {umi. propalim duhovima (pisci, zadu-
Zase~em stazicu i, koliko kod Субота,
Subota,4. јул
4. jul `binari, vojnici, slikari, vaja-
Bojan Jovanovi}.
Ekipa Lova~kog udru`ewa „[umadija” iz Kragujevca aktuelni je prvih stabala, stuknem. Pet ma~i- ri, sportisti, glumci, kompozito-
prvak Srbije u ovoj disciplini, a ko }e ovu ligu predstavqati na }a, mrtvicijatih, zavezanih repo- Kad mi proza dojadi, latim se ri, peva~i), pa mu preporu~uje da
ovogodi{wem prvenstvu Srbije zna}e se za dve nedeqe, jer se dva vima u ~vor, vise s grane. prevoda. Pavel Nilin, roman „O- potra`i odgovaraju}u dijagnozu
posledwa kola lige „upucavaju” 12. jula u Lapovu i sedam dana kas- - To je onaj bilmez, Ti}in sin, krutnost”. Preveo sam, radi pre- kod psihijatra ili psihologa. Na
nije u Kragujevcu. Z. M. uradio – ka`e Micko. daha, Nilinovu pri~u „Tromb”. Na kraju, desert: "A one koji ni uz po-
Znam Ti}u i wegovog sina. Ti- sahrani svog druga, glavni junak se mo} stru~waka i odgovaraju}u me-
}in sin nema vi{e od deset-jeda- sre}e s wegovom udovom, ina~e dikamentoznu terapiju ne uspevaju
naest godina. Da uve`e repove u svojom biv{om devojkom. Ona ga po da se izbore sa takvim konflikti-
Koktel sportske ~vor - treba dovitqivost, i snaga,
i upornost. Neko je odbacio ma~i-
smrti mu`a, tra`i - tra`i svoju
nei`ivqenu mladost; posle neko-
ma (jer isti vuku duboke korene, a
neretko se zasnivaju i na genet-
redakcije Kanala 9 }e, on je nai{ao i...
- Sigurno ih podavio, u vodi -
liko nedeqa dovla~i ga u stan, gde
on, „nag kao osvit”, preko no}i u-
skim predispozicijama), bogme i
hvataju, uz asistenciju dva jaka
pitam. mre. Jer je, zapravo, jedini po`a- bolni~ara i/ili policajca, i naj-
Sport je uvek bio va`an segment programa najstarije privatne
Micko odmahuje glavom: lio svog umrlog druga i nije mogao ~e{}e dr`e podu`e zatvorene, uz
kragujeva~ke televizijske stanice. „Kanala 9”. Zbog toga je wihova
- Stisne{ levom za glavu, a de- da pre`ivi niskost do koje se spu- medicinski i drugi tretman, kao
sportska redakcija, povodom zavr{etka sportske takmi~arske se-
snom cimne{ rep - ki~ma pucne, i stio. Znaju}i sve {to zna, ~ovek {to je, uostalom, bio slu~aj i sa
zone, organizovala 3. jula, u hotelu „Zelengora”, koktel na kome je
to je sve. po`eli takvu smrt. nekim od onih iz wegove galerije
okupila i uru~ila zahvalnice svim klubovima, sportskim savezima
- Pa to je majstorsko! Otkuda znamenitih".
i pojedincima sa kojima je uspe{no sara|ivala protekle godine.
de~ko zna sve to? Razumqivo je {to je kwiga o ta-
^lanovi sportske redakcije „K9” Milan @ivkovi}, Katarina Недеља, 5. 5.
јулjul
- Ih, otkud? Nevaqatno ~ovek Nedeqa, kvima tako|e neobjavqiva.
Prodanovi} i urednik Ivan Pavlovi} ponaosob su se, kako su sami
sam po sebi radi. A dobro u~initi
istakli „skromno, ali od srca”, revan{irali svim sportskim i
- nije lako. Dobru mora{ da ga na- Pre pet-{est godina na trafi-
privrednim „subjektima” sa kojima su uspe{no poslovali, ali i Понедељак, 6. 6.
јулjul
u~i{. ci, prilazi mi Dule Pacov, kome Ponedeqak,
potpisali i nove ugovore o poslovno-tehni~koj saradwi sa pred-
se, pre toga, nisam javqao, niti
stavnicima sportskih saveza i klubova za narednu sezonu koji }e im
sam ikada sa wim prozborio i re~ Mo`da je, dakle, sve ovo tlapwa
omogu}iti lak{i daqi novinarski rad na sportskim borili{tima. Четвртак,
Koktelu su, sem kragujeva~kih sportista i predstavnika klubova, ^etvrta2.2.јул
jul - i ka`e: „Kad }emo?” „Kad ho}e{”. jednog bolesnog uma. Kako ono re~e
prisustvovali i gosti iz Beograda ispred svojih saveza sa kojima „Dogovoreno, sutra”, veli on i ode. onaj filosof pecaro{: kod nas je
„Kanal 9” sara|uje, lokalni privrednici i politi~ari, pred- Gledam tenis na televiziji, Sutra mi pri~a svoj `ivotopis. sve propalo, pa }e i propast. Ni-
stavnci navija~a, a Ivan Pavlovi} je, podvla~e}i da je wihova s dru{tvom svog sina. Oni su gim- Sada taj roman gotovo da nema veze {ta nije uspelo, pa ne}e ni kriza.
redakcija sem sa lokalnih i doma}ih sportskih manifestacija u nazijalci. Povede se re~ o wi- sa samom pri~om Duleta Pacova. I ~emu briga? Ha, ha, ha. Hi, hi,
protekloj godini izve{tavala i sa dva kontinenta, Evrope i Azije, hovim prvim zajedni~kim uspome- U wemu je re~ o sistemskom upro- hi. Ho, ho, ho.
najavio da }e se wihovi novinari i izve{ta~i na}i i na olimpi- nama. One nisu kao moje - na tra- pa{}ivawu mladog nara{taja. Do-
jskim igrama u Londonu 2012. godine. Z. M. ve, koko{i i {kolski park, nego - {ao sam do zakqu~ka da mi Autor je kwi`evnik
na vrti}. ubijamo svoju decu. Tamo narator i prevodilac iz Kragujevca
12 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. јул 2009.
URA\ENA DEONICA BI]E PRODU@ENA ZA 4,5 KILOMETARA
NASTAVAK RADOVA NA PUTU KRAGUJEVAC-BATO^INA
Nova deonica do
kraja godine
Izgradwa nove
deonice
magistralnog puta
prvog reda (~esto
nazivanog auto-put)
treba da krene
po~etkom avgusta i
da se zavr{i do kraja
godine. Osim
saobra}ajnica radi
se nadvo`wak preko
pruge u Jovanovcu,
petqa u Cvetojevcu,
most preko Lepenice
i propust na
Botuwskom potoku
Пише Александар Јокићевић
inistarstvo za Na-
М
cionalni investi-
cioni plan ras-
pisalo je javni po-
ziv za dostavqawe
ponuda za izgrad-
wu druge trake ma-
gistralnog puta prvog reda
Kragujevac-Bato~ina. Kako se, i-
na~e, navodi u javnom pozivu, kri-
terijum za odabir izvo|a~a
radova je cena. Iz NIP-a je na o-
snovu predra~una za 4,5 kilome-
tra saobra}ajnice, sa objektima,
(most preko pruge u Jovanovcu, pe-
tqa u Cvetojevcu, most preko Lep-
enice i propust na Botuwskom
potoku) odobreno 570 miliona
dinara, ali vide}e se {ta „ka`e”
putarska ponuda.
Ipak, osim cene presudi}e i
dosada{we poslovne reference,
a neophodno je dostaviti bankar-
sku garanciju za ozbiqnost ponu-
de u iznosu od 10 miliona dinara
i garanciju za dobro izvr{ewe
posla u iznosu od sedam odsto
vrednosti ponude.
Komisija ministarstva }e ~e-
kati do 18. jula (prema proceduri
22 dana od objavqivawa oglasa),
tako da u Preduze}u za izgradwu
grada o~ekuju da }e oko 1. avgusta
ve} imati ugovorenog izvo|a~a.
Plan je da do kraja godine ova de-
Комунална
onica puta bude zavr{ena.
Zamenik direktora preduze}a
za izgradwu grada Veqko Merxan
nagla{ava da je neophodno kori-
stiti pravi naziv - magistralni
put prvog reda, jer je ~esta kragu-
jeva~ka opaska u neobaveznom raz-
govoru, ali i medijima, da se
gradi auto-put, naro~ito u Min-
starstvu za NIP, stvarala zabunu.
Prostornim planom Srbije Kra-
gujevac dobija vezu do Koridora
10. Mo`da }e deo pravca biti i
pravi auto-put, sa bo~nim ograda-
ma, no da li }e se taj krak (linija
jo{ uvek nije precizirana) pok-
lapati sa postoje}im magistral-
nim putem prvog reda koji se sada
gradi, o tom-potom.
- Nakon nedavno zavr{enih ne-
{to vi{e od pet kilometara i o-
vogodi{wih 4,5 sti}i }e se do
administrativne granice grada,
na 10-om kilometaru prema auto-
putu. Do ukqu~ewa na Koridor 10
od Kragujevca ima ukupno 25 ki-
lometara. Treba re}i da se radi
projektna dokumentacija za nasta-
vak deonice kroz teritoriju op-
{tine Bato~ina, a pred nama je da
do kraja godine zavr{imo ono {to
je pod na{om ingerencijom, jo{
4,5 kilometra magistralnog puta,
obja{wava Merxan.
Prema re~ima zamenika direk-
tora Preduze}a za izgradwu grada,
neophodno je da radovi krenu po-
~etkom avgusta jer osim dve sao-
bra}ajne trake (uz dve postoje}e)
i razdelnog ostrva grade se i zah-
tevni objekti, most preko pruge u
Jovanovcu, petqa u Cvetojevcu,
most preko Lepenice i propust
JAVNA RASVETA KROZ
[UMARICE
Stare bandere,
nove lampe
Nakon rekonstrukcije Ulice kraqa Mila-
na i 1.300 kaplara, {to je finansirano
sredstvima Javnog preduze}a „Putevi Srbi-
je” i grada, da bi put prema Gorwem Mila-
novcu bio kompletan neophodni su i radovi
www.kragujevacke.rs
POTOPQENA KU]A U BELO[EVCU
Ko je kriv za poplavu
Da li je pro{lonedeqno izlivawe vode u
doma}instvu Avramovi}a posledica „vi{e sile”,
ili nemara izvo|a~a radova prilikom nedavne
rekonstrukcije ulice
a me {taj je is pred ku }e. Dva kre ve ta, or man, fote qa, i ti -
Н so ni. Ne {to je i kod kom {i je, dva fri `i de ra, za mr zi va~.
Sve {to je bi lo u su te ren skom de lu ku }e po ro di ce A vra mo -
vi} iz Uli ce 9. ma ja 114 u Be lo {ev cu po pla vqe no je pro -
{le sre de.
Sa autobuskog stajali{ta u pomenutoj ulici uo~ava se krov wihovog
doma. Takav je teren. Strme stepenice vode do kapije. Reklo bi se, ka-
da je ve} tako, spremni su da se bore sa „vi{om silom”. Ali, otkud to
da je voda bila do kolena?
Tog dana nije palo mnogo ki{e, a u kom{iluku nije bilo sli~nih
problema. Doma}in Slavko Avramovi} obja{wava da u tome i jeste taj-
na. Bez obzira na konfiguraciju terena, voda do kolena u suterenu ni-
je prirodna nepogoda ve}, kako on ka`e, posledica pro{logodi{weg
nemara izvo|a~a radova prilikom rekonstrukcije magistralnog prav-
ca prema Jagodini.
- Ku}a je sagra|ena 1970. godine, imali smo dve poplave, ali nikada
voda nije bila dubqa od pet santimetara. Jeste strmo, ali uradili smo
drena`u, staze. Pokaza}u vam {ahtu koja je na autobuskom stajali{tu.
Malog je promera da primi svu vodu koja se sliva sa Ulice 9. maja i iz
okolnih ulica. Ako ni{ta drugo, ivi~wak je trebalo da bude vi{i, a
ne gotovo u ravni asfalta. Pre rekonstrukcije ulice sa druge strane
puta bio je veliki kanal koji je prihvatao je svu vodu sa brda, tvrdi
Slavko.
Upravo
vratio iz gra-
da, dodaje, bio
je do Vatroga-
se
snog doma, pla-
tio je 1.270
dinara uslugu
va tro ga sci ma
koji su pret-
na Botuwskom potoku. hodnog dana cr-
- O~ekujemo da }e ponuda izvo- peli vodu i
|a~a radova biti ispod odobre- muq iz popla-
nih 570 miliona dinara, da }e vqenog sutere-
biti novca i za javnu rasvetu pe- na.
tqe u Cvetojevcu.
Nema sumwe, za „auto-put” je
sve spremno, a ekonomska kriza
ne}e usporiti izgradwu zacrtane
putne infrastrukture jer je magi-
stralni put prvog reda prema Ba- VODA SE IZLILA SA PUTA ZBOG
to~ini deo projekta „Podr{ka ZAPU[ENE [AHTE
automobilskoj industriji Srbi-
je”. Predstavqa, da podsetimo, - Vatrogasci su bili korektni,
deo sporazuma Vlade Srbije i i- svaka im ~ast, i policajci, iako su
talijanske automobilske kompa- mi oduzeli pi{toq, nastavqa
nije „Fijat” kojim je predvi|eno Slavko.
da do kraja 2011. godine Kraguje- Nezadovoqan prijemom u kance-
lariji Mesne zajednice, gde je po-
vac „iza|e” na Koridor 10.
ku{avao da sazna da li neko mo`e
Delom, iz istog razloga, indu-
strijskog razvoja grada, ovih dana da mu pomogne, on je papire sa sto-
je raspisan jo{ jedan javni poziv, la bacio u lice jednoj slu`benici.
za nastavak izgradwe Petrova~ke - Rekla mi je kroz osmeh, i dru-
magistrale. Za wu Kragujevac do- gima je pala ki{a. U afektu sam
bacio papire koji su se zatekli na stolu. Prijavili su me, zato je dola-
bija polovinu sredstava iz NIP-
a, a odobreni iznos je 180 zila policija. Posle toga, druga slu`benica je zvala „Vodovod”, oni su
prebacivali na „^isto}u” i tako u krug. Trebalo je neko da o~isti {ah-
miliona dinara. Prvi deo magi-
tu od nanetog {odera i blata. Eto, niko nije nadle`an. Izvo|a~ rado-
strale u du`ini od 780 mitara, od
va, ka`u. Pa gde da ih na|em u momentu. Sutradan, ujutru, dolazila je
ulaska u grad iz pravca Bato~ine
komisija iz mesne zajednice. Popisali su, oti{li. Samo ne znam ko }e
do bulevara Save Kova~evi}a za-
da nadoknadi {tetu, mo`da je oko 3.000 evra, nagla{ava Slavko.
vr{en je pro{le godine, a tako|e
Prvog dana ove sedmice na teren je izlazila jo{ jedna komisija,
ovog avgusta usledi}e nastavak,
predstavnici Preduze}a za izgradwu grada i Preduze}a za puteve. Zna
jo{ oko 800 metara, do Ulice Slo-
se u ~emu je problem, {ahta je bila puna {odera i blata (nije mogla da
bode. Gradi}e se kao i do sada, sa
prihvati atmosferske vode), i to ne zbog malog promera, jer je ura|e-
~etiri saobra}ajne trake, razdel-
na prema projektnoj dokumentaciji, ve} {to ulica preko puta autobu-
nim ostrvom, trotoarima i rasve-
skog stajali{ta nije asfaltirana. Nasuta je makadamom. Prilikom
tom. Ina~e, Petrova~ka magistra-
svake ja~e ki{e niz brdo „bujica” nosi sve. Sli~nih situacija bilo je
la predstavqa prirodni krak bu-
u Ili}evu, Mar{i}u, Poskuricama.
du}e Severne obilaznice koja }e
Iz tog razloga tra`i}e se dodatna sredstva kako bi se kriti~ne, brd-
preko Petrovca i [umarica iza-
ske, ulice asfaltirale. Da li }e se iz iste, gradske kase, izdvojiti ne-
}i na Dragobra}u i put prema {to i za porodicu Avramovi}, vide}emo.
Kraqevu. A. JOKI]EVI]
na javnoj rasveti. Obezbe|ena su sredstva za Time je, kako se nezvani~no moglo ~uti,
novi trotoar u Kraqa Milana, od Medicin- demantovana „~ar{ijska pri~a” da su do sa-
ske {kole do Stadionske ulice, kao i pro- da izgra|ena staza do skretawa prema hotelu
{le godine ura|enu pe{a~ku stazu (du` leve i postoje}a rasveta ustupak Milenku Marja-
strane, sa dva kratka prekida zbog nere{e-
nih imovinskih odnosa), do skretawa za Ho-
novi}u, vlasniku Hotelsko-turisti~kog pre-
duze}a „[umarice” i istoimenog hotela.
tel „[umarice”, tako da je Gradsko ve}e
donelo odluku da se, po{to se staza ovih da-
Sada }e se i rasveta raditi do Trepta~a, a da
bi se ve} ovog trenutka odagnala budu}a sum-
na radi na daqe - prema Trepta~u, istovre- wa - za{to ba{ dotle, treba re}i da je od
meno uradi i rasveta gradskim sredstvima. Trepta~a pa na daqe tokom pro{le godine u-
Ideja je da se ne{to u{tedi pa }e se koristi- ra|en trotoar sa desne strane ulice, na goto-
ti postoje}i stubovi, dok }e „lampe” biti nove. vo celoj teritoriji Mesne zajednice
Prema gruboj proceni za osvetqewe 850 metara [umarice.
puta bi}e potrebno oko 250.000 dinara. A. J.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 9. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 13
Програми
UVO\EWE NOVIH PRAVILA U OTKUP SIROVOG MLEKA

„Mikrobiologija” tra`i
dodatna ulagawa
Kada mlekare po~nu sa
merewem
mikrobiolo{ke
ispravnosti mleka,
proizvo|a~i }e morati
dodatno da ula`u u
gradwu novih {tala i
pomo}nog prostora, a
oni koji nemaju lakto-
frize ne}e mo}i da
odr`e kvalitet i bi}e
eliminisani
Пише Милош Пантић
ante napuwene mlekom
skih }elija, i predvi|a da se mle-
ko koje ima ispod 400.000 ovih sa-
stojaka u uzorku premira sa jednim
dinarom po litru.
Mleko koje ima mikroorganiza-
ma iznad propisane granice ne}e
mo}i da se otkupquje. Prakti~no,
oni proizvo|a~i koji ne kupe lak-
tofrize bi}e eliminisani sa tr-
`i{ta, jer bez ovih ure|aja ne}e KRAVE MORAJU BITI U [TALI KOJA NEMA BETONSKU PLO^U
mo}i da obezbede tra`eni kvali-
tet. da bih morao da gradim novi obje- su vrlo niske cene, jer su pro{le
Novi standardi - nove pare kat. Neki proizvo|a~i ve} su po- godine u ovo vreme bile za 10 di-
~eli da zidaju nove {tale. Po tim nara ve}e, a nafta je po~etkom ove
Udru`ewe odgajiva~a krava si- pravilima i laktofriz mora da godine bila 55, dok je sada 90 di-
mentalske rase iz [umadijskog o- bude sme{ten u posebnoj prosto- nara, nezadovoqan je Pavi}evi}.
kruga, koje ima 80 ~lanova, riji, odre|enih dimenzija, ~iji Posle velikog udara na doma-
pripremaju}i se za uvo|ewe novih zidovi treba da budu oblo`eni }em tr`i{tu mleka ovog prole}a,
standarda, obezbedilo je ove godi- plo~icama. Meni dva laktofriza kada su mlekare smawile otkup od
ne 13 laktofriza za svoje ~lano-

К
koje pore|ane na seo-
skim putevima ispred
dvori{ta ~ekaju da ih
voza~i iz mlekara pre-
spu u cisterne polako
su po~ele da ustupaju
mesto novom na~inu otkupa. Danas
se mleko sve vi{e u cisterne pre-
ta~e iz ure|aja za ~uvawe na ni-
skim temperaturama – {}ewe od mlekara sa kojima sara-
laktofriza, koji obezbe|uje o~uva-
we mirkobiolo{ke ispravnosti.
Ove ure|aje u dogledno vreme
mora}e da ima svaki proizvo|a~
mleka koji namerava da ga predaje
mlekarama, jer se o~ekuje po~etak
primene Pravilnika o otkupu si-
rovog mleka koji su doneli nadle-
`ni dr`avni organi. On uvodi
obavezno merewe mikrobiolo{ke
ispravnosti mleka, odnosno pris-
ustvo mikroorganizama i somat-
ve.To su polovni ure|aji iz
Francuske koji su ko{tali po 800
evra, pri ~emu su polovinu cene
platili sto~ari, a polovina je do-
tirana iz Agrarnog buxeta grada
Kragujevca. Kako su neki od ~lano-
va ovog Udru`ewa ve} ranije naba-
vili laktofrize, a veliki
proizvo|a~i su ih dobili na kori-
|uju, sada skoro polovina ~lanova
raspola`e tim ure|ajima.
Gradimir Pavi}evi}, predsed-
nik Skup{tine ovog Udru`ewa i
veliki proizvo|a~ mleka iz Novog
Milanovca, ka`e da na podru~ju
[umadijskog okruga mleko od wi-
hovih ~lanova otkupquje pet mle-
kara: „Granice” iz Mladenovca,
„Mladost” i „Ku~ kompani” iz
Kragujevca, „Imlek” iz Gorweg
Milanovca i „Belan” iz Petrovca.
GRADIMIR PAVI]EVI] IZ NOVOG
MILANOVCA
Za sada su samo mladenova~ke
„Granice” po~ele da primewuju
merewe mikrobiologije, i to odne-
davno, {to }e imati uticaja i na
otkupnu cenu. Pavi}evi} ka`e da
}e proizvo|a~i morati da ispune
i druge standarde koji su uvedeni
za proizvo|a~e mleka i predsta-
vqaju pribli`avawe normama E-
vropske unije, ali masovnija
kontrola jo{ nije po~ela. Tako, na
primer, {tala u kojoj su muzne
krave ne}e smeti da ima betonsku
plo~u, ve} otvorenu tavanicu.
- Ja imam 13 krava simentalki
i veliku {talu, ali nema mogu}no-
sti da plo~u uklonim, {to zna~i
stoje pod tremom, pa bih i taj pro-
stor morao da dogradim, ka`e Pa-
vi}evi}.
Te{ko do zarade
Pred wim je sada odluka da li
da ulazi u ove investicije i gradi
objekte. Razlog je {to je dugogodi-
{wi veliki proizvo|a~ i {to je o-
vo doma}instvo u kome radi i
wegov sin orijentisano na mlekar-
stvo. Ali, sada{wa niska otpupna
cena mleka je razlog {to ne vidi
da }e ispuwewem svih uslova mo-
}i i da zaradi.
- Mleko predajem Mlekari
„Mladost” i pla}aju odlo`eno, sa
mesec i po do dva meseca ~ekawa.
Ovih dana dobio sam isplatu za
prvu polovinu maja. Za 15 dana
predao sam 1.770 litara i dobio
cenu od 22,89 dinara po litru. To
proizvo|a~a, jer su u zemqu uveze-
ne velike koli~ine mleka u prahu,
sada se stawe stabilizovalo. Po-
nuda i tra`wa su uravnote`ene,
jer je smawena proizvodwa tako
{to je dosta seqaka prodalo krave.
Sa{a Kosti}, predsednik Up-
ravnog odbora Udru`ewa odgajiva-
~a krava simentalki [umadijskog
okruga, ka`e da je prose~na cena
otkupa mleka u Srbiji sada pala na
18 dinara i da ona ne nudi per-
spektivu proizvo|a~ima, jer je,
primera radi, u Bosni i Hercego-
vini cena 31 dinar. U [umadiji je
prose~na cena od 15 do 18 dinara i
me|u najni`ima je u regionu.
- Pojedine mlekare sa ovog pro-
stora sni`avaju cenu sve`eg mle-
ka na ra~un veoma niske cene
otkupa, {to nije dobro re{ewe,
smatra Kosti}.

i dalje birajmo najbolje

Biznis start up centar poziva mlade ljude između 18 i 40

godina sa teritorije Šumadijskog i Pomoravskog okruga
koji razmišljaju o POKRETANJU SOPSTVENOG POSLA
ili DALJEM RAZVOJU POSLOVANJA SVOJE FIRME,
Da se prijave za pomoć u sledećim oblastima:
• Besplatna registracija preduzeća,
• 50h besplatnih konsultantskih usluga iz oblasti
poslovanja, koja ti je potrebna (neke
od njih su: finansije, marketing, istraživanje
tržišta, IT, dizajn, pravna regulativa, ...), kao i
• Besplatna pomoć u izradi biznis plana.
Sve informacije je moguće dobiti putem e-mail-a
info@bsckragujevac.org, telefonom 034/502-510,
034/502-511 i 502-513, ili lično u našoj kancelariji,
svakog radnog dana od 9.00 do 17.00h. Adresa je Trg
topolivaca 4, Kragujevac (kancelarije broj 1 i 11).
Poziv je stalno otvoren!
Za detaljnije informacije, možete posetiti naš web sajt
www.bsckragujevac.org.
Biznis Start-up Centar Kragujevac upućuje poziv
POZIV MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA
Iz regiona Šumadije i Pomoravlja
koja planiraju ili su već započela proces uvođenja
sistema upravljanja kvalitetom da konkurišu za do-
delu finansijske i stručne pomoći za uspešnu reali-
zaciju tog posla. Pomoć se daje kroz nadoknadu
50% troškova pripreme za certifikaciju (konsalting
i obuka) i same certifikacije (troškovi sprovodjenja
certifikacionih provera), a do maksimalnog iznosa
od 10.000 Eur. Donacija se dodeljuje po uspešnom
okončanju procesa i dobijanja certifikata, a odnosi
se samo na realne troškove postupka koji se dokazu-
ju fakturama agencija koje su izvršile uslugu pripre-
me za certifikaciju i same certifikacije. Realni
troškovi ne podrazumevaju interne troškove predu-
zeća (angažovana radna snaga i nabavka opreme).
Konkurs je otvoren za sva mala i srednja preduze-
ća do 100 zaposlenih, u privatnom vlasništvu ili sa
većinskim privatnim kapitalom, i koja rade naj-
manje 2 godine. Preduzeća iz oblasti duvanske in-
dustrije, proizvodnje vojne opreme i igara na sreću
ne mogu konkurisati za dodelu donacije. Preduze-
ća će sama birati konsultantsku agenciju za pripre-
mu i certifikaciono telo. Certifikaciona tela moraju
biti regitsrovana i ovlašćena da izdaju certifikate ko-
ji su priznati u EU.
Kancelarija BSC Kragujevac ima listu konsultanst-
kih agencija i certifikacionih tela u regionu i po po-
trebi može pomoći zainteresovanom preduzeću u
izboru.
BSC Kragujevac će pomoć dodeliti za uvoženje sle-
dećih standarda:
• ISO 9001
• ISO 14001
• OHSAS 18001
• HACCP
• CE
Prijavni formular se nalazi na sajtu BSC Kragujevac
www.bsckragujevac.org ili se može dobiti u kance-
lariji BSC. Konkurs je otvoren bez ograničenja roka,
ali do popune predviđenog broja preduzeća u skla-
du sa budžetom projekta. Preduzeća će se birati i o-
dobravati po redosledu prijavljivanja. Izbor pre-
duzeća za dodelu pomoži vršiće partnerska grupa za
realizaciju projekta, a konačno odobrenje daje me-
nadžment organizacije u Amsterdamu. Sa odabra-
nim preduzećima zaključiće se ugovor o realizaciji i
korišćenju donacije. Rok za okončanje akreditacije
je 12 meseci od datuma potpisivanja ugovora.
Za prijavu i informacije:
Danijela Dimitrijević
BSC Kragujevac
Ul. Trg topolivaca 4
Tel/fax: 034/502-510 i 502-511
E-mail: d.dimitrijevic@bsckragujevac.org
Web sajt: www.bsckragujevac.org
14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. јул 2009. www.kragujevacke.rs
Поводи
STUDIRAWE U INOSTRANSTVU
GIMNAZIJALCI I AGRESIVNOST

De~aci biraju tu~e, Vi{e od u~ewa

devoj~ice sva|e
Istra`ivawe o agresiji u~enika
Prve kragujeva~ke gimnazije,
koje je za potrebe svog maturskog
rada obavila Nevena Veqovi},
pokazalo da se sklonost prvaka
razreda agresivniji od gimnazijalaca za-
vr{nog razreda.
- Zanimqivi su rezultati ankete kada
su u pitawu bes, fizi~ka agresivnost, ho-
stilnost (neprijateqstvo) i verbalna a-
Dve mlade Kragujev~anke
odlu~ile su da ~etvrtu godinu
studija nastave u inostranstvu,
jedna u Americi, druga u
Italiji, o~ekuju}i da steknu
nova znawa, prijateqe i
{to vi{e proputuju

Д
gresivnost. Tako se, recimo, u skalu besa
i maturanata ka nasilnom svrstavaju iskazi koji procewuju tenden-
pona{awu kre}e u okviru ciju ka impulsivnom, nepromi{qenom
normale reagovawu, bez sagledivih posledica. Oni
koji su potvrdili da im se, primera radi,
a li su, i u kojoj meri, gimnazijalci de{ava da se toliko razbesne da razbijaju
ubravka Simi} i Milica Stojadi-
novi} najboqe su drugarice jo{ iz
osnovne {kole. Dru`ile su se i
dok su u~ile Gimnaziju, a sada su
studentkiwe i stanuju zajedno u iz-

Д
najmqenom stanu u Beogradu.
agresivni? Ko je vi{e sklon nasiqu stvari, da te{ko kontroli{u svoju narav Dubravka je na tre}oj godina Ekonomskog
– devoj~ice ili de~aci, mla|i ili ili da se ponekad ose}aju kao da }e eks- fakulteta gde studira menaxment, dok je Mi-
stariji |aci? plodirati, imaju problem sa kontrolom lica na FON-a na smeru za informacione
Na ova i sli~na pitawa poku{ala je da besa, obja{wava Nevena Veqovi}. tehnologije. Dobre su studentkiwe sa prose-
odgovori Nevena Veqovi} u svom matur- Me|u ispitanicima bilo je i u~enika kom preko osmice i nadasve lepe i pametne
skom radu iz psihologije, ~ija je tema bi- koji su „priznali” da sumwaju u nepraved- devojke. Obe su re{ile da ~etvrtu godinu
la „Agresivnost u~enika Prve gimnazije”, nost `ivota, smatraju}i da su drugi uspe- studija nastave negde u inostranstvu.
kod profesorke Bla`enke Bjelanovi}. Ne- {niji. Oni su nepoverqivi prema qudima Prva }e se u svet otisnuti Dubravka. Ona
vena je, ina~e, postigla odli~an uspeh na koji su prijateqski raspolo`eni i izu-
je uspela da u|e me|u 28 studenata koji su do-
op{tem maturskom ispitu i sada je (ve}) zetno fini prema wima, ponekad imaju u-
bili {ansu da godinu dana studiraju na ne-
student ekonomije, a dok ne ode na zaslu- tisak da im ni{ta ne ide od ruke, znaju}i DUBRAVKA I MILICA NA JESEN
`eno letovawe potrudi}e se da polo`i i da ih „prijateqi” ogovaraju iza le|a. „^i- kom od ameri~kih univerziteta. Ve} 18.
KRE]U U SVET
voza~ki ispit. ni mi se da drugi qudi uvek boqe pro|u u avgusta ona leti za Vajoming u grad Leremi,
Ova mlada Kragujev~anka pri~a da se o- `ivotu”, karakteristi~na je re~enica za gde nedequ dana kasnije po~iwe da poha|a
predavawa na tamo{wem fakultetu. `u destinaciju i kra}i rok boravka. Ona se
predelila za temu agresivnosti zbog toga ovu grupu u~enika. prijavila da u okviru programa saradwe 12
{to je nasiqe sve izra`enije, a Anketa je potvrdila pretpo- - Ovo je ve} tre}a godina kako studenti iz
Srbije nastavqaju {kolovawe u SAD. Re{ila balkanskih zemaqa i {est evropskih uni-
pogotovo kod mladih i me|u vr- stavku da su devoj~ice sklonije verziteta nastavi ~etvrtu godinu u Rimu na
{wacima, koji ~esto nisu ni sve- verbalnoj agresiji, jer one {tite sam da i ja poku{am da se prijavim, poslala
sam aplikaciju i pozvali su me na razgovor. Univerzitetu La Sapienca, na fakultetu za
sni posledica takvog pona{awa. svoja prava na na~in koji ukqu- statistiku.
- Radila sam istra`ivawe ~uje pretwe, provokacije i sva|e. Jedini uslov bio je da student nije na zavr-
{noj godini studija, a odabir je napravqen - Prona{la sam konkurs na Netu i posla-
me|u u~enicima moje {kole, One, ali i de~aci koji su odgovo- la prijavu. Kriterijumi za bodovawe bili su
Prve kragujeva~ke gimnazije, rili kako su spremni, ukoliko je na osnovu nekih wihovih kriterijuma, obja-
{wava Dubravka. prosek ocena tokom studija, motivaciono
polaze}i od pretpostavke da su potrebno, da upotrebe silu da bi pismo i preporuke. Po{to smo mogli sami
devoj~ice mawe sklone nasiqu za{titili svoja prava, koji otvo- Ona }e do maja naredne godine slu{ati
predavawa i polagati ispite, a potom }e se da predlo`imo zemqu u kojoj `elimo da na-
od de~aka i da su mla|i u~enici reno ka`u prijatequ da se ne stavimo studije, ja sam prvo navela Italiju,
agresivniji od |aka iz zavr- sla`u sa wim, spremni da udare vratiti u Beograd da diplomira, ukoliko joj
profesori priznaju polo`ene ispite. a potom [vedsku. Ispunili su mi `equ, a
{nih razreda, {to su rezultati ako ih neko isprovocira i koji mo`da je presudilo to {to znam italijan-
i potvrdili, obja{wava Nevena. udarcem uzvra|aju na {amar, ka- ^itava organizacija od samog po~etka na
MATURANTKIWA ski, pri~a Milica.
Ovo istra`ivawe ra|eno je NEVENA VEQOVI] rakteri{u se kao verbalno agre- izuzetnom je nivou, ka`e Dubravka. Na sve se
mislilo, sve je pla}eno i ni jedan od stude- Ona }e krenuti put Italije 20. septem-
na uzorku od sto gimnazijalaca sivne mlade osobe.
nata ni dinar nije potro{io tokom ovih par bra, gde }e provesti jedan semestar, odnosno
oba pola, me|u kojima je bilo po 50 devoj- - Analiziraju}i dobijene rezultate po {est meseci. U okviru ovog programa stu-
~ica i de~aka, starosne dobi od 16 i 19 go- tipovima skala i prose~nim ocenama od- meseci, dok su trajale pripreme i razgovo-
ri. ^ak su organizovani i seminari kako bi dentima je pla}en put i osugarawe, a dobi}e
dina, odnosno ispitanici su bili govora, koji su i{li od jedan do pet, mo-
`e se zakqu~iti da u~enici prvog razreda se studenti koji idu za Ameriku me|usobno i mese~nu stipendiju u iznosu od 1.000 evra.
u~enici prvog i ~etvrtog razreda.
upoznali. I sve ostalo je pla}eno - viza, a- Od tog novca pla}a}e stan, hranu i sve {to je
- Imala sam 29 tvrdwi, na koje su oni pokazuju ve}u sklonost ka fizi~koj agre-
potrebno.
odgovarali onako kako se naj~e{}e ose}a- sivnosti, besu i verbalnoj agresivnosti, vionska karta, obezbe|eni su sme{taj i is-
- Studenti koji su bili u Italiji pro{le
ju, misle ili pona{aju. Recimo, na tvrd- koji su mnogo mawe izra`eni kod matura- hrana u studentskom domu, uxbenici. Osim
godine rekli su mi da je ovaj novac sasvim
wu „neki od mojih prijateqa misle da sam nata. To se mo`e objasniti time da su ma- toga dobija}e i mese~nu stipendiju od 280
usijana glava”, trebalo je da zaokru`e je- turanti stariji i zreliji, pa lak{e dolara za xeparac. dovoqan, ukoliko nemate neke velike proh-
kontroli{u qutwu, bes ili mr`wu. Me|u- Studirawe u Americi omogu}i}e Dubrav- teve. Po{to idu jo{ dve devojke sa mnom, ve}
dan (od pet) ponu|enih odgovora: uop{te
tim, oni su daleko skloniji sumwi~avo- ki da usavr{i znawe engleskog jezika, a pru- smo se dogovorile da zajedno stanujemo i de-
se ne sla`em, uglavnom se sla`em, nisam sti i nepoverewu od svojih mla|ih
siguran/a. uglavnom se sla`em ili potpu- drugara, zakqu~uje Nevena Veqovi}. `a i ve}e {anse za zaposlewe po povratku. limo tro{kove. Ve} smo po~ele da tra`imo
no se sla`em, prepri~ava Nevena kako je Tako|e, tokom raspusta, koji traje mesec da- sme{taj preko nekih poznanika. Sigurno }u
Sve u svemu, zakqu~uje Nevena Veqovi}, biti nervozna pred put, ali ve} razmi{qam
radila anketu. rezultati ovog istra`ivawa pokazali su na, ima}e priliku da pod povoqnim uslovi-
Rezultati su potvrdili po~etnu hipo- da u~enici Prve kragujeva~ke gimnazije ma obi|e jo{ neke dr`ave u Americi. da za vreme boravka u Italiji malo putujem
tezu: de~aci su se pokazali kao agresiv- ne pokazuju izra`enu sklonost ka agresi- - Nije mi ba{ svejedno {to odlazim. Sig- po Evropi, ka`e na{a mlada sagovornica.
niji, pogotovo skloniji fizi~kom nasiqu, ji, koja se kod wih kre}e u okvirima nor- urno }u plakati na polasku, ali osim u~ewa Obe imaju `equ da upoznaju nove prijate-
ali su devoj~ice potvrdile da im je ver- male. Ako bi se izrazila uz pomo} ocena, i polagawa ispita ovde na fakultetu, mora i qe, da vide kako izgleda studirawe na ino-
balna agresija (pretwe, provokacija, sva- onda bi trojka bila wihova sredwa ocena. ne{to vi{e da se uradi, iskrena je Dubrav- stranim fakultetima, malo putuju i da se
|a) „u krvi”. Tako|e, da su u~enici prvog Margita CVETKOVI] ka. opet vrate u Srbiju. A posle, ko zna.
Wena drugarica Milica odabrala je bli- G. BO@I]

VATROGASCI IPAK ODLAZE NA EVROPSKO TAKMI^EWE

Nekako iskopali pare

Vatrogasni savezi Srbije i Kragujevca, posle mnogo
natezawa, ipak namakli novac za kragujeva~ku ekipu
profesionalaca za Evropsko takmi~ewe u ^e{koj
dlazak deseto~lane profesionalne ipak reprezentovati zemqu u ^e{koj.

О ekipe vatrogasaca na Evropsko tak-

mi~ewe koje se odr`ava u ~e{kom
gradu Ostrava od 19. do 26 jula bilo
je krajwe neizvesno do posledweg momenta.
^ak se govorilo da dr`avni prvaci ne}e
mo}i da odmere snage sa kolegama iz ino-
stranstva zbog lo{e finansijske situacije
u kojoj se nalazi wihov savez.
Pro{log ~etvrtka, kada smo tim povodom
razgovarali sa Nenadom Milo{evi}em,
predsednikom Vatrogasnog saveza Kragujev-
ca, bilo je malo optimizma, ali je obe}ao
da }e sve da u~ine {to je do wih. I, zaista,
obezbedili su sredstva za kotizaciju, opre-
mili ekipu i platili sme{taj. Jedino se
~ekalo da Vatrogasni savez Srbije obezbe-
di prevoz. U ponedeqak su pristizale o-
pre~ne informacije, da bi na kraju stigla
ona prava - da }e kragujeva~ki vatrogasci
Ina~e, Vatrogasni savez iz Kragujevca je
2008. godine imao dve ekipe za dr`avno pr-
venstvo u Bajinoj Ba{ti. Stvorili su se u-
slovi da ekipe imaj adekvatnu opremu,
trena`ni proces, prevoz, sme{taj i ishra-
nu. Jedna ekipa se plasirala daqe i to u ka-
tegoriji „B”, ~iji najmla|i ~lan ima 30
godina.
- Dr`avno prvenstvo bilo je u organiza-
ciji Vatrogasnog saveza Srbije. On je daqe
preuzeo aktivnosti u ciqu finansirawa
svih ekipa koje su u svojim kategorijama za-
uzele prvo mesto, ukqu~uju}i i na{u eki-
pu. Po~etkom juna po~ele su opse`ne VE@BA KRAGUJEVA^KIH VATROGASACA
pripreme za ^e{ku, ka`e Nenad Milo{e-
vi}. bili informaciju da su problem sredstva Pare su na kraju ipak nekako obezbe|ene
Kragujeva~ki savez preuzeo je obavezu da od Vlade Srbije za u~e{}e na{e ekipe na i sada na{oj ekipi mo`emo da po`elimo
obezbedi uniforme i odgovaraju}e trener- takmi~ewu. Za na{u ekipu to je cifra od sre}an put na Evropsko takmi~ewe. I me-
ke i obu}u i to je ispo{tovano. Onda su do- 3.000 evra. daqu – podrazumeva se. E. J.
www.kragujevacke.rs
Na o~evom ogwi{tu
U potrazi za svojim
korenima Petar
Vu~kovi} se iz daleke
Australije 2000. godine
prvi put obreo u
Kragujevcu i Vlak~i,
rodnom selu svog oca. Od
tada je, sa kamerom i
foto aparatom u ruci,
svakog leta u [umadiji
Пише Драган Рајичић
etar Vu~kovi} je ovog
П
leta ponovo u Kragujev-
cu. Malo u Kragujevcu,
malo u Vlak~i, a kad
nije ovde ili u rodnom
selu svog pokojnog oca,
onda je na nekom dru-
gom terenu. Obilazi celu Srbiju, o-
nako natenane. [umadija mu je
posebno prirasla za srce, ali sna-
`nu impresiju nosi i iz (sad ve}
planetarno znamenite) „\avoqe va-
ro{i” koja je na{ kandidat za novo
prirodno svetsko ~udo. Sve utiske
o svojoj drugoj otaxbini uredno
sla`e po svojoj glavi i du{i, po ka-
merama i foto-aparatima i sve to,
kao najve}u dragocenost, nosi u
svoju prvu otaxbinu, u daleku Au-
straliju, u rodni Rokinhem.
Ovo je tek mali uvod za pri~u o
~oveku kojom se mogu napuniti ce-
le novine. Petar Vu~kovi} je, da-
kle, ro|en u Australiji 1951.
godine. Vlak~u, rodno selo svog oca
Radovana, i uop{te Srbiju, prvi
put je video 2000. godine. @eqa da
prona|e svoje korene po o~evoj li-
niji tada mu je napokon bila ostva-
rena i od tada srpska krv u
wegovim venama struji punim ka-
pacitetom. Kad je u Srbiji zna da je
sa svojim narodom, a kada je jo{ i
sa svojim Vu~kovi}ima, e tek onda
je svoj na svome. Svoje poreklo obja-
sni}e nam sam Petar.
- Moj otac je ro|en u Vlak~i
1907. godine. Ve} po~etkom onog
rata odveden je u zarobqeni{tvo u
Nema~ku. Deset godina kasnije ob-
reo se u Australiji sa Ukrajinkom
Verom, sa kojom je izrodio ~etvoro
dece. ]erku i tri sina. Jedan od
tih sinova sam i ja. U Ukrajini ni-
kada nisam bio jer sam do{ao do
saznawa da moja majka tamo vi{e
nema `ivih srodnika. To me je jo{
vi{e obavezalo da bar prona|em
postojbinu svog oca.
Urna podeqena na
pet delova
Wegov otac je umro u dubokoj sta-
rosti, u 97. godini, u dalekoj Au-
straliji. Od odlaska u zarobqe-
ni{tvo pa do smrti svoj zavi~aj ni-
je video. Wegova `ivotna `eqa da
to uradi nije mu se ostvarila. Kada
mu je sin Petar iz rodnog sela
2000. godine, nakon svog prvog do-
laka u Srbiju, doneo ikonu krsne
slave koju u Australiji nisu slavi-
li, plakali su zajedno, potom zapa-
lili sve}u i popili po ~a{icu. U
tom trenutku pored wega su bili i
sinovi Aleks i Xon. Aleks je tako-
|e ovde bio prvi put pre nekoliko
godina, a pokojni Radovan u Vlak~u
je stigao tek nakon smrti, i to tek
jednom svojom petinom. Ovu neo-
bi~nu ~iwenicu Petar ovako obja-
{wava:
- Iako je otac `eleo da bude sa-
hrawen u Vlak~i, to je iz finan-
sijskih i vremenskih razloga bilo
prakti~no nemogu}e. Zato smo se
nas tri brata dogovorili sa ses-
trom da wegovu urnu podelimo na
POKOJNI RADOVAN SA UNUKOM DRAGI[OM U AUSTRALIJI
Репортаже
pet delova. U Austra-
liji po jednu petinu
svi dr`imo u ku}i, a
jedna Radovanova pe-
tina po~iva na gro-
bqu u Vlak~i. Tamo
smo mu podigli i spo-
menik i pri svakom
dolasku u Srbiju prvo
odem tamo, da wemu,
ali i ostalim Vu~ko-
vi}ima, upalim sve-
}u.
Pre nego {to je we-
gova noga kro~ila u
[umadiju, Petar pri-
znaje da je o Srbiji
malo znao. Otac mu je govorio da
ovde imaju veliku familiju i pu-
no ro|aka, ali on kao da nije u to
verovao. Tamo su se, me|utim, svi
zajedno trudili da nau~e srpski i
da i wega smatraju za materwi je-
zik. Kad im nije i{lo, ka`e, slu-
`ili su se i rukama i nogama u
komunikaciji, ali nisu odustajali.
Danas ga od nas po tom pitawu raz-
likuje samo „ameri~ki” akcenat. A
da Vu~kovi}a, hvala Bogu, ovde i te
kako ima, u to se brzo uverio.
- Ima ih na hiqade. Svi su nam
rod, a nismo ni znali da postoje. O-
tac nam je to govorio, ali... U Vlak-
~i smo prona{li i na{u, tj. ku}u
na{eg oca. Izgleda ba{ onako kao
Четвртак, 9. јул 2009.
PETAR VU^KOVI] POKRAJ O^EVOG SPOMENIKA U VLAK^I
{to nam je on godinama opisivao.
Wegovi inicijali su jo{ urezani
na tremu... Dve lipe koje je on zasa-
dio jo{ su tu, jedino nema ko{nica
sa p~elama.
Petar je trenutno u gostima kod
Kragujev~anina Dragi{e Spasoje-
vi}a. Wega je tako|e upoznao tek
2000. godine, a Dragi{a je, u stva-
ri, Radovanov unuk od }erke koju je
imao iz prvog braka. Ovo poznan-
stvo se ipak desilo blagovremeno
jer je Dragi{a ne{to kasnije sti-
gao da vidi svog dedu za `ivota u
dalekoj Australiji. Iza Radovana je
ina~e ostalo devet unu~adi i dva
praunu~eta. Petar je uveren da }e
svi oni jednog dana s ponosom
{partati ovim na{im krajevima, a
on li~no ve} sada bi mogao da im
bude sjajan vodi~.
Veteran iz Vijetnama
Petar Vu~kovi} je vojni penzio-
ner. Ostajao bi ovde i mnogo du`e,
ali upravo zbog penzije mora da na-
kon tri meseca ponovo bude u svojoj
prvoj otaxbini. Za wu se, uostalom,
borio i pu{kom u ruci. Tek taj deo
Petrove biografije je posebno in-
teresantan jer nosi te{ko iskustvo
ratovawa po vijetnamskim xungla-
ma. Ono {to smo mi gledali samo u
filmovima, Petar je preturao pre-
ko sopstvene glave.
- Ja sam od 1970. do 1982. godine
bio profesionalni vojnik austra-
lijske vojske. I samo {to sam po-
stao vojnik, sa 19 godina, poslali
su me u Vijetnam na ispomo} ame-
ri~koj vojsci. Tada u Australiji sa
19 godina niko nije imao na izbo-
КРАГУЈЕВАЧКЕ 15
rima pravo glasa, a mene su sa to-
liko godina poslali u rat po vijet-
namskim xunglama. Kasnije je
pravo glasa spu{teno sa 22 na 18
godina, a ja sam u tom ratu proveo
dve godine. Iz wega se, me|utim,
nismo svi vratili, a me|u poginu-
lima bili su i moji ispisnici. A-
ustralija je, ina~e, Amerikancima
pomagala sedam godina i za to vre-
me izgubila nekoliko stotina svo-
jih vojnika.
Se}awa na te u`asne godine Pe-
tar sa`ima u ovu re~enicu:
- Mi znamo da su oni (misli na
Vijetnamce) tu negde, uglavnom pod
zemqom, u sred xungle, ali nikad
ne znamo kad i gde }e se pojaviti,
na koga }e udariti i ko }e od nas taj
dan pre`iveti...
Mewamo temu i iz vijetnamskih
borbi vra}amo se u ovu na{u pito-
minu. Ne da nam se, me|utim, ni ov-
de da pri~u privedemo kraju u
vedrijem tonu. Za to je krivo Petro-
vo opa`awe da je sa svakim wego-
vim dolaskom u Srbiju, a od 2000.
dolazi svake godine, kod nas stawe
sve gore i gore. Zna da za takav raz-
voj doga|aja ima udela svetska kri-
za, ali ose}a da mi imamo jo{ neki
problem, samo {to ne `eli da se u
to upli}e. Video je da su ovde qudi
vredni i dobri, da je klima ideal-
na i da to nije zbog wih. On }e nam
u svakom slu~aju pomo}i koliko
bude mogao.
- Dolazi}u do kraja `ivota u va-
{u, odnosno u moju [umadiju. Sni-
ma}u i zapisiva}u. [to ne zapi-
{em i ne snimim, zapamti}u. Ne-
}emo se vi{e nikad zaboraviti.
16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. јул 2009.
KRAGUJEV^ANKA U INDONEZIJI
Sedam godina na kraju sveta
Hristina Nikoli}
Vi{nu Murti studirala
je na centralnoj Javi,
udala se u Xakarti,
a jedno vreme provela
sa plemenima
na ostrvu Borneo
Пише Марија Обреновић
awaju}i o odlasku u i-
С
nostranstvu mladi u
Srbiji sawaju gledaju-
}i na Zapad, a kad odu
na „kraj sveta” odu u
Los An|eles ili San
Francisko. Hristina
Nikoli} Vi{nu Murti je oti{la
na drugi kraj sveta. Ova ro|ena
Kragujev~anka ve} sedam godina
`ivi u Indoneziji. Ni sama nije,
odlaze}i u ~etvrtu najmnogoqudni-
ju zemqu na svetu, o~ekivala da }e
tamo ostati du`e od godinu dana.
- U vreme dok sam ovde studira-
la ekonomiju, videla sam oglas na
jednoj lokalnoj televiziji da Vla-
da Indonezije daje stipendije za
jednogodi{we u~ewe indone`an-
skog jezika i kulture. U decembru
2001. godine predala sam zahtev i
dokumenta. Nisam ni mislila da
tamo ostanem da `ivim ve} da za to
vreme nau~im jezik, upoznam wi-
hovu kulturu i kasnije taj boravak
iskoristim za neke poslovne kon-
takte, pri~a Hristina.
Slatko meso i kobrina krv
U po~etku joj nije bilo lako da se kada bi ovde
navikne na dve stvari – hranu i
klimu. U Surakarti, na centralnoj
Javi gde je bila sme{tana, ali i
Indoneziji uop{te, postoje samo
dva godi{wa doba.
- Zapravo se samo smewuju ki-
{ni i su{ni period, ali su mon-
suni posledwih godina malo
„poludeli”. Klima je izuzetno vla-
`na u pore|ewu sa na{om i na to
HRISTINA SE TE[KO PRIVIKLA
NA INDONE@ANSKU HRANU
СЕРВИСНИ ВОДИЧ
www.kragujevacke.rs
Репортаже
morate da se naviknete. Vlaga vas
SUPRUGA VI[NU UPOZNALA
jednostavno tera da nikuda ne `u- JE NA JEDNOJ SVADBI
rite, ina~e }ete sti}i ulepqeni
od znoja. U po~etku sam se tu{ira-
la i osam puta dnevno, po{to na
„lepqivost” nikako nisam uspela
da se naviknem.
Ni sa hranom nije bilo lako.
Prvih mesec dana jela sam samo a-
nanas i papaju. Sva jela koja se u
tom delu Indonezije pripremaju
prelivena su slatkim soja sosom, a
slatko meso nikako nije prijalo
mom ukusu. Kasnije sam otkrila
drugu vrstu kuhiwe – qutu. Sada u-
`ivam u toj hrani, iako ranije ni-
{ta qu}e od bibera nisam htela da
okusim. Kuhiwa je vrlo raznolika,
u uli~nim restoranima mo`ete da
probate meso od kobre, a dok ~eka-
te da se ono pripremi bi}e vam po-
nu|ena kobrina krv koja se tamo
smatra afrodizijakom, prise}a se
Kragujev~anka prvih susreta sa
Indonezijom.
Kao najboqa od ~etrdesetak
stranih studenata dobila je mogu}-
nost da nastavi studije indo-
ne`anske filologije, lingvistike
i kwi`evno-
sti, naravno po je pona{awe rezervisano za margi- je bio fasciniran ni na~inom na
posebnom pro- nalne dru{tvene grupe. Indone`a- koji slavimo, komentarisao je da
gramu za strane ni imaju tradiciju `vakawa na{i ru~kovi izgledaju kao kod A-
studente. duvana, ali moderne `ene to izbe- steriksa, obja{wava Hristina.
- Tamo{we gavaju iz estetskih razloga, po{to Hristina i Vi{nu `ive u Xa-
studije razli- smesa koju `va}u boji zube u crve- karti. Prenesaqen grad, koji broji
kuju se od na- no. Me|utim, zanimqivo je da up- oko 15 milona stanovnika, ne pri-
{ih. Bazirane ravo zbog `vakawa te smese i ja joj kao `ivot na Javi. Volela bi
su na wihovim starci imaju zdrave zube ~ak u naj- i da se vrati na Borneo, pogotovu
najstarijim poznijim godinama. {to bi za Vi{nua, koji je gineko-
spisima, kao Vi{nuovoj po-
rodici bila je u NA OSTRVU NA RECI MAHAKAM
baza za u~ewe po~etku ~udna i
srpskog bio moja sloboda u op-
sta ro slo ven - ho|ewu. Tamo{we
ski, ka`e Hri- devojke se pona-
stina. HRISTININA „ZA[TITNICA” IZ PLEMENA BNUA {aju jako skrom-
Iako je pre- no, nepristojno je
dvi|eno da studije traju tri i po ritalima. pokazivati bilo
godine, ona ih je zavr{ila za svega - U~estvovala sam u „prevo|ewu” kakava ose}awa.
dve. Zatim je dobila priliku da u- preko reke smrti uz wihovog vra- Qudi su vrlo o-
pi{e magistarske. One su je odvele ~a. Ina~e su rituali plemena sa prezni i blagi u
na centralni deo ostrva Bornea pomalo zastara{uju}i i za opho|ewu i uvek
Borneo me|u pleme Daja- qude u Indoneziji. Moj sada{wi imaju osmeh na
ka – poznato po vudu mag- suprug je bio uspani~en kada sam licu.
iji i „podizawu mrt- mu rekla da }u i}i tamo, jer se vu- Wen suprug je
vih”. du magije, po kojoj su ova plemena nedavno imao
- Na Borneu sam prov- poznata, svi pla{e. Ipak, imala prilike da dva
ela dva meseca prou~a- sam za Bnua pleme va`nu za{titu, meseca provede
vaju}i barito jezike. po{to me je po dolasku odmah „u- u Srbiji i upo-
Pri tom sam dve nedeqe svojila” jedna wihova starica, zna se sa ovda-
`ivela sa pripadnici- pri~a Hristina. {wim navikama.
ma Bnua plemena. Oni Srbija o~ima Indone`ana Hristina ka`e
`ive u pedesetak metara da je Vi{nu odu-
duga~kim sojenicama i u Putra Agung Vi{nu Murtija, {evqen Srbijom
takvoj jednoj „ku}i” sta- svog sada{weg supruga, Hristina je – pre svega pri-
nuje ~itavo pleme. Soje- upoznala nekoliko meseci nakon rodom.
nica se sastoji od jedne dolaska u Indoneziju. Upoznali su - Ono {to je
velike prostorije u ko- su, reklo bi se sudbinski, upravo wemu lepo su ze-
joj se pleme okupqa – tu na svadbi na kojoj je Hristina pri- lenilo, {ume,
se jede, izvode se ritua- sustvovala zajedno sa ~lanovima livade, po{to se
li, a svaka porodicca porodice u kojoj je tokom studira- tamo svo raspo- SA DEVOJKAMA U NO[WI PLEMENA DAJAK
ima svoju posebnu pros- wa bila sme{tena. lo`ivo zemqi-
toriju., obja{wava Hri- - Wegova porodica me je dobro {te koristi za obra|ivawe. ^udi log, tamo bilo i te kako posla, ali
stina. prihvatila, iako im je u po~etku se i na{em obi~aju da se stalno gr- i za wu, jer su jezici i obi~aji ta-
Borave}i tamo imala moje pona{awe bilo malo ~udno. limo, qubimo i to tri puta, po{to mo{wih plemena neistra`eno
je prilike da vidi i u~e- Na primer, tamo je skandalozno da su tamo svi fizi~ki kontakti sve- podru~je i „zlatni rudnik” za sva-
stvuje u za nas ~udnim pristojna `ena pu{i cigarete, to deni na minimum. Ni{ta mawe ni- kog ko se bavi lingvistikom.
Dalmatinskih
brigada 14
l Čišćenje i provera
brizgača i sistema
za gorivo
l Popravka i punjenje
autoklima
l Kompjuterska
dijagnostika
l Sve vrste opravki
vozila
l Kompletan auto
Mobilni servis
064 162 30 55
Telefoni
034 357 720; 034 343 627
www.kragujevacke.rs Четвртак, 9. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 17
Позитивна енергија
PRVA FARMAKOGENETSKA STUDIJA U SRBIJI SLOBODAN MILI] U@IVA U SVOM Slobodan
HOBIJU VE] NEKOLIKO DECENIJA
Mili} od
Kafa i cigarete najranijeg
detiwstva
deluju na lekove pravi
modele
Dr Nata{a \or|evi}, oblasti prof. Dr Leifom Bertil-
docent ovda{weg sonom i Dr Eleni Aklilu. i makete,
Ne{to kasnije vratila sam se u
Medicinskog Stokholm na jednogodi{wi bora- a pro{le
fakulteta i prvi far- vak koji sam iskoristila za rad na
makogeneti~ar u Srbiji, doktorskoj disertaciji. U svom is-
subote
tra`ivawu prou~avala sam meta- kvalifikovao
dokazala da i broj popi- bolizam dva gena koji pripadaju
jenih kafa uti~e na velikoj grupi CYP1A2 i CYP2A6, se za
reakciju na lekove ~ije umawewe ili uve}awe aktiv-
nosti mo`e dovesti do klini~ki svetsko
Da na to koji }e lek zna~ajnih izmena u reakcijama pa-
prvenstvo

Д
pacijentu biti pre- cijenata na terapiju, obja{wava
pisan uti~e wegovo Nata{a. Istra`ivawe izvedeno na vazduhoplovnih
zdravstveno stawe, 140 dobrovoqaca iz Srbije treba-
drugi lekovi koje e- lo je da poka`e kako probni lek [AMPION VAZDUHOPLOVNOG MODELARSTVA modelara
ventualno uzima, kofein, koga osim u kafi ima i u
znaju i laici. Zato mnogim drugim pi}ima, deluje na
~esto kada odu kod lekara ve} goto- aktivnost ova dva enzima.
vo „sa vrata” sami deklamuju {ta
piju, koje doze. Malo se, me|utim,
vodi ra~una o tome da na reakciju
leka mo`e da uti~e i broj popu{e-
Kod osoba koje redovno piju ne-
koliko {oqica kafe enzim
CYP1A2 imao je zna~ajno ve}u ak-
tivnost. Me|utim, zanimqivo da
[to o~ima vidi,
nih cigareta, pa i broj popijenih
kafa!
Upravo to je dokazala dr Nata{a
\or|evi}, docent na katedri za
farmakologiju i toksikologiju
aktivnost nije indukovao sam ko-
fein, ve} ba{ kafa. Treba napo-
menuti da vrsta kafe i na~in
pripreme napitka o~igledno nisu
od zna~aja, jer je ovaj efekat utvr-
rukama napravi
i{e od pola veka Slo- narstva. Nisu to bili obi~ni mo- u~ina. Te`ak je svega 1,2 grama.

В
ovda{weg Medicinskog fakulte- |en ne samo kod Srba, ve} i kod bodan Mili} bavi se deli od kartona, ve} izuzetno pro- - Neko ko se nije bavio ovim po-
[ve|ana.Po mi- modelarstvom. Iako fesionalno napravqene makete slom ne mo`e ni da zamisli kako
{qewu dr Nata{e ve} u {ezdesetoj, ne od raznog materijala. Osim od me- je mogu}e napraviti ovako malu
\or|evi}, ali i na- napu{ta ga mladala~- tala, Boban je me|u prvima po~eo letilicu, od tako lakog, gotovo pa-
u~nika tri presti- ki elan, a ni voqa da da ih pravi od pleksiglasa za po- perjastog materijala koji se zove
`ne farmakogene- se ozbiqno posveti o- trebe Ma{inskog fakulteta. balza. To je, u stvari, drvo koje se
tske ustanove iz vom hobiju. Uspeh koji je postigao Mnoge od wih nagra|ivane su na koristi u filmskoj indistriji,
[vedske i [panije na dr`avnom prvenstvu vazduho- salonima arhitekture, a 1974. go- ali ga koriste modelari i ribo-
koji su u~estvovali plovnih modelara, odr`anom dine na konkursu za projekat „Ha- lovci za plovke i varalice. Veo-
u ovom istra`ivawu, pro{le subote u Zrewaninu, sve- jdukovog” stadiona na{e arhite- ma je lako, ~ak lak{e od stiro-
razlog za ovakvo de- do~i u prilog tome. Naime, Slo- kte dobile su drugu nagradu. Za o- pora. Kupuje se u plo~ama, odno-
lovawe kafe je to bodan je ostvario maksimalan vaj konkurs Slobodan je uradio sno listovima i meri se milime-
{to se pre konzumi- rezultat i kvalifikovao se za maketu stadiona. trima, obja{wava na{ sagovo-
rawa ona pr`i. svetsko prvenstvo koje }e biti or- Kada se zaposlio u Projektnom rnik, ~ijih ruku delo je i vaga ko-
- Pr`ewem se, ka- ganizovano od 19. do 26. jula u Hr- birou u Kraqevu dobro je zara|i- ja meri u hiqadite.
ko pretpostavqamo, vatskoj. vao, pa je prestao da pravi make- Me|utim, kada treba neko ume-
stvaraju policikli- Jo{ kao devetogodi{wi de~ak, te. Nastavio je da se bavi avion- }e predstaviti van granica, onda
~ni aromati~ni u- Slobodan se u~lanio u Aero klub ~i}ima. Za wih je izumeo i speci- se ispostavi da ni najve}i izumi-
gqovodonici, isti „Moma Stanojlovi}”, danas Aero jalne kutije, providne na jednoj teqi ne mogu da se izbore za spon-
oni koji se stvaraju klub Kragujevac. Pravio je od li- strani, {to je imalo za ciq da zorstvo.
sagorevawem duvana pe i smreke zmajeve, kliza~e, male skrati proceduru na dr`avnim - Da nije povremenih napisa u
i dokazano pove}ava- jedrilice... Qubav prema ovome granicama prilikom putovawa na novinama niko ne bi ni znao ~i-
ju aktivnost CYP1A2 nasledio od oca Dimitrija. takmi~ewa u inostranstvo. me se bavim. Ipak, `elim da svo-
enzima. Me|utim, za - Otac se bavio veoma retkim Modeli nisu sklopqeni, ve} su je iskustvo prenesem mladima, da
ovakvu indukciju en- zanimawem - bio je kalupar. Od u kutijama rastavqeni na delove, se povu~em iz takmi~ewa i da se
zima neophodno je i bukove gra|e pravio je kalupe za ali modelarima nije te{ko da ih bavim budu}im modelarima, ka`e
da osoba nosi speci- cipele koji tada nigde nisu mogli svaki put ponovo sklope. Pre 15 Slobodan, napomiwu}i da ovaj
fi~nu genetsku var- da se kupe, se}a se Boban, kako ga godina po~eo da pravi sobne mod- sport nije jeftin. Za razliku od
ijaciju, koja je kod naj~e{}e zovu kolege u „Elektro- ele, ali je odustao po{to to niko Srbije, Hrvatska izdvaja jedan od-
nas Srba, pokazalo {umadiji” gde radi ve} 18 godina. nije radio. Pre dve godine, pono- sto iz buxeta za Savez za tehni~ku
MLADA DOKTORKA NAUKA DISERTACIJU se, veoma ~esta. Is- Zahvaquju}i svom neobi~nom u- vo je po~eo da ih pravi i posle go- kulturu i finaнsirawe tehni~-
RADILA U STOKHOLMU tra`ivawe koje sam me}u godinama se izdr`avao, pra- dinu dana ve} je postao dr`avni kih sportova.
uradila potvrdilo je ve}i makete za potrebe gra|evi- prvak. Sobni model je lak kao pa- G. BO@I]
ta, rade}i svoju doktorku diserta- i tezu vezanu za pu{ewe, tako da je
ciju pod nazivom „Farmakogene- neminovno da se konzumirawe ka-
tika enzima CYP1A2 i CYP2A6 u fe i pu{ewe cigareta, ali i genet-
srpskoj populaciji”. To je ujedno i ski profil uzima u obzir pri-
prva farmakogenetska studija u likom prepisivawa i dozirawa le-
Srbiji. kova, obja{wava mlada nau~nica.
Farmakogenetska istra`ivawa Pored toga, dr \or|evi}, je in-
pokazuju na koji na~in na{ genet- teresovalo ima li razlike u gene-
ski materijal uti~e na to kako }e- tici izme|u Srba i [ve|ana, kada
mo reagovati na lekove. su ova dva enzima u pitawu. Ura|e-
- Ciq mog istra`ivawa bio je da ne analize pokazale su da nema ra-
se utvrdi uticaj genetske osnove i zlike u samoj genetici, ali da je
konzumirawa kafe na enzime aktivnost enzima CYP1A2 kod Sr-
CYP1A2 i CYP2A6 koji se nalaze u ba znatno ni`a nego kod [ve|ana.
jetri i odgovorni su za metaboli- - Za sada jo{ uvek nismo sigur-
zam mnogih lekova, po~iwe pri~u ni {ta je uzrok, ali se pretposta-
dr Nata{a \or|evi}. vqa da je u pitawu neki faktor iz
Mlada nau~nica imala je pri- okoline, a ne genetska struktura.
like da, zahvaquju}i saradwi iz- Pri tom je ovo otkri}e vrlo zna-
me|u ovda{weg Medicinskog ~ajno, po{to neki lekovi koje ovaj
fakulteta i Karolinska institu- enzim metaboli{e mogu delovati
ta u Stokholmu, koju je pre nekoli- prokarcinogeno, odnosno kance-
ko godina uspostavio wen mentor, rogeno, obja{wava dr \or|evi}.
prof. dr Slobodan Jankovi}, svoju Iako je tek pre desetak dana zva-
disertaciju uradi u jednoj od naj- ni~no promovisana u doktora nau-
presti`nijih laboratorija za ka, Nata{a nastavqa rad na jo{
farmakogenetiku, nauku kojom se u jednoj studiji koja bi farmakoge-
Srbiji do sada niko nije bavio. netska ispitivawa trebalo, kako
- Najpre sam tri meseca provela ka`e, da prenese do bolesni~kih
u istra`iva~koj grupi Stefana posteqa, odnosno ~iji bi rezulta-
Lundgrena i nau~ila osnove ali i ti ubrzo trebalo da budu primewe-
uspela da uspostavim saradwu sa ni u lekarskoj praksi.
renomiranim nau~nicima iz ove M. OBRENOVI]
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. јул 2009.
VOZOM OD KRAGUJEVCA DO LAPOVA
@ive}e srpska `eleznica
Iako su neke stanice,
poput one jovanova~ke,
zatvorene zbog
nerentabilnosti druge
su ba{ u „ispravnom
stawu”. @eleznica
ima perspektivu, sma-
traju pojedini za-
posleni na woj, jer je
jeftinija, ekolo{ka i
stvara mawe buke
Пише Зоран Мишић
o{teno kada ste posled-
П
wi put putovali vozom?
I to jo{ do Lapova. Ali
ako se odlu~ite na taj
korak, i ako imate sre-
}e da tog dana prugu ni-
su „rezervisali”
{trajka~i, bez brige. „Kragujeva~-
ke” su tu da vam raportiraju kakvo
je stawe na liniji.
Vozovi iz Kragujevca ka Lapovu
kre}u ~etiri puta u toku dana i i-
sto toliko puta u obrnutom smeru.
Karta za 32 `elezni~ka kilometra
STANICA U JOVANOVCU
ZAKQU^ANA, @ELEZNI^AR
TUBA U PENZIJI
je 96 dinara, qubazno nam sa-
op{tava predusretqivo uni-
formisano osobqe na
kragujeva~koj stanici. Do
Lapova su „prave” stanice
Jovanovac, Badwevac i Bato-
~ina, a izme|u wih u „svakom
selu” jo{ po dva-tri lokalna staja-
li{ta pored pruge.
Na kragujeva~koj stanici ciglo
jedan putnik, a i on neraspolo`en
www.kragujevacke.rs
Репортаже
I stanica u Bato~ini, potpuno u
funkciji, vr{wakiwa je bato~in-
ske, {to se vidi po grbu sa godinom
izgradwe na ure|enom travwaku. I
wu je podigao kraq Milan ~im je za-
`iveo ovaj krak pruge prema Kragu-
jevcu 1886. godine. [ef stanice u
Bato~ini Sa{a Petrovi}, {to bi se
reklo „pravi ~ovek na pravom me-
stu”. Sa 42 godine `ivota i 22 godi-
ne sta`a na `eleznici. Ro|eni
Bato~inac kolenima unazad, od
2000. godine je raspore|en na ovoj
stanici, na kojoj je bukvalno i od-
rastao, jer mu je na woj radio i deda
po majci Zdravko Simi}.
- Na ovom potezu i danas ima
putnika jer je u pitawu magistral-
na pruga gde se ukr{taju kraci ka
Kosovu, Ni{u, Skopqu, Solunu i A-
tini. Qudi i danas rado putuju vo-
zom jer je karta skoro duplo
jeftinija od autobuske i smatram
da uz odre|ene reorganizacije i os-
avremewavawe `eleznici predsto-
[INOBUS SE PROBIJA
ji boqa budu}nost, siguran je on.
KROZ ZARASLU PRUGU Svoju tezu potkrepquje tvrdwom
da je putovawe vozom jeftinije, bez-
bednije i da `eleznica mawe stvara
za op{irnije kontaktirawe sa me- pet godina. Odavno je propadala. red pruge, pokvaren termometar na zaga|ewa i buke, odnosno da je eko-
dijima. Na {tajgi u o~i upadaju i Nije vi{e bilo otpravnika vozova, stani~noj kancelariji sa (ne)aktu- lo{ko prevozno sredstvo koje i ma-
nove klupe sa znakom „@eleznica skretni~ara i na kraju su i ~uvara elnim redom vo`we. we remeti prirodnu okolinu.
Srbije”. Onako, ba{ fensi... Sta- stanice makli za Kragujevac. [te- Ve} na prilasku badweva~koj sta- Deluje kao ~ovek koji zna {ta pri~a
ni~na ~esma prska u sta- ta, smatra ovaj biv{i `elezni~ar nici, preko puta stadiona, utisak i nema razloga da mu ne verujemo.
rom, razvaqenom stawu, a sa preko trideset godina sta`a na je potpuno druga~iji. Uredno po{i- U Lapovu, na stanici, do~ekuje
toalet (ako se ovaj eufe- `eleznici. {an travwak, okre~eno, sre|eno. nas „doma}a `ivotiwa”, ~esmeni
misti~ki izraz uop{te A Jovanovac je nekada bio stani- Iako je i ovde sta-
mo`e upotrebiti za zda- ca za primer. Vi{e puta je nagra|i- ni~na ~ekaonica
we „san svake sanitarne vana za najure|eniju na relaciji zakqu~ana, oko sta-
inspekcije”) i daqe se Lapovo - Kraqevo. Sada je to davna nice stoje klupe i
bez problema najlak{e pro{lost. to u okru`ewu `ar-
pronalazi putem nosne - E, bilo je momenata kada je put- diwera i saksija.
identifikacije. nika na ovoj stanici bilo toliko da Vidi se da je stani-
Stanicu u Jovanovcu, nisu mogli da se ukrcaju u voz. Bio ca u funkciji, {to
ako bi mu neko dojavio, je to jedini prevoz, jer su autobusi nam potvr|uje i ot-
Rado{ Baji} bi verovat- bili retki, se}a se Rade. pravnik vozova Vla-
no suvim zlatom platio Danas na te slavne dane podse}a dan Radosavqevi}.
kao lokaciju za snimawe samo zar|ali vagon na peronu koji Dodu{e, stanica je
budu}ih nastavaka svoje slu`i kao skloni{te pru`nim izgubila prvobitni
sage. Fasada oronula, ~e- radnicima, po~upani pragovi po- „status” i degradi-
kaonica zatvo- rana je u obi~no STANICE U BADWEVCU I BATO^INI
rena. Zgrada se SA[A PETROVI], stajali{te, ali qu- GRADIO JE JO[ KRAQ MILAN
ipak dr`i - so- [EF STANICE U BATO^INI di su u Badwevcu i
lidna gradwa. daqe vezani za voz.
Na monumen- - Devedest posto
talnim beton- wih radi u Kragu-
skim stubovima jevcu i voz im je na-
kraj ulaza pot- jpouzdaniji, a ~esto
pisi nekih dav- i jedini prevoz. Au-
n a { w i h tobusi u Badwevac
putnika. Idi- „svra}aju” dva puta
li~an mir i dnevno, izjutra i u
cvrkut ptica, podne (vikendom u-
po obli`wim op{te ne „zalaze”),
lipama upotpu- tako da ve}ina Bad-
wuju koko{ke i wev~ana 16 kilome-
patke iz sused- tara do Kragujevca prelazi po ceni gipsani lav i obave{tewe na blaga-
nog doma}in- od 48 `elezni~kih dinara. jni da voz „3813 u 11 i 35 na liniji
stva. To je ku}a Radeta Tube, prvog Napu{tamo zdawe podignuto jo{ Lapovo Kraqevo danas ne saobra-
kom{ije „uga{ene stanice”, biv{eg 1887. godine (zgrada stanice je kul- }a”. U pitawu je {trajk koji je blo-
radnika `eleznice. turnoistorijski spomenik) koje je kirao prugu. [teta, a ba{ nam se
- Stanica je zatvorena ima ve} sazidao kraq Milan. dopalo.
www.kragujevacke.rs
U ULICI ILIJE KOLOVI]A
Eksplozija u po bela dana
Lak{e povre|ena
starija `ena, o{te}ena
~etiri automobila i
popucala stakla na
okolnim ku}ama
Пише Елизабета Јовановић
ulici Ilije Kolovi}a
У
ispred broja 15, u pe-
tak, 3. jula oko 12 i 15,
odjeknula je sna`na de-
tonacija koja je uzne-
mirila stanare tog
kraja. Eksploziju su ~u-
li i sugra|ani u centru grada.
Ona je posledica aktivirawa ek-
splozivne naprave koja je bila
podmetnuta i pri~vr{}ena mag-
netom ispod sivometalik xipa
makedonske registracije SK-
863-SH, za ~ijim se upravqa~em
nalazio mladi} Vladimir G. iz
Kragujevca, ina~e suvlasnik
firme za proizvodwu greja~a iz
Ili}eva, koji se bavi i predu-
zetni~kim poslovima.
Eksploziv je ispao ispod auta,
kada je pre{ao preko udarne ru-
pe na asvaltu. Kome je bio name-
wen i koliko ga je dugo vlasnik
xipa „{etao” gradom tek treba
da se utvrdi. Xip je poslat na
vanredni tehni~ki pregled kako
bi se utvrdila o{te}ewa, uo~i-
lo gde je bio pri~vr{}en eks-
ploziv i uzeti su uzorci crne
boje koji treba da odgonetnu o ko-
joj vrsti eksploziva je re~. Mla-
di} koji je vozio xip, posle
incidenta, nije bio voqan da go-
vori na ovu temu.
Eksplozija je na asvaltu osta-
vila rupu pre~nika oko trideset
i dubine deset santimetara. Ni-
je bilo gelera i rasprskavawa po
okolini, {to ukazuje da se radi-
lo o plasti~nom eksplozivu ma-
se od 100-250 grama, koji se
aktivira daqinskim putem.
САОБРАЋАЈ
Petoro
povre|enih
U proteklih nedequ dana
desilo se ukupno 18
saobra}ajnih nezgoda u
kojima su dve osobe te{ko
povre|ene i tri lak{e
Od 31. juna do 6. jula dogodilo se 17
saobra}ajnih nezgoda na podru~ju
grada i jedna na magistralnom putu
ka Kragujevcu, ali je ona bila samo
sa materijalnom {tetom. U ~etiri
udesa bilo je povre|enih lica, a
najve}a {teta procewena je na
150.000 dinara. Ove sedmice nije
bilo stradalih lica,
ali su dve osobe te-
{ko povre|ene i tri
lak{e.
Prva nezgoda sa te-
`im posledicama do-
godila se 30. juna, na
raskrsnici Avalske,
Fo~anske i Atinske
ulice, zbog prolaska
na crveno svetlo vo-
za~a putni~kog auto-
mobila Predraga M.
On se sudario sa au-
tobusom kragujeva~-
kih registarskih
oznaka, tako da je put-
nica iz autobusa
JO[ SE NE ZNA KO JE PODMETNUO EKSPLOZIV POD XIP
Na svu sre}u, u tom trenutku
na ulici nije bilo prolaznika
sem jedne starije `ene koja se tu
slu~ajno zatekla, na dvadesetak
metara daqe od mesta doga|aja.
Jedino je ona povre|ena i pre-
ba~ena kolima Hitne pomo}i do
Urgentnog centra radi daqeg le-
~ewa. Od jake eksplozije ima o-
{te}ewe sluha i ogrebotine.
Stakla na obli`wim ku}ama
su popucala, a o{te}ena su i ~e-
tiri automobila. Najgore je pro-
{la „florida” „Pajsi taksija” i
parkirani „jugo”, na „golfu” je
stradao mehanizam za podizawe
stakala i spala su vrata, a i
„fi}a”, koji je i ve} bio u lo-
Branka M. (64) zadobila te{ke te-
lesne povrede.
^etvrtog jula, u Desimirovcu,
zbog neopreznog skretawa Vojisla-
va \. iz Mladenovca, voza~a put-
ni~kog automobila, dogodio se
sudar sa teretwakom koji se kretao
u istom smeru. Tom prilikom lak-
{e su povre|ene putnice Slavica
D. (54) i Jovanka P. (54), obe iz
Mladenovca.
Istog dana, uve~e, u Ulici kneza
Mihaila, Davor ^. iz Kragujevca, a-
utom je udario u zaustavqeno put-
ni~ko vozilo zbog br`e vo`we, zbog
~ega je Bojan T. (21) zadobio lake
telesne povrede.
Sutradan, 5. jula, u Zmaj Jovinoj
ulici prilikom mewawa saobra-
}ajne trake ~etrnaestogodi{wi bi-
ciklista S. O. sudario se sa
putni~kim automobilom i pritom
zaradio te{ke telesne povrede.
Хроника
{em stawu sada je „dokusuren”.
Na samom xipu nema o{te}ewa,
osim risova od asfalta koji se
podigao prilikom eksplozije.
Popucala su i stakla na izlo-
gu privatne firme koja se nala-
zi u okviru stambenog objekta
Dragana Todorovi}a. Wegov ~e-
trnaestogodi{wi sin, koji je
bio u sobi, jako se upla{io zbog
eksplozije i pucawa stakala, ali
ga, sre}om, par~i}i koji su lete-
li na sve strane, nisu povredi-
li. Devojka koja je radila u
firmi ~iji su izlozi stradali
tako|e je imala ludu sre}u, jer je
deset minuta pre incidenta oti-
{la do banke.
AKCIJE SAOBRA]AJNE
POLICIJE
Oduzeto
97 voza~kih
dozvola
Pripadnici saobra}ajne policije
pro{le nedeqe sproveli su dve ak-
cije poja~ane kontrole saobra}aja.
Najpre regionalnu, 3. jula, koja je
bila usmerena na tehni~ku isprav-
nost vozila. Tokom akcije podneto
je 27 zahteva za pokretawe prekr-
{ajnog postupka, isto toliko je iz-
dato takozvanih MPP obrazaca, a
devet voza~a je nov~ano ka`weno na
licu mesta.
Iako je pre toga bila akcija „Is-
pravno vozilo - bez-
bedno vozilo”, koja je
omogu}avala besplat-
nu proveru tehni~ke
ispravnosti, mnogi
tu {anu nisu iskori-
stili, pa je 15 vozila
iskqu~eno iz saobra-
}aja, od ~ega 13 zbog
tehni~ke neisprav-
nosti. Osam vozila
nije imalo ispravne
ko~nice, jedno ure|a-
je za upravqawe, dva
su imala neispravnu
pneumatiku i isto to-
liko lo{e svetlo-
sno-signalne ure|aje.
Четвртак, 9. јул 2009.
- U tom trenutku bila sam u
ku}i sa detetom. ^ula sam jaku
eksploziju, svi su prozori popu-
cali, sr~a se rasula svuda po ku-
}i. Zvali smo miliciju. Jedna
`ena je bila na licu mesta i wu
je odvezla Hitna pomo}, pri~a
Vesna Rakovi}, iz ku}e broj 21,
gde `ivi kao podstanar.
Kom{inica koja `ivi preko
puta ka`e da se nakon eksplozi-
je podigao veliki oblak pra{i-
ne i ku}a zatresla.
Svi koji su pretrpeli materi-
jalnu {tetu pitaju ko }e sada to
sve da im plati, jer ve}ina ku}a
nije osigurana. Smatraju da bi
to trebalo da u~ini grad.
[est lica je ka`weno zbog nevezi-
vawa pojasa.
Druga, lokalna, akcija sprovede-
na je u toku no}i 4. na 5. jul. Akce-
nat je, ovoga puta, bio stavqen na
otkrivawe alkoholisanosti i psi-
hofizi~kog stawa voza~a. Te no}i
je ~ak 104 zahteva otkucano za po-
kretawe prekr{ajnog postupka, a
rekordnih 97 voza~a iskqu~eno je
iz saobra}aja zbog pijanstva. Wima
su, naravno, oduzete i voza~ke dozv-
ole.
Prema re~ima Dejana Radovi}a,
komandira saobra}ajne policije,
ovo je najve}i broj oduzetih dozvo-
la i iskqu~enih vozila iz saobra-
}aja u jednoj lokalnoj akciji u
posledwih pet godina.
E. J.
КРАГУЈЕВАЧКЕ 19
ПОЛИЦИЈА
Uhap{en
la`ni
inspektor
Kragujev~anin Igor M. (30) li{en
je slobode i uz krivi~nu prijavu
priveden istra`nom sudiji Op-
{tinskog suda zbog postojawa osno-
va sumwe da je po~inio krivi~no
delo prevare.
On je, kako se pretpostavqa, 5.
juna, oko 13 sati, ciqano do{ao do
jednog stana u centru Kragujevca i
dvadesetjednogodi{woj devojci,
koja je se u tom trenutku nalazila
sama u stanu, la`no se predstavio
kao policijski inspektor koji ima
„nalog za pretres” stana. Pokazao
joj je neki papir i odmah krenuo u
premeta~inu, tra`e}i navodno
falsifikovane nov~anice. Devoj-
ka je posumwala da je re~ o preva-
rantu, iza{la je iz stana u nameri
da pozove policiju, nakon ~ega je
Igor M. pobegao.
Sumwa se, tako|e, da je istog da-
na od recepcionara hotela „Stari
grad” u Kragujevcu, la`no se pred-
stavqaju}i kao policijski inspek-
tor za strance, uzeo paso{
dr`avqanina Belgije, sme{tenog u
ovom hotelu i uputio se u wegovu
sobu. Rekao mu je kako viza u wego-
voj putnoj ispravi nije u redu, te da
zbog toga mora da plati nov~anu ka-
znu. Stranac je poverovao i platio
120 evra famoznom inspektoru da
bi potom on paso{ ostavio na re-
cepciji i od{etao iz hotela.
Zapleweni
kokain
i heroin
Kriminalisti~ka policija 1. ju-
la odredila je meru zadr`avawa u
trajawu 48 sati Dejanu K. (27) i
Milo{u K. (21) iz Aran|elovca
zbog sumwe da su po~inili kri-
vi~no delo neovla{}eno kori-
{}ewe tu|eg vozila. Veruje se da
su wih dvojica od februara
do maja 2008. godine udru`enim
snagama „pozajmili” vi{e tu|ih
automobila inostranog proizvo-
|a~a i to novijeg datuma proiz-
vodwe.
Istoga dana, u nastavku akcije
koja je trajala nekoliko meseci,
zadr`ani su i Aran|elov~ani Du-
{an T. (21) i Darko N. (20) pod
sumwom da su trgovali narkoti-
cima. Pretresom stana, kao i dru-
gih prostorija, kod osumwi~enih
je ukupno prona|eno 13,5 grama
pra{kaste materije za koju se
sumwa da je heroin. Tako|e se
pretpostavqa da su oni u du`em
vremenskom periodu snabdevali
aran|elova~ke narkomane. Pored
wih, uhap{en je i Nenad V. (26) iz
Kragujevca zbog postojawa osnova-
ne sumwe da je po~inio krivi~no
delo neovla{}enog stavqawa u
promet opojnih droga. U iznajm-
qenom stanu u kome je on `iveo
prona|en je 101 gram pra{kaste
materije, koja je poslata na ve-
{ta~ewe, a za koju se veruje da je
kokain.
Tre}eg jula odre|ena je mera
zadr`avawa Nikoli V. (30) i
Goranu \. (24) iz Beograda iz i-
stog razloga kao i Nenadu V. Pri-
likom pretresa wihovog
putni~kog automobila prona|eno
je 63,3 grama kokaina. Osnovano
se sumwa da su ova lica u prethod-
nom vremenskom periodu snabde-
vali u`ivaoce opojnih droga sa
podru~ja Kragujevca. Svi su spro-
vedeni istra`nom sudiji Okru-
`nog suda.
20 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. јул 2009.
RAZGOVOR S POVODOM: VOJIN VASOVI], REDITEQ
Kragujeva~ki novi talas
Pravqewe, uslovno
re~eno, kragujeva~kog
novog talasa mo`e
da uspe, imamo
sve - mlade pisce,
rediteqe, glumce. Samo
je potrebno da se
napravi kriti~na
masa da se skupimo i
izguramo jednu ideju do
kraja
Разговарао Мирослав Чер
Д
iplomski film
mladog kragujeva~-
kog rediteqa Vojina
Vasovi}a nedavno se
„na{ao” na dva pre-
sti`na filmska fe-
stivala. Kratki
film „Da{ak” prikazan je u tak-
mi~arskoj selekciji 20 najboqih
kratkih filmova iz celog sveta na
„Lajthaus festivalu” u Wu Xersi-
ju, a odmah potom i u Novom Sadu
na festivalu „Sinema siti”, u o-
kviru selekcije „Ap tu 10.000
baks”.
Film „Da{ak” sniman je po mo-
tivima pripovetke italijanskog
pisca Lui|ija Pirandela o maloj
sredini koja propada, u kojoj sva-
ko svakoga poznaje, u kojoj se ni{ta
ne de{ava i u kojoj se ne donose
nikakve odluke. ^ak se pouzdano
ne zna ni da li je to mesto tek po-
~elo da se gradi ili je gotovo na-
pu{teno. Film je sniman na vi{e
lokacija, u nekoliko ovda{wih ka-
fana, u krugu „Zastave”.
Da je re~ o kvalitetnom filmu
potvrdio je festival u Americi
gde je Vasovi}ev film osvojio pr-
vu nagradu, „Zlatni svetionik”.
Misija i ciq ovog ameri~kog
festivala je da prika`e nove ino-
vativne filmove autora mla|e ge-
neracije, ali i da predstavi
stru~woj javnosti slede}u genera-
ciju „filma{a”. Festival, tako-
|e, svake godine nastoji da
predstavi jedinstvene programe
koje nadahwuju i okupqaju najra-
zli~itiju publiku art filma.
PREPORU^UJEMO
^etvrtak, 9. jul, 20 ~asova
Galerija „Mostovi Balkana”
Otvarawe izlo`be crte`a
@arka Vu~kovi}a
^etvrtak, 9. jul, 20 ~asova
Narodni muzej
Koncert italijanksog trija
Rozario Pavone, Marija
Xapala i Alesandro Mocela
Petak, 10. jul, 21 ~as
Sve~ana Sala Prve kragujeva~ke
gimnazije
Me|unarodni festival
umetnika harmonike
Mika Vairinen - Finska
Ponedeqak, 13. jul, 20 ~asova
Art kafe galerija SKC-a
Mesec indone`anske
kulture
Projekcija filma „Vojska
Duge”
Ponedeqak, 13. jul, 21 ~as
Sve~ana Sala Prve kragujeva~ke
gimnazije
Me|unarodni festival
umetnika harmonike
Sve~ano zatvarawe
Nastupaju najboqi polaznici
Letwe {kole za harmoniku
Kultura
Kako se „Da{ak” uop{te na{ao
na festivalu u Americi i koji su
ti utisci sa „Lajthausfesta”?
- Film je i bio predvi|en za fes-
tivalsku turneju. Jednostavno
„na{ao” sam brojne platforme za
festivale {irom sveta. Slao sam
kopije na jo{ neke festivale i
nadam se da }emo dobiti jo{ po-
ziva po~etkom jeseni.
Poziv na festival u Wu Xersi-
”
Moja `eqa je da na-
pravim filmski
studio u Cvetojevcu. Tu sam
snimao svoj prvio film, sa
krupom od 20 qudi i gotovo
svi su kasnije upisali aka-
demiju
ju veoma me je iznenadio zbog ~i-
wenice da je re~ o manifestaciji
na kojoj se svake godine prijavi
hiqadu do hiqadu i po filmova i
bila mi je fenomenalna vest da
smo u{li u 20 najboqih i da smo
dobili udarni termin - subota,
21 ~as.
Na`alost, zbog viza, iako sam u
tom trenutku bio u Kanadi, nisam
mogao da u|em u Ameriku, ali sve
je ispalo odli~no.
Da li je fama da nagrade nisu
va`ne?
LETWA FILMSKA RADIONICA
Mesto zabave i edukacije
Predava~i Filmske
radionice su biv{i
~lanovi i saradnici
Dramskog studija,
a princip rada je da
polaznici sve sami
rade
ilmska radionica
Ф
Doma omladine po~e-
la je da radi 1. jula, a
uz pomo} stru~nih
mentora polaznici }e
biti u prilici da nau~e osnove
kamere, re`ije, dramaturgije,
monta`e, snimawa spotova, pro-
dukcije, animacije.
Predava~i Filmske radionice
su biv{i ~lanovi i saradnici
Dramskog studija, a princip rada
radionice je da polaznici sve sa-
mi rade - pi{u scenarija, snima-
ju, re`iraju, glume, biraju muziku,
montiraju filmove, da bi se {to
neposrednije upoznali sa svim
segmentima stvarawa filma. O-
vog leta sa polaznicima radioni-
ce radi}e Dragan Vu~kovi},
snimateq, Marko \or|evi}, stu-
- Iskreno, meni kao autoru ne
zna~e mnogo - i daqe volim iste
stvari u tom filmu, isto toliko
koliko imam i svoje li~ne zamer-
ke. Mislim da je bitno {to sam
nau~io kod Slaje, koja ima toliko
nagrada i gde su diplome na sve
strane, da mogu da poslu`e katkad
i kao |ubravnik. Bitnije je da se
~ulo za film i mene kao autora.
Tako|e, va`no je i {to neko `eli
da ulo`i iz inostranstva para za
neki novi kragujeva~ki film.
Da li je danas te{ko snimiti
film u Srbiji?
- Sigurno da je te{ko, naro~i-
ti zbog toga {to kod nas recesija
traje mnogo du`e nego u svetu. Jav-
na je tajna da novac za filmove i-
de „poznatim putem” i svi znaju
ko }e dobiti pare - autori se samo
vrte u krug. Na konkursu „Film-
skog centra Srbije”, recimo, ni-
smo dobili ni dinar.
^iwenica je da nema novca za
film, a ono {to ima raspore|uje
se „unapred poznatim” autorima.
Srbija je centralizovana kad je u
pitawu film.
Sada poku{avam da napravim
model po uzoru na Paskaqevi}a -
da odlazim u inostranstvo i da
tamo konkuru{em za pare, a ovde
da snimam.
Kod nas u Srbiji izgleda da je
baviti se umetno{}u ekskluziva
dent re`ije, Vojin Vasovi}, redi-
teq, Neboj{a ^ukari}, grafi~ki
dizajner, Petar Mihajlovi}, dra-
maturg, Jasmina Uro{evi}, pro-
ducent i Aleksandar Vukajlovi},
monta`a.
^asovi se organizuju na maloj
sceni Doma Omladine i besplat-
ni su. Kao i svake godine, tako }e
i ovogodi{wa radionica biti za-
vr{ena projekcijom svih radova
mladih „filmaxija”.
- postoje qudi koji misle da }u
pare koje sam dobio za film isko-
ristiti za put na Havaje.
^esto pri~amo za sebe da smo
krativni i pametni, ali da ne-
mamo para. A, sa druge strane,
vidimo da se i veoma malo
sredstava u nekim drugim ze-
mqama snimaju odli~ni fil-
movi, kakvi su kod nas veoma
retki ili ~ak ne postoje. Za-
{to je to tako?
- Verovatno zato {to rediteqi
sebe sputaju kada imaju pare, ali
to je od slu~aja do slu~aja. I daqe
postoje dokazani rediteqi koji ne
tro{e mnogo para. Jednostavno, o-
ni znaju {ta `ele.
Kad se qudi ve`u za pri~u, a ne
za novac, dobiju se boqi rezulta-
ti. Mislim da je takav slu~aj i sa
„Da{kom”. Imali smo veliku eku-
pi koja je `elela da bude deo fil-
ma i bez para. Mi uop{te nemamo
ni visokobuxetne ni niskobuxet-
ne filmove. Mi radimo „nou-
kost” filmove.
Mo`e li se napraviti ne{to
{to }e se zvati „kragujev~ka
filmska scena”?
- Mo`e, a kada - to je pitawe!
Zavisi od autora koji `ele ovde
da rade. Moja `eqa je da napravim
filmski studio u Cvetojevcu. Tu
sam snimao svoj prvi film, sa
grupom od 20 qudi i gotovo svi su
kasnije upisali akademiju.
Pravqewe, uslovno re~eno,
kragujeva~kog novog talasa mo`e
da uspe, imamo sve - mlade pisce,
rediteqe, glumce. Samo je potreb-
no da se napravi „kriti~na masa”
da se skupimo i izguramo jednu i-
deju do kraja. Ako bi se krenulo sa
vi{e pri~a i vi{e qudi, siguran
sam da bismo to mogli da uradi-
mo.
Imate li ne{to na papiru?
- Uvek. Imam dve drame, scena-
rio za polu~asovni igrani i
predlog za jo{ jedan. Sa Duwom
Petrovi} radim na sinopsisu za
animirani film u koji se, vero-
vatno, ne}e u}i dok ne do|u boqa
vremena. Uvek gledam da ne{to
radim i ostanem u formi.
Ina~e, Filmska radionica Do-
ma omaldine u Kragujevcu osnova-
na je pre sedam godina, sa ciqem
da se mladi upoznaju sa osnovnim
elementima filma i eventualno
prepoznaju svoju kreativnost u toj
oblasti umetnosti. Da se u tome u-
spelo govori i podatak da se po-
sledwih godina polaznici ove
radionice gotovo sa svakog festi-
vala vra}aju sa nagradama.
www.kragujevacke.rs
UKRATKO
Italijanski trio u
Muzeju
VE~ERAS, 9. jula, u Narodnom
muzeju, odr`a}e se koncert ita-
lijanskog trija koji ~ine pija-
nisti Rozario Pavone i Marija
Xapala i tenor Alesandro Mo-
cela. Na wihovom repertoaru
na}i }e se kompozicije {est i-
talijanskih kompozitora, pa }e
kragujeva~ka publika biti u
prilici da ~uje dela Tosija, Di
Kapue, Pu~inija, Rosinija,
Verdija i Montija. Tako|e, bi-
}e zastupqene kompozicije Mo-
carta, Betovena, Bramsa,
Rahmawinova.
Organizator koncerta je dru-
{tvo „Dante Aligijeri”, a po-
~etak je planiran za 20 ~asova.
„Pinokio” zatvara
sezonu
KWA`EVSKO-SRPSKI teatar
po~etkom jula zatvara pozori-
{nu sezonu 2008/09. Nakon
premijere performansa „Kl-
ub: Novi svetski poredak”, ko-
jim je ovda{wi Teatar stao u
red onih svetskih pozori{ta
koji pozori{nu godinu posve-
}uju Haroldu Pinteru, „zavesu”
na sezonu stavila je predstava
„Pinokio” koja je pre nekoliko
dana odigrana na Kotorskom
festivalu pozori{ta za decu.
„Pope~iteqi” u
Poqskoj
NAKON KONCERTA u Domu om-
ladine, koji je odr`an 4. jula,
grupa „Pope~iteqi” nastupi}e
11. jula u Poqskoj. Oni }e se
na}i u u takmi~arskom progra-
mu renomiranog festivala „E-
ko junion of rok”, koji se
odr`ava u Vegor`evu. Bi}e to
tre}i nastup „Pope~iteqa” u
Poqskoj.
Studentska izlo-
`ba u „Magacinu”
GODI{WA IZLO`BA studenata
na umetni~kim fakultetima i
akademijama Srbije, koja se ove
godine odr`ava u beogradskom
„Magacinu”, daje presek umet-
ni~ke produkcije tokom pro-
{le {kolske godine. Na kraju,
sav rad i zalagawa profesora i
studenata postaju vizibilni i
reprezentativni. Izlo`ba u
„Magacinu”, zapravo, tu vizi-
bilnost prenosi u profesio-
nalni izlo`beni ambijent, gde
se sve zajedno, mimo klasa, mo-
`e videti u korespodenciji sa
prostorom i me|usobnim rela-
cijama radova.
Poziv za ovu izlo`bu je otvo-
ren, bez selekcije, i svaki stu-
dent mo`e doneti neki svoj rad,
ili izvr{iti neku intervenci-
ju, performans ili projekciju u
prostoru izlagawa. Izlo`ba
traje do 11. jula, a mogu se vide-
ti radovi studenata beogradske,
novosadske, ni{ke i kragujeva~-
ke umetni~ke {kole.
Petrovdanski sa-
bor
U BADWEVA~KOM Domu kulture
u nedequ uve~e odr`a}e se tra-
dicionalni Petrovdanski sa-
bor. Planirano je da na ovoj
manifestaciji, pored doma}i-
na KUD „Vuk Karaxi}”, nastu-
pi i folklornog ansambla
„Svetozar Markovi}” SKC-a i
kao specijalni gosti folklor-
ni ansambli iz Poqske i Make-
donije.
www.kragujevacke.rs
INDONEZIJA U
KRAGUJEVCU
San na
Javi
Manifestacija „Mesec
indone`anske kulture”
otvorena je u ponedeqak,
izlo`bom slika
Dragane Mladenovi}, u
SKC-u, a nastavi}e se
do kraja jula
er Fransis Drake, najpozna-
С
tiji gusar elizabetanske
ere, posetio je Javu i Suma-
tru krajem 16. veka i tada
zabele`io da je ostrvska mu-
zika veoma ~udna, prijatna i
vesela, a hrana pikantno qu-
ta. Nije mu promaklo ni neobi~na li-
kovna umetnost naroda dalekog istoka.
Od tada do danas pro{lo je skoro 450 go-
dina, a Zapadna Evropa i daqe ne zna
mnogo o ovoj kulturi. Zato je, u saradwi
sa Ambasadom Republike Indonezije, u
ovda{wem SKC-u ceo juli planiran da
bude „mesec indone`anske kulture”.
Ova manifestacije po~ela je u pone-
deqak, 6. jula, otvarawem izlo`be pod
nazivom „San na Javi” i koncertom mu-
zi~ke grupe Ambasade Republike Indo-
nezije. Re~ je o slikarstvu „vajang kain”,
ZA KREATIVNU
OMLADINU
^uj, Vidi,
Pokreni
Za tri dana,
polaznici }e mo}i da
naprave kratak
video, radio-dramu
i koreo-predstavu,
a radionice
}e voditi mladi
rediteqi
vi zainteresovani mladi i
С kreativni Kragujev~ani
bi}e u prilici da od 22. do
25. jula u~estvuju u radu mani-
festacije pod nazivom „^uj, Vi-
di, Pokreni”. Za tri dana,
polaznici }e mo}i da naprave
kratak video, radio-dramu i ko-
reo-predstavu. Dela }e biti
predstavqena na lokalnim me-
dijima, kao i na javnim televi-
DREVNI PLESOVI INDONEZIJE
mlade slikarke Dragane Mladenovi}
koja je, kao stipendistkiwa indone`an-
skog Ministarstva za obrazovawe, prov-
ela godinu dana u Indoneziji, u~e}i o
tradicionalnom slikarstvu centralne
Jave. To slikarstvo ima korene u epovi-
ma Mahabharati, Ramajani i drevnim ja-
vanskim pri~ama.
TRADICIONALNI
INDONE@ANSKI „TAWIR”
zijskim servisima, a planira-
no je i premijerno izvo|ewe za
25. jul.
^lanovi „^uj” grupe, ~iji }e
mentor biti Aleksandar Uro-
{evi}, ima}e priliku da nau~e
ne{to novo o radiofoniji ili
da svoje ve} postoje}e znawe iz
te oblasti pro{ire. Pro{logo-
di{wi u~esnici su za tri dana
napravili ~ak tri radio-dra-
me.
^lanovi „Vidi” grupe, koju
}e voditi Darko Sokovi}, tri
dana }e u~iti o dokumentarnom
filmu, upoznava}e se sa kame-
rom i monta`om. Ciq je da se
iz trodnevnih ve`bi napravi
dokumentarni film.
I na kraju, polaznici grupe
„Pokreni” radi}e sa Vojinom
Vasovi}em, , koji }e ih upozna-
ti sa eksperimentalnim pozo-
ri{tem.
Ciqnu grupu ove trodnevne
manifestacije ~ine mladi od
15 do 30 godina starosti, a svi
zainteresovani mogu se prija-
viti do 20. jula (telefon
066/000458).
Kultura
Dragana Mladenovi} ro|ena je 1972.
godine u Beogradu, a trenutno `ivi i ra-
di u Subotici. Po~asni je ~lan Udru`e-
wa modernih slikara Xakarte.
Narednog ponedeqka, 13. jula, po~e}e
maraton indone`anskog filma, a za o-
vaj ciklus odabrano je {est filmova.
Maraton }e otvoriti film „Vojska du-
ge” rediteqa Ririja Rize, koji je jedan
od najnagra|ivaniji umetnika te zemqe,
autor ~ija su dela prikazivana na fes-
tivalima u Berlinu, Hongkongu, Itali-
ji, [paniji, SAD i Australiji. Nakon
toga slede filmovi „Lica qubavi”, „Fo-
tograf”, „Draga Rina”, „Deqewe qubavi”
i „Denias”.
Indone`anska kinematografija ne-
kada bila jedna od najrazvijenijih u
svom regionu. Posle du`e krize, uzro-
kovane politi~kim i ekonomskim raz-
lozima, od 2005. godine po~iwe
oporavak, pa je lane snimqeno oko stot-
inu novih naslova.
Posledweg ponedeqka u mesecu u o-
kviru ove manifestacije bi}e predsta-
vqena indone`anska kuhiwa
tradiconalni plesovi Indonezije, a na
samom kraju predavawe o ovoj dalekoj ze-
mqi odr`a}e Hristina Nikoli} Vi{nu
Murki.
M. ^.
TAKMI^EWE MLADIH
VIOLINISTA
Prvi
profesionalni
koraci
Mladi violinisti Srbije u Beogradu
}e pokazati talenat, a najdarovitiji
kandidati, osim bogatih nagrada,
ima}e i priliku da na~ine prve
profesionalne korake na koncertnoj
sceni
rijavqivawe za nacionalno takmi~ewe mla-
П dih violinista Srbije po~elo je ovih dana, a
traja}e do 13. oktobra. Kako je najavqeno, tak-
mi~ewe }e biti odr`ano krajem oktobra u
Centru lepih umetnosti „Gvarnerius” u Beogradu, na
inicijativu maestra Jovana Kolunxije i pod pokro-
viteqstvom „Sosiete `eneral banke”.
Nadmetawe }e biti organizovano u kategorijama
ro|enih 1993. godine i mla|ih i ro|enih 1990. go-
dine i mla|ih, a bi}e dodeqene po tri nagrade u sva-
koj kategoriji. Pobednik u prvoj kategoriji dobija
800 evra i koncert u „Gvarneriusu”, dok je druga na-
Четвртак, 9. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 21
NOVI BROJ „KORAKA”
Sve te`e i
te`e
Svaki naredni dvobroj „Koraka”
izlazi uz sve vi{e te{ko}a, jer
Ministrastvo kulture ove godine
nije uplatilo ni dinar na ra~un
~asopisa
re {est godina, kada je brigu o ~asopisu
П
„Koraci” preuzela Narodna biblioteka, u
finansirawu ~asopisa u~estvovali su i Re-
publika, odnosno Ministarsvo kulture i
grad Kragujevac. Me|utim, danas svaki na-
redni dvobroj izlazi uz sve vi{e te{ko}a. Iz pros-
tog razloga {to Ministrastvo ove godine nije
uplatilo ni dinar na ra~un „Koraka”, a grad je dao
novac za prva dva broja.
Iz {tampe je nedavno iza{ao i promovisan je pe-
ti i {esti dvobroj, ali sada stoji pitawe kako }e i
da li }e uop{te iza}i naredni brojevi.
- Novi broj je iza{ao samo zahvaquju}i sopstve-
nim „rezervama” Nar-
odne biblioteke.
Planirani godi{wi
buxet „Koraka” je oko
1,2 miliona dinara.
Polovina te sume na-
mewena je {tampawu,
a polovina honorari-
ma. Moram da nagla-
sim da su honorari
minimalni, pa po
prilogu iznose oko
2.000 dinara. Najve}i
honorar je za prevod
tridesetak stranica i
iznosi mawe od 4.000
dinara, obja{wava
Mirko Demi}.
On ka`e da dr`ava
daje 400.000 dinara, a
grad ne{to vi{e od 50.000 po broju. Ta suma nije do-
voqna, a ostalo se finansira sredstavima biblio-
teke.
- Jo{ nisu objavqeni rezultati republi~kog kon-
kursa, koji je zavr{en pre nekoliko meseci, od kojeg
o~ekujemo obe}ana sredstva, a uplate iz gradske ka-
se sti`u sa ka{wewem. U ovom trenutku iscrpeli
smo sve sopstvene rezerve, tako da ne znam kako }e
iza}i naredni brojevi, ka`e Demi}.
Peti i {esti broj ~asopisa donosi pesme Olega
Tomi}a, Bo{ka Toma{evi}a, Bojana Beli}a. U ru-
brici „Meridijani i paralele” predstavqen je , iz-
me|u ostalih, Nagib Mahfuz i @ak Dipen, a u
rubrici „Palete” mo`ete pro~itati o slikarstvu
i Qubice Cuce Soki} i deo nove drame Vladimira
Matijevi}a koja }e uskoro biti postavqena na scenu.
Najavqeno je da }e oktobarski broj biti posve}en
Edgaru Alanu Pou - za taj broj se tra`e i sredstava iz
inostranstva, ali ako se ne na|u sudbina ~asopisa,
starog 43 godine, bi}e neizvesna.
M. ^.
grada 600 evra, a
tre}a 400. Prva
nagrada u drugoj
kategoriji iznosi
2.000 evra i tako-
|e podrazumeva
koncert u Centru
lepih umetnosti,
dok je druga nagra-
da vredna 1.000, a
tre}a 500 evra.
Ova manifesta-
cija je pokrenuta
radi afirmisawa
mladih violini-
sta i omogu}avawa
da poka`u talenat,
a najdarovitiji
kandidati, osim
bogatih nagrada, i-
ma}e i priliku da
na~ine prve profesionalne korake na koncertnoj
sceni. Takmi~ewe i zavr{ni koncert bi}e odr`ani
od 27. do 31. oktobra.
Pod pokroviteqstvom „Sosiete `eneral banke”,
pro{le godine petoro mladih i vi{estruko nagra-
|ivanih umetnika predstavqeno je u ciklusu „Jovan
Kolunxija mladim violinistima”.
Umetni~ki direktor takmi~ewa je profesor De-
jan Mihailovi}, a tro~lani `iri ~ine istaknuti
violinisti i violinski pedagozi.
M. ^.
22 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 2. јул 2009. www.kragujevacke.rs
ВРЕМЕПЛОВ

MIODRAG
I STAMENKA
VOJISLAV SA @ENOM MILENOM, NA
SINOM MILANOM VEN^AWU
I BLIZANCIMA MIODRAGOM DEDA MARKO SA
I JULIJANOM SUPRUGOM

Aksentijevi}i
IZ STAROG PORODI^NOG ALBUMA
ALEKSANDAR I JOVANKA NA VEN^AWU

Пише: Гордана ЈОЦИЋ Iz ove generacije nema vi{e `i- dove, `iveo i u I|o{u kod Kikin-
vih. Prvi je umro Milan sa samo de, ali su ga, ka`e „namamili da
Aleksandar Aksentije- pet godina, a ostali su do~ekali se vrati u Kragujevac”. Prvo je ra-

А
vi} napuni}e u septem-
bru 80 godina. On je
stari Kragujev~anin i
ro|en je u ku}i u glavnoj
ulici koju je napravio
wegov deda po ocu, aba-
xija Vojislav Aksentijevi}, preko
puta dana{we Nemawine ulice. Na
po~etku razgovora ka`e da se rado
se}a i dede po majci Marka Vu~i-
}evi}a iz Golo~ela. Ovaj drugi mu
je mo`da i miliji, jer je kao mali
spavao sa wim u krevetu. Deda, ka-
`e, nije voleo mnogo da govori, ali
kada je po~eo Drugi svetski rat i
kada su Nemci napali Francuze,
wegove saveznike jo{ iz proboja
Solunskog fronta, terao je unuka
Aleksandra da mu svakog dana ~ita
„Politiku” i to od korica do kori-
ca, te je Aleksandar tu naviku zadr-
`ao do dana{wih dana.
Vojislav Aksentijevi} je ro|en
1868. godine, a `iveo je do 1938.
Posle vojske krenuo je na abaxij-
ski zanat i potom otvorio radwu
u Barama. U susednoj Rama}i upo-
znao je svoju budu}u mladu Milenu
ALEKSANDAR
iz porodice Nenadovi}. Dobili
SA SESTROM
BLIZNAKI- su sedmoro dece: Milana, Mio-
WOM draga, Julijanu, Radmilu, Bosiqku,
VEROM Boriku (zvanu Mica) i Dragoquba.
starost i potomke. Aleksandrove
tetke Julijana, Radmila, Bosiqka
i Mica uglavnom su se dobro uda-
le, neke od wih zavr{ile i {kole,
poput Mice koja je bila nastavni-
ca fiskulture. Izdvaja posebno
Julijanu koja je bila sestra bliz-
nakiwa wegovom ocu Miodragu. O-
boje su ro|eni 1901. godine na
Badwi dan. Oni su ina~e prvi od
ukupno tri para blizanaca u ovoj
porodici. I Miodrag je dobio
blizance: Aleksandra i Veru, a
potom i Aleksandar – dve }erke
Vojislavu i Dragoslavu.
Stric Dragoqub zavr{io je voj-
nu akademiju i kasnije radio pri
vojsci kao intendant, dok mu se o-
tac Miodrag opredelio za posao
~inovnika. Radio je u predratnoj
Hipotekarnoj banci, kasnije prei-
menovanoj u Gra|ansku, pa u Komu-
nalnu, a danas je to Kredi banka.
Bio je poznat kwigovo|a, {to sin
Aleksandar dokumentuje starim
spisima sa lepim rukopisom. O`e-
nio se 1928. godine Stamenkom Vu-
~i}evi} iz Golo~ela i dobio
blizance Aleksandra i Veru. Umro
je 1850. godine.
Aleksandar je ~itavog `ivota
radio kao agronom. Mewao je gra-
dio u Petrovcu, a od 1961. u DOZ-
u, gde je i stekao penziju. O`enio
se 1960. Jovankom \okovi}, slu-
`benicom Narodne banke. Osim
}erki bliznakiwa dobili su i si-
na Dejana, ali se brak ipak nije o-
dr`ao. Sin Dejan zavr{io je
elektrotehniku u Zagrebu, neko
vreme radio u Namenskoj, a danas
radi u Velefarmu. O`ewen je dok-
torkom Sne`anom Panti}, koja je
svojevremeno bila poslanik
stranke G17 plus u Narodnoj skup-
{tini. Imaju petnaestogodi{weg
sina Du{ana koji danas u~i {ko-
lu u Zemunu. Vojislava je zavr{i-
la italijanski jezik. Danas `ivi
u Beogradu sa mu`em Aleksandrom
i dvoje dece, Ilijom i Ankom. Za
Dragoslavu bi se reklo da je ba{
imala sre}e u `ivotu. Zavr{ila je
{panski jezik, zaposlila se na
Kolar~evom narodnom univerzi-
tetu i tamo me|u u~enicima upo-
znala [vajcarca po imenu Belac,
slu`benika u ambasadi, koji se u-
pravo spremao za odlazak na Kubu.
Udala se i oti{la sa wim. Sa Ku-
be su pre{li u Moskvu, pa u Kai-
ro, Bombaj, a na leto se sele u
Kinu. Imaju dve }erke, Kseniju i
Katarinu.

INA
A I KATAR
KA , KRISTIN
ILIJA, AN

BELAC, DRAGOSLAVA, KRISTINA (BEBA), ALEKSANDAR,

VOJISLAVA, ALEKSANDAR, ANKA I ILIJA

JO[ DVE WE
BLIZNAKICI
U PORODI VA I
- VOJISLA VA
DRAGOSLA
www.kragujevacke.rs Четвртак, 9. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 23
ОДВАЛЕ
VAWA UDOVI^I],
vaterpolista, o svojoj SLAVICA
DARA DRAGAN MAR- ]UKTERA[,
BUBAMARA, kila`i posle nekoli- KOVI] PALMA,
ko dana netrenira- folk peva~ica:
peva~ica: gradona~elnik Ja- - Kad po`elim
- Vrlo sam wa: godine: da pobegnem od
samokriti~na, - Vratio sam se sa - Nemojte mi vi- svega, iskqu~im
naro~ito tri kilograma vi{ka. {e pomiwati `i- mobilni tele-
prema sebi. Imao sam 95, a posle rafu. Sada kada fon, napunim ka-
{est dana odmora iza- vidim slovo „`”, du vodom i uz
{ao sam na 101 kilo- ja ga presko~im i ~a{u kvalitetnog
gram. ~itam daqe. vina odgledam ne-
ki dobar film.

JELENA JANKOVI], te-

niserka, o brzom „ispadawu”
na Vimbldonu:
- Ne znam da li su i vre-
menski uslovi imali neke
veze s tim. Tako|e, bilo je i
nekih `enskih problema.
SVETLANA RA@NATOVI], Ponekad nije lako biti `e-
peva~ica, o sinu Veqku, koga ima na.
iz braka sa @eqkom Ra`natovi-
}em Arkanom:
- Svakog dana mewa mi{qewe MARIJA
{ta bi hteo da bude. Danas bi `e- [ERIFOVI],
leo da bude ko{arka{, sutra agent peva~ica, o svom
FBI-ja, dva dana kasnije – fudba- seksualnom
vaspitawu:
- Volim mu{akrce
ALEKSANDAR VULIN, predsednik Pokreta so-
i jednog dana }u cijalista:
sigurno imati - Regionalizaci-
porodicu i ja je dokaz koliko
decu, ali za oni koji je prave
to sam jo{ zapravo ne poznaju
mlada. A sa Srbiju. Praviti
`enama tek kombinacije u ko-
ponekad jima }ete u jedan
flertujem i to region staviti
kad sam ba{ Kragujevac i Kra-
dobro qevo i odre|ivati
raspolo`ena i ko }e tu da bude ko- SLOBODAN MI-
kada to mo`e me prestonica – pa LOSAVQEVI], min-
ko to sme da uradi? istar trgovine, o
da doprinese
ler. Talentovan je za sport, a jedi- Jedva smo se dogo- tro{kovima za hranu:
dobrom
ni koji nije probao je hokej na tra- vorili i da nam je - Ili su cene viso-
vi. Dobro mu idu i jezici, govori provodu. Beograd prestoni- ke, ili su nam plate
engleski, nema~ki, {panski... ca. jo{ uvek niske.

SATIRA
^NIK
SK I PRIRU
BALKAN
Mi{qewe polovne celine
POLA SRBIJE misli sa pola
mozga. Na sre}u, ona druga polov-
ina misli onom drugom polovi-
nom.
Zabluda sposobnosti ili
sposobnost zablude
NAROD koji obo`ava sposobne
politi~are ~vrsto veruje da }e
oni u~initi za narod sve ono
{to su u~inili za sebe.
Spala kwiga na one koji ne
umeju da okrenu
list.
@elezni~ko-transportna
kombinatorika
[TRAJKA~I {to sede na `ele-
zni~kim {inama uporno se pra-
ve da ne znaju da je davno pro{ao
posledwi voz.
Finansijska procena
egzistencije
Jedino na{i prosjaci iskreno
veruju u mogu}nosti doma}ih in-
vesticija.
Srpski vasionski program
Vinusmo im se u orbitu.
Trn smo im u oku.
Ra{a PAPE[
Karikatura Goran Milenkovi}
Kume, raspade
ti se
koalicija!
ПОЉСКИ АФОРИЗАМ
ћоше
u Komunizam je svima dao
podjednake {anse - Kup je na{, to jest bi}e moj!
oduzimaju}i ih svima.
u Prvi se u~imo MENAXER poznatih „Autsajdera” sa pivarskog „Skvera”, Velimir Begu{,
govoriti, potom - jednom re~ju Veqa Blejd, do`ivotni administrator RD Kupa.
}utati. U toku je prijavqivawe za Kup „Crvenih |avola”. Kao do`ivotni or-
u Kad smo mladi ne ganizator RD Kupa, reci nam ne{to vi{e o tome?
ra~unamo na vreme, a kad - Tradicionalni 14. po redu RD kup startuje 15 jula. Rok za prijave je 8. jul
ostarimo vreme ne ra~una i kako sada stoje stvari ne}e u~estvovati vi{e od 32 ekipe. Od pro{le sezone
na nas. se odustalo od tradicionalnog `rebawa jer su svi zauzeti i isto se svodilo
na dva ~oveka pa sam to sad prepustio popularnom programu „kupmanaxeru”,
u Boqe je jesti rukom nego da sam nasumice izvu~e parove i oformi kostur kupa. Pravila, osim ovog,
iz ruke. su{tinski nisu mewana, igra se nokaut faza, ko ne zaka`e ili ne prihvati
u Istina je takva da ne izazov se diskvalifikuje, a pobednik kupa dobija prelazni pehar.
znamo kakva je. Sem kao ve~iti administrator, poznat si i kao do`ivotni pretendent
u Urlaj dostojno! na ovaj trofej. Da li }e{ i sada poku{ati da ga „prisvoji{” - „os-
voji{”?
Kri{tof BILICA
Prevod sa poqskog Olga - Kao administratoru kupa u mnogome mi je posao olak{an aktivacijom
Lali}-Krowicka „kupmenaxera” koji iskqu~uje svaku polemiku i insinuaciju oko name{tawa
istog. Kao menaxeru meni je RD kup iza-
zovniji od liga{kog takmi~ewa i kao i svake
predhodne sezone i ove izlazim u najja~em
sastavu u nadi da }u ga se dokopati. Do sada
sam dosegao do dva finala. U prvom me je
„Badwevac” takti~kim potezom (kupovinom
famoznog pleja) navukao da odigram presing
i to je rezultovalo da sam me~ i titulu
naivno izgubio. U mom drugom finalu
„Kobasi” su mi odr`ali lekciju bez mnogo
neizvesnosti. Pro{le sezone sam nesre}no
izgubio u polufinalu od „Japi tima” koji je
na kraju i osvojio kup. Ali ne odustajem.
Kako ti je bez suportera?
- Bez suportera je HT mnogo smoran ali
po{to sam ~vrsto re{io da du{manima ne
dam vi{e ni banku mora}u da po~nem da se
privikavam na novonastalu situaciju. Su-
porter daje malo boqu preglednost, ali za
neke eventualne rezultate odlu~uje iskqu~ivo dobro formiran tim, menax-
erske sposobnosti i mala doza sre}e.
Kakvi su ti daqi planovi sa tvojim klubom „Autsajdersima”?
- Moj tim sastavqen je od iskqu~ivo doma}ih igra~a. Trenutno sam ~lan
^etvrte 8. lige gde je konkurencija na zavidnom nivou. Sama sezona je lepo
po~ela, ali je par povreda malo poremetilo koncepciju,tako da }u te{ko
mo}i da se ume{am u borbu za titulu. Zato, ve} na polusezoni imam za-
garantovano ~etvrto mesto. Od slede}e sezone kre}em u borbu za sam vrh. U
decembru }e biti pune ~etiri godine moga menaxerstva u HT svetu pa pozi-
vam sve one kojima se ~ini da su bogom dani da budu lideri nekog imagi-
narnog kluba neka nam se pridru`e i poka`u {ta znaju.
24 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. јул 2009.
JUBILEJ „RADNI^KOG”: ^ETRDESET GODINA OD PRVOG ULASKA U PRVU LIGU
Generacija koja i dan
^etrdeset je godina od kada su fudbaleri
„Radni~kog”, 13. jula 1969. godine, prvi put
postali prvoliga{i. Bio je to doga|aj za
Kragujevac koga se treba se}ati, mo`da
i kao podstrek dana{wim fudbalerima
koji tavore u tre}oj ligi Srbije
istoriju varo{i kakva
З
je bila kragujeva~ka pre
~etrdesetak godina ne-
ma ba{ mnogo doga|aja
koji ostaju za dugo pam-
}ewe. Sedamdesetih go-
dina pro{log veka
skori svi su radili u „Zastavi” i
skoro svi navijali za Radni~ki.
Otprilike, koliko je „Zastava” i-
mala radnika, toliko su i „crve-
ni” imali vernih gledalaca na
gradskom stadionu u [umaricama.
Nisu to, naravno, bili sve isti qu-
di, ovo je samo broj~ano pore|ewe.
Istorijski datum koji se upravo
sada „zaokru`uje” u jubilarnu – ~e-
trdesetu godi{wicu jeste ulazak
Fudbalskog kluba Radni~ki u Prvu
saveznu ligu. Prvi put posle 45 go-
dina postojawa, ali u onoj velikoj
Jugoslaviji, me|u elitu u kojoj su
bili Zvezda, Partizan, Dinamo,
Hajduk, Vele`, @eqezni~ar, Sara-
jevo, Vojvodina...
Taj dan za pam}e-
we i po{tovawe je
13. jul 1969. godine.
Bila je nedeqa i
Radni~ki je igrao
posledwu, odlu~uju-
}u utakmicu kvali-
fikacija za Prvu
ligu u Crvenki, sa
istoimenim klu-
bom. U „slatko” ili
„{e}erno” selo, ka-
ko se tada nazivalo
ovo vojvo|ansko me-
sto, zaputilo se i
oko dve hiqade Kra-
gujev~ana. U Crven-
ki se igrala revan{
utakmica, jer je se-
dam dana ranije u
Kragujevcu Radni~-
ki pobedio sa 3:0. RADOST U CRVENKI POSLE PLASMANA U PRVU LIGU
@IVE LEGENDE „RADNI^KOG”
Sava, Fazan,@aki,^avka,Make,Andra
Пише Зоран Мишић
z slavnog prvog tima
И
Radni~kog iz 1969. da-
nas su `iva {estorica
„veli~anstvenih”: gol-
man Vlado Vu~kovi}
Fazan i igra~i Sava
Paunovi}, Vladeta @a-
barac, Vlada Radivojevi} ^avka,
Slobodan Paunovski Make i An-
dra Stefanovi}. Svi `ive u Kra-
gujevcu, osim trenera Borisa
Marovi}a. I posle ~etiri dece-
nije od istorijskog uspeha rado se
se}aju vrelog fudbalskog leta
1969. godine.
Sava Paunovi} sva tri puta
aktivno je u~estvovao u ulascima
Radni~kog u najvi{i rang takmi-
~ewa. Dva puta kao igra~ i tre}i
put kao trener.
- Bio sam mlad, dvadesetogodi-
{wak, i imao veliku `equ da u-
spem kao fudbaler. Bili smo
dobra generacija, ~itav tim. U
kvalifikacijama je pre svega tre-
balo izdr`ati psiholo{ki pri-
tisak. Grad je bio `eqan ulaska u
Prvu ligu. Uspeli smo, iako smo
bili mladi. Posebno te{ka je bi-
la prva utakmica u Nik{i}u.
Сећања
SLIKA ZA ISTORIJU IZ CRVENKE: TRE-
NER BORIS MAROVI], QUBI[A SEKU-
LI] (KAPITEN), VLADO VU^KOVI] –
FAZAN, MOM^ILO @IVADINOVI] – SO-
DA, NOVICA MATI] – TRAP^A, VLADETA
NIKOLI] – REQA, ANDRA STEFANOVI]
(STOJE), VLADETA @ABARAC, SAVA PAU-
NOVI], VLADIMIR RADIVOJEVI] –
^AVKA, MILA[IN MILI] – UJKA I
SLOBODAN PAUNOVSKI – MAKE (^U^E)
Zna~i, trebalo je samo sa~uvati tu
lepu prednost. I sa~uvana je. Pri-
mili su jedan gol, izgubili sa 1:0,
ali vrata Prve lige bila su {irom
otvorena.
U novinskom izve{taju tada je
zabele`eno:
„Kada je odli~ni sudija Rau{ iz
Vara`dina odsvirao kraj ovog dra-
mati~nog duela na stadionu slat-
kog sela nastupili su slatki
trenuci slavqa Kragujev~ana. Fud-
baleri su poleteli jedni drugima
- Napravili smo dobar rezul-
tat i to je dalo smernicu ~itavom
toku kvalifikacija. Do~ek posle
„Crvenke” je bio nezaboravan jer
je ~itav Kragujevac iza{ao na u-
lice. Trebalo je izdr`ati teret
slave. Gde god si se pojavio, u|e{
u kafanu, svi ustanu i aplaudira-
ju, pri~a Paunovi}.
Usledili su jo{ te`i ispiti i
utakmice sa najve}im fudbal-
skim zvezdama stare Jugoslavi-
je.
- Onda se timovi nisu tako ~esto
mewali, uigravali su se godinama.
Mi smo se dobro poznavali, bili
www.kragujevacke.rs
u zagrqaj, a zatim su Potom je kolona zastavama oki}e- ne. Na ulicama nije bilo gotovo
na ramenima pone- nih autobusa i „fi}a” po`urila nikoga. Ko{mar je vladao pored
li svog trenera Ma- prema Kragujevcu, svuda do~ekana radio aparata u stanovima hiqada
rovi}a i potr~ali i ispra}ena srda~nim ~estitkama. Kragujev~ana, ~ija su srca kucala
ka vernim simpati- @urili su da nastave slavqe sa su- samo za Radni~ki. A kada je sudija
zerima da zahvale gra|anima, koje je po~elo ~im su ozna~io kraj utakmice u Crvenki,
na podr{ci. ~uli za uspeh svojih qubimaca.” hiqade Kragujev~ana izletelo je na
Te{ko je opisati A kako je tog 13. jula bilo u gra- ulice.
odu{evqewe navija- du – podse}a nas drugi zapis iz no- Kolone qudi i{le su ulicama,
~a Radni~kog i sla- vina: „Kragujevac nikada nije bio pevale i skandirale imena svojih
vqe u Crvenki. mirniji, nego u nedequ posle pod- qubimaca. Bacane su petarde, ma-
mladi i fudbalski „drski” na te- nio i trenirao. Ostao je legenda
renu. Trajalo, trajalo, ali imao je kragujeva~kog fudbala.
i kraj tome, sa setom danas zakqu- Uprkos roditeqskim slutwama
~uje Paunovi}, koji je posle dugo- da }e ga bavqewe sportom odvu}i
gogodi{weg nastupawa za „Radni- od {kole, Vu~kovi} je uporedo sa
~ki” igra~ku karijeru nastavio u igrawem zavr{io Ma{inski fa-
„Partizanu” i turskom „Be{ikata- kultet, i to sa visokim prosekom,
{u”. Zavr{io je Vi{u trenersku a potom je i magistrirao. Kao in-
{kolu u Beogradu i trenirao sve `ewer radio je u „Zastavi”, potom
selekcije Radni~kog od pionira do deset godina bio wen predstavnik
prvog tima. Danas je sekretar u Londonu, da bi se opet vratio u
Sportskog dru{tva Radni~ki. Fabriku automobila. Pre pet god-
ina, kako ka`e, „Verko ga je pozvao
Vlado Vu~kovi}, u fudbal- u Skup{tinu” da vodi sektor pri-
skim krugovima poznatiji kao vrede. Ina~e, sada{wi gradona-
Fazan, u Radni~kom je proveo od ~elnik i Vlado Vu~kovi} su
1963. do 1975. godine, odnosno ce- drugovi iz {kole, drugovi iz fud-
lu sportsku kar- bala, kolege na Vladeta @abarac sticajem o-
ijeru. Bio je fakultetu i u kolnosti zakazuje nam razgovor u
golman, a zbog „Zastavi”. Sada jednom od lokala TC „Radni~ki”.
svoje elasti~no- je ~lan Gradskog - Ovde su se nalazile biv{e
sti i parada zva- ve}a za privre- prostorije na{eg sportskog dru-
li su ga i „~ovek du i privatiza- {tva, sa setom se se}a popularni
od gume”. Rodite- ciju, ostao je, @aki.
qi su mu u po~et- kao {to je uvek i Presudan faktor koji je krasio
ku branili da bio, smiren i zlatnu generaciju fudbalera Rad-
igra fudbal, gov- stalo`en, ali ni~kog bila je ogromna qubav pre-
ore}i da }e tako politi~ki malo ma sportu.
da upropasti eksponiran. O- - Bili smo lepo uklopqena i
svoju radnu kari- `ewen je, ima dugo i bri`qivo selektovana ge-
jeru, ~ak je jed- dva sina i obo- neracija sa kojom je godinama ra-
nom pobegao od jica `ive i rade dio [mit Nenkovi}. Bilo je i
ku}e – da bi bra- u Londonu. uspona i padova, ali smo stalno
www.kragujevacke.rs Четвртак, 9. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 25
Сећања
УТАКМИЦА НЕЗАБОРАВА IN MEMORIAM
POBEDNICI NAD PARTIZANOM – MATI], PAUNOVI],
Zapam}eni
nas sjaji @IVADINOVI], MILOVANOVI], VE[KOVI], SEKULI] I @ABARAC

kao
legende
Na „prozivci” prvog tima iz
1969. godine, koji je izborio
plasman u Prvu ligu, 13. jula,
na `alost, ne}e biti petori-
ca fudbalera. U me|uvremenu
su umrli Qubi{a Sekuli},
Mila{in Mili} – Ujka,
Novica Mati} – Trap~a, Vla-
deta Nikoli} – Reqa i Mom-
~ilo @ivadinovi} Soda.
Svi oni osta}e u se}awu
Kragujev~ana i qubiteqa
fudbala kao izvanredni i-
Partizanu ~etiri gra~i i dobri qudi.

gola u Beogradu
Prvu prvoliga{ku utakmicu Radni~ki je odigrao u Kragujevcu sa
splitskim Hajdukom, pred 30.000 gledalaca na gradskom stadionu u
[umaricama. Za Spli}ane su tada, pored ostalih, igrali Sli{ko-
vi}, Holcer, Nadoveza, Jerkovi}, u izve{tajima stoji da je Radni~-
ki bio boqi 70 minuta, ali je Hajduk za 15 minuta dao tri gola.
Kragujev~ani su izgubili sa 3:1. U drugom kolu Radni~ki je opet bio
doma}in, sada Slobodi iz Tuzle. Bilo je nere{eno 1:1.
A onda gostovawe u Beogradu – Partizanu. Igra se ve~erwa utak-
mica, a tada je u celoj Srbiji samo stadion JNA imao reflektore.
Pri~alo se da je Partizan namerno izabrao ve~erwi termin kako
bi zbunio Kragujev~ane, koji do tada nikada nisu igrali pod reflek-
torskim svetlima. Desila se, me|utim, senzacija. Radni~ki je favo-
rizovanom Partizanu dao ~etiri gola, a primio samo jedan i to pri Qubi{a Sekuli}
zavr{etku utakmice. Strelci su bili @abarac, Stojovi} – dva puta
i Paunovi}. Kakav je to uspeh bio dovoqno je re}i da su za Beogra-
|ane igrali asovi poput ]urkovi}a, Paunovi}a, Budi{i}a, \or|i-
}a, Bjekovi}a... U fudbalskim krugovima ova utakmica i danas se u
Kragujevcu ~esto pomiwe.

je odre|eno da Kragujev~ani prvo {la ~uvena utakmica u Crvenki.

halo se zastavama, a jedan od najva-
trenijih navija~a popeo se na zgra-
du SD Radni~ki i okitio dimwake
zastavama. Stigla je i muzika. Sao-
bra}aj je bio zakr~en, a ponegde i
obustavqen, jer su navija~i poseda-
li na asfalt i pevali.”
Dva dana kasnije, predsednik
op{tine Milan \okovi} prire-
dio je u hotelu „Kragujevac” prijem
za igra~e i ~lanove uprave. Svi su
na dar dobili po ru~ni sat marke
„darvil”.
To je kraj pri~e o plasmanu u
Prvu ligu, a gde je po~etak?
Kvalifikacije za prvoliga{ko
dru{tvo Radni~ki je izborio osva-
jawem prvog mesta u Isto~noj gru-
pi druge lige i sledilo je
„proigravawe” sa Orijentom (gru-
pa Zapad), Sutjeskom iz Nik{i}a
(Jug) i Crvenkom (Sever). @rebom
igraju sa Nik{i}anima.
Prvu utakmicu, 22. juna, Radni~-
ki je na gostuju}em terenu Sutjeske
igrao nere{eno 2:2, a golove za
na{ tim postigli su Vladeta (Re-
qa) Nikoli} i Sava Paunovi}. U-
sledio je revan{ u Kragujevcu,
pred 20.000 gledalaca. Bilo je
„tvrdo”, ali prepreka je savladana,
Radni~ki je pobedio sa 2:1, golove
su dali Andra Stefanovi} i Vla-
deta @abarac.
Po{to je Crvenka u dve utakmi-
ce bila uspe{nija od Orijenta,
slede}i protivnik bili su Vojvo-
|ani iz „slatkog sela”. Prva utak-
mica igrana je u Kragujevcu, pred
25.000 gledalaca. U paklenoj at-
mosferi Radni~ki je pobedio sa
3:0, golovima Stefanovi}a, Pau-
novskog i Nikoli}a. Potom je do-
Karakteristi~no za tim Radni~-
kog koji je prvi put izborio mesto
u elitnoj ligi Jugoslavije je da su
svi igra~i bili sa kragujeva~ke
„kaldrme”. Ve}ina wih po~ela je i
zavr{ila karijeru u ovom klubu, o-
dani Radni~kom i Kragujevcu.
Ina~e, po zavr{etku sezone iz-
vr{ena je promena na ~elu kluba, Mila{in Mili}
tako {to je Boris Marovi} sa tre-
nerskog mesta pre{ao za direkto- Ujka
ra kluba, a za trenera je postavqen
Du{an Duca Nenkovi}, provereni
fudbalski stru~wak, pre toga tre-
ner splitskog Hajduka i reprezen-
tacije Jugoslavije.
Fotografije su iz dokumentacije
Radeta Milivojevi}a koji nad wi-
ma zadr`ava sva autorska prava

i{li napred. Stasavali smo kroz
omladinsku reprezentaciju uz i-
gra~e „Zvezde” Kuleta A}imovi}a
i Karasija, Novaka iz „Dinama”,
Popivodu iz „Olimpije” i znali
smo da smo im dorasli, pri~a @a-
barac.
Najupe~atqiviji momenat 13.
jula 1969. bio je do~ek navija~a u
Kragujevcu.
- Bilo je takvo odu{evqewe i
ne{to najlep{e {to nikada ni-
sam vi{e do`iveo. Navija~i su
me nosili na rukama i tek sam se
„prizemqio” posle dva sata u „Du-
brovniku”, se}a se @abarac.
Elitni rang takmi~ewa za wega
nosio je nove izazove i ogledawe
sa tada reprezentativnim bekovi-
ma koji su ga ~uvali: Buqanom,
Stepanovi}em, Krivoku}om, Hax-
iabdi}em... Novinari su ga ve}
videli u reprezentaciji, ali je
na turniru „Liga prijateqstva” u
Skopqu polomio nogu. Oporavqen
vratio se u Radni~ki, a u 34. godi-
ni imao je jednu vi{e turisti~ku
nego fudbalsku epizodu u ame-
ri~kom „San Hozeu”. Po{to je za-
vr{io Pedago{ku, godinama je
predavao u {koli „Vuk Karaxi}”.
Danas kao penzioner `ivi u Erdo-
gliji, a za sada{wi „Radni~ki”
ka`e: „[teta. Nikad lep{i te-
ren, super ure|en. Samo nedosta-
je tim”.
Slobodan Make Paunovski je-
dini je danas iz generacije anga-
`ovan u klubu kao stru~ni
savetnik trenera omladinskog
pogona.
- Meni je tada bilo najva`nije
da obradujem navija~e, najvernije
u zemqi, ka`e legendarni Make
ili \i|i.
Za grafite koje su tada ispisi-
vali protivnici tipa „Paunov-
ski, o{i{a}emo te!” sa smehom
danas ka`e da ga nisu „upla{i-
li”, ve} su mu imponovali.
- Zna~ilo je to da se pla{e nas,
tvrdi Make koji je za prvi tim Rad-
ni~kog debitovao sa 16 godina i se-
dam meseci. Karijeru je nastavio u
„Boru”, „Vardaru” i Gr~koj, a zavr-
{io u „Zastavi”. Bio je predstav-
nik makedonskih i beogradskih
firmi koje su se bavile obojenim
metalima i gra|evinskim materi-
jalima, a od 1998. godine je u fud-
balskom klubu, gde je bio sekretar
i sportski direktor.
Vlada Radivojevi} ^avka bio
je me|u najmla|im prvotimci-
ma.
- Taj datum ne mogu da zabora-
vim, pamtim ga kao drugi ro|en-
dan. Bukvalno nas je do~ekao ceo
Kragujevac. To je slika koju }u
pamtiti dok sam `iv i prepri~a-
vati je svojim unu~i}ima, ka`e
Vlada.
Karijeru je zavr{io u Radni~-
kom i 25 godina radio u „Zasta-
vi”, a od 2001. godine je na birou
rada.
- Kao {to sam nekada bio za-
slu`ni gra|anin Kragujevca, da-
nas sam najstariji kandidat na
birou za zapo{qavawe, zavr{ava
^avka. Utakmice odavno ne pra-
ti, tvrde}i da je „sve lo{e pro-
gramirano”, od tima do stru~nog
{taba.
Andra Stefanovi} mirne
penzionerske dane provodi u Cve- Novica Mati}
tojevcu.
- Tokom bara`a i kvalifika- Trap~a
cija znali smo da je „glavna” u-
takmica sa Sutjeskom. Za
tada{we novine izjavio sam po-
sle pobede nad Nik{i}anima:
„Ako ne mo`emo da pobedimo
Crvenku, nemamo {ta ni da tra-
`imo u Prvoj ligi”.
Andra je tada sa 27 godina, uz
Mati}a, @ivadinovi}a i kapite-
na Sekuli}a, bio jedan od naji-
skusnijih igra~a, a ~uvene
kvalifikacije pre ~etiri dece-
nije odigrao je povre|en i „pod i-
wekcijama”.
Vladeta Nikoli}
Posle jo{ jedne sezone u Rad- Reqa
ni~kom karijeru je nastavio u a-
ran|elova~koj „[umadiji”, a u
„Moravi” iz ]uprije okon~ao
1973. godine. Posvetio se trener-
skom pozivu, bio pomo}nik Zora-
nu Risti}u kada je Radni~ki 1974.
godine ponovo postao prvoliga{,
a na „^ika Da~i” je bio i {ef
stru~nog {taba i prvi ~ovek om-
ladinske {kole.
Trenerskim poslom bavio se do
1999. godine. Sada fudbal gleda
samo na televiziji.
- Pogre{na politika koju vodi Mom~ilo
Radni~ki dovela je klub od statu-
sa prvoliga{a do toga da u po- @ivadinovi}
sledwoj sezoni strepi od Soda
ispadawa u zonu, zavr{ava Andra
Stefanovi}.
26 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. јул 2009.
ije taze vest da je Go-
Н
ran Ili}, na Prven-
stvu u Rumuniji, pos-
tao {ampion Evrope u
bodibildingu. Me|u-
tim, pri~a koja se pl-
ete oko wegovog uspe-
ha, ~ini ovaj rezultat jo{ intere-
santnijim. Tek u razgovoru sa po-
znatim kragujeva~kim bilderom,
ispostavilo se da je Nikola Il-
i}, wegov deda, jo{ 1928. osvojio
titulu kontinentalnog prvaka,
ali u boksu. Wemu je trebalo ~it-
avih 25 godina upornog ve`bawa i
odricawa da stigne do krune kar-
ijere. Pre ravno ~etvrt veka, po-
sle oprobavawa u raznim sporto-
vima, na starom kragujeva~kom
frizerskom salonu “Vesna” video
je plakat za upis novih ~lanova u
Klub atletske gimnastike “21. ok-
tobar”. U~lanio se i vi{e nikad
iz teretane nije iza{ao.
- Bio sam uporan, trenirao tri
godine do svog prvog takmi~ewa,
kada sam u konkurenciji 40 juni-
ora zavr{io na osmom mestu u ta-
da{woj dr`avi - govori o svojim
po~ecima Ili}.
Trud se na kraju vi{estruko
isplatio.
U istoriji biv{e i sada{we
dr`ave, niko nikad nije osvojio
titulu. Imali smo samo jedno tre-
}e mesto. Ipak, 2009. je prava
prekretnica. Pre mesec dana u
Novom Sadu do titule je stigao
Predrag Milo{evi}, a Slavi{a
\or|evi} bio drugi.
Sada sam i ja {ampion, mada
jo{ uvek ne mogu da verujem da
sam to napravio.
Pobeda je bila impozantna, na-
jubedqivija na celom Prven-
stvu.
Da, i to mi deluje pomalo neve-
rovatno. Jer, sve vreme moje `eqe
svodile su se na ulazak u finale,
me|u {est najboqih.
Ispalo je da sam posle prve ru-
nde kona~nog odmeravawa, kada se
uporedno rade obavezne poze, do-
„DIVQIM VEPROVIMA“ NEMA RAVNIH
Foto: M. Igwatovi}
СПОРТ
INTERVJU: GORAN ILI]
Kakav deda, takav
unuk
Osam decenija posle dede
Nikole, prvaka Evrope u boksu
iz 1928., stigao sam i ja do iste
titule, {to me ~ini izuzetno
ponosnim - isti~e na{ bilder
Разговарао Вук Павловић
bio uveravawa da sam u igri za
medaqu. To mi je ulilo samopou-
zdawe, i u slede}em, slobodnom
nastupu ostavio sam najboqi mo-
gu}i utisak na bini.
Na kraju, kada su me proglasi-
li za prvaka, drugoplasirani ^eh
zaostao je za vi{e nego dvostruki
broj poena.
Sa ove distance, kako vam de-
luje put koji ste pro{li do ev-
ropskog trona?
Sa po~etnih ~etiri treninga
nedeqno, kada su saznawa bila ra-
vna nuli, a informacije razme-
wivane od usta do usta, bez ikak-
vih ~asopisa, preparata, pravi-
lnog na~ina treninga i ishrane...
bilo je te{ko dosti}i idealnu
fi- guru. Zato su nam svima treba-
le godine da se
makar primakne-
mo inostranim
predstavnicima.
Imali ste i ne-
koliko perio-
da kada ste
prakti~no prestajali sa tak-
mi~ewem.
U nekim godinama delovalo mi
je da radim uzaludan posao. Od od-
laska u vojsku 1986., napravio sam
pauzu sve do 1991. godine. U na-
rednih pet godina osvojio sam
{est drugih mesta u raznim kate-
gorijama na takmi~ewima za Kup
ili dr`avnim prvenstvima. I,
taman kada mi je svega bilo preko
glave, jer je u to vreme vladala ve-
lika kriza, besparica, 1996. po
prvi put pobe|ujem, i to u te{koj
kategoriji.
Me|utim, morao sam da stanem,
nevoqno. Iscrpeo sam sve mogu}-
nosti, i finansijske i druge.
Deset godina kasnije ponovo se
pewete na binu, i kao ~etrdese-
togodi{wak suprotstavqate
znatno mla|im rivalima.
Sve slabije sam trenirao i, do-
bro se se}am, 2. januara 2006., po-
sle osam godina totalne pauze, bez
tega, {to nikako nije dobro, kre-
nuo nanovo.
Ali, iako sam, kako su me i dru-
gari zadirkivali, bio mator za
novi po~etak, finansijski sre-
|en, otvoriv{i teretanu i pro-
davnicu sportskih preparata, i
sa znawem koje posedujem, bilo mi
je lak{e nego ikad da se vratim u
takmi~arsku formu. Primenio
sam najsavremenije metode i po-
sle samo ~etiri i po meseca po-
bedio na Kupu Srbije, a onda po-
stao i prvak Balkana. Zatim na E-
vropskom u Bratislavi bivam de-
www.kragujevacke.rs
seti, pa prvak dr`ave i na kraju
sedmi u svetskoj konkurenciji.
To je bilo vi{e nego dovoqno
da me proglase najuspe{nijim ta-
kmi~arem za 2006. godinu u Srbi-
ji. Dobio sam stipendiju i, kada
je ve} iz prve tako po{lo, re{io
da nastavim.
A drugari…
Jedva da su poverovali. Narav-
no, odali su mi priznawe, i ja od
tada, {to na Kupu ili Prvenstvu,
nisam pora`en. Uzeo sam sve same
titule, kao i dva naslova najboqeg
na Balkanu. Uz to, na Svetskom sam
uvek bio me|u prvih deset. Na`a-
lost, najvi{e osmi.
[ta posle evropske krune?
Verovatno }u da prekinem sa
takmi~ewem, jer, realno, te{ko
da mogu da ponovim ovakav rezul-
tat. Ima drugih takmi~ara u mom
klubu kojima bih posvetio pa`wu,
da i oni ne{to postignu. Spremi-
}emo i ekipu koja bi jesenas tre-
balo da odbrani titulu dr`avnog
prvaka.
Ipak, sa mnom se nikad ne zna.
Nije nemogu}e da mi se za dve-tri
godine javi `eqa za novim nastu-
pima. Uostalom, sport je takav da
dozvoqava da se, bez obzira na go-
dine, prave rezultati. Evo, jedan
52-godi{wak je pro{le godine na
Svetskom u Belorusiji bio drugi.
Boqi primer od toga ne treba.
Ili}i ne bi trebalo da ostanu
bez medaqa. Va{a supruga Sowa
u bodifitnesu nastavi}e sa
karijerom.
Sada je ona na redu. U posledwe
vreme maksimalno se posvetila
mojim pripremama i nastupima,
napravila pauzu, ali od slede}e
godine o~ekujemo da se ukqu~i u
takmi~ewa.
Po{to ve} ima zlata sa nacio-
nalnog Kupa, prvenstva i Balkan-
skog {ampionata, verujemo da }e
sada uspeti da stigne i do neke od
medaqa na evropskom ili svet-
skom nadmetawu.
ikada Divqi veprovi nisu
Н lak{e osvojili titulu, Pl-
avi zmajevi su potpuno de-
molirani u finalu Nacio-
nalne lige Srbije rezultatom
67:33. Iako su na{i “oklopnici”
u prethodnih nekoliko godina na-
juspe{niji srpski tim, koji je od
2004. godine ve} uspeo da u vitri-
ne smesti ~etiri titule prvaka
Srbije, nikada nisu ovoliko do-
minirali.
Nadali su se Blu dragonsi da
mogu da naprave iznena|ewe. Uz-
dali su se, kako reko{e, u sna`nu
odbranu, koja ove sezone u dueli-
ma sa timovima iz EFAF kupa ni-
je primila vi{e od tri ta~dauna
po me~u. Me|utim, defanzivni
tim se raspao u parampar~ad, jer
na ovakav napad, na kakav su nai-
{li na stadionu FK „Su{ice“,
nisu se jo{ namerili.
Rezultatska neizvesnost traja-
la je samo do rezultata 7:6, posle
prva dva drajva, ali nije potraja-
la. “Kaznena ekpedicija” iz Kra-
gujevca poja~ala je ritam i kon-
VEQKO NIJE ZABORAVQEN
www.kragujevacke.rs Четвртак, 9. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 27
СПОРТ
BOKS
ODBOJKA

Sve po starom
OSIM sa Markom Maksimovi}em Odbojka{ki klub Radni~ki za sada nije
Qubi
dogovorio poja~awa u prelaznom roku. Klub odr`ava kontakte sa pojedinim i-
gra~ima, ali kako situacija sa generalnim sponzorom za narednu sezonu jo{
uvek nije re{ena, za sada nema konkretnih dogovora. U me|uvremenu, stigao je
poziv za gostovawe iranskom nacionalnom timu, ali u terminu prve nedeqe
ostala
priprema, tako da }e putovawe najverovatnije otpasti.
Reakcija na `reb za takmi~ewe u Ligi {ampiona su uzdr`ane, ba{ zbog ne-
re{enog buxeta za narednu sezonu.
bronza
- Grupa je vrlo interesantna i povoqna za takmi~ewe, naro~ito ako pogle- REPREZENTATIVAC Srbije
damo sastave ostalih. Izvukli smo rivale koji jesu u vrhu evropske odbojke, Qubomir Marjanovi}, ~lan kragu-
ali nisu „bauci“. jeva~kog Radni~kog, izgubio je po-
Ako kompletiramo pravu ekipu, bi}emo u stawu da mnogima pomrsimo kon- lufinalni me~ na Mediteranskim
ce. Naro~ito nezgodno rivalima }e biti na na{em terenu, naravno uz punu igrama u Peskari i tako osvojio
halu i vatrenu podr{ku sa tribina - smatra strateg Radni~kog Slobodan Ko- bronzanu medaqu u kategoriji do
va~. 60 kilograma. Rezultatom 9:7 sa-
M. M. vladao ga je ~lan izabranog tima
Hrvatske Filip Pali}, u veoma MARJANOVI] JE JO[
univerzitetske reprezentacije Srbi- JEDNOM STIGAO DO ODLI^JA
Nema je, mada je na{ list objavio takvu ve-
st.
izjedna~enoj i neizvesnoj borbi.
- Konkurencija u mojoj kategori-
ji bila solidna, ali ne i prejaka. Voqom `reba, a prijavqeno je 10 takmi~ara, u{ao sam direk-
mrdawa Podatak o wegovom u~e{}u dobili
smo u kontaktu sa odgovornim qudi-
tno u ~etvrtfinale, dakle u borbu za medaqu. U tom me~u boksovao sam odli~no, savladao
Egip}anina Abdulahina samo sa 6:3, mada sam, po sopstvenom mi{qewu, bio daleko boqi. To me
IAKO je prelazni rok do{ao do ma u Odbojka{kom savezu Srbije, ali nije mnogo optere}ivalo, jer sam obezbedio medaqu, ali ve} u polufinalu se pokazalo da ne{to
polovine, traje od 1. do 10. jula, u @e- je ispalo da je selektor ekipe Dragan sa bodovawem nije kako treba.
nskom odbojka{kom klubu Radni~ki \or|evi} naknadno odredio sastav Taj me~ po~eo sam dobro, no, na moje iznena|ewe, rival je posle prve runde vodio sa 2:5. Na po-
stawe je nepromeweno. Ekipa iz min- bez igra~a ovogodi{weg {ampions- ~etku druge, sudije su mu izbodovale jo{ dva udarca, pa sam bio prinu|en ne da boksujem svojim
ule sezone, osim kapitena Jovane Ti- kog kluba. stilom, ve} da krenem u fajterski okr{aj. U po~etku takav pristup dao je razultat, smawio sam
motijevi}, koja je zatra`ila ispis- M. M. na 6:7, ali do kraja druge runde on je dobio jo{ jedan poen. Posledwu deonicu, po mi{qewu mno-
nicu, svakodnevno trenira pod nadzo-
gih oko ringa, dobio sam pristojnom razlikom, ali sudije su je bodovale nere{eno 1:1.
rom prvog trenera Milovana Turni-
Da mi je pre odlaska na turnir ponu|ena bronza, odmah bi je prihvatio, ali kada saberem u-
}a.
Kadrovskih novosti, ali ni nagove- Nemawa jedina tiske, i s obzirom na konkurenciju, mislim da sam mogao i zaslu`io vi{e. Me|uti, sudijske od-
luke i daqe su neuhvatqive, a ruke su nam vezane.
{taja da }e se u prelaznom roku ne-
{to ozbiqnije dogoditi, za sada nema.
lasta Slede}e veliko takmi~ewe koje me o~ekuje je Svetsko prvenstvo u Milanu za dva meseca. Pri-
KADETSKA reprezentacija Srbije, premi}u se najboqe {to mogu, pa se nadam dobrom nastupu, mo`da i medaqi - ka`e nosilac bron-
Ukoliko tako ostane, tim }e u nared-
u ~iji je sastav pozvan i sredwi blo- zanog odli~ja iz Peskare.
noj sezoni imati zadatak da stasa za
ker Radni~kog Nemawa Opa~i}, igra- M. M.
boqa vremena kroz takmi~ewe u Prvoj
ligi. Ipak, treba sa~ekati zavr{etak }e od 20. do 24. jula na Evropskom
prelaznog roka i zvani~no obrazlo- olimpijskom festivalu mladih u STREQA[TVO poziciju. U disciplini trostav tri puta 40 me-
`ewe takmi~arskih ciqeva. finskom gradu Tampereu. taka MK pu{ke, u osnovnom program ostvario
M. M. Pri kvalifikacionim duelima, je rezultat od 1.162, a posle raspucavawa imao
na{ nacionalni tim na}i }e se u gru-
pi “B”, sa selekcijama doma}ina, Ru-
Steva na korak je „ubijenih“ 1.259 krugova.
Naredni izlazak na vatrenu liniju Pleti-
kosi}a o~ekuje od 14. do 19. jula. Radi se o Ev-
^edi} otpao sije i Belgije. Dve prvoplasirane ek-
ipe u}i }e u daqu borbu, za neku od od kolajne ropskom prvenstvu u Osijeku i ga|awu iz ma-
lokalibarskog oru`ja. M. M.
SREDWI bloker Radni~kog Vladi- medaqa. POSLEDWI izlazak na vatrenu liniju na
mir ^edi}, ipak ne}e biti u sastavu M. M. Mediteranskim igrama u Peskari doneo je
Kragujev~aninu Stevanu Pletikosi}u ~etvrtu
BICIKLIZAM
„DIVQI VEPROVI“ OPET [AMPIONI SRBIJE U AMERI^KOM FUDBALU \ur|i} na
Prvenstvu
U vitrinama i ~etvrti trofej Evrope
Novu titulu Kragujev~ani posvetili biv{em treneru i igra~u Veqku Makojevi}u, NAJBOQI kragujeva~ki,
ali i srpski mautin bajker
svom tragi~no nastradalom drugaru Bojan \ur|i}, u nedequ }e
nastupiti na Prvenstvu Ev-
centraciju, pa je ve} na poluvre- Пише Марко Маловић Na kraju, po zavr{etku utakmi- rope. On }e na trci u Holan-
menu bilo jasno da }e slaviti, jer ce, Divqi veprovi se nisu odmah diji braniti ~ast srpskog pl-
je bilo prevelikih 42:13. Predvo- bukvalno pro{etali kroz takmi- predali slavqu. Po{to su se poz- aninskog biciklizma u kate-
|eni sjajnim kvoterbekom Stenom ~ewe, jer definitivno nisu ima- dravili sa protivnikom, otr~ali goriji „elita“, u kojoj }e nas-
Bedvelom i trka~em Mihajlom li ravnopravnog protivnika. Uz- su i svi do jednog obukli majice tupiti najboqi takmi~ari
Novakovi}em, igrali su dopadqi- rok tome delimi~no se mo`e na- sa likom Veqka Makojevi}a, pro- Starog kontinenta. Za na{eg
vo tr~awem i pasom, najaviv{i }i u ~iwenici da ove sezone u Na- {log leta tragi~no nastradalog bajkera, veliki uspeh bio bi
katastrofu gostiju. Ve} na polu- cionalnoj ligi Srbije nije bilo trenera i biv{eg saigra~a, na ko- plasman me|u 50 najboqih.
vremenu sru{ili su prethodni ve~itih rivala od prvih dana, be- jima je pisalo „Za tebe“. U dobro Posle odli~nog rezultata
rekord u broju postignutih poena ogradskih Vukova, pa ni Djuksa sa poznatom „krugu“ pre ratni~kog u Turskoj pre dve nedeqe,
u istoriji srpskih finala (pret- kojima su uvek imali dosta prob- plesa, istakli su zastavu sa wego- \ur|i} je odustao od u~e{}a
hodno su brojali do 39 u finalu lema, a koji su se odlu~ili da se vim likom koja ih je pratila to- na trci u Gr~koj minulog vi-
2008. godine). odvoje iz Saveza ameri~kog fud- kom cele sezone i popularnom Op{te je mi{qewe da je, uz kenda, zbog nedostatka fina-
Blagi pad u igri na{ih u tre- bala i sa devet drugih klubova o- Veqi jo{ jednom odali po{tu mi- veliki broj igra~a iz nsijskih sredstava u srpskom
}oj deonici nije mogao da ugrozi snuju paralelnu, Srpsku asocija- nutom }utawa. ofanzive, najboqu partiju savezu, iako mu je ta trka bi-
wihov trijumf. Najvi{e {to su ciju ameri~kog fudbala. Ka`u, cela sezona se i igrala za pru`io defanzivac Vladimir la vrlo bitna za osvajawe no-
Dragonsi uspeli da urade bilo je Ipak, to ne umawuje uspeh tima Vequ. Radenovi}. Vr{io je ogroman vih UCI bodova, ali i prip-
da pri|u do 44:27, ali se onda koji je ove sezone bukvalno po~i- pritisak na kvoterbeka remu pred Prvenstvo Evrope.
na{ tim ponovo uozbiqio i sve je stio svakog ko im se na{ao na pu- Beogra|ana, i nekoliko puta M. Ma.
bilo gotovo. tu. Prose~no su u prvenstvu dava- sjajnim reakcijama dizao
Divqi veprovi su se ove sezone li 54 poena, a primali samo 13. publiku na noge.
- Mnogi od starijih TEKVONDO
igra~a bili su blizu odlaska,
Ko{uti}a voli publika ali nas je sve zadr`ala i
Bilo je ovo najboqe organizovano finale od tri koja su se odr`ala u motivisala ~iwenica da smo Eliminisana u
Kragujevcu. Pored „half tajm {ou“-a, u kojem su sjajan nastup imali ovu sezonu posvetili na{em
„aerodromski Eminem“ Tribal i Bouvard, spektakl su upotpunile preminulom drugaru Veqku eliminacijama
~irlidersice, ali i sms glasawe za najkorisnijeg igra~a utakmice. Makojevi}u. Ovo je i wegov BIQANA Stevi}, takmi~arka
Publika je odabrala sejftija Kragujev~ana Marka Ko{uti}a, koji je trofej, on }e zauvek ostati kragujeva~kog Tekvondo kluba “Ko-
pobedio sa 352 glasa. Momak koji se trenutno nalazi na odslu`ewu vojnog sa nama. dokan”, nastupila je na Univerzi-
roka u Kraqevu, ve} je navikao na priznawa, po{to je 2007. godine Zaslu`eno smo jadi kao ~lanica srpskog tima,
progla{en za najboqeg defanzivca regionalne lige Jugoisto~ne Evrope. trijumfovali, tokom cele ali se nije proslavila. Ispala je
- Bitna je titula, tu smo svi zajedno u~estvovali i svi podjednako sezone pokazali da smo ve} u prvom kolu.
bitni - rekao je Ko{uti}, a zatim u wemu svojstvenom stilu se na{alio ubedqivo najboqi u ligi. Boqa od we bila je Turkiwa Bu-
i dodao: Zmajevi su se borili koliko sra Angin u po~etnoj, eliminaci-
O~ekivao sam da budem izabran. Sad mogu da obelodanim da je bilo su mogli, ali na kraju je onoj borbi. Rivalka je slavila
name{teno. Dok je birawem drugih igra~a publika tro{ila kredit, presudio na{ kvalitet rezultatom 3:1.
glasawem za mene ga je dopuwavala. - rekao je Radenovi}. V. U. K.
28 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. јул 2009. www.kragujevacke.rs
СПОРТ
ATLETIKA Na redu je Univerzija- na 400 metara, a Petar FUDBAL
da, gde }e \uri~i} nas- Ani} se kitio Qu{i} i Marko Otovi},
tupiti u troskoku. Pored NA dr`avnom prven- plasirali su se na peto,
Branko wega, boje nacionalnog
tima na svetskoj student-
stvu za juniore u Novom
Sadu, odr`anom pre se-
odnosno {esto mesto u
konkurenciji skaka~a u-
Bez medaqe za Slovi}evu
VIOLETA Slovi}, ~lan Fudbalskog kluba Una fortuna iz Kragujev-
do 210 skoj smotri brani}e jo{
tri ~lana “crvenih”. Da-
dam dana, atleti~ari Ra-
dni~kog postigli su sas-
vis.
Ipak, wihov ispisnik ca, takmi~i se na Univerzitetskim igrama u Beogradu u sastavu repre-
zentacije Srbije. Na utakmicama prve faze
ATLETI^AR Radni~- rko @ivanovi} u trci na vim pristojne rezultate. Marko Luki} jedini je
takmi~ewa, odigrala je dvadesetak minuta
kog Branko \uri~i} os- 3.000 metara stipl, 400- Osvojeno je nekoliko me- koji je iz na{eg kluba ot-
drugog poluvremena u me~u sa Poqskom.
vojio je 11. mesto na Me- metra{ Milo{ Simovi} daqa i dosegnuto par za- putovao u sastavu repre- Na{a selekcija nije uspela da se plasira
diteranskim igrama u i najve}a nada, Jovan Vu- vi- dnih plasmana. zentacije Srbije na Sve- u borbu za medaqe. Ostvarena je samo jedna
Peskari. Na`alost, pre- ki}evi} u skoku uvis. Najuspe{nijim se po- tsko juniorsko prvenst- pobeda, i to u susretu sa Kanadom (2:1), dok
sko~io je svega 210 san- Svi oni ju~e i prekju~e kazao Lazar Ani}, koji je vo u Italiji. On }e nas- su neuspe{no okon~ani dueli protiv Poq-
timetara, {to je, sude}i takmi~ili su se u kvali- bio drugi u troskoku i tupiti u dve discipli- ske (1:2) i Kine (0:2). Srbija nastavqa tak-
i po wegovim najavama, fikacijama, a od danas, tre}i prilikom skoka u- ne, trci na 100 metara i mi~ewe u borbi za plasman od devetog do 16.
daleko mawe od onoga ~e- pa do nedeqe, sledi bor- daq. Bronze se domogao i u {tafeti. mesta.
mu se nadao. ba za medaqe. V. U. K. Toma Todorovi} u trci V. U. K. M. M.

[AH tualna poja~awa za kluba, u kome }e igra-

Potresi u
Savezu
POSLEDWIH dana vodi se ve-
lika polemika izme|u klubova i
[ahovskog saveza Srbije. Naime,
pre svega prvoliga{ki timovi,
nezadovoqni situacijom koja vla-
da u Savezu, finansijskim, ali i
organizacionim stawem, ~ak su
zapretili istupawem iz takmi~e-
wa i osnivawem paralelnog pr-
venstva.
Naravno da je sasvim legitim-
no izraziti svoje mi{qewe, upu-
titi kritike, pa i tra`iti pro-
menu na~ina rada, ali nas u Kra-
gujevcu rasplet ovih doga|aja, sem
{to je i Radni~ki ~lan elite i je-
dan od klubova pobornika prome-
na, najvi{e interesuje kao doma-
}ina predstoje}eg ekipnog prven-
stva dr`ave. Odnosno, ho}e li sve
ostati kako je dogovoreno, i od 1.
do 13. septembra na{ grad ugosti-
ti najboqe timove Srbije.
- Ni u kom slu~aju ne dolazi u
pitawe odr`avawe ekipnog pr-
venstva u Kragujevcu. Posle var-
nica koje su sevnule, i pretwi
Odbora lige prvoliga{a, stvari
polako poprimaju mirniji tok.
Ve} je do{lo do odre|enih konta-
kata, pa sam ube|en da }e se sve za-
vr{iti u obostranom interesu.
U Savezu su spremni na dogovo-
re i ustupke klubovima, {to je
pravi znak dobre voqe. U izgledu
je promena statuta, sastava najvi-
{eg tela, a neke ingerencije pre-
ne}e se na Ligu prvoliga{a -
ka`e Zoran Novoselski, ~lan Iz-
vr{nog odbora [SS.
V. U. K.
Kvalifikacije
u Novoj Varo{i
JU^E je zavr{eno omladinsko
prvenstvo centralne Srbije igra-
no u Novoj Varo{i. Do zakqu~ewa
ovog broja, na{i predstavnici,
Bojan Jovanovi} i Nikola Radova-
novi}, ina~e ~lanovi Radni~kog,
sakupili su po ~etiri, odnosno
tri poena iz pet partija.
Ina~e, igralo se devet kola,
dva dnevno, a najboqi }e izbori-
ti nastup na Prvenstvu Srbije za
ovaj uzrast. Ono je planirano po-
~etkom avgusta na Div~ibarama.
V. U. K.
STONI TENIS ^eka se sada su zagonetka. Ka- ti mladi i perspek-
ko stvari stoje, ~eka tivni igra~i sa pros-
Radni~ki
Xabe igrale bara` TRENER FK [um-
se kadrovisawe u Rad-
ni~kom, pa }e nakon
tora Kragujevca.
Raspored takmi~e-
adija 1903 Milan Sa- toga, u sklopu sarad- wa, tako i prvi rival
@ENSKA ekipa Stonoteniskog kluba Faks, posle ubedqivog
trijumfa u regionalnoj ligi Srbije, pobede na bara`u u ]upriji
marxi} zakazao je za
10. jul prvi trening
we dva kluba, biti ja- [umadije u predsto-
snija situacija oko je}em prvenstvu, bi}e
i obezbe|enog plasmana u Prvu ligu, prestala je da postoji. novog kragujeva~kog sastava ekipe za na- poznat po odre|ivawu
Glavni razlog je finansijska situacija u klubu, koja ne mo`e o- srpskoliga{a. Sve do rednu sezonu. Na neke takmi~arskih broje-
bezbediti uspe{no takmi~ewe i mu{kog i `enskog tima u tom ran- po~etka {ampionata, dolaske sa strane ne va. Termin jo{ uvek
gu, pa je odlu~eno da slabiji pol odustane od takmi~ewa i tim se 15. avgusta, ekipa }e treba ozbiqno ra~u- nije zakazan, ali o~e-
prakti~no ugasi. raditi na svom buwi- nati, najpre zbog fi- kuje se da se izvla~e-
M. M. {tu na Bubwu. nansijske situacije, we obavi oko 1. avgus-
Ovosezonska even- a zatim i politike ta. M. M.
KO[ARKA RVAWE
Stop u
prvom kolu
RVA^ Radni~kog Janko Jako-
vqevi} u prvom kolu zavr{io je u-
~e{}e na juniorskom pojedina~-
nom Prvenstvu Evrope u Gruziji u
rvawu gr~ko-rimskim stilom. Za
to se “pobrinuo” jedan od repre-
zentativaca Bugarske.
U izjedna~enom me~u dve runde
su pripale Jakovqevi}evom riva-
lu, dok je on bio boqi u jednoj. Ka-
ko je Bugarin izgubio u drugom
kolu, Kragujev~anin nije mogao ni
do repesa`a.
NEMA [ALE SA Ipak, utisci vo|stva reprezen-
”[AQIVXIJAMA” tacije su povoqni, jer je na{ tak-
mi~ar pru`io maksimum u ovom
trenutku.
M. M.
“Pume” ja~e od betona Ne zna se
„MI SE SAMO ZEZAMO“, slogan je pod kojim je nastao KK „Puma“, kada su ga 2007. godine oformili sta-
riji kragujeva~ki basketa{i. Ve} u tre}oj godini postojawa, u{li su u Drugu srpsku ligu, po{to su u plej
ofu Letwe lige Centralne Srbije osvojili prvo mesto.
Pred posledwu {estu utakmicu razigravawa, „Pumi“ je bila neophodna bilo kakva pobeda protiv „Para-
rival
}ina“. Utisak prisutnih u sali O[ „Stanislav Srem~evi}“ je da se nisu zezali, u skladu sa sloganom klu- POLOVINOM oktobra po~e}e
ba, razlika bi umesto pola ko{a na kraju me~a (81:80), bila zna~ajno ve}a. Ali, kako zamisliti Hakima, ovogodi{we ekipno prvenstvo
Vuju, Kaj~eta, Vujicu, Slavi{u, Hakima, ]iru, Pulena i ostale da se ne zabavqaju na terenu, kad im je ko{ar- Srbije u rvawu, u kome u~estvuje i
ka vi{e od igre. Radni~ki. Izvu~eni su takmi~ar-
ski brojevi, ali kragujeva~ki kl-
Kragujeva~ki basket establi{ment na tribinama tako|e je u`ivao. Dok su ka pobedi vodili Nikola „Ha-
kim“ Milovanovi} i Vujica Samailovi}, posle dve trojke u fini{u me~a ovog drugog, trener Radni~kog ub jo{ uvek ne zna ime rivala u
Zoran Cvetanovi} {aqivo je prokomentarisao, sede}i u dru{tvu pro{logodi{weg kapitena Ivana Milo- prvom kolu na svom terenu. Nai-
{evi}a Kenedija i pomo}nika Nikole Markovi}a: me, Vojvodinu je suspendovao R-
- Ozbiqno se name}e. va~ki savez Srbije, a Novosa|ani
Re~e Cvele, pomalo se {ale}i i na ra~un kluba koji vodi, jer mu je maltene cela pro{logodi{wa ekipa su ulo`ili `albu koja }e se tek
ve} u drugim timovima. razmatrati. Me|utim, zna se da
Tek, zabrinutosti za sudbinu kragujeva~kog naj- “crveni” u drugom kolu odlaze na
Oti{ao i Beader boqeg kluba nema mesta u ovom tekstu, jer ju je zase-
nio bqesak sre}e osvaja~a „beton lige“. Letele su
noge pro{logodi{wem {ampio-
nu, beogradskom Partizanu.
OSIPAWE kadra u Radni~kom ne prestaje. Ve} konfete, na radost najmla|ih navija~a, koji su za Prvenstvo kre}e 10. oktobra, a
biv{im igra~ima “crvenih”, Kqajevi}u, Duvwaku i ~as prekrili parket. Odmah po dodeli medaqa i odr`a}e se po jednokru`nom bod
Mijailovi}u, tokom protekle sedmice pridru`io se i prasence je sa ra`wa doneto na sred terena, ali ni- sistemu. ^etiri najboqe ekipe
Petar Beader, koji se zaputio na Kipar. je dugo potrajalo. Pume su ga raskomadale za tili bori}e se za titulu prvaka u plej-
Sa druge strane, od poja~awa, za sada, nema ni traga ~as, {to je bio samo uvod u veliko slavqe. ofu, koji se mora odr`ati u jed-
ni glasa. M. Ma. nom danu. M. M.

AUTOMOBILIZAM RUKOMET
Tron Panteli}u i Mili}u Jo{
^LAN AMK „Zastava rejsing tim“ Aleksandar Panteli}, na-
stavio je sa odli~nim rezultatima u klasi hibrid 1150 kubi-
ka, takozvanoj „nacionalnoj klasi“. Na brdskoj trci za prve- noviteta
nstvo Srbije „@agubica 2009“, Panteli} je pobedio, ostav{i IZ dana u dan ovda{wi rukomet-
tako u vrhu po broju bodova za kona~nu titulu prvaka Srbije, ni klubovi polako sklapaju mozaik
tri ili ~etiri trke pre kraja prvenstva. budu}eg tima. Karakteristi~no je
Tako|e, u Beogradu je odr`ana trka „Nagrada Rojal“ u kartin- da je u na{im timovima vi{e dola-
gu, a Kragujev~anin Dejan Mili} slavio je u prvoj trci, dok je zaka igra~a nego raskida saradwe
u narednoj zauzeo drugo mesto. sa nekim iz postoje}eg kadra
M. Ma. U mu{kom pogonu novi rukome-
ta{ je Aleksandar Bosi}, desni bek,
koji je stigao iz kostola~kog Ruda-
ra. Kao i sa pivotmenom Lukom
Milojevi}em, povratnikom u redo-
ve Radni~kog, ugovor je potpisan na
godinu dana. Pregovara se jo{ sa
jednim sredwim bekom, a kada taj
transfer bude realizovan, onda }e
sve pozicije biti pokrivene sa po
dvojicom igra~a.
[to se ti~e Mitrovi}a, Disto-
la i \or|evi}a, kojima je istekao
ugovor, wihov status jo{ nije re-
{en. Da li }e ostati ili ne, zna}e
se u narednim danima.
Kod devojaka, tako|e su nam “pr-
ijavqena“ dva poja~awa. Kadetske
reprezentativke Zorana Mili} iz
Bajmoka i Pan~evka Sawa Radosa-
vqevi}, pivotmen i levo krilo, ro-
|ene 1994., u naredne ~etiri go-
dine nastupa}e za oba sastava, mla-
|i i seniorski. Na isti period
produ`en je ugovor i sa Tijanom
]osi}, jo{ jednom reprezentativ-
kom iz te generacije.
Vremena za promene jo{ ima, jer
je po~etak priprema zakazan za 21.
jul. Deset dana kasnije odlazi se na
desetodnevni boravak na Kopaoni-
ku. V. U. K.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 9. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 29
ОГЛАСИ И ЧИТУЉЕ

JKP ''PARKING SERVIS AGENCIJA ZA PROMET NEKRETNINA "MILI]EVI]"

KRAGUJEVAC''
OBJAVQUJE
OGLAS
O JAVNOJ LICITACIJI ZA
PRODAJU NAPU[TENIH
VOZILA
A. Javno ogla{avawe - usmeno nadmetawe vr{i se radi prodaje
napu{tenih vozila marke Zastava 101, Zastava 128 i Wolsvagen
(buba) - sva tri po po~etnoj ceni od po 10.000,00 dinara bez PDV-
a i vozila marke Aleko po po~etnoj ceni od 40.000,00 dinara bez
PDV-a, sa napomenom da se radi o ponovqenom postupku.
B. Javna licitacija – usmeno nadmetawe za kupovinu
napu{tenih vozila koja su uklowena po nalogu komunalne in-
spekcije odr`a}e se u prostorijama JKP''Parking servis Kragu-
jevac'' u Kragujevcu, ul. Kraqeva~kog bataqona bb, dana 14.07.2009.
godine (utorak) sa po~etkom u 12 ~asova.
V. Pravo u~e{}a na licitaciji imaju pravna lica, ~iji pred-
ul. dr Zorana \in|i}a br.21, 34000 Kragujevac
Tel: 034 301 680 tel-faks: 034 333 854
milicevic8@yahoo.com
STANOVI KU]E PLACEVI
Centar 24 m , II sprat, gas ....................28.000
2
Mala vaga, 40 m2 ...................................22.000 Centar - 2,96 ari
Аеродром 65,8 м2, пр, цг. ......................55.000 [umarice – 5 ari !!!
Bubaw, 30 m2+10 m2, cg. .........................32.000
[umarice, 75 m2 + 5 ari ......................30.000
]ava – 20 ari HIT PONUDA
Aerodrom 180 m2, 4,5 ari, gas ............130.000 та р
Aerodrom 46,36m2, H, c.g, .....................40.000 M. Vaga – 6,7 ari Ц е н
Centar 52 m2, 1,62 ara .........................60.000
Bubaw, 33 m2, I sprat, gas, ....................37.000 Petrovac – 7 ari 52 m2 + 1,63
ara
Багремар 47 м2, III, та ...........................29.000 Mala vaga 80 m2 + 1,5 ari ....................32.000
а
Centar 105 m2, IV, gas .........................120.000 Ili}evo 240 m2, 4, 25 ari ....................20.000 дозвољен
градња
LOKALI
Erdoglija, 35 m2, III sprat, c.g. .............37.000 Stanovo, 90 m2 + 5 ari .........................33.000
Mala vaga, 30 m2, I sprat, gas, nov........30.000 [umarice, 260 m2 + 3,5 ari .................35.000 Kod male pijace – 21 m2
Mala vaga, 30 m2, II sprat, gas, nov ......30.000 Stanovo 110 m2, 4 ara ..........................31.000 Centar, c.g. – 68 m2
C. Radionica 26 m2, II, cg .....................28.500 Bresnica, 52 m2 + 2,1 ar .......................45.000 Aerodrom, c.g. – 28 m2
Centar, 48 m2, V sprat, c.g. ..................48.000 Erdoglija, c.g. – 42 m2
Centar, 100 m2 + 2 ara .........................52.000
Mala vaga , 48 m2, priz, gas, nov ..........48.000 Centar, c.g. – 17 m2
Stanovo, 170 m2 + 4 ara .......................60.000 Stanovo – 38 m2
Aerodrom 44 m2, IV, cg . .........................38.000 Pivara 100 m2 0,5 a ..............................41.000
Palilule 55 m2, V, cg ...........................50.000 Stanovo, 220 m2 + 4 ara .......................72.000
Aerodrom, 54 m2, III sprat, ta................48.800 PONUDA НЕДЕЉЕ
Veliki park, 56 m2, II sp, c.g., nov, ......67.000 [umarice, 125 m2 + 14 ari, nova ........74.000
Erdoglija, 60 m2, IV sprat, c.g...............45.000 Erdoglija, 120 m2 , c.g. + 3 ara ............89.000 Mala vaga – NOVOGRADWA
C. radionica, 64 m2, priz, c.g...............53.000 Stanovo 84 m2, 9,8 ari .........................33.000 Stanovi od 25 m2, 30 m2, 35 m2
Mala vaga, 68 m2, IX sprat, c.g..............62.000 Pivara, 175 m2 + 2 ara, gas ................115.000
Va{ari{te 39 m2, pr. gas .....................39.000 Ili}evo 126 m2, 3, 85 ari ....................21.000 Po ceni od 1000 eura/ m2
Aerodrom, 76 m2, priz, c.g. ...................67.500 Va{ari{te, 125 m2 + 3,5 ari, gas ......125.000 sa PDV-om!!!
CENE•SU•IZRA@ENE U•EVRIMA

stavnik mora da poseduje pismeno ovla{}ewe za u~e{}e na lic-

itaciji i fizi~ka lica koja uplate - polo`e kauciju u iznosu od
1.000,00 dinara. Kaucija se pola`e najmawe 30 minuta pre
po~etka usmenog nadmetawa, odnosno uplatom na ra~un JKP
''Parking servis Kragujevac'' broj 105-40001-15 kod AIK Banke.
G. Komisija koja sprovodi licitaciju pre po~etka usmenog nad-
metawa proveri}e sve prijave i polo`ene kaucije i ne}e
dozvoliti u~e{}e licima koja ne ispuwavaju tra`ene uslove.
D. Kaucija se ne vra}a ponu|a~u ~iju ponudu Komisija prihvati
kao najpovoqniju, ve} se ista zadr`ava i ra~una kao avans za up-
latu kupoprodajne cene. Ostalim ponu|a~ima kaucija se vra}a
odmah po zavr{etku licitacije, odnosno narednog dana ako je
upla}ena virmanskim putem. Mali oglasi
\. Sa najpovoqnijim ponu|a~em zakqu~i}e se kupoprodajni
ugovor. Prodaja
E. Sva potrebna obave{tewa i informacije mogu se dobiti na
telefon 034/338-780 - Toma Radovi}. PRODAJEM stan u Beogradu,
Resavska br. 4 – centar, 40 kvm.
@. Razgledawe vozila mo`e se vr{iti svekog radnog dana u vre-
Tel. 034-319-015, od 12 do 18
menu od 8 do 20 ~asova na depou JKP''Parking servis Kragujevac'' sati.
PRODAJEM stan od 60 kvm kod
u Kragujevcu, ul. Kraqeva~kog bataqona bb. {kole „Svetozar Markovi}”. Tel.
365-696.
CITROEN VIZA 11 RE, reg-
istrovan do maja 2010, cena povo-
qna. Tel. 064-14-60-405.
Posledwi pozdrav
PRODAJEM ili mewam stan
62 kvadrata u stambenoj zgradi
kod Osnovne {kole „Svetozar
Markovi}”. Telefon 034 365
696.
U^ESTVUJTE
U HUMANITARNOJ AKCIJI!!! CITROEN AX 1.4, 1988. godi-
{te, o~uvan. Tel. 063-82-18-822.
POMOZIMO BOLESNIMA PRODAJEM ili mewam stan od
60 m2, u stambenoj zgradi kod Os-
PO[AQITE SMS NA BROJ novne {kole „Svetozar Marko-
vi}”. Telefon 356 696.
1 1 27
Izdavawe Zoranu
ZA POMO] TRANSPLANTACIJE ORGANA
IZDAJEM trosoban stan, 85
Vrbi
SAMO ZA MRE@E TELEKOM SRBIJE kvadrata kod „Ozona”, nename-
{ten. Telefon 069 770 709 i 034
CENA PORUKE 50,00 dinara (BEZ PDV-a) 361 805. Ko{arka{ki klub
„Radni~ki”
ILI UPLATITE NA @IRO RA^UN HUMANITARNE BE^I]I - 1.300 metara do
ORGANIZACIJE OTVOREN U BANCI INTESSI: mora, od i do autobuske gratis,
idealno za malu familiju.
DINARSKI: 160-317799-92
Jedna nedeqa 200 evra. SE]AWE
DEVIZNI: 00-508-0003116 Bora + 382 67 84 51 21.
15. 7. 2006 - 15. 7. 2009.
SA IBAN BROJ: RS35160005080003116529
Usluge
MATEMATIKA, mehanika,
Oglasi i ~ituqe za fizika - svi uzrasti.
Popravni (avgust).
Studenti (septembar).
Telefon 034 360 202 i 063 77
11 002, Arsi}.
TRA@IMO ozbiqnu `enu, za
~uvawe malog deteta i pomo} u
primaju se svakog radnog dana ku}i. Telefoni 334 055 ili 064
178 68 00.
od 8 do 15 sati u kancelariji Vrani}
broj 15, zgrada Radio Li~ne vesti Aleksandar
Kragujevca, od ulaza desno, ZBOG poreme}enih odnosa, ja
Kolege iz
Milan Dabovi} odri~em se svog
druga vrata sina Vladimira M. Dabovi}a „Zastava kamiona”
ro|enog 2. 3. 1975. godine.
30 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 9. јул 2009. www.kragujevacke.rs
РАЗОНОДА
VODORAVNO: 1. Plitko mesto u reci ili moru, 6.
Tanko platno oko fesa, ~alma, 11. Gr~ki prefiks za: „za-
kon, zakonski”, 15. Uzan snop svetlosti, 17. Nau~no ime
za nosoroga, 19. Familija, 20. Sluga (staroslovenski),
22. Vrsta drqa~e, 23. Lovina, 25. Pripadnik jednog e-
vropskog naroda, 27. Na{ pozori{ni i filmski glumac,
Quba, 28. Rudnik kamena, 30. Dolazak u goste, 31. Vrsta
minerala, silikat aluminijuma, 32. Deo {ake ili sto- LAKO
pala, 33. Simbol indijuma, 34. Prostor za `ene kod mu-
slimana, 35. Grad u Tunisu, 38. Osnovna tarifa (skr.),
39. Biqka sa semenkama u cvetu, cvetnica, 41. Uzvik u i-
gri `murke, 43. Ime peva~a Xegera, 45. Odsustvo stabil-
nosti, 46. Grad u Japanu, 48. Melezi ~iji je jedan roditeq
crne, a drugi bele rase, 49. Azbuka, azbu~ni (skr.), 51.
@ivac, 52. ^uvena ameri~ka hevi-metal grupa, 54. Sim-
bol aluminijuma, 55. Satiri~no delo rimskog pisca Pe-
tronija, 57. Francuska glumica, Emanuela, 58. Takmi~ar
u skoku s motkom, 59. Vrsta papagaja sa slike, 61. Simbol
srebra, 62. Uzvik negodovawa, 63. Po~inilac ubistva, 65.
Osmejak, 67. Muzi~ka kompozicija idili~nog karaktera,
69. Odnosno (skr.), 71. Kvalitativna analiza nekog dela,
73. Olimpijske igre (skr.), 74. kraqica (eng.), 75. Ime
pisca Tvena, 77. Trgova~ki naziv za jednu vrstu riba, 79.
Mesto u isto~noj Slavoniji, 80. Pozitivna elektroda, 82.
Ime makedonskog boksera Rusevskog, 83. Lutalica, pro- TE@E
bisvet.
USPRAVNO: 1. Sredi{wi deo tela, 2. Gromko odjeki-
vati, 3. Ime fudbalskog trenera Anti}a, 4. U~enik (skr.),
5. Poklon, 7. Auto-oznaka za Aran|elovac, 8. Element mu-
zike, 9. Reka u Bosni, pritoka Une, 10. Doma}a `ivotiwa,
11. Priplodni veprovi, 12. Vrsta jestive morske ribe
(mn.), 13. Kvasiti, 14. Tip seoske ku}e iz isto~ne Bosne,
16. Zakon, pravilo, 18. Vrsta leka protiv raka, 21. Vrsta
plemenitog gra|evinskog kamena, 24. Staroslovenski bog
stada i pastira, 26. Takmi~ewe sportskih ~amaca na mo-
torni pogon, 29. Svrha, 30. Komadi} onoga {to se raspr-
slo, krhotina, 32. Raniji stroj za vu~u vozova, 34. Re~
ista po obliku s nekom drugom, a razli~ita po zna~ewu,
36. Deo posteqine, 37. Vrsta ba{tenskog cveta, 40. Ime
glumice Vest, 42. @ivotiwa iz porodice kuna, 44. Kre~-
wa~ki predeo, kras, 47. Ptica mo~varica iz porodice
~apqi, 50. Slu`benik koji prima i izdaje novac, 52. Ma- NAJTE@E
li ku}ni glodar, 53. Ostrvo u Karipskom moru, 56. Poka-
zna zamenica, 60. Vreme koje pro|e izme|u udisaja i
izdisaja, 62. Tesnac, klanac, 64. Bilo ko, 65. Oticawe
te~nosti, 66. Gr~ko ostrvo u Egejskom moru, 67. Hrvatski
pesnik, Gustav, 70. Dodatna obrada, 72. Grupa jediwewa
na bazi azota, 76. Stariji ameri~ki komi~ar, Bad, 77. E-
gipatsko bo`anstvo, stvoriteq sveta, 78. Vodena `ivo-
tiwa, 81. Vojvo|anski pisac, Karoq.
Re{ewe iz pro{log broja (8): skalar, ske~, kapelan, osa,
era, sidplej, lo{a strana, ats, zaro`je, karamanka, r, i, japa-
ner, so, la, maksvel, d, o, ro`e federer, okov, matadori, ro-
selini, e, majorat, umka, trio, tavan, manasija, kil, azil,
katanija, rana, rasveta, katanac, ok, oskarovac, ratkovo, sta-
nari, r`ana, adam, ma~eta, pti~arnici, ita rina, ilanxa,
vi~, ni{ani, scena, elija, anoda, statisti~ar.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 9. јул 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 31
Огласи

Za negu i pomoć u kući starijim licima

i licima sa posebnim potrebama
à Nega i pomoć u kući
à Dežurstvo pored pacijenata
24 sata u kućnim uslovima
à Posebna povoljnost u sklapanju
usluga na mesečnom nivou
à Saveti za ophodjenje sa
dementnim bolesnicima
à Saradnja sa državnim i
privatnim institucijama socijalne
i zdravstvene zaštite
à Savetodavne usluge
à Kupovina neophodnih namirnica
za ishranu i higijenu i plaćanje
računa za utrošene
komunalne obaveze korisnika
à Održavanje lične higijene
pacijenata, higijena stana,
spremanje obroka
i dopremanje gotovo
spremljenih obroka
à rekreativne delatnosti
à usluge gerontodomaćice
negovateljice

Dodajte život
godinama
a ne godine životu

ZGR "SREĆKOVIĆ"
TPC Radni~ki, I sprat, www.sreckovic.org
Tel: 034/361- 425, 064/640’-99-77
Stanovi u izgradnji ul. Vi{nji}eva br. 7
(kod po{te u centru grada)

Struktura stanova
od 23m2 do 71m2
ova:
Opremljenost stan
➢ Sigurnosna vrata ➢ Sobna vrata od
➢ Grejanje na gas medijapana
➢ PVC stolarija ➢ Hrastov parket I klase
➢ Kablovska TV ➢ Keramika vrhunskog
➢ Interfon kvaliteta
➢ Videonadzor ➢ Podzemna gara`a
Mogu}nost kreditiranja
preko poslovnih banaka
Uskoro na novoj lokaciji
Dani~i}eva br. 28-30
СЕРВИСНИ ВОДИЧ