ISSN 1821-1550

Година I, Број 27 Излазе четвртком Цена 50 дин. www.kragujevacke.rs 12. новембар 2009. године
9 7 7 1 8 2 1 1 5 5 0 0 2

ОДЛОЖЕН ДОЛАЗАК „ФИЈАТА”

Због
УВОДНИК

формалности
или пара
Pod maskama
Пише Мирослав Јовановић

Ura, raspust je produ`en. Dva, pa jo{ tri dana, sa

vikendom – cela nedeqa. \aci su prezahvalni min-
istrima, prvo svom, prosvetnom, pa onda i
zdravstvenom, doktorima, epidemiolozima... Ma,
celoj dr`avi! Ima li radosnije vesti od one da se ne
ide u {kolu, a da nije potrebno smi{qati opravdawa
za izostanke.
A grip? Pa, wega ionako nema. Ili ga nema ni{ta
vi{e nego {to ga je bilo pro{log, pretpro{log ili
svih ranijih novembara. ^ak je i ministar
Obradovi}, kada je obradovao |ake drugim
produ`etkom raspusta, naveo da je virus „u{ao” u
wih pedesetak i to bezazleno.
Mislim, koliko smo se demokratizovali. Kad su
1972. godine naletele velike bogiwe (a o wima se
ne{to vi{e saznalo tek po{to je Goran Markovi}
dramatizovanu pri~u smestio u film „Variola
vera”), neki onda{wi baksuz od ministra nije dao ni
dana ferija, a cepali su nas debelim igletinama u
rame od koje je narastala buxa kao krofna. Bio sam
tada maturant gimnazije, navijali smo da rikne bar
jedan fosil iz okoline, pa da nas sve raspuste, ali
komunisti ne dado{e.
Dana{wi tinejxeri ne samo da su boqe sre}e, ve}
su trenutno najnormalniji i najopu{teniji deo qud-
skog roda u Srbiji. Oni se slatko zezaju na zabrane
fizi~kog pipawa i qubqewa, na dr`awe rastojawa od
jednog metra, a od maski za usta napravili su novi
modni detaq.
[to se ostatka populacije ti~e, vidim da su se
mnogi primili na stroge i tvrde pri~e re`imskih
doktora, ~ija formulacija efekata sviwe}eg gripa
„ozbiqno je, ali nije za paniku” vi{e izaziva
masovnu strepwu nego pojedina~ne opreze. A kad se to
garnira podacima o broju umrlih, ovde-onde po Sr-
biji, pa svuda okolo, onda je razumqiva i preemo-
tivnost na{eg ~oveka, kome su protekle godine i
decenije ionako dobro istawile nerve.
[ta, recimo, sa stanovi{ta javnog informisawa
zna~i do besvesti ponavqawe da je od novog gripa do
prekju~e umrlo pet, do ju~e {est, do danas ne znam ko-
liko, ali mawe od desetoro qudi? Medijima su to PROMOCIJA RAZVOJNIH BURA U [KOLI ISTORI^AR @IVOJIN
„tira`ne” vesti, ali wih „pu{taju” bolnice i dok-
tori. Za{to, kad se od drugih (neepidemiolo{kih) PROGRAMA „SVETOZAR MARKOVI]” ANDREJI]
bolesti svakodnevno mnogo vi{e umire? Zar je neko-
liko smrtnih slu~ajeva me|u nekoliko miliona
qudi zaista dramati~na vest, posebno kada se
(posthumno) doda da je osoba preminula od ovog
gripa ve} imala druga te{ka oboqewa? Najzad, i
laici znaju da svaki grip uzima svoj danak, ali opet
me|u qudima koji su ili u poznim godinama, ili od
ranije vuku druge bolesti.
Uglavnom, u svoj ovoj bedi i besparici, vo|eni re-
zonom da „zdravqe nema cenu”, na{i qudi su is-
praznili apoteke. Kupovali su sve {to se prodaje, a
za {ta su ~uli da ima neke vajde spro}u novog gripa,
od raznih pra{kova do tableta koje, kao, ja~aju imu-
nitet. I maske, naravno. Tako su apoteke postale na-
jprometnije radwe, a farmaceutski proizvodi
najprodavanija roba. Imali su, i jo{ imaju, super-
efektnu besplatnu reklamu.
Sti`u i vakcine. Dodu{e ne znamo ta~no kada, ali
znamo da nijedan veliki biznis, pa i ovaj gripozni, u
Srbiji ne mo`e da pro|e bez Mi{kovi}a. Dakle,
mora}e da bude progla{ena i epidemija, jer kako
Mejd Privremene Bresnica
ovom narodu objasniti da se kupuje tri miliona
vakcina koje }e i on morati da pla}a bude li pris-
tao na bockawe. A i o pristajawu, kao i odbijawu
in mere dovele starija
vakcinisawa, ministar je strogo rekao – ima da se
potpisujete.
[umadija do usijawa od Kragujevca
Ko je ovde lud, a ko zbuwen? Uglavnom, odnosa ima. страна 6. страна 9. страна 16.
2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 12. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
Отварање
ДРУГА СТРАНА

Zabrawena okupqawa
Пише Драган Рајичић

^im nam je Boris Premilostivi sabirawem baba i `aba sastavio

ovakvu vladu, mogli smo znati da nesre}a nikad ne dolazi sama.
I evo, na bedu, tj. na nas li~no udari{e i ovi virusi i poplave, a ko
zna {ta }e nas tek sna}i. Mo`e, daleko bilo, neka budala i
kontejnere da nam popali, a ako ostanemo bez jake hrane tek onda sa
ovim virusima ne bismo mogli da iza|emo na kraj.
Elem, novi grip je i daqe centralna tema oko koje se sve vrti.
Indikativno je da se ni Boris Premilostivi ni ni`i po ~inu
upravqa~i na{im `ivotima po ovom pitawu slabo ogla{avaju ve} su
re~ prepustili struci, tj. doktorima. Principijelno gledano, to je
sasvim u redu, ali, opet, mene brine upravo to {to su oni ovako
spokojni i opu{teni. Da li to oni, prolazi mi kroz glavu, i u ovoj
situaciji poku{avaju da ne{to u}are za sebe. Ta wihova le`ernost
verovatno po~iva na dve osnove. Prvo, oni verovatno ne pani~e zato
{to znaju da mi ionako ne mo`emo da pre`ivimo ovu na{u krizu u
koju su nas sa svim svojim Kri{tovima i li~no doveli, te bi na{a
eventualna pobeda virusa H1N1 imala bezna~ajan efekat. I drugo,
znaju da ako nas virus desetkuje ono malo naroda {to pretekne oni
bi, sve u skladu sa svojim predizbornim obe}awima, stvarno mogli
da usre}e.
Razume se da samo sa zdravim tkivom i vredi raditi i da se
Karikatura: Goran Milenkovi} usre}ivawe kome su se toliko posvetili ba{ tu mo`e najboqe da se
primi. A kad svaki deseti Srbin, i to `iv, stigne u Evropu putem
АНКЕТА ДА ЛИ ЗБОГ ЕПИДЕМИЈЕ ГРИПА koji su mu oni trasirali, u vladarskim krugovima, negde gore, ima i
ИЗБЕГАВАТЕ СЕКС? M. Igwatovi}
{ampawac da se pije. Onima koji su poskapali od gladi, virusa i
druge bede, neka je laka zemqa, ali, kad se smisle nova lepa obe}awa
Miroslav Jasmina Aleksandra i od te veli~anstvene {a~ice pre`ivelih mogu se na nekim
Katani}, @ivanovi}, tek- Sokolovi}, slede}im izborima o~ekivati novi glasovi.
gra|evinski stilni student Premilostivog, a pogotovu, wegove ekonomske eksperte, u ovom
tehni~ar: trehni~ar: medicine: trenutku, slutim, najvi{e brine kako da se organizuje na{ ukop ako
- Ti si lud, seks - Sme{no, ja ne. - Ne, ne pla{im stvari krenu naopako po nas, a ohrabrju}e po wih. To bi bio veliki
se ne izbegava! se gripa. posao, slutim opet da se g. Dinki}u, po glavi ve} motaju agencije koje
bi se time bavile, pa onda tenderi, provizije... Jedna tarifa za
kremirawe, druga za ukopavawe, `iva para kapqe sa svih strana, {to
u dr`avne fondove {to u koalicione xepove jer, znaju}i istorijat
koji smo zajedno pro{li, nema nikakve sumwe da bi doti~ni koji su
Olivera Rade Miladinka nas ovako poveli u boqu budu}nost sad propustili priliku da i na
Gara{anin, Stojiqkovi}, Sre}kovi}, mrtvima nama ne{to zarade.
student elektri~ar: upravni pravnik: Ali, {ta ako stvari stvarno po|u naopako, pa ako, osim naroda,
medicine: - Ne, za{to bih! - Ne, nikad ovaj virujs napadne i wih? Ne}e! Oni imaju imunitet, a ako su
- Grip je nisam bolovala za{ti}eni od zakona i pravde, onda }e i ovaj virus da ih se kloni.
respirativna od gripa i ne Nije ni wemu u interesu da sa takvima ima posla. Jedna parlamen-
infekcija i seks pla{im se. tarka ga je, dodu{e, navodno ve} zaka~ila, ali nema sumwe da }e se i
treba izbegaviti ona sa tim lak{e izboriti od naroda koji zastupa jer ima i sa ~im da
samo ako je partner inficiran. se bori, da sad te sinekure ne nabrajam. Ukoliko, ipak, virus udari i
na na{e ostale parlamentarce, a ima ih 250, to ne bi bilo dobro za
Aleksandar Zlatko Darko Simi},
wih, ali, sad sve obrnuto, moglo bi da bude od koristi narodu. U tom
Miqkovi}, Jakovqevi}, ~ista~:
- Ne smem da se slu~aju treba primeniti onu uredbu o zabrani svih javnih skupova,
u~enik: ekonomista:
- Frka je velika, - Kuvana rakija pla{im, pa i wihovog. Oni bi kod svojih ku}a, vila, palata i stanova, zavisno
ali ne mo`e ili vino sa ostavila bi me ve} {ta su za svog mandata prigrabili, vidali svoje rane, a mi
pobediti seks. belim lukom `ena! bismo, pak, za to vreme bili po{te|eni wihove brige za na{u
otklawaju sve budu}nost. [to }e re}i, oporavqali bismo se obostrano. Pun efekat
prepreke. te mere izvukli bismo ako bi ova zabrana bila trajnog karaktera, tj.
ako svi oni vi{e ne bi mogli nikad da se sastave. To bi, nema sumwe,
na{em evropskom putu otvorilo novu perspektivu!
www.kragujevacke.rs
„GRIPOZNI” BILTEN PROTEKLE SEDMICE
U bolnici 37 osoba
^etvoro pacijenata u
te{kom stawu, kao
`ari{ta epidemije
lokalizovane
Lu`nice i O[
„Mirko Jovanovi}”.
U ambulantama nema
pove}awa broja
qudi sa sumwivim
simptomima,
a apoteke bele`e
porast prodaje
vitamina i
antipiretika
Пише Јаворка Станојевић
osle analize podataka
П
sa terena, primarne
zdravstvene za{tite i
Klini~kog centra,
predstavnici zdrav-
stvenih institucija
grada i Ministarstva
zdravqa ocenili su da
je epidemiolo{ka si-
tuacija u regionu [u-
madije nepovoqna –
registrovano je 317 o-
bolelih, a prisustvo
virusa AH1N1 potvr-
|eno kod 11 osoba (uto-
rak, 10. novembar).
U Klini~kom centru
hospitalizovano je 37 pa-
cijenata, ~etvoro je u te-
{kom stawu i prikqu-
~eni su na respiratore.
Re~ je o dve `ene, stare 52,
odnosno 31 godinu i dva
mu{karaca, od kojih je-
dan ima 43, a drugi 37 go-
dina. Troje su Kraguje-
v~ani, a jedan je iz okoli-
ne grada.
POVE]ANA POTRA@WA ZA „TAMIFLUOM”
Na Infektivnoj klinici je 21
pacijent zbog sumwe da je zara`en mawe od uobi~ajenog broja pre-
virusom novog gripa, a wihovo
stawe je, po re~ima direktora
prof. dr Zorana Todorovi}a, sta-
bilno. Na Klinici za pedijatri-
ju, na kojoj le`i 12 mali{ana sa
simptomima gripa (kod ~etiri je
potvr|eno prisustvo virusa), ta-
ko|e nema te{kih slu~ajeva.
Lokalizovana dva
`ari{ta
Studentkiwa medicine vi{e
nije prikqu~ena na aparate i we-
no zdravstveno stawe osetno je bo-
qe. Ona je ujedno i prva osoba kod zdravqa imaju uputstva za postu-
koja je posle potvr|enog te{kog
oblika novog gripa uspela da se o- stoji sumwa da su zara`eni novim
poravi, {to lekarima uliva nadu
da je i mogu}e le~iti i najte`e
komplikacije izazvane novim vi-
rusom.
Od po~etka novembra broj pa-
cijenata sa respiratornim smet-
wama sedmostruko je ve}i nego u
istom periodi pro{le godine. Do
sad su lokalizovana dva `ari{ta.
To su selo Lu`nice, u kome simp-
tome novog gripa ima izme|u 30 i
40 qudi, i O[ „Mirko Jovano-
vi}”, dok je po~etak epidemije za-
bele`en u {koli „Sveti Sava”.
Prema re~ima pomo}nika direk-
tora Instituta za javno zdravqe
dr Neboj{e Rankovi}a, najvi{e o-
bolelih je me|u mali{anima do
~etiri godine potom slede deca
uzrasta od pet do 14 godina i rad-
no aktivno stanovni{tvo, a naj-
mawe obolelih je me|u starijima
od 65 godina.
Iako podaci pokazuju pove}a-
we broja respiratornih oboqewa,
ambulante Doma zdravqa tokom
protekle nedeqe nisu zabele`i-
le pove}awe broja pacijenta.
Prema re~ima dr Gordane Damja-
novi}, to se mo`e tuma~iti ~i-
wenicom da se u po~etku javqao
veliki broj uspani~enih, dok je
broj stvarno bolesnih bio znatno
mawi. Lekari primarne za{tite
ZDRAVSTVENI RADNICI KA@U DA JE U [UMADIJI
EPIDEMIOLO[KA SITUACIJA NEPOVOQNA
u nedeqi za nama na
Infektivnu kliniku
uputili su 105 „sum-
wivih” pacijenata.
Prema wenim re~ima,
ni dispanzeri za decu
ne bele`e pove}awe
broja pacijenata, tako
da lekari dnevno pre-
gledaju oko 150 |aka i
pribli`no toliko
pred{kolaca, {to je ~ak i ne{to
gleda i znatno ispod cifre od
300 pregleda dnevno, koliko je
bilo lani u vreme epidemije se-
zonskog gripa.
Smawewa broja upla{enih pa-
cijenata u Domu zdravqa dovode u
vezu sa po~etkom rada Informa-
tivnog centra koji od 7. novembra
pru`a informacije vezane za no-
vi grip. Centar je tokom vikenda
primio blizu stotinu poziva, a
broj 372-872 naj~e{}e su zvali
zabrinuti roditeqi.
Ina~e, sve ambulante Doma
pawe sa pacijentima kod kojih po-
gripom. Oni ve} pri dolasku u
ambulantu dobijaju za{titne ma-
ske i odmah se sprovode u posebne
ordinacije.
НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редакција Анкица Весић (заменик
гл. уредника), Милош Пантић (уредник привреде), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић
(redakcija@kragujevacke.rs), Вук Павловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер, foto@kragujevacke.rs) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Дра-
ган Минаковић ► Сарадници Милутин Марковић, Горан Миленковић, Драган Рајичић, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић (marketing@kra-
gujevacke.rs) ► Секретар редакције Дивна Драгутиновић ► Рачуноводство Душанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац, Каницова бб
У жижи
Direktor Klini~kog centra
prof . dr Radomir Pavlovi} is-
ti~e da u slu~aju da kapaciteti
KC postanu nedovoqni za prijem
obolelih kojima bude trebalo
bolni~ko le~ewe postoji plan da
se KC-u na raspolagawe ustupe ho-
telski kapaciteti. On procewuje
da takav scenario ne}e biti nu-
`an, jer su svi potencijali kragu-
jeva~kog zdravstva stavqeni u
funkciju prevencije gripa.
Pose}enije apoteke
Apoteke Kragujevac ne plani-
raju da mewaju re`im rada u slu-
~aju progla{ewa epidemija, ali
imaju plan za slu~aj da oboli ve-
}i broj zaposlenih. Prema re~i-
ma zamenice direktora Ane
Qubi}, u slu~aju da oboli vi{e
od 20 posto zaposlenih bi}e sma-
wen broj de`urnih apoteka i re-
dukovano radno vreme onih koje
de`uraju. Predvi|eno je, ipak, da
uvek jedna apoteka radi 24 sata.
Ina~e, gra|anu uglavnom tra`e
vitaminske preparate, ~ajeve i
antipiretike, a potra`wa maski
opala je od kada su mediji prene-
li savete stru~waka o wihovom
kori{}ewu i efikasnosti. Iako
sve apoteke imaju „tamiflu”, ovaj
lek se u dr`avnim apotekama ne
mo`e kupiti bez recepta i uputa
lekara.
Iskustva vlasnika privatnih
apoteka tako|e potvr|uju da Kra-
gujev~ani, za sada, nisu podlegli
panici. Gorica ]alasan, vlasni-
ca apoteke „Una”, ka`e da se ve}i-
na sugra|ana pona{a veoma ra-
cionalno.
- Najvi{e se tra`i asepsol, an-
tibakterijske maramice, vitamin
C i multivitaminski preparati.
Pove}ana je potra`wa za „tami-
fluom”, pa smo prinu|eni da
pravimo liste ~ekawa. Ovaj lek
kod nas ko{ta 2.557 dinara i ~eka
se tri-~etiri dana. Dosta se tra-
`i i „viusid”, jedini preparat,
pored „tamiflua”, koji ima anti-
viralno dejstvo. Maske uzimaju u-
glavnom qudi koji su krenuli kod
lekara i poneko ko ~esto koristi
javni prevoz, ka`e vlasnica apo-
teke „Una”.
U Institutu za javno zdravqe
isti~u da je najbitnija mera za-
{tite poboq{awe op{te i kolek-
tivne higijene.
Четвртак, 12. новембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 3
PLANOVI U SLU^AJU EPIDEMIJE
Sve slu`be na
gotovs
Gradskim upravama nalo`eno da naprave
akcione planove za slu~aj progla{ewa
epidemije, a isti zadatak dobila su i javna
komunalna preduze}a, jer snabdevawe vodom,
energijom i ~i{}ewe grada moraju da
funkcioni{u. Ako se proglasi epidemija
uvodi se de`urno obdani{te i to }e biti
„Bambi”
ez obzira na to {to je u ovom momentu broj obolelih u
Б Kragujevcu daleko ispod nivoa od deset odsto stanovni-
{tva i ne postoje uslovi za progla{ewe epidemije na
teritoriji samog grada, svim gradskima slu`bama na-
lo`eno je da pripreme akcione planove.
Re{ewem gradona~elnika obrazovan je Operativni {tab za
epidemije na teritoriji grada Kragujevaca. Na sastanku {ta-
ba doneta je naredba da gradske uprave, Agencija za odr`ava-
we, o bez be |e we i pru `a we u slu ga i o sta le stru~ ne slu `be
tako|e naprave akcione planove.
Po re~ima Zorana Jovanovi}a, ~lana Gradskog ve}a zadu`e-
nog za komunalnu privredu, isti nalog prosle|en je svim jav-
nim preduze}ima.
- U pitawu je zapravo prilago|avawe akcionih planova ko-
ji ve} postoje za slu~ajeve drugih vanrednih okolnosti koji
}e sa mo bi ti pri la go |e ni si tu a ci ji. Na i me, i u slu ~a ju da
zbog epidemije ve}i broj qudi izostane sa posla vitalne grad-
ske slu`be, odnosno snabdevawe vodom, energijom i ~i{}ewe
grada moraju da funkcioni{u. Mogu}e je da se uvede rad u dve
sme ne ili ~ak an ga `u ju qu di sa stra ne, {to }e za vi si ti od
razvoja situacije, potvr|uje Zoran Jovanovi}.
Po~etkom nedeqe, me|utim, nije bilo naznaka da je iko od
zaposlenih u javnim preduze}ima oboleo od novog gripa. I-
pak, „^isto}a” je, na primer, ve} napravila plan kako da se
nivo higijena grada odr`i i u slu~aju da ve}i broj radnika
odsustvuje sa posla.
- "^isto}a" ve} je preduzela niz mera za neometano obavqa-
we poslova i u takvim uslovima. Grad sigurno ne}e trpeti ni
ukoliko „^isto}a” zbog epidemije bude raspolagala sa mawim
brojem radnika. U tom slu~aju bi}e po ugovoru anga`ovane re-
zervne ekipe, ka`e Dragoqub Grujovi}, direktor javnog komu-
nalnog preduze}a „^isto}a”.
Iako se uglavnom naga|a koji se to niz mera predvi|a u slu-
~aju progla{ewa epidemije, gotovo je izvesno da }e rad obda-
ni{ta biti ograni~en. To u principu zna~i da }e biti uveden
re`im de`urnih vrti}a.
- Ukoliko bude progla{ena epidemija svakako }e biti uve-
deno de`urstvo. Centralno obdani{te „Bambi” }e sigurno bi-
ti otvoreno, a verovatno }emo zadr`ati u radu jo{ jedno. Koji
}e to objekat biti zavisi od interesovawa roditeqa. Ina~e,
od 2.200 dece svega 330 je danas do{lo u obdani{te, rekla nam
je 10. no vem bra Sla vi ca O to vi}, di rek tor ka De~ je u sta no -
ve.
[kole }e barem do ponedeqka biti u ne{to lak{em polo-
`a ju. Na i me, od lu kom mi ni stra pro svete je se wi ras pust je
produ`en do ponedeqka. Lokalna samouprava je vreme produ-
`enog jeseweg raspusta iskoristila za nabavku dovoqnih ko-
li~ina hemijskih sredstava u ciqu poboq{awa higijenskih
uslova.
- Hi gi jen ski pa keti su ju ~e sti gli u {ko le. Me |u tim, mi
smo se jo{ pro{le nedeqe organizovali i nabavili potreba-
na higijenska sredstva i sredstva za dezinfekciju. Sve pros-
torije smo dezinfikovali, posebnu pa`wu smo obratili na
|a~ku kuhiwu.
Me|u u~enicima na{e {kole nema obolelih od novog gri-
pa. [to se ti~e |aka koji su izostali sa nastave pre raspusta
mawi deo je to ~inio iz zdravstvenih razloga. U 80 odsto slu-
~ajeva u pitawu je bio strah roditeqa, obja{wava Zoran Ran-
itovi}, direktor Osnovne {kole „21. oktobar”.
Ina~e, u sredu, 4. novembra, posledweg radnog dana pred je-
sewi raspust u kragujeva~kim osnovnim i sredwim {kolama
iz o sta lo je 4.376 u ~e ni ka. Tog da na je pri su stvo vi ru sa A
H1N1, me |u tim, potvr |e no sa mo kod dvo je u ~e ni ka u {ko li
„Mir ko Jo va no vi}” i dvo je u Lu `ni ca ma. U me |u vre me nu je
virus potvr|en i kod troje u~enika Ekonomske {kole.
Dodatne mere primewuju se i u kragujeva~kim studentskim
domovima u kojima je sme{teno 640 studenata, a oko 1.500 ko-
risti usluge ishrane.
- Za sada nemamo ni jedan slu~aj novog gripa ni me|u stu-
dentima, ni me|u zaposlenima. Ina~e, mi smo jo{ u avgustu
pripremili akcioni plan. Higijena je na najvi{em nivou, ka-
`e Jelena Stani{i}, pomo}nik direktora Studentskog cen-
tra.
Marija OBRENOVI]
4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 12. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
Политика
OTOPQAVAWE NA RELACIJI „ZAJEDNO” – DS

Dijalog koji Sve strane koje ~ine vladaju-

obe}ava
Пише Слободан Цупарић
}u lokalnu koaliciju pona-
{aju se u ovom momentu vrlo
odgovorno. Razgovaramo
„hladne glave”, a to je preduslov da ti dogov-
ro{lo je {est meseci
ori budu konstruktivni, tvrdi Vladan Jova-

П
od izbijawa afere o novi}, potpredsednik GO DS u Kragujevcu
javnim nabavkama u
Kragujevcu, koja je une- novnom funkcionisawu Saveta - Savet koalicije dao je ovla-
la dosta nemira i me- vladaju}e koalicije na gradskom {}ewe portparolima da ovih da-
|usobnih strana~kih nivou. Ina~e, u taj organ, podse- na naprave zajedni~ko saop{-
~arki u redove koali- tio je Pal~i}, ulaze predstavni- tewe, ka`e Zoran Pal~i}. – Pro-
cionih partnera „Zajedno za [u- ci SPO, SPS, DS, G17 plus i ces izrade je pri kraju, predlog
madiju” i DS. Podsetimo, najpre „Zajedno za [umadiju”. teksta saop{tewa je u opticaju, pa
su demokrate prozvale vlast u je ostalo da se o wemu izjasne
gradu na Lepenici za korupciju, Udar na gradona~elnika gradski odbori stranaka koali-
potom su iz „Zajedno” uzvratili Afera oko javnih nabavki u me- cije. Ne bih mogao da vam saop-
da to nisu o~ekivali od Demo- dijima, potom policijska istra- {tim sadr`aj teksta dok se ne
kratske stranke kada su s wom ga... Da li je ona zavr{ena i {ta usaglase predstavnici svih grad-
potpisali koalicioni sporazum, je pokazala? skih odbora u okviru Saveta koa-
da bi „plavo-`uti” poentirali u - Prema informacijama, dodu- licije. No, postoje tu elementi
stilu „ni{ta li~no” – DS u Kra- {e nezvani~nim, koje su organi koji bi trebalo da saniraju ovu
gujevcu samo tra`i da se utvrdi i- stranke „Zajedno za [umadiju” situaciju – prouzrokovanu tako-
stina o postupcima javnih dobili od Veroquba Stevanovi}a, zvanom aferom javnih nabavki.
nabavki u cen- a na osnovu wego- Spoqa izgleda da su ratne seki-
tru [umadije. vih kontakata u re zakopane, da se niko nikome
Umerenija struja nadle`nim dr- nije izviwavao, da su prestale
u ovoj stranci i `avnim slu`ba- me|usobne optu`be... Uistinu, da
tada je potenci- ma, taj izve{taj je li je bilo razgovora na relaciji
rala da su oni i zavr{en pre se- Demokratska stranka – „Zajedno
daqe u partner- dam dana, i poka- za [umadiju”?
stvu s gradskom zao je da nikakvih - Mi razgovaramo na sastanci-
vla{}u, da o~e- zloupotreba u ma Saveta vladaju}e koalicije, a
kuju da se stvari procesima javnih to je jedno telo formirano pro- RENOVIRANI ODNOSI, RENOVIRA SE I ZAJEDNI^KA ZGRADA
slegnu kako bi nabavki koje sp- letos i konstituisano na na{u i-
se „hladne gla- rovodi grad Kra- nicijativu posle potpisivawa gradskih investicija, recimo oko koalicionog sporazuma, stvar ko-
ve” razmi{qalo gujevac nije bilo. koalicionog sporazuma, ka`e Avalske ulice, oko „Dis komer- ja se sama po sebi podrazumeva.
i razgovaralo. Zna~i, takozvana Vladan Jovanovi}. – Sada smo ne- ca”... Da ne bi trpeli dnevni po- Smatramo da je za svako od ka-
Pro{lo je po- afera javne na- {to operativniji, imamo u~esta- slovi zbog tih ~estih politi~kih drovskih re{ewa odgovorna poli-
la godine od tih bavke bila je je- lije sastanke, a na wima otvaramo obra~una odlu~ili smo na sastan- ti~ka partija iz ~ijih redova
zao{travawa, dan iskonstrui- teku}a pitawa koja se ti~u funk- ku Saveta koalicije da spustimo sti`e direktor.
ali je ostalo pi- sani udar na kra- cionisawa lokalne samouprave i tenzije i u|emo u proces usagla- Zoran Pal~i} pretpostavqa da
tawe da li su gujeva~ku lokalnu na{ih odnosa. Prestale su me|u- {avawa i smirivawa politi~kih je taj dogovor o spu{tawu poli-
odnosi pre}utno samoupravu, na sobne optu`be, zapravo, ako vra- strasti, koji bi trebalo zvani~no ti~kih tenzija i procesu preu-
izgla|eni? gradona~elnika i timo film un- da se zavr{i iz- smeravawa politi~kih aktivno-

”
- Ne mogu da wegov tim. azad, mi nismo davawem tog za- sti stranaka u interesu gra|ana i

”
tvrdim da smo Na isto pitawe nijednog momen- Vladan Jovanovi}: j e d n i ~ k o g doprineo da GO DS nema ve}ih za-
Zoran Pal~i}: Na
pre}utno izgla- Vladan Jovanovi} ta optu`ivali Razgovaramo direkt- saop{- tewa u merki na rad pomenutih direk-
dili odnose, ali sastanku Saveta koa- bio je telegraf- na{eg koalici- ime Saveta koa- tora.
smo u me|uvre- ski kratak, odgo- onog partnera. no o svim teku}im pitawima licije, obja{wa- - ^iwenica da se sada ~esto sa-
menu uspostavi- licije odlu~ili smo da spu- voriv{i da ne Zauzimali smo va Zoran Pal~i}. stajemo nesumwivo je bitan pomak
li neposredan stimo tenzije i u|emo u zna da li je zavr- prin ci pi je lan u vezi sa funkcionisawem na boqe, tvrdi Vladan Jovanovi}.
kontakt, ne raz- {ena policijska stav koga se i sa- lokalne samouprave i koali- Nesumwivi – U ovom momentu se, zaista, sve
govaramo preko proces usagla{avawa i smi- istraga, a na kon- da dr`imo. Ne- po mak strane koje ~ine koaliciju pona-
posrednika, naj- stataciju da je od mamo potrebe ni cije, a ako su ti razgovori Na poslednoj {aju vrlo odgovorno. Jednostavno,
mawe preko me- rivawa politi~kih strasti, DS tra`eno da se da se izviwava- sednici Gradske razgovaramo „hladne glave” – to je
dija, ka`e za koji bi trebalo da se zavr{i izvini i ogradi mo ni da se pra- znak pre}utnog dogovora ili skup{tine mo- preduslov da razgovori budu kon-
„Kra gu je va~ ke” od medijske afe- vdamo. glo se videti da struktivni i da se uspe{no sara-
Vladan Jovano- izdavawem zajedni~kog saop- re, ka`e: Zoran Pal- pomirewa – onda je to to, de- su demokrate bez |uje. Imamo konkretne planove,
vi}, potpredsed- - Ne smatramo ~i}, tako|e, na- finitivno primedbi glasa- operativne, i za nedequ dana i za
nik GO DS. – {tewa da treba bilo ko- pomiwe da je le i prihvatile mesec i za narednih nekoliko me-
Razgovaramo di- me da se izviwa- pre mesec i po reizbor jednog seci... Na osnovu svega toga, sklon
rektno o svim teku}im pitawima vamo za ne{to za {ta, jedno- dana odr`an pr- broja direktora sam da zakqu~im da smo bli`i to-
u vezi sa funkcionisawem lokal- stavno, nismo odgovorni. Ne znam vi sastanak Sa- javnih preduze}a me da se ova koalicija daqe u~vr-
ne samouprave i koalicije, a ako {ta smo to uradili da bi trebalo veta koalicije – i ustanova u gra- {}uje nego da ide u suprotnom
su ti razgovori znak pre}utnog da se izviwavamo. O tome {ta mi- posle gotovo po- du. smeru.
dogovora ili pomirewa - onda je slimo i {ta se izdoga|alo u tom la godine. U~i- - Rekli smo da Afirmativno, u vezi sa ovim,
to to, definitivno. Jednostavno, periodu jasno smo razgovarali s weno je to zarad }emo principi- razmi{qa i Zoran Pal~i}, koji
nema zabrawenih pitawa, pri~a- na{im koalicionim partnerima. interesa grada i jelno glasati za ka`e:
mo o svim stvarima – i to je bitan U svakoj prilici smo govorili da zarad, kako re~e, reizbor direkto- - Situacija je znatno boqa. Po-
pomak u odnosu na minuli letwi DS ne stoji iza afere javnih na- teku}ih dnevnih ra iako bi, tu i ~ela je da se popravqa posle sus-
period. bavki, kako je ona nazvana, da je poslova, jer oni tamo, imali i po reta dvojice predsednika
Po re~ima Zorana Pal~i}a, nije ni inicirala niti vodila – najvi{e trpe. koju primedbu na stranaka. Konkretnije, predsed-
portparola „Zajedno za [umadi- niti na bilo koji na~in stoji iza - Vladaju}a rad nekih javnih nik DS Boris Tadi} i predsednik
ju”, odnosi me|u ovim strankama toga. koalicija u gra- preduze}a, ka`e „Zajedno za [umadiju” Veroqub
su uznapredovali ako se ima u vi- Jovanovi} podse}a da se komen- du nije ugro`e- Vladan Jovano- Stevanovi} stari su prijateqi,
du letwi period kada je u mediji- tar DS odnosio na to da odre|e- na, DS nam ne vi}. – Jednostav- jo{ s po~etka devedesetih godina.
ma bila prisutna takozvana nim pitawima treba da se bave treba da bismo no, mislimo da Dugo se poznaju, pa je i taj dogovor
iskonstruisana afera javnih na- nadle`ni organi, te je besmisle- vr{ili vlast. je to jedna obave- doprineo smirivawu tenzija i
bavki. Ti kontakti su sada mnogo no pri~ati ko stoji iza cele te Bilo je opstruk- za koja proisti- po~etku procesa zajedni~kog rada
boqi zahvaquju}i, pre svega, po- pri~e. cija oko nekih ~e iz u interesu Kragujev~ana.

„ZAJEDNO ZA [UMADIJU”
Osnivawe Kluba privrednika
Na sastanku predstavnika gradskih i op-
{tinskih odbora „Zajedno za [umadiju”
s vi{e od pedeset uglednih privrednika
iz ovog podru~ja, koji je minule sedmice
odr`an u Kragujevcu, formirana je ko-
misija za osnivawe Kluba privrednika,
ka`e se u saop{tewu ove regionalne po-
liti~ke stranke. Ina~e, Klub privred-
nika predvi|en je statutom ove stranke
i imenova}e svog predstavnika u UO „Za-
jedno”. Wegovo formirawe je jo{ jedna
od organizaciono-politi~kih speci-
fi~nosti „Zajedno” – s obzirom na to da
}e ovaj organ razmatrati privredna pi-
tawa, raditi na privrednom razvoju i
razvoju privatnog preduzetni{tva na lo-
kalnim nivoima, ali i na nivou ~itavog
regiona. Otuda }e, kako je nagla{eno na
ovom sastanku, imati i najzna~ajniju u-
logu u izradi ekonomskog programa
stranke.
Ovom prilikom je dogovoreno da komi-
sija pripremi pravilnik o radu kluba,
odredi kriterijume za kandidaturu za we-
govo rukovodstvo, principe za ~lanstvo u
wemu, programska dokumenta i datum os-
nivawa kluba. Posebno je va`no ista}i da
uslov za ~lanstvo u klubu ne}e biti ~lan-
stvo u „Zajedno”, ve} uspe{nost u privre-
di i voqa privrednika da doprinesu
razvoju svog regiona.
Privrednici su na ovom skupu pozdra-
vili ideju vo|ewa privrede s lokalnog i
regionalnog aspekta, ali i osnovne pro-
gramske stavove „Zajedno”, koje „Zajedno za
Kragujevac” odavno sprovodi u centru
[umadije – naro~ito partnerstvo pri-
vatnog i javnog sektora. S.C.
www.kragujevacke.rs
ZA[TOJE O DLO@END OLAZAK„F IJATA“
Zastalo zbog formalnosti ili para
Sve je bilo spremno da se u Kragujevcu
10.no vembrapo tpi{ea neksu govora
sa„Fi jatom“,a lij epr emazv ani~nim
informacijamao stalod aseu saglase
jo{ne kef ormalnosti.Ne zvani~no,
odlagawej eu sledilozbogi zostanka
garancijad a} eI talijani
uplatitipr vihs tomi lionae vra
Пише Милутин Ђевић
„Zastavi“ su u ponedeqak,
У
9. novembra, dan pred
potpisivawe aneksa os-
novnog ugovora izme|u
„Fijata“ i Republike Sr-
bije, vr{ene posledwe
pripreme za dugo naja-
vqivanu sve~anost. U Upravnu kod
„[est topola“ uno{ene su korpe
sve`eg cve}a i nove foteqe jednog
od ovda{wih proizvo|a~a, kupqewe
za ovu priliku. Osnovna boja cve}a
bila je `uta sa 17 raznih nijansi.
Radnici fabri~kog obezbe|ewa do-
bili su nalog da u utorak na posao
do|u u sve~anim uniformama.
Me|utim, u ponedeqak u popod-
nevnim ~asovima javqeno je da od
dolaska srpskog dr`avnog vrha i
top menaxmenta „Fijata“ nema ni-
{ta.
Informacije o potpisivawu a-
neksa ugovora, kojim je trebalo de-
finisati koliko }e radnika pre}i
u firmu „Fijat automobili Srbi-
ja“, koji }e se novi model automo-
bila proizvoditi u Kragujevcu i
kada }e Italijani uplatiti prvih
sto miliona evra, mewale su se iz
sata u sat. Niko nije mogao (ili `e-
leo) zvani~no da saop{ti da li }e
utorak za Kragujev~ane biti jo{ je-
dan istorijski ili samo obi~an
dan. O razlozima odlagawa fe{te
nije moglo biti ni pomena, sve in-
formacije zavijene su u formu ne-
zvani~nih, a sagovornici su tra-
`ili da ostanu anonimni.
Ina~e, prema tvrdwi iz Mini-
starstva ekonomije, aneks osnovnog
ugovora je zavr{en, ali je ostalo da
se usaglase neke sitnije formalno-
sti. Sa druge strane, u „Zastavi“ ne-
zvani~no govore da Italijani jo{
nisu dostavili biznis plan, tako da
Четвртак, 12. новембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 5
Привреда
se prakti~no i
nema {ta potpi-
sati. I neimeno-
vani izvor iz
Mi ni star stva
ka`e Vlada ~eka
da „Fijat“ zavr-
{i i dostavi bi-
znis plan za
kompaniju „Fij-
at automobili
Srbija“, iz koga PREDSEDNIK„FI JATA”S ER\OM ARKIONI
}e se videti ko- UK RAGUJEVCUP RO[LEGO DINE
liko }e se auto-
mobila godi{we
proizvoditi u Kragujevcu, koje kla- proizvodwu prvog novog modela u ka`e jedan od ~lanova sindikalnog vorom definisan na dvesta, a kas-
se i na kojim inostranim tr`i{ti- kragujeva~koj fabrici, koja bi tre- rukovodstva, koji je insistirao da nijim dogovorima sa srpskom stra-
ma }e se prodavati. Istovremeno, balo da startuje po~etkom 2011. go- ostane anoniman. On je novinare u- nom na sto miliona evra.
zvani~no u Ministarstvu ekonomi- dine. putio da informacije potra`e ili Ina~e, sa srpske strane sve je bi-
je tvrde da }e aneks biti potpisan U Samostalnom sindikatu Fab- od poslovodstva fabrike ili od qu- lo spremno za potpisivawe aneksa
narednih nedeqa, da u poslovnom a- rike automobila ka`u da to {to I- di iz Ministarstva ekonomije. ugovora. Imovinu Fabrike automo-
ran`manu sa Italijanima nema ni- talijani nisu dostavili biznis Zate~eni odlagawem najavqene bila i Grupe „Zastava vozila“ odlu-
kakvih problema, kao i da }e plan jeste problem, ali sumwaju da ceremonije bili su i u gradskoj up- kom Skup{tine akcionara preu-
„Fijat“ uskoro uplatiti prvih sto se iza brega jo{ ne{to vaqa. ravi. zela je dr`ava, koja bi je posle pot-
miliona evra od planirane inve- - Mo`da je to razlog, ali mislim - I nama je re~eno da je potpisi- pisivawa aneksa ugovora predala
sticije. da Italijani i daqe nemaju ili jo{ vawe ugovora sa „Fijatom“ pomere- „Fijatu“, odnosno firmi „Fijat a-
Prema istom dokumentu, naredne ne `ele da uplate 100 miliona evra no zbog biznis plana za novu utomobili Srbija“. Va`ewe proto-
godine }e biti instalirana nova o- osniva~kog kapitala, {to je uslov za kompaniju, ali je verovatnije da je kola i aneksa koji su potpisali
prema i ura|ene sve pripreme za preuzimawe Fabrike automobila, problem u novcu. Ta~no je da je „Fi- reprezentativni sindikati „Zasta-
jat“ po~eo da prevazilazi posledi- ve“ i ministar ekonomije Mla|an
ce globalne krize i krize u Dinki} i daqe je na snazi, a o nov-
СТАРО ЗА НОВО automobilskoj industriji, ali je ~anoj nadoknadi za radnike koji }e,
situacija i daqe rovita, s tim {to do prelaska u „Fijat“ ili kod nekog
izgleda da se „Fijatovi“ i na{i od wegovih kooperanata, biti na ta-
Jo{ 5.000 punta prioriteti trenutno ne poklapaju.
Ne verujem da }e ponovno odlagawe
kozvanom ~ekawu razgovara}e su na-
jverovatnije u martu, kada se bude
Ministarstvo ekonomije predlo`ilo je Vladi da subvencioni{e kupo- potpisivawa aneksa ugovora da u- znalo koliko }e se qudi opredeli-
vinu jo{ 5.000 automobila „putno“ kroz program zamene „staro za novo“. grozi posao sa Italijanima, ali je ti za jednu od opcija socijalnog
Prema re~ima dr`avnog sekretara u ovom Ministarstvu Neboj{e ]i- izvesno da }e mu, marketin{ki po- programa.
ri}a, to zna~i da }e 5.000 gra|ana mo}i da kupi novi automobil uz za- smatrano, naneti odre|enu {tetu, Svi se sla`u da „Fijat“ i pored
menu, odnosno recikla`u starog automobila. On je podsetio da se za ka`e jedan od gradskih funkcione- jo{ jednog prolongirawa rokova
kupovinu „punta“ odobravaju subvencionisani krediti sa kamatom od ra, koji tako|e nije `eleo da mu se definitivno dolazi u „Zastavu“.
4,5 odsto godi{we i rokom otplate od sedam godina.
To bi bilo tre}e pro{irewe programa stari automobil za novi „Fij- pomiwe ime. Mnogi su, me|utim, po~eli da gube
atov“ „punto“ proizveden u Kragujevcu, koji se primewuje od aprila ove Prema nezvani~nim informa- strpqewe. Ka`u da ih de{avawa oko
godine. U prvom navratu odobrena je zamena 5.000 automobila sa moto- cijama, „Fijat“ jo{ nije dostavio posla sa Italijanima podse}aju na
rima koji ne ispuwavaju standard „evro 3“, a zatim je program u avgustu garancije da }e i kada uplatiti os- \eknu, koja jo{ nije... a ne zna se kad
pro{iren za jo{ 5.000 automobila. niva~ki ulog, koji je osnovnim ugo- }e.
6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 12. новембар 2009.
RAZVOJNIP ROJEKTIK RAGUJEVCAI[U MADIJSKIHO P[TINA
Mejdi n[ umadija
Пише Милош Пантић
Tehnolo{ki
park
Kragujevac
Lokalna uprava Kragujevca pred-
stavila je projekat „Tehnolo{kog
parka” za ~ije osnivawe je ideja
potekla 2005. godi-
ne, u saradwi Uni-
verziteta i Regio-
nalne agencije za e-
konomski razvoj [u-
madije i Pomoravqa.
Oko ovog projekta su
udru`eni grad Kra-
gujevac i op{tine
Lapovo, Bato~ina i
Kni} i to je, po re-
~ima Dragana Stevo-
vi}a, ~lana Gradskog
ve}a za lokalnu sa-
moupravu, prvi put u
istoriji da ~etiri
susedne op{tine za-
jedno u~estvuju u i- DRAGANS TEVOVI]
stompo duhvatu.
Za izgradwu Tehnolo{kog par-
ka kragujeva~ka uprava je odvoji- gradi u tri faze, od kojih prva tre-
la 4,5 hektara zemqi{ta na
lokaciji Jovanovac, koja se nala- druga do 2015. i tre}a do 2020. go-
zi izme|u Centra za strna `ita i
„Elektro{umadije”.
Zami{qeno je da u Tehnolo-
{kom parku budu zastupqene na-
predne tehnologije - informa-
ciona, energetska tehnologija i
biomedicina. U saradwi sa Stal-
www.kragujevacke.rs
Планови
godini. Op{tini Lapovo u ovom
dopisu se predla`e da za prvu
fazu izgradwe kampusa dodeli
pet hektara zemqi{ta sa potreb-
Slogan iz naslova – „Proizvedeno u [uma- cima ambasada, dr`avnih organa i medija.
nim komunalnim prikqu~cima i
infrastrukturom, bez nadokna-
de, kao {to je uobi~ajena praksa
kada je re~ o organizacijama iz
{ireg sistema Ujedniwenih na-
cija, dok bi preostalih pet hek-
tara zemqi{ta za drugu fazu
diji” je naziv pod kojim je pro{le nedeqe u Pro{lonedeqna promocija bila je „probija- kampusa ECPD otkupio od pri-
Beogradu odr`ana promotivna konferencija
razvojnih projekata Kragujevca, Lapova, Bato-
we leda” i prvo predstavqawe programa u
glavnom gradu, u ~ijoj organizaciji su u~e-
vatnih vlasnika.
Dragan Zlatkovi} ka`e da je
~ine i Kni}a.
Centar [umadije i ove tri op{tine
stvovali NVO „Milenijum” iz Kragujevca i
~etiri lokalne uprave. Skup je pokazao koji
ve} odre|ena lokacija za gradwu
kampusa i da }e op{tina obezbe-
u~esnici su programa Regionalnog servi-
sa za evropske integracije iz Kragujevca,
su to razvojni projekti koje u ovom trenutku u
ovim lokalnim upravama smatraju najatrak-
diti parcelu sa svom infra-
strukturom koja se tra`i. U
budu}em centru EPCD }e izvodi-
~iji je ciq promocija razvojnih resursa tivnijim da wima mogu da zainteresuju {iru ti nastavu za svoje me|unarodne
te ~etiri lokalne uprave pred predstavni- javnost poslediplomske studije umetno-
sti i sporta, a objekat }e se ko-
ristiti i za organizovawe semi-
nom konferencijom }a obavestio izvr{ni direktor nara, simpozijuma i okruglih
gradova Srbije grad-
ska uprava je anga-
Me|unarodni EPCD-a za Srbiju dr Negoslav O-
stoji}. U pismu se navodi da bi
stolova internacionalnog ka-
raktera. Izgradwa ovog centra }e
`ovala dva me|una-
rodna eksperta ko-
kampus se kampus prostirao na ukupnoj
povr{ini od 10 hektara i bio bi
doprineti me|unarodnoj afir-
maciji Lapova i dohotku ostva-
jima je poverena iz-
rada Studije izvod-
u Lapovu gra|en u dve faze. Prva bi bila u
akademskoj 2009./2010. godini, a
renom u ovoj op{tini, stoji u
pismu EPCD-a, a na osnovu svega
qivosti ovog pro- Veliku pa`wu na promotivnom druga u akademskoj 2011./2012. izlo`enog u to ne treba sumwati.
jekta. skupu u Beogradu izazvala je naja-
- Do 31. decembra va predsednika op{tine Lapovo PETQANA A UTO-PUTUZ AL APOVO
ove godine studija Dragana Zlatkovi}a da }e na ter-
treba da bude gotova. itoriji ove op{tine do 2012. go-
Planiramo da za dine biti izgra|en Me|unarodni
sredstva za izgrad- kampus umetnosti i sporta. Odlu-
wu parka konkuri- ku o gradwi ovog centra doneo je
{emo kod predpri- Akademski savet Evropskog cen-
stupnih IPA fondo- tra za mir i razvoj (ECPD), sa se-
va Evropske unije. di{tem u Parizu, koji pripada
Ina~e, predvi|eno je da se park Univerzitetu za mir Ujediwenih
nacija.
ba da se zavr{i do 2012. godine, Akademski savet je 9. jula ove
godine doneo odluku da rezervi-
dine, ka`e Dragan Stevovi}. {e zna~ajna finansijska sredstva
U kontaktima sa Ministar- za izgradwu Me|unarodnog kampu-
stvom za nauku Srbije dobijena je sa umetnosti i sporta na podru~-
potvrda da }e projekat Tehnolo- ju Lapova, u kojem bi obavqao
{kog parka u Kragujevcu u}i na svoju obrazovnu i istra`iva~ku
listu prioritetnih projekata o- delatnost. O tome je pismom
vog ministarstva za idu}u godinu. predsednika op{tine Zlatkovi-
DRGO RANN IKOLI],E KONOMISTA
Kragujevac - sedi{te
Na promotivnoj konferenciji razvojnih
projekata „Mejd in [umadija” u Beogradu
dr Goran Nikoli}, ekonomista iz Centra
za evropske studije, predstavio je rad koji
se bavi aktuelnim zakonskim re{ewima o
podeli Srbije na regione. Zanimqivo je da
on predla`e da se od sada{we podele na se-
dam regija u Srbiji pre|e na pet regija, od-
nosno da se sada{wi regioni Zapadna
Srbija, Centralna Srbija i deo regiona
Isto~na Srbija spoje u jedan region koji bi
se zvao Centralna Srbija i ~ije bi sedi{te
bilou K ragujevcu.
Nikoli} podse}a da je u julu ove godine
usvojen Zakon koji uvodi sedam evro regio-
na – Vojvodina, Beograd, Zapadna Srbija,
Isto~na Srbija, Centralna Srbija, Ju`ni
region i Kosovo. U Zakonu je nagla{eno da
je re~ iskqu~ivo o statisti~koj decentra-
lizaciji koja ni na koji na~in ne}e zadi-
ratiu d r`avnou re|ewe.
Me|utim, Nikoli} upore|uje podatke o
broju stanovnika i u~e{}u u dohocima (is-
pla}ene zarade i penzije u periodu januar
– april ove godine) u ovako ustanovqenim
regionima i dolazi do zakqu~ka da su re-
gije u velikoj nesrazmeri, odnosno da Voj-
vodina i Beograd imaju znatno vi{e
stanovnikai d ohotkao do stalihr egija.
Po wegovim podacima Vojvodina u~e-
stvuje sa 27 posto u stanovni{tvu Repu- sa sedi{tem u Ni{u i Centralni region
blike i sa 26 posto u dohotku, dok je sa sedi{tem u Kragujevcu. Okruzi koji bi
u~e{}e Beograda u stanovni{tvu 21 po- bili u Centralnom regionu su Zlatibor-
sto, a u dohotku ~ak 36 procenata. Ostale ski, Moravi~ki, Pomoravski, Ma~vanski,
~etiri regije ustanovqene Zakonom, bez Kolubarski, [umadijski, Brani~evski,
podataka za KIM, zajedno u~estvuju u sta- Podunavski, Ra{ki i Rasinski. Nikoli}
novni{tvu sa 52 posto, a u dohotku sa 38 smatra da Brani~evski okrug sa centrom
posto, {to zna~i da u proseku ove regije u Po`arevcu treba da bude u Centralnom
imaju po 13 posto stanovnika i 9,5 posto regionu imaju}i u vidu zna~ajne privred-
dohotka. ne i saobra}ajne tokove izme|u Po`arev-
Nikoli} smatra da ekonomski kriteri- ca i Smedereva, kao i Kragujevca. Tako|e,
jum treba da bude presudan i da samo bez i Rasinski okrug bi bio u Centralnom re-
prevelikih razlika izme|u delova mo`e da gionu zbog wegove ve}e upu}enosti na se-
do|e do ve}e kohezije i integracije srp- ver, nego na jug, dok bi svi ostali okruzi
skih regiona. Zato predla`e da umesto sa- isto~no i ju`no bili u jugoisto~nom re-
da{wih sedam treba da bude pet regiona i gionu sa sedi{tem u Ni{u.
da pored Vojvodine, Kosova i Beograda tre- Ovako postavqene regije bile bi u ve-
ba da postoje jo{ dva regiona, Jugoisto~ni }oj srazmeri po stanovni{tvu i dohotku,
 www.kragujevacke.rs
DOVO\EWE INFRASTRUKTURE DO BUDU]E
INDUSTRIJSKE ZONE BATO^INA
Industrijska
zona
Bato~ina
Aleksandar Jovanovi}, zamenik
predsednika op{tine Bato~ina,
predstavio je projekat Industrij-
ske zone u ovoj op{tini, za ~iju
izgradwu su obezbe|ena zna~ajna
sredstva.
Do kompleksa od 17 hektara koji
je op{tina otkupila za ove potre-
be gradi se cevovod du`ine 12 ki-
lometara za snabdevawe vodom
lokacija za budu}e investitore.
Ovi radovi treba da budu zavr{e-
ni do prole}a naredne godine, ka-
da bi, po dogovorima sa „Elektro-
{umadijom” trebalo da po~ne iz-
gradwa dve trafo stanice, jedne za
potrebe vodosnabdevawa zone, i
druge ve}e koja bi obezbedila snab-
devawe strujom za ~etiri do pet bu-
du}ih ve}ih investitora, ka`e
Aleksandar Jovanovi}.
Kada zona polovinom idu}e go-
dine bude spremna da primi za-
interesovane investitore, uslovi
zakupa zemqi{ta, ~ija }e cena bi-
ti 250 do 500 evra po aru, zavisno
od mesta u samom kompleksu, bi}e
odre|ivani u zavisnosti koliko
radnika bi zainteresovana fir-
ma zaposlila, tako da su predvi-
|eni veliki popusti i kod cene
samog zemqi{ta, ali i kod oslo-
ba|awa od pla}awa op{tinskih
taksi u du`em periodu, ka`e Jova-
novi}.
Zlatna
dolina
iz Kni}a
Udru`ewe poqoprivrednika „Zlat-
na dolina” iz Kni}a je razvojni
program sa kojim se ova op{tina
predstavila na konferenciji u Be-
ogradu, i to sa dobrim razlogom.
Привреда
Ovo udru`ewe je osnovano 2007. go-
dine i od po~etnih 17 ~lanova da-
nas okupqa oko 650 proizvo|a~a iz
op{tine. Svojom delatno{}u
„Zlatna dolina” je doprinela da se
setvene povr{ine pod p{enicom u
op{tini za tri godine sa 700 hek-
tara utrostru~e u pro{logodi-
{woj setvi.
Po re~ima Neboj{e Arsenije-
vi}a, diplomiranog agronoma i
predsednika udru`ewa, to je po-
stignuto velikim podsticajima, u
vidu kredita kod „AIK” banke za
nabavku |ubriva, za koji su kama-
te pla}ane sredstvima op{tine.
Tako|e, organizovana je i razme-
na merkantilne za semensku p{e-
nicu sa „@itoproduktom” iz
Kragujevca, gde je razmera bila
dva kilograma merkantilne za ki-
logram semenske p{enice, ali je
op{tina za ovu razmenu davala
svakom proizvo|a~u po 900 grama
p{enice iz svojih sredstava, na
svaki 1,1 kilogram predatog `i-
ta.
- Ove mere dale su izuzetne re-
zultate, ali }e se zbog niske ot-
kupne cene p{enice setvene
povr{ine ove jeseni sigurno pre-
poloviti, ka`e Arsenijevi}.
Me|utim, udru`ewe „Zlatna
dolina” je osmislilo i mere za
podsticawe vo}arstva. Tako je uz
pomo} sredstava op{tinskog bu-
xeta ovog prole}a poqoprivred-
nicima podeqeno 8.500 sadnica,
uz obavezu da u petoj godini od
sadwe oni predaju udru`ewu po
10 kilograma ploda od svake za-
sa|ene vo}ke. Za jesewu sadwu vo-
}a udru`ewe se spremilo da po
istom principu podeli 18.000
sadnica poqoprivrednicima iz
ove op{tine. Arsenijevi} ka`e
da }e budu}e podsticajne mere
zavisiti od raspolo`ivih sred-
stava op{tinskog buxeta, ali da
}e i pomo} dr`ave biti potreb-
na.
Четвртак, 12. новембар 2009.
POMO] RADNICIMA PKB „KRAGUJEVCA“
Novac iz Fonda
solidarnosti
Biv{i radnici firme u
ste~aju dobili devet ne-
to plata, za koliko im je
povezan i radni sta`
Pro{log petka, ta~no u podne, u
prostorijama [umadijskog okru-
ga biv{im radnicima PKB „Kra-
gujevca“ u ste~aju uru~ena su
re{ewa o dodeli devet neto pla-
ta iz republi~kog Fonda soli-
radnosti. Re{ewa su dobila 53
radnika, na ~ije }e ra~une do
kraja ove nedeqe biti upla}eno u
proseku po oko 130.000 dinara.
Fond solidarnosti za ove name-
ne izdvojio je oko deset miliona
dinara.
Prema re~ima direktora Fon-
da solidarnosti, koji se finan-
sira iz buxeta Vlade Srbije,
Jablana Obradovi}a, nekada{wi
zaposleni u PKB „Kragujevcu“ o-
stvarili su pravo na devet neto
plata pre otvarawa ste~aja.
- Ostala potra`ivawa, ako ih
ima, radnici firme u ste~aju
mogu naplatiti iz ste~ajne mase,
a to ve} nije u nadle`nosti ovog
fonda, nego Trgovinskog suda,
ka`e Obradovi}.
Kola preduze}a PKB „Kraguje-
vac“ krenula su nizbrdo kada je
30. juna 2003. godine na aukciji u
Kraqevu privatizovana firma
PKB „Transport“, koje je ranije
poslovala u sistemu PKB „Kragu-
jevac“. Firmu je tada za 2,1 mil-
ion dinara kupio Dragoqub
Milovanovi}, tada{wi direktor
preduze}a.
КРАГУЈЕВАЧКЕ 7
Radnici „Kragujevca” tvrdili
su da je on u aukcijskoj dokumen-
taciji prikazao ve}i broj radni-
ka od stvarno zaposlenih, mawu
kvadraturu poslovnih prostori-
ja od realnog stawa na terenu, kao
i da se imovina koju je kupio ne
vodi na „Transport”, nego na
PKB „Kragujevac”.
Zaposleni u PKB „Kragujevcu“
odbili su da pre|u u privatizo-
vano preduze}e i zapo~eli jedan
od najdu`ih {trajkova u istori-
ji Kragujevca. Podneto je sijaset
tu`bi, krivi~nih prijava i za-
po~eto na desetine sudskih pro-
cesa, ali je sve i daqe ostalo
nejasno i pod znakom pitawa.
Da bi stavili ta~ku na ovo
kompletno zame{ateqstvo rad-
nici PKB „Kragujevca“ insisi-
tirali su da se nad wihovom
firmom otvori ste~ajni postu-
pak i kona~no ra{~isti {ta je
~ije. U tome im je, prema re~ima
biv{eg direktora „Kragujevca“,
pomogla lokalna uprava koja je u-
platila sredstva za pokretawe
ste~aja.
- Sada je ste~ajni upravnik po-
stala Agencija za privatizaciju,
a pred Trgovinskim sudom u Kra-
gujevcu vodi se postupak za utvr-
|ivawe imovine i jedne i druge
firme. Sud treba da odgovori da
li je Milovanovi} kupio 70 od-
sto kapitala „Transporta“, ili
imovinu te firme, obja{wava
Novak Vitkovi}, biv{i direktor
PKB „Kragujevca”.
M. \.

Da je svetska eko- Da ne bi davali

Д
nomska kriza naj-
vi{e pogodila otkaze zaposleni-
firme iz metal- ma, u firmi su
Centralnog skog kompleksa, do-
nose}i pad proiz-
vodwe i do 50 po-
sve radnike po
grupama upu}iva-

regiona sto, potvrdilo se i u kragujeva~-

Po mi{qewu ovog ekonomiste
regioni Zapadna Srbija,
Centralna Srbija i deo
regiona Isto~na Srbija treba
da budu jedna regija sa
sedi{tem u Kragujevcu
pa odnos izme|u Beograda i Ju`ne regije,
na primer, ne bi bio 1:15 ve} 1: 4. Niko-
li} navodi i argumente za{to bi sedi{te
ovako postavqene Centralne regije treba-
lo da bude Kragujevac. Pre svega, ~iweni-
ca je da je ovo ubedqivo najve}i grad u
centralnoj Srbiji, zajedno sa Ni{om, bez
Beograda.
Kragujevac je i univerzitetski centar
koji ima najboqi kadrovski potencijal za
regionalnu politiku. Pored toga, grad ima
i tradiciju prestonice od 1815. do 1842.
godine. Po Nikoli}u, Kragujevcu u cen-
tralnoj Srbiji gravitira ubedqivo najvi-
{e op{tina iz tog regiona, a poseduje i
razvijene zdravstveno medicinske delat-
nosti. Tako|e, Kragujevac je i grad koji
privla~i kontinuirane migracije od stva-
rawe novovekovne srpske dr`ave, a bitan je
podatak i da je auto industrija u ovom gra-
du pred oporavkom.
U svom radu Nikoli} podse}a da je oba-
veza Srbije da po Sporazumu o stabiliza-
ciji i pridru`ivawu do 2012. godine obavi
podelu zemqe na regione. Me|utim, on sma-
tra da je sada{wa podela koja regije treti-
ra kao statisti~ke celine dovoqna za
ispuwewe ovog zahteva i za ostvarewe ciqa
ravnomernog regionalnog razvoja, te da ne
treba i}i na to da im se daju ve}a ovla{}e-
wa, {to bi, po wemu, dovelo do pove}awa
politi~kih tenzija. Ova studija dr Gorana
Nikoli}a objavqena je nedavno i u dnevnom
listu „Politika”.
M. PANTI]
kom preduze}u „Hidraulika
Kureqa Proleter”, koje pod ovim
imenom posluje od oktobra 2006.
godine, otkada je ve}inski vlas-
nik postao hrvatski preduzetnik
Stjepan Kureqa. Preduze}e je od
tada specijalizovano za proiz-
vodwu hidrauli~nih nadgradwi
za kamione, a u ovoj godini zabe-
le`ilo je pad proizvodwe i ve}i
od proseka u metalskoj grani, ko-
ji dosti`e ~ak 65 do 70 odsto.
PREDUZE]E „HIDRAULIKA KUREQA – PROLETER” POGO\ENO KRIZOM
Jedna poruxbina – nada za preokret
Uprkos tome, u preduze}u su se
opredelili da krizni period
prebrode bez otpu{tawa zapo-
slenih, a da bi o~uvali radna
mesta morali su da {aqu radni-
ke na pla}ena odsustva do 45 da-
na i da pre|u na isplatu mini-
malnih li~nih dohodaka. Dra-
sti~ni pad proizvodwe do{ao je
zbog toga {to su najve}i kupci
hidrauli~nih platformi, pred-
uze}a za puteve i elektropri-
vredne firme, zahva}ena krizom
i nemaju sredstava za nove nabav-
ke.
Po re~ima Sretena Krsti}a,
direktora preduze}a, firmama
iz putne privrede dr`ava duguje
jo{ od 1999. godine 60 milijar-
di dinara i kako se zbog krize
dug ne smawuje, te firme i pored
toga {to su im potrebni novi ki-
peri, nemaju mogu}nosti da ih
kupuju. Besparica je i u elektro-
privredi, koja je glavni poru~i-
lac hidrauli~nih platformi za
rad na visini, jedan od proizvo-
da kragujeva~kog preduze}a.
- Pro{le godine napravili
smo 80 kipera za kamione, a ove
godine samo dva i isporu~ili
smo jo{ sedam sa zaliha. U ovoj
godini nismo proizveli ni jed-
DIREKTOR SRETEN KRSTI]
nu hidrauli~nu platformu, a la-
ne smo ih napravili oko 30, ka-
`e Krsti}.
Kada se ovome doda i podatak
da je u preduze}u zavr{ena pro-
izvodwa auspuha kao rezervnog
dela za „Zastavin” program auto-
mobila, ~udi da pad proizvodwe
nije jo{ ve}i, a da se to ne dogo-
di doprineli su poslovi na ser-
visirawu hidrauli~ne opreme,
uvo|ewe izrade auspuha kao rez-
ervnog dela za druge tipove auto-
mobila, kao i poruxbine meha-
nizma za kamione koji podi`u
raonike za ~i{}ewe snega, koje
uvek sti`u u jesewem periodu.
Sa ovako malo posla preduze-
}e je od po~etka ove godine mora-
lo da {aqe radnike na pla}ena
odsustva do 45 dana, {to podra-
zumeva isplatu 65 odsto li~nog
dohotka, pa je tako svih 80 zapo-
slenih do sada bilo upu}eno na
ova odsustva. Tako|e, sa sindika-
tom firme je potpisan aneks ko-
lektivnog ugovora o isplati
minimalnog li~nog dohotka, ko-
li na pla}ena od-
sustva i pre{li
na isplate mini-
malnih zarada.
Poruxbina 15
kipera donela je
preokret i dovoq-
no posla do kraja
ove godine
ji je oro~en do kraja ove godine.
Veselin Spalevi}, predsednik
Radni~kog sindikata „Sloga”,
koji je ve}inski u firmi, ka`e
da su zaposleni prihvatili ove
mere koje su bile jedini na~in
da se o~uva preduze}e i radna
mesta.
Me|utim, da samo jedan dobar
ugovor mo`e iz korena da prome-
ni stawe, pokazalo se ovih dana
kada je „HK Proleter” na tenderu
dobio posao izrade 15 kipera za
„Beograd put” u saradwi sa fir-
mom „Devako”, zastupnikom
„MAN”- a za Srbiju. Ova porux-
bina, vredna 350.000 evra, zna~i
re{ewe poslovnih briga i punu
uposlenost radnika do kraja ove
godine, odnosno rad u dve smene.
Po re~ima direktora Sretena
Krsti}a, ima naznaka da }e i e-
lektroprivreda po~etkom nared-
ne godine obnoviti poruxbine
platformi, {to }e doneti nove
poslove i postepeni izlazak iz
krize ovog preduze}a.
M. PANTI]
8 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 12. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
Образовање
VREDNOVAWE OSNOVNOG OBRAZOVAWA

Mogli bi da se ocewuju i nastavnici

Izvesno je da postoje znatne razlike u kvalitetu
znawa koje u~enici dobijaju u 22 kragujeva~ke
osmoqetke, ali ne postoji objektivno vrednovawe
wihovog rada. Da li je re{ewe i u tome da lokalne
zajednice kreiraju {kole prema svojim potrebama i
mogu}nostima?

Пише Јаворка Станојевић ne snage zna~ilo, bar privreme-

no, zatvarawe gotovo svih sred-
ada se odavno zna wih {kola.

М
da na{e {kole,
koje se godinama
ne mewaju, |acima
ne nude mnogo vi-
{e od gomile na-
bubanih ~iwenica
i podataka, tek je suo~avawe sa
rezultatima PISA testova, koji
su na{e osnovce svrstali na dno
liste po nivou primewivih zna-
wa me|u vr{wacima iz sveta, ak-
tuelizovalo pitawa kvaliteta
na{eg obrazovnog sistema. Hva-
tawe u ko{tac sa ovim proble-
mom, me|utim, zahteva „pe~ewe”
prstiju mnogim „vru}im krompi-
rima” koje niko ne `eli u svojim
rukama.
Reforma obrazovnog sistema,
naime, najpre zna~i da bi nekoli-
ko desetina hiqada prosvetnih
radnika moralo da ostane bez po-
sla. Ovaj korak rizi~an je jer su
prosvetari odavno shvatili da u
rukama imaju opasno oru`je obu-
stave nastave koje je do sada uvek
nepogre{ivo poga|alo metu. Dru-
ga prepreka je godinama negovana
uravnilovka, pa platu primaju i
oni koji se trude da decu ne~emu
nau~e jednako kao i oni ~iji |aci
iz {kolske klupe izlaze polupi-
smeni. O~ekivawa da }e tr`i{te
regulisati opstanak sredwo{kol-
skih obrazovnih institucija ta-
ko|e nisu primewiva, jer bi
upravqawe prema potrebama rad-
OD IDU]E GODINE
Ipak, kako sredwa {kola ne
spada u obavezno obrazovawe, de-
ca i roditeqi tu sami moraju
preuzeti odgovornost za izbor.
Sami sebe ocewuju
Problem je, me|utim, {to oba-
vezno osmogodi{we {kolovawe za
sada nema nikakve kriterijume
koji bi mogli poslu`iti kao pu-
tokaz roditeqima kada se odlu~u-
ju u koju {kolu }e upisati dete.
Kragujev~ani su prilikom izbora
odavno napustili merilo da to
bude {kola koja je najbli`a.
Tako je posledwih godina u mo-
du u{lo vo|ewe dece iz svih delo-
va grada u {kole u naju`em
gradskom jezgru. Neki veruju da je
bitno da dete u {koli ima bazen,
drugi smatraju da je va`no da se so-
cijalizuje u dru{tvu urbanih vr-
{waka, poneko je ~uo da {kola ima pro{li mnogo boqe od svojih |a- predmeta imaju, recimo, u~enici no pametnih i marqivih |aka ko-
dobre rezultate. Sve u svemu, pos- ka na PISA testu. {estog razreda. Dobijeni rezulta- ji posti`u odli~ne rezultata na
toje pomodne i one druge {kole, Dragoslav Milo{evi}, ~lan ti jasno bi pokazali kako ko radi i takmi~ewima, ili besmisleni
ali je kriterijum na osnovu koga se Gradskog ve}a u ~ijem resoru se koliko pokri}a imaju visoke oce- procenti o polo`enom prijem-
sti~e status krajwe nejasan. nalazi obrazovawe, priznaje da je ne i proseci kojima se di~e gotovo nom ispitu koji boqe od bilo ~e-
Ministarstvo prosvete je, do- svestan da postoje znatne razlike sve osmogodi{we {kole u gradu. ga razobli~avaju najve}u boqku
du{e, uvelo obavezu samovredno- u kvalitetu rada 22 osmogodi{we Drugi korak bi bio da grad, koji na{eg {kolstva - vrednovawe u~e-
vawa prema kojoj bi svaka {kola {kole na teritoriji grada. On, finansira investiciona odr`ava- wa napamet. Stoga pitawe koja je
po{teno trebalo da proceni svoj me|utim, ka`e da grad nema ovla- wa, prioritete odre|uje na osnovu {kola dobra te{ko mo`e dobiti
rad. Rezultati su, kao {to se o~e- {}ewa da vr{i eksterna testira- pozicije koju je {kola zauzela na prihvatqiv odgovor.
kivalo, takvi da su svi sebe oce- wa koja bi pokazala koliko znawa eksternom testu. Zakon nije dao ta- Dragoslav Milo{evi} smatra da
nili najvi{im ocenama. Koliko u kojoj {koli dobijaju osnovci. kvu mogu}nost, ali smo mi na{li je re{ewe u regionalizaciji koja
su ocene realne reklo bi nezavi- - Dobro bi bilo kada bismo mo- na~in da stimuli{emo prosvetne bi lokalnim zajednicama dala mo-
sno testirawe, ali je i laiku jasno gli da u|emo u svaku {kolu i iste- radnike koji dobro rade. To ~ini- gu}nost da kreiraju obrazovne in-
da prosvetari odlika{i ne bi stiramo koliko znawa iz svakog mo kroz dodelu godi{wih op{tin- stitucije prema potrebama i
skih nagrada {kolama i pro- mogu}nostima. Prema wegovim re-
svetnim radnicima. ~ima, Kragujevac ve} ima i viziju
Kriterijum, na `alost, nisu zna- i qude spremne da se uhvate u ko-
we ve}ine u~enika, ali vrednujemo {tac sa boqkama koje ne dozvoqa-
rezultat koji |aci posti`u na tak- vaju napredak na{eg obrazovnog

Privatna mi~ewima. Va`no je i koliko pro-

svetni radnici rade na stru~nom
usavr{avawu, kakav odnos imaju
sistema.
- Ideja je da se napravi takav
sistem u kome }e svako dobiti

osnovna {kola prema radnim obavezama. Pratimo

^lan Gradskog ve}a za obrazovawe Dragoslav
Milo{evi} uspeo je da okupi Kraguejev~ane
voqne da svoj kapital ulo`e u osnivawe prve
privatne osnovne {kole u gradu na Lepenici
Kragujev~ani dubqeg xepa najverovatnije }e od
slede}e {kolske godine imati priliku da svojoj
deci omogu}e poha|awe privatne osnovne {kole.
Kako saznaju „Kragujeva~ke”, ~lan Gradskog ve}a
za obrazovawe Dragoslav Milo{evi} uspeo je da
okupi Kragujev~ane voqne da svoj kapital ulo`e
u projekat prve privatne {kole u gradu na Lepe-
nici.
Prema onome {to se za sada zna, {kola bi u po-
~etku upisala u~enike od prvog do ~etvrtog, a u na-
redne ~etiri godine postepeno bi se formirala
odeqewa od petog do osmog razreda.
Mali{ani ~iji roditeqi to budu mogli da pla-
te u {koli }e boraviti od sedam sati ujutru do ~e-
tiri popodne, a u {kolu }e stizati i ku}i se
vra}ati organizovanim besplatnim prevozom.
Svako dete }e u~iti najmawe dva, a ako roditeq is-
ka`e `equ i tri strana jezika. Odeqewa ne}e ima-
ti vi{e od 20 u~enika, a nastavu }e dr`ati
posebno probrani u~iteqi i nastavnici. U cenu,
koja za sada nije za javnost, ali koja }e biti ni`a
od pet hiqada evra, koliko Beogra|ani pla}aju
privatno {kolovawe svoje dece, ura~unata su tri
obroka sastavqena prema savetu nutricioniste,
uxbenici, rekreativna nastava i ekskurzija.
Iako je re~ o elitnoj {koli, u woj bi trebalo da
se na|e mesta i za posebno nadarene mali{ane ~iji
roditeqi nisu u stawu da im priu{te ovakvo obra-
zovawe. Cena wihovog {kolovawa bi}e prilago|e-
na dubini roditeqskog xepa.
Tim okupqen oko ovog projekta procewuje da ne}e
imati nikakvih problema sa privla~ewem dovoqnog
broja deca. Procewuju ~ak da ne}e mo}i da prime sve
zainteresovane, jer }e im kapaciteti biti popuweni
ako iz svake osnovne {kole do|e po jedan u~enik. Ra-
~unaju i da }e dolaskom stru~waka koje }e anga`ova-
ti „Fijat” sti}i i jedan broj mali{ana kojima }e
biti potrebne {kole spremne za prilago|avawe zah-
tevima wihovih roditeqa. Optimizam grade i na
pretpostavci da u gradu ima dovoqno qudi svesnih
da je ulagawe u obrazovawe dece najboqa investicija.
Prema sada{woj ideji, na ~elu prve privatne
{kola na}i }e se Dragoslav Milo{evi}. Iako ne
`eli da potvrdi ovu informaciju, Milo{evi} ka-
`e da bi voleo da rukovodi radom prve privatne
{kole u gradu, nagla{avaju}i da bi u tom slu~aju
dao ostavku na funkciju u Gradskom ve}u.
J. STANOJEVI]
koliko {kole rade na primeni sa-
vremenih metoda nastave, podr`a-
vaju inicijativnost u~enika i
wihovu kreativnost, kakve projek-
te osmi{qavaju… To, naravno, ni-
je dovoqno da bi se napravio
potreban pomak ka boqoj {koli,
ali, ipak, doprinosi. Jer, kada vi
u kolektivu izdvojite nekoliko po-
jedinaca tu odmah nastane neka vr-
sta „talasawa” u kome imate deo
onih koji to do`ivqavaju kao ne-
pravdu, ali i jedan broj onih na ko-
je to deluje kao podstrek da boqe
rade, obja{wava Milo{evi}
Elitne {kole
Po{to grad ima prili~no su-
`en manevarski prostor za po-
boq{awe nivoa obrazovawa u
svom ataru, a Ministarstvo ne
preduzima dovoqno delotvornih
mera sve je za sada prepu{teno
rukovodstvima {kola. Neke su na
vreme po~ele da shvataju da }e do-
}i vreme kada }e pare iz dr`avne
kase stizati srazmerno broju u~e-
nika koje budu uspele da privuku,
pa uveliko rade na tome da upi{u
{to vi{e mali{ana. Druge ra~u-
naju da su ta vremena jo{ daleko,
nastavqaju da tavore, ra~unaju}i
na decu iz kom{iluka. Uo~qivo
je, me|utim, da se i u prvoj grupi
mahom reklamiraju kompjuteri-
ma, bazenima, lepo okre~enim u-
~ionicama, ~istim toaletima…,
Ako neko i pomene znawe onda su
to uglavnom nekoliko natprose~-
mesto koje mu po rezultatima
pripada. Onda }e roditeq ta~no
znati {ta mo`e da o~ekuje od ko-
je {kole i na osnovu toga }e do-
nositi odluku. Svako dete }e pare
koje mu sleduju za obrazovawe no-
siti sa sobom, pa ako pre|e u dru-
gu {kolu i pare idu sa wim. Onda
ne}emo imati situaciju da se pe-
ru ruke od problemati~ne dece,
nego }e {kole tra`iti na~in da
im pomognu. Sa druge strane, ro-
diteq }e sam mo}i da proceni da
li `eli da se wegovo dete pomu-
~i u dobroj {koli ili }e izabra-
ti onu koja tra`i mawe „grejawa”
stolice.
Najva`nije je, me|utim, {to
`elimo da napravimo klimu za
formirawe nekoliko zaista elit-
nih {kola koje }e biti prima-
mqive |acima iz okru`ewa. Takva
ideja je sasvim realna, jer imamo
i stru~an kadar i dom za sme{taj
u~enika koji bi dolazili sa stra-
ne, obja{wava na{ sagovornik.
Iako je sasvim izvesno da }e se
te{ko na}i protivnik ovakvoj i-
deji, regionalizacija, koja je nu-
`an preduslov, za sada, je da
duga~kom kanapu. Zato bi neko mo-
rao da prihvati odgovornost za
~iwenicu da na kraju prve dece-
nije 21. veka na{e {kole nemaju
kriterijume za vrednovawe znawa.
Izgovori da nedostaju pare padaju
u vodu pred jednim jedinim argu-
mentom – da {kolovawe posle ko-
ga nemate nikakvo primewivo
znawe ko{ta neuporedivo vi{e.
www.kragujevacke.rs
BURAU [K OLI„ SVETOZARM ARKOVI]”
Privremene mere doveled ou sijawa
Poslesme nes tarog
ipo stavqawa
privremenog
[kolskog odbora,
kontrolei npektora,
protestaza poslenih
ir oditeqa,k ako
nezvani~no
saznajemo,d irektor
{koleM ile
Stani}po deo
ostavku
Пише Марија Обреновић
a sednici Skup{tine
Н
grada, odr`anoj kra-
jem septembra, sme-
wen je [kolski odbor
O[ „Svetozar Marko-
vi}”. Mesec dana kas-
nije u {kolu je stiglo
re{ewe o postavqawu privreme-
nog[k olskogod bora.
Ova promena pro{la bi potpu-
no nezapa`eno u {iroj javnosti
da pro{le nedeqe nisu reagovali
sindikat zaposlenih, Inicija-
tivni odbor i Savet roditeqa. U
dopisima koji su poslali mediji-
ma tvrdi se da su imenovawem
privremenog [kolskog odbora
naru{ena prava zaposlenih i ro-
diteqa da biraju svoje predstav-
nike. Sa druge strane,
predstavnici lokalne samoupra-
ve i [kolske uprave tvrde da je
sve ura|eno na zakonit na~in, a
da je uvo|ewe „privremenih me-
ra” rezultat vi{emese~ne „krize
rukovo|ewa”u o voj{k oli.
Smeni [kolskog odbora, ina-
~e, prethodila je kontrola repu-
bli~kih i lokalnih prosvetnih
inspektora, koji su u izve{taju
naveli da su utvrdili niz nepra-
vilnosti u {koli i nalo`ili da
se one isprave i da [kolski od-
bor raspravqa o odgovornosti di-
rektora.
Ciq– ra zre{ewe
direktora
U pismu Inicijativnog odbora
{kole navodi se da je nakon smene
[kolskog odbora „umesto dopisa
kojim se od {kole zahteva izbor
novih ~lanova iz reda Nastavni~-
kog ve}a i Saveta roditeqa u {ko-
lu 26. oktobra stiglo re{ewe o
imenovanu privremenog [kol-
skogod bora.
Inicijativni odbor smatra da
su time naru{ena prava zaposle-
nih i roditeqa da biraju svoje
predstavnike kako nala`e Zakon o
osnovama sistema obrazovawa i
vaspitawa. Osim toga na spisku
~lanova privremenog [kolskog
odbora na{la su se imena ~lano-
va koji su upravo razre{eni odlu-
kom Skup{tinegr ada”.
Taj odbor smtra i da je privre-
meni {kolski odbor, bez zakonske
procedure, zakazao sednicu za 30.
oktobar:
„Kategori~no smo protiv na~i-
na na koji se lokalna vlast odno-
si prema zaposlenima. Stav
ve}ine zaposlenih je da nadle`ne
institucije moraju {to pre objek-
tivno da sagledaju i preispitaju
~iwenice u vezi sa ovim slu~a-
jem. U suprotnom do}i }e do blo-
kader ada{k ole.”
U dopisu Saveta roditeqa ka`e
se da je on „jednoglasno odlu~io
da pru`i podr{ka Sindikatu
{kole i Nastavni~kom ve}u u tra-
`ewu zakonitosti u odlu~ivawu
kada je u pitawu postavqawe
[kolskog odbora”. Od nadle`nog
ministarstva tra`i da vrati le-
galno izabrane ~lanove [kolskog
odbora iz redova Saveta rodite-
qa, „umesto {to se na to mesto po-
stavqaju qudi koji ni po ~emu ne
pripadajuS avetur oditeqa.”
Po re~ima Zorana Damwanovi-
}a, predsednika sindikata, ujed-
„KRIZA RUKOVO\EWA” U O[ „SVETOZAR MARKOVI]”
MILE STANI],
DIREKTOR [KOLE
no i predstavnika Inicijativnog
odbora zaposlenih, ve} nekoliko
godina predstavnici lokalne sa-
mouprave, koje u [kolski odbor
delegira Skup{tina grada, vr{e
opstrukciju rada {kole i Odbora.
- Oni redovno napu{taju sas-
tanke i ne u~estvuju u radu, a wi-
hov jedini ciq bio je razre{ewe
direktora {kole. Nije ih intere-
sovao ni {kolski program, ni
plan rada, ni {kola uop{te. Sve
inspekcije koje postoje, gradske i
republi~ke, posledwih godinu
dana obi{le su {kolu. Pod priti-
skom lokalnih mo}nika repu-
bli~ki prosvetni inspektor
{timuje negativan izve{taj o ra-
du {kole, a ciq je da se blokira
rad, razre{i [kolski odbor i u-
vedupr ivremenem ere.
Tokom kontrole u maju repu-
bli~ki inspektor je {koli nalo-
`io odre|ene mere koje treba
otkloniti do 1. septembra. [ko-
li je, na primer, zamereno, {to
plivawe u bazenu traje 60 minuta,
{to je du`e od zakonski propisa-
nog {kolskog ~asa, zatim izdava-
we bazena bez dozvole Direkcije
za gazdovawe. Pri tom treba napo-
menuti da sve {kole izdaju pros-
tor,k a`eZ oranD amwanovi}.
Ina~e, u izve{taju prosvetnih
Sporovi
inspektora na osnovu utvr|enog
stawa nalo`eno je ~ak 15 mera.
Ve}ina zamerki odnosila se na
izvo|ewe nastave fizi~kog vas-
pitawa. [koli je zamereno ne sa-
mo to {to ~as plivawa traje 60
minuta, ve} i {to je su na ~asu
fizi~kog plivawe imali samo u-
~enici koji su to i pla}ali, dok
su ostali za to vreme imali ko-
rektivnu gimnastiku. Sporno je,
RADOJKO DAMJANOVI],
NA^ELNIK [KOLSKE UPRAVE
na primer, bilo i to {to je ume-
sto tri ~asa fizi~kog raspore|e-
nih u toku nedeqe |acima vi{ih
razreda nastava iz ovog predmeta
organizovanau b loku.
Svep oza konu
Po re~ima direktora {kole i
predstavnika Inicijativnog odb-
ora, sve ove nepravilnosti su do
1. septembra ispravqene. Me|u-
tim, istovremeno sa merama {ko-
li je Prosvetna inspekcija
dostavila obave{tewe kojim je
predsedniku [kolskog odbora u-
kazano na neophodnost odlu~iva-
wa o razre{ewu direktora {kole.
Po re~ima Damwanovi}a, [kol-
ski odbor nije morao da uva`i
preporuku prosvetnog inspekto-
ra.
- Desetog septembra odr`ana je
sednica [kolskog odbora bez
prisustva predstavnika lokalne
samouprave, koji su napustili sa-
stanak zato {to na dnevnom redu
nije bilo razre{ewe direktora.
Po starom zakonu koji je va`io u
tom momentu inspektor je mogao
samo da nalo`i razmatrawe raz-
re{ewa, ali [kolski odbor nije
morao da postupi po nalogu. Po
novom zakon postoji ta obaveza,
ali je on stupio na snagu sutradan
nakonse dnice.
Четвртак, 12. новембар 2009.
Me|utim, desetak dana kasnije
republi~ki inspektor {aqe do-
pis kojim Skup{tinu grada oba-
ve{tava da {kolski odbor ne
odlu~uje u skladu sa zakonom. I
skup{tina posle tri dana razre-
{ava {kolski odbor, ka`e Dam-
wanovi}
Me|utim, po re~ima Dragosla-
va Milo{evi}a, ~lana gradskog
ve}a zadu`enog za obrazovawe, sve
jeu ra|enop oz akonu.
- Republi~ki prosvetni in-
spektor je u okviru svoje nadle-
ZORAN DAMWANOVI],
PREDSEDNIK SINDIKATA
`nosti izvr{io nadzor. Nakon
toga napisao je izve{taj koji {a-
qe [kolskom odboru, u kome se
nala`e da se izve{taj pro~ita, u-
stanove gre{ke koje su nastale i
raspravqa o odgovornosti direk-
tora. [kolski odbor je mogao da
se ne slo`i sa izve{tajem, da
smatra da on nije objektivan, da
smatra kako je inspektor zloupo-
trebio svoj polo`aj. Me|utim,
[kolski odbor uop{te nije raz-
matrao izve{taj, niti je odgovor-
nost direktora stavqao na dnevni
red, iako su pro{li svi zakonski
rokovi. Samim tim stekli su se
svi uslovi da [kolski odbor bude
razre{en, pa je prosvetni in-
spektor o tome obavestio Skup-
{tinu. [kolski odbor je
razre{en na sednici Skup{tine
bez i jednog glasa protiv.
Odmah zatim o svemu je obave-
{teno Ministarstvo prosvete i
odlukom ministra postavqen je
КРАГУЈЕВАЧКЕ 9
privremeni [kolski odbor. U
pitawu je zakonska prinudna me-
ra. U ovakvim slu~ajevima mini-
star ne mora da konsultuje ni
savet roditeqa ni zaposlene, ve}
sam mo`e da odredi ko }e biti
~lanovi. Ne mora ~ak ni da se po-
{tuje formula tri plus tri plus
tri, a ona je u ovom slu~aju po-
{tovana. [to se ti~e zahteva ro-
diteqa, oni se za sve mogu
obratiti novom [kolskom odbo-
ru,k a`eM ilo{evi}.
Na~elnik [kolske uprave Ra-
dojko Damjanovi} u potpunosti se
sla`e da je sve ura|eno po zako-
nu.
- Jedino {to mogu da tvrdim je
da je re{ewe ministra doneto u
proceduri koja je skladu sa zako-
nom, po{to su se o~igledno ste-
kli uslovi za postavqawe
privremenog organa upravqawa.
^iwenica je da u ovoj {koli pos-
toji vi{emese~na kriza upravqa-
wa. Politika se jeste ume{ala,
ali u onom smislu u kome lokalna
samouprava ima pravo i interes
da uti~e na tokove obrazovawa u
svojoj zajednici, ka`e na~elnik
[kolskeu prave.
Upu}eni i mawe upu}eni u ~it-
avu pri~u ipak sumwaju da je po-
zadina cele pri~e zapravo `eqa
lokalne uprave da se smeni di-
rektor {kole, pogotovo zato {to
je Mile Stani} ve} „pre`iveo”
nekoliko poku{aja „pu~a”. U i-
stom maniru se na inicijativu
odbora i Saveta roditeqa mo`e
gledati kao na `equ direktora da
se„o dr`i”n av lasti.
- Nije moje da se borim za pra-
va Nastavni~kog ve}a i Saveta ro-
diteqa. Ne `elim pri~u: ovo
radimo zbog Mileta, po{to najda-
qe do kraja meseca vi{e ne}u bi-
ti direktor. Ovo nije interes
direktora, ve} roditeqa i zapo-
slenih, ka`e direktor {kole Mi-
leS tani}.
Inicijativni odbor obratio se
i Ministarstvu prosvete i ovih
dana o~ekuju prijem kod ministra
ili nekog od dr`avnih sekretara.
Ipak, pri~a je izgleda dobila ba-
rem jedan epilog, po{to je, kako
nezvani~no saznajemo, direktor
{kole Mile Stani} u ponedeqak,
9.n ovembra,p odneoo stavku.
10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 12. новембар 2009.
Пише Елизабета Јовановић
oku{aj istovremenog
П
samoubistva {esnae-
stogogodi{weg de~aka
iz Rumunije i wegove
vr{wakiwe iz Mlade-
novca, u stilu Romea i
Julije, pre mesec dana,
spre~ila je policija, uz pomo}
Interpola. Namera ovog zaqubqe-
nog para da sebi oduzmu `ivot ot-
krivena je tako {to je rumunska
policija u{la u trag wihovom do-
pisivawu na jednoj od dru{tvenih
grupa na internetu, na sajtu na kom
uglavnom ~etuju pripadnici EMO
pokreta.
Svoju nameru u delo prvi je pre-
to~io de~ak iz Rumunije, koji je
popio smrtonosnu dozu otrova, ali
je, zahvaquju}i brzoj intervenciji
lekara, spa{en. On je otkrio iden-
titet i adresu devoj~ice, koja je
trebalo istovremeno da se ubije iz
pi{toqa, ali ju je u tome spre~io
tim srpske policije.
Ovo dvoje tinejxera su, po svemu
sude}i, zaqubqenici u EMO stil i
filozofiju. Dugo vremena negova-
li su svojevrsnu virtuelnu qubav
putem interneta, a wihova odluka
da izvr{e samoubistvo bila je in-
spirisana na~inom razmi{qawa i
pona{awem „emovaca”, kojima je
zajedni~ka crta izra`ena emotiv-
nost, apatija, melanholija, tuga,
sklonost pla~u, ali i romanti~an
pogled na smrt i umirawe.
Niko ni{ta nije primetio
EMO pripadnici svojim pos-
tupcima ne privla~e toliko pa-
`wu, osim izgledom, jer ne
povre|uju druge, ne ~ine krivi~na
dela, nisu opasni po sredinu, ali
se samopovre|uju i, u krajwim slu-
~ajevima,r ealizujus uicidnei de-
je. Oni su uglavnom depresivci.
[to je najgore, ne prave razliku
izme|u `ivota i smrti, smatraju
da je to samo promena forme, pa
zato im ne pada te{ko samoubi-
stvo, koje je kulminacija dokaziva-
wa odanosti ovom pokretu.
Po re~ima komandira policije
Radivoja Da{i}a, u Kragujevcu do
sada nije bio ni jedan slu~aj samo-
povre|ivawa ili samoubistava ko-
ji bi se mogao dovesti u vezu sa
НАСТАНАК ПОКРЕТА
Muzi~ki i
modni stilovi
U svetu EMO pokret po~iwe sre-
dinom 80-tih sa bendovima kao
{to su One Last wish, Fire Party,
Rites of Spring, Embrace... Danas
se EMO smatraju bendovi kao {to
su My Chemical Romance, Bright
Eyes, The Used, Taking Back Sun-
day... Hardkor se javqa kao kul-
turni pokret osamdesetih u
Va{ingtonu. To je, ustvari, pre-
plitawe muzi~kih i modnih sti-
lova. Popularnost kod nas sti~e
2000, a 2004. godine svoju kulmi-
naciju. Zoran Lukovi}, glavni
inspektor beogradske Policij-
ske uprave, ka`e da je EMO nastao
iz muzi~kog pravca i da on pred-
stavqa identitet koji mladi us-
vajaju, u pitawu je rodni iden-
titet, koji podrazumeva nerazli-
kovawe pola.
- To je trend, ose}aj, modna iz-
java, muzi~ki `anr, na~in i stil
`ivota koji ima uli~nu kulturu
opho|ewa, obla~ewa i `ivotni
stil. EMO kultura je sastavqena
iz mnogo deli}a, a muzika je sa-
mo jedan od wih. Wihov `ivotni
stav je neshva}enost, bunt, koji
mnogi psiholozi smatraju kao u-
obi~ajenu fazu odrastawa, samo
{to kod EMO pokreta to traje du-
`e, ka`e komandir policije Ra-
divoje Da{i}.
On napomiwe da EMO pokret
propagira androgenost, neposto-
jawe mu{kog i `enskog pola, ve}
samo pripadawe pokretu.
- Da nema muzike i modne in-
dustrije, koja je glavni raseja~ o-
vog pokreta, on bi izgubio bi
smisao i poruku. Te industrije su
„rastura~i”, a izvori{te je MTV
i internet, misli Da{i}.
EMOP OKRETU K RAGUJEVCU
Fazon koji pla{i
Iakose i na k ragujeva~kimu licamamo guv idetispe cifi~no
EMO pokretom, o kome se vi{e po-
~elo pri~ati posle srpsko-rumun-
ske veze. [to je najgore, oni koji
bi trebalo da se bore protiv gore
strane ovog pokreta (presecawe ve-
na, pravqewe velikih o`iqaka po
telu, pa ~ak i samoubistva) jedva da
su informisani da on postoji i na
ovim prostorima.
Pedagog Borika Petkovi}, koja
je godinama radila na problemima
mladih i maloletni~koj delin-
kvenciji, ka`e da Centar za soci-
jalni rad nije imao decu koja su
dovedena u vezu s EMO pokretom,
ali podr`ava da se o tome {to vi-
{e govori, posebno {to su takva
deca depresivna i gaje suicidne i-
deje. Mi{qewa je da je potrebno
informisati i animirati rodi-
teqe kako bi {to vi{e prepoznali
izmeweno pona{awe dece.
Sne`ana Simovi}, {kolski
psiholog u „Svetozaru Markovi-
}u”, pri~a da je na televiziji ~ula
za slu~aj dogovorenog samoubistva
i EMO pokret. Napomiwe da u
{koli nije primetila niti regi-
strovala ni jedan takav slu~aj, ni-
ti se ne{to posebno desilo.
Nada Je~menica iz Prve tehni~-
ke {kole ka`e da, po wenom sazna-
wu, nema „emovaca” u {koli, a niko
joj nije signalizirao da se ne{to
posebno de{ava. Ni profesori, ni
deca.
- Vaqda bi nam na to ukazali, jer
deca sve pri~aju razrednim stare-
{inama. Bar bi se fizi~ki izgled
primetio. Ta deca su depresivna i
bila bi isprovocirana na neki na-
~in. Niko od roditeqa tako|e nije
dolazio. Od drugog razreda na daqe
ih ne prime}ujem, a u prvoj godini
mo`da neki izdvojen slu~aj, ka`e
Je~menica.
Radojko Damwanovi} iz [kol-
ske uprave tako|e potvr|uje da im
niko ni{ta nije prijavio iz {ko-
la u vezi aktivnostoi tog pokreta,
o kome se ina~e informisao preko
interneta.
Dodu{e, u Kragujevcu se jo{ uvek
ni{ta fatalno nije desilo, ali to
www.kragujevacke.rs
Млади
karakteri{u autoagresivni ele-
menti i muzika je vi{e obojena me-
obu~eni„e movci”,u lanholijom koja je bliskija
{kolama,po licijii hipersenzitivnim osobama, koje se
lako pronalaze.
institucijamak oje EMO u prevodu i zna~i emoti-
seb avem ladima van. Oni uticaj {ire putem inter-
neta, a bunt izra`avaju kroz
ka`u da je, za sada, u samopovre|ivawe i samoubistva i
pitawu„m odni na taj na~in protestvuju protiv ce-
log sveta. „Emose” ne podnose pan-
fazon” i da, na sre}u, keri, ali i predstavnici drugih
nijeb ilow ihovih podkultura, koje iritira wihov u-
niseks izgled i pona{awe.
autodestruktivnih Duge {i{ke preko jednog oka,
aktivnosti pripijene niz lice sa po kojim o-
farbanim pramenom u plavo, va-
treno crveno, zeleno ili ma koju
drugu boju, dok je ostatak kose pri-
rodan ili prefarban u crno, neiz-
ostavne crne tesne majice sa
natpisima bendova i uzane farme-
rice i skejterske patike - naj~e-
{}i je stajling EMO pripadnika.
Nezaobilazna je ja~a {minka, ne
retko crna oko o~iju, puno pirsin-
ga, masivni srebrni nakit, {iro-
ke narukvice u kombinaciji sa
ko`om i srebrom preko ru~nih
zglobova. Neki tako kriju i trago-
ve samopovre|ivawa. Gotovo da je
obavezan detaq mrtva~ka glava.
Crnoj garderobi dodaju se i pruga-
sti ili karirani detaqi. Ali, to
je samo vizuelni do`ivqaj, koji
kopiraju brojni tinejxeri, i ne
znaju}i {ta, zapravo, propagira
pomenuti pokret.
Pored prepoznatqivog izgleda,
karakteristi~na je i muzika koju
slu{aju, a koja produbquje ionako
depresivno stawe, da nisu dovoq-
no voqeni, da ih niko ne razume...
EMO fanovi te`e ekstremnom
wu, roditeqi bi trebalo da odmah prikazivawu ose}awa za oba pola.
reaguju ako kod svoje dece primete De~aci pla~u i besne i kad su do-
autoagresivnost, rekao je RTS-u Zo- bri drugari mogu i da se poqube.
ne zna~i da preventivno ne treba ran Lukovi}, glavni inspektor Se~ewe vena, kao znak o~aja, neo-
da se deluje i ukazuje da ovaj po- Policijske uprave u Beogradu i dvojivo je od wihove „kulture”. I-
kret, koji je u Rusiji ~ak i zabra- ~lan Evropske federacije za bor- pak, ve}ina se ne pona{a po tom
wen, jer je pre toga 16 samoubi- bu protiv sekti. modelu, ali je u nekim dr`avama,
stava mladih dovedeno u vezu sa Ina~e, prvo {ta ~oveku pada na gde je ovaj pokret masovan, zabele-
EMO pokretom. pamet je da je EMO pokret sekta. `eno vi{e takvih slu~ajeva.
Da se to ne bi desilo i kod nas Lukovi} smatra
{kolski policajac ima obavezu da da, bez obzira na
prepozna pripadnike EMO pokre- pojedine svoje os-
obine, ovaj pokret
ta, da tu informaciju prosledi
{kolskom pedagogu i psihologu, ipak nije sekta,
kao i roditeqima dece za koje se jer u klasi~nom
posumwa da su „emovci”, kako bi se smislu nema vo|u.
poja~ala kontrola i nadzor nad Po wemu, re~ je o
wihovim pona{awem. neformalnoj gru-
pi, nastaloj iz
Vizuelni identitet krila pank i hard
- Mi{qewa smo da bi roditeqi rok muzike. Kroz
u takvim slu~ajevima trebalo da ovaj pokret, koji je
tra`e pomo} stru~nih slu`bi, pre poprimio global-
svega psihologa i sociologa, Cen- ne razmere, mladi
tra za socijalni rad, jer utisak je izra`avaju svoj
da oni ne mogu s tim sami da se no- bunt. Za razliku
se. od panka, koji je e-
Iako mnogi psiholozi tvrde da nergi~an i nabi-
je EMO uobi~ajena faza u odrasta- jen ritmom, EMO
АНКЕТА У ШКОЛИ
Vrbovawe preko Fejsbuka
U jednoj kragujeva~koj sredwoj {koli ura|ena je anketa, u
okviru predavawa na temu „Zloupotreba dece na inter-
netu”, kojom je obuhva}eno 10 odsto u~enika svih razre-
da, a trebalo je da se vidi ima li me|u wima „emovaca”,
wihovih simpatizera i {ta o wima misle vr{waci.
- Niko od u~enika anonimne ankete nije se izjasnio
da je pripadnik EMO pokreta, niti da ih u toj {koli
ima, ali su o pokretu ~uli, uglavnom od prijateqa. U-
kupno 16,6 odsto wih je navelo da im je preko „Fejsbuka”
nu|eno da se u~lane u EMO pokret ili da im budu pri-
jateqi, ka`e Sla|ana Jovanovi}, {ef odseka za logi-
stiku i eksploataciju Odeqewa informacione tehno-
logije iz ovda{we Policijske uprave. Od svih anketi- upu}eni u aktivnost pripadnika EMO pokreta i znaju
ranih 6,6 odsto je izrazilo simpatije prema EMO po- da wihova izra`ena depresivnost nije dobra. Mislim
kretu, a 3,3 odsto ima agresivan stav prema wima. ^ak da i ako ima pripadnika me|u na{om mladom popula-
99 odsto dece koja su pitana za komentar reklo je da su cijom - to su retki slu~ajevi. Autoagresivnost kod dete-
„emovci” izgubqen slu~aj. ta trebalo bi da bude signal za hitno delovawe, ka`e
Na{a sagovornica iz policije ka`e da su najproble- Sla|ana Jovanovi} i dodaje da bi roditeqi morali da
mati~nija druga i tre}a godina sredwe {kole, jer su ve} povedu ra~una {ta deca rade na internetu, nevezano za
u ~etvrtoj mladi iza{la iz tog sveta. ovu problematiku, jer ovo je samo jedan od oblika gde su
- U najve}em broju slu~ajeva sredwo{kolci su dobro ona zloupotrebqena.
www.kragujevacke.rs
POU^NA PRI^A
Pregovara~ Ko to tamo
u ime stranke peva, bre?
Пише Маргита Цветковић
d qudi koji se bave pri-
O
vatnim biznisom sve
~e{}e se mogu ~uti
pri~e o raznim vrsta-
ma prevara kojima su
izlo`eni. Sve te stori-
je imaju isti, neveseli,
kraj, samo se prevaranti razlikuju
po tome sa koliko „ma{te” do|u do
svog ciqa. I, naravno, ~iji obraz
uspeju da ukaqaju.
Jednu od tih pri~a ~uli smo od
Zorana Katovi}a, ~ija je supruga
Zorica vlasnica frizerskog salo-
na „Mariva”, sa tradicijom od dve
decenije. ^ovek se na{ao u „neo-
branom gro`|u” i ni sada, posle
vi{e od mesec dana, ne mo`e da po-
veruje kako je ispao toliko naivan.
Zbog toga {to se ose}a stra{no po-
vre|eno, da ne ka`emo „namagar~e-
no”, odlu~io je da pri~u obelo-
dani.
Sve je po~elo kada je, po~etkom
oktobra, u frizerski salon u{ao
~ovek sredwih godina, pristojnog
izgleda.
- Predstavio se i rekao da je do-
{ao kao aktivista Srpske napred-
ne stranke i zatra`io usluge
na{eg salona za strana~ki skup,
nekakav koncert, koji je trebalo da
se odr`i 9. oktobra u 17 ~asova u
sali „[uma-
dija”. Navod-
no, ima}e tog
dana puno go-
stiju sa stra-
ne, a do}i }e i
neki poznati
peva~i, kojima
}e biti po-
trebne friz-
erske usluge.
Objasnio je da
su „napredwa-
ci” izabrali
na{ salon zato
{to je u blizi-
ni „[umadi-
je”, da }e nam
te usluge pla-
titi, te da }e
svako od anga-
`ovanih qudi
dobiti po dve FRIZERI U SALONU
„MARIVA” UZALUD ^EKALI
besplatne ula-
MU[TERIJE
znice, pri~a
Katovi}.
Zoran je objasnio da u salonu i-
maju dve radnice, ali da }e mora-
ti da anga`uje (i plati) jo{ dva
frizera sa strane, {to je stra-
na~ki „pregovara~” prihvatio i
obe}ao da }e SNP sve usluge pla-
titi. Usput je G. R., kako je rekao
da se zove, iskoristio prisustvo
u salonu da „dotera frizuru”, re-
kav{i da }e on i jo{ dvojica qu-
di stalno koristiti wihove
usluge, kao i da }e uplatiti 5.000
dinara na wihov `iro ra~un, ko-
je }e „Mariva” mo}i da naplati
zajedno sa ostalim uslugama koje
bude pru`ila za strana~ki skup.
Pre nego {to je oti{ao, G. R. je o-
stavio broj svog mobilnog tele-
fona i rekao da }e stalno biti u
kontaktu.
- Posle toga je G. R. bio jo{ dva- ti je ura|ena profaktura? Neka on
tri puta u salonu. Dogovarali smo
se oko predstoje}eg skupa. Uzeo je
broj na{eg ra~una i, posle nekoli-
ko telefonskih razgovora, rekao
mi je da su pare upla}ene. Ni{ta
ne sumwaju}i, i{ao sam u banku i
pitao da li je novac „legao”, a oni
su mi rekli da ni{ta nije stiglo.
Kada sam to telefonom rekao G.
„vadio” se da je pogre{io broj i da
}e pare biti upla}ene, nastavqa
pri~u Katovi}.
Kako se bli`io strana~ki skup,
tako je i „pregovara~” bio sve ne-
dostupniji, nije mogao da se javi na
telefon. Dan uo~i samog doga|aja,
Zoran ga je pozvao i on je rekao da
}e mu doneti uplatnicu.
Zoran Katovi}, ~ija je
supruga vlasnica frizer-
skog salona „Mariva”,
pri~a kako ih je jedan na{
sugra|anin prevario
– ugovorio je posao u ime
Srpske napredne stranke,
predstavqaju}i se
kao wihov aktivista
Naravano, G. R. se nije pojavio
tog popodneva.
- Sutradan su na{i i frizeri
anga`ovani sa strane uzaludno se-
deli u salonu, o~ekuju}i da se poja-
ve mu{terije. Zvao sam G.
telefonom, ali on nije odgovarao.
Javio se slede}eg dana i rekao da je
bio u stra{noj gu`vi i da nije sti-
gao da mi ka`e kako je SNP odusta-
la od na{eg salona, jer je
anga`ovala druge qude, obja{wava
Zoran kraj pri~e sa G. R.
Bio je, ka`e, stra{no povre|en.
Nije mu bilo jasno za{to je preva-
ren.
- Na{ao sam broj stranke u Kra-
gujevcu i pozvao telefonom. Javi-
la mi se Ana, koja je rekla da je
tehni~ki sekretar. Ispri~ao sam
joj {ta mi se dogodilo i pitao da
li je G. R. wihov ~lan. Rekla je da
jeste, ali da on ne-
ma pravo da u ime
stranke ugovara
bilo {ta. Obe}ala
mi je da }e do}i u
salon jedan od wi-
hovih poverenika
i popri~ati o to-
me sa mnom, pri~a
Katovi}, nagla{a-
vaju}i da on nije
~lan nijedne st-
ranke.
Epilog se mo`e
naslutiti: stra-
na~ki poverenik
se javio telefo-
nom, izvinio u
ime stranke i –
kraj. Katovi} je
poku{avao ponovo
da stupi u kontakt
sa ~elnim qudima
(Nikoli}em, Vu-
~i}em) iz SNP,
ali kada je shva-
tio da je prevaren odlu~io je da se
obrati medijima.
Druga strana, naravno, ima svoj
pogled na ovaj „slu~aj”.
Strana~ki „pregovara~” G. R. na-
jpre je, kada smo ga pozvali tele-
fonom, negirao bilo kakvu vezu sa
frizerskim salonom, ali je kas-
nije potvrdio da je bio u „Marivi”.
- Bio sam tamo, ali smo vodili
razgovor u na~elu. Kasnije je anga-
`ovan drugi frizerski salon, ali
je koncert otkazan.
- Za{to ste onda Katovi}u rekli
da ste mu uplatili pare za usluge
koje je trebalo da vam pru`i?
- Koje{ta!? Rekao sam da se ra-
dilo o dogovoru u na~elu. Na osno-
vu ~ega da se izvr{i pla}awe kada
nije bilo sklopqenog ugovora, ni-
to poka`e, pa }emo razgovarati,
rekao je G. R.
Na pitawe da li je ~lan SNP, G.
R. rekao je da se u ovu stranku u~la-
nio 31. avgusta ove godine, ali da
vi{e nije me|u „napredwacima”.
Dobili smo i komentar od qudi
iz ove stranke. Radomir Nikoli},
jedan od poverenika Gradskog odbo-
ra SNP, kratko je objasnio da G. R.
nije wihov ~lan. Ta~nije, stranka
nije prihvatila wegovu pristup-
nicu i odgovorila mu je u predvi-
|enom roku. G.R., ina~e, nije mogao
da ugovara bilo kakav posao u ime
SNP, zakqu~io je Nikoli}.
Xiv, xiv – niko nije kriv, {to
bi rekla deca.
Друштво
ДНЕВНИК
Hajde se vi lepo potpi{ite ko ho}e, a ko ne}e da primi
vakcinu, pa kad to jednom nabavimo da}emo vama koji ho}ete.
Odgovornost je li~na i samo za gra|ane, tzv. pacijente. S verom u
Boga i ministra do kraja gripa (ovaj prvi mo`da i pomogne)
Уторак, 3. новембар
Jo{ jedan od dana za koje ne
zna{ da li je boqe da ne po~nu
ili da se {to pre zavr{e. Celod-
nevna turbulencija na poslu, go-
mila nemogu}ih situacija, a
nave~e udarac u glavu, nokaut:
ministar zdravqa re~e da }e mo-
rati da se potpi{e i ko primi i
ko ne primi vakcinu. AH1N1
skida i poneku srpsku glavu, a
{ta treba da primimo da ne bi
izgubili glavu, kada }emo da
primimo, ima li rizika ili ne
– e, pa to nije predmet nastupa.
Ali re~e pomenuti da }e wegovi
najmiliji primiti svi, vaqda
mi ostali to treba da shvatimo
kao meru pouzdanosti.
Moj seqa~ki mozak je radio
brzo: hajde lepo se vi potpi{ete
ko ho}e a ko ne}e, pa kad to jed-
nom nabavimo da}emo vama koji
ho}ete. Odgovornost je li~na i
samo za gra|ane, tkz. pacijente.
S verom u Boga i ministra do
kraja gripa (ovaj prvi mo`da i
pomogne).
Среда, 4. новембар
Tenzija na poslu raste, imamo
dva pacijenta `ivotno ugro`ena
od novog gripa. Vidi se strah u o-
~ima i briga. Ko }e se od nas in-
ficirati i razboleti? Vakcine
nema, ciqnog leka nema, a strah
je je ubica razuma. Poku{avam da
relaksiram situaciju. Nas neko-
liko ne nosimo za{titne maske,
ali nema vajde, strah raste.
Poku{avam da se malo opu-
stim posle posla, kafa sa voqe-
nim stvorewem i poseta novo-
otvorenoj „RK Beograd“. Jo{ u
najavi vlasnik pomenu sve same
svetske firme, finu robu, pri-
hvatqive cene. Svih ovih godina
nedostaje mi lepi {arm nekih u-
lica u Parizu, Be~u, Milanu:
ima svega, kupi{ {ta ti treba
ili za{ta ima{ pare i to je to.
Ose}a{ se dobro. Ulazimo unu-
tra i vidim ne{to boqu azijsku
robnu ku}u: sve same svetske bu-
tika{ke firme iz KG. Opet me je
neko debelo pre{ao.
Planiram na prole}e, kada ne
bude tih viza vi{e, malu ekskur-
ziju do severne Italije: da ku-
pim par majica i jedne far-
merke.
Четвртак, 5. новембар
@urim na posao, auto mi je o-
stao na servisu. Hvatam jednu o-
lupinu od taksija. ^ovekoliki
stvor za volanom klima ~udno
glavom, uz ne{to {to mu dolazi
iz slu{alica u u{ima, po kreta-
wu vilica rekao bih `va}e ne-
{to veliko i `ilavo, i pita me:
“Kledo, bre, tebra ide{?“ Miris
duvana, znoja, vow vlage i prqav-
{tine, kao taksi Sudweg dana.
Procedio sam kroz zube: Do bol-
nice.
Uz par preticawa na punoj li-
niji, jedan prolazak kroz crveno
i dva ko~ewa za infarkt, zahva-
lih se Bogu {to sam stigao ~itav
i ^ovekolikom platih wegovo.
Bio bih licemer da poredim
taksi u Londonu ili Wujorku sa
ovim. Oni su ra{~istili sa po-
ludivqim svetom jo{ u vreme
dok su nas osmanlije nabijale na
Четвртак, 12. новембар 2009.
kolac kao ra`wi}e. Mi smo tak-
si otkrili pre par godina. Ipak,
ne znam ko je dozvolio uvoz tih
kr{eva za recikla`u, izlupanih
i ofarbanih kao u filmovima o
pobesnelom Maksu. A ve}ina va-
za~a kao da je pravqena na trak-
slerici. Okre}u na duploj punoj
liniji, obaraju tu i tamo pone-
kog pe{aka. Pitam se da li je Sr-
bin dijagnoza ili etni~ka
odrednica?
Петак, 6. новембар
Posle posla skoknuo sam do
roditeqa, prehla|eni su, imaju
temperaturu. Poneo sam lekove,
vo}e i ostali provijant koji ne
raste ispod Rudnika. Toplina
doma, roditeqska briga, iako
sam zagazio duboko u petu dece-
niju. Pri~amo o ceni mleka, o-
pet nisu dobili pare za neku
premiju, poskupelo gorivo, |u-
bre, a para nema, dve poqopri-
vredne penzije po nekih 8.000
dinara, plus dva puta po 72 godi-
ne. Ne mogu ni sebi da pomognem,
a kamoli wima. @ao mi ih je.
Pomogli su mi da postanem ~o-
vek. Osim qubavi i po{tovawa
ne mogu da im pomognem na dru-
gi na~in. U ovoj zemqi uglavnom
pravi{ pare ako ide{ ili ivi-
com zakona ili ivicom morala.
Ostalo je ornitolo{ki voajeri-
zam.
Obi{ao sam na grobqu deo
familije koji je poveliki. Sve
je vi{e onih koje znam ispod ze-
mqe. Vra}aju}i se u KG brojim
ku}e u kojima vi{e nikoga nema
i ne gori svetlo no}u, svake go-
dine bar po jedna vi{e, dok ne o-
pusti, ovde u sred [umadije.
Razni mrka~i papira i prediz-
bornih govornica kunu se u te
seqake, obe}avaju}i im francu-
sko ili ~ak {vedsko selo: gas,
internet, satelitsku telefoni-
ju, autoput... Po{to izbori pro-
|u sve {to mo`e da gmi`e ode
do|avola daleko. Seqak je i daqe
samo odrednica za glupost i pro-
stotu. Seqa~ine jedne!
Субота, 7. новембар
Idem do Para}ina da uzmem a-
uto sa servisa. Ne{a, moj prija-
teq, ima veliki servis za aute i
kamione. Doma}inska firma,
po{ten ~ovek i veliki radnik. U
jednom ovda{wem „ovla{}enom
servisu” tra`e mi oko 500 eura
za servisirawe, plus PDV. Kod
Ne{e je isto to 180 eura sa PDV-
om plus delovi iz EU.
Usput gledam izrastawe auto-
puta Kragujevac-Bato~ina. Napa-
lo se na vi{e deonica. ^ini mi
se da je isti taj vi{e puta otva-
ran, a nijednom zavr{en. Doba-
ci}e vaqda do E-75, jednom. ^udo
je ta pri~a sa „Fiat Srbija”. U-
slovili, molim te, da se napravi
autoput, obilaznica oko Kragu-
jevca i brza pruga do Lapova. O-
bilaznicu }e graditi, pri~a se,
neko kinesko preduze}e. Duboko
verujem da tunel ne}e da rade pe-
{ke, odnosno ru~no. A ta brza
pruga, joj, mnogo me podse}a na
nekog tipa, mislim da je sada ne-
gde ispod jedne lipe. Stvarno
smo se tim prugama odvezli da-
leko, u lepu finu. Ovom }emo
vaqda u tu Jevropu. I naravno da
КРАГУЈЕВАЧКЕ 11
Др Владета Недељковић
ne bi te baksuzne SEKE napravi-
li bismo mi tih 320.000 limu-
zina. Ja{ta bre, toliko smo
pravili kada smo preplavili A-
meriku na{im kolima. Ko to ta-
mo peva, bre?
Недеља, 8. новембар
Nedeqa je dan za sebe, porodi-
cu. Ja sam prose~no konfesiona-
lan ~ovek. Imam ja svoju li~nu
komunikaciju sa Bogom, ali ipak
periodi~no svratim u crkvu, po-
molim mu se, upalim sve}u za
pokojne, upalim i jednu za nas
jo{ `ive. Nisam bio u Novoj cr-
kvi odavno. Vidim gradi se
Dvor, lepa zgrada, crkva je izgle-
da jedina firma koja posluje u-
spe{no i pored krize. Pametan
je ovaj „Panzer Episkop”. Mada
mi ponekad jako i bolno nedo-
staje gospodin Vukovi}. Sreli
smo se par puta u Blagove{tewu
rudni~kom.
Bog mi nije rekao ni{ta, i on
je izgleda uzeo otpremninu i o-
ti{ao iz Kragujevca, za perspek-
tivnijim poslom.
Popodne {etam sa prijateqem
po Velikom parku. Sa lako}om
prelazimo preko mnogo tema o
`ivotu, poslu, umetnosti. Pone-
kad je stvarno lako i jednostavno
`iveti. Nailazimo na trag od
buldo`era, koji je od „Neptuna”
proprtio do „Ko{a” skoro, pra-
vo kroz park. Neko je nekome po-
klonio par~e parka da bi
[umadinci imali gde da nau~e
da igraju tenis. ^udo od investi-
cije. I u~ewe ne}e biti skupo za
na{e prilike. Kome nedostaje
drve}e, livada ili potok neka
ide u selo odakle je do{ao. Ne
razumem se u sve stvari, ali i-
mam utisak da postoji osnov za u-
vo|ewe izraza urbanisti~ki
protivprirodni blud i urbani-
sti~ki psihijatar.
Понедељак, 9. новембар
Pre 20 godina Ameri su radi-
li studiju na 20.000 ispitanika
i zakqu~ili da se od infarkta
umire najvi{e ponedeqkom oko
9.30 h. Pretekao sam i to. Otvo-
rili smo jednog pacijenta i u-
spe{no prebrodili problem
ponovnog javqawa raka u trbuhu.
Vaqda }e Tvorac to jednom da
mi uzme kao olak{avaju}u okol-
nost.
Voqeno stvorewe me nagovara
da idemo do Beograda, sva{ta se
tamo de{ava po galerijama i po-
zori{tima, a ja jo{ uvek mislim
da `ivim u prestonici. Moj ko-
lega i prijateq, dekan, jednom
mi je pojednostavio kompleksni
`ivotni problem ukratko: pita-
we normalnosti je demokratsko
pitawe, odnosno pitawe ve}ine.
Sa ve}inom, kakva prose~no ov-
de funkcioni{e, po `ivot je o-
pasno, mo`da i tragi~no, biti
normalan. Misija uspe{no o-
kon~ana, Apolo 13 se odjavquje,
iako nije sleteo na Mesec. Kraj!
Autor je serviser qudskih
telesnih kvarova, [umadinac,
pravoslavac, apoliti~an,
samohrani otac dva odrasla
sina, hirurg na mestu na~elnika
UC KC Kragujevac.
Amin!
12 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 12. новембар 2009.
SEMINAR O NAVIJAWU I NAVIJA^IMA
Nasiqe se mora ka`wavati
Destruktivnih grupa
i pojedinaca uvek
ima, a prema wima se
moraju preduzimati
represivne mere,
kako bi se izbeglo
da to preraste
u po`eqan oblik
pona{awa,
rekao Radivoje
Da{i}, komandir
policijske stanice
u Kragujevcu
Д
rugi po redu Sajam
sporta, odr`an na
„[umadija sajmu”,
od 6. do 8. novembra,
osta}e upam}en, pre
svega, po seminaru
posve}enom navija-
wu i navija~ima, kao i po akciji
pod nazivom „[ta trenira{?”,
koja je imala za ciq da afirmi{e
bavqewe mladih sportom.
Seminar o navijawu i izve{ta-
vawu medija o navija~ima, koji je
trebalo da traje dva dana, a prak-
ti~no je trajao samo jedan, otvo-
rila je ministarka sporta i
omladine Sne`ana Samarxi}
Markovi}, koja je u kratkom uvod-
nom izlagawu insistirala da se
moraju razdvojiti pravi navija~i
od huligana, uz tvrdwu da je nasi-
qe u sportu simptom stawa u ce-
lom dru{tvu.
Bez ve}ih ekscesa
Veliko interesovawe vladalo
je za izlagawe komandira poli-
cijske stanice Kragujevac Radi-
voja Da{i}a. On je prisutnim
novinarima, predstavnicima
grada, ministarstva i brojnim
posetiocima izneo podatke o do-
sada{wim incidentima na pod-
ru~ju grada koje su izazvali
pripadnici navija~kih grupa, a
re~ je, uglavnom, o ugro`avawu
javnog reda i mira:
- Ve} dugo radimo na usposta-
УКРАТКО
SAJAM U SOKOLANI
Grip umawio
posetu
Ovo (preko)morsko prase, ko-
je mazi devoj~ica, kao da ne ha-
je za aktuelni grip. Ipak, po-
tencijalna opasnost od novog
virusa odrazila se na posetu
me|unarodnom Sajmu sitnih
`ivotiwa, odr`anom u Sokola-
ni pro{log vikenda. Tradici-
onalna smotra ukrasne `ivine,
golubova, kuni}a, ptica, akva-
ristike, teraristike, cve}a i
doma}e radinosti, ostala je ove
godine bez svojih najvernijih i
najrevnosnijih posetilaca -
kragujeva~kih mali{ana.
Ipak, u nedequ, zavr{nog da-
na Sajma, kada se na platou or-
ganizuje berza malih i sitnih
`ivotiwa izlaga~i, odgajiva~i
i qubiteqi ku}nih qubimaca
nisu ustuknuli pred epidemo-
jom nego su se u impresivnom
broju okupili u Staroj radni~-
koj koloniji ne bi li trebova-
li, razmenili ili samo ra-
zgledali brojne {tiglice, caj-
zlane i kanarince, orija{ke
Друштво
vqawu kontakta sa navija~ima,
pozivali smo wihove prestavni-
ke na manifestacije koje mi or-
ganizujemo, a prvi kontakt i
po~etak saradwe ozna~ili smo u-
pu}ivawem ~estitke za Novu godi-
nu „Crvenim |avolima”. Za uzvrat
smo dobili od wih razglednicu iz
[vajcarske. Policija preduzima
mnoge mere za spre~avawe inci-
denata na sportskim priredbama,
ali je i du`na da ponudi obja{we-
we koje mere preduzima i za{to
ih preduzima. Odgovornost klu-
bova je ogromna i oni su tako|e
du`ni da preduzimaju mere obez-
be|ewa, a s obzirom da fudbalski
klubovi dobijaju izvesnu pomo}
lokalne uprave, uslov te pomo}i
jeste wihova saradwa sa polici-
jom.
Ipak, destruktivnih grupa uvek
ima i prema wima moraju biti
preduzete represivne mere kako
bi se izbeglo da to preraste u po-
`eqan model pona{awa koji bi
ve}ina, po principu psihologije
grupe, prihvatila ukoliko bi ta-
kvo pona{awe pro{lo neka`we-
no, istakao je Da{i}.
Jedna od obaveza policije je i
da kontroli{e kretawe navija~a,
a u Kragujevcu nije nikad izre~e-
na zabrana prisustvovawa sport-
skoj priredbi nekom navija~u.
Postupak je vo|en samo protiv
jednog lica, {to se, na kraju, zavr-
{ilo izricawem zatvorske kazne,
ali se i navija~ka grupa odrekla
kuni}e i jazavi~are, zlatne fa-
zane, guske i patke, utve zlato-
krile i ukrasne mi{eve.
Z. M.
„AMADEUS”
Audicija za
de~iji hor
Gradski de~iji hor „Amadeus”
u~estvovao je pre desetak dana
na festivalu „Muzi~ka jesen” u
Jagodini, predstaviv{i se ce-
love~erwim koncertom.
Ovaj jedinstveni de~iji hor
izvodi iskqu~ivo originalnu
de~iju zabavnu muziku. Numere
koje deca u~e i izvode kompo-
novao je uglavnom profesor o-
boe Kragujev~anin @eqko Si-
movi}, dok su tekstovi delo u-
metni~kog rukovodioca i diri-
genta Verice Milosavqevi}
Simovi}.
Ovih dana u toku su i audi-
cije za prijem novih ~lanova.
Zainteresovani de~aci i devoj-
~ice pozivaju se da ponedeqkom
i ~etvrtkom do|u na probe hora
na Ma{inski fakultet.
M. O.
MINISTARKA
SPORTA
SNE@ANA
MARKOVI]
SAMARXI] SA
KARATISTIMA
BEZ VE]IH
PROBLEMA SA
NAVIJA^IMA:
RADIVOJE
DA[I]
tog navija~a. Pro{le godine, ka-
da je grad imao ve}i broj klubova
u prvoliga{kim takmi~ewima,
prime}en je rast broja krivi~nih
dela, no u ve}ini slu~ajeva je re~
o upadu na teren. Najvi{e je izre-
~eno nov~anih kazni, a nakon {to
su navija~i uvideli da nema po-
pu{tawa - usledio je i pad kri-
vi~nih dela.
Profil huligana
Psiholog Prvoslav Plav{i} je
u najkra}im crtama pojasnio ka-
SREDWO[KOLCI I SPORT
Svaki osmi oslobo|en fizi~kog
Zahvaquju}i ozbiqnijem
pristupu u re{avawu
zahteva, ove godine mawe
u~enika oslobo|eno
fizi~kog vaspitawa.
Razlozi za „izbegavawe”
i psiholo{ke prirode
edna od akcija Sajma sporta,
Ј
odr`anog u Kragujevcu pro-
teklog vikenda, pod nazivom
„[ta trenira{?”, posve}ena
najmla|ima, pokrenula je i
pitawe koliko su danas mladi u-
op{te zainteresovani za bavqewe
sportom.
Sve prisutnije nasiqe u spor-
tu i u krugu {kola tera na razmi-
{qawe da li su adolescenti danas
vi{e okrenuti nekim drugim „ak-
tivnostima” i negativnim na~i-
nima „pra`wewa”, te da li je i
pristup sportskih radnika i za-
poslenih u vaspitno-obrazovnim
ustanovama adekvatan.
Razlozi za brigu
Jedan deo svog izlagawa na sem-
inaru koji je odr`an na Sajmu, Mi-
lan Vu~kovi}, narodni poslanik i
predsednik Odbora za omladinu i
sport Skup{tine Srbije. posvetio
je upravo ovom problemu:
- U mnogim zemqama je praksa
da se deca od pred{kolskog doba
u~e navijawu. U skladu s tim i
Ministarstvo omladine i sporta
predlo`ilo je da jedan ~as raz-
ko bi otprilike izgledao psiho-
lo{ki profil huligana:
- Po pravilu, re~ je o osobama
koje ve} imaju dosije u policiji,
~esto su to i povratnici. Wih ne
treba izjedna~avati sa navija~i-
ma, jer ovi izgrednici ~esto i ne
dolaze na sportske priredbe ili
u sportske objekte, ve} u~estvuju u
izgredima van terena. To su obi~-
no qudi koji nisu bili sportski
aktivni, ta~nije, u potpunosti su
van sporta.
Huliganstvo je i jedan vid `i-
redne nastave bude posve}en bor-
bi protiv nasiqa kako bi se deci
pojasnilo da navijawe nije sup-
stitut za rat – istakao je Vu~ko-
vi}.
Predsednik Sportskog saveza
Srbije i na{ proslavqeni vater-
polista Aleksandar [o{tar sma-
tra da se po dosada{wim
podacima ne mo`e re}i da smo
sportska nacija:
- Svakako da treba da budemo za-
brinuti. Nemamo jo{ uvek nekih
konkretnijih podataka o deci i u-
op{te stanovni{tvu koje je ukqu-
~eno u sport, kako profesio-
nalno, tako i rekreativno, ali je
generalna informacija na osno-
vu dosada{wih istra`ivawa da
mi nismo sportska nacija. Mada
se upravo to ~esto potencira, s
obzirom na izvanredne rezultate
na{ih sportista, ali sport nije
samo to.
Ciq i svrha sporta je zdrava
nacija, ~iwenica
je da }e vrlo malo
dece postati vr-
hunski sportisti,
ali }e, s druge
strane, ste}i neka
druga~ija iskustva,
ose}aj timskog du-
ha, a pre svega, ve-
}e su {anse da }e
kad odrastu voditi
DE^ACI VI[E
VOLE FIZI^KO OD
DEVOJ^ICA
www.kragujevacke.rs
УОЧИ УТАКМИЦЕ „МЕТАЛАЦ ” -
Tu~a Kod kowa
U policijskom saop{tewu
za tu~u, u kojoj je stradao
inventar kafane,
okrivqeni kragujeva~ki
„grobari”, a o~evici
tvrde da nije tako i da su
momke koji su mirno
sedeli i pili pi}e
napali huligani
spoqa
Dok je trajao sajam sporta, a se-
minar o huliganstvu pro{ao
gotovo nezapa`eno, kafana
„Kod kowa” u Ulici Vojvode
Putnika bila je po- pri{te
masovne tu~e, kako se navodi u
raznim saop{tewima i in-
formacijama iz medija, sim-
patizera „Radni~kog” i
„Partizana”, mada zvani~no
jo{ uvek nije potvr|eno da li
je re~ o organizovanim navi-
ja~kim grupama.
Iako je u prvi mah stigla
informacija da su tu~u iza-
zvali kragujeva~ki „grobari”,
te da su se, kako se navodi i u
saop{tewu policije, „drsko i
bezobzirno pona{ali u ovom
lokalu, gde su u sva|i po~eli
da lome inventar”, gosti kafa-
ne koji su se tu zatekli u tre-
nutku izbijawa tu~e pori~u da
su incident izazvali simpati-
zeri „Partizana”.
Po wihovim re~ima, tu~u su
izazvali mladi}i izvan we,
koji su spoqa polomili cigla-
ma i kamewem prozore kafane
i poku{ali da u|u unutra kako
votnog stila marginalizovanih
grupa, obi~no radni~ke omladine
koja u huliganstvu tra`i svoje me-
sto pod suncem i pripadni{tvo
nekoj grupi. Na`alost, mi se uvek
bavimo posledicama umesto uzro-
cima takvog pona{awa, a od zna-
~aja je i da se huliganima i
wihovim izgredima ne daje pub-
licitet kakav se daje, smatra
Plav{i}.
zdraviji `ivot. Uostalom, pozna-
to je da se ulagawe u razvoj i ma-
sovnost sporta vi{estruko is-
plati kasnije, jer }e se u kasnijem
periodu rasteretiti dr`avni so-
cijalni i penzioni sistem.
O{triji kriterijumi za
osloba|awe
Posledwih godina je i u {kola-
ma primetno da krilatica „u
zdravom telu zdrav duh” gubi smi-
sao. Sve je vi{e izostanaka, ali i
osloba|awa od predmeta fizi~ko
vaspitawe, na zahtev u~enika i
wihovih roditeqa, a na osnovu
raznih medicinskih nalaza. Da su
podaci zabriwavaju}i potvr|uju
i zdravstveni i prosvetni radni-
ci. Ipak, ozbiqnijim pristupom,
koji je ve} primewen, situacija
se znatno popravila:
- Formirali smo, u dogovoru sa
[kolskom upravom, svojevrsnu
komisiju koja }e ubudu}e razma-
 www.kragujevacke.rs Четвртак, 12. новембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 13
Друштво
„ПАРТИЗАН” GRADSKA UPRAVA ZA IMOVINU GRADA KRAGUJEVCA, na osnovu ~l.9. Odluke gradskog Ve}a grada
Kragujevca o raspisivawu Oglasa za davawe u zakup poslovnih prostorija br: 361-144/09- V od
05.11.2009. godine, ~lana 8. st.1. Odluke o davawu poslovnog prostora u zakup (“Sl. list grada Kragu-
jevca“ br.11/07 i 35/08) i Odluke o op{tem razme{taju delatnosti i uslovima za wihovo obavqawe na
teritoriji grada Kragujevca (“Sl. list grada Kragujevca“, br. 6/99; 6/00; 6/01; 4/03; i 12/05), donosi

R E [ E W E
Raspisuje se oglas za davawe u zakup poslovnih prostorija u Kragujevcu
u Ul. Kneza Mihaila br.83; Ul. Kneza Mihaila br. 77; u Ul. Kraqa Petra
I br.19; u Ul. Da~e Stojanovi}a bb; u Ul. Stojana Proti}a br.21; poslovna
prostorija na na uglu Ul. Kara|or|eve i Kneza Milo{a, ozna~ena kao
lokal br.45; Poslovna prostorija u MZ “Petrovac“; Poslovne prostorije
u MZ “Jovanovac”

DAJU SE U ZAKUP PUTEM JAVNOG NADMETAWA:

KAFANA „KOD KOWA”
bi se obra~unali sa dvadesetak videli. Policija je brzo stigla i
mladi}a. izvr{ila uvi|aj, a novinari su nas
- Nemogu}e je da su znali da su to zamolili da ponovo oborimo sto-
navija~i „Partizana”, jer nisu na lice i stolove koje smo sredili ka-
sebi imali nikakva obele`ja, a i- ko bi mogli da fotografi{u.
na~e nisu pravili bilo kakve pro- Koliko se nama svima ~ini, momci
bleme, sasvim normalno su pili i koji su sedeli u kafani nisu navi-
pri~ali. U jednom trenutku kroz ja~i iz Beograda, ve} odavde, pa ih
prozor smo videli jednog momka, a je verovatno neko prepoznao – tvr-
odmah za wim je dotr~alo jo{ wih de o~evici.
desetak i u taj mah su po~ele da le- U saop{tewu iz policije se ka`e
te kamenice na sve strane. Ovi un- da je privedeno 17 lica, a 11, po
utra su onda poskakali i umalo je skra}enom postupku, sudiji za pre-
do{lo do tu~e unutar same kafane, kr{aje. Policajci, su ina~e, da bi
ali su na molbe ostalih gostiju i- preventivno delovali, nekoliko
za{li napoqe i po~ela je jurwava sati pre utakmice bili raspore|e-
prema „@itoproduktu”. ni na 11 lokacija u gradu.
To je sve {to se desilo i {to smo N. S.
Ina~e, pod pokroviteqstvom Aleksandra [o{tara i Qiqane
Ministarstva omladine i spor- Smajlovi}, otkazana, pod izgovo-
ta predstavqeno je i istra`iva- rom da je to u~iweno zbog „epide-
we o izve{tavawu medija o mije novog gripa”. Tako je, ipak,
nasiqu u sportu. Zanimqivo je da glavnu ulogu, kako i doli~i, pre-
samom seminaru nisu prisustvo- uzeo improvizovani teren, gde su
vali predstavnici kragujeva~kih klinci prikazivali posetioci-
klubova, ali ni saveza, te da zbog
ma svoje ve{tine iz raznih spor-
drugog dana seminara nije bilo
tova.
gotovo nikakvog interesovawa,
pa su sva izlagawa, me|u wima i Nikola STEFANOVI]
3-5, onda je preko 12 po-
sto u~enika od pro{le
godine ogroman rast.
Sproveli smo anketu u
kojoj je u~estvovala oko
petina u~enika oslobo-
|enih ovog predmeta i
interesantno je da 70 po-
sto wih nije znalo da na-
vede medicinske razloge
svog osloba|awa. S druge
strane, 87 posto wih `e-
lelo je da se bavi fizi~-
DOK SU MLA\I RADO SE BAVE SPORTOM
kim ve`bawem, ali po
posebnom programu. Sa-
trati sve zahteve za osloba|awe u- mo dva u~enika su kao razlog na-
~enika od fizi~kog vaspitawa. veli ocenu i lo{ odnos pro
Komisija ima pet ~lanova i zase- fesora prema wima.
da jednom mese~no. Od zahteva do Zabriwavaju}e je, po re~ima
zahteva, procewujemo sve ~inioce Sretenovi}a, i {to ve}ina dece
i na osnovu toga razmatramo da li koji su na „pauzi” dok traje ~as
u~enika treba potpuno oslobodi- fizi~kog, to vreme provodi u
ti ili samo delimi~no ukoliko {kolskom dvori{tu, zabavnom sa-
postoje ve`be koje mo`e da radi – lonu ili kafi}u.
poja{wava na~elnik {kolskog - Na na{u inicijativu oform-
dispanzera, Miroslav Radulovi} qena je komisija koju ~ine tri le-
– Ciq nam je da afirmi{emo fi- kara, psiholog i prosvetni sa-
zi~ku kulturu, a i moram re}i, vetnik, tako da doktori re{avaju
{to je i moje li~no mi{qewe, da medicinske zahteve, dok je psiho-
je nelogi~no da neko dete u tim log tu da proceni da li je `eqa da
godinama `eli da se oslobodi se neko oslobodi fizi~kog ve`ba-
skakawa, igre, tr~awa, tako da ra- wa rezultat nekog kompleksa,
zlozi mogu biti druge prirode. frustracije, nepedago{kog odno-
O kakvim potencijalnim raz- sa... Osim toga, dogovoreno je da se
lozima je re~ govori Zoran Srete- u svakoj sredwoj {koli odr`e
novi}, prosvetni savetnik: preventivna predavawa kako bi se
- [kolska uprava je prepoznala u~enicima predo~io zna~aj ba-
lo{u pojavu, pre svega, kod sred- vqewa fiskulturom.
wo{kolske populacije. Prema na- Preduzete mere dale su rezul-
{im istra`ivawima, koja smo tate, isti~e Sretenovi}, te je broj
obavili u devet sredwih {kola, u~enika oslobo|enih fizi~kog
pro{le godine fizi~kog vaspita- vaspitawa vi{e nego prepolo-
wa bilo je oslobo|eno ~estiri po- vqen, tako da je umesto dosada-
sto de~aka i 8,6 posto devoj~ica. {wih 556 u~enika sada oslo-
Ako se uzme u obzir da se taj pro- bo|eno, po raznim osnovama, oko
cenat od 1965. na ovamo kretao od 220 |aka. Nikola STEFANOVI]
1a. Poslovna prostorija u Ul. Kneza Mihaila br.83.
koja se nalazi u drugoj Zoni, ukupne povr{ine 21 m2.
U poslovnoj prostoriji mo`e se obavqati pravna, ad-
ministrativna, bankarska, agencijska, uslu`na,
proizvodna i trgovinska delatnost.
1b. Poslovna prostorija u Ul. Kneza Mihaila br. 77.
koja se nalazi u drugoj Zoni, ukupne povr{ine 27 m2.
U poslovnoj prostoriji mo`e se obavqati pravna, ad-
ministrativna, bankarska, agencijska, uslu`na,
proizvodna i trgovinsaka delatnost.
1v. Poslovna prostorija u Ul. Kraqa Petra I br. 19.
koja se nalazi u ekstra Zoni, ukupne povr{ine 15,67
m2.
U poslovnoj prostoriji mo`e se obavqati pravna, ad-
ministrativna, bankarska, proizvodna, kwigovod-
stvena, agencijska, proizvodna i trgovinska
delatnost.
1g. Poslovna prostorija u Ul. Da~e Stojanovi}a bb,
koja se nalazi u prvoj Zoni, ukupne povr{ine 49 m2.
U poslovnoj prostoriji mo`e se obavqati pravna, ad-
ministrativna, kwigovodstvena, proizvodna,
uslu`na, agencijsaka i trgovinska delatnost.
1.d. Poslovna prostorija u Ul. Stojana Proti}a br.
21. koja se nalazi u prvoj Zoni, ukupne povr{ine 84
m2.
U poslovnoj prostoriji se mo`e obavqati
proizvodna, uslu`na i trgovinska delatnost na ve-
liko i malo, kao i pravna, administrativna,
kwigovodstvena delatnost i sl.
1.|. Poslovna prostorija u zgradi tr`nog centra na
uglu Ul. Kara|or|eve i Kneza Milo{a, ozna~ena kao
lokal br.45. koja se nalazi u ekstra Zoni, ukupne
povr{ine 12 m2.
U poslovnoj prostoriji mo`e se obavqati pravna, ad-
ministrativna, bankarska, agencijska i wima
sli~ne delatnosti.
1.e. Poslovna prostorija koja se nalazi u MZ
„Petrovac“ koja se nalazi u IV Zoni ukupne
povr{ine 140 m2.
U poslovnoj prostoriji mo`e se obavqati
proizvodna i trgovinska delatnost na veliko i malo.
1.`. Poslovna prostorija koja se nalazi u MZ “Jo-
vanovac “ koja se nalazi u IV Zoni ukupne povr{ine
60 m2.
U poslovnoj prostoriji mo`e se obavqati, ugostite-
qska, trgovinska delatnost i sl.
1.z. Poslovna prostorija koja se nalazi u MZ. “Jo-
vanovac“ koja se nalazi u IV Zoni ukupne povr{ine
100m2.
U poslovnoj prostoriji se mo`e obavqati trgovin-
ska i proizvodna delatnost na veliko.
1.i. Poslovna prostorija koja se nalazi u MZ “Jo-
vanovac “ koja se nalazi u IV Zoni, ukupne povr{ine
30 m2.
U poslovnoj prostoriji se mo`e obavqati trgovin-
ska delatnost me{ovitom robom na malo.
2. Po~etna cena za licitaciju zakupnine iznosi:
- 10 (deset) EUR-a po 1m2 za poslovnu prostoriju 1.a.
i 1.b.
- 12 (dvanaest) EUR-a po 1m2 za poslovnu prostoriju
1.g.; i 1.d.
- 15 (petnaest) EUR-a po 1m2, za poslovnu prostoriju
1.v. i 1.|.
- 3 (tri) EUR-a po 1m2, za poslovne prostorije
ozna~ene kao: 1.e.; 1.`.; 1.z.; i 1.i.
Cene su prikazane u neto iznosu, s tim {to licita-
cioni korak iznosi 1 EURO po 1m2, sve u dinarskoj
protivvrednosti obra~unatoj po sredwem kursu Nar-
odne banke RS na dan javnog nadmetawa.
3. Poslovni prostor daje se u zakup u vi|enom stawu
na period od 5 (pet) godina. Razgledawe poslovnog
prostora obavi}e se dana 17.11.2009. godine u peri-
odu od 9 do 14 ~asova, sva zainteresovana lica mogu
se javiti Upravi za imovinu grada Kragujevca u Ul.
Branka Radi~evi}a kanc. br. 5. ili na na tel. Uprave
– 501-050.
4. Javno nadmetawe odr`a}e se dana: 20.11. 2009. go-
dine sa po~etkom u 10,00 ~asova za prostoriju
ozna~enu rednim brojem 1.a.; u 10,15 ~asova za pros-
toriju ozna~enu rednim brojem 1.b.; u 10,30 ~asova za
prostoriju ozna~enu rednim brojem 1.v.; u 10,45
~asova za prostoriju ozna~enu rednim brojem 1.g.; u
11 ~asova za prostoriju ozna~enu rednim brojem 1.d.;
u 11,15 ~asova za prostoriju ozna~enu rednim bro-
jem 1.|.; u 11,30 ~asova za poslovnu prostoriju
ozna~enu rednim brojem 1.e.; u 11,45 ~asova za
poslovnu prostoriju ozna~enu rednim brojem 1.`.; u
12 ~asova za poslovnu prostoriju ozna~enu rednim
brojem 1.z.; u 12,15 ~asova za poslovnu prostoriju
ozna~enu rednim brojem 1.i.; u zgradi Uprave za za
imovinu grada Kragujevca, u Ul. Branka Radi~evi}a
br.11, na prvom spratu soba br.5.
5.U~esnici javnog nadmetawa mogu biti sva fizi~ka
i pravna lica koja su kod nadle`nog organa reg-
istrovana za obavqawe poslovne delatnosti koja se
mo`e obavqati u poslovnoj prostoriji koja se daje u
zakup.
6.U~esnici javnog nadmetawa obavezni su da na ra~un
broj: 840-135647-05, naziv ra~una: Skup{tina grada
Kragujevca - sopstveni prihodi, uplate na ime de-
pozita i to:
- 10 (deset) EUR-a, po 1m2, za poslovne prostorije
ozna~ene rednim brojem 1.a. i 1.b.
- 12 (dvanaest) EUR-a, po 1 m2, za poslovnu pros-
toriju ozna~enu rednim brojem 1.g. i 1.d.
- 15 (petnaest) EUR-a, po 1m2, za poslovnu prostoriju
ozna~enu rednim brojem 1.v. i 1.|.
- 3 (tri) EUR-a, po 1m2, za poslovne prostorije
ozna~ene rednim brojevima 1.e.; 1.`.; 1.z.; i 1.i.
sve u dinarskoj protivvrednosti obra~unatoj po
sredwem kursu Narodne banke RS na dan uplate.
7. U~esnici javnog nadmetawa du`ni su da dostave
dokaz o uplati sredstava obezbe|ewa u visini tri
mese~ne zakupnine utvr|ene po po~etnoj ceni uz
prijavu za u~e{}e na javnom nadmetawu, kao i broj
ra~una i ime banke na koji }e se sredstva upla}ena
na ime depozita vratiti u~esniku licitacije a sve
navedeno, najkasnije 24 ~asa pre ~asa koji je odre|en
za po~etak javnog nadmetawa.
Neblagovremena uplata depozita i sredstava
obezbe|ewa, kao i nedolazak na javno nadmetawe
smatraju se odustankom od istog.
8. Obrazac prijave za u~e{}e na javnom nadmetawu
svi zainteresovani mogu preuzeti na {alteru Up-
rave za imovinu u Ul. Branka Radi~evi}a br.11 u
Kragujevcu.
9. Najpovoqniji ponu|a~i du`ni su da prilikom
zakqu~ewa Ugovora o zakupu plate zakupninu un-
apred za period od {est meseci.
10. Javno nadmetawe sprovodi Komisija za
sprovo|ewe postupka davawa u zakup poslovnih
prostorija, obrazovana Re{ewem gradskog Ve}a
grada Kragujevca br: 112 – 101/09 – V od 05.03.2009.
godine.
11.Poslovna prostorija daje se u zakup u~esniku lic-
itacije koji ponudi najvi{u cenu zakupnine.
12. Po zavr{enom javnom nadmetawu, Komisija javno
utvr|uje koji je od u~esnika ponudio najvi{u cenu.
13. Komisija je obavezna da odmah po okon~awu pos-
tupka javnog nadmetawa izradi Odluku o izboru na-
jpovoqnijeg ponu|a~a i istu uru~i u~esnicima
javnog nadmetawa i dostavi je Gradskom ve}u.
14. Bli`e informacije o javnom nadmetawu mogu se
dobiti u Upravi za imovinu grada Kragujevca, Ulica
Branka Radi~evi}a br.11. I sprat, soba br.5. ili na
tel: 501-050.
14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 12. новембар 2009.
UGOVOR ZA PROJEKAT DEPONIJSKOG GASA
Metan za uli~nu rasvetu
U konkurenciji 80 ekolo-
{kih programa iz Srbije
jedan od tri prihva}ena
je projekat „^isto}e” -
Sakupqawe metana na
gradskoj deponiji u Jova-
novcu. Ministarstvo za
za{titu `ivotne sredine
kopna i mora Italije fi-
nansira izradu projektne
dokumentacije
Пише Александар Јокићевић
ro{log ~etvrtka
П
ministar za{tite
`ivotne sredine i
prostornog plani-
rawa Oliver Duli},
u prisustvu ambasa-
dora Italije u Sr-
biji Armanda Varikia, ali i
predstavnika Kragujevca, ~lana
Gradskog ve}a Sr|ana Matovi}a
i menaxmenta JKP „^isto}a”,
potpisao je u Beogradu ugovore
sa predstavnicima italijanskih
kompanija izabranih za izradu
projektnih dokumenata za tako-
zvani Mehanizam ~istog razvoja
Kjoto protokola.
Izme|u 80 razli~itih programa
iz ~itave Srbije prihva}ena su sve-
ga tri projekta, a me|u wima i idej-
ni projekat „^isto}e” - Sakupqawe
metana na gradskoj deponiji u Jova-
novcu. Ministarstvo za za{titu `i-
votne sredine kopna i mora
Republike Italije finansira}e
MUKE SA PARKIRAWEM STANARA „KIFLE”
Danak `ivotu u centru grada
Kada smo upozoravali da
je parkirawe iza „Kifle”
problem za stanare re~e-
no je da moramo da pla}a-
mo danak stanovawu u
centra grada, otkriva
~lan Saveta gra|ana @i-
van Obradovi}, kome je
pauk odneo vozilo jer ni-
je imao gde da ga propi-
sno ostavi
Kada se pro{log petka, oko podne-
va, ekipa „Kragujeva~kih” na poziv
sugra|anina iz „Kifle” obrela na
parkingu iza ove zgrade u samom
centru grada, sva parking mesta su
bila zauzeta. A, bar deset automo-
bila je bilo parkirano nepropi-
sno, uglavnom na takozvanom
„po`arnom” putu.
- „Kifla” ima sedam ulaza,
160 stanova, pored je „Soci-
jalno”, mesare „Matijevi}” i
„Budu}nost”, banke, prodavni-
ce. Svi parkiraju u dvori{tu
stambene zgrade jer je u Kraqa
Petra prvog parkirawe vre-
menski ograni~eno, na dva sa-
ta. Pro{le sedmice, po
nalogu komunalnog inspekto- OZLOJE\ENI
ra, „pauk” mi je odneo auto, jer @IVAN OBRADOVI]
je bio parkiran na zelenoj po-
vr{ini, a ja javno pitam grad-
ske ~elnike gde stanari u udarnom
terminu, kada svi ostavqaju vozila
na na{em parkingu, mogu da parki-
raju svoje automobile. Nisam ovog
trenutka revoltiran samo iz raz-
loga jer je odnet moj „logan”, to je
problem koji traje i to }e da se do-
godi i kom{ijama, pri~a @ivan
Obradovi}.
Комунална
DRAGOQUB GRUJOVI] VERUJE U U-
SPEH PROJEKTA
izradu projektne dokumentacije, a
taj posao }e u narednih {est meseci
uraditi renomirana italijanska
firma „Grupo \esenum” iz Peru|e.
Naime, ukoliko projekat depo-
nijskog gasa poka`e da metana ima
bar za narednih sedam godina,
(„^isto}a” je pro{le godine u sa-
radwi sa Tehni~kim fakultetom
On je, ina~e, predsednik Skup-
{tine stanara na svom ulazu i ~lan
Saveta gra|ana Mesne zajednice
„Centar”.
- Ne mogu vi{e da }utim o haosu
u centru grada. Uskoro }e se zavr-
{iti i useliti i zgrada „Inter-
{peda”, bi}e jo{ vi{e automobila.
Verujte, i Saveti gra|ana su poli-
tizovani. Bili smo „crne ovce” ka-
da smo spre~ili ru{ewe
igrali{ta u Srete Mladenovi}a, a
kada smo u nekoliko navrata upozo-
ravali da je parkirawe iza „Ki-
fle” problem koji se mora
re{avati, re~eno nam je da moramo
da pla}amo danak po{to `ivimo u
centru. Zar je to pravi odgovor?
Pitali smo i za{to Sa{a iz „Bu-
du}nosti” i ostali poslovni qudi
ne kupe kontejnere za svoje prodav-
nice, ali opet smo bili „crne ov-
ce”, nastavqa
Obradovi}.
Kaznu od u-
kupno 5.100
dinara za ne-
propisno par-
kirawe i zakqu~uje Obradovi}.
odno{ewe vo-
iz Novog Sada i ovda{wim Ma-
{inskim fakultetom sprovela
preliminarno istra`ivawe, pa
su o~ekivawa izme|u sedam godi-
na i deceniju i po), oko deponije u
Jovanovcu mo`e se pokrenuti pro-
izvodwa elektri~ne energije ili
tople vode kori{}ewem tog depo-
nijskog energenta.
Javno komunalno preduze}e
„^isto}a”, prema re~ima direk-
tora Dragoquba Grujovi}a, ulazi u
realizaciju vi{e projekata za up-
ravqawe otpadom, jer od oktobra
pro{le godine pod pokroviteq-
stvom Ministarstva za za{titu
`ivotne sredine, u Kragujevcu i
jo{ devet gradova Srbije vr{i se
merewe koli~ine otpada i prove-
rava sastav svega onoga {to zavr{a-
va na gradskoj deponiji. Naravno,
od svega {to gra|ani izbace iz svo-
jih domova postoji mogu}nost, (ta-
zila je uredno platio, a od tog iz-
nosa 1.000 dinara je taksa za ure|e-
we zelene povr{ine, mada, prema
wegovim re~ima, nije ni bila ure-
|ena.
- Nije mi zbog novca. Bilo je
komentara - za{to nisi reagovao
odmah, za{to si platio, mogli
smo da sredimo. Platio sam i
tra`i}u da stvarno urede zelenu
povr{inu. Me|utim, moram da ka-
`em da sam bio kod glavnog komu-
nalnog inspektora Milana
Lazarevi}a i imam utisak da me
nije ni slu{ao. To je bahatost. Na
vetrobranu mog auta je nalepqena
markica za stanare, mogli su da
sa~ekaju. Kom{ija mi je javio {ta
se doga|a, ali nisam stigao ni da
iza|em iz zgrade, pobegli su sa
podignutim vozilom za nekoliko
minuta. Pre toga, na istom mestu
je nekoliko dana bio parkiran
skupoceni xip i niko nije ni po-
ku{ao da ga ukloni. Danas je par-
kiran slu`beni „stojadin”,
mislim da su do{li u „Socijal-
no”, ali, to je potpuno nebitno,
A. JOKI]EVI]
PROSTOR IZA KIFLE
PREBUKIRAN VOZILIMA
kva je praksa u Evropskoj uniji) da
se iskoristi polovina, da se reci-
kla`om ponovo upotrebi, ali se to
kod nas jo{ uvek ne radi.
Kada je re~ o projektu sakupqa-
wa deponijskog gasa Grujovi} nagla-
{ava da je on finansijski
najzahtevniji. Samo za istra`iva-
we koje }e sprovesti Italijani o-
predeqeno je 100.000 evra, a mo`da
}e biti potrebno i vi{e, {to }e
donirati Ministarstvo za{tite
`ivotne sredine Italije, dok eki-
pa iz Peru|e ve} ove sedmice sti-
`e u Kragujevac.
- Potpisnici Kjoto protokola, a
to su sve zemqe Evropske unije, ima-
MOGU LI SE LEGALIZOVATI OBJEKTI NA
GRU@ANSKOM JEZERU
Zakon je jasan,
ali namere nisu
U „Zajedno za Kragujevac” smatraju da masovnost
i brzina koje forsira dr`ava u procesu
legalizacije, i pored dobrih namera,
stvaraju uslove za radwe „ispod `ita”
Pro{la su ve} dva meseca od kada
je na snagu stupio novi Zakon o
prostornom planirawu i izgrad-
wi i trebalo bi da je jasan. U vla-
daju}oj „Zajedno za Kragujevac” u
gradskoj Skup{tini tvrde da ne}e
dozvoliti legalizaciju objekata
koji su izgra|eni na za{ti}enim
prirodnim i kulturnim dobrima,
{to je slu~aj i sa nelegalnim ob-
jektima na gru`anskoj akumulaci-
ji. Ali, nikad ne reci - nikad.
U stranci sumwaju, ne u zakon
ve} u namere, po{to zakon, kako
ka`u, predvi|a brzu i masovnu le-
galizaciju, {to pretpostvqa opa-
snost da }e mnogi `eleti da
iskoriste novonastalu situaciju,
pa i da pojedini od 150 nelegal-
nih objekata na Gru`i budu lega-
lizovani.
Da podsetimo, republi~ki in-
spektor za za{titu `ivotne sre-
dine je 14. avgusta ove godine
obavio vanredni inspekcijski
pregled u Op{tinskoj upravi
Kni} i utvrdio niz povreda zako-
na. Zakqu~eno je da je prvo nalo-
`eno ru{ewe 2005. godine, a
potom izdato (krajem 2008. godi-
ne) re{ewe kojim se gradwa tip-
skih brvnara u Ribarskom etno
selu dozvoqava.
www.kragujevacke.rs
ju obavezu da do 2012. godine smawe
emisiju {tetnih gasova. Jedino se
projekat „^isto}e” odnosio na de-
poniju i verovatno je zbog toga i
prihva}en. Ideja je, ina~e, da se u
telo deponije uvedu cevi sa kontro-
lisanim kiseonikom koji }e razgra-
|ivati metan, a taj gas }e se kroz
iste cevi prikupqati, odnosno, ne-
}e se ispu{tati u vazduh. Metan se
mo`e koristiti za proizvodwu e-
lektri~ne energije, za proizvodwu
tople vode, ili se deponovati i, ta-
kva je praksa u Norve{koj, koristi-
ti kao pogonsko gorivo za gradski
prevoz, navodi Grujovi}.
Deponija u Jovanovcu koja se pro-
stire na ne{to vi{e od 15 hektara
(visoka je 14 metara) pri kraju je
krajwih granica kapaciteta. ^lan
Gradskog ve}a za za{titu `ivotne
sredine Sr|an Matovi}, osim toga,
nagla{ava da je zgrada Skup{tine
grada svega 1.700 metara vazdu{nom
linijom udaqena od ove stare depo-
nije, najavquju}i weno zatvarawe za
najdaqe dve godine.
- Kragujevac je prvi grad u Srbiji
sa projektom sakupqawa deponijskog
gasa. Smawi}e se emisija {tetnih
gasova i, izme|u ostalog, razmi{qa
se o kori{}ewu metana za javnu ra-
svetu. Nije zanemarqiv podatak da
godi{we za utro{enu elektri~nu e-
nergiju grad izdvaja oko 80 miliona
dinara, dodaje Matovi}.
U Prostornom planu grada pred-
vi|ena je lokacija za novu deponi-
ju – Vitli{te. Ona }e biti
regionalnog karaktera, tako da }e
u narednom periodu grad, najvero-
vatnije sa susednim op{tinama
Kni} i Rekovac, i tu ideju reali-
zovati.
- ^iwenica da su Javno vodo-
privredno preduze}e „Srbijavo-
de” i Op{tina Kni} dali
odobrewe za izgradwu takozvanog
Ribarskog etno-sela na Gru`an-
skom jezeru dodatno potkrepquje
na{e strepwe da }e biti poku{a-
ja kako bi se ceo slu~aj okon~ao na
{tetu gra|ana, smatra mr Milo-
rad Milo{ev, predsednik Saveta
za ekologiju i za{titu `ivotne
sredine stranke „Zajedno za Kra-
gujevac”.
Osim toga, iako deo Zakona o
planirawu i izgradwi (~lan 187.)
koji se odnosi na legalizaciju ob-
jekata, na nedvosmislen na~in za-
brawuje legalizaciju objekata koji
su bespravno izgra|eni u odre|e-
nim, ve} navedenim zonama za-
{tite, kao i zonama sa
definisanom namenom, masov-
nost i brzina legalizacije koje
forsira dr`ava, kategori~ni su u
„Zajedno za Kragujevac”, stvaraju
uslove i za radwe „ispod `ita”.
Zabrinula ih je i ne tako davna,
nesmotrena izjava resornog mini-
stra Olivera Duli}a da }e se le-
galizovati sve {to je izgra|eno
pre stupawa na snagu novousvoje-
nog zakona.
A. J.
www.kragujevacke.rs
DESETOGODI[WICA„GE TA”
I daqe posledwe svetlo u gradu
Slede}ene deqena jpoznatijigr adskino} nik lub
napuni}ed esetgo dina.O snovanu „ona ”na jlu|av re-
mena ratova, bede i gladi „Geto” je od po~etka bio ne
samo mesto za izlaske i dobar no}ni provod, ve} lo-
kal sa du{om i misijom da ~ar{ijance brani od na-
jezdena rodwakai „seqaka”.Ni u na rednihd eset
godina ni{ta se ne mewa, tvrdi vlasnik „Geta” Dra-
ganJo vanovi},po znatijik aoJo vaZ mija
ovda{woj ~ar{iji, koja `ivota za~udila je Jovina odluka
У
se zaista mo`e pohvali- da otvori no}ni klub. Iako je on
ti velikom i bogatom u- bio poznat u gradu, ime je stekao
gostiteqskom tradici- kao ~ovek koji je radio obezbe|e-
jom, bilo je i ve}ih i we po lokalima, a ne kao ugosti-
lep{ih kafana, ali je teq. Me|utim, Zmija je, kako i
„Geto” ostao jedinstven danastv rdi,i maoj aker azloge.
i neponovqiv. Zbog toga i traje Oazau rbanogd uha
punih deset godina, sasvim o-
pravdano „kr{ten” prepoznatqi- - Grad se opasno poseqa~io.
vim sloganom „Posledwe mesto Svuda je tre{atala narodna muzi-
u gradu”. [ta se tu zora do~eka- ka, onaj fazon „pevaqka na stolu”
lo! i sli~no, a to nije bila moja viz-
- Otvorio sam lokal 17. novem- ija urbanog, gradskog provoda i
bra, na drugi dan \ur|ica 1999. no}nog `ivota. Lepo ka`e na{
godine. Danas se ve} lagano, a ta- narod: „Kakva ti je muzika, takva
ko i treba, zaboravqa kakva su on- ti je dr`ava” - i u pravu je. Rade-
da bila vremena. [verceri su }i po gradu na drugim mestima,
no}u prebacivali cigare iz gepe- primetio sam da u Kragujevcu fa-
ka, vaqao se benzin, muqalo, di- li mirno, tiho mesto sa starom,
lovalo...Gledalo se da se pre`ivi dobrom rok muzikom, u kome bi se
i nekako pretekne, po~iwe pri~u na{i ~ar{ijanci ose}ali prijat-
Dragan Jovanovi}, Kragujev~ani- no, bezbedno i lepo i gde bi u „ona
ma poznatiji po nadimku Jova {ugava vremena” mogli da svrate
Zmija,v lasnik„ Geta”. na pi}e, a da ih ne ugro`avaju ra-
znorazni „liko-
U „GETO” RADO DOLAZE I STRANCI vi i paci-
jenti”. Da grad-
skim qudima o-
bezbedim mesto
za provod i da
ih u neku ruku
za{titim. To i
jeste smisao lo-
kala: dobra mu-
zika i bezbe-
dnost gostiju,
ka`eZ mija.
Da je wegova
procena bila
ta~na kazuje
{to se „Geto” o-
dr`ao punih
deset godina i
dan danas slovi
za najboqi grad-
ski no}ni klub.
- Babica, koji
je pre mene dr-
`ao lokal, iza-
{ao je iz te
pri~e i „bacio”
se na tehno mu-
ziku. Ime „Ge-
to” ve} je po-
stojalo kod
EKIPA SA VRATA – ZA [ANKOM prethodnih vl-
asnika, lokal je
Iako je na istom mestu u glav- „krstio” Slava konobar koji je tu
noj ulici jo{ od {ezdesetih god- radio sa Babicom. Ime mi se do-
ina bila kafana, pa picerija palo, jer je sadr`alo jaku simbo-
„Kod Todora”, zatim kafi}i „Ha- liku i uklapalo se u moju viziju
vana” i „Nikako”, dobre poznava- kako klub treba da izgleda i {ta
oce ~ar{ijskih zbivawa i no}nog je wegova „misija”. Pokazalo se to
JOVA SA NAJSTARIJIM
GOSTOM MILETOM
Поводи
VLASNIK JOVA ZMIJA NE MEWA „PLO^U”
kao pravi potez. Od prvog dana
„Geto” je imao karakteristi~an i-
mix.
- To i jeste osnovna stvar u u-
gostiteqstvu, da lokal ima du{u,
a „Geto” je ima. Zbog toga je omi-
qen me|u svim gostima. Nema
stranca da nije svratio u „Geto”
i u wemu se super proveo, a naj-
boqa reklama je „od usta do u-
sta”, bez la`ne skromnosti, ka`e
vlasnik.
Po definiciji, geto je deo gra-
da koji nastawuje odre|ena etni~-
ka, rasna, socijalna ili klasna
grupa, koja je tu izdvojena raznim
oblicima dru{tvenog, ekonom-
skogi li pravnogp ritiska.
U vreme kada je otvoren, tako je
ib ilo.
DI XEJ BO[KO
I MATA [IPTAR
Четвртак, 12. новембар 2009.
- La`ne „patriote” su qude ko-
ji slu{aju rok progla{avali za
narkomane, nenormalne, izdajni-
ke, strane pla}enike... Carevalo
je narodwa{tvo. Ipak, fela qudi
koji su gosti „Geta” pokazala se
kao neuni{tiva i zahvaquju}i ta-
kvim stalnim gostima lokal se o-
dr`ao, pun je hvale Zmija za svoje
goste, za koje ka`e da su to godi-
nama isti qudi, koji mestu i daju
klupski {mek. U „Getu” su se qu-
di upoznavali i zavoleli, iz wega
se `enili i udavali i Zmija, ne
bez ponosa, isti~e mnoge plodove
tih qubavi, koji danas, „ve} fura-
ju u {kolu”.
Ali, ne samo to.
Zbog lokacije preko puta stra-
na~kih prostorija SPO-a i Demo-
КРАГУЈЕВАЧКЕ 15
kratske stranke, u „Getu” i ispred
wega su se „bolovale” Milo{evi-
}eve pobede i proslavqali izbor-
ni uspesi tada{we opozicije,
sakrivali na sigurno „otpora-
{i”, ~ekalo da pro|e bombardova-
we (od koga i sada postoji rupa na
plafonu kroz koju je proleteo ge-
ler kada je ga|ana kasarna kod
parka), obele`io pad Milo{evi-
}evog re`ima. Svoj po~etni kon-
cept Jova Zmija nikada nije
izneverio.
- U „Getu” se nikada nisu slu-
{ali narodwaci. Ja nisam hteo, a
to i jeste trend u svetu kada su
no}ni klubovi u pitawu, da ne{to
ula`em u enterijer. Hteo sam da
to bude lokal~i} klupskog tipa u
kome }e se ~ar{ijanci ose}ati
prijatno. Nikakva fensi i ki~
pri~a. Tako|e, uvek smo se trudi-
li da sa cenama budemo pristu-
pa~ni.
Provod sa obe strane {anka
„Posledwem svetlu u gradu”
prepoznatqiv {mek daje i stalna
postavka Jovinih ortaka na ulazu,
do konobara, koji su tako|e bitni
za imix „Geta”, i di xejevi, bez
~ijes em uziken eb io svitalo.
- Mnogi su tu ve} godinama. Da-
ba kao konobar je od samog po~etka,
zatim Bo{ko kao di xej... I prome-
nilo se sijaset momaka... poput Sa-
leta, pokojnog Vase... U „Getu” je
radio i najboqi {anker Nikola
Sowa, poku{ava Jova da se seti ne-
kih od imena qudi koji su vezali
svoju sudbinu za ovaj no}ni klub.
I danas, uprkos velikim name-
tima za no}ne klubove, samo je
gradska taksa godi{we 300.000
dinara, gura se nekako. U nared-
nih deset godina, kako Zmija ka-
`e, ne pada mu na pamet da ne{to
mewa. Rok, bez alternative. Tako
}e biti i na slavqeni~koj `urci
17.n ovembra.
ZoranM I[I]
ZDENKO JE INSTITUCIJA
U INSTITUCIJI
16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 12. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
Истраживања
„POMERAWE”I STORIJEG RADA

Da li je Bresnica sta
Пише Зоран Мишић
Lokalna je fora da

Л
`iteqi kragujeva~kog
naseqa Bresnica o-
vom delu grada tepaju
Bre{a, a kada pada
ki{a - Kaqari. Ali,
dana{we urbane po-
{alice na stranu, {ta ako su da-
na{wi Bresni~ani potomci
najstarijih `iteqa grada. O tome
da je naseqe na brdu iznad Kragu-
jevca starije i od samog grada, tek
kasnije poznatog iz istorijskih
izvora, govori zanimqivo istra-
`ivawe @ivojina Andreji}a, is-
tori~ara umetnosti i slikara iz
Ra~e, rukovodioca tamo{weg
„Centra za mitolo{ke studije Sr-
bije” i dopisnog i po~asnog ~la-
na Rumunske akademije nauka, gde
je uvr{ten zbog svoje kwige „Vite-
zovir edaz maja”.
Po Andreji}evim istra`iva-
wima, istorija grada du`a je i
„starija” bar dva veka od zvani~ne
verzije, jer on tvrdi da se na pro-
storu dana{weg Kragujevca jo{
„dubqe” u sredwem veku nalazilo
naseqe Bresnica, za koje smatra
da je bilo sredi{te Lepeni~ke
`upe. Da se posveti istra`ivawu
ove oblasti Andreji}a je podsta-
kla kwiga koju je 1992. godine ra-
dio o crkvi u Rama}i.
- Rade}i na „otkrivawu” tajni
ove, po arhitekturi i `ivopisu
specifi~ne i najstarije crkve u
kraju, shvatio sam da ~itava isto-
rija sliva Lepenica, odnosno @u-
pe lepeni~ke, nikada nije
sistematski ura|ena, ve} samo
parcijalno,tv rdiA ndreji}.
Sredi{te@u pel epeni~ke
Po wegovim istra`ivawima,
zasnovanim pre svega na topono-
mastici, kragujeva~ka Bresnica
kao naseqe pomiwe se u poveqama
Stefana Prvoven~anog kojim se
ure|uju posedi @i~ke eparhije, a NOVE TVRDWE I DOKAZI ISTORI^ARA @IVOJINA ANDREJI]A
ne Bresnica kod ^a~ka, kako su do
sadatv rdilii stori~ari. On smatra da je u tim Nema- pi, Gru`anskoj, a da Lepeni~ka,
- U tada pro{irenim zemqama wi}kim poveqama, kojima se u tako velika i va`na @upa prema
i pridodatim `upama koje Nema- svakoj eparhiji odre|uju „trgovi” ugarskoj granici, bude bez „trga”,
wi}i Stefan i Prvoven~ani na- (urbana mesta sa kojih se ubiru odnosno centralnog `upskog me-
zivaju svojom „povra}enom dedo- prihodi za sve{tenstvo, vlastelu, sta,tv rdiA ndreji}.
vinom”, poput Gru`anske, Lepe- vladara i dr`avu), poput Konare- Po wemu, i arheolo{ki dokazi
ni~ke, Lugomirske (dana{wi Le- va kod Kraqeva u tada{woj Mo- iduu p rilogo vojte zi.
va~), Belice, javqa se potreba da ravskoj `upi, Sir~i u Gru`an- - Istra`ivawa kazuju da to ni-
se novooslobo|ene `upe urede, da skoj, trg Bresnica dana{we nase- je ~a~anska Bresnica. Tamo su ra-
se postave carine, „brodovi” qe na brdu pored Lepenice, a ne nije, zbog nalaza naseqa iz neo-
(prelazi preko reka), grani~na u- onak od^ a~ka. lita, vr{ena obimna iskopavawa
tvr|ewa, jer to nije neko poludi- - Po mom shvatawu, to je sredi- i nikada nije prona|en ni jedan
vqe prostranstvo, kako se danas {te @upe Lepenica. Nelogi~no je sredwevekovni artefakt, niti
pogre{no smatra, ve} ure|ena dr- da dva trga poput Sir~e i Bresni- trag `ivota u tom periodu, dok
`ava, nagla{ava na{ sagovor- ce, udaqena samo par kilometara Pivarsko i Metino brdo obiluju
nik. jedan od drugog, budu u jednoj `u- nalazima iz te epohe. Prilikom
radova, gra|evinskih i infra-
BRESNICA SA TRGOM I BRODOM 1220 -1228. GODINE strukturalnih, u tom delu Kragu-
jevca, sem ostataka iz perioda
antike, prona|eni su brojni
predmeti iz sredweg veka, kao
{to su kopqa i vrhovi strela da-
tirani u 14. i 15. vek, alat iz 13.
i 14 veka, ostava sa krsti}ima iz
12. veka, koja sugeri{e da se tu
nalazilo va`no crkveno sredi-
{te, novac kraqa Vladislava, pr-
sten sa natpisom koji nesumwivo
svedo~i da je pripadao vlasteli-
nu iz poznate porodice Povi},
keramika...,n abrajaA ndreji}.
Dana{wa kragujeva~ka Bresni-
ca, po wemu, bila je ve}e mesto i
biv{a ba{tina Kraguja ili, po
nekim izvorima, Kragoja, plemi-
}a koji je u porodi~noj vezi sa ve-
likim ~elnikom Radi~em Postu-
povi~em.
- Ime mesta koje se pojavquje na
starim mapama kao Kragojevac i-
li Kragojevas nije nadenuto po
ptici kraguju, nego po oblasnom
vlastelinu iz 15. veka ~iji je to
posed bio. U pitawu je zoonim,
 www.kragujevacke.rs Четвртак, 12. новембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 17
Истраживања
Grbi~ko, a mnogo kasnije, kada ga - Poslu`io sam se opisima ka-
je Cincar Meta otkupio od Milo- ko su izgledala `upska mesta i
{a Obrenovi}a, dobilo dana{we kule u wima i geografijom Meti-
ime u 19. veku. nog brda, Bresnice i Kragujevca.

arija od Kragujevca Istori~ar

kao labud, vuk i sli~no, koji se
davao zbog osobina tih `ivotiwa
saza {titni~kimsv ojstvom.
Andreji} je, prou~avaju}i sta-
re mape, locirao jo{ nekoliko
naseqa sa istim imenom - Kragu-
jevac, jedno prema Gru`i, u blizi-
ni sela Vu~kovica, i drugo na
reciR esavi,pr emaR avanici.
- To su sve toponimi vezani za
Kraguja, wegova imawa i vlaste-
linstvo. O tome nema istorijskih
izvora, ali je o~ito da je taj naziv
Tvr|avana M etinombr du
- Na tom brdu postojala je sve
do 19. veka velika kula, koju izvo-
ri nazivaju „{arena”. To je tipi~-
Na vrhu locirao sam veliku kulu,
kao i mawu na pivarskom obron-
ku. Po meni, ta tvr|ava, koja se
prostirala ka dolini Lepenice,
i sam grad morali su da imaju naj-
PRETPOSTAVQENI IZGLED SREDWEVEKOVNOG
GRADA IZNAD TRGA BRESNICA I LEPENICA @ivojin na vizantijska gradwa – („{areni ve}i zid okrenut ka obali Lepe-
boj”), red kamena, red cigle, iz nice, odnosno ka granici sa Uga-
Andreji}, doba pre i za vreme srpske despo- rskom.
rukovodilac tovine, a ostalo je zabele`eno da Andreji} smatra da se u blizi-
„Centra za mi- je Toma Vu~i} Peri{i}, di`u}i ni Trga Bresnica, odnosno Kragu-
tolo{kes tudi- bunu, u podno`ju te kule na Meti- jevca, nalazilo i razvijeno ru-
nom brdu smestio artiqeriju iz darsko naseqe na podru~ju dana-
je” iz Ra~e, koje je tukao Kragujevac. Postoje {weG ro{nice.
iznosino ved o- zapisi o jo{ jed-
kaze o tome da noj, mawoj kuli,
bli`e Lepenici
jei storijaK ra- koju je Milo{ O-
gujevca„s tari- brenovi} u vreme
ja”na jmawed va dok je Kragujevac
bio prestonica
veka.Te zuo koristio kao ap-
tome da je sanu, navodi An-
kragujeva~ka dreji}.
Zbog svega toga
Bresnica,a ne on smatra da se i-
ona kod ^a~ka, storija Kragujev-
bilasr edi{te ca mo`e „pome-
riti” jo{ neki
sredwovekovne vek„u nazad”.
Lepeni~ke`u - - Op{te je poz-
peA ndreji} nato da Turci ni-
{ta nisu gradili
obrazla`eu ispo~etka, na no-
svojojk wizi vom prostoru, ve}
„IstorijaK ra- su nastavqali da
gradove razvijaju
gujevcaod 12. na staroj osnovi.
do 18. veka” Nelogi~no bi bi-
lo da i grad kao
ostao u toponomastici, ka`e na{ na Gradi{tu kod Vi{evca pokaza- {to je Kraguje-
sagovornik, po kojem se trg ili la su da ni tamo nema tragova gra- vac, nahijsko sre- KRAGUJEVAC UPRVOJ POLOVINI XIX VEKA
tvr|ava Bresnica, kasnije Kragu- du iz sredweg veka, ka`e Andre- di{te, koji u (KULE STAROG GRADA 1 I 2) (I - STARO TURSKO JEZGRO)
jevac, u izvorima pomiwe i kao ji}. svojim dokumen- (II - KOMPLEKS KNEZA MILO[A) I (III- ZASELAK BRESNICA)
Grad{ii liG radac. Po pisawu putopisaca, koji na- tima poput poz-
- Grad{i ili Gradac je naseqe vode da su se na Pivarskom brdu natog „Smederevskog tepu def- Sve ovo Andreji} je do detaqa o-
koje je poveqom despot \ur|e nalazila dve crkve, jedna koja je tera” iz 1476/7. godine i sami na- pisao i argumentovao mapama i is-
Brankovi} dao Radi~u Postupo- vi{e puta mewala namenu (biva- zivaju „starim ili nekada{wim torijskim izvorima u kwizi „Isto-
vi~u kao ~elniku despotovine. O- la i crkva i xamija) i druga ma- trgom”, zidaju na ledini, obja- rija Kragujevca od 12. do 19. veka”,
~igledno je da to nije onaj Gradac wa, bli`a obali Lepenice, a koju {wavaA ndreji}. koja ~eka izdava~a, kao i wegova mo-
kod Bato~ine, jer se tamo nalazi- autori tih tekstova nazivaju Ger- On je i likovno „rekonstrui- nografija o crkvi u Rama}i, koja je
lo naseqe koje prestaje da postoji bice ili Grbice, Andreji} zakqu- sao” izgled nekada{weg mesta i podstakla sva ova istra`ivawa o
u 12. veku, a najnovija iskopavawa ~uje da se ovo brdo nekada zvalo Bresnicei liK ragujevca. drevnom Kragujevcu.

СЕРВИСНИ ВОДИЧ

SVE vrste geodetskih

usluga
PREMER zemqi{ta
SNIMAWE objekata
SNIMAWE podzemnih
instalacija

Kara|or|eva 19
034-368-555
064 288 45 73
064 150 82 28
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 12. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
Приче
KRAGUJEV^ANI, AJDE DA HVATAMO DUH(A)

Karikatura je moj {tit I danas me neki }u sada po~eti ne{to ozbiqno da

radim? I Du{ko Radovi} ka`e da
pitaju da li jo{ se nije trudio da qudima doka`e da
je pametniji od wih, ve} da je razli-
crtam, ne veruju}i ~it. To sam i ja. Imao sam glavnu
da sam crtawem podr{ku u bratu od strica koji je
slikar u Beogradu i on se zaista
i karikaturom i- trudio da istrajem na ovom putu.
{kolovao dva dete- Razgovor nastavqamo u Dobra~i-
ta. Drugi me, pak, noj ulici, gde je Mi}a ro|en i
gde je proveo detiwstvo i mla-
pitaju kada }u po- dost. Kako se se}a tog vremena?
~eti ne{to ozbiqno da radim, ka`e kragujeva~ki To je ulica u Palilulama, ina~e
sirotiwski kraj. U woj je nekada bi-
karikaturista Mi}a Miloradovi}, koji neguje lo blato do kolena. Kad sam i{ao u
alii u spe{no{i rid obrid uhK ragujevca grad obuvao sam kaqa~e koje sam na
kraju ulice, kod Male vage gde je po-
~iwao asvalt, ka~io na drvo i po
Потеру води Милан Пурић Karikatura je izraz duha, to je u- povratku iz grada na tom mestu ih
nutra{wi portret ~oveka. Ja sam opet obuvao da se ne ukaqam. Osam-
Ne znam da ali vi{e kao karikaturista vrlo rano po~eo deset druge godine, kad mi je otac u-

Н
Kragujev~ana poznaje
wega, ili on Kragujev-
~ana. Bradowa sa lulom
i miri{qavim duva-
nom, neizostavni deo
savremenog kragujeva~-
kog duha je karikaturista Mi}a
Miloradovi} i autor kwige aneg-
dota u kojima su glavni likovi poz-
nati Kragujev~ani. Sada je
penzioner, a dugo godina je radio i
`iveo na relaciji Kragujevac – Be-
ograd. Radio je u beogradskom „Je-
`u”, ali ~ar{ijsku kaldrmu nikada
nije napustio.
Razgovor po~iwemo u restoranu
„Balkan”, bez potrebe da obja-
{wavamo za{to, pitawem ko je
Mi}a Miloradovi}?
Au, te{ko pitawe. Nisam jo{ u-
tvrdio ko sam ja. Mo`da lokalni
Lero.
Bar nam ka`i kad si ro|en.
Imam 62 godine.
Alal vera, izgleda{ mnogo mla-
|e. [ta u tvom `ivotu zna~i hu-
mor?
Humor je {tit. Kao {to su ratni-
ci imali {tit, tako sam i ja iza-
brao humor da se {titim od svih
mogu}ih neda}a u svojoj nemo}i
pred velikim svetom.
Koliko si kwiga objavio i koli-
ko si nagrada pokupio u svetu?
Objavio sam puno kwiga i uglav-
nom ih radio sa svojim prijateqi-
ma. Oni su pisali, a ja
karikaturama odslikavao sa Braj-
kovi}em, Raji~i}em... Dobio sam
dosta nagrada {irom sveta, da ih
sad ne nabrajam.
[ta je za tebe karikatura?
da dolazim u „Je`” i tamo sreo zai-
sta sve najboqe jugoslovenske kari-
katuriste. ^ak sam upoznao i ~ika
Pjera Kri`ani}a, Zuhu Xumhura,
Ku{ani}a, Mi}u @ivadinovi}a,
koji je sa svoja ~etiri fakulteta
sigurno bio najduhovitiji u isto-
riji „Je`a”.
U posledwih dvadesetak godina
pro`iveli smo veoma velike
promene, pri ~emu se promenilo
mnogo vlasti. Kakav je odnos vla-
stodr`aca prema karikaturisti-
ma?
O~igledno da nas vlast ne voli.
Ne voli humor, jer humor ima za
ciq da obezli~i one koji o sebi i-
maju visoke predstave. Ka`u da se i
Hitler najvi{e pla{io engleskog
karikaturiste Loa, jer ga niko nije
vi{e razobli~io nego on. Dragan
Markovi}, koji je bio urednik u
NIN-u, svojevrmeno mi je naru~io
pedeset portreta politi~ara koji
bi se objavqivali svaki dan u „Po-
litici“. Veoma lepo sam se te godi-
ne proveo na Kor~uli od honorara,
iako ni jedna karikatura nije obja-
vqena. Politi~ka karikatura kod
nas uvek je zavr{avala na {efovi-
ma sa ni`ih nivoa. Mi jo{ uvek ne-
mamo pravu politi~ku karikaturu.
Sada si poznati karikaturista, a
kako je bilo na po~etku, kako si
postao to {to jesi?
Ja mislim da se to ra|a i da to
mora{ da bude{, {to moj drug Buca
ka`e za mene, jednostavno se znalo
da }u biti karikaturista. I danas
me neki sa nevericom pitaju da li
jo{ crtam, ne veruju}i da sam i-
{kolovao dva deteta takvim na~i-
nom `ivota. Drugi me pitaju da li
KO[ARKA[KI
TEREN U VELIKOM
PARKU, MESTO
ODRASTAWA MNOGIH
KRAGUJEV^ANA
mro, do{la je grupa drugova iz
Saveza boraca koji su morali da na-
puste limuzine i da se dobro iska-
qaju dok su stigli do ku}e da izjave
sau~e{}e. Posle sedam dana ulica
je asvaltirana.
Odatle se spu{tamo do mesta gde
je nekada bio bazen. Sada je to jad-
no, zapu{teno mesto. Za{to smo
do{li ovde?
Ovde je bio prvi gradski bazen.
Dobar deo Kragujev~ana ovde je nau-
~io da pliva, a pedesetak metara
daqe, gde se @draqica uliva u Lep-
enicu, pravili smo branu, pa se i tu
kupali. Moj drug i kom{ija Zoran
Jani}ijevi} oti{ao je za loptu ko-
ja je upala u Lepenicu i, na`alost,
u woj se utopio.
A ~ujem da se u Kragujevcu igrao
ozbiqan tenis jo{ pre pedeset
godina?
Jeste, moja bra}a igrala su tenis
ovde, pored ulaza, gde su sada „Rado-
ve” barake. Kasnije su na terenima
u Domu JNA Reba, [ole i ostali u-
darali temeqe tenisa u Kragujev-
cu.
Sada smo na jezeru u [umarica-
ma. [ta ovo lepo mesto zna~i za
tebe i ima li tu onog duha koji ju-
rimo?
Ja sam u horoskopu riba. Zna~i
ovde se ose}am kao riba u vodi. Ovo
je ambijent koji mi savr{eno odgo-
vara, tu be`im od asvalta i buke i u
prirodi i plivawu maksimalno u-
`ivam. Od kraja aprila pa sve do
kraja oktobra mi smo ovde, malo se
rekreiramo, malo plivamo, malo i-
gramo karte, a bogami malo i pije-
mo. Oko na{eg stola ~esto se skupi
i po pedesetak qudi, a klinci zovu
roditeqe da po`ure - jer je do{ao
cirkus.
Koliko si Kragujev~ana nacr-
tao?
U „Svetlosti“ sam godinama cr-
tao Kragujev~ane i sigurno ih ima
na stotine. Me|utim, kad se pojavi-
la moja kwiga sa anegdotama o kra-
gujeva~kim legendama, srelo me je
nekoliko qudi koji se nisu na{li
u woj i zamerili mi zbog toga. Kad
je na neki na~in postalo presti`no
biti u toj kwizi, po~ele su jo{ ve}e
pritu`be onih koji nisu u woj. Je-
dan moj prijateq, Ilija Pavlovi},
slikar, nasuprot tome, bio je kri-
tikovan u Beogradu otkud on u kwi-
zi. Wegov odgovor je bio: Mi}ina
kwiga nije o bilo kom pojedincu, to
je kwiga o duhu grada. I ja sam zai-
sta tu kwigu napravio da se sa~uva
taj duh i ostane mla|im generaci-
jama. Anegdote sam slu{ao od Zagin-
ca, Krece, Pireta i drugih starih
Kragujev~ana u izvornom obliku, od
qudi koji su imali taj duh i preneo
sam ih onako kako sam ~uo.
Drago mi je {to je taj duh nado-
gra|en jer Kragujevac je imao zai-
sta qude od duha. Po~ev od Radoja
Domanovi}a, Zarije Vu~i}evi}a,
Qubi{e Manojlovi}a, Viba, Mini-
maksa, do ovih mla|ih, Ra{e Pape-
{a, Raji~i}a, Ma`urani}a. Pa
kragujeva~ki slikari sa duhom Ma-
ke, Goran Raki}, Vidan Papi}, kwi-
`evnici Vidosav Stevanovi},
Sloba Pavi}evi}... Svi oni u osno-
NA JEZERU U [UMARICAMA, U JESEWEM AMBIJENTU
vi imaju kragujeva~ki duh i preta~u
ga u svoja dela. Lepo je {to se taj duh
grana i {iri.
Karikatura je specifi~n izraz.
Kako ona hvata trenutak stawa
~oveka i wegovog duha?
Karikatura je specifi~an medij
i ona nas hvata i kad mi to ne}emo.
Karikatura je, ustvari, nenaru~ena
slika. Tu su prizori koji nisu na-
ru~eni, jer to ne opisuje `ena koja
te voli ili sekretarica koja ti se
ulizuje. To radi karikaturista kad
ti ne}e{ i hvata tvoje slabosti kad
si zao, kad si podao, licemeran. Ka-
rikaturista te hvata kad si u rasko-
racima i to je dragoceno za sve, jer
zamisli da nas nema na {ta bi li-
~ili generali, direktori i poli-
ti~ari puni sebe. Ovako moraju bar
malo da se {trecnu.
Zna~i karikatura nije za sujet-
ne?
Pa, naravno.
U nekoliko talasa u Kragujevac
se doselilo mnogo qudi. Da li se
na{ duh prilago|avao wima ili
oni wemu?
Dugo sam mislio da kragujeva~ki
duh ima svoj oklop i da je neprobo-
jan. Postojalo je nekoliko dragoce-
nih qudi kao Zoran \usi}, Dane
Tri~kovi}, Voja Mileki}, advokat
Ti{ovi}. To su bili qudi koji su
davali ton ovom gradu, da ne pri~am
o Zagincu, Kreci, Piretu koji su
bili motori, gospoda koja nose duh.
Mislio sam da u gradu niko ne mo-
`e tu auru da poremeti. Ipak, vre-
menom sam primetio da su uspeli
da nam nametnu i neki drugi. I tu
svakako nije problem u novodo-
{lim, ve} pre svega u nama {to smo
dozvolili da primimo neke nove o-
sobine do tada nesvojstvene nama.
Sad ima novih klinaca, koje sam
sretao u mojoj {koli karikature i
koji sada postaju nosioci duha u ko-
me prepoznajem puno toga od onog
starog {meka.
Iz [umarica sti`emo u Veliki
park, ta~nije na stari ko{arka-
{ki teren. Za{to je on bitan za
duh ovog grada?
Ko{arka{ko igrali{te je jedno
od najkultnijih mesta za moju gene-
raciju. Imao si igranke sa prvim
dodirima i uzbu|ewima od tih do-
dira, imao si pre podne fudbal, pa
kartawe, pa posle basket, bilo je tu
svega, boksa i kvalifikacija za pr-
vu ligu u ko{arci, dakle mesto gde
se sve de{avalo. U jednom ovakvom
razgovoru akademik Andrej Mitro-
vi} rekao je da u Kragujevcu postoje
tri kultna mesta: Gimnazija, korzo
i ko{. Ovde sam `iveo 24 sata.
Kad devojke nabrajaju po`eqne
karakteristike momaka uvek na
prvo mesto stavqaju da je zabavan
i da ima smisla za humor. [ta ti
ka`e{?
Ne znam. Ja nisam spadao u te
{armantne i duhovite, ja sam u-
glavnom sa strane posmatrao kako
to rade oni koji su bili zvezde i
jo{ uvek nisam nau~io kako se to
radi.
Kako ti je kad lepu `enu treba da
nacrta{ kao karikaturu, kako to iz-
vede{?
Uglavnom samo na licu. Sve osta-
lo je rizi~no. @ene ne treba qu-
titi
Na kraju, {ta si dobio od kragu-
jeva~kog Duh(a), a {ta si mu ti dao?
Dobio sam mnogo. Dobio sam sve.
To je osnova, to su moji temeqi. Po-
gotovo {to ja nisam bio zvezda kao
@ika Top i [raf, ko{arka{i, ili
Rajko Puf i Make Paunovski. Oni
su na to hvatali `enske i za o~eki-
vati je da ne}e oni da se bave kragu-
jeva~kim duhom, jer onaj ko je zvezda
nema potrebe za tim. Moj put bio je
te`i, ali meni sladak.
Razgovor u`ivo sa Mi}om
Miloradovi}em mo`ete gle-
dati u subotu u 20 sati na
Televiziji Kanal 9. Do tada
vam je na raspolagawu tele-
fon 331-509 za pitawa sagov-
orniku i Milanu Puri}u koji
(pred)vodi poteru na Duh(a).
www.kragujevacke.rs Четвртак, 12. новембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 19
Hronika
brzinu kretawa prilikom pri-
bli`avawa pe{a~kom prelazu.

Povre|eno 12 pe{aka О БРАЋ

АЈА ЦА
 [estog novembra, u 19,40 sati,
na raskrsnici ulica Milivoja

ЈА СА
Bankovi}a Si}ka i Svetolika Ja-
Pro{le sedmice, АКЦИ wi}a, pe{ak Milica J. (30) iz
Kragujevca na{la se pod to~kovi-
u ~ak 45 nezgoda, Izre~ene 104 ma putni~kog auta, ali se izazi-
povre|eno 20 va~ nezgode, kao i razlozi koji su
osoba. Najgore kazne doveli do we, jo{ uvek utvr|uju.
САОБРАЋАЈ

pro{li pe{aci  Na raskrsnici dr Zorana \in-

Pripadnici ovda{we saobra}ajne |i}a i Nikole Pa{i}a, 7. novem-
- {estoro te{ko policije sproveli su u petak, 6. bra pola sata po pono}i, zbog
i isto toliko novembra, u vremenu od 7-14 sati, prolaska na „crveno” svetlo na
regionalnu akciju sveobuhvatne
lak{e povre|eno kontrole saobra}aja. „Rezultat” je
semaforu do{lo je do sudara dva
putni~ka vozila. Izaziva~ ove ne-
28 zahteva za pokretawe
 Na regionalnom putu Kraguje- prekr{ajnog postupka
zgode ostavio je kola i pe{aka i
vac-Bare, u Dra~i, 2. novembra, pobegao sa lica mesta. Tom pri-
Op{tinskom organu za likom lak{e su povre|eni voza~
sat vremena iza pono}i, voza~ prekr{aje, 36 nov~ano
putni~kog automobila Goran P. drugog automobila Ivan M. (22),
ka`wenih na licu mesta, wegov vr{awak Du{an C i Zoran
(26) iz Kragujevca, zbog br`e vo- dok je za 50 wih, koji su
`we, udario je u zaustavqeno vo- R. (41), svi iz Kragujevca.
po~inili bla`e prekr{aje,
zilo i pritom se lak{e povredio. ostavqen rok da kaznu  U Gandijevoj ulici, 7. novembra
plate u roku od osam dana.
 Tre}eg novembra oko 9,30 sati, u Iz saobra}aja je
oko 10,30 sati, te{ko je povre|e-
Ulici Save Kova~evi}a kod broja na, svojom krivicom, Verica T.
iskqu~eno 11 vozila, od (39) iz Kragujevca, jer se nepro-
26, dvanaestogodi{weg de~aka ~ega sedam zbog uo~enih
A.P. iz Kragujevca pokosio je put- pisno kretala po kolovozu. Na wu
tehni~kih neispravnosti. je naletelo putni~ko vozilo.
ni~ki automobil dok je prelazio Za vreme ove akcije iz
kolovoz van obele`enog pe{a~kog
prelaza. De~ak je, na svu sre}u, sa-
saobra}aja je iskqu~en i jedan  Sedmog novembra u 19 sati, na
voza~ koji nije imao voza~ku magistralnom putu Kragujevac-
mo lak{e povre|en. dozvolu, 30 je prekora~ilo Mladenovac, u mestu Gorwa Trna-
brzinu kretawa, a 42 nisu
 Na raskrsnici ulica Aleksan- vezali sigurnosni pojas.
va, Radojka B. iz Topole sletela je
dra prvog Kara|or|evi}a i kneza putni~kim autom s kolovoza zbog
Milo{a, 3. novembra u 13,30 sa- br`e vo`we, tako da je lak{e po-
ti, oboren je petnaestogodi{wi vre|ena wena putnica Milica \.
devojci uka`e pomo}, ve} je svoj ske pumpe „Xoda MM kompani”, vicu kolovoza, ali i zbog alkoho- (55) iz @abara kod Topole.
pe{ak V. R. iz Kragujevca, dok je
auto parkirao u ulici Vojvode kada je Aleksandar K. zbog nepri- lisanosti, zbog ~ega je wegov put-
prelazio kolovoz na crveno sve-
tlo. I on je pro{ao samo sa lak-
Mi{i}a. lago|ene brzine kretawa naleteo nik Ivan R. (29) iz Kragujevca  Na raskrsnici ulica Radoja Do-
„renoom klio” na Zorana M. On je, lak{e povre|en. manovi}a i Vojvode Mi{i}a, 8.
{im povredama.
 Na raskrsnivci ulica dr Zora- prilikom prolaska raskrsnice sa novembra dva sata po pono}i, I-
na \in|i}a i Nikole Pa{i}a, 3. kru`nim tokom, izgubio kontro-  Na raskrsnici ulica Bosanske,
 Dvadestogodi{wa Nata{a J. iz gor S. iz Kragujevca udario je u
novembra u 17 sati i 15 minuta, lu i udario u razdelno ostrvo i Balkanske i Drugog srpskog ustan- zaustavqeno vozilo zbog brzine i
mesta Kurbulovo kod Negotina te-
voza~ putni~kog auta Dalibor \. saobra}ajni znak, nakon ~ega je, ka, 5. novembra u 18 sati, oboren sedawa za volan pod dejstvom al-
{ko je povre|ena u saobra}ajnoj
iz Kni}a nije se zaustavio da pro- na platou benzinske pumpe, bo~- je pe{ak Zoran J. (66) iz Kragu- kohola, a debqi kraj je izvukla
nezgodi, koja se dogodila 3. no-
pusti pe{ake na obele`enom pe- nom stranom naleteo na Zorana jevca, i pri tom te{ko povre|en, putnica Tatjana F. (34) iz Kragu-
vembra, oko 17 sati, na raskrsni-
{a~kom prelazu koji su ve} M. I posle toga, „reno klio” je na- po{to voza~ putni~kog auta Mi- jevca. Ona je zadobila lake tele-
ci ulica Zmaj Jovine, Svetozara
zapo~eli kretawe, Sawu V. (19) i stavio nekontrolisano kretawe lo{ S. iz Kragujevca nije smawio sne povrede. E. J.
Markovi}a i Grada Sirena. Dobi-
Biqanu J. iz Kostolca kod Po`a- po kolovozu i udario u zaustavqe-
la je prelom slepoo~ne kosti i
revca. Devojke su lak{e povre|e- no teretno vozilo.
potres mozga, kao i druge povrede,
ne. Aleksandar K. je li{en slobo-
zbog ~ega je zadr`ana na le~ewu u Republika Srbija
de i uz krivi~nu prijavu prive-
ovda{wem Klini~kom centru. Vo-
 ^etvrtog novembra, u 16,30 sati, den istra`nom sudiji Op{ti- TRGOVINSKI SUD U KRAGUJEVCU
za~ Dragan P. (57) iz Kragujevca, Trg Slobode 3, Posl. Br. I St.29/2009
na parking prostoru u Atinskoj u- nskog suda zbog postojawa osnova
koji je izazvao nezgodu zbog prola-
lici, prilikom kretawa u nazad sumwe da je po~inio te{ko kri- Dana, 09.11.2009.
ska na crveno svetlo i vo`we pod
nepoznati voza~ putni~kog auta u- vi~no delo protiv bezbednosti
uticajem alkohola, pobegao je sa
dario je pe{aka Stojanku C. (55) javnog saobra}aja.
lica mesta, ali je u toku te no}i
iz Kragujevca, lak{e je povrediv-
prona|en i priveden istra`nom
{i.  U Ulici 19. oktobra, 4. novem-
sudiji Op{tinskog suda, pod sum-
bra u 23,30 sati, voza~ putni~kog
wom da je po~inio te{ko krivi~-
 U saobra}ajnoj nezgodi u Aval- automobila Slavi{a M. iz Kragu-
no delo protiv bezbednosti javnog
skoj ulici, 4. novembra oko 20,45 jevca pokosio je pe{aka zbog ne- Shodno odredbi ~l. 53. i 54. Sudskog poslovnika („Sl. Gl RS“
saobra}aja, kao i nepru`awe po-
sati, Zoran M. (53) iz Kragujevca dr`awa vozila uz desnu ivicu br. 65/2003, 115/2205, 4/2006-ispr. i 50/2006), Trgovinski sud
mo}i licu. Nakon saslu{awa on
zadobio je te{ke telesne povrede kolovoza, a bio je i pod uticajem u Kragujevcu i to sudija Vesna Ili}, kao predsednik i Ste~ajnog
je pu{ten da se brani sa slobo-
opasne po `ivot, zbog ~ega je zadr- alkohola. Pod wegovim to~kovi-
de. ve}a za pisane i elektronske medije daje slede}e :
`an na le~ewu na Odeqewu inte- ma na{ao se Tomislav M. (46) iz
Devojka je prelazila kolovoz na
zivne nege Klini~kog centra. Kragujevca, koji je te{ko povre-
znak zelenog svetla na semaforu
Voza~ koji ga je pokosio, Aleksan- |en.
za pe{ake kada je Dragan P. nale-
teo na wu „zastavom 101”, voze}i
dar K. (18), kao i wegov putnik OBAVE[TEWE
Nikola M. (18), obojica iz Kragu-  Petog novembra izjutra u 1,30
iz pravca Klini~kog centra pre-
jevca, pri tom su samo lak{e po- sati, Nikola M. iz Kragujevca u-
ma Sportskoj hali „Jezero”. Nije
vre|eni. dario je zaustavqeno vozilo zbog Re{ewem I Ste~ajnog ve}a I St. 29/2009 od 30.10.2009.g. i
se zaustavio na znak crvenog sve- dopunskim re{ewem od 6.11.2009.g. pokrenut je ste~ajni
Nezgoda se desila kod benzin- nedr`awa automobila uz desnu i-
tla na semaforu, niti je stao da postupak nad ste~ajnim du`nikom Dru{tvo sa ograni~enom
odgovorno{}u za trgovinu na veliko i malo „TRGOMAJA“
КРИМИНАЛ DOO iz Ra~e, ulica Milo{a Obili}a br. 16, mati~ni
broj 07390157, a koji predlog za pokretawe ste~ajnog
postupka je ovom sudu podneo ste~ajni du`nik 15. 10. 2009. go-
Zapleweno 134 dine.

grama marihuane Ste~ajni du`nik je, prema potvrdi Agencije za privredne

Kragujev~ani Goran J. (33) i Nenad S. (28) li{eni su
slobode i privedeni istra`nom sudiji Okru`nog suda
zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili krivi~no
delo neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u
promet opojnih droga, a Nenad S. jo{ i zbog omogu}ava-
wa u`ivawa.
Veruje se da je Goran J., od juna do novembra ove godi-
ne, u`ivaocima iz Kragujevca prodavao marihuanu. Po-
licija je, 4. novembra, u wegovom autu marke „sitroen”,
prona{la 66 grama ove vrste droge, u suvom stawu,
spremnu za tr`i{te. Pretresom wegove porodi~ne ku-
}e prona|en je novac u iznosu od 40.000 dinara, za koji
se sumwa da poti~e od prodaje narkotika, kao i jednu di-
gitalnu vagicu za razmeravawe, na kojoj su uo~eni tra-
govi „trave”.
U ku}i Nenada S. otkriveno je 68 grama marihuane,
tako|e u suvom stawu.
E. J.
registre BD 167856/2009 od 28.10.2009.g. upisan u registar
Agencije na osnovu re{ewa broj BD 155628/2009 od 09.10.2009.g.
tako {to je Privredno dru{tvo „INTER[PED“ DOO
Badwevac, sa mati~nim brojem 07390157 registrovalo promenu
podataka i to promenu naziva, sedi{ta i punog poslovnog
imena u : Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u za trgovinu
na veliko „TRGOMAJA“ Ra~a, Milo{a Obili}a 16, mati~ni
broj 07390157 pod kojim se poslovnim imenom i sada nalazi
registrovano u Agenciji za privredne registre - Registar
privrednih subjekata , u Beogradu.
To daqe zna~i da je ste~ajni postupak pokrenut nad privrednim
dru{tvom „INTER[PED“ DOO Badwevac, pa Trgovinski sud u
Kragujevcu ovo obave{tewe dostavqa u interesu ste~ajnih i
drugih poverilaca.
Predsednik ve}a - sudija
Vesna Ili}, s.r.
20 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 12. новембар 2009.
ZNA^AJAN IZDAVA^KI PODUHVAT
Leksikon grada od a do {
Redakcija kragujeva~kog
toma iz edicije „Lesiko-
ni gradova Srbije”, ~iji
je glavni urednik Bora
Radi}, sa~inila je pred-
log azbu~nika sa vi{e od
2.000 odrednica i pozva-
la sugra|ane da dostave
svoje primedbe, predloge
i sugestije
ragujevac je jedan od 24
K
grada u zemqi koji }e
imati svoj Leksikon u
okviru edicije „Leksi-
kon gradova Srbije”,
koji }e imati 24 toma.
Ovaj projekat od izuzet-
ne va`nosti realizuju grad i „Slu-
`beni glasnik”, a po~etkom ove
nedeqe promovisan je predlog a-
zbu~nika „Kragujeva~kog leksiko-
na”, sa vi{e od 2.000 naziva
odrednica, {to je u isto vreme i
poziv sugra|anima da u~estvuju u
javnoj debati i daju predloge, suge-
stije i primedbe na sa~iweni
predlog, koji je postavqen na sajtu
grada. To mogu u~initi putem in-
terneta, na imejl adresi leksi-
kon.kragujevac@gmail.com ili,
ukoliko nemaju kompjuter, {tamp-
ani predlog azbu~nika mogu dobi-
ti u Informativnoj slu`bi Sku-
p{tine grada, kojoj }e potom dosta-
viti svoje primedbe i sugestije.
Tim povodom organizovana je i
konferencija za {tampu, na kojoj
su o zna~aju ovog projekta govorili
qudi koji u~estvuju u izradi Leksi-
kona. Najavquju}i „Leksikon grada
Kragujevca” kao izuzetnu publika-
ciju, Sa{a Mileni}, predsednik
Skup{tine grada, rekao je da ona
pretenduje da bude svojevrsna sin-
teza svih zna~ewa utkanih u iden-
titet grada.
- Kao {to su moderna vremena
gra|anske Evrope po~ela „Enci-
klopedijom” francuskih prosveti-
teqa, a na tom talasu i srpska
NA ME\UNARODNOM SALONU U NI[U
Nagrada Direkciji za urbanizam
Na 18. Salonu urbanizma nagra|en projekat gradske
opti~ke mre`e koju je izradio stru~ni tim Direkcije
za potrebe Kragujevca, u ciqu uspostavqawa savreme-
nog gradskog informacionog sistema
irekcija za urbanizam
Д
dobila je drugu nagradu
u kateoriji primene
informati~ke tehno-
logije, na 18. Me|una-
rodnom salonu urbanizma u
Ni{u, kojim je istovremeno obe-
le`en i Svetski dan urbanizma,
8. novembar. Re~ je projektu
gradske opti~ke mre`e koju je
izradio stru~ni tim Direkcije
za potrebe Kragujevca, u ciqu ot-
po~iwawa uspostavqawa savre-
menog gradskog informacionog
sistema.
Podse}awa radi, pre nekoli-
Портрети
modernost pojavqivawem Vukovog
„Srpskog rje~nika” 1818. godine,
tako i mi verujemo da ovo na{e
leksikografsko izdawe mo`e zna-
~iti novi po~etak za Kragujevac i
[umadiju. @elimo ovom kwigom da
potvrdimo narasle potencijale
Kragujevca kao urbanog centra u ze-
mqi i regionu i otvorimo hori-
zont razumevawa jednog uspe{nijeg
i zna~ajnijeg, evropskog Kragujev-
ca, ~ije vreme upravo stvaramo, na-
glasio je Mileni} i pozvao
sugra|ane da pa`qivo i{~itaju
predlog azbu~nika i po{aqu svoje
primedbe, sugestije i predloge.
Dobar azbu~nik – kvalitetan
leksikon
- Glavni urednik „Leksikona gra-
dova Srbije” leksikograf Milivo-
je Stefanovi} objasnio je da je
izradom (predloga) azbu~nika zavr-
{ena jedna od najosetqivijih faza
rada na ovoj kwizi, jer bez dobrog a-
zbu~nika nema ni kvalitetnog lek-
sikona. Zbog toga je va`no da se on
stavi javnosti na uvid, kako bi za-
interesovani pojedinci i institu-
ko godina Kragujevac nije bio ni
na mapi interneta, a danas ima-
mo dinami~ku mapu, u pitawu je
imple men tacija GIS (geograf-
ski informacioni sistem) gra-
da, u ~iju izradu su bila
u kqu ~e na sva javna preduze}a.
Na ma pi se nalazi ortofoto
sni mak grada u boji, vektorske
trase u nekoliko slojeva (ulice,
vodene povr{ine, naseqena me-
sta, rad ne i po slov ne zo ne, lo -
kalni i reonski centri). Tako-
|e, obezbe|ena je pretraga po na-
zivu ulice i ku}nom broju, tako
da mo`e da se vidi gde se nalazi
cije mogli da dostave predloge, ali
i da doprinese transparentnosti
realizacije ovog projekta.
- Leksikoni su, za razliku od en-
ciklopedija, sa~iweni od tekstova
sa ni`im nivoom autorskog istra-
`ivawa i oni predstavqaju tekstu-
alno prigodan sa`etak ve}
postoje}ih, nau~no i stru~no veri-
fikovanih saznawa o odre|enom
predmetu. Tako|e, kompoziciona
leksikografska metodologija ne
mora dosti}i svestranost, siste-
mati~nost i potpunost enciklope-
diskog formata, rekao je Ste-
fanovi}.
Zbog toga }e edicija „Leksikoni
gradova Srbije” imati 24 toma (ko-
liko i statusno ima gradova), a sva-
ki tom radi}e svaki grad
pojedina~no u saradwi sa „Slu`be-
nim glasnikom” i to tako {to }e
redakcija i autori za svaki tom bi-
ti iz grada koji }e dobiti svoj lek-
sikon, dok }e leksikografska i
jezi~ka obrada gra|e biti na nivou
centralne redakcije u Beogradu.
Rad na „Kragujeva~kom leksikonu”
zapo~et je u grupi prvih pet i wi-
odre|ena lokacija.
Me|utim, ni to danas nije do-
voqno. Marko Nikoli}, ~lan
radnog tima nagra|enog projekta
Direkcije za urbanizam, obja-
{wava da je na osnovu sagledava-
wa potreba, do sada razvijenih i
budu}ih servisa elektronske up-
rave, GIS-a, kao i zahteva budu-
}ih komunalnih servisa za-
snovanih na grafi~kim i multi-
medijalnim sadr`ajima, u po-
gledu koli~ina, brzine protoka
i bezbednosti informacija, Di-
rekcija predlo`ila Skup{tini
grada da se po~ne izgradwa ra~u-
narsko - telekomunikacione in-
frastrukture. Re~ je o {iro-
kopojasnoj mre`i sa opti~kom
kablovskom infrastrukturom za
prenos podataka.
- GIS je bio samo inicijator.
MNOGO POSLA ZA VELIKI TIM:
BORA RADI], SA[A MILENI]
I MILIVOJE STEFANOVI]
hovo dovr{ewe planirano je idu}e
godine za beogradski Sajam kwiga.
Glavni urednik ove edicije obja-
snio je, tako|e, da }e celovit mate-
rijal svakog toma biti prezentiran
preko devet tematskih oblasti i
„to iz ugla afirmacije urbanog
prostora Srbije” koji, pre svega,
ima kulturolo{ku, civilizacijsku
i integracijsku dimenziju.
Prioritet savremenosti
Bora Radi} je glavni urednik
„Leksikona grada Kragujevca”, a os-
tali ~lanovi redakcije, odnosno u-
rednici zadu`eni za odre|ene
oblasti su: Mirjana Andri} (umet-
nost), Sini{a Brki} (kultura), Le-
la Vujo{evi} (`ivot, navike,
obi~aji), Predrag Ili} (gradska u-
prava), Slobodan Lazi} (privreda),
Nina Milanovi} (institucije),
Nata{a Nikoli} (pro{lost, sta-
novni{tvo), Kazimir Petrovi}
(sport) i Veroqub Trifunovi} (to-
pografija).
Stefanovi} je, tako|e, objasnio
da je jedna od specifi~nosti ove e-
dicije to {to ne}e imati klasi~ne
MARKO NIKOLI] SA PROJEKTOM GRADSKE OPTI^KE MRE@E
Tek sa izgradwom gradske ra~u-
narskotelekomunikacione mre-
`e sti~u se uslovi za punu
implementaciju zapo~etih pro-
jekata kao {to su GIS, elektron-
ska uprava, ali i mogu}nosti
novih servisa za potrebe grada i
gra|ana, kao {to su IP telefo-
nija, bez tro{kova telefonira-
wa, kol centar, videokonfe-
rencije, videonadzor saobra}aj-
nica, ka`e Nikoli}.
Na izradi idejnog projekta u-
~estovali su zaposleni u GIS
centru Direkcije za urbanizam,
Gordana Vra~ari}, Nikola Tim-
otijevi}, Dragan Jevtovi} i
Marko Nikoli}, kao i stru~ni
www.kragujevacke.rs
biografske odrednice.
- Zbog prostora, wihov broj je ve-
oma ograni~en i umesto wih li~no-
sti }e se imenovati u predmetnim
tekstovima, uz one sadr`aje po ko-
jima su zaslu`ile da budu zapam}e-
ne. Tako }e broj apostrofiranih
sugra|ana biti vi{estruko ve}i
nego da smo to ~inili kroz klasi~-
ne biografije, rekao je Milivoje
Stefanovi}, dodaju}i i da }e isto-
rijska dimenzija u leksikograf-
skim tomovima biti samo onoliko
prisutna koliko je neophodno da se
razumeju najrazli~itiji savremeni
fenomeni. Uop{te, u ovim leksi-
konima gradova prioritet }e ima-
ti savremenost.
Me|utim, vaqa re}i da }e, pored
pregleda li~nih imena apostro-
firanih u tekstovima odrednica,
biti ura|ena i istorijska hrono-
logija svakog grada kao poseban re-
gistar izbora datiranih doga|aja.
Bora Radi}, glavni urednik
„Kragujeva~kog leksikona”, rekao je
da ovda{wa redakcija pristupila
izradi predloga azbu~nika krajwe
odgovorno i savesno.
- Niko od nas nije imao isku-
stva u ovom poslu, tako da smo vr-
lo ozbiqno shvatili obaveze koje
imamo u ovom zna~ajnom poduhva-
tu. Nije bilo lako, ni jednostav-
no, jer se radi o vrlo
kompleksnom poslu, ali smo se
potrudili da uradimo predlog a-
zbu~nika, {to je kostur za ostatak
rada na leksikonu. Posle javne
rasprave, primedbi i sugestija
koje }emo dobiti, usledi}e pisa-
we tekstova za svaku oblast, obja-
snio je Radi}.
Glavni urednik „Leksikona gra-
da Kragujevca” rekao je da }e ta pu-
blikacija najverovatnije ugledati
svetlost dana u oktobru slede}e go-
dine, te da }e na{ grad, pored Ni-
{a, Pirota i U`ica, biti me|u
prvima koji }e, na idu}em Sajmu
kwiga u Beogradu, imati od{tam-
pan svoj tom u ambicioznoj edici-
ji „Leksikon gradova Srbije”.
M. CVETKOVI]
saradnik GTZ-a (nema~ka organi-
zacija za tehni~ku saradwu) Bo-
jan Cvetkovi}.
Ina~e, realizacija je podeqe-
na u vi{e faza, prvo }e se pove-
zati centar grada, zgrade gradske
i policijske uprave, Direkcija
za urbanizam, Preduze}e za iz-
gradwu, Uprava za imovinu,
Stambeno preduze}e, „Vodovod”,
„Energetika”, Katastar nepo-
kretnosti, Poreska uprava, a po-
tom i ostatak grada. Nikoli}
dodaje da se ovim projektom mo-
`e konkurisati i za sredstva iz
predpristupnih fondova Evrop-
ske unije.
A. JOKI]EVI]
www.kragujevacke.rs
KRAGUJEVA^KA OPERSKA SCENA
Uranak, pa Tajni brak
Premijerom
komi~ne opere
„Tajni brak”,
„Operski studio
FILUM-a” u nedequ
otvorio novu
sezonu. Kragujeva~ka
opera po~ela svoj
„`ivot” komadom „Na
uranku”, a „Tajni
brak” je druga
premijera najmla|e
operske scene u
Srbiji
im kragujeva~ke operske
Т
scene „Operskog studija
FILUM-a” za svoju dru-
gu premijeru i ujedno o-
tvarawe nove sezone
odabrao je operu u dva
~ina „Tajni brak” ita-
lijanskog kompozitora Domenika
^imaroze, prema libretu \ovani-
ja Bertatija. Ova opera je premi-
jerno izvedena 1792. godine u
Be~u i u to vreme je u`ivala veli-
ku popularnost. Danas je ona jedi-
na od mnogobrojnih opera
Domenika ^imaroze koja se i da-
qe izvodi.
Zaplet je tipi~an za komi~ne o-
pere tog doba - trgovac \eronimo
(tuma~i ga Tomislav Vitaz) koji
~ezne za ugledom u dru{tvu ima
dve k}eri, Karolinu (Marijana
Veselinovi}, u alternaciji Iri-
na Milovanovi} ) i Elizetu (Sla-
vica Boqevi}, u alternaciji
Nevena Pendo). On `eli da ih
{to boqe uda i wegovoj sre}i ne-
ma kraja kada se pojavi grof Ro-
binzon (Milo{ Ga{i}) i zaprosi
stariju k}er. Me|utim, grof se
iznenada zaqubquje u mla|u k}er
i situacija po~iwe da se kompli-
kuje, s obzirom na to da je Elizeta
ve} tajno udata za o~evog kwigovo-
|u Paolina (Bojan Bulatovi}, u
alternaciji Milan Lepojevi} i
Ivan Debeqak). Neo~ekivanim za-
PREPORU^UJEMO
^etvrtak, 12. novembar,
19 ~asova
Kutija {ibica SKC-a
Predavawe „Putovawe
kroz astralni svet”
Gost Petar Ristevski, vidar
^etvrtak, 12. novembar,
20 ~asova
Pozori{te za decu „Scena
303”
Predstava „Radni
naslov”
Re`ija Aleksandra
Uro{evi}
Petak, 13. novembar, 20
~asova
Art kafe galerija SKC-a
Predstavqewe kwige
„Top je bio vreo”
U~estvuju Vladimir
Kecmanovi}, autor, i
Nenad Gli{i}
Subota, 14. novembar u 20
~asova
Galerija SKC-a
Promocija kwige
Aleksandra [urbatovi}a
„1001 film koji
mo`e{ da vidi{ pre
nego {to umre{“
Ponedeqak, 16. novembar,
20.30 ~asova
Kutija {ibica SKC-a
Filmski program –
Terorizam i politika
Film „Pet minuta
raja”
Re`ija: Oliver Hircbigel
Четвртак, 12. новембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 21
Kultura
UKRATKO
Prva nagrada
Nenadu Gli{i}u
Na osmom konkursu za najbo-
qu kratku pri~u, koji raspisu-
je izdava~ka ku}a „Alma”, prvu
nagradu dobila je pri~a „O pa-
ralelnim svetovima u povre-
menoj koliziji” kragujeva~kog
pisca Nenada Gli{i}a.
Na ovom konkursu je u~e-
stvovalo vi{e od 600 autora iz
Srbije i regiona, a u zborniku
sa konkursa, pored Gli{i}a,
zastupqeni su i kragujeva~ki
autori: Tatjana Jankovi}, Ra-
{a Pape{, Zoran Spasojevi},
Vladimir \or|evi}, Leila
Mehdi Samaraj i Dragana Xa-
jevi}.
Starci, radujte se!
Grafit „Starci, radujte se!
Omladina opet gine...” stoji i
dan danas na mnogim zidovi-
ma, a mnogi ne znaju da je re~ o
stihovima kultne pank grupe
„Potres” iz Smederava. Nakon
du`eg vremena ovaj bend kre-
nuo je na srpsku turneju u o-
kviru koje }e posetiti i Kra-
pletima umno- Kako je sam Spa- dobra gluma i vokalne mogu}no- gujevac.
gome doprinosi si} naveo, wegova sti peva~a, ukusno stilizovana Koncert }e se odr`ati su-
i savetodavna adaptacija sastoji scenografija, dekor i kostimi o- tra uve~e (petak, 13. novembar)
tetka Fidalma se u skra}ewima, bele`ili su ovu premijeru. u Domu omladine, a nakon ovog
(Jovana Jovi~e- izbacivawu „`on- U svakom slu~aju, treba odati
nastupa „Potres” }e gostovati
vi}, u alterna- glirawa”i demodi- priznawe kragujeva~kim „pioni-
u Ni{u, Kraqevu, Kikindi,
ciji Ivana Jo- ranih recitativa, rima opere”, pre svega na voqi i
Novom Sadu i na kraju godine u
si}). povezivawem tki- trudu, ali i visokom umetni~kom
Beogradu.
Ovu komediju, va, prilago|avawu rezultatu koji ih krasi.
Po~etak koncerta u Domu o-
~ija je premije- novim uslovima i Da podsetimo, kragujeva~ka o-
mladine zakazan je za 22 ~asa.
ra izvedena u stvarawu dodatnih pera po~ela je komadom „Na uran-
nedequ (8. no- karaktera. ku”, a „Tajni brak” je wihova druga
vembar), na sce- On ubacuje „Da-
lijevskog” slika-
premijera. Da je zaista ro|ena no- Dandy Boy Dark
ni Kwa`evsko- va operska scena potvr|uje ne sa-
-srpskog tetara ra, „rok en’ rol” mo wena organizacija, ve} i uspeh Izlo`bom fotografija Du-
rediteqski i plemi}a, pomo}- kod publike, wen repertoar, ali i
dirigentski potpisuje Aleksadar nika „iz teretane”, „hip-hop” {ana Milenkovi}a ovda{wi
gostovawa. U svakom slu~aju, „Taj- Studentski kulturni centar
Sa{a Spasi}, koji je ujedno zaslu- mla|u i „intelekt luk” stariju ni brak” predstavqa za na{u sre-
nastavi}e seriju foto postav-
`an i za adaptacija opere i reor- k}erku, evergrin tetku... Perike dinu veliki kulturni doga|aj, jer
ki kojima se predstavqaju mla-
kestraciju. su simbol pro{losti, mawe je re- nije mala stvar stvarati operu.
Naime, ova opera je nastala na kvizita i scenskog prostora, sve- di umetnici. Milenkovi} }e
Nova premijera je pro{la bez
po~etnoj ideji od pre nekoliko tla ima koliko je potrebno, malo se ovda{woj publici predsta-
velike medijske pompe, a neka
godina u saradwi sa profesorom plesa, malo gega, gestikulacije, prazna sedi{ta u Kwa`evsko-srp- viti izlo`bom pod nazivom
„Dandy Boy Dark”.
Gordanom Dragovi}em. Tada su za- {tosa i dosta mladala~kog entu- kom teatru mo`emo pravdati
jedni~ki odlu~ili da do|u do zijazma. Uvodna muzika je na me- „strahom od gripa”, ali i lo{om Du{an Milenkovi} je ro|en
koncepta neke opere namewene stu i umesto uvertire. „konverzacijom” sa medijima. 1987. godine u Kragujevcu. Za-
mla|oj publici. Visok profesionalni nivo, M. ^. vr{io je Prvu kragujeva~ku gi-
mnaziju, a studira na Filolo-
{ko-umetni~kom fakultetu u
INTERNET BIOSKOP Kragujevcu, na studijskoj grupi
za unutra{wu arhitekturu. Fo-
Filmovi iz foteqe tografijom se bavi {est godi-
na, dok se posledwe dve godine
Krajem novembra po~e}e da radi prvi posvetio modnoj fotografiji.
internet bioskop u regionu u kom }e se Do sada je, pored Kragujevca,
prikazivati nekomercijalni filmovi, izlagao u Beogradu i Novom
a pristup sajtu bi}e besplatan Sadu.
Otvarawe izlo`be planira-
Kada je pre nekoliko meseci po~elo renovirawe je- no je za utorak, 17. novembar, u
dine preostale bioskopske sale u gradu, ovda{wi fil- 20 ~asova,
mofili ponadali su se da }e posle mnogo vremena
stvari kona~no krenuti naboqe i da }emo filmove gle-
dati udobno zavaqeni u moderne bioskopske foteqe, na
Konkurs
velikom platnu, uz odli~an zvuk. Od tog optimisti~-
Umetni~ki savet Doma kul-
nog po~etka do danas pro{lo je skoro godinu dana, ali
se ni{ta nije promenilo. Ta~nije, Kragujevac i daqe ture „Oslobo|ewe” u Novom
FOTEQA, RA^UNAR, BRZA VEZA I KOKICE Pazaru, odnosno Galerije Mul-
nema bioskop.
timedijalnog centra, raspisao
Danas, me|utim, ima nade da }emo gledati filmove. dukcijama, ve} za one koji su progla{eni nedovoqno
Dodu{e, ne holivudsku „A” produkciju, ve} nekomerci- komercijalnim za prikazivawe na televiziji. Kada bu- je konkurs za samostalne, grup-
jalne filmove i ne u pravom bioskopu, ve} iz ku}nih de gotov portal ovog virtuelnog bioskopa svi wegovi ne i autorske izlo`be, kao i u-
foteqa. posetioci mo}i }e filmove da gledaju besplatno. metni~ke projekte za izla-
Organizacija „Platforma” uo~ila je problem, koji Bioskop }e biti u funkciji za nekoliko nedeqa, a i ga~ku sezonu 2010. godine.
nije prisutan samo u na{em gradu, ve} u celom regio- otvarawe }e biti virtuelno. Popuwenu prijavu za kon-
nu, gde se bioskopi gase jedan po jedan, te je odlu~ila da kurs sa potrebnom dokumenta-
Publika }e imati priliku da prvo pogleda film
„izgradi” interent bioskop. „Mediteran”, strit art film koji kroz problem nar- cijom treba poslati na adresu:
Elem, krajem ovog meseca po~e}e da radi prvi inter- komanije odslikava u`ase tranzicije u nehumanim Ulica Stevana Nemawe br. 2,
net bioskop u regionu u kome }e se prikazivati neko- dru{tvenim okolnostima. Novi Pazar, sa naznakom „Za U-
mercijalni filmovi mladih autora. Da bi u`itak bio @eqa organizatora je da kroz ovakve projekcije pro- metni~ki savet”, ili na adresu
potpun, a potreban vam je ra~unar i brza internet ko-
movi{u nekomercijalne filmove, a planirano je da se umetnickisavetmmc@gmail.com.
nekcija, sve je osmi{qeno kao da ste zaista u bioskopu krajem godine organizuje i internet filmski festi- Konkurs je otvoren od 2. no-
- ulaznice, kokice i sve ostalo. val. Bioskop bi trebalo da dobije i virtuelni galerij- vembra do 4. decembra 2009.
Sajt bioskopa otvoren je i besplatan, a postoja}e ve- ski prostor u kom }e biti izlo`ena dela mladih
lika i mala sala i publika }e mo}i da bira {ta `eli godine, a pravo u~e{}a imaju
umetnika. Adresa sajta jo{ nije poznata, a objavi}emo likovni, primeweni i vizuel-
da gleda. U ovim bioskopima, dakle, ne}e biti mesta za je na vreme.
filmove koji su snimqeni u skupim mejnstrim pro- ni umetnici.
M. ^.
22 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 12. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
Kultura

OSVRT NA OKTOH

Muzikom
protiv krize
Veliki izbor programa, sedam atraktivnih
koncerata sa veoma bogatim biografijama kako
zrelih i veoma istaknutih, tako i mladih
perspetivnih umetnika, {to obe}ava svetlu
budu}nost u muzi~kom `ivotu Kragujevca
radicionalne muzi~ke Ne treba da se zaobi|e, a

Т
sve~anosti „OKTOH”,
MARKOVI]EVA TRAGIKOMEDIJA ANALIZIRA STAWE U SFRJ NA PO^ETKU WENOG PADA ve} vi{e od tri dece-
nije predstavqaju kul-
GOSTOVAWE BEOGRADSKOG DRAMSKOG POZORI[TA
turnu manifestaciju
po kojoj je Kragujevac prepoz-
natqiv. I ovogodi{wu mani-
pogotovo zanemari, i na{a na-
cionalna muzika koju je na
pravi i profesionalan na~in
na bdewu prikazala grupa
„Zavet ”.
Muzika se mo`e opisati
suzama, ali i osmehom, {to nam

Falsifikator festaciju propratila je, kao i

Markovi}evo delo tuje pitawe iluzije u kojoj su `i-
veli stanovnici nekada{we Jugo-
o gubitku socijalnih slavije.
ideala i utopije Radwa je sme{tena u 1968. god-
inu na dva lokaliteta, u Bosansku
u nekada{woj Dubicu i Kazneno-popravni dom
Jugoslaviji jedan je Zenica. Glavni lik An|elko, po-
od 17 pozori{nih {teni i naivni nastavnik, fal-
sifikuje svedo~anstva iz najbo-
komada realizovanih qih namera. On to radi bespla-
u okviru pozori{nog tno, da bi pomogao qudima koji
nemaju odgovaraju}u {kolsku
projekta „Posle spremu. Sticajem okolnosti do-
pada” speva u zatvor gde upoznaje razne
politi~ke zatvorenike i krimi-
okviru manifestacije nalce, ali i daqe nepokolebqivo
qa suo~ili su se sa dru{tveno-po-
liti~kim razvojem u svojim ze-
mqama nakon pada Berlinskog
zida.
Gete institut je pozvao pozo-
ri{ta da u svojim zemqama oda-
beru pisca koji bi napisao
dramu na temu „Posle pada”, sa
posebnim naglaskom na pitawa:
kako evropski dramski pisci do-
`ivqavaju pad Berlinskog zida i
kraj hladnog rata, {ta se prome-
nilo i kako su se wihove zemqe -
dru{tvo, socijalni i dr`avni
sistem, uklopili u novi svetski
poredak.
svake godine, pored zrelih
po{tovalaca i qubiteqa ozbi-
qne muzike, i mlada publika,
koju su ~inili u~enici sred-
wih {kola, u najve}oj meri
muzi~ke {kole „Dr Miloje Mi-
lojevi}”, te Prve kragujeva~ke
gimnazije.
Ovogodi{we Oktobarske sve-
~anosti otvorene su koncertom
na{e mlade pijanistkiwe Sawe
Lukovac u sali Prve kragu-
jeva~ke gimnazije. Ona se pred-
stavila odli~no izabranim
programom, koji je u potpu-
nosti osvojio ovda{wu pub-
liku.
je na ovogodi{wem „OKTOH-u”,
sa ba{ ovakvim reakcijama
publike, uz kristalni sopran
prezentovala Violeta Radako-
vi}, profesor FMU u Beogradu,
uz klavirsku saradwu Ane
A}imovi}.
Kako je ovogodi{wi „OK-
TOH” po~eo kragujeva~kim
snagama, tako je i zavr{en - au-
torskim nastupom Olivere Vo-
jne Ne{i} uz molitvu „Mu~e-
nicima kragujeva~kim”, kroz
muziku pravoslavqa i energiju
koju su stvorila dva hora:
„Liceum” pod dirigentskim
vo|stvom redovnog profesora
Miloja Nikoli}a i hor „Kir
Stefan Srbin” dirigenta Ma-

У
„Dani Nema~ke”, u Kra-
gujevcu }e sutra uve~e
(13. novembra) biti iz-
vedena predstava „Fal-
sifikator” Beogradskog
dramskog pozori{ta, re-
diteqa Gorana Markovi}a. Kroz
pri~u o neobi~no po{tenom fal-
sifikatoru, u ~ijoj je ulozi Tiho-
mir Stani}, Markovi} preispi-
KWI@EVNO VE^E
Top je bio vreo
veruje u dobrotu qudi, a pre svega
u predsednika Jugoslavije Josipa
Broza.
Markovi}evo delo o gubitku so-
cijalnih ideala i utopije u neka-
da{woj Jugoslaviji jedan je od 17
pozori{nih komada realizovanih
u okviru evropskog pozori{nog
projekta Gete instituta „Posle pa-
da” - autori iz 15 evropskih zema-
Predstava „Falsifikator” pre-
mijerno je izvedena u BDP-u kra-
jem maja, a uloge tuma~e Tihomir
Stani}, Danica Ristovski, Mio-
drag Krivokapi}, Qubomir Bando-
vi}, Daniel Si~, Slobodan ]usti},
Nata{a Markovi} i drugi.
Predstava }e biti odigrana u
Kwa`evsko-srpskom teatru u pe-
tak, od 20 ~asova.
de~ak kojem granata
ubija roditeqe i ko-
ji se, zanemeo od {o-
ka, prepu{ten na
milost i nemilost
Usledili su nastupi pi-
janistkiwe Vawu{ke Marti-
novi} iz Beograda, a stru~na
kritika kragujeva~kih pija-
nista potencirala je wen vi-
soki nivo tehnike pijanizma. U
duetu profesorki FILUM-a
Ru`ice Milovanovi} i Jelke
Filipovi} osetilo se veliko
nadahnu}e, u kome se prepoznaje
zrelost i veoma bogato iskustvo,
{to je i sa same scene najlep{e
koncertne sale Kragujevca zra-
~ilo pozitivnom energijom, uz
sjajan izbor programa.
rka Ne{i}a.
U Srbiji ~esto mo`e da se
~uje re~enica „Koliko para to-
liko i muzike”. Me|utim, u
ovom slu~aju ona nije istinita.
Bilo kakva kriza da se pojavi,
mi ovo radimo zato {to vo-
limo, a ne zato {to moramo. A
kragujeva~ka publika to apso-
lutno zna da ceni i po{tuje
{to dokazuje ovogodi{wa
pose}enost na „OKTOH-u”.
Mr Vojislav D. SPASI]
Umetni~ki direktor
OKTOH-a

Glavni junak novog romana romana „Feliks” dobroti i zlu koji ga

Vladinira Kecmanovi}a
je jedanaestogodi{wi
de~ak kojem granata ubija
roditeqe i koji je,
zanemeo od {oka,
prepu{ten na milost i
nemilost dobroti i zlu
koji ga okru`uju
U Art kafe galeriji Student-
skog kulturnog centra, u petak,
13. novembra, bi}e odr`ana pro-
mocija kwige „Top je bio vreo”
Vladimira Kecmanovi}a. U raz-
govoru o kwizi u~estvova}e autor,
a moderator }e biti Nenad Gli-
{i}.
„Top je bio vreo” je novi roman
Vladimira Kecmanovi}a, autora
Uobi~ajilo se da se pi-
sawe o Pou po~ne nekim
domi{qatim paradok-
salnim ili oksimoron-
skim naslovom, po`eqno
ritmi~nim i sa obave-
znom aliteracijom. Pes-
nik ponora, arhitekta
ambisa, in`ewer iracio-
nalnog, filozof falsifi-
- kata... Ne samo da je
mogu}e, nego je sigurno i
zabavno nastaviti ovaj
niz, mo`da u azbu~nom
ili alfabetskom poret-
ku, po~iwe pri~u, o Edga-
ru Alanu Pou, Brana
Miladinov.
Deveti i deseti broj ~as-
opisa, pored dela koji je po-
koji se na{ao u okru`uju, zajedno sa PRIZNAWE ZA „JOAKIMINTERFEST”
~itaocem, korak po
naju`em izboru za
korak, spu{ta do dna
NIN-ovu nagradu
i za koji je dobio
nagradu „Branko
ratnog pakla i zajed-
no sa ~itaocem po-
Uva`en i u svetu
]opi}” Srpske a- stepeno prodire do
kademije nauka i u`asne su{tine jed- Kragujeva~ki festival
umetnosti. nog neobi~nog rata. malih scena postao ~lan
Nova Kecmano- Za skicu ovog ro- Nove evropske
vi}eva kwiga pri- mana Vladimir Ke-
cmanovi} nagra|en
pozori{ne mre`e
~a pri~u koja je
dugo ~ekala da bu- je stipendijom Fon-
dacije „Borislav Da je „Joakiminterfest” re-
de ispri~ana. Rad- spektabilan pozori{ni festi-
wa je sme{tena u RADWA KECMANOVI]EVOG Peki}” za roman u val, iako smo tek „izbrojali”
epicentar balkan- ROMANA JE SME[TENA U
nastajawu ideje, ko-
~etvrti po redu, govori i nedavno
skog krvoproli}a EPICENTAR BALKANSKOG ja je ovog puta li~- odr`ana generalna skup{tina
– Sarajevo u prvoj KRVOPROLI]A nija od bilo koje do
sada. Promocija po- Nove evropske pozori{ne akcije.
polovini devede-
Na ovom skupu odlu~eno je da kra-
setih godina pro{log veka. Glav- ~iwe u 20 ~asova.
gujeva~ki festival malih scena
ni junak je jedanaestogodi{wi M. ^.
postane novi ~lan ove evropske
pozori{ne mre`e koja ima za ciq
NOVI BROJ KORAKA paralele” u potpunosti je promovisawe kulturne saradwe
posve}ena Pou (pored Bra- izme|u evropskih zemaqa razme-
ne Miladinova o piscu
O arhitekti ambisa pi{u i Stefan Slavko-
nom predstava, umetnika i teh-
ni~kog osobqa, podsticawe ko-
vi}), a odabrani su i pre- produkcije, obuku stru~waka i an-
sve}en ~uvenom piscu, do- vedeni radovi i Danijela
ga`ovawe u objavqivawu projeka-
nosi izme|u ostalog pesme Hofmana, Harolda Bluma,
ta.
Neboj{e Vasovi}a, Novice Lilanda Parsona i [ejn-
Jawu{evi}a i Miroslava di Radof. U me|uvremenu su direktor
Todorovi}a. Rubrika „Tera- Pre {est godina, kada je Kwa`evsko-srpskog teatra i Di-
zije” predstavqa novu kwigu brigu o ~asopisu „Koraci” rekcija Festivala dobili poziv vala iz Poqske, ^e{ke, SAD, Ve-
Radoslava Petkovi}a „Sa- preuzela Narodna biblio- za u~lawewe i u Me|unarodnu po- like Britanije, Makedonije, Al-
vr{eno se}awe na smrt”, teka, u finansirawu ~aso- zori{nu mre`u svetskih pozori- banije, Turske, Litvanije, Buga-
koja je objavqena pro{le go- pisa u~estvovali su i {ta Interakt (Theatre World rske.
dine u izdawu „Stubova kul- Republika, odnosno Mini- Interact). U istom periodu bi}e odr`ana
ture” i novu kwigu Zorana starsvo kulture i grad Na Generalnoj skup{tini, koja i proslava Teatra Koreja, koji }e
Feri}a „Djeca Patrasa”, Kragujevac. Me|utim, da- se odr`ava po~etkom novembra u promovisati novi projekat me|u-
koju je objavila „Pro- fil nas svaki naredni dvobroj gradu Le}e (Italija), u~estvova}e narodnog karaktera „Strade Mae-
kwiga”. izlazi uz sve vi{e materi- Dragan Jakovqevi}, kao i direk- stre 2009-2010”.
Rubrika „Meridijani i jalnih te{ko}a. M. ^. tori svetskih pozori{ta i festi- M. ^.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 12. новембар 2009 КРАГУЈЕВАЧКЕ 23
Разонода
 [teta je {to krijemo imena zlo~inaca. Mnoge `rtve
САТИРА

Godine
Za moju bolest nije bilo leka.
Uzalud sam obilazio doktore i ~a-
{}avao ih kao da su polo`ili hi-
potekarnu a ne Hipokratovu za-
kletvu. Nijedan od wih mi nije
davao vi{e od {est meseci. A me-
nisu bi lepo trebnego dine!
Jedne ve~eri gledao sam na te-
leviziji prenos nekog su|ewa. I
tad mi je sinulo! Po~ini}u neki
zlo~in i sudija }e mi dati vi{e
odd esetme seci.
^isto da se zagrejem, oti{ao
sam u tr`ni centar u kom{iluku.
Uzeo sam dva litra mleka i na za-
prepa{}ewe ostalih mu{terija
strpao ih u jaknu. Obezbe|ewe me
je zgrabilo za tili ~as. Ali ume-
sto da me prijave oni su mi na-
mignuli, rekli da je toj robi
odavno pro{ao rok i da mi se za-
hvaquju{t osa mi hr e{iobe de.
Sutradan sam platio jednom
novinaru da na naslovnoj strani
objavi moj tekst u kojem sam osuo
drvqe i kamewe na svog predsed-
nika op{tine. Izmislio sam mu
dve afere, tri qubavnice i ~eti-
ri vanbra~ne prinove. Sedeo sam
kod ku}e, slu{ao radio i mirno
~ekao sudskog izvr{iteqa. Ve}
sam ~uo sudiju kako mi za klevetu
daje ~etiri godine, garant! No,
rasu{e se lepi snovi moji kada
na radiju za~uh vest da je na{
predsednik op{tine uhap{en!
МАЈСТОРИ АФОРИЗМА
bi bile ponosne na svoje ubice!
 U Srbiji se u miru mawe gine... Ali su razarawa
ve}a!
 @ao mi je srpskih politi~ara. Nagleda{e se
tolikih na{ih nevoqa!
 Da nije naroda, ko zna dokle bismo dogurali sa
demokratijom!
 Kad god gledam informativne emisije Javnog
servisa, za`alim {to ne `ivim u Srbiji!
Sve {to sam o wemu onako masno
slagao bilo je samo vrh ledenog
brega.
Besan, strmoglavio sam se u
svoju firmu i proneverio sav no-
vac za topli obrok. Vratio sam dve
rate za more, zamenio krov na vi-
kendici, a ostatak sam ulo`io na
srpsku berzu, poznatijoj pod pseu-
donimom - kladionica. [tavi{e,
telefonirao sam finansijskoj
policiji i dostavio im sve doka-
ze. Za ovo ima da kapne deset godi-
na, minimum - sokolio sam sebe.
Al' o}e{! Qubazna ~inovnica o-
bavestila me je da za privredni
kriminal u ovoj zemqi niko nije
nadle`an i da }e moj slu~aj mora-
ti da sa~eka boqe dane.
O~ajan, parkirao sam kombi is-
pred Vlade Srbije. I kada je jedan
od ministara iza{ao na pqoska-
pauzu zgrabio sam ga i uspavao
hloroformom. Isprva sam mis-
lio da ga uspavam ~itawem Ustava,
ali pomislio sam da bi to bilo
suvi{e brutalno. Mediji su dani-
ma brujali o otmici. Moji zahtevi
Rade JOVANOVI]
su bili taman toliki da za wih
dobijem dvadeset godina. No, ne-
{to se ~udno desilo. Otetog min-
istra niko nije hteo nazad.
Wegove kolege za wega nisu htele
da izdvoje ni jedan dinar. Nakon
jo{ jednog ku}nog videa poznate
peva~ice koji je utekao na Inter-
net, vi{e niko od gra|ana nije po-
miwao otmicu. Nadao sam se da }e
me barem kazniti {to sam ga pus-
tio na slobodu. No, ~abar!
O~ajan, tumarao sam gradom,
vape}i "Bo`e, ima li i~eg u ovoj
zemqi za {ta mo`e{ dobiti bar
godinu dana!?" I tada sam ugledao
spas! Banka na }o{ku delila je
dugoro~ne kredite za stan. I to na
~etrdeset godina. U{ao sam unu-
tra i pozdravio se sa slu`beni-
com koja se sme{ila kao da sam joj
rod najro|eniji. I sada sam pono-
sni vlasnik kredita. Svestan da
se zlo~in ne isplati, uspeo sam
da dobijem ~etrdeset godina. Ov-
de toliko mo`ete da dobijete sa-
mo u banci.
MiodragS TO[I]
Karikatura Goran MILENKOVI]
Veliki otac
Ako me ne{to nervira, to je onaj izraz ''samohrana majka''. Jo{
vi{e me nervira kada te `ene isti~u da su svom detetu i otac
i majka. To je apsolutno nemogu}e. Poznajem neke brakove gde
majke neuporedivo vi{e doprinose, u svakom smislu, odgajawu
deteta, pa se to za wih nikada ne ka`e. Jednostavno, uloga oca
je jako bitna. Ako je to mogu}e. To nema nikakve veze sa obrazo-
vawem, bogatstvom, ni lepotom. Samo kod nas parametar da je
neko ''ugledan'' ne podrazumeva da je on ~astan, moralan ili,
primera radi, dobar roditeq. Biti otac je privilegija i odgov-
ornost, vi{e nego pravo. Iako ima divnih o~eva, praksa nas
u~i da o~evi mnogo mawe shvataju da je svaki nepro`ivqeni
trenutak sa sopstvenim detetom, naro~ito dok ono odrasta, ne-
nanadoknadiv gubitak. I obrnuto. Biti uz svoje dete je nepro-
cewiva priviligeja.
Ja sam ve}inu svog `ivota, na`alost, provela bez svog oca.
Uloga moje majke je, samim tim, neverovatno velika. I pored
svih wenih odricawa, truda, te{kih momenata, ali i sre}e
i zadovoqstva {to ima mene i u`ivawa u mojim uspesima,
uvek se trudila da mi bude, pre svega – majka. I nikada me
nije optere}ivala svojim ranim razvodom od mog oca,
nikada ga nije krivila ni za {ta. Iako je bio hiqadama
kilometara daleko od mene i fizi~ki nije bio tu, uvek je
bio prisutan.
S druge strane, ona tipi~na narodna da ''kada otac ode od
`ene, ode i od deteta'' nije va`ila za mog oca. Dodu{e,
presko~io je mnogo toga u mom odrastawu, ali ga je, koliko-to-
liko, pratio. Moja |a~ka kwi`ica je svake godine i{la preko
okeana, ne bi li je on potpisao. Nikada nije odbio moj tele-
fonski poziv i mogla sam da ga ~ujem kad god sam to po`elela.
Retko je slao novac, osim za Bo`i}, koji nije zaboravqao. We-
gova familija i dan danas moju majku po{tuje i nikada joj
vrata porodi~ne ku}e nisu bila zatvorena.
Kada je papirolo{ki regulisao svoj boravak u inostranstvu,
po~eo je da dolazi svake godine. Bili su to momenti kada sam,
uz wega, sa nestrpqewem i{~ekivala paket koji nije zabo-
ravqao da mi donese. Kad nije dolazio, paket je obavezno slao
po nekome. Ili po{tom. Onako, par kvalitetnih komada ode}e.
I nikada, ali nikada, nije oma{io veli~inu i broj koji nosim.
Potom sam ja odlazila kod wega i ti boravci u Americi uvek su
bili osmi{qeni putovawima. Upoznavawe raznog sveta je bilo
neminovno i kao da je jedva ~ekao da svima poka`e da ima
}erku.
U sred najve}eg bombardovawa, u inat, vratio se u svoju neza-
menqivu Crnu}u. Moji prijateqi su postali i wegovi i svi su
sa nestrpqewem ~ekali litije ili slavu. Duhovit i vrcav,

dru`io se sa nama. Prema meni nikada nije bio strog i meni

je najvi{e verovao – od nala`ewa majstora do ''vodawa'' po
lekarima. Samo jednom smo se ozbiqno posva|ali, kada sam
re{ila da rodim dete. Ne zbog deteta, nego zato {to je mislio
da je trebalo druga~ijeg oca da mu odaberem. Ali se svojim
unukom nesebi~no ponosio.
Moj sin, pak, svog oca nije video ve} tri meseca, iako `ive
u istom gradu. Otac ga ne zove telefonom, ne {aqe mu ni
poruke, nema pojma da li je zdrav ili bolestan, ne zna {ta
trenira, {ta u~i, niti koliko para mese~no treba za dete. Sa
svojih devet godina moj sin izigrava ozbiqnog mu{karca, ne
pokazuju}i da pati. Ali je ~vrsto re{io da }e da se `eni u pet-
naestoj. I da }e imati osmoro dece! Sve to uz nezaobilazno
poja{wewe da }e on da ih ~uva, i brine o svojoj deci, i da }e
uvek biti sa wima.
Moj otac ovih dana, na`alost, broji svoje posledwe dane
`ivota. Kada sve oduzmem i saberem, ima jedna, najve}a
Rade JOVANOVI]

Stigli smo do Kako vlast da uhapsi stvar koja ga ~ini velikim ocem. Nikada, bez obzira na
sve, nije mi rekao ama jednu ru`nu re~ za moju majku. I to
prosja~kog {tapa, a jo{ Ratka Mladi}a? Jedva je to.
nismo proglasili uspeva i da mu uru~i LEPA JELA
najboqeg ekonomistu! penziju!

Горан Миленковић
 24 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 12. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
Разонода
BRANA CRN^E-
ОДВАЛЕ
IVAN ZEQKOVI], TV VI], pisac: JELENA KARLEU[A, peva~i-
voditeq, o vremenu kad je po- - Mrzim sve masov- ca:
stajaoo tac: ne scene – kwi`evne - Iskrena da budem, koja `ena u
- Mislili smo da }e da se ve~eri, ven~awa, sa- meni mo`e da vidi prijateqicu?
rodi devoj~ica i hteli smo hrane, mitinge, gde A i koji mu{karac mo`e da mi bu-
da je nazovemo Tara. Kad smo qudi imaju ili uza- de prijateq, a da ne pregazi lini-
saznali da je mu{ko, pitali jamnu `alost ili u- ju?T e{ko!
smo se – {ta sada? Zlatibor zajamnod ivqewe.
je bilo logi~no re{ewe. To
mu je sada radno ime.

INDIRA RADI], peva~ica, o

svojoj bliskosti sa bugarskim mi-
nistrom policije Mihilom Mir-
kovom:
- Istina je da smo ministar i
ja dobri prijateqi. Tokom predi-
zborne kampawe, po~etkom leta,
na wegov poziv sam oti{la i u-
lep{ala nastup. On je dokazao da
je gospodin i xentlmen koga bi
svaka`e napo `elelapo redse be. ZDRAVKO DEJAN MIHAJLOV, savetnik
^OLI], peva~: predsednikaD SS:
-K orektno - Ko{tunica se nije povukao,
sepo na{atip rema on je prisutan u javnosti, ali to
`enamapome ni ne mo`e nigde da se vidi.
podrazumevad ai m
seu vekpo malo
elegantnou dvara{.
One to vole, a ja
u`ivamu t ome.
PETAR BO@OVI], glumac, o
SLAVICA ]UKTERA[, folk svojojk ila`i:
peva~ica: - Te{ko sam podneo raspad biv-
- Nemam nameru da se u skorijoj {e Jugoslavije i eskalaciju nasi-
budu}nostio stvarimk aom ajka. qa. Pro{ao sam kroz stra{no
stresan period i tada sam ubrza-
nop o~eod ad obijamk ilograme.

ANAS AKI], glumica:

- Prili~no sam zadovoqna so-
bom, a pojedinci mi ka`u da pod-
se}am na Merilin Monro, mada
takve tvrdwe nemaju mnogo veze sa
istinom.

ћоше
ЗУМ

Bez daske u glavi

Klupu u parku kod pijace nije Zarazno a nije grip
Милош Игњатовић

polomila neka sila, ve} neka

budala Veliki, i to ne samo hettrik, lokalpatriota, Radoje Simonovi} (u
HT-u Sima Kg), „Firestlenda”, Kragujev~anin tre}a generacija, anti-
komunista, predsednik G.O. NVO Liga za za{titu privatne svojine i
qudskihp ravai v ebmasterp ortala gradaK ragujevca.
A, kakav si u Hettriku?
- Igram HT ve} pune tri godine i od pro{log meseca mi „te~e” ~etvr-
to leto hettrika{kog sta`a. Po~eo sam na preporuku prijateqa sa ne-
kog foruma. Nisam
ba{ odmah ukapirao i-
gru ali posle par dru-
`ewa sa hetrika{ima
ovda{wim sve mi je
bilol ak{e.
Gosti ili izlaga~i Planira{ li usko-
ro izlazak iz „bet-
Travwak pored Sajmi{ta duboko preoran onl ige”?
automobilima
- Za mene je ova sezo-
na ve} zavr{ena, jer
sam kona~no obezbedio
dovoqnu prednost, i
najverovatnije idem u
Petu ligu slede}e sezo-
Ranoranioci ne. Posle pro}erdanih
par sezona, i tri puta
U utorak su bile penzije, vaqalo
plasmana na drugo me-
je sabajle stati u red
sto u ligi, ve} sam pomislio da batalim da igram HT. Jo{ me malo dr-
`alo dru`ewe, a i mnoge kolege iz HT su me podr`avale da ostanem.
Ipak, 2007. godina mi je bila presudna i u `ivotu i u hettriku. O`enio
sam se a i do{la je nova motivacija za ovu igru.
U kom smislu?
- Moja lep{a polovina, koja je prate}i moje tavorewe, re{ila da i
ona „proba” HT, posle tri sezone u{la je u vi{i rang. Iako uop{te ne
prati fudbal, odmah je ukapirala da treba pri}i Ht-u menaxerski, a ne
fudbalski i to je dalo rezultat. Wen tim se zove „Sre}no o`eweni”, a
ime je do{lo samo po sebi, po principu ako ne mo`e{ da ih pobedi{
ti im se pridru`i! To neko na{e malo porodi~no rivalstvo i odr`a-
va nas u hettriku.
Ide li bar u kupovima?
[to se ti~e kupova, ove sezone sam ih svesno ostavio po strani i
skoncentrisao se stvarawe tima, kako bih slede}e sezone opstao u
Petoj ligi. Ali, zato, slede}e sezone ulazim u oba kupa, nacionalni i
RD, sa ciqem da odem {to daqe. Moje ambicije su da ostanem u HT {to
du`e jer je to fina zanimacija koja oduzima par sati nedeqno, a nije
zarazna. Bar ne kao novi grip.
www.kragujevacke.rs
KAFANE STAROG KRAGUJEVCA (16)
Vreme zabava i balova
[ezdesetih godina
devetnaestog veka za-
vladala je prava manija
u prire|ivawu zabava i
balova. Oni su obi~no
po~iwali prigodnom
besedom, a zavr{avali
se kasno u no} srpskim
kolom. Brzo su prodi-
rali razni evropski
maniri ali je „igrawe
zagrqenih mu{karaca sa
tu|im `enama”
jo{ uvek bilo strano
Бориша Радовановић, историчар
afana je najvi{e bilo u
К
naju`em centru, u ~ar-
{iji, ali i u bo~nim u-
licama. One su vrlo
brzo postale svojevrsna
sredi{ta dru{tvenog
`ivota, gde su posetio-
ci, osim u`ivawa u kafenisawu,
duvanu i prigodnoj muzici, imali
prilike da gledaju i pozori{ne
predstave putuju}ih pozori{nih
trupa. U kafanama su osnivane i
prve novinske redakcije, kwi`ev-
ni kru`oci, ra|ali se odbori po-
liti~kih partija, formirale mu-
zi~ke kapele i zanatska i trgova~ka
udru`ewa. Politi~ki `ivot toga
doba ne mo`e se zamisliti bez ka-
fana. Obi~no su slu`ile za agita-
ciju i odr`avawe skupova. Tu se, uz
kafu i rakiju, ~esto ostajalo do zo-
re da se proslavi pobeda ili kakav
uspeh.
Niko nije ta~no zapisao kada je
u [umadiji po~ela da se proizvo-
di rakija {qivovica, ali je ona kao
svojevrstan brend nu|ena gostima
ve} u devetnaestom veku. Za razliku
od drugih krajeva, ova rakija je uvek
imala svoje posebnosti. U kafana-
ma je nu|ena prepe~enica ili meka
{qivovica. Kafexije su je kupova-
le kod prodavaca na pijaci, poseb-
no gledaju}i wenu boju, bistrinu,
miris i ukus.
Sveop{ti razvoj grada
Kada je pri kraju devetnaestog ve-
ka Kragujevac postao privredni i
trgova~ki centar zemqe, zahvaquju-
}i Topolivnici i drugim privred-
nim preduze}ima i `eleznici, u
~ar{iji je stalno bilo `ivo. Iz go-
dine u godinu gradsko stanovni-
{tvo se pove}avalo na dva na~ina:
doseqavawem sa sela, ali i iz uda-
qenih mesta, pa ~ak i inostranstva
i prirodnim prira{tajem. Krajem
devetnaestog veka u Kragujevac naj-
vi{e dolaze bogatiji seqaci iz o-
koline , zatim seqa~ka deca radi
u~ewa {kole, zanata i trgova~kih
poslova, a bilo je i pauperizoranih
seqaka. Od {ezdesetih godina nase-
qavaju se i mla|i stanovnici iz
susednih sela. koji dolaze u Kragu-
jevac radi kakvog zaposlewa (kal-
fe, pomo}nici, sluge, policaj-
ci).
Prema istra`ivawima B. Drob-
wakovi}a, tada su se u Kragujevac
naselili Crnogorci (Savi}, Vasi},
Radowi}, Radovi}, Baki}, Marko-
vi}, \uri}, Verovi}, Petkovi}, Ka-
li~anin, Nedeqkovi}), zatim
Sjeni~ani i Novopazarci (Vuji~i},
Vuleti}, Eri}, Radosavqevi}, Po-
povi}, Bu|evac, Lazarevi}). Iz
Prizrena vode poreklo Tasi}i, La-
zarevi}i, Stefanovi}i, Rogli}i,
[i{anci. Oni su se naselili ma-
hom na periferiji i formirali
nova naseqa u Erdogliji, Va{ari-
{tu, Su{ici i na Pivarskom brdu.
Od devedesetih godina devetnae-
stog veka u Kragujevac se naseqava-
ju Jevreji iz Beograda, zatim iz
Ni{a, Leskovca, Para}ina, Novog
Pazara i Kostura. Jevrejske poro-
dice koje su se u ovom periodu na-
KRAGUJEVAC PO^ETKOM DVADESETOG VEKA
selile u grad su Judi}, Pinkas, De-
majo, Me{ulam, Koen, Pinto, Mo-
{i}, Medina, Levi i Konfino.
Godine 1905. Jevreji su u Kragujev-
cu osnovali srpsko-jevrejsku vero-
ispovednu {kolsku op{tinu. Oni
su se mahom bavili trgovinom i za-
natstvom .
U ovom periodu u grad dolaze i
~inovnici i vojna lica, a u znat-
nom broju i visokokvalifikovani
radnici, ~ak i iz inostranstva, ko-
ji su bili pozivani na rad u kragu-
jeva~ku vojnu industriju.
Kontinuitet naseqavawa strana-
ca u Kragujevac zapo~et u vreme
kneza Milo{a Obrenovi}a nasta-
vio se kroz ~itav devetnaesti vek,
naro~ito posle instalirawa novih
ma{ina u radionicama Vojnoteh-
ni~kog zavoda. Oni dolaze kao maj-
stori stru~waci za pojedine zanate.
To su porodice Formanek, Felba,
Li{ka (Li{kovi}i), Howicki, Pe-
rutka, Voldrih, Klaper, Brajner,
Hofman (Hofmanovi}), Goldner,
Rihter itd.
U Kragujevcu je bio i prili~an
broj Cigana. Oni su se iz Trm~i{ta
preselili u Palilule, u blizinu
fabrike konzervi, dok je jedan broj
naseqen u Su{icu. Cigani koji su
stanovali u varo{i preseqeni su u
Liciku oko 1895. godine.
Kragujevac je u ovom periodu bio
i zna~ajno upravno sredi{te ze-
mqe, sedi{te okruga i dva sreza,
mesto gde su bila koncentrisana i
mnoga nadle{tva, a postao je i jak
vojni centar krajem devetnaestog
veka. Od vojnih ustanova i jedinica
u gradu je 1896 godine bio [tab Ko-
mande {umadijske divizijske obla-
O NOVOM GRA\ANSKOM ODEVAWU GOVORI I SLIKA SA VEN^AWA
^EDOMIQA PAVLOVI]A BOJAXI]A PO^ETKOM PRO[LOG VEKA
Фељтон
sti, stalna garnizonska uprava,
[umadijski pe{adijski puk, [um-
adijski vozarski eskadron, [uma-
dijska bolni~arska ~eta, vojna
bolnica, [tab pukovske okru`ne
komande, Tre}i kowi~ki puk i up-
rava Vojnotehni~kih zavoda.
U drugoj polovini devetnaestog
veka nastaju u Kragujevcu nov~ani
zavodi. Prvi je osnovan 1862. godi-
ne. Bila je to Filijala uprave fon-
dova. Druga ustanova bila je
Kragujeva~ka okru`na {tedionica,
osnovana 1871. godine, a potom se
transformisala u Agenciju dr`av-
ne hipotekarne banke.
Prvi Kragujeva~ki kreditni za-
vod osnovan je 10. marta 1885. godi-
ne. Iz wega su izrasle dve nove
finansijske ustanove: Prva kragu-
jeva~ka zadruga za me|usobno poma-
gawe i {tedwu (1888), koja }e se
1898. godine preimenovati u Kra-
gujeva~ku trgova~ku banku, i Kragu-
jeva~ka zadruga za kredit i {tedwu
(1894), ~iji je kapital prilikom o-
snivawa iznosio 1.670.000 dinara.
Jo{ jedna finansijska institucija
nastaje ne{to docnije, a igrala je
va`nu ulogu. To je Kragujeva~ka {u-
madijska banka osnovana 1905. go-
dine.
@elezni~ka stanica je krajem de-
vetnaestog veka bila naj`ivqe me-
sto u gradu. Izgra|ena 1886. godine,
predstavqala je krajwu ta~ku va-
`nog `elezni~kog kraka koji se ve-
zivao za glavnu magistralu Beograd
– Ni{. Ona je postala mesto gde su
dovo`eni proizvodi iz ~itave za-
padne i jugozapadne Srbije.
[to se ti~e prosvetnog i kultur-
nog `ivota Kragujevca, pored sta-
Четвртак, 12. новембар 2009.
rih ustanova koje postoje jo{ od
vremena kneza Milo{a i Mihaila,
osnivaju se i nove. Tako je 1891. go-
dine grad dobio, drugu u zemqi, Vi-
{u `ensku {kolu, a 1904. @ensku
u~iteqsku {kolu. U periodu do Pr-
vog svetskog rata Kragujevac je imao
jo{ dve prosvetne ustanove: Trgo-
va~ku {kolu (od 1890) i Op{tu za-
natsku {kolu (od 1898). Ovde su
dolazila na {kolovawe deca iz A-
ran|elovca, Mladenovca, Gorweg
Milanovca, Kraqeva, Rekovca i
Smederevske Palanke, dok su u~e-
nici Vojno-zanatlijske {kole bili
iz svih krajeva onda{we Srbije.
U isto doba u gradu se osniva niz
kulturno-politi~kih dru{tava,
koja su bila odraz nacionalnih i
gra|anskih stremqewa. To su Kul-
turno omladinsko dru{tvo „[uma-
dija", Kolo srpskih sestara,
Kragujeva~ko `ensko dru{tvo. In-
tenzivan kulturno-prosvetni `i-
vot, sa kojim je uporedo i{ao i
politi~ki, stvorio je osamdesetih
godina pro{log veka od Kragujevca
duhovni i idejni centar, ~iji se u-
ticaj ose}ao ne samo u granicama
onda{we Srbije, ve} i van we. Ta-
da{wi `ivot i stremqewa inspi-
risali su mnoge mlade javne
radnike da Kragujevac u~ine pra-
vim kulturnim sredi{tem dr`ave.
Bilijar okupirao
Kragujev~ane
Dru{tveni `ivot grada obuhva-
tao je {irok spektar manifestaci-
ja - privatnih, javnih i sve~anih. U
prvu grupu spadaju okupqawa na ko-
jima je svaki detaq bio ta~no pro-
pisan, od ode}e u~esnika do wi-
hovog dr`awa, oslovqavawa, raspo-
reda zvanica za stolom u kafani.
Drugu grupu karakteri{u proslave
vezane za pojedince (ro|endani, po-
lazak u {kolu, diplomirawe, odla-
zak u vojsku, zasnivawe bra~ne
zajednice, napredovawe u slu`bi).
Zabava i balova u Srbiji nije bi-
lo u vreme turske uprave. Muzi~ka
kultura bila je na niskom stupwu i
svodila se na uveseqavawe qudi po-
mo}u primitivnih instrumenata.
Od tridesetih godina 19. veka po-
~iwe u Srbiju da prodire ozbiqna
(umetni~ka) muzika iz zapadnih ze-
maqa. U tom periodu u Kragujevcu
se po~iwu prire|ivati zabave i ba-
lovi po ugledu na Evropu, a obi~no
su organizovane u Gospodar Jevre-
movom konaku („Starom na~el-
stvu”), Tipografiji ili Narodnom
sudu, o kakvom doga|aju, prazniku
ili nekom jubileju.
Na balove su pozivani ~inovni-
ci, otmeni gra|ani, diplomatski
predstavnici stranih dr`ava i u-
~eni varo{ani. Kragujev~ani su
tako imali priliku da upoznaju e-
vropski na~in opho|ewa i odeva-
КРАГУЈЕВАЧКЕ 25
wa, jer je me|u pozvanima bilo
predstavnika raznih zemaqa, trgo-
vaca i u~enih qudi, lekara, pisa-
ca, koji su tih godina pose}ivali
varo{ i sa sobom donosili nove
navike i na~in opho|ewa. Tih god-
ina po~iwe formirawe gradske
no{we, jer su, prema re~ima hro-
ni~ara, svi pozvani na zabave i
balove bili „velelepno i svatov-
ski odeveni”. Me|utim, na zabava-
ma i balovima `ene i mu{karci
su se slabo me{ali. Kragujev~ani
su sa nevericom primali novine
donete iz Evrope kao {to je „igra-
we zagrqenih qudi sa tu|im `ena-
ma”. Wima je to bilo jo{ uvek
strano.
Zna se da je gospo|a Hoxes, supru-
ga engleskog konzula Lojda Xorxa
Hoxesa, bila izvanredna igra~ica
i rado je igrala „veliki mazur” sa
jednim na{im mla|im ~inovnikom
iz „preka”, {to je na Milo{evom
dvoru i kod kragujeva~kih gospo|a
izazivalo razne komentare.
U ovom periodu jo{ jedna dru-
{tvena igra osvojila je imu}niji
sloj u varo{i i prenela se na mla-
|i nara{taj. Bio je to bilijar, koji
ulazi u kafane, mehane i javne lo-
kale, jer su gazde uvidele da od toga
mogu unosno zara|ivati. Ova zabava
toliko je obuzela varo{ko stanov-
ni{tvo da su vlasnici pojedinih
lokala otvarali posebne sale. U pe-
riodu pred Prvi svetski, a naro~i-
to izme|u dva rata, u mnogim
kafanama u varo{i postavqeni su
bilijar stolovi. Samo u palilul-
skom kraju qudi su toliko igrali
bilijar, zapostavqaju}i druge oba-
veze, da su zbog toga reagovale i
{kolske vlasti.
[ezdesetih godina devetnaestog
veka zavladala je prava manija u
Kragujevcu za zabavama i balovima.
Bilo je to vreme kada je Omladin-
ski pokret (Ujediwena omladina
srpska) uneo mnoge novine u na{e
dru{tvo. Balovi i zabave po~iwali
su besedom, a zavr{avali se kasno u
no} srpskim kolom. Interesantno
je da se na wima igrao nacionalni
repertoar pre stranog, „Kne`evo
oro”, „Kokowe{te”, „Sremsko kolo”,
„Vaqevka”, „Para}inka”, „Ma~van-
ka”, „Neda grivna”, „Ostroqanka”,
„Sitni{”, „Zajam”, „Jelke tamni-
~arke”, „Ustaj diko, zora je”.
Najpoznatija zabava iz perioda
Omladinskog pokreta odr`ana je
1866. godine, a organizator bio je
Stevan V. Ka}anski. Mladi qudi
{kolovani na strani, doneli su no-
ve navike i modu, ali su se trudili
da damu sa kojom bi igrali dr`e na
pristojnom odstojawu da ne bi po-
stali predmet intriga.
Nastavi}e se
(Iz kwige u pripremi
„Kafane starog Kragujevca”)
26 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Разговарао Вук Павловић
noge stvari u na-
M
{em dru{tvu vaqa
po~eti iznova. Na
bilo kom poqu, pa
i sportskom. Tako,
barem na prvi po-
gled, skorije pro-
mene u kragujeva~kom fudbalu,
ko{arci, odbojci ili rukometu,
te potpuno druga~ija organizaci-
ja tzv. malih sportova, pokazuju
vidan napredak ovih timova na
organizacionom i rezultatskom
planu. Na istom putu, odnedavno,
na{ao se i @enski rukometni kl-
ub Radni~ki Lepenica KG. Uvidev-
{i da dosada{wi na~in rada ne
donosi uspeh, niti ga
tretira kao budu}i, no-
vo rukovodstvo "tigri-
ca", posle godinu dana
"sta`a", sagledalo je ce-
lokupnu situaciju u kl-
ubu i re{ilo da krene
prakti~no ispo~etka.
Potpuno zameniv{i
igra~ki kadar, uvo|e-
wem u prvi tim najper-
spektivnijih igra~ica
iz svojih mla|ih pogo-
na, ali i dugoro~nim
anga`ovawem devojaka
iz drugih sredina, koje
tako|e poseduju vanse-
rijske kvalitete, otpo-
~elo se sa projektom "Za
~etiri godine u Ligi
{ampiona". Veoma am-
biciozno, a kako ka`e
Dragan \ur|evi}, pred-
sednik @RK Radni~ki
Lepenica KG, i izvodivo
ukoliko se ispo{tuju
svi zadaci koji stoje
pred wima.
- Prekretnica je bila procena
Upravnog odbora da jedanput mora
da se napravi rez i klub krene na-
pred. U ciqu rezultata, time i
statusa Kragujevca kao rukometne
sredine, izveden je zakqu~ak da
moramo da se izdignemo iznad lo-
kalpatriotizma, pogledamo spo-
rtski momenat i u svoje redove
dovedemo najkvalitetnije mogu}e
igra~ice - realan je ]ur|evi}.
Kako je te`wa ka instant rezu-
ltatima veoma nestabilan na-
~in postojawa i rada, a takvo
ulagawe krajwe diskutabilno,
izbor je pao na mlade, devoj~i-
ce koje predstavqaju budu}nost
srpskog rukometa.
Upravo tako. Ni{ta nismo hte-
li, niti }emo da radimo na brzi-
nu.
Da bi imali pravu osnovu za
realizaciju postavqenih ciqeva,
neophodno je bilo da klub ofor-
mi sopstvenu bazu iz koje }e u bu-
du}nosti da crpi kadar za prvi
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
SUBOTA
RVAWE: Radni~ki
- Radni~ki (Beograd), hala
“Jezero” (14,00)
KO[ARKA: Radni~ki KG
06 - OKK Beograd, hala
“Jezero” (17,00)
ODBOJKA (@): Radni~ki
- Lazarevac, sala O[
“Stanislav Srem~evi}”
(19,00)
KO[ARKA (@): Radni~ki
- Kovin, hala “Jezero” (19,30)
NEDEQA
RUKOMET: Radni~ki
- Smederevo, hala “Jezero”
(17,00)
Четвртак, 12. новембар 2009.
СПОРТ
INTERVJU: DRAGAN \UR\EVI]
Sawamo samo
velike snove
Bilo kakvo tavorewe vi{e ne dolazi u obzir. Zacrtali smo
ciq da se za ~etiri godine na|emo u Ligi {ampiona, i korak
po korak i}i }emo ka wegovom ostvarewu - ka`e prvi ~ovek
@enskog rukometnog kluba Radni~ki Lepenica KG
ka`em da su u pitawu dva beka, ve-
likog potencijala. Poneka isku-
snija igra~ica bi}e anga`ovana
jedino ukoliko se to poka`e kao
neminovnost pri wihovom ruko-
metnom odrastawu i sazrevawu.
[ta ste ta~no precizirali u
svom projektu?
Ova sezona, s obzirom da ekipu
~ine veoma mlade igra~ice, bi}e
godina prikupqawa iskustva i
postavqawa temeqa za kontinui-
rani napredak. Ve} za slede}u pl-
aniran je ulazak u elitni rang, a
potom, do 2012., osvajawe {ampi-
oske titule i nastup u najuticaj-
nijem evropskom takmi~ewu, Ligi
{ampiona.
Na ~emu gradite toliki opti-
mizam?
Najpre na maksimalnom trudu
svih struktura u klubu, striktnom
po{tovawu postavqene strategi-
je, ali i podr{ci gradskih struk-
tura i ovda{wih privrednika.
tim. Istom logikom rukovodi}e- Ne krijemo, tra`i}emo jo{ ve-
mo se i na daqe. U obzir da pris- }u materijalnu pomo} grada, koji
tupe klubu dolaze samo vr{wa- nam je i do sada izlazio u susret,
kiwe na{ih sada{wih kadetskih a potrudi}emo se i da ozbiqnije
i juniorskih reprezentativki, pro{irimo sponzorski pul klu-
sli~nih mogu}nosti, {to }e se, ba. Konkretno, onima koji ve} u-
verujemo, dogoditi i u naredna la`u u na{ klub, poput DIS-a iz
dva meseca. Trenutno mogu da vam Krweva, KBC banke, firme EMA
PROMOCIJA NA SAJMU SPORTA
Ozbiqnost na
svakom koraku
PRILIKA da {iroj javnosti uka`u na svoje ak-
tivnosti, predstave stru~ni i igra~ki kadar, kao
i ideju o ~etvorogodi{wem usponu kluba, na kraju
~ega bi @RK Radni~ki Lepenica KG trebalo da
bude redovan u~esnik evropskih takmi~ewa, is-
kori{}ena je na ovogodi{wem Sajmu sporta u
Kragujevcu.
Svi posetioci mogli su da se uvere u perspek-
tivu kojom klub raspola`e, a i iskazanu dozu oz-
biqnosti pri realizaciji ambicioznih planova.
EVROPSKA NADMETAWA POSTALI
SU STANDARD KRAGUJEV^ANA
iz Kni}a, [umadijskog sajma, Bi-
blioteke kod Milutina i mnogih
mawih partnera, trebalo bi da se,
do Nove godine, pridru`e jo{ dva
ve}a preduze}a. Ne mogu vam re}i
o kome se radi, wihovo ime za sa-
da je poslovna tajna, i sve }e biti
ozvani~eno tek po potpisivawu u-
govora.
Ve} za danas zakazana je redov-
na skup{tina kluba, na kojoj }e-
mo, pored uskla|ivawa na{eg sa
statutom Rukometnog saveza Srbi-
je, popuniti Upravni odbor no-
vim qudima i, podrazumeva se,
usvojiti pomenuti ~etvorogodi-
{wi plan.
Uslovi za trening sve su boqi.
Daleko boqi nego ranije. Ta,
kao i ~iwenica da je Kragujevac
veliki univerzitetski centar,
koji privla~i mlade na {kolova-
we, ve} uveliko poma`u pri odlu-
ci devojaka sa strane da se prik-
qu~e na{em timu.
I sada mo`emo prili~no dobro
da radimo. Prvi tim trenira u
hali "Jezero", a prate}i, koji se
takmi~i u Srpskoj ligi, kao i
mla|i pogoni, u Politehni~koj
{koli. A kada bude zavr{ena sala
u Drugoj gimnaziji, za koju smo do-
bili uveravawa da }e biti ruko-
www.kragujevacke.rs
metni hram, stvori}e se uslovi
potpuno adekvatni na{im stre-
mqewima.
I stru~ni {tab potpuno je po-
kriven.
Nikada nismo bili u zabludi
da je mogu}e stvoriti ozbiqan i
uspe{an klub bez konstantnog ra-
da sa mladima. Ve} godinama se o-
slawamo na na{u {kolu, {to }e-
mo, svakako, raditi i ubudu}e.
Zato, pored {efa stru~nog {ta-
ba Drago{a Miqkovi}a, te wegovog
pomo}nika i trenera golmana Go-
rana Ili}a, koji se brinu o prvom
sastavu, tu su i dobro poznati do-
skora{wi kragujeva~ki rukometa-
{i. Dejan Radevi} radi sa prate-
}im timom, odnosno devoj~icama
ro|enim od 1992. do ’94. godine, te
’96, a Goran Begovi} vodi mla|e ru-
kometa{ice, 1997/98. godi{ta.
Va`no je napomenuti da se sve
na{e selekcije redovno takmi~e
u svojim uzrasnim kategorijama i
da posti`u zavidne rezultate.
Evo, tim sastavqen od 15-godi{-
wakiwa plasirao se u Super ligu
Srbije, gde o~ekujemo da, posle o-
sam pobeda bez poraza na regio-
nalnom nivou, istu seriju nastavi
i u najja~em rangu, {to bi napro-
le}e trebalo da nam donese titu-
lu prvaka dr`ave u ovoj kate-
goriji. Prvu u istoriji kluba.
Ovih dana aktivno ste poradi-
li i na medijskoj promociji
kluba.
I to su neophodni koraci ka
pridobijawu podr{ke i skretawe
pa`we na ciqeve kluba. Osim iz-
lagawa takmi~arskog programa i
predstavqawa ekipe, `eleli smo
i da promovi{emo novi nadimak
po kome }emo od sada biti prepo-
znatqivi, "Tigrice sa Lepenice",
kao i novi logo.
Ciq je da imix @RK Radni~ki
Lepenica KG prati rast i razvoj
kluba, odnosno pomogne gra|ewu
sopstvenog identiteta u godinama
koje dolaze. Sasvim druga~ijeg od
dosada{weg. Pobedni~kog.
AMERI^KI
FUDBAL
Veprovi
ponovo
u Evropi
KRAGUJEVA^KI Klub ameri~-
kog fudbala „Divqi Veprovi“
takmi~i}e se u narednoj sezoni u
EFAF kupu, drugom po kvalitetu
klupskom takmi~ewu u Evropi. U
klubu pozdravqaju vesti iz Engle-
ske, gde je na sastanku Asocijaci-
je ovog sporta u Evropi doneta
ovakva odluka i ocewuju je kao
najve}i uspeh, ali i izazov u is-
toriji kluba.
Startna grupa ima tri ~lana, a
pored kragujeva~kog sastava, ~ine
je prvak [vajcarske Kalanda
Bronkosi i vice{ampioni Lacio
Marinesi. M. M.
www.kragujevacke.rs Четвртак, 12. новембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 27
СПОРТ

ODBOJKA FUTSAL
RADNI^KIK REDIB ANKA-M LADIR ADNIK3:0 LETE]IH OLAN\ANIN-E KONOMAC1: 6

OvacijeD eS ouzi
Samo tako, samo U VRBASU, bar {to se doma}ih navija~a ti~e, svi su o~ekivali dobru
i tvrdu utakmicu, s obzirom na ~iwenicu da su Lete}i Holan|ani na
svom terenu bili ubedqivi protiv dolaze}ih rivala u protekla tri
susreta. Me|utim, Kragujev~ani su od samog starta dr`ali loptu u svom

tako...
KRAGUJEVAC - Hala: „Jezero“. Gledalaca: 300. Sudije: Miqkovi} (Beo-
SUPER LIGA
5. KOLO: Radni~ki Kredi banka -
Mladi radnik 3:0, Ribnica - Parti-
zan 3:0, Smederevo - Vojvodina 1:3, Cr-
vena zvezda - Spartak 3:0.
posedu, primoravaju}i doma}ina da se gr~evito brani. U takvom odno-
su snaga, jedini gol, {to se prvih 20 minuta ti~e, vi|en je iz penala, a
neumoqivj eb ioR aj~evi}- 0: 1z aE konomac.
U nastavku duela {ampionska igra gostiju, mnogo lepih i atraktiv-
grad),An ti}(S ubotica).R ezultatp ose tovima:25:21,2 5:15,25:16. Crvena zvezda 5 4 1 14:6 12
RADNI^KI KREDI BANKA: Ili} 3, ^edi} 12, ^upkovi} 11, Stevanovi} nih poteza i golova koji doma}u publiku nisu ostavili ravnodu{nom.
Radni~ki K. B. 5 3 2 12:6 10
7, Maksimovi} 7, Radovi} 6, Panteli} (libero), Petkovi} 1, Opa~i} 1, I. Vojvodina 5 3 2 11:6 10 Najpre je kapiten “studenata” Bojovi}, makazicama pove}ao prednost
Jovanovi},Pro ti}.
Partizan 5 4 1 12:8 10 svoje ekipe, da bi ve} u 30. minutu bilo 3:0 za Kragujev~ane, a strelac,
Ribnica 5 2 3 9:11 6 efektnim udarcem sa oko 15 metara, bio je Brazilac De Souza. Nedugo
MLADI RADNIK: Bojkovi}, Doj~ilovi} 12, Vasi} 7, Ivankovi} 4, Me- Mladi radnik 5 2 3 7:13 4
duri} 6, Duduj 5, Pekovi} (libero), Zrili} 1, [atora 1, Marinkovi} 1, Spartak 5 1 4 6:13 4 zatim, najboqi strelac Ekonomca Raj~evi} po drugi put se upisao u li-
Smederevo 5 1 4 5:13 4 stus trelaca.
Anti},Ba bi}. 6. KOLO: Partizan - Radni~ki Kre- Jedini gol doma}ini su postigli u 36. minutu, kada je, posle kom-
di banka, Spartak - Mladi radnik, Vo-
ODLI^NA igra rovite i desetkovane {ampionske na prijemu so- jvodina - Ribnica, Crvena zvezda - Sm- pletneg re{keo dbranek ragujeva~kogti ma,n ajprisebnijib ioK ova~.
ekipe vratila je deo samopouzdawa pred dve, mo`da lidno je zavr- ederevo. Minut pre kraja susreta i Bojovi} se po drugi put upisao u listu
najte`e utakmice u prvom delu {ampionata. Po`a- {io Nemawa St- strelaca, a nekoliko sekundi kas-
reva~ka ekipa nikako nije mogla da sabere svoje re- evanovi}, pa je ekipa, ispostavilo se, u stawu da pre- PRVA LIGA nije De Souza je postavio kona~an
dove, delom zbog dobre igre rivala, ali i usled brodi kadrovske probleme, barem u lak{im susre- 7. KOLO: Lete}i Holan|anin - Eko- rezultat. Dosu|en je kazneni uda-
nomac 1:6, Koska D. - Marbo 2:5, Ni{ rac za Kragujev~ane, a Brazilac je
napravqenih ~ak 26 gre{aka, dakle gotovo devet po tima. 92 - Kopernikus 4:4, Kolubara - Koska
setu. Prvi deo Po`arevqani su odigrali kako-tako, ali A. 6:3, Ru{~e - SAS 6:6, Slodes - Pirot uzeo loptu od Raj~evi}a, ina~e za-
5:4. du`enog za izvo|ewe najstro`e ka-
Slobodan Kova~, primoran da zbog izostanaka i u nastavku sve je bilo brzo gotovo. Radni~ki se zagre-
daqe kombinuje sastav, napravio je u ovom slu~aju vao do 8:8 u drugoj i 11:11 u tre}oj deonici, a onda Marbo 7 6 0 1 35:23 18 zne, i raspalio iz sve snage. Lopta
Kopernikus 7 5 2 0 33:16 17
pravi izbor. ^edi} je odigrao sasvim solidno na me- dodavao gas i „gazio“ rivala. U posledwem setu na- Ekonomac 7 5 1 1 31:1616 je takvom silinom pogodila same
stu korektora i pokazao da mo`e da bude prava alter- pravqena je serija od ~ak 8:0, {to je razoru`alo go- Kolubara 7 5 0 2 23:13 15 ra{qe i zavr{ila iza le|a golma-
L. Holan|anin 7 3 1 3 25:25 10
nativa du`e vremena povre|enom Zoranu Jovanovi}u, ste i donelo tri nova boda za dr`awe prikqu~ka sa SAS 7 3 1 3 31:33 10 na Vrbasa, da je ni gledaoci nisu u-
tako|e igra~u koji je ve}i deo karijere igrao bloke- vrhomta bele. Koska Amaters 7 3 0 4 33:38 9 speli videti. Fer i korektna pub-
Slodes 7 2 1 4 29:40 7 lika, zaslu`eno, na kraju susreta,
ra. Na mre`i je u startnoj postavio bio juniorski Slede}i protivnik je Partizan u Beogradu, koji je, Pirot 7 2 1 4 30:39 7
reprezentativac Nemawa Opa~i}, isto tako prili~- posle serije odli~nih igara, neo~ekivano „razbijen“ Ni{ 92 7 1 3 3 19:25 6 ovacijama je ispratila na{u eki-
no zapa`en i siguran. Umesto Ilije Ivovi}a posao uK raqevu. M. M. Ru{~e 7 1 2 4 27:29 5 pu.
Koska Delfin 7 0 0 7 14:33 0
U narednom Ekonomac }e i tre-
8. KOLO: Pirot - Ekonomac, Marbo
- Lete}i Holan|anin, Kopernikus - }i put biti gost. Putuje se u Pirot,
FUDBAL SUPER LIGA
7. KOLO - sreda: Radni~ki - PKB
Koska D., SAS - Kolubara, Slodes - Ru-
{~e, Koska A. - Ni{ 92.
nam egdani stoimenoje kipi.
S. M. S.
27:18, Proleter - Crvenka 35:31, Pri-
boj - Crvena zvezda 30:31, Kolubara -
[UMADIJAR ADNI^KI1923-M ORAVA Metaloplastika 27:24, Partizan - Pla-
ninka 30:20, Vojvodina - Jugovi} 28:28,
1:0 Naisus - Dinamo 33:33. Smederevo je
bilo slobodno.
KO[ARKA
8. KOLO: Dinamo - Radni~ki 26:36,
Smederevo - Naisus 27:28, Partizan -
RADNI^KI-Z AGREB57: 75
Si}a koja puno zna~i
KRAGUJEVAC - Stadion: “^ika Da~a”. Gledalaca: 200. Sudija: Marko
Vojvodina 29:28, PKB - Proleter 34:28,
Crvenka - Priboj 31:27, Crvena zvezda -
Kolubara 29:28, Planinka - Metalopla-
stika 27:29. Slobodan je bio Jugovi}.
Mladenovi} (Po`arevac). Strelac: Lepovi} u 36. minutu. @uti karto-
ni: Bo`ovi}, Milojkovi} ([umadija Radni~ki 1923), Vla{kovi}, Petro-
vi}(Mo rava).
Kolubara

Partizan
Vojvodina
7
Crvena zvezda 6
8
8
6
6
5
5
0
0
1
1
1 215:17112
0 193:16912
2 233:19011
2 223:20811
Za~arani obru~i
KRAGUJEVAC - Hala: „Jezero“. Gledalaca: 2.000. Sudije: Boltauzer (Slo-
[UMADIJA RADNI^KI 1923: ^an~arevi} 7, Bo`ovi} 6, Brkovi} 6, PKB 7 5 0 2 191:18410 venija), @urapovi} i Husari} (BiH). Rezultat po ~etvrtinama: 11:15,
Milo{evi} 7, Joksimovi} 7, Mjong ^a Hjon 6, Lepovi} 7, Varja~i} 6 (Mi- Naisus 8 4 1 3 232:219 9
Radni~ki 7 4 0 3 179:167 8 16:18, 13:19, 17:23.
lojkovi} 6), Aleksi} 6 (An Il Bom -), Nedovi} 6, Petrovi} 6 (Vidi} -).
Jugovi} 7 3 2 2 177:165 8 RADNI^KI: [epa, ^akarevi}, Koti{evskij 4, Milosavqevi} 11, Ura-
MORAVA: ]ur~i} 7, Savi} 6, Truni} 6, Trailovi} 6, Orlovi} 6, Vla- Metaloplastika7 3 0 4 163:167 6 zmanov 5, Veqovi}, Mijatovi} 4, Aleksi} 8, Panti} 11, Voksanovi}, Br-
{kovi} 6, Petrovi} 6, Stoiqkovi} 6 (Milojevi} 6), @ivanovi} 6 (Ri- Smederevo 7 3 0 4 196:206 6
Planinka 8 2 0 6 200:219 4 ki}1 4,M i{anovi}.
sti} 6), Be~ 6, Li~ina 6.
Crvenka 7 2 0 5 179:220 4 ZAGREB: Tomi} 21, Ma{i} 6, Simon 8, Prka~in, Garma, Dijan 2, Pe-
^AN^AREVI] Priboj 8 1 1 6 197:215 3 {ut,B arac,[t imac4 ,Z ori}9 ,M ulaomerovi}1 7,K rsti}8 .
MALO {ta je od fud- SE UGLAVNOM Dinamo 7 1 1 5 197:228 3
bala imalo da se vidi u Proleter 7 0 1 6 205:252 1
DOSA\IVAO IZUZETNO va`nu, jo{ vi{e minus tri, no tada su ~iwene gre-
subotu na "^ika Da~i". 9. KOLO: Radni~ki - Smederevo,
Proleter - Dinamo, Naisus - Jugovi}, dragu pobedu nad Crvenom zvez- {ke koje ekipa koja `eli pobedu
Lo{e vreme, ali i to- Vojvodina - Planinka, Priboj - PKB, dom u Beogradu, ko{arka{i Rad- sebin esm ed ad ozvoli.U g ostuju-
talna indisponiranost Kolubara - Crvenka, Metaloplastika - ni~kog, barem {to se bodovnog }oj ekipi videli smo dve zvezde,
igra~a oba tima, dopri- Crvena zvezda. Partizan je slobodan.
salda ti~e, potrli su u „Jezeru“. jednu na zalasku i drugu na po~et-
neli su predstavi bez Za poraz „pe~eni“ Zagreb, posle ku karijere. Nekada{wi hrvatski
interesantnog scenari- startnih gre{aka, uspeo je da pre- reprezentativac, Damir Mulao-
ja, iz kojeg su doma}i, i-
pak, izvukli ono {to im
RUKOMET vlada rivala na terenu i zaslu`e-
nou bedqivosl avi.
merovi}, pokazao je da je sjajan
ko{arka{ u trenucima kada je
je trebalo - tri boda. A i Staro, ali i pravilo koje se trebalo rezultatski dr`ati eki-
to se desilo pomalo slu~ajno, jer je posle {uta Lepovi}a iz velike u-
daqenosti, lopta zaka~ila jednog od igra~a gostiju, prevarila wihovog
DINAMO vaqda ne treba ni pomiwati, gla- pu, a 22-godi{wi, 217 santimeta-
si da ukoliko se `eli pobeda, tre- ra visoki Ante Tomi}, bio je cen-
golmanai za vr{ilau mr e`i. -R ADNI^KI26:36 ba postizati ko{eve. U slu~aju tralnaf igurau takmice.
Prvo poluvreme bilo je ne{to sadr`ajnije. Ne ra~unaju}i gol, "cr- Radni~kog, na ovom me~u, ono se Slede dva vezana gostovawa kra-
veni" su imali jo{ tri-~etiri izglednije prilike, ali ih Petrovi}, najboqe potvrdilo. Doma}i su od- gujeva~kog sastava. Najpre u subotu

SRPSKA LIGA - ZAPAD

Mojng i Aleksi} nisu realizovali.
U tome ih je spre~io i golman Pla-
Daniza igrali vi{e nego korektno u od-
brani, skok je, u odnosu na ostale
idu Olimpiji u Qubqanu, a ve} u u-
torak ~eka ih FMP u @elezniku.
wana ]ur~i}, doskora{wi ~lan
13. KOLO: [umadija Radni~ki 1923
- Morava 1:0, [umadija - Ma~va 0:0,
@elezni~ar - Metalac 1:0, Rudar - Vu-
Radni~kog, koji je tokom utakmice
u nekoliko navrata bravurozno in-
nezaborav utakmice, bio iznad nivoa, ali
{ut ispod svake kritike. Po~elo
M. M.

ji} voda 2:1, FAP - Sloga (P) 1:1, Rad- POSLE pobede nad ekipom se najpre gre{kama u polagawima NLB LIGA
ni~ki - Sloga (PM) 2:1, Sloboda (U) - tervenisao. PKB-a u Kragujevcu od 27:18, koju u prvoj ~etvrtini, zatim, kada je
Sloboda (^) 1:1, Budu}nost - Jedinstvo Nastavak ba{ depresivan. Kragu- 6. KOLO: Radni~ki - Zagreb 57:75,
3:2. je Radni~ki ostvario pro{le sre- rival posle 8:4 preuzeo vo|stvo, FMP - Olimpija 67:79, Cedevita - Cr-
jev~ani su poku{avali da probiju de, u petak su Kragujev~ani savla- u {utevima za tri poena. Kako su vena zvezda 88:74, [iroki - Budu}nost
Sloboda (U) 13 9 3 1 22:70 30
Ma~va 13 8 4 1 18:50 28 po bokovima, prilazili vrlo bli- dali i Dinamo u Pan~evu. Rezul- se Zagrep~ani polako, ali sigur- 76:72, Partizan - Bosna 72:58, Helios -
[um. Rad. 13 8 3 2 27:10 27 zu, ali su izostajali precizni zavr- Hemofarm 60:85, Cibona - Zadar 68:65.
Vuji} voda 13 7 2 4 21:18 23 tat vi{e nego ubedqiv - 36:26, po- no odvajali, panika je sve vi{e Cibona 6 6 0 486:400 12
Rudar 13 5 4 4 14:110 19
{ni pasovi. Najuzbuqivije bilo je luvreme19: 14. tresla ruke, pa se o pobedi nije Zagreb 6 5 1 455:433 11
Sloga (PM) 13 5 3 5 24:22 18 u 68. minutu, ali pred na{im go- Od samog po~etka utakmice u moglo ni razmi{qati. U posled- Olimpija 6 4 2 473:445 10
@elezni~ar 13 5 2 6 14:15 17 lom, kada je i ina~e odli~ni ^an- Budu}nost 6 3 3 474:424 9
Sloboda (^) 13 4 5 4 15:21 17 Pan~evu, ”crveni” su sigurnom i- woj deonici, poku{avaju}i da st- Zadar 6 3 3 449:433 9
Jedinstvo 13 5 1 7 13:160 16 ~arevi} spre~io Li~inu da posle grom iz minuta u minut pove}ava- ignu rezultat, radili su i {to je [iroki 6 3 3 440:451 9
Sloga (P) 13 5 1 7 16:20 16 jedne uspele kontre izjedna~i skor.
FAP 13 4 4 5 12:17 16 li prednost, ne dozvoliv{i pro- trebalo i {to nije, i naravno to Cedevita 6 3 3 481:497 9
Budu}nost (V) 13 5 1 7 13:20 16 Sve u svemu, siroma{no, ali, na- tivniku ni da poku{a da se vrati nijei znedrilop romenu.
Radni~ki 6 3 3 429:473 9
[umadija (A) 13 4 2 7 13:16 14 kon remija u U`icu izme|u dve Hemofarm 6 2 4 501:477 8
Radni~ki St. 13 4 2 7 6:18 14 u igru. Odli~nu partiju pru`io je Dovoqno je pomenuti samo u~i- Partizan 5 3 2 346:346 8
Morava 13 3 2 8 11:17 11
Slobode, vi{e nego dovoqan pod- povratnik u kragujeva~ki tim, bek nak za trojke, 31-5, u prvom polu- Helios 6 2 4 419:477 8
Metalac (K) 13 2 3 8 9:15 9 strek pred gostovawe u [apcu. Ma- Crvena zvezda 6 1 5 483:505 7
Mitrovi}, glavni organizator i- vremenu 13-1, pa se onda sa sigur- FMP 5 2 3 372:394 7
14. KOLO: Ma~va - [umadija Radni- ~va je direktni konkurent za gre, uz najboqeg strelca utakmice no{}u mo`e videti koliko je na- Bosna 6 1 5 404:457 7
~ki 1923, Metalac - [umadija, Vuji} plasman u vi{i rang, pa kona~an
voda - @elezni~ar, FAP - Rudar, Mora- Radoji~i}asa o samg olova. pada oti{lo u nepovrat. Ipak, ne 7. KOLO: Olimpija - Radni~ki, Zag-
va - Radni~ki, Sloga (PM) - Sloboda (U), ishod lako mo`e da odredi daqi U nedequ, od 17 sati, Radni~ki mo`e se re}i da {ansi nije bilo. reb - Cedevita, Crvena zvezda - [iro-
Sloboda (^) - Budu}nost, Sloga (P) - Je- tokli ga{kogna dmetawa. ki, Budu}nost - Partizan, Bosna - Ci-
dinstvo. u hali “Jezero” do~ekuje ekipu Krajem prvog dela i sredinom bona, Zadar - Helios, Hemofarm - FMP.
V. U. K. Smedereva. S. M. S. tre}eg, razlika se spustila na
28 КРАГУЈЕВАЧКЕ
KARATE
Drugi kvalifikacioni tu-
rnir za pojedina~no prvenst-
vo dr`ave JKA [otokan fede-
racije, odr`ao se u nedequ u
hali "Jezero". Okupila su se 32
klubasaok o400 t akmi~ara.
Kragujeva~ki predstavni-
ci, tehni~ki organizator Tr-
ijumf i ekipa Kragujevca, po-
kazali su se najuspe{nijim.
Kragujevac je sakupio 22 zlat-
na, 10 srebrnih i devet bron-
zanih odli~ja, a Trijumf je
imao u~inak 11-8-12. Tre}e-
plasirani Kru{evac osvojio je
28m edaqa(9-9- 10).
Finalni turnir predvi|en
jez a5.d ecembaru A leksincu.
BADMINTON
^lanovi BK Ravens KG, pet-
naestogodi{wi igra~i Nina
Star~evi} i Filip Stojiq-
kovi}, te Andreja Todorovi}, u
ulozi pomo}nog selektora, na-
laze se u Sloveniji sa nacio-
nalnom selekcijom Srbije, ra-
di u~e{}a na Evropskom pr-
venstvu u badmintonu. Takmi-
~ewe koje okupqa mla|e od 17
godina, igra se od 7. do 15. no-
vembrauMe dvodama.
U ekipnom delu je prijavqen
rekordan broj selekcija, ~ak
32, koje su raspore|ene u osam
grupa. Srbija se nalazi u grupi
7, sa izabranicima Bugarske,
Izraelai[pa nije.
Individualni deo takmi~e-
wa startuje 11. novembra, i u
wemu }e nastupati takmi~a-
ri iz 39 evropskih zemaqa. Oba
kragujeva~ka predstavnika i-
gra}e u singlovima, a zajedno }e
nastupati u kategoriji me-
{ovitih parova. U konkuren-
ciji `enskih parova Nina }e
se oprobati sa Bojanom Jovano-
vi} iz Kovina, dok }e Filip u
istoj disciplini kod mu{ka-
raca biti u paru sa Beogra|a-
ninom petrom Radojevi}em.
BOKS
U subotu je na programu
pretposledwe, deveto kolo ov-
ogodi{we regionalne lige [u-
madije.
Me~evi }e se odr`ati u Kra-
qevu, a tehni~ki organizator
je tamo{wi Metalac. Kraguje-
va~ki Radni~ki, koji je imao
predstavnike na svim dosada-
{wim me~evima, za sada zauzi-
ma peto mesto na klupskoj
listi najuspe{nijih.
FUDBAL(@ )
Jo{ jedan
uspe{an
vikend
FUDBALSKI klub Una fortuna
04 zabele`io je i tre}u pobedu u
prvenstvu Prve `enske lige. Ovog
puta pora`ena je ekipa LASK-a iz
Lazarevca rezultatom 2:1. Sa dru-
ge strane, ekipa Su{ice remizi-
rala je po peti put, sada na svom
stadionu u duelu sa Po`arevcem -
0:0.
Ove nedeqe, u okviru devetog
kola, obe kragujeva~ka prvoliga-
{a gostuju. Una fortuna 04 igra u
Zemunu protiv ekipe Vandini,
dok }e Su{i~anke na megdan [ap-
~ankama.
S. M. S.
Четвртак, 12. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
СПОРТ
KO[ARKA
STONITE NIS
I Mega je mega za nas Borisova
PETI poraz u {estom me~u Prve A lige za ko{arka{e, Radni~ki KG 06 do`iveo je na go-
stovawu Mega vizuri u Beogradu - 77:87. Doma}in je sve vreme imao lepu prednost (23:14,
simultanka
20:15, 24:23, 20:25), pa je i ovaj neuspeh potpuno zaslu`en. VEOMA zna~ajnu pobedu u borbi za vrh ta-
Jo{ jednom se pokazalo da Kragujev~ani, ukoliko `ele da obezbede opstanak, moraju po- bele izvojevali su stonoteniseri Faksa u
segnuti za poja~awima i time oformiti pravu konkurenciju u timu. U wihovim redovima svojoj dvorani. Pao je veliki rival za prva
jedini vredni pomena bili su Vasojevi}, Milo{evi} i Miki}, koji su dostigli dvocifre- dva mesta, zemunska Mladost, rezultatom 6:3.
ni skor u postignutim poenima. U~inak ostalih ~lanova “crvenih” bio je jedva primetan, Me~ je bio veoma izjedna~en i izuzetno za-
pa su Beogra|ani, ne pru`iv{i tako|e naro~ito kvalitetnu partiju, ipak lako stigli do nimqiv, naro~ito kod kretawa rezultata. U
novihbo dova. po~etku su \uki} i Muji} zabele`ili pora-
^emu se nadati u subotu, kada na{em timu u goste sti`e jaki OKK Beograd, lako je naslu- ze, pa su gosti poveli 2:1, no tada na scenu
titi. stupa najmla|i ~lan ekipe, Boris Mihailo-
V. U. K. vi}. Najpre je savladao odli~nog Jawi}a iz-
jedna~iv{i rezultat, a onda, po{to su se
ne zvezde rezultatom 103:74. va nadavale ko{eva. Ove tri wegovi klupski
BORIS MIHAILOVI],
Opet Dostojan otpor gostuju}e ig-
ra~ice pru`ile su tek na
igra~ice postigle su 71 po-
enz ab eogradskue kipu.
IAKO MLAD, PREDSTAVQA drugovi pobeda-
STUB EKIPE FAKSA ma iskupili,
kod rezultata
stotka kraju, u posledwoj ~etvrti-
ni, izboriv{i egal - 22:22.
Priliku za eventualnu,
prvu pobedu, ko{arka{ice 5:3 za Faks, od-
KO[ARKA[ICE kraguje- Tokom utakmice na{ sas- Radni~kog ima}e u subotu, li~no je odig-
va~kog Radni~kog zabele`i- tav nije mogao da parira ce- kada u hali “Jezero” do~eku- rao odlu~uju}i
le su i peti poraz u prven- ntrima Crvene zvezde, pa su ju ekipu Kovina, u okviru me~ sa Damwa-
stvu Prve `enske lige, po{- se, u prvom poluvremenu, I- {estog kola Prve `enske li- novi}em. Susret
to su u beogradskoj Palati vanka Mati}, a u nastavku ge. je re{en u pet
sportova pora`ene od Crve- Velinovi}eva i \or|evi}e- S. M. S. setova, a neizve-
snonst potvr|u-
je rezultat pre-
sudnog, 11:9 za
RVAWE ODBOJKA(@ ) mladog „studen-
ta“.
Faks posle
Najzad A na strani {est kola deli
drugo mesto sa
radost ekipama Borca
i Mladosti. Sa-
TE[KOM mukom, ali ipak za-
slu`eno, rva~i Radni~kog doko-
pali su se novih bodova u prvoli-
k’o kod ku}e
DRUGO gostovawe u ovogodi{wem prvenstvu odboj-
da im sledi put
u Vrawe i me~
sa istoimenom
ga{kom dru{tvu. Pobedom nad ka{ice Radni~kog zavr{ile su pobedom i tako poka- ekipom.
Potisjem rezultatom 4:3, povra- zale da im, barem za sada, vi{e „pasuju“ putovawa nego M. M.
tili su {anse da se u plej-ofu igra kod ku}e. Ovoga puta plen je bio ceo, a „`rtva“ e-
takmi~e za titulu prvaka dr`ave, kipa novajlije u prvoliga{kom dru{tvu, Putevi u Pri-
mada, kako prvenstvo odmi~e, ~i- jepoqu. Rezultat maksimalan mogu}i - 3:0, po setovima
ni se da je u~e{}e na zavr{nici
RUKOMET(@ )
25:27, 8:25, 22:25.
maksimalnid omete kipe. Prva petorka je ove sedmice napokon kompletirana,
Me~ je bio veoma uzbudqiv, na-
jlep{i ovosezonski u „Jezeru“. U
pa se sa mnogo mawe briga nego u pro{lom kolu u{lo
u me~. Po~etni set je prakti~no odlu~io pobednika.
Gripha ra
dve najlak{e kategorije Anakijev Protivnici su bili izjedna~eni, igralo se poen za po- PRVENSTVENI susret sa ekipom Cepelina u
i Mi{i} obezbedili su vo|stvo, en, uz gotovo neznatne promene, a boqa i smirenija e- Beogradu, @RK Radni~ki Lepenica KG morao je da
a Todorovi} ga je pobedom, posle kipa re{ila ga je u svoju korist. Neiskusne Prije- odlo`i za sredu, 18. novembar, zbog bolesti ~ak o-
poraza Jovanovi}a, ostavio na dva poqke nisu izdr`ale u nastavku, {to pokazuje gotovo samp rvotimki.
Ipak, vreme do nedeqe, kada je na programu pr-
poena razlike. Situaciju su neu- neverovatan omer u osvojenim poenima. Izvestan ot-
spesima zakomplikovali Jakov- por doma}e su poku{a- venstveni duel sa ekipom Pirota, Kragujev~anke
qevi} i Sreji}, pa je odluka pala le da pru`e u tre}oj de- su popunile ju~era{wim Kup susretom protiv
u kategoriji divova. Spasi} je bio
uspe{niji od Kawi`anina Fara-
Pravona onici, no Kragujev~an-
ke su, kako izgleda, slo-
Mladogr adnikau R adincima.
V. U. K.
ga, {to donosi kona~an trijumf
doma}inu.
{ampiona `ile kockice u svojoj
igri, pa to, iako je sk- KUGLAWE „ubijenih“ 537 ~uweva
Pretposledwe kolo na progra- SINO] su odigrane utak- or, svojim kretawem, i \or|evi}, koji je ih
mu je narednog vikenda, a Radni~- mice osmine finala Kupa naizgled obe}avao mo- jen anizao591.
ki je ponovo doma}in, ovoga puta
imewakui zB eograda.
Srbije za `ene. Odbojka{i- gu}nost preokreta, za-
cama Radni~kog zapalo je da pravo nije bilo nimalo
Bez Pora`ene su i kugla-
{ice [umarica u ok-
M. M. do~ekaju aktuelnog {ampio- opasno po krajwi rezu-
na, ekipu beogradskog Po{- ltat. bodova viru tre}eg kola iste
lige, na gostovawu u Ja-
tara064. Trenutno, posle pet KUGLA[I Vodovoda godini. Rezultat je 1:7,
U ovom krugu takmi~ewa i- odigranih kola, Rad- pora`eni su u Gorwem a slast trijumfa oseti-
gra se samo jedan me~, a ~e- ni~ki zauzima peto me- Milanovcu, u sedmom la je samo Markovi}eva
tvrtfinale, koje je na prog- sto na tabeli sa osam kolu Prve lige Srbije sa oborenih 515 ~uweva.
ramu posledwe sedmice de- bodova, a u narednom grupe Centar, od ekipe Vodovod sada igra u
cembra, donosi dva susreta, mu u Kragujevac dolazi Ibra rezultatom 2:6. Smederevu, dok }e [u-
po jedan na terenima oba ri- timL azarevca. Pobede nad svojim ri- marica ugostiti ni{ki
vala. valima jedino su zabe- @elezni~ar.
M. M. M. M. le`ili Borovwak sa S. M. S.
13. kolo Zone „Mo- let (T) 9, Jo{anica bra~a 1:0, Arsenal - du}nost - Srbija, Je- 16, Opornica 10, Ko- 3:1, Kutlovo - Mla-
rava“: Mokra Gora - 6,S lavija6b odova. Seqak (MP) 1:2, Mar- dinstvo - Kolonija, lektiv 10, Stanovo 9 dost 1:1, Kori}ani -
Slavija 2:1, Polet
(Q) - Erdoglija [um-
14. kolo: Slavija -
Pobeda Belo{evac
{i} - Cerovac 1:0,
[umadija - Parti-
[umadinac - Sloga
(D).
(-4), [umarice 2008
7, \uriselac 6, Kragu-
Borac (D) 9:0.
Tabela: Kori}ani
adija 3:2, Pobeda Be- (subota, 13.00), Erdo- zan 2:4. jevac 4 (-1) boda. 26, Seqak (C) 25, Di-
lo{evac - Bane 5:1, glija [umadija - Om- Tabela: Partizan 13. kolo Druge grad- 14. kolo: [umari- vostin 19, Kutlovo
Su{ica - Jo{anica ladinac (medeqa, 32, [umadinac 31, ske lige: Azbest - [u- ce 2008 - Stanovo, 17 (-1), mladost 16,
0:0, Prijevor - Vodo-
ja`a 2:1, Takovo - Po-
11.00), Vodoja`a -
Polet (Q), Bane - Su-
Sloboda 28, Ko{ut-
wak 27, Arsenal 25,
marice 2008 6:0,
\uriselac - Bagremar
]ava - Vinogradi, Pi-
vara - Kragujevac, O-
Mladost Teferi~ 13
(-1), Trmbas 12, Sta-
let (T) 3:0, Omladi- {ica (nedeqa, 13.00), Kolonija 22, Mar{i} 3:4, Botuwe - Sloga pornica - Kremenac, ri momci 11 (-1), Ve-
nac - Partizan 0:0, Polet (T) - Jo{ani- 20, Seqak (MP) 20, (L) 4:0, Hajduk - Op- Sloga (L) - Hajduk, lika Sugubina 10,
Mladost - Orlovac ca, Orlovac - Mokra Sloga (D) 18, Jedin- ornica 2:3, Kremenac Bagremar - Botuwe, A- Zvezda 9 (-1), Zasta-
0:0. Gora, Partizan - Ml- stvo 14, Jadran 14, - Pivara 0:3, Kraguje- zbest - Kolektiv. va 6, Borac (D) 0 bo-
Tabela: Polet (Q) adost, Takovo - Pri- Cerovac 12, [umadi- vac - ]ava 2:3, Vino- Slobodan je bio \uri- dova.
27, Omladinac 27, jevor. ja 11, Budu}nost 11, gradi - Stanovo (nije selac. 11. (posledwe) ko-
Erdoglija [umadija Srbija 5, Dobra~a 3 igrano). Slobodan je lo: Borac (D) - Stari
25, Pobeda Belo{evac 13. kolo Prve grad- boda. bioK olektiv. 10. kolo Tre}e grad- momci, Mladost -
25, Orlovac 24, Mo- ske lige: [umadinac 14. kolo: Sloboda - Tabela: Vinogradi ske lige: Stari mom- Kori}ani, Divostin
kra Gora 23, Parti- - Sloboda 1:0, Sloga Partizan, Cerovac - 29 (-1), Pivara 26 (- ci - Trmbas 4:1, Se- - Kutlovo, Zastava -
zan 21, Bane 20, Ml- (D) - Jedinstvo 0:0, [umadija, Seqak 1), ]ava 26, Bagremar qak (C) - Zvezda 5:1, Mladost Teferi~,
adost 17, Vodoja`a Kolonija - Budu}nost (MP) - Mar{i}, Do- 25, Botuwe 22, Kre- Velika Sugubina - Za- Zvezda - Velika Sugu-
16, Prijevor 16, Tako- 5:0, Srbija - Ko{ut- bra~a - Arsenal, Ko- menac 21, Sloga (L) stava 3:1, Mladost bina, Trmbas - Seqak
vo 14, Su{ica 12, Po- wak 2:3, Jadran - Do- {utwak - Jadran, Bu- 20, Azbest 17, Hajduk Teferi~ - Divostin (C).
www.kragujevacke.rs Четвртак, 12. новембар 2009. КРАГУЈЕВАЧКЕ 29
Огласи и читуље

Република Србија
ГРАД КРАГУЈЕВАЦ
Градска управа за комуналне послове и надзор
Факс: (034) 332-067

ЈАВНИ ПОЗИВ
За полагање испита о познавању града
Крагујевца и прописа у области
ауто такси превоза путника
(лицима која врше или ће
вршити делатност ауто такси превоза)

Градска управа за комуналне послове и надзор-Одељење

STANOVI
Centar 24 m2, II sprat, gas ..........................................27.000
Centar 36,8 m2, VI sprat, cg ........................................36.000
Aerodrom 38 m2, IV sp, cg ............................................35.000
Bubaw 18m2, V sp, gas ..................................................21.200
Aerodrom 49 m2, I sp, cg...............................................45.000
Zvezda 38 m2, V sp, cg .................................................27.000
M. vaga 56 m2, I sp, cg ...................................................47.000
Centar 38 m2, IV sp, ta ................................................35.000
Centar 55 m2, II sp, gas ................................................950/m2
C. Radionica 48,5 m2, V sp, lift, cg ........42.000 (dogovor)
Aerodrom 47 m2, VIII sp, lift, cg..................................42.000
Mala vaga, 30 m2, I sprat, gas, nov..............................30.000
C. Radionica 53 m2, III sp, lift, cg............................52.000
Aerodrom 54m2, IV sp,cg ..............................................47.500
Bubaw 48,95 m2, VI, lift, cg .....................................1030/m2
Bubaw 53m2, IV sp, cg ..................................................54.000
Erdoglija 34m2, V sp, cg ..............................................30.000
Erdoglija 40,42m2, IV sp, cg ......................................40.000
Erdoglija 43+4 m2, II sp, cg ........................................40.000
Bubaw 39m2, VI, lift, cg ...........................................1030/m2
Bagremar 39m2, III sp, gas.............................................26.500
Erdoglija 33m2, V sp, lift, cg, ..................................46.000
Erdoglija 35 m2 III sp, lift, cg, novogradwa .............49.000
Erdoglija 38 m2, II sp, gas ............................................38.000
Aerodrom 52 m2 , I sp, cg,.............................................48.000
Aerodrom 78 m2 , VII sp, lift, cg .............62.000 (dogovor)
Zvezda 28,8 m2 , priz, ta, ................................................26.000
C. Radionic 26 m2 , II sp, cg...........................................27.000
Aerodrom 48 m2 , I sp, cg, ..............................................40.000
Aerodrom 56 m2, priz, cg ..............................................54.000
Aerodrum 60,26 m2, priz, cg........................................53.000
Bubaw 27,8 m2, V sp, ta................................................26.500
Centar 32 m2, II sp, gas.................................................29.000
C. Radionica 39 m2, priz, cg.......................................38.000
C. Radionic 45 m2, priz., cg, ukwi`en......................39.000
AGENCIJA ZA PROMET NEKRETNINA "MILI]EVI]"
ul. dr Zorana \in|i}a br.21, 34000 Kragujevac
Tel: 034 301 680 tel-faks: 034 333 854
milicevic8@yahoo.com
Centar 34 m2, V sp., cg.................................................36.000
Bubaw 38 m2, IV, ta.......................................................36.000
Aerodrum 44,95 m2 IV sp, cg ......................................100.000
Bubaw 49 m2, IV, cg ......................................................40.000
Mala vaga 82 m2 , I sp, lift, cg .................................75.000
Mala vaga 48 m2, priz, gas, nov ..................................48.000
C. Radionic 63 m2, III sp, cg.........................................55.000
Mala vaga 60 m2, I sp, cg .............................62.000 (dogovor)
Zvezda 20,93 m2, IV, cg ................................................40.000
Centar 41,89 m2, IIIsprat, cg ................53.000 (u izgradwi)
Centar 35,2+20 m2, V sp, cg.........................................40.500
Bubaw 44 m2, II sp., cg ..................................................45.500
Centar 60 m2, III sp, cg ...............................................62.000
Va{ari{te 74,2 m2, III sp, gas .....................................65.000
Erdoglija 35m2, IV sp, lift, cg .................................36.000
Mala vaga 76 m2, III sp, lift, cg .................................60.000
KU]E
Belo{evac 70 m2 + 5 a ...............................................25.000
Ili}evo, 90 m2 + 3,5 ara ............................................20.000
Centar 52 m2, 1,62 ara ...............................................60.000
Jabu~ar, Petrovac 150 m2, 8 a....................................65.000
Mala vaga 80 m2 + 1,5 ari ..........................................32.000
Bresnica 78m2, 5,05 ari..............................................50.000
Ili}evo 150 m2 + 44 m2, 17,63 ara ............................50.000
Kori}ani 90 m2, 10,5 ara............................................39.000
Ili}evo 55 m2, 19 ari + 110 m2, nedov{ena. ............45.000
Bagremar 60 m2, 2 a .....................................................26.000
Va{ari{te 45 m2, zaj. dvori{te...............................30.000
Vinogradi 37 m2, 18 ari.............................36.000 (do puta)
Stanovo, 90 m2 + 5 ari ...............................................33.000
Pivara 60 m2, 2 ara ....................................................48.000
Gro{nica-]ava 124 m2, 5 ari ....................................40.000
Gro{nica-]ava 50 m2, 15,27 a ....................................35.000
Ili}evo 120 m2, 56 a, (nedovr{ena) .. .........................45.000
Centar 100 m2 + 2 ara ................................................52.000
за саобраћај, позива на полагање испита лица која врше или
ће вршити делатност такси превоза на територији Кра-
гујевца.
Испит се организује на основу Правилника о програму и
Vinogradi 30 m2 + 19 ari ...........................38.000 (do puta)
Belo{evac 100 m2 + 20 a ...........................................30.000
[umarice 125 m2 + 14 ari, nova ...............................74.000
начину полагања испита за обављање делатности ауто такси
M. vaga 80 m2, 3 a........................................................100.000
Bresnica, 90 m2, 4,67 ari, ..........................................45.000
превоза, а одржаће се у понедељак, 23. новембра 2009.
Va{ari{te 60 m2, 2,44 ara . .......................................60.000
Male P~elice 180 m2 + 40 m2, 4,5 a...........................45.000
године, у 15.30 сати у сали 105 Скупштине града.
[umarice 360 m2 , 13,25 a. .........................................45.000
[umarice 130 m2 , 10,5 a. ...........................................55.000
Кандидати који полажу испит морају да испуњавају
Pajazitovo 40 m2 , 22 ara............................................13.500
Petrovac 153 + 40 m2 , 9,3 a + p. prostorije.............85.000
Dra~a 40 m2 , 15 ari.....................................................35.000
Divostin 40 m2 , 10 ari...............................................17.000 следеће услове:
PLACEVI
Belo{evac - 10 ari, temeq 100 m2 ..10.000
Petrovac – 10,5 ari + temeq ....dogovor
HIT PO NUD A
- Да поседују возачку дозволу ''Б'' категорије
Divostin – 8,5 ara ............1.300/a
Divostin – 40 ari ..... 250/a најмање 3 године
D. brdo – 4 ara .....18.000
Poskurice – 20 ari ....10.000 - Да поседују лекарско уверење за професионалне возаче
M. P~elice – 4,65 ari ...1.300/a
Mar{i} – 6+7,5 ari ...8.500
Кандидат треба са собом да понесе личну карту на увид.
Ili}evo – 56 ari....... 45.000
Ili}evo – 36 ari – dogovor
[umarice – 5 ari
LOKALI POVOQNO!!!
Stanovo – 14,5 m2, cg, izlog ....14.500
Centar – 20+8 m2, n. priz., cg..22.500 ПЕТРОВАЦ, 153+21 m2, гар.
На основу положеног испита, Град издаје сертификат о
2
Centar – 26.64 m , priz., cg, izlog..27.000
Centar – 52 m2, I sp, u izgr. ...1.050/m2
18m2, 9,21a , ..... 85.000 познавању града Крагујевца, познавању прописа из области
Centar – 22,5 m2, m.~., c g, izlog ...50.000
Aerodrom – 37 m , II sp, m.~., sre|en ......23.000
2 ауто такси превоза путника и прописа који регулишу
Erdoglija – 42,35 m2, priz, cg. ...50.000 безбедност саобраћаја на путевима, као и превоз у друмском
саобраћају.
CENE SU
IZRA@ENE U EVRIMA

Сертификат ће се убудуће користити у поступку добијања

Radno vreme
od 8:00 do 17:00 NEKA VA[A NEKRETNINA CENTAR легитимације такси возача, у складу са Одлуком о ауто такси
subotom
od 8:00 do 14:00 OBI\E SVET
PE[A^KA ZONA
ul. Branka Radi~evi}a br. 7
превозу путника на територији града Крагујевца.
WWW.NEKRETNINEBRKOVIC.COM LOKALI ZA IZDAVANJE
KRAGUJEVAC, ul. dr. Zorana \in|i}a 24, ILI PRODAJU
Tel/Fax 034/330-518, 034/338-456 38 kvm, 65 kvm

PRODAJA STANOVA
CENTAR
60 m2, 3. sp, cg ...............61.500
2
48 m , priz., cg ................50.000
39 m2, 4. sp, cg ...............54.000
48 m2, 5. sp, cg ...............44.000
45 m2, 3. sp, cg ...............48.000
59 m2, 3. sp, cg ...............65.000
51 m2, 1. sp, cg, e.z. .......73.000
58,13 m2, priz, nov, gas ..77.000
65 m2, 2. sp, ta................65.000
72,7 m2, 2. sp, ta.............69.000
45 m2, 1. sp, cg ...............50.000
75 m2, 1. sp, cg ...............77.500
54 m2, v.priz., cg .............63.000
52,78 m2, 1. sp., gas .......59.000
52,5 m2, 3. sp., cg ......................
72 m2, 3. sp., cg, uknj. ....74.000
100 m2, 2. sp., cg, nov ....98.000
ERDOGLIJA – KOLONIJA
33,37 m2, 2. sp, cg ..........34.500
53 m2, 2. sp, cg ...............56.000
44 m2, 4. sp, cg ...............41.000
54 m2, priz, cg .................55.000
55,19 m2, 1. sp, cg ..........51.000
55,6 m2, 5. sp, cg ............52.000
69 m2, 1. sp, cg ...............61.000
68 m2, 3. sp, cg ...............57.000
69 m2, 1. sp, cg ...............61.000
53 m2, 2. sp, cg ...............56.000
BAGREMAR
31 m2, 3. sp, ta................25.000
2
33 m , priz, ta..................28.000
48 m2, 3 sp, ta.................31.000
PALILULE – C. RADIONICA
47 m2, 8. sp, cg ...............45.000
50 m2, 4. sp, cg ...............48.000
64,7 m2, 5. sp, cg ............55.000
BUBANJ
30 m2, 1. sp. ta................33.000
2
29,5 m , 2. sp, cg ............32.000
58 m2, 1. sp, gas .............62.000
35,1 m2, 5. sp. ta.............34.000
37 m2, 4. sp. cg ...............38.000
26,35 m2, 5. sp. cg ..........28.000
38 m2, 3. sp, ta................40.000
45 m2, 1. sp, cg ...............46.000
50 m2, 4. sp, cg ...............50.000
47 m2, 3. sp, cg ...............39.000
ZVEZDA – STANOVO
38 m2, 2. sp, cg ...............32.000
33,7 m2, 3. sp, cg ............28.000
21 m2, pr, ta ....................17.000
29 m2, 3. sp, cg ...............28.000
40 m2, 3. sp, cg ...............36.000
AERODROM
44 m2, 1. sp, cg ...............40.000
2
54 m , 3. sp, cg ...............49.000
67,2 m2, 7. sp, cg ............57.000
66 m2, 1. sp, cg ...............60.000
49 m2, 1. sp, cg ...............45.000
63 m2, pr, cg....................55.000
66,7 m2, 1. sp., cg ...........55.000
48 m2, 12. sp, cg .............36.000
73,6 m2, 4. sp, cg ............71.500
VA[ARI[TE
19 m2, 5. sp, gas .............22.800
35 m2, 3. sp, ta................40.000
35 kvm, 4 sp, ta ..............41.000
25+45 kvm, 2. sp, gas.....63.000
M. VAGA – LJ. LIVADE
72 m2, pr, cg ...................62.000
62 m2, v.prizem., cg ........56.000
54 m2, 2 sp, cg ................59.000
59,5 m2, 1 sp, cg .............60.000
70 m2, 9. sp, cg ...............63.000
120 m2, 1. sp. ta..............82.000
VELIKI PARK
96 m2, 1. sp, cg .............100.000
47,48 m2, 5. pr, gas.........48.000
54 m2, 3. sp, cg ...............71.000
62 m2, 2. sp. gas .............65.000
PRODAJA KU]A
CENTAR – VA[ARI[TE
100+30 m2, 3,15 a.........155.000
120 m2, 4,5° ..................300.000
120 m2, 2.83a................260.000
200 m2, 4,22a................150.000
ZVEZDA – STANOVO
200 kvm, 6.9a ...............102.000
400 kvm, 3.5a ...............150.000
500 kvm, 4.8a ...............150.000
ERDOGLIJA
100+25 m2, 2A ................82.000
260 m2, 2.75a................225.000
300 m2, 2.5a..................300.000
SU[ICA – AERODROM
180 m2, 2.4a....................85.000
250 m2, 7a.......................92.000
VINOGRADI – D. BRDO
130 kvm, 12a ..................41.000
163 kvm, 8a ....................86.000
SUN^ANI BREG
250 kvm, 3.5a ...............150.000
350kvm, 2.62a ..............150.000
BELO[EVAC – BRESNICA
Pro{lo je ~etrdeset dana od smrti na-
85 m2, 3.7a......................55.000
100m2, 3a........................35.000
{e drage supruge, majke, sestre i bake
160 m2, 3a.......................70.000
250 m2, 4a.......................50.000
PIVARA
50+60 m2, 3a...................75.000
200 m2, 3.7a....................75.000
[UMARICE
90+120 m2, 8.02a............75.000
97+57 m2, 7.37a, EG ....100.000
LOKALI !!!
Ul. Bitoljska br.2
179 m2
ul. Luja Pastera - br. 15
63,80m
ul. Luja Pastera - br. 16
47,16m

Mali oglasi

Izdavawe

IZDAJEM lokal, 70 kva-

drata, prizemqe i sprat, u-
lica Vojvode Mi{i}a br.
17. Tel. 064-19-777-17.

Usluge
MATEMATIKA, mehani-
ka, fizika – svi uzrasti. Radmile Nikoli}
^asovi u toku {kolske godi-
ne i pripremna nastava za
upis u Matemati~ku gimna- Pomen }emo davati u utorak, 17. novem-
ziju (SM). Studenti (pri- bra, u 12 sati, na grobqu u Rama}i.
prema kolokvijuma i ja-
nuarski ispitni rok).
Prijemni (sredwe i vi{e
{kole i fakulteti).
Maturski. Takmi~ewa. Suprug Peri{a, sin Aleksandar,
Tel. 034-360-202, 063-77-
11-002, Arsi}!
}erka Danka, bra}a Radi~ i Radoslav,
sestra Mila, unuci Sre}ko, Sla|a,
^ASOVI fizike i mate-
matike, profesor.
Marko i Maja, snaja Biqa i zet Dragoslav
Tel. 319-14, 064-21-72-151.
30 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 29. oktobar 2009. www.kragujevacke.rs
РАЗОНОДА
VODORAVNO: 1. Vojvodina `ena, 11. Supstanca koja
se razla`e elektrolizom, 12. Nadimak glumice Eliza-
bet Tejlor, 13. Baza, 14. Ime modnog kreatora @ivan{i-
ja, 16. Potkrovqe, 17. Jevrejski sve{tenici, 19. Komad
tkanine koji se nosi u opanku, 21. Kowski hod, 23. Rob-
ne rezerve (skr.), 24. Ta~no po meri, bez imalo komot-
nosti, 26. Simbol nikla, 27. Koji je velike visine, 29. LAKO
Pokazna zamenica, 31. Iskqu~iti iz struje, 37. Mesto
pogibije Marka Kraqevi}a, 39. Jedinica za merewe ra-
stojawa u kosmosu, 41. Biv{i fudbaler „Vele`a”, Dra-
`enko, 42. Propagandni listi}, 43. Simbol silicijuma,
45. Institucija, 47. Hemijski element, 49. Ste~ena i-
movina, 51. Treptaj, 53. Mali tawir, 54. Xin, 56. Indi-
janski narod u Ju`noj Americi, 57. Na{ glumac, Josif,
58. Naplavina, 60. Velika reka u Aziji, 61. Nadimak
slikara Tuluz-Lotreka, 62. Prilog uz vir{le, 63. Vi-
tak, 65. Kosmonautika, 69. Simbol cinka, 71. [tampar-
ske gre{ke (lat.), 72. Francuski pisac, Emil, 73. Ista
slova, 74. Vrsta povr}a, 76. Ro|ak, 78. Du{an odmila,
80. [panski pisac, Pedro Antonio de, 82. Susedna slo-
va, 83. Odrezani komad npr. slanine, 84. @ivotiwe ko-
je vuku kola, 85. Upozorewe, primedba (mn.). TE@E
USPRAVNO: 1. Na{ slavni fudbalski radnik sa sli-
ke, 2. Ostrvo u Jadranu, 3. Ve}a staja}a voda, 4. Vesla~ki
klub (skr.), 5. Ime vajara Loga, 6. Barska biqka, trska, 7.
Varvarin iz stripa, 8. Ostrvo u Jadranu, 9. Oranica, 10.
Ime vladike Rakite, 15. Ime biv{eg fudbalera Miti-
}a, 18. Finansijska propalost, 20. Engleski kompozi-
tor, Benxamin, 22. Tropsko vo}e, 25. Viknuti ja~im
glasom, 28. Omota~ Zemqine kore, 30. Ime glumca Di-
zela, 31. Sims, 32. Pore|ati u vrstu, 33. Improvizovani
du}an~i} za prodaju pe~enog kestewa, 34. Odvojiti se od
ne~eg, 35. Oni koji prave planove, 36. Na{ folkpeva~,
Tomislav, 38. Kazati tajnu, 40. Gr~ka bogiwa Zemqe, 44.
Poravnawe rezultata, 46. Akademija nauka (skr.), 48. O-
perska peva~ica, Milka, 50. Grad u Turskoj, 52. Bubuqi-
ca, 55. Ulivawe (lat.), 58. Ime glumca Jezdi}a, 59. Na~in NAJTE@E
izra`avawa, 61. Razila`ewe, 62. \avo, satana, 64. Staro-
gr~ki junak, 66. Barska biqka (mn.), 67. Vrsta morskog
raka, 68. Pravac te~ewa, 70. Jedna cifra, 73. Pripad-
nik, 75. Deli} te~nosti, 77. Na{ nedeqnik, 79. Kono-
pac, 81. Ista slova, 83. Gr~ko slovo.
Re{ewe iz pro{log broja (26): tasos, tetka, avantu-
rist, tur~ad, isek, asta, vinona, marjanovi}, ilinka, mi-
ja, halid, miner, ona, ~iopa, pb, sp, leskovar, arkada, er,
eskalirati, apel, kor, laminat, astali, a, slavica }uk-
tera{, rt, skelarina, adana, eu, ukrajinac, artoa, r, po-
meranac, eparsi, a, iverica, citadela, stator, udolina,
noj, antonija, pilana, so, nirvana, lije`, oton, ika, ija,
kit, ananasi.
www.kragujevacke.rs
ZASTAVA PROMET – ARENA MOTORS
Komercijalna vozila
po meri
vašeg posla
ZASTAVA PROMET – ARENA MOTORS KRAGUJVAC
je ovlašćeni diler za prodaju i servisiranje vozila FIAT,
ALFA ROMEO, LANCIA, OPEL, CHEVROLET i IVECO,
kao i Fiatovih lakih komercijalnih vozila
pod nazivom FIAT PROFESSIONAL, koja
u potpunosti ispunjavaju najnovije evropske
zahteve i standarde kada su u pitanju
vozila namenjena za gradski i
međugradski transport robe.
ragujevačka firma
K
ZASTAVA
PROMET – ARENA
MOTORS je
ovlašćeni prodavac
i serviser Fiatovog
lakog komercijalnog
programa i u svom prodajnom sa-
lonu nudi profesionalnu i kompletnu
uslugu pri kupovini, ali i održavanju
vozila ovog renomiranog brenda.
Svi zainteresovani kupci mogu up-
ravo u pomenutom salonu pronaći i
odabrati komercijalno vozilo po
svom ukusu i u skladu sa svojim
potrebama, a ono što im ZASTAVA
PROMET – ARENA MOTORS i
„Fiatovi Profesionalci“: DOBLO
CARGO, DUCATO, SCUDO, FIOR-
INO, GRANDE PUNTO VAN I
PUNTO VAN sa sigurnošću
obećavaju je da će efektno ispuniti
sve transportne potrebe vezane za
posao i slobodno vreme.
Fiat Doblo Cargo je proglašen
za „Kombi godine“ za 2006. godinu
od strane međunarodnog žirija,
zbog svojih izuzetnih osobina koje
ga čine vozilom koje odskače unutar
svoje kategorije. Doblo Cargo je
vozilo idealno za male preduzetnike,
trgovce, servisna preduzeća, trgov-
ačke putnike, kurirske službe,
terenske predstavnike firmi, koji su
veoma zahtevni i veliki deo radnog
vremena provode u svojim vozilima.
Osobine koje krase ovo vozilo kao
Огласи
što su tovarne mogućnosti,
vrhunska nosivost u kategoriji,
izuzetna udobnost kabine, niska
potrošnja goriva i niski operativni
troškovi, kao i lakoća u vožnji,
držanje na putu i bezbednost,
čine Fiat Doblo Cargo vozilom koje
dodaje novu dimenziju tradicionalnoj
definiciji lakih komercijalnih
vozila.
Ako se odlučite za model upe-
čatljivog i modernog izgleda, Fiat
Ducato, iznenadiće Vas i vrhunski
komfor i performanse, najnoviji ure-
đaji i sigurnosna oprema koji
omogućavaju niske operativne
troškove, kao i izuzetan pristup to-
varnom delu, produktivnost i ispla-
tivost.
Четвртак, 12. новембар 2009.
Fiat Scudo je lako komercijalno
vozilo koje je na najbolji mogući
način „pomirilo“ zahteve za perfor-
mansama sa lakoćom rukovanja,
tako da obezbeđuje udobnost kao
kod automobila više klase, sa boga-
tim tovarnim sposobnostima , lakim
utovarom, pouzdanošću i profitabil-
nošću tipičnim za laka komercijalna
vozila.
Iz ponude se izdvaja i originalan
model Fiat Fiorino sa potpuno
novim, modernim izgledom, od koga
se puno očekuje u narednom peri-
odu; Fiat Grande Punto Van sa iz-
dašnim tovarnim prostorom i
impresivnim agregatima, kao i
Punto Van koji ispunjava na-
jraznovrsnije profesionalne potrebe.
КРАГУЈЕВАЧКЕ 31
ZASTAVA PROMET – ARENA
MOTORS obezbeđuje na istoj loka-
ciji, Lepenički bulevar 33, i servisira-
nje vozila „Fiat Professional“, u
potpuno novom i savremeno opreml-
jenom servisu u okviru ove firme, je-
dinom ovlašćenom Fiatovom servisu
u regionu Šumadije i Pomoravlja.
Za sve informacije
na raspolaganju su
brojevi telefona:
Prodaja FIAT PROFESSIONAL
034 50 20 10 i 034 50 20 25
Servis FIAT PROFESSIONAL
034 50 20 21 i 034 50 20 17